Greška kvantovanja

Kvatovani signal Uk uvek ima stepenasti oblik, a veličina stepenika zavisi od veličine
primenjenog kvanta. Posle propuštanja kroz niskopropusni filtar radi uravnanja ovih stepenastih
neravnina, rekonstruisani analogni signal biće, naravno, samo aproksimacija stvarnog ulaznog
analognog signala Ua. One vrednosti analognog signala koje se u trenutku odmeravanja nađu
između dva susedna impulsa za odmeravanje ne koduju se, a njihova vrednost se približno
predstavlja prvom većom ili manjom susednom brojnom binarnom vrednošću, pa one i ne mogu
biti verno reprodukovane. Na primer, ako trenutna vrednost amplitude signala Ua u intervalu
odmeravanja iznosi 6,457 V, ona se kvantovanjem može zaokružiti na 7 V, ili na 6 V. Ovime se,
naravno, pravi greška kvantovanja.
U TV slici će se pojaviti pruge različitih nivoa sjajnosti, od potpuno crne pruge koja odgovara
odmerku 000, do potpuno bele pruge koja odgovara odmerku 111. Svaka pojedinačna pruga
imaće ravnomernu sjajnost. Maksimalna vrednost greške kvantovanja iznosi 1 kvant,
Greška kvantovanja će biti utoliko manja ukoliko je kvant manji, odnosno ako se kvantovanje
obavlja s većim brojem bita, za dati opseg dinamike analognog signala. Na primer, ako se neki
odmerak kvantuje sa 7 bita, dobiće se 27=128 kvantovanih nivoa, a maksimalna greška
kvantovanja će biti 1/127, što je manje od 1%. U digitalnoj televiziji standardne definicije SDTV
koristi se 8 i 10 bita za kvantovanje video-odmeraka. Ako realni signal ima i pozitivne i
negativne vrednosti, može se koristiti poseban bit koji označava polaritet signala, ili se signalu
može dodati jednosmerni napon, tako da signal ima samo pozitivne vrednosti.
U opisanim postupcima kvantovanja amplitude svih odmeraka kvantuju se istim brojem bita.
Takvo kvantovanje naziva se uniformnim. Kod nekih signala, kao na primer kod govornih
signala, trenutne vrednosti signala s malim amplitudama češće se pojavljuju nego trenutne
vrednosti signