Prva tema: Leksicko polje BIO-ETNO

O jezičkom znaku i paradigmatici i sintagmatici Sosira

1. Prema Sosiru, jezički znak nije veza između konkretnog predmeta i akustičkog proizvoda kada
izgovorimo neku reč, već veza između koncepta i akusticke slike

2. Dve važne osobine jezičkog znaka, po F. De Sosiru su proizvoljnost i linearnost

3. Objasnite pojam proizvoljnosti (arbitrarnosti) jezičkog znaka, i navedite primer.

-Pojam nema veze sa skupom glasova koji ga oznacavaju. Sestra

4. Objasnite pojam konvencionalnosti jezičkog znaka.

- Nesavesno prihvatamo dogovor jezika koji nam je maternji usvajajući ga učenjem od roditelja, drugih
govornika tokom života, da neki pojam označimo baš kako je označen, konvencijom, kolektivnom navikom.

5. Objasnite šta se misli pod obaveznošću veze između oznake i označenog.

-Veza između oznake i označenog je nemotivisana ali obavezujuća, jednom prihvaćena više se ne menja. Kada
bi neko za 'sestru' izmislio i koristio drugi skup glasova, ništa se ne bi desilo u jeziku, osim što tog govornika
niko ne bi razumeo

6. Navedite dva razloga zbog kojih onomatopeje (i onomatopejske reči) ne mogu da opovrgnu tezu o
proizvoljnosti jezičkog znaka.

-Isti akustički fenomen je različito predstavljen u jezicima, npr. Pijukanje pilića na srpskom 'pijupiju', na
engleskom 'chirp, chirp' Onomatopeje su neverovatno mali deo reči u jeziku pa se samo na osnovu njih ne može
izvesti zaključak koji bi važio za sve reci

7. Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na fonološkom nivou.

-Kombinacija glasova 'st' je dopuštena na početku reči – 'sto' Lš na primer nije - *lšo

8. Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na morfološkom nivou.

-Morfema –ivo se može kombinovati sa morfemom –ost, ali ne može se kombinovati sa mofremom –ica;
prenosivost - *prenosivica

9. Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na sintaksičkom nivou

-Zavisna klauza postoji samo ako ima glavnu rečenicu – Da imam para kupio bih auto; * Da imam para , jer bih
kupio auto – ne može

10. Navedite bar dva niza leksema koje pokazuje da se leksema učenje uključuje u različita jezička polja.

-Uciti, ucitelj (zajednicka leksicko-semanticka osnova), obrazovanje, nastava (zajednicki znacenjski element),
pevanje, setanje (zajednicki nastavak)

1
11. Navedite primer jedne ograničene paradigme licne zamenice i jedne neograničene skup svih imenica
formiranih nastavkom –nje izvedenih od glagola u principu.

12. Iako nisu nužno i obično svesni pravila kombinatorike jezičkih jedinica govornici u nekim
slučajevima mogu jasno pokazati da ta pravila zapravo poznaju. Ilustrujte nekim primerom.

-Idem da radim.

13. Šta se podrazumeva pod „relacionim“ determisanjem značenja jezičke jedinice (reči) po Sosiru.

-Znacenje jedne reci se moze samo determinisati u njenom odnosu sa drugim recima u okviru jednog
semantickog polja kome pripada.

14. Koji primer koristi Sosir da ilustruje pojam „vrednosti“ jezičkog znaka.

-Mouton na francuskom koji pokriva znacenje sheep i mutton na engleskom

15. Upotrebite leksemu pas da ilustrujete paradigmatske i sintagmatske odnose sa drugim rečima.

-Pas je u odnosu inkompatibilnosti sa leksemama macka ili mis, labrador ili ovcar sumuhiponimi, sa nazivima
kuja ili kuce ima razlike u polu i uzrastu, a mogu ponekad biti i sinonimi; sapa, rep su meronimi, a zivotinja i
sisar su hiperonimi. Sintagmatski, pas kolocira sa lajati ili cvileti a moze se koristiti kao frazeologizam umoran
kao pas.

16. Polisemija jedne lekseme ispoljava se i u njenoj pripadnosti nekolikim leksičkim poljima. Ilustrujte
primerom.

-Plava u leksickom polju boja pokriva jednu vrednost dok u polju boja kose oznacava smedju ili zutu.

17. Leksička polja nisu jednako strukturirana u različitim jezicima. Ilustrujte primerom ovu tvrdnju.

-Odredjeno konceptualno polje u razlicitim jezicima moze biti razlicito podeljeno, tako da u prevodu ne moze
uvek da se nadje ekvivalent. Uncle u engleskom se na srpski prevodi kao ujak, sto nije u potpunosti tacno. Ili
mouton.

18. Posledica promene značenja jedne lekseme može da utiče na značenje drugih leksema u istom
leksičkom polju tako što ce se znacenje leksema smanjiti, povecati, izmeniti, tj vrednost drugih leksema nece
nuzno ostati ista. (Dopunite iskaz).

19. Mnogi lingvisti su smatrali da jezik služi da svet oko nas i naše iskustvo organizujemo zahvaljujući
jeziku. Objasnite tu tvrdnju.

-Iz iskustva i okruzenja mi upijamo zajednicke elemente i svrstavamou odredjene pojmovne kategorije a to je
praceno jezickim izrazima.

20. Struktura leksičkog polja je zavisna ne samo od bioloških faktora već i od drustvenih konvencija.

21. Strukture leksičkih polja nam omogućavaju uvid u kognitivnu organizaciju sveta oko nas.

2
22. Univerzalistički pristup bio-klasifikacijama, to jest leksičkim poljima, otpočeo je sa delom Basic color
terms, godine 1968.

23. Osnovna ideja univerzalista pri proučavanju načina jezičke klasifikacije zoo i fito sveta je da se ljudi
radjaju programirani da stvore biolosku klasifikaciju na osnovu prirodnih slicnosti i razlikau tom svetu, postoji
urodjena zainteresovanost za grupisanje biljaka i zivotinja

24. Taksonomskih nivoa u narodnim taksonomijama biljaka i životinja ima ukupno sest , a u drugim
naukama (biologija) može ih biti devet

25. Navedite pet osnovnih nivoa u narodnim taksonomijama

jedinstveni zacetnik, oblik zivota, genericki nivo, subgenericki nivo, varijetalni nivo.

26. Najviši, najopštiji nivo u narodnim taksonomijama naziva se: jedinstveni zacetnik

27. Navedite primer za članove „jedinstvenog začetnika“, „carstva“ biljka, zivotinja

28. Navedite primer taksa „oblik života“ u narodnim taksonomijama: ptice, ribe zmije

29. U jezicima sveta obično ima 10-15 članova takse „oblik života“.

30. Generički nivo ima do ili oko 500 članova u jezicima.

31. Lekseme generičkog nivoa odlikuje:

-predstavljeni prostim leksemama, najfrekventivnije su u upotrebi, deca ih nauce rano, informanti ih se najlakse
prisete.

