Час по реду: 10 Предметни наставник : Снежана Крстовић Здравковић

Припрема за час
Предмет: Основи геополитике Разред 3/1,3/2,3/3,3/4,3/5,3/6
Наставна област: Увод, основи појмови и школе геополитике
Наставна јединица: Таласократија и телурократија
Циљ наставне јединице: Упознавање са терминима таласократија и телурократија
Уочавање узрочно-последичних односа, разумевање
Очекивани исходи: значаја таласократије и телурократије, самостало
изражавање мишљења и примена критичког приступа.
Методе рада: групна
Облици рада: групни
Приступ раду/платформи
која се користи/начин Настава се реализује непосредно у учионици
комуникације са ученицима
Планиране активности Планиране активности
наставника ученика
Уводни деочаса - Ученици пажљиво
пратe обраћање
Наставник враћа ученике на наставника
значај великих сила и - Одговарају на
територијалност која је постављено питање
кључна. - Сами постављају
питања

Средишњи део часа Таласократија је превласт на

мору, а телурократија је - Ученици током
превласт на копну. Сукоб мора објашњења о
и копна постоји од када постоје предмету, пишу који
и прве државе. део геополитике им се
Овај сукоб проистиче из чини
претпостављене опозиције најинтересантнијим
земље и воде, која се потом
одражава на правне, - Активно учествују у
економске, културне, етичке
дискусији
и естетске особености
супростављених
- Дају предлоге у вези
цивилизација. Историјско
начина рада
бивствовање на копну ствара
принципе инертности,
- Наводе примере
стабилности, чврстине,
седелаштва, укороњености у - Ученици износе своје
дубинама прошлости и мишљење и
традиције, па тако ствара полемишу на задату
конзервативне погледе на тему
политичка, друштвена и
културна кретања
телурократских
цивилизација. С друге
стране, историјско
бивствовање на води доводи
до успостављања принципа
покретљивости,
променљивости, мекоће,
номадизма, релативизације
што преображава људску
свест и чини да правне,
економске, културне, етичке
и естетске особености
таласократских
цивилизација добију
флуидне и непостојане
карактеристике. Карл Шмит
овај антагонизам уздиже
готово на метаисторијску
разину:

„Готово до краја 19. века,

тензија између Русије и
Британије изражавала се у
популарним представама
рвања медведа и кита. Кит је
био Левијатан, велика
митска риба о којој ћемо
више говорити касније.
Медвед, са друге стране,
представљао је један од
бројних симбола копнене
фауне. Према
средњовековним
интерпретацијама које су
сачинили кабалисти, светска
историја је борба између
моћног кита, Левијатана, и
ништа мање моћног
Бехемота, копнене
животиње, која је
замишљана као бик или
слон. Називи Левијатан и
Бехемот преузети су из
Књиге о Јову (40 и 41).
Поједини аутори развијају
сопствене дихотомне
концепте и доводе овај сукоб
до својеврсног пароксизма,
зачињеног наслагама
псеудоисторије,
псеудоархеологије,
псеудолингвистике, и уводе
га у саставнице својих
езотеријских и
псеудорелигијских
представа о људској
прошлости. Ту тендецију
можемо видети у делима
антропозофа Рудолфа
Штајнера (Rudolf Joseph
Lorenz Steiner) (1861–1925)
или теозофа Хелене
Блавацке (Елена Петровна
Блаватская) (1831–1891),
који развијају хипотезе о
метафизичком,
надисторијском постојању
Атлантиде и Лемурије, где
причу о изгубљеним
континентима и
цивилизацијама прати
наратив о еонском сукобу
разних раса које су постојале
на Земљи.

За разлику од Шмита, Дугин

иде корак даље и уздиже ову
геополитичку двојност на
разину вредносног дуализма.
Код њега телурократија нема
само предходно наведене
особености, већ се
квалитативност статичног
простора додатно испољава
у строгој хијерархичности,
аутархичности и
колективизму, који одбија
сваки облик
индивидуализма,
 прагматизма и либералног
капитализма. С друге стране,
таласократија природно
тежи дијаметрално
супротном вредносном
систему који се манифестује
у склоности ка техничкој,
економској и свеопштој
модернизацији, развоју
трговачког менталитета и
хипертрофираног
индивидуализма, где се
појединац и његови
интереси стављају у
средиште интересовања
читавог друштва. Без обзира
што Дугин наводи да се
супротности ова два пола,
конкретно у случају
цивилизација, не испољавају
увек истим интезитетом, он
ипак есенцијализује сукоб
између тзв. трговачке
цивилизације (Картагине,
Атине, Велике Британије и
САД) и тзв. војно-
ауторитарне цивилизације
(Рим, Спарта, Русија)
Наставник објашњава Ученици постављају питања
ученицима на примеру која су везана за предмет.
Завршни део часа предноси и недостатке и
поморских и копнених
држава.

- Посматра и бележи тачне одговоре

Начин провере остварености
- Уважава различита мишљења
исхода - Инсистира на практичним примерима из живота
ученика
- Иницира дијалог и размену мишљења
Омогућава аргументовану расправу
Самовредновање/напомена о Успешно реализован час.
реализацији планираног