VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BLACE

Seminarski rad
iz
predmeta

-PRAKTIČNA NASTAVA -

Tema: OSIGURANJE IMOVINE I MOTORNIH VOZILA

Studenti:

Mentor: dr Dobrica Radovanović Filip Marković 03/15 F/J

Blace, decembar 2017. godine

 SADRŽAJ
UVOD..............................................................................................................................................1
1.POJAM I ULOGA OSIGURANJA.......................................................................................2-4
1.1Uloga osiguranja..........................................................................................................3-4
2.VRSTE OSIGURANJA..........................................................................................................5-6
3.OSIGURANJE IMOVINE...................................................................................................7-14
3.1Imovinski rizici...............................................................................................................8
3.2Opšta pravila (načela) osiguranja imovine................................................................8-10
3.3Štete pokrivene u imovinskom osiguranju....................................................................10
3.4Naknada iz osiguranja.............................................................................................10-11
3.5Metode za procenu i isplatu naknade iz osiguranja.................................................12-13
3.5.1Isplata naknade..............................................................................................13
4.OSIGURANJE MOTORNIH VOZILA............................................................................14-16
5.ZAKLJUČAK...........................................................................................................................17
6.LITERATURA.........................................................................................................................18
UVOD

Kada je čovek spoznao da se udruživanjem u zajednicu rizika smanjuje pojedinačni rizik i

omogućava jednostavnija i rentabilnija zaštita od raznih opasnosti, došlo je do razvoja
naprednijih oblika osiguranja. Na taj način (uključivanjem u zajednicu rizika) najlakše se može
sačuvati imovina, zdravlje i život čoveka. Od primitivnih oblika samopomoći u slučajevima
ljudskih i materijalnih gubitaka došlo je do savremenog organizovanog prikupljanja sredstava
unapred za naknadno pokriće posledica rizičnih događaja.

Privredni subjekti plaćaju premije osiguranja u ravnomernim razdobljima da bi na taj način

izbegli i eliminisali iznenadne velike gubitke i neplanirane troškove poslovanja. Osiguranici vrše
uplate premija i to za njih predstavlja novčani odliv, dok za osiguravača to predstavlja novčani
priliv. Međutim, kada se vrši osiguranje od raznih vrsta rizika ne sprečava se nastanak šteta niti
smanjuje verovatnoća njihovog nastanka kao što bi mnogi pomislili, već osiguranik neopreznim
ponašanjem i nebrigom može uzrokovati iniciranje rizika i nastanak štetnog događaja. Neosporna
je i društvena korisnost osiguranja koja se ogleda u kontinuiranom unapređenju zaštite i
efikasnijoj naknadi šteta i isplati osiguranih iznosa i događaja.

Važno je napomenuti i to da sektor osiguranja ima važnu funkciju u okviru celokupnog

finansijskog sistema, jer je područje odgovornosti i brige regulatora za stabilnost i efikasnost
finansijskih tržišta. Poverenje osiguranika u sistem osiguranja znači i poverenje u celokupni
finansijski sistem. Društva za osiguranje upravljaju tuđom štednjom iz čega proizlazi njihova
socijalna, privredna i društvena odgovornost.
1.POJAM I ULOGA OSIGURANJA

Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u društvu, u njegovoj privredi ili kod
ljudi, usled dejstva rušilačkih prirodnih sila ili nesrećnih slučajeva. 1 Ono, u stvari, pruža
ekonomsku zaštitu osiguranicima od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi
kada nastane osigurani slučaj, odnosno kada se ostvari rizik u svim fazama društvene
reprodukcije ili u svakodnevnom životu ljudi. 

Pojmovi opasnost, rizik, šteta, odšteta, usko su povezani sa pojmom osiguranja, a sam naziv
osiguranje stvara predstavu o sigurnosti. Međutim, u osiguranju se, u savremenim uslovima, ne
radi samo o sigurnosti, već i o još nekim važnim faktorima, npr. o stabilnosti privrednog procesa,
pa i o društvenom procesu uopšte. Osiguranje, u suštini, predstavlja udruživanje svih onih koji su
izloženi istoj opasnosti, s ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih. 
Preko osiguranja izjednačavaju se rizici na prihvatljivom nižem nivou, amortizuju se. Osiguranje
se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dela:

 ekonomski, 

 tehnički, 

 pravni.

o Ekonomski vid - se izražava u cilju koji se postiže u osiguranju – to su funkcije

osiguranja;

o Tehnički - je onaj deo koji uređuje funkcionisanje osiguranja kao specifičnog

mehanizma za izjednačavanje rizika;

o Pravni – predstavlja uređivanje veoma brojnih pravnih odnosa koji nužno nastaju
u osiguranju udruživanjem sredstava za odštećenje svih osiguranika koje zadesi
šteta. 

1
Definicija osiguranja, udžbenik iz Ekonomije strana 221; dr Dušanka Jovović
 To je uređivanje pravila i obaveza osiguranika i osiguravača kod ostvarivanja
odštetnih prava, tj. kod likvidacije štete.

1.1Uloga osiguranja

Ukoliko se pogleda sa aspekta pojedinaca dvostuka je uloga osiguranja:

1.zaštita osiguranika

2.zaštita trećh lica.

1.Pojedinac se može obezbediti osiguranjem počev od egzistencije svih najbližih u slučaju smrti
ili trajnog invaliditeta, odnosno gubitak radne sposobnosti pa do naknade putnih troškova i
troškova boravka za vreme kiše na godišnjem odmoru. 
Čovek može osigurati svoju imovinu od posledica požara, krađa, poplava, grada. Iz ovih
aktivnosti može nastati šteta prema njemu samom, prema trećim licima, odnosno njegovoj i tuđoj
imovini. 
Brojne mogućnosti osiguranja od odgovornosti omogućavaju da se čovek ne mora lišavati ovih
aktivnosti iz straha od odgovornosti. Postoje različite vrste životnog osiguranja kao na primer za
slučaj doživljenja određene starosti ili za slučaj smrti gde osiguranik na bazi naplaćenih premija
unapred osigurava sumu da mu se isplati u slučaju realizacije ugovorom predviđenog rizika. 
Vrednost imovine se može lako utvrditi pa se i naknada štete na toj imovini može utvrditi i
iskazati u novcu.

Imovina lica ili kompanije uključuje zemlju, zgrade nameštaj, račune u banci, odeću, autorska
prava, automobile, patente i bezbroj drugih stvari. Sve se to može osigurati.

2. Zaštita trećih lica - u modernom pravu postoji težnja da se obezbedi zaštita određenom krugu
lica koja su izložena izvesnim rizicima. To su lica koja bez ikakve svoje krivice mogu pretrpeti
štetu na sopstvenoj ličnosti ili imovini prilikom prevoza u javnom saobraćaju ili prilikom
izvršenja veoma opasnih zanimanja. 
U ovaj krug spadaju i svi oni koji mogu biti povređeni od nekog motornog vozila ili
vazduhoplova. Država u ovim slučajevima propisuje obavezna osiguranja od odgovornosti svih
lica koji koriste navedena opasna sredstva.

Prema našim propisima, putnici u javnom saobraćaju prevoznim sredstvima, obavezno se

osiguraju od posledica nesrećnog sličaja. Osiguranje su dužni da zaključe vlasnici, odnosno
korisnici motornih vozila i aviona obavezno se osiguravajuči od odgovornosti za štete nastale
trećim licima.

Tržište osiguranja Srbije:

Nepovoljna struktura portfelja osiguranja

Ukupno naplaćena premija osiguranja:

- 2004. godine : 478 mil USD
- 2008. godine : 833 mil USD

2
Tabelarni pregled portfelja osiguranja u našoj zemlji za period 2004-2008 godine
20 društava u 2008. godini 
- 17-osiguranje,2-reosiguranje,1-osiguranje i reosiguranje
- 13-većinsko strano vlasništvo, 7-domaća društva

2.VRSTE OSIGURANJA

Podelu osiguranja je moguće izvršiti na osnovu nekoliko kriterijuma3 i to:

Prema predmetu osiguranja deli na:

• Osiguranje imovine, i
• Osiguranje lica. 

Osiguranje imovine obuhvata:

• Osiguranje stvari, i 
• Osiguranje od građanske odgovornosti.

Osiguranje stvari obuhvata:

- osiguranje od požara;
- osiguranje od provalne krađe i razbojništva;
- osiguranje domaćinstva;
- kasko osiguranje motornih vozila (od uništenja, oštećenja ili krađe);
- osiguranje useva i plodova;
- osiguranje građevinarstva;
- osiguranje mašina od loma itd.

