25.3.

Muzeoloske funckije Maroevic

Ako bude pitanje muzeoloske funkcije po Maroevicu nije potrebno celu strukturu navoditi,
nego otprilike od cega se sta sastoji i navesti neke elemente.
Najvaznija je struktura. Maroevic reaguje na Stranskog i razradjuje koncept.
Maroevic u muzeoloske f-je stavlja 1.zastitu 2. proucavanje 3. komunikaciju

ZASTITA

⁃ z
astita predmeta prenosenjem u muzej
⁃ f
izicka zastita muz predmeta u muzejima
⁃ s
igurnost u muz zgradama
⁃ s
ocijalizacija zastite

ISTRAZIVANJE PO MAROEVICU:

1. V
rste istrazivanja - istrazivanje bazira na istrazivanju muzejskog predmeta, a ne
muzeoloski na istrazivanju predmeta bastinjenja, u cemu je stranski bio daleko
uspesniji
2. d
okumentacija - razlikuje primarnu (sveopsta gradja i specificni elementi), sekundarnu
(danas digitalizacija) i tercijarnu (svi oblici predmeta nad dokumentacijom)
dokumentaciju.

istrazivanja sprovodi muzej i muzejsko osoblje

metodologija dokumentovanja po maroevicu - postovanje vrednosti predmeta,
svrsishodnost, preciznost i egzaktnost, pravovremenost, sveobuhvatnost, postupnost,
selektivnost, kontinuiranost.

KOMUNIKACIJA - moze biti zasebno pitanje na klk

1. I
zlozba - bitno je razumevanje filozofije komunikacije;
Maroevic - izlozba je glavni oblik muz komunikacije, ona je iskaz i prikaz znanja.
Iskaz - sve ono sto se zna o predmetima do trenutka postavljanja izlozbe,
Prikaz - Ono sto koristimo da bismo prikazali ono znanje koje je iskazano.

3. O
stali oblici komunikacije
4. P
rezentovanje spomenika kulture
Sta cemo da izaberemo kada hocemo da revitalizujemo nekakav spomenik?
⁃ p
oslednji zivi sloj spomenika
⁃ P
osl. celovitu fazu u zivotu spomenika
⁃ n
ajvredniji sacuvani sloj
⁃ s
lojevitost (raznolikost) kao temeljnu vrednost
Spomenik postaje svedocanstvo vremena u kom je nastao/bio najznacajniji

4. M
uzejski upotrebljavani spomenici kulture

Pitanja: STRANSKI- MUZEJSKE TEORIJE, MAROEVICEVE MUZEOLOSKE F-JE ILI

JEDNA OD F-JA

Maroevic smatra da istrazivanja kao jedna od muz fja treba da bude usmerena ka
muzejskom predmetu bastine. Sva istrazivanja se vrse okolo predmeta bastine ili muz
predmeta, bez obzira da li je on u muzeju ili ne.

------

MILICA VEZBE PRED KLK

Teorije po stranskom?
⁃ t
eorije muz selekcije i dokumentacije/odabira (sve radnje koje se obavljaju do nekog
trenutka kada se utvrdi da predmet poseduje muzealnost).
⁃ p
itanja ocuvanja u muzeju / muzealno tezauriranje
⁃ m
uzejska komunikacija

Sta je muzealnost po stranskom>

⁃ s
vojstvo nekog predmeta koji se bastini u muzeju da svedoci o nekoj stvarnosti u kojoj
je nadjen.
⁃ k
ada se taj predmet prenese u muzej menja se njegova funkcija i on postaje dokument
neke druge stvarnosti.

Teorije muzejske tezauracije?

⁃ o
na se prvenstveno oslanja na muzej, predstavlja nacine cuvanja/bastinjenja neke
muzealije.

Kako stranski deli teorije muz tezauracije?

⁃ p
redmeti koje sistematizujemo
⁃ p
redmete koje smo sakupili i sistematizovali potom dokumentujemo
⁃ i
na kraju ih stitimo - konzervacija i restauracija

Kako stranski deli teoriju muzejske komunikacije?

⁃ p
rezentacija
⁃ e
dicija
⁃ o
psta komunikacija

Ono sto je kod stranskog teorija muz selekcije, odnosno dokumentacije, kod maroevica se
zove muzeoloska funckija zastite.
Ono sto je kod stranskog teorija tezauracije kod maroevica se zove proucavanje/istrazivanje,
a komunikacija se zove isto.

Sta je poenta zastite?

⁃ d
a predmet bude bezbedan tokom prenosenja u muzej
⁃ n
jegova zastita u samom muzeju
⁃ z
astita kada je izlozen
⁃ s
ocijalizacija zastite - da je zastita tog predmeta odrziva, da ga razvijemo u nekoj
zajednici, da se nastavi njegova zastita, da razvijamo zajednicu koja ce taj predmet da
koristi.

Sta znaci fizicka zastita u muzeju?

⁃ p
redmet koji stitimo sastoji se iz 3 komponente: materijala, oblika i znacenja. Fizicka
zastita znaci da se sve komponente zastite na odredjen nacin. Oblik stitimo tako sto
vrsimo konzervaciju i restauraciju i pravimo kopije, a znacenje stitimo tako sto
pravimo dokumentaciju. Zastita znacenja je najvaznija. Znacenje predstavlja sustinu
samog predmeta tj njegovu muzealnost, zbog toga je zavrsio u muzeju.
Muzejska etika - poseban faktor, odredjeno ponasanje prema predmetu, kako se rukuje sa
njim. Treba da se odnosimo prema nasledju drugih naroda i nacionalnih manjina tako da
imaju jednaka prava. Ne smemo da unistavamo nasledje i da ga otudjimo.

Sta je istrazivanje u muzeju? Maroevic

⁃ a
naliza: osnovna analiza predmeta koji se bastini - opis predmeta fizicki
⁃ k
ulturolosko: prica narativnu pricu koja stoji iza predmeta , *biografija stvari -
pozadina predmeta, put predmeta od onog trenutka kada je nadjen i izdvojen iz svoje
realnosti i prebacen u drugu realnost, zasto je izdvojen?, kako se sada vidi u novom
kontekstu
⁃ i
strazivanje koje kasnije treba da se veze za restauraciju/ konzervaciju

kada obavimo ovo istrazivanje moramo da ga dokumentujemo.

Metodologija dokumentovanja po Maroevicu:
1. P
rimarna - tice se samog predmeta, osnovne cinjenice tipa velicina, tehnika, itd
5. S
ekundarna - propratna dokumentacija - fotografije, video, crtezi
6. t
ercijarna - svi pregledi onoga sto smo imali o predmetu i njihovo smestanje u neki
kontekst

Treba znati razliku izmedju restauracije i konzervacije.

Mreza/ povezanost muzeja - moramo da imamo maticnost tj urednistvo koje treba da se bavi
svim muzejima i ustanovama slicnim muzejima.
primer: opsti muzeji mogu da budu maticni specijalnim muzejima ( muzej naukei tehnike
muzeju nikole tesle)

Koja je razlika izmedju prezentativne komunikacije i komunikacije edicije ili opste

komunikacije?

prezentativna - predmet izlazemo zbog njegovog svojstva, posebna vrsta vizuelne

komunikacije koja se sluzi autenticnim predmetima kao izvorima informacija - stalna
postavka, povremena izlozba, putujuca izlozba.
Komunikacija edicije - vremenski i prostorno ogranicena i prakticki neponovljiva,
distribucija informacija posredstvom publikacija.