32. Navedite primere generičkog nivoa taksonimije vrabac, macka

33. Navedite primer direktne veze nižeg i višeg taksonomskog nivoa i veze između udaljenih nivoa.

-Zivotinja, macka; zivotinja, oktopus.

34. U pogledu raznovrsnosti ili homogenosti članova različitih taksonomskih nivoa generički nivo se
razlikuje od oblika života po

-Izmedju clanova nivoa oblik zivota moguca je velika razlika, smatra se da je genericki takson pas homogena
celina, jer svi clanovi dele mnogo zajednickih osobina.

35. Objasnite pojam „monotipčnosti“ taksona.

-To su krajnji termini u hijerarhiji i nisu nadredjeni drugim specificnim clanovima.

36. Kakva je obično leksička struktura subgeneričkih taksa u odnosu na generičke. Navedite primer .

-Vise reci za nazive moze biti uvrsteno u hijerarhiju. Primer eucalyptus koji u australiji ima subgenericke
clanove snow gum, blue gum, sringy bork...

37. Najspecifičniji nivo u bio taksonomijama naziva se varijetalni.

3
38. Biološki značaj pojava koje se imenuju na generičkom nivou se ogleda u svakom posebnom habitatu,pa
im se primerci jasno isticu i logicno je da ce biti imenovane.

39. Za razliku od definisanja značenja putem značenjskih obeležja, prototipska teorija počiva na ideji da
je značenje definisano kognitivnom semom prototipnog primerka.

40. Koja značenjska obeležja definišu reč bachelor u engleskom jeziku? Unmarried male human

41. Navedite primer koji pokazuju da značenje jedne lekseme (bachelor) ne može da se poistoveti sa
skupom semantičlkih obeležja.

-I Papa i 55ogodisnji covek u komi od 10te godine su isto neozenjene muske osobe, i to ne moze biti sustina
znacenja istog termina.

42. Kakvo bi moglo biti objašnjenje za veći kulturno-jezički značaj lekseme tree koja spada u nivo „oblik
života“ nego lekseme koje su joj podređene a pripadaju generičkom nivou (koji bi trebao biti značajniji).

-Tree spada u oblik zivota jer se cesce koristi, govornici se lakse sete, i ima bolji status od recimo pine ili oak.
Moze biti zato sto urbani stanovnici i ne razlikuju vrste drveca pa im je samim tim rec tree bitnija.

43. Navedite osnovne ideje Josta Trira o semantičkim, leksičkim poljima (polazeći od Sosirovih ideja).

-Kao što magnet oko sebe formira magnetno polje, tako i pojmovi okupljaju u sferu svoga značenja cele redove
reči, obrazujući semantička polja, u kojima su reči samo znaci. Reč kao odvojena jedinica lišena je konkretnog
sadržaja. Semantička veza leksema koje obrazuju jedno semantičko polje toliko je jaka da je nemoguće odvojiti
značenjsku sudbinu jedne reči od značenjskih transformacija celokupnog polja. Leksički elementi se ne
uključuju u jezički sistem neposredno, nego kroz veze s njemu najbližim elementima sistema.

44. Koje kritike (pitanja) se postavljaju pred teoriju o leksičkim poljima. Navedite bar dva takva pitanja.

-Da li je polje jezička jedinica?

-Ima mišljenja da je nemoguće razbiti rečnik jezika na semantička polja.
-Kako se saodnose polje i polisemija?
-Da li mnogoznačne reči ulaze u jedno polje ili u nekoliko polja?

45. Navedite bar dva tipa linearnih leksičkih polja.

- Dele se na serije i cikluse. Serija se manifsetuje kao skala, rang, grozd.

46. Navedite primer koji ulustruju rang: cinovnici u vojsci, grozd: pcela, osa,muva, komarac, mrav, skalu:
vruc, vreo, topao, mlak, hladan, leden kao linearna leksička polja.

47. Navedite primer ciklusa kao linearnog leksičkog polja prolece, leto, jesen, zima

48. Navedite primer hiponimnog niza i njihovog hiperonima ruza, lala, karamfli I cvet

49. Iako glagoli poput: hodati, trčati, žuriti i sl. nemaju pravi hiperonim, ali postoji leksema koja je
“uključena” u sve njih pa se može nazvati dominant ili stozer, a to je glagol ici.

50. Navedite primer leksičkog polja koji nema svoj pravi hiperonim. Oci, uho, nos, usta

4
51. Navedite kako bi se mogli odrediti dominante u nizu gradabilnih antonima: vruć, vreo, topao, mlak,
prohladan, hladan, studen.
-Traze se najistureniji clanovi a to su vruc i hladan. Ipak za niz sa hladnim dominant je hladan, a za tople
dominant je vruc.

52. Navedite neka terminološka neslaganja u vezi sa hiponimnim odnosima.

-Super ordinirana leksema zove se hiperonim. Formalno podseća na termine hiponimija i hiponim. Lipka (1992:
144), recimo, predlaže termin arhileksema (po ugledu na termin arhifonema, koji je nastao u okviru Praške
škole). Ovaj termin se, međutim, uglavnom ne upotrebljava.

53. Navedite primere rečenica da ilustrujete odnos implikacije koji postoji između hiponima i hiperonima.

-Kupila je ruzu lalu karamfil. Kuila je cvet. Prva proizilazi iz druge.

54. Neki autori prave razliku između hipnimije i taksonimije. Objasnite u čemu se ogleda ta razlika.

-Nameštaj i krevet, jer je krevet vrsta nameštaja. Ovaj semantički odnos naziva se taksonimijom ili
taksonomijom. Taksonimi neke lekseme jesu u stvari njeni hiponimi. Taksonimija je relacija dominacije nad
taksonimima.

55. Navedite koji je test (formula) jezički bitan za razlikovanje hiponimije od taksonimije.

-Test za prepoznavanje taksonima za primer sa cvećem glasio bi: _______ je cvet. Svaka leksema koja može da
se upiše na prazno mesto a da je rečenica istinita predstavlja taksonim (a možemo reći i hiponim) lekseme cvet.

56. Objasnite šta je meronimija. Hijerarhijske structure uredjene po principu deo-celina.

57. Navedite koji je test (formula) jezički bitan za meronimiju. H(olonim) imaM(eronim)

58. Ako je ruka meronim lekseme telo, telo je holonim u odnosu na ruku.

59. Hiponimija je način na koji poznajemo (i prva faza u učenju ) značenja mnogih leksema u bio-
klasifikacijama. Navedite jedan primer. Mango je vrsta juznog voca.

60. Navedite primer leksema koje kontekstualno zahtevaju jedan od nivoa opštosti, dok drugi nivoi ne
mogu da se upotrebe.
-U nedelju pre podne na Međunarodnoj izložbi pasa komisija Kinološkog saveza ocenjivaće
životinje/kičmenjake/domaće životinje/pse/terijere/jorkširske terijere.

61. Navedite primer upotrebe leksema nameštaj, sto, stolica, da pokažete primarnost “bazičnog nivoa
kategorizacije” (“generičkog nivoa”). Komad namestaja

62. Navedite primer kontekstualne sinonimije (a ustvari su u pitanju hiponimi)

-Idem da prosetam psa. Idem da prosetam zivotinju.

63. Navedite primer problema u prevođenju zbog nepostojanja hiperonima jednog skupa u dva jezika.
-Leksema objekat koja je hiperonim za zgradu, tunel, aerodrome, u engleskom nema ekvivalent I ne moze se
tako prevesti.
5
 Druga tema: Leksičko polje BOJE

1. Za razliku od drugih leksičkih polja, BOJE se smatraju izizetno važnim za proučavanje jezičke i
kulturne klasifikacije sveta. Objasnite zašto.

-Fiziologija vizuelne percepcije je nezavisna od jezika, kulture itd, a spektar boja predstavlja jedan jasno
ogranicen domen, sto ne vazi za sve kognitivne domene, kao sto je recimo porodica.

2. Navedite osnovne podele boja. Hromatske i ahromatske.

3. Hromatske (osnovne) boje su: crvena, zuta, plava, zelena, a ahromatske: crna, bela i siva.

4. Osnovne dimenzije (osobine) boja u fizičkom smislu su: ton, zasicenost, svetlina.

5. Navedite nekoliko sekundarnih boja (u fizičkom smislu): roze, rezeda, krimizna.

6. U fizičkom pogledu, bela i crna boja su skup svih boja i odsustvo svih boja.

7. Navedite osnovne postavke jedne od teorija o fiziologiji percepcije boja.

-Postoje tri fiziološki uslovljena podsistema boja, od kojih 1) jedan podsistem počiva na razlikama u svetlini i
ahromatski je, 2) jedan subsistem percepira opoziciju crveno-zeleno. 3) treći opoziciju žuto-plavo.

8. Najvažnije i najcitiranije delo o istraživanju boja je autora Berlin i Kay; Basic color terms; their
universality and evolution objavljeno 1969 godine.

9. Jezici sveta imaju od 2 do 12 osnovnih naziva za boje (Upišite cifre).

10. Navedite četiri osnovna kriterija po kojima se određuje koje osnovne nazive za boje poseduje jedan
jezik.

-Nije derivat izveden od neke druge reci, nije hiponim nekog drugog naziva za boju, u funkciji atributa moze da
kolocira sa velikim brojem drugih leksema, govornici jednog jezika se najlakse prisete tih boja.

11. Po teoriji prototipičnosti, percepcija boja ne zavisi mnogo od jezika, jer ispitanici na mapi 329
standardizovanih boja, bez obzira na broj osnovnih naziva za boje, će izabrati istu fokalnu crvenu kao najbolji
primerak te boje.. (Dopunite iskaz)

12. Navedite primer jezika sa dva termina za boje. Dani i burara.

13. U dani jeziku dve lekseme mili i mola pokrivaju sledeće segmente kognitivnog polja boja.
Mili sve tamne i hladne boje, mola sve tople i svetle.

14. Ukoliko jezik ima tri naziva za boje, to su tamne, svetle i tople

15. Ukoliko jezik ima četiri naziva za boje, imaće nazive za tople, kao crvena i zuta, ili nazive za hladne
boje.

16. Ukoliko jezik ima pet naziva za boje to će biti sledeće: tamno/crno, svetlo/belo, zuto, crveno, grue.

6
17. Ukoliko jezik ima više od pet naziva za boje, ti nazivi (šesti do jedanaesti nazivi)su: zeleno, plavo,
braon, ljubicasta, siva, roze, narandzasta.

18. Navedite kombinaciju boja u leksičkom sistemu od četiri naziva koja „nije moguća“ u jezicima sveta

-tamno/plava, žuta/narandžasta, svetla/bela.

19. Navedite dva kontra-argumenta koja protivnici univerzalističkog pristupa bojama navode.

-Eksperimenti radjeni sa vestackim stimulusom – bavljenje bojama u odnosu na njihovo vestacko prikazivanje,
kao i to da neki narodi odredjene boje vezuju za predmete ili radnje sto nije omoguceno u eksperimentu.

20. Navedite primere koji pokazuju kolokacijsku ograničenost nekih prideva za boje u srpskom jeziku.

-Smedja, ridja kosa ne moze biti ridj smedj sesir.

21. Navedite primere upotrebe prideva beo koji ilustruju semantička proširenja u odnosu na osnovna
značenja.

-Pridev se razvio iz praslovenskog u kom se u poeziji koristio da oznaci nesto cisto, divno, lepo. A u govoru
usao u nazive lokaliteta Beli Drim, Bele vode...

22. Pridevi stranog porekla u srpskom jeziku pokazuju važno morfološko, gramatičko ograničenje u
odnosu na prideve domaćeg porekla. To je njihova nepromenjenost

23. Navedite primere anglicizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. Pink, kaki

24. Navedite primere germanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. Grao, braon, teget, memun

25. Navedite primere romanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku.Bez,bordo,krem,lila,rezedo,oranz

26. Navedite primere turcizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. đuvez, jorgovanli, kačuni, menevli

27. Navedite primere opisnih nominacija boja u srpskom jeziku. Boja koze, boja mora, boja cigle

28. Nazivi za osnovne boje u srpskom jeziku su: belo, crno, crveno, žuto, plavo, zeleno, sivo, (smeđe) braon,
ljubičasto, narandžasto

29. Kakav problem predstavljaju lekseme braon i smeđ u pogledu statusa „osnovnih leksema za boje“ u
srpskom jeziku.

-Braon je stranog porekla i koristi se uglavnom za opisivanje predmeta.

29. Po čemu se leksema plavo izdvaja od ostalih naziva za boje u srpskom jeziku?

-Mnogo je kasnije usla u upotrebu, ranije nije bilo konkretnelekseme za opisivanje bas te boje.

30. Navedite osnovne podatke o evoluciji leksema koje pokrivaju domen „hladno/plavo“ od
indoevropskog do danas. Braon je stranog porekla, a u češćoj je upotrebi za boje predmeta.

31. Lekseme izvedene od modro su: modrǔ, modrý.

7
32. Navedite kulturološki razlog (negativne asocijacije) zbog kojih se upotreba lekseme modra mogla
izgubiti iz svakodnevne upotrebe i biti zamenjena sa plav.

-Asocira na boju kože izazvanu povredom, 'modrica' kao podliv; u nekim kulturama plava umesto crne boje
označava žalost za umrlim, greh, itd.

33. Tvrdnja da je plav u srpskom nastao od nem. blau nije ispravna jer istorijski u vreme kada se ta
leksema pojavila nemački je uticao samo na leksiku rudasrske terminologije, u koju 'plav' ne spada.

34. Leksema plav je istog porekla kao i leksema plov

35. Neki dijalekti potvrđuju tezu o ranijim značenjima, konotacijama lekseme plav, jer se upotrebljavaju
da označe dozrele njive, ...

36. Navedite još neke lekseme za boje koje se „nelogično“ primenjuju na neke predmete, pojave.

-Plava žena, riđ čovek, smeđ čovek, zelena mačka

37. Navedite implikacionu univerzaliju u vezi sa leksičkim poljem boja, koja počiva na evolucionom
principu.

-Bez obzira na broj osnovnih naziva za boje, svi ispitanici ce pokazivatiisto npr fokalnu crvenu boju kao
najbolji primer te boje. Ako nema crvene, nema ni zelene.

Treca tema: Leksičko polje SRODSTVO

1. Navedite razlog velikog interesovanja za leksičko polje SRODSTVA u antropolingvističkoj literaturi.

-Fenomen srodstva je bioloski uslovljen i time bitan za opstanak ljudske vrste.

2. U kognitivnom i perceptivnom smislu leksičko polje SRODSTVA se bitno razlikuje od recimo

leksičkog polja BOJA, ZOO i FITO klasifikacije. Navedite po čemu.

-Boja, zoo i fito klasifikacija pretpostavljaju univerzalnu biološku, perceptivnu i kognitivnu osnovu, zajedničku
svim ljudima. Takva perceptivna i kognitivna svojstva čoveka nisu od istog značaja kada su u pitanju srodnici,
jer, jednostavno, naši krvno bliski srodnici ne moraju i najčešće nužno ne liče jedni drugim na isti način na koji
se spektar boja “prikazuje” svakom čoveku.

3. Iako biološki značajni, leksičko polje srodstva u smislu „biološke percepcije“ može da se poveže sa
procesom socijalizacije, jer je u životu svakog čoveka uža porodica od velikog značaja za proces
socijalizacije, te predstavlja neku vrstu zajedničkog iskustva ljudi.
8
4. Bazičnim jedinicama, tj. univerzalne seme, u svim leksičkim sistemima srodstva uglavnom se
smatraju: __majka_ i __otac__.

5. Smatra se da postoji izvesna razlika u pogledu univerzalnog značaja bazičnih leksema za kategorije
„otac“ – „majka“ u jezicima sveta, a to je da je pojam majke prisutan u svim jezicima, dok otac moze imati
razlicita znacenja

6. Objasnite na koji način primer lekseme appan iz jezika najar za pojam „oca“ može da posluži tvrdnji o
ne-univerzalnosti termina za taj pojam.

-Termin se odnosi na mldog coveka koji je devojku, u predmenstrualnom periodu, uveo u majcinski period, a ne
na bioloskog oca njene dece.

7. Navedite neke stručne termine i skraćenice koje se koriste u formalizovanju sistema naziva za
srodstvo.
-Konsangvinalni, matrilinearni, patrilinearni,unilateralni, bilateralni.M, F, B, Z, Ch, D, S

8. Pojam ega označava svaku osobukoja upotrebljava odredjeni naziv pa se svaki odnos bazira u odnosu na
dati ego.

9. Veza po majci se naziva matrilinearna, a po ocu se naziva patrilinearna u stručnoj literaturi.

10. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantičkoj komponenti generacija (koleno,
pokoljenje): otac deda; sin unuk

11. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantičkoj komponenti pol srodnika: otac
majka; brat sestra

12. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantičkoj komponenti pol govornika: necak,
sestric

13. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantičkoj komponenti pol lica preko kojeg
se ostvaruje srodnička: ujak stric

14. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantičkoj komponenti krvna ili zasnovana
brakom: Zet, jetrva, surak, snaja

15. Najrazuđeniji deo leksičkog polja srodstva obuhvata prve 2 do 3 generacije.

16. Uočljiva je morfološka razlika u leksemama koje obuhvataju dve generacije i udaljenije generacije i
to po tome što za prve 2 se koriste proste lekseme a za kasnije izvedenice

17. Treća, četvrta, peta i još dalja generacija srodnika i u srpskom imaju nazive poput navrded, askurđel,
kurđel, kurlebalo, sukurdov a preuzeti su iz turskog

9
18. Navedite primer „proširivanja“ značenja jedne lekseme za fokalnog člana kategorije u leksičkom
polju srodstva.

-Majka u nekim jezicima – watam - moze znaciti isto sto i majka kod nas, ali i njena setra ili cerka sestre babe
po majci

19. U jeziku watam leksema aemoznačava više članova nego što je fokalni član „majka“. Navedite ta
proširena značenja: majka, majcina sestra, cerka sestre babe po majci

20. Navedite primer za pravilo redukcije u leksičkom polju srodstva Sestra – rođena, sestra od tetke, unuka
babine sestre

21. Navedite primer ukrštenog označavanja pojmova srodstva putem jedne lekseme: ujakova deca i
sinovljeva deca - bratanci

22. Navedite razlog zbog koga se smatra da je pravilo redukcije bitno za leskičko polje srodstva.

-To pokazuje univerzalnost naroda razlicitih jezika i kultura

23. Univerzalnost ograničenja mogućih tipova leksičkih sistema srodstva u jezicima sveta na nekoliko
desetina može se dokazati i nemogućnošću nekih kombinacija. Navedite primer „nemoguće
kombinacije“: ni u jednom jeziku nije pronadjen termin koji se odnosi na majcinu sestru i ocevu majku

24. Osnovne i univerzalne semantičke komponente (seme) za leksičko polje srodstva su: majka i otac?

Cetvrta tema: Mali oglasi

Obrasci tekstualizacije i njihova jezička i kulturna uslovljenost na primeru porodičnih oglasa

1. Navedite tri primera neknjiževnih vrsta teksta.

-Kućni red, ugovor o zakupu, preporuka za stipendiju, prijava na konkurs za radno mesto, kontaktni oglas,
seminarski rad, diplomski rad, testament, izveštaj lekara specijaliste, post na Fejsbuku ili Tviteru, pozorišni
program, red vožnje

2. Kako Brinker definiše vrstu teksta?

-„Vrste teksta su konvencionalni obrasci za obavljanje složenih jezičkih radnji i mogu se opisati kao tipični
spojevi kontekstualnih (situativnih), komunikativno-funkcionalnih i strukturalnih (gramatičkih i tematskih)
svojstava.“

3. Šta su obrasci tekstualizacije?

-Obrasci tekstualizacije su pravila koja određuju to koje ce vrste teksta uopšte postojati u jednoj
jezičkoj/kulturnoj zajednici, ali i obeležja svake pojedinačne vrste teksta.

10
4. Koje elemente obuhvataju obrasci tekstualizacije?

-Tipovi i vrste teksta, Makrostrukturu vrste teksta, frekventnost elemenata makrostrukture teksta,
mikrostrukturu vrste teksta, frekventnost elemenata mikrostrukture teksta

5. Od čega zavisi broj vrsta teksta kojima raspolaže jedna jezička/kulturna zajednica?

-Što je društvo razvijenije samim tim ima I više tekstova

6. Zašto se obrasci tekstualizacije vremenom menjaju?

-Obrasci tekstualizacije i vrste teksta oblikuju se kroz praksu i menjaju se vremenom, u težnji za tim da što bolje
zadovolje svoju funkciju (ili funkcije) u izmenjenim uslovima.

7. Navedite tri primera vrste teksta koje jezičke/kulturne zajednice oblikuju spontano.

-Sms poruke, postovi na f, pozdravi

8. Navedite tri primera vrste teksta koje jezičke/kulturne zajednice oblikuju svesno i ciljano.

-Pravni, administrativni i akademski tekstovi, pojedine vrste teksta u poslovnoj komunikaciji

10. Definišite porodične oglase.

-Porodičnim oglasima nazivaju se oglasi koje u štampi, a danas i u drugim medijima masovne komunikacije,
povodom prelomnih događaja u životu pojedinca, kao što su rođenje, veridba, venčanje i smrt, objavljuje sama
ta osoba ili osobe iz njenog najbližeg okruženja (porodica, rodbina, prijatelji, kolege i sl.).

11. Zašto je objavljivanje porodičnih oglasa (u društvima u kojima su te vrste teksta uobičjanje) znak
poštovanja društvenih konvencija?

-Objavljivanje porodičnih oglasa znak je poštovanja društvenih konvencija, zato što su oni deo rituala vezanih
za rođenje, sklapanje braka, smrt ili neki drugi ključni događaj u životu pojedinca koje je razvila i koje neguje
jedna društvena/kulturna zajednica

12. Zašta su vezani rituali čiji je deo objavljivanje porodičnog oglasa?

-Zato što su oni deo rituala vezanih za rođenje, sklapanje braka, smrt ili neki drugi ključni događaj u životu
pojedinca koje je razvila i koje neguje jedna društvena/kulturna zajednica

13. Koji je dodatni motiv za objavljivanje porodičnih oglasa (u onim jezikim/kulturnim zajednicama u
kojima su oni uobičajni)?

-Dodatan motiv za objavljivanje porodičnih oglasa često je, doduše, i želja „običnog“ čoveka da, makar na
trenutak, izađe iz anonimnosti.

11
14. Navedite suštinska verbalna i neverbalna svojstva porodičnih oglasa (prema U. Frizu).

-1. kratak tekst,

-2. nekoliko obligatornih verbalnih i/ili neverbalnih elemenata i niz fakultativnih elemenata,
-3. konvencionalnost, koja se tiče i jezičkog izraza (socijalno i regionalno specifične konvencije),
-4. visok setepen intertekstualnosti12 (usled ugledanja na slične oglase prilikom sastavljanja teksta)
-5. kontekstualnost (uklopljenost u kulturni, društveni i lični kontekst, koji je neophodan za njihovo
razumevanje).

15. Koji su tipovi porodičnih oglasa uglavnom rasprostranjeni u jezičkim/kulturnim zajednicama u

Evropi?

-1. Novinski oglasi povodom rođenja deteta,

-2. Novinski oglasi povodom veridbe,
-3. Novinski oglasi povodom venčanja i
-4. Posmrtni i komemorativni oglasi.

16. Koja su dva najvažnija obeležja porodičnih oglasa?

-Ritualnost (oglas kao deo rituala) i vezanost za prelomne događaje u životu pojedinca

17. Zašto su porodični oglasi u opštim informativnim novinama posebno zanimljivi za entnolingvistička i
antropolingvistička istraživanja (u poređenju sa sličnim oglasima u drugim tipovima novina i u drugim
medijima)?

-Zbog toga što nastaju i razvijaju se (relativno) spontano, pa su i direktno izložene uticajima raznovrsnih
sociokulturnih činilaca

18. Šta odražavaju porodični oglasi (pa su zato zanimljivi za antropologiju, etnologiju, sociologiju,
lingvistiku itd.)?

-Porodični oglasi zanimljivi su za lingvistiku, etnologiju, sociologiju i za pojedine druge discipline kao „odraz
društvenih, političkih i ekonomskih prilika u određenom trenutku“ (Frese 1987, 15), zato što „sadrže bogat
(kulturno)istorijski materijal“

19. Koje osecaje jačaju porodični oglasi?

-Informišuci čitaoce o događajima u njihovom okruženju, porodični oglasi vrše tzv. socio-integrativnu funkciju.
Oni uspostavljaju komunikaciju među žiteljima određene oblasti, jačajuci tako osecaj zajedništva i identifikacije
s neposrednim okruženjem, društvenom grupom i širom zajednicom

20. Ko više čita porodične oglase, muškarci ili žene, i zašto?

-Žene porodične oglase čitaju znatno više nego muškarci, ili je barem tokom istorije po pravilu bilo tako (Frese
1987, 55─59). Vece interesovanje žena za porodične oglase proizilazilo je iz njihove društvene uloge, tj. iz
njihove vezanosti za porodicu i domacinstvo, s jedne strane, i nedovoljnih mogucnosti da se angažuju u
poslovnom i javnom životu, s druge strane (Freze 1987, 58). One su uglavnom (bile) zadužene i za negovanje
odnosa s rođacima, pirjateljima, susedima itd., pa je to oblikovalo i njihove čitalačke navike.

12
21. Koji je dodatni motiv čitalaca za pracenje porodičnih oglasa?

-Baš kao što oglašivači, između ostalog, pokušavaju i to da na trenutak privuku pažnju šire zajednice, tj. da
izađu iz anonimnosti, tako i čitaoce, pored ostalog, motiviše i želja za tim da saznaju ponešto o osobama,
porodicama i krugovima u čiji život inače nemaju uvida.

22. Šta se, prema analizama I. Čolovica, dogodilo s posmrtnim i komemorativnim oglasima u Srbiji i u
drugim delovima bivše Jugoslavije tokom druge polovine 20. veka?

-Preuzeli su niz svojstava tradicionalne usmene tužbalačke komunikacije, uključujudi i njene topose. Iz
tradicionalnih tužbalica u posmrtne i komemorativne oglase prelio se, tako, niz motiva…

23. Navedite nekoliko motiva tradicionalne tužbalačke komunikacije koje su preuzeli novinski posmrtni i
komemorativni oglasi.

-Prekorevanje pokojnika zato što je ostavio najbliže i tako ih unesrecio, opisivanje praznine koju je njegov
odlazak ostavio, obedavanje umrlom da nede biti zaboravljen

24. Navedite nekoliko motiva tradicionalne tužbalačke komunikacije koji ne bi imali smisla u novinskim
posmrtnim i komemorativnim oglasima, pa ih ovi zato nisu ni preuzeli.

-Određeni motivi u novom su mediju komunikacije, međutim, izgubili smisao, pa su zato i napušteni. To se
dogodilo npr. s pozivima preminulom da se „podigne“ i dočeka goste koji dolaze u kucu da bi zajedno s
domacinima oformili pogrebnu povorku, pokazivanje pokojniku njegove „večne kuce“ u trenutku kada se ta
povorka približi groblju, molba pokojniku da „prenese pozdrave“ ranije preminulim srodnicima kada ih „sretne“
itd.