Osiguranje od odgovornosti obuhvata:

- osiguranje od opšte odgovornosti;
- osiguranje od odgovornosti za štete iz upotrebe motornih vozila.

Neživotna osiguranja predstavljaju grupaciju osiguranja koja obuhvaća osiguranje civila,

industrije, automobilskog kaska, automobilske odgovornosti, opšte odgovornosti, useva,

3
Kriterijumi za podelu osiguranja, Poslovno pravo 152. strana, dr Jelena Ristić
životinja, transporta-karga, transporta-kaska, odgovornosti u transportu, kredita, pravne povrede
na radu i oboljenja od profesionalnih bolesti.4

Neživotna osiguranja se dele prema jednom od sledeća tri načina:

1. Podela obzirom na vreme prijave odnosno vreme rešavanja šteta. Takva osiguranja se nazivaju
osiguranja kratkog repa i za njih je karakteristična brza prijava i rešavanje.

2. Vrste osiguranja u kojima se sve štete obično prijavljuju i rešavaju u kratkom vremenskom
periodu od dana nastanka (npr. manje od 2 godine). Takva osiguranja se nazivaju osiguranja
dugog repa u koja spadaju, između ostalih, i osiguranje imovine, kao i kasko osiguranje
automobila.

3. Vrste osiguranja u kojima značajnom broju šteta treba dugo vremena da se prijave i reše od
dana nastanka. U ovu vrstu osiguranja spada, između ostalih, osiguranje od odgovornosti.

4
Definisanje neživotnih osiguranja
3.OSIGURANJE IMOVINE

Institut osiguranja je prvenstveno nastao zbog zaštite imovine i lica kao osnovne funkcije, a sa
razvojem osiguranja povećao se broj funkcija koje su od izuzetnog značaja za pojedince i društvo
u celini. 

U teoriji postoji saglasnost da savremeno osiguranje ima sledeće funkcije: zaštita imovine i lica,
akumulaciona funkcija, funkcija poboljšanja uslova za život (socijalna funkcija) i
međunarodna funkcija osiguranja.

Funkcija zaštite imovine i lice je najstarija funkcija osiguranja i iz nje proizilaze ostale funkcije.
One se ostvaruju posredno i neposredno. Neposredno čuvanje imovine i lica ostvaruje se
preventivnom i represivnom funkcijom osiguranja i putem bonifikacije. Neposredno čuvanje
imovine i lica sprečava nastanak šteta (dok posredno čuvanje imovine i lica samo nadoknađuje
već nastalu štetu), doprinosi umanjivanju već nastale štete i stimuliše osiguranike da sami
efikasnije štite svoju imovinu. Preventivne mere predstavljaju najznačajniji vid neposredne
zaštite imovine i lica a njihov je cilj da štete ili ne nastanu ili da nastaju u što manjem obimu.
Osiguranici (u skladu sa zakonskim aktima) plaćaju premiju ali izdvajaju i deo za organizaciju i
sprovođenje preventivnih mera.

Sistem bonifikacije obuhvata stimulativne mere za osiguranike da se savesno odnose prema

osiguranoj imovini (što je istovremeno i interes osiguranika) i podrazumeva umanjivanje visine
premija za takve osiguranike. Bonifikacionih mera stimulišu savesne osiguranike, a represivne
mere sankcionišu nesavesni osiguranici. Društvo za osiguranje nije dužno da isplati naknadu
ukoliko je šteta izazvana namerno ili prevarom. Osiguranik je dužan da preduzme sve mere
potrebne da se spreči nastupanje osiguranog slučaja, a ukoliko on ipak nastupi, dužan je da se
ograniče njegove štetne posledice.
Pored zaštite pojedinaca i društva, savremeno osiguranje ima i funkciju zaštite trećih lica koja se
utvrđuje uvođenjem obaveznih osiguranja na osnovu zakona. Dakle, štite se treća lica koja su bez
svoje krivice pretrpela štetu na svojoj ličnosti ili imovini.

3.1Imovinski rizici

Svako ko poseduje imovinu suočen je sa imovinskim rizicima iz prostog razloga što se ovakvi
posedi mogu uništiti ili ukrasti. Imovinski rizici uključuju dva tipa gubitka: direktni i indirektni
(posledični) gubitak. Direktni gubitak je najjednostavniji: ako je kuća uništena požarom, vlasnik
gubi vrednost kuće. Međutim, pored gubitka vrednosti same zgrade, vlasnik imovine nema više
gde da stanuje, a tokom vremena potrebnog za ponovnu izgradnju kuće vlasnik će biti izložen
dodatnim izdacima živeći na nekom drugom mestu. Ovaj gubitak upotrebe uništenog kapitala je
„indirektni“ ili „posledični“ gubitak.“

Imovinski rizici, obuhvaćaju dva tipa gubitaka i to:

1. gubitak imovine i

2. gubitak prihoda zbog nemogućnosti upotrebe imovine

3.2Opšta pravila (načela) osiguranja imovine

Svrha osiguranja imovine jeste nadoknada štete koja nastaje na toj imovini. Vrednosti imovine,
odnosno osiguranih objekata se može utvrditi kao i vrednost štete koja može nastati na toj
imovini. Opšta pravila (načela) osiguranja imovine koja se moraju poštovati su:

• Načelo obeštećenja, i

• Načelo materijalnog interesa

 1.Načelo obeštećenja

Prema načelu obeštećenja niko iz osiguranja ne može dobiti više nego što iznosi šteta koju je
pretrpeo. Ovim načelom odražava se svrha osiguranja, odnosno svrha osiguranja jeste nadoknada
štete koja je nastala na imovini, a ne izvor bogaćenja osiguranika. Naknada osiguranja je
određena visinom štete koja je nastala na imovini.

Prema načelu obeštećenja moraju biti zadovoljeni slijedeća pravila:

- Da bi se naplatila naknada iz osiguranja osiguranik mora da dostavi dokaze o pretrpljeloj šteti

na osiguranoj imovini, npr. kod oštećenja automobila osiguranik da bi dobio naknadu iz
osiguranja mora dostaviti potvrdu od MUP-a da je šteta prijavljena;

- Naknada iz osiguranja ne može da bude veća od stvarno pretrpljene štete;

- Zabranjeno je zaključivanje više ugovora o osiguranju za isti rizik na puno vrednost, odnosno
dvostruko osiguranje;

- Osiguranik ne može ukupno naplatiti vrednost koja je veća od vrednosti osigurane stvari,
odnosno osiguranik ne može da dobije naknadu iz osiguranja i naknadu od lica koje je
odgovorno za prouzrokovanu štetu.

Međutim postoji odstupanje od načela obeštećenja u dva slučaja i to:

• Osiguranje nove vrednosti – npr. ukoliko je unštetna zgrada koja je stara nekoliko godina
osiguranje za tu zgradu se utvrđuje u odnosu na vrednost nove zgrade umanjenu za procenat
amortizacije, ali će mu u tom slučaju i premija biti veća. U ovom slučaju dozvoljava se
osiguraniku da naplati štetu koja je veća od stvarne vrednosti stare zgrade, jer da bi osiguranik
izgradio novu zgradu on mora uložiti iznos sredstava koji odgovara vrednosti nove zgrade i ne
dolazi do njegovog bogaćenja.
• Osiguranje izgubljene dobiti – npr. u slučaju prirodnih nepogodnosti (grada) mogu biti
uništeni usevi. U tom slučaju naplaćuje se naknada iz osiguranja koja je veća od vrednosti useva
u tom trenutku što je svakako opravdano s obzirom da da nije došlo do grada njihova vrednost bi
bila mnogo veća. To znači da se iz osiguranja naplaćuje i izgubljena dobit.

2.Načelo materijalnog interesa

Načelo materijalnog interesa glasi: „Osiguranik mora biti zainteresovan da se ne dogodi

osigurani slučaj, odnoso da se ne desi šteta na osiguranom objektu, a ukoliko se desi da
šteta bude nadoknađena5“. 

Sada se postavlja pitanje šta se dešava ukoliko se javi više subjekata sa interesom za osiguranje
jedne stvari. U tom slučaju postoje dva rešenja. Prvo je, paralelni interes, odnosno zaključenje
ugovora o osiguranju dva lica na istoj stvari (svako osigurava svoj interes). Npr. kod prevoza
robe kod koje postoji kupac, prodavac, skladištar svi su zainteresovani da zaključe ugovor o
osiguranju (naknada štete u slučaju njenog oštećenja na putu od prodavca do kupca) i u tom
slučaju to mogu biti vlasnik stvari i založni poverilac, vlasnik i zakupac, i sl. Drugo rešenje je
isključivi interes, odnosno interes prodavca traje do prodaje robe kupcu, a od tada interes prelazi
na kupca i ne dolazi do raskida ugovora o osiguranja već samo o prelazu interesa sa prodavca na
kupca.

3.3Štete pokrivene u imovinskom osiguranju

Osiguravajuće društvo je dužno nadoknaditi štete nastale slučajno ili krivicom ugovarača
osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja, odnosno dužno je da isplati naknadu ako se
ostvari osigurani slučaj, koji nije nastao namerno. Pored toga osiguravajuće društvo ne odgovara
za štetu na osiguranoj stvari koja potiče iz njenih nedostataka, osim ako je drugačije ugovoreno,
kao ni da nadoknadi štetu prouzrokovanu ratnim operacijama ili pobunama, jedino ako je

5
Definicija načela materijalnog interesa
ugovorom predviđeno drugačije, pri čemu mora dokazati da je šteta prouzrokovana nekim od tih
događaja.

3.4Naknada iz osiguranja

Naknada ili odšteta iz osiguranja je novčani ekvivalent štete, odnosno sve isplate iz fonda
osiguranja, kada nastupe predviđeni nepovoljni slučajevi, odnosno kada se ostvare ekonomski
štetni događaji. 

Postoje dva aspekta sa kojih se naknada iz osiguranja može posmatrati. Prvi je aspekt interesa
pojedinca, gde je cilj naknade obeštećenje, dok je drugi sa aspekta interesa društvene zajednice,
gde se naknadom iz osiguranja otklanjaju štetene posledice koje nastaju ostvarenjem rizika u
zajednici.

Visina naknade u imovinskom osiguranju je funkcija tri elementa:

• Visine prouzrokovane štete,

• Osigurane sume, i

• Vrednosti osigurane stvari. 

Navedena tri elementa uzajamno utiču jedan na drugi. Potrebno je razlikovati štetu od naknade iz
osiguranja. Dok je šteta gubitak koji je nastao kao razultata nepovoljnih događaja, naknada
iz osiguranja je iznos koji se isplaćuje osiguraniku za pokriće štete. 6 Šteta ne mora nužno biti
jednaka vrednosti osigurane stvari.

Vrednost osigurane stvari je zapravo gornja granica naknade iz osiguranja, odnosno, kao što je
već rečeno, naknada iz osiguranja ne može biti veća od visine štete. Kod vrednosti osigurane
stvari najčešće se uzima u obzir tržišna vrednost (nabavna ili prodajna cena), nabavna cena novih
stvari, cena izgradnje novih objekata, itd..

6
Objašnjenje pojma „šteta“ i „naknada“ Osiguranja imovine.html
Kod određivanja naknade iz osiguranje bitna je sledeća proporcija:

Naknada iz osiguranje će biti jednaka visini prouzrokovane štete ukoliko je osigurna suma
jednaka vrednosti osigurane stvari. 

Ukoliko je osigurana suma manja od vrednosti osigurane stvari osiguraniku će biti nadoknađen
samo deo štetea, a ukoliko je osigurana suma veća od vrednosti osigurane stvari, ona će morati
da se smanji jer naknada iz osiguranja ne može biti veća od prouzrokovane štete.

3.5Metode za procenu i isplatu naknade iz osiguranja

7
Proporcije kojima se utvrđuje naknada usled nastale štete
Postoje tri metode određivanja naknade iz osiguranja koji su zasnovani na različitim odnosima
vrednosti osigurane stvari i osigurane sume, naknade iz osiguranja i štete osiguranika:
• Metod proporcionalne odgovornosti;

• Metod prvog rizika;

• Metod granične odgovornosti.

Metoda proporcionalne odgovornosti obavezuje osiguravača da naknadi štetu proporcionalno

odnosu osigurane sume i vrednosti osigurane stvari. Naknada iz osiguranja će iznostit onoliko
procenata od veličine štete koja je zadesila osiguranika, koliko osigurana suma procentualno
iznosi od vrednosti osigurane stvari.

Prema metodi prvog rizika naknada iz osiguranja uvek je jednaka šteti osiguranika, ali ne veća
od osigurane sume. Naknada iz osiguranja, prema ovoj metodi, zavisi od veličine štete i
osigurane sume.

Metoda granične odgovornosti se primenjuje pri osiguranju poljoprivrednih kultura. Šteta

osiguranika se određuje kao razlika između ranije utvrđene granice prinosa i faktičkog prinosa,
dobijenog posle nepogoda (grada, suše,...).

3.5.1Isplata naknade

Naknada iz osiguranja se može da pojavi u tri različita oblika:

• Naknada u novcu,

• Naknada u naturi,

• Napuštaj (abandon) kaon način naknade.

S obzirom da kod osiguranja imovine, imovina ima vrednost koja se može izraziti u u novcu tako
da se i štete koje nastaju na toj imovini imaju svoj novčani izraz. 
Prema drugom obliku, naknada u naturi, može se izvršitit restitucija u naturi onoga što je propalo
u stihiji ili pod dejstvom nesrećnog slučaja, čime se sprečava mogućnost eventualnih isplata
naknada iz osiguranja koji su veći od stvarne štete, kao i špekulativnih šteta.

Napuštaj kao način naknade zapravo je prepuštanje osiguravaču oštećene osigurane stvari, i
isplata pune sume osiguranja osiguraniku od strane osiguravača. Ovaj način se najčešće koristi u
transportnom osiguranju.

4.OSIGURANJE MOTORNIH VOZILA

Osiguranje motornih vozila kao grana osiguranja ima dve osnovne vrste: kombinovano
osiguranje motornih vozila tzv. kasko osiguranje i obavezno osiguranje vlasnika, odnosno
korisnika motornih i priključnih vozila od odgovornosti za štete počinjene trećim licima tzv.
osiguranjem auto odgovornosti.  Osiguranje motornih vozila dobija se sve više na značaju i u
svetu i u našoj zemlji. Imajući u vidu broj motornih vozila, a posebno činjenicu da je
zaključivanje osiguranja auto-odgovornosti obavezno, najveći je broj osiguravajućih organizacija
bavi se oviom vrstom osiguranja, ali u toj oblasti, na žalost, postoje i najveće nepravilnosti
tj.odstupanje od Zakona i struke osiguranja.

• Kombinovano osiguranje motornih vozila

Za razliku od osiguranje vlasnika, odnosno korisnika motornih i priključak vozila od

odgovornosti za štete pričinjene trećim licima koje je obavezno na osnovu samog Zakona,
kombinovano osiguranje motirnih vozila, ili tzv. kasko osiguranje je dovoljno, što znači da svaki
vlasnik, kao i za drugu imovinu, samostalno procjenjuje da li će zaključiti ugovor o osiguranju sa
osiguravačem. 

Predmet ovog osiguranja, prije svega sve vrste motornih vozila standardne izvedbe, sve vrste
priključnih, radnih i šinskih vozila i njihovi sastavni djelovi. Pri tome se pod sastavnim
djelovima podrazumjeva alat, pribor i rezervni djelovi standardno isporučeni za tip vozila: radio
aparat koji je ugrađen u vozilo od strane proizvođača vozila, uređaj za obezbeđenje od krađe,
aparat za gašenje požara kao i ostali priključni uređaji. 

Osnovno pravilo je da se osiguranje auto-kaska zaključuje na sumu osiguranja koju sam

osiguranik određuje. Pri tome se osiguranik može opredeliti:

a) da u momentu zaključenja ugovora, ugovori mesečnu korekciju sume osiguranja i naravno,

plaćanje mesečne premije (koja se plaća u dvanaest rata, s obzirom da se ugovor zaključuje na
godinu dana) i to za kojeficijent rasta cena industrijskih proizvoda koja objavljuje Savezni zavod
za statistiku

b) da u momentu zaključenje ugovora ugovori mjesečnu revalorizaciju sume osiguranja, uz

plaćanje odogovarajućih doplatka na godišnjem premiju osiguranja 

c) da u momentu zaključenja ugovora odredi fiksni iznos sume osiguranja koji može u toku
trajanja osiguranja menjati samo ako se do promene sume osiguranja nije desilo osigurani slučaj.
• Osiguranje od auto-odgovornosti

U zakonu je definisano da vlasnik, odnosno korisnik motornih i priključnih vozila je dužan da

zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornih vozila pričini
trećim licima usled smrti, povrede tijela, narušavanju zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim
za štetu na stvarima koji je primio za prevoz.

Veliki broj novoosnovanih osiguravajućih organizacija se bavi samo ovom vrstom osiguranja,
bez odgovarajućih stručnih i materijalnih uslova, što je dovelo do erozije ovog osiguranja. 
Zaključivanje ove vrste osiguranja po niskim cijenama, uz već pomenuto napostojanje
elementarnih stručnih i materijalnih preduslova, vlasnici motornih vozila ponekad praktično
samo formalno osiguravaju svoju odgovornost za štete pričinjene trećim licima, tako da
oštećenim, koji se mogu da naplate štetu od osiguravajućih organizacija, ili mogu da je naplate
samo od malog iznosa, ostaje da potpunu naknadu štete ostvaruju od štetnika putem suda.
Ostvarivanje naknade štete putem suda a ne neposredno i u potpunosti od osiguravajućih
organizacija nije u skladu sa suštinom ove vrste osiguranja.

• Obavezna osiguranja

Shodno Zakonu osiguranja koja su obavezno moraju zaključiti su:

1) obavezno osiguranje putnika u javnome saobraćaju od posledica nesrećnoga slučaja 

2) osiguranje vlasnika motornih i priključnih vozila od odgovornosti za štete nastale

pričinjenim trećim licima 

3) osiguranje vlasnika vazduhoplovnih od odgovornosti ze štete nastale pričinjenim trećim

licima

4) osiguranje depozita građana kod banaka i drugih finansijskih organizacija.

Osnovno pravilo je da zaključivanje ugovora o osiguranju dobrovoljno. Međutim, u svim
razvijenim zemljama postoje osiguranja koja se moraju zaključiti sa osiguravajućom
organizacijom, s obzirom da samo na taj način može uspostaviti potpuna zaštita određenih
dobara i određenih kategorija lica. U odnosu na predhodni zakon, ističemo da su zakoni, pored tri
već klasična vida obaveznoga osiguranja, uvodi i obavezno osiguranje depozita građana kod
banaka i drugih finanskijskih organizacija.

5.ZAKLJUČAK

Sagledavajući celokupnu situaciju u zemlji (privatizacija, nezaposlenost, ekonomska kriza i

sl).možemo sa sigurnošću da naglasimo da u Srbiji ima mali broj osiguravajućih društva.
Primenjuje se samo obavezni vid osiguranja jer se tim osiguranjem pruža sigurnost osiguranom
licu jer pokriva iznos štete u granicama sume osiguranja. U Srbiji životno osiguranje nije
razvijeno dok se dobrovoljno penzisko osiguranje iz dana u dan povećava, raste svest građana da
je za njihovo dobro.

Osiguranje se može posmatrati s tri stanovišta, odnosno ono ima tri sastavna dela : ekonomski,
pravni i tehnički. Ekonomski vid se iskazuje ciljem koji se želi ostvariti - tu je reč o zadacima
osiguranja: posredna i neposredna zaštita osiguranika, odnosno njegove imovine kao osnovna
svrha, zatim slede razvojna, socijalna uloga i drugo.

Pravni vid podrazumeva uređenje izuzetno brojnih pravnih odnosa koji nastaju u osiguranju,
počevši od njegovog zaključivanja pa do isplate naknade štete, dok je tehnički onaj deo koji
uređuje odvijanje osiguranja posmatranog kao posebni mehanizam za procenu težine rizika,
njihovo izravnavanje u prostoru i vremenu, proračun premije, sve to uz upotrebu najsavremenijih
statističko-matematičkih i drugih metoda. Poslovanje preduzeća u savremenoj tržišnoj privredi
bez oslanjanja na zaštitne fondove iz osiguranja ne može se ni zamisliti. Naknadama šteta
nastalim tokom procesa privređivanja osiguranje obnavlja radnu sposobnost privredne jedinice
omogućavajući joj savladavanje ekonomskih posledica štetnih događaja. Kod pojedinaca
isplatom naknada iz osiguranja takođe se rešavaju pitanja njihovog zbrinjavanja. Čoveka i
njegovu zajednicu od davnina su ugrožavale najrazličitije opasnosti preteći da ih unište, povrede,
ugroze život, zdravlje ili imovinu, dovodeći u pitanje čak i njihov opstanak.

6.LITERATURA

Dr. Jelena Kočović, Dr. Predarg Šulejić, „Osiguranje“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.god. 

Udžbenik “Ekonomija”, dr Sloboda Cvetanović, dr Dušanka Jovović