Дидактички медији

Једна од битних одлика наставе јесте социјална интеракција и она се заснива на

комуникацији од извора до корисника. Информација тече кроз комуникационални канал
до посредника и то је медиј.

Средство које посредује у стицању знања у настави зове се дидактички медиј, служи за
остваривање циљева поучавања и учења. Школска табла, микроскоп, телевизор, рачунар
сами по себи нису медији. Они то постају када почну остваривати дидактичку функцију, а
то значи кад у једном планираном и систематично организованом процесу служе да се
остваре циљеви поучавања и учења. Они постају дидактички медији када мотивишу
ученике, подстичу њихову заинтересованост, служе лакшем разумевању неке појаве...
Постоји посебна дидактичка дисциплина која се бави контролом остварености
постављених циљева и задатака посредством ових медија. Назива се медијска дидактика.
Наставну технологију (планирање, организовање, реализацију наставног процеса у целини)
не треба поистовећивати са дидактичким медијима (технологија је шири појам).

Материјал на коме ученици стичу знања је веома разнолик стога се грубо може поделити
на:

 Изворну (објективну) стварност - наставник изводи ученике да посматрају,

проучавају природу, предмете, средства рада итд. или посматрање делова
стварности у учионици попут полода цвета.
 Наставне медије које је човек обликовао ради успешније реализације наставног
процеса.

Постоји много класификација наставних медија (на основу ангажовања чула, према
интезитету дражи, непосредности искуства које пружају медији), ипак најчешћа и
најприхватљивија подела је према критеријуму чула која се употребљавају при коришћењу
медија:

 Визуелни медији – највише коришћена група у настави. Уз њихову помоћ, знања се

стичу на очигледан начин, па су знања трајнија и дубља. Који ће визуелни
 материјали да се користе зависи од природе градива одабраног за час, а и од
опремљености школе потребним збиркама материјала. Треба користити предмете
из објективне стварности кад год се може, али је некад лакше схватити преко схеме
нпр. рад машине. Деле се на 2D и 3D средства, полазећи од тога да ли имају
запремину или не, а 2D се даље дели на : статична (шеме, слике, мапе, графици,
дијаграми, скице...) и динамична (апликације, филмови, покретне слике). И 3D
средства се делена на: статична (модели, макете, рељефи) и динамична (апарати,
машине, глобуси, слагалице).
 Текстуални медији подгрупа у оквиру визуелних медија. Текстови остају главно и
незаобилазно средство у настави и учењу. Могу се користити самостално, али и
служити као неопходна допуна другим медијима (објашњење уз слике, шеме,
цртеже...). Предности су: могућност трајног чувања информација (садржаја); лака
доступност текстуалног извора знања (књига се може читати у парку, возу...);
вишекратно враћање истом садржају. Да би текстуални медији остварили наставну
функцију, морају бити дидактички обликовани. Текст треба да буде логично
систематизиван, подељен на тематске целине и јединице, приступачан узрасту и
логички повезан са претходним знањима ученика, илустрован цртежима, да има
питања и задатке за вежбање.
 Аудитивни медији – преко њих се упућују поруке које се примају чулом слуха
(белешке, текстови, касете, дискови, плоче, телефон). Најчешће се примењују у
настави матерњег и страног језика, у настави музичког (композиције).
 Аудовизуелни медији – користе се за преношење информација које се примају
преко два чула, вида и слуха (видео-траке, телевизијске емисије, филмови, јутјуб...),
што омогућава да се оне потпуније доживљавају, схватају и дуже задржавају у
памћењу. Морају бити дидактички обликовани, да прате предиђени наставни
садржај, али и да буду прилагођени узрасту ученика. После гледања ових наставних
садржаја, неопходно је да се са ученицима разговара о њима.
 Мултимедијалност у настави је интегирасно (повезано) коришћење различитих
медија у реализацији неког наставног задатка. Коришћењем текста (текстуални),
слике (визуени), касете (аудитивни) и илустације из уџбеника (визуелни) ангажује
се више чула. Нпр. повезано коришћење рачунара и телевизије, употреба
 мултимедијалног пакета који чине уџбеник, касете и дијафилмови. Сваком медију
се додељује она улога коју може најуспешније да обави, тиме се час чини
занимљивијим и ефикаснијим.

Избор медија

Медиј треба бирати имајући у виду његову природу и могућност, карактер наставног
садржаја. Медији снажно подстичу сазнајни, мисаони, морални и естетски развој,
оспособљавају ученике за коришћење различитих облика комуникације. Такође треба
бринути о узрасту ученика и његових могућности да разуме сликовне, тонске, вербално
упућене информације. За ученике млађег узраста најефикаснији су конкретни материјали
(они који су најближи стварности), а за ученике старијих узраста који су досегли виши
ниво у мисаоном развоју треба користити апстрактније медије (текст, шеме, разне
симболе). Ако се исти наставни ефекат може постићи вербалним путем и коришћењем
неког наставног средства, треба изабрати једноставнији начин (вербални). Не би требало
ићи у крајност и потпуно заменити живу реч, посебно сликама, јер би тиме развој
вербалних способности био спутан. Средства која примењујемо морају служити сврси.
Нпр. уколико користимо презентацију, она мора пратити излагање, омогућити да се неке
ствари боље разумеју. Ако то није случај, онда боље да је и немамо.

????

Учионице су дидактичко прилагођени простори у којима се одржава настава. Пре

Коменског иста учионица је служила свим ученицима једне школе, занемаривајући њихова
претходна знања и узраст. После Коменског ученици једног разреда, истог узраста имали
су своју учионицу.

Универзналне учионице су оне у којима се одржава настава за све предмете, ученици

школско време углавном проводе у њима. Некада је циљ био да у учионици стане само
што већи број ученика. Од Џона Дјуија и радне школе, ученици су оспособљавали за рад и
примену знања, па се самим тим функција учионице знатно променила (мања површина,
лако покретљив намештај...). У учионици сваки ученик има стално место седења, на коме
може држати књиге и школски прибор. Њоме је олакшана организација рада, нема
премештања из учионице у учионицу. Она је намењена за извођење наставе свих
предмета.1

Специјализоване учионице служе за извођење наставе једног или групе сродних предмета
(кабинети, предметне учионице). Врсте ових учионица: разредне (1,2,3,4. разред),
комбиноване (два или више сродна предмета), предметне (специјализоване за наставу
једног предмета). Опрема у учионици мора да буде примерена задацима утврђеним
наставним програмом предмета. Наставни рад је методички богатији и разноврснији њима,
а активност ученика у настави је свестранија и богатија. Припремање за наставу у овим
учионицама је брже, време се штеди као и енергија, а резултати су успешнији, чиме
долазимо до тога да су ове учионице економичне и рационалне. Мана им је то што
ученици мењају учионице после сваког часа, па је већи промет у ходницима, чиме се јавља
потреба да дужим одморима.

1
Овде пише још нешто што ми није разумљиво (наставници желе да преносе наставна средства... и
медотички једноличне) па ако ти буде јасно кроз књигу упиши