25. Navedite grupe toposa tradicionalne tužbalačke komunikacije koje su tokom druge polovine 20. veka
preuzeli i novinski posmrtni i komemorativni oglasi.
1. toposi koji se tiču objašnjavanja uzroka smrti,
2. toposi koji se tiču vrednovanja mrtvih,
3. toposi koji se tiču života ožalošcenih nakon pretrpljenog gubitka
4. toposi koji „ograničavaju dejstvo smrti“

26. Navedite nekoliko osobina preminulog koje se pominju u toposima

-Skromnost, poštenje, požrtvovanost, dobrota, privrženost, idealizam, ljubav prema bližnjima, spremnost da im
se pomogne savetom i na druge načine

27. Kako toposi tužbalačke komunikacije ograničavaju dejstvo smrti, tj. kako pokazuju to da smrt nije
potpuna

-Ovo se pokušava tvrdnjama da preminuli i dalje živi u srcima ili secanjima onih koji su ga poznavali i voleli, ili
na nekom drugom svetu

13
28. Ko je prvobitno i to isključivo u svoje ime objavljivao oglase povodom rođenja deteta i zašto je bilo
tako?

-Oglase povodom rođenja deteta je objavljivao otac jer su majka i dete bili nedovoljno vazni, i buducnost
deteta je bila neizvesna.

29. Koje su elemente sadržali prvi oglasi povodom rođenja deteta u novinama na nemačkom jeziku, a
koje nisu, i zašto je bilo tako

-O očevom društvenom statusu, tj. njegovu titulu, čin u vojsci, zanimanje ili sl. Nisu sadrzali pojedinosti o majci
i detetu, buducnost deteta je bila neizvesna.

30.kada su očevi i majke u Nemačkoj počeli ravnopravno da potpisuju novinske oglase povodom rođenja
deteta i zašto

- U drugoj polovini 20og veka, jer se status zene u drustvu poboljsavao

31. Do kakvih je sve promena u svojstvima novinskih oglasa povodom rođenja deteta u Nemačkoj došlo
tokom druge polovine 20. Veka.

-Otac i majka postaju ravnopravni oglašivači. Ime deteta sada je neizostavan element, dok informacije o
profesionalnom i društvenom statusu roditelja više nisu obavezne.

32. Kada su roditelji u Nemačkoj novinske oglase povodom rođenja deteta osobito često koristili za to da
obznane i propagiraju svoje političke stavove

-Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka

33. Kako su se Prvi i Drugi svetski rat odrazili na novinske oglase povodom rođenja deteta u Nemačkoj.
Navedite nekoliko elemenata koji su se javljeli u takvim oglasima tokom ova dva rata

-Majke su često objavljivale same, uz napomenu da su očevi odsutni, tj. Na frontu, u vojnoj bolnici ili u
zarobljeništvu, ili čak da su pali u borbi. One su dodavale i krace rodoljubive poruke.

34. Kako se, prema istraživanjimma hrvatskog etnologa Dunje Rihtman-Auguštin, rat u bivšoj
Jugoslaviji odrazio na svojstva posmrtnih i komemorativnih oglasa u zagrebačkom Jutarnjem listu

-Ti oglasi su odisali katolickim duhom ili izražavali snažna patriotska ili nacionalistička osecanja

35. Kako međukulturne i međujezičke razlike mogu uticati na obrasce tekstualizacije (tj. Na koje se
njihove aspekte kakve razlike mogu odraziti)

-1. zastupljenosti tipova i vrsta teksta

-2. frekventnosti tipova i vrsta teksta,
-3. makrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinačnih elemenata
-4. mikrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinačnih elemenata mikrostrukture.

14
36. Koji se tipovi porodičnih oglasa javljaju u nemačkim novinama, a koje u srpskim i crnogorskim

-U nemačkim novinama uobičajni porodični oglasi posveceni su rođenju deteta, veridbi i venčanju, kao i
smrtnim slučajevima.u Srbiji i Crnoj Gori rasprostranjeni su samo porodični oglasi posvedeni smrtnim
slučajevima (čitulje)

37. Koje se vrste novinskih oglasa posvećenih smrtnom slučaju javljaju u nemačkim, koje u srpskim, a
koje u crnogorskim novinama

-U Nemačkoj javljaju četiri, u Srbiji pet, a u Crnoj Gori čak šest vrsta teksta. U sve tri sredine uobičajne su
pritom sledede tri vrste teksta: obaveštenja o smrti, zvanični posmrtni oglasi ikomemorativni oglasi.
Pored navedenih vrsta teksta u Nemačkoj su redovno zastupljene još i izjave zahvalnosti, koje se, doduše,
javljaju i u Srbiji, ali samo sporadično. I u Srbiji i u Crnoj Gori uobičajni su još i tzv. poslednji pozdravi i
komemorativni informativni oglasi, dok je u Crnoj Gori takođe raširena i kombinacija komemorativnih
informativnih oglasa s izjavama zahvalnosti, koja nije potpuno nepoznata ni u Srbiji, ali nije uobičajna

38. Koje su vrste novinskih oglasa posvećenih smrtnom slučaju zajedniče nemačkim, srpskim i
crnogorskim novinama

-U sve tri sredine uobičajne su pritom sledede tri vrste teksta: obaveštenja o smrti, zvanični posmrtni oglasi
ikomemorativni oglasi.

39. Koja je osnovna funkcija oglasa posvećenom smrtnom slučaju u nemačkim novinama?

-Samo obaveštavanje o smrti, a sve preostale funkcije znatno zaostaju za njom.

40. Koja je osnovna funkcija oglasa posvećenom smrtnom slučaju u crnogorskim novinama?

-Obeležavanje pomena, dok sve su ostale funkcije u drugom planu.

41. Koja je osnovna funkcija oglasa posvećenom smrtnom slučaju u srpskim novinama?

-Poslednji pozdravi su najzastupljenija vrsta i osnovna funkcija. Najmanje zastupljene vrste su pomeni.

42. Kojoj je društvenoj grupi posvećeno najviše zvaničnih novinskih posmrtnih oglasa u Nemačkoj, a
kojoj u Srbiji i Crnoj Gori?

-U Nemačkoj se najvise oglasa posvecuje izrazito uspešnim poslovnim ljudima koji su pored toga su bili aktivni
i u različitim telima i organizacijama. U Srbiji i Crnoj Gori najviše se zvaničnih čitulja posvecuje istaknutim
stručnjacima, osobito ukoliko se samo njihovo zanimanje smatra prestižnim i/ili ukoliko su igrali (relativno)
značajnu ulogu u političkom životu.

43. Zašto u Srbiji i Crnoj Gori ima neuporedivo više komemorativnih oglasa nego u Nemačkoj?

-Prema srpskoj i crnogorskoj tradiciji prelazak iz života u smrt postepen je i traje čitavih godinu dana. Nasuprot
tome, prema katoličkom shvatanju sve veze između ovozemaljskog i zagrobnog života prekidaju se naglo,
odjednom, u samom trenutku smrti.

15
44. Kakve su razlike u formatu između nemačkih posmrtnih i komemorativnih oglasa, s jedne strane, i
srpskih i crnogorskih sa druge strane?

-Dok su u Nemačkoj sve čitulje veliki oglasi, u Srbiji i Crnoj Gori u današnje vreme među njima dominiraju
mali oglasi.

45. Koji se neverbalni elementi javljaju u srpskim i crnogorskim posmrtnim i komemorativnim oglasima,
a koji u nemačkim?

-A svim srpskim i crnogorskim novinama obavezno postoji fotografija preminulog ,crni rub je u Srbiji vezan
samo za umrlice velikog formata, dok su u crnogorskoj Pobjedi njime uokvirene sve umrlice. Od neverbalnih
simbola u Srbiji se srecu još i krst i petokraka zvezda. nemačke čitulje nikada ne sadrže fotografiju preminulog,
ali zato pored crnog ruba gotovo uvek imaju i neki složeniji neverbalni elemenat, kao što su npr. krst, golubica,
sklopljene šake, polomljeno klasje, ruža itd.

46. Kakav je odnos prema izrazima osećanja u tradicionalnoj ruralnoj, a kakav u građanskoj kulturi, i
kako se to odražava na konvencionalne izraze osećanja u srpskim, crnogorskim i nemačkim posmrtnim i
komemorativnim oglasima?

-Na selu su uobicajena naricanja, tuzbalice dok se u gradovima ispoljavanje emocija u javnosti smatra
neprikladnim. Ljudi dolazeci iz ruralnih predela u gradove sa sobom nose i svoje tradicije i tuzbalice i naricanja
prelaze u pisanu formu u vidu novinskih oglasa.

47. Kakav je odnos prema isključivanju socijalnog okruženja (rodbina, prijatelji, poznanici, kolege, itd)
sa sahrane i drugih pogrebnih svečanosti u Nemačkoj, a kakav u Srbiji i Crnoj Gori

-U Srbiji i Crnoj pogreb se doživljava kao društveni događaj na kome je prisustvo svih srodnika, ali i prijatelja i
saradnika preminulog dobrodošlo, tj. praktično obavezno. U Nemačkoj je relativno čest slučaj to da se o smrti
bliske osobe javnost obaveštava tek nakon sahrane

48. Zašto se u nemačkim novinama relativno mnogo obaveštenja o smrtnom slučaju objavljuje tek
naknadno, posle sahrane, dok u Srbiji i Crnoj Gori to nije slučaj?

-Teznja za mirom i privatnoscu, i u slucajevima kada je preminuli sahranjen daleko od mesta iz kog potice

49. Iz kojih razloga se posmrtni oglasi u Srbiji ponekad objavljuju tek nakon sahrane, tj. Zašto se
socijalno okruženje isključuje sa sahrane

-Raznovrsni privatni motivi nepoznati čitaocima: stare osobe bez prijatelja, poznata osoba ibegavanje velikog
broja ljudi, sramotna smrt

50. Zašto treba biti oprezan pri analizi uticaja društvene realnosti na obrasce tekstualzacije

Pri pokušaju da se jezičke razlike objasne kulturnim,treba imati u vidu okolnost da kontrastivna lingvistika još
uvek ne raspolaže ni koherentnom teorijom, a ni metodama neophodnim za takvu vrstu istraživanja

16
 Peta tema: Usvajanje jezika i kulture

1. U čemu je važnost jezika za prenošenje kulture?

- Nema kulture bez jezičkog izraza, niti jezika bez kulture.

- U tome što se socijalizacija vrši putem jezika. Jezik prenosi kulturu čije poznavanje omogućava pojedincu da
postane kompetentan/ prihvaćen član društva.

2. Navedite društvene situacije u kojima dete ispoljava svoje jezičko umeće.

- U komunikaciji sa roditeljima, sa sredinom, kada nešto traži, pokazuje objekat, ili nešto daje.

3. Navedite tri najznačajnije teorije o usvajanju jezika.

- Nativistička, bihevioristička i kognitivistička.

4. Po biheviorističkom pristupu jezik se usvaja na sledeći način...

- Dete slučajno emituje prve glasove ili podražava govor drugih, a ovi se potkrepljenjem mogu oblikovati i
učvršćivati - da iz njih nastane bogatstvo govora. (imitacijom stimulusa iz okoline)

5. Argumenti kojima se osporava shvatanje da se jezik usvaja isključivo imitacijom su...

- Deca nigde ne mogu da čuju oblike kakvi su, na primer, konjovi, hoćem i sl., niti je neko mogao da ih nauči
upotrebi takvih oblika.

- Govor odraslih je loše formulisan, nije celovit, izmenjen je u govoru sa decom.

6. Po nativističkom pristupu dete usvaja jezik na sledeći način...

- Jezička sposobnost je urođena. Jezik se posmatra kao složena, specijalizovana veština koja se kod dece razvija
spontatno. Dete poseduje urođene jezičke univerzalije, skup sintaksičkih, semantičkih, fonoloških obeležja
jezika.

- Putem interakcije sa sredinom aktiviraju se urođene jezičke sposobnosti i mentalna gramatika koja leži u
osnovi znanja pojedinačnih jezika (univerzalna gramatika je zajednička za sve jezike). Nativisti pretpostavljaju
da postoji jedan apstraktan uređaj za usvajanje jezika koji omogućava detetu da usvoji bilo koji prirodan jezik.
Jezik se kod dece razvija spontano bez svesnih napora i formalnih instrukcija.

7. Argumenti kojima nativisti potkrepljuju svoju teoriju su...

- Svaka rečenica koju neko proizvede je potpuno nova kombinacija reči (što znači da mozak mora da sadrži
program za formiranje neograničenog skupa rečenica iz ograničenog skupa reči).

Dete razvija gramatiku brzo i bez formalnih instrukcija.

Dete nauči da govori za relativno kratko vreme (3 - 4 godine).

Za to mu je potrebna minimalna podrška okoline (da čuje govor).

17
8. Po kognitivističkom pristupu dete usvaja jezik na sledeći način...

- Mora da postoji biološka predispozicija za usvajanje jezika.

- Razvojem opštih saznajnih sposobnosti (dakle, važan je uticaj kognitivnog razvoja)

9. Uloga inputa, prema nativistima je da...

- kao neposredno lingvističko iskustvo aktivira parametre „univerzalne gramatike“ specifične za određeni jezik
koji dete usvaja.

- Input je način na koji sredina ili roditelji pričaju sa detetom da bi aktivirali određene parametre u detetovoj
"univerzalnoj gramatici" koji su specifični za taj jezik.

10. Neke osobine inputa, prema nativistima, su...

- Uprošćavanje vokabulara i rečenica, kraće rečenice, visoki tonovi, ponavljanje, deminutivi, vokativ, usporena
i prenaglašena intonacija.

+ frekventnost, jednostavnost, uočljivost i nedvosmislenost

11. Nativisti smatraju da roditeljski/starateljski jezički input ima značaj za usvajanje nekih aspekata
jezika, i to: ...

- gramatika.

- samo specifičnih odlika tog jezika, a ne odlika koje su univerzalne za sve jezike.

12. Navedite obeležja „prilagođavanja“ starateljskog govora malom detetu.

- Naglašena intonacija, korišćenje deminutiva, jednostavne i kratke rečenice, spor govor, česta upotreba "hvala"
i "molim".

- Ponavljanje i parafraziranje sa upitnom intonacijom, postavljanje pitanja tako da dete treba da doda
informaciju koja nedostaje („Šta mama drži u ruci?“ – pokazuje kolače)

13. Navedite primer/osobinu „protokonverzacija“.

- Neverbalno slaganje, neslaganje deteta (klimanje glavom, odmahivanje, osmesi) se verbalno prikazuju
(verbalizuju??) od strane majke.

14. Kada obično prestaje „prilagođavanje“?

- Kada dete postane kompetentan sagovornik.

15. Etno i antropolingvistička istraživanja „prilagođavanja“ koriste najčešće sledećemetode.

- Metodu opservacije i formalno i neformalno nabrajanje interpretacija i mišljenja članova neke kulture.

16. Prednost i mana proučavanja i objašnjavanja sopstvene kulture se ispoljavajutako što..

18
- Prednost: možemo da primenimo kulturni okvir za tumačenje ponašanja roditelja i dece na našu sopstvenu
društvenu grupu. Dovoljno smo socijalizovani da to uradimo, da tumačimo ponašanja, motive...

-Mana: Ne možemo da izdvojimo i učinimo eksplicitnim ove kulturne principe.

17. Dva osnovna modela „prilagođavanja“ jezika i kulture su...

- Jezička lokalizacija i globalizacija.

-Interakcija roditelja i deteta je kulturno određena i komunikacija dete-sredina, tj. proces socijalizacije

18. Situaciono, materijalno i bihevioralno prilagođavanje u kulturi američke srednjeklase ispoljava se

tako što...

- Fizički razmeštaj domaćinstva, gde unutrašnji i spoljašnji zidovi ograničavaju socijalnu interakciju, stavljanje
bebe na tiho mesto da bi se obezbedio dobar san, baby-proofing (izolacija), kupovina hrane, obuće, igračaka za
bebu, majka održava kontakt očima sa detetom, obraća mu se direktno

19. Uloga odraslog i deteta u komunikaciji u SAE kulturi se najčešće menjaju tako štose stepen
kompetencije „prilagođava“. Objasnite kako.

- Uloga deteta i odraslog u komunikaciji: odrasli uprošćavaju govor kako bi ga prilagodili verbanoj
kompetenciji koju smatraju da dete poseduje. Roditelj potom bogato interpretira dečije reči, što znači da im
pripisuje veće značenje nego što zapravo imaju. Odrasli učestvuje u vršenju zadatka zajedno sa detetom, ali ga
pokazuje kao detetov uspeh, dostignuće.

20. Situaciono, materijalno i bihevioralno prilagođavanje u kulturi Kalulija ispoljava setime što

- Kaluli žive u ogromnoj kući bez unutrašnjih zidova koja je sklonište za celo selo i u okviru te kuće neke
porodice mogu izdvojiti svoje odaje. Dete se ne tretira kao sagovornik, majke nikada ne ostavljaju dete samo ili
sa drugim odraslima i uvek odgovaraju na zahteve deteta (kada plače, ponude mu da sisa).

Trijadička komunikacija (majka-dete-treća osoba): ne gledaju direktno u bebu jer se direktan kontakt očima
smatra veštičarenjem.

21. Navedite obeležja jezičkog inputa u Kaluli kulturi.

- Dok ne progovori, malo jezičkog lingvističkog inputa je upućeno detetu, osim imperativa, retoričkih pitanja i
pozdrava. Ali to ne znači da je jezički svet oko deteta siromašan, već da se dete ne smatra sagovornikom.

22. Kaluli majka smatra da dete mora da nauči da govori „jasno“ jer treba da postane kompetentno i
nezavisno i da koristi zreo jezik kako bi postalo deo društvene grupe.

23. Situaciono, materijalno i bihevioralno prilagođavanje u samoanskoj kulturiispoljava se time što...

19
- Dete odrasta u velikoj porodici sastavljenoj od nekoliko domaćinstava koje vodi jedna ili više osoba koje
imaju neku titulu i veoma su poštovane. Brigu o deci vode druge mlađe osobe, a ne majka. Majka naređuje
drugima koji su nižeg ranga da vode računa o detetu. Oni to ne čine spontano već samo kada im se naredi.
Tipične kuće nemaju unutrašnje ni spoljašnje zidove, pa se dete upušta u konverzaciju i sa osobama unutar i van
kuće. Trijadička interakcija (majka-dete-treća osoba).

24. Navedite obeležja jezičkog inputa u samoanskoj kulturi.

- Jezik koji se upućuje detetu je u obliku pesme ili ritmičkih vokalizacija, visok, nežan ton glasa. Deca nisu
učesnici u komunikaciji i odrasli se obraćaju nekom drugom članu domaćinstva, a ne direktno deci.

25. Do simplifikacije u govoru dolazi ne samo u obraćanju bebama, već i...

- U razgovoru sa strancima, obraćanju hendikepiranim osobama. (Kompetentni govornici jednog jezika

uprošćavaju govor kako bi ih razumeli oni koji ne poznaju jezik u dovoljnoj meri)

26. Navedite verovanja koja uslovljavaju pojave ekspanzija, reformulacije ukomunikaciji odrasli-dete u
kulturi američke srednje klase.

- Srednja američka klasa veruje da se ekspanzija, tj. reformulacija u komunikaciji odraslih javlja kaoodgovor na
nekompetentnost sagovornika (bilo da se radi o deci ili hendikepiranim osobama), čitava kultura veruje da treba
težiti razumevanju, formulisanju i proveri hipoteza (interpretacija i pogađanje).

27. Navedite verovanja koja uslovljavaju nepostojanje ekspanzija, reformulacije ukomunikaciji odrasli-
dete u kulturi Kalili ili Samoa.

- Samoanska kultura ne voli pogađanja i smatraju da teret razumevanja snosi dete, a ne odrasli članovi društva.

-Kalili veruju da niko ne može da zna šta neko drugi misli, bez obzira na godište i status i zato ne pogađaju šta
dete želi da kaže.

28. Objasnite razlike izmđu dijadičke i trijadičke komunikacije kako se ispoljavaju u tri kulturna modela

dijadička komunikacija komunikacija odrasli-dete, bez posrednika, dok je trijadička sa, uslovno rečeno,
posrednikom, jer ako dete nešto traži od majke ona kaže starijem detetu da to uradi. Bar sam ja to tako shvatila

29. Navedite neke tipične iskaze/govorne činove koje staratelji (majka, braća, sestre) upućuju deci u
Kaluli kulturi, samoanskoj kulturi.

-U Kaluli kulturi ako dete dohvati nešto što ne treba, postavljaju im retorička pitanja: Ko si ti?, Jel to tvoje?

- U samoanskoj kulturi kada dete pocne da puzi obracaju mu se direktno sa „dodji“ i drugim kratkim izrazima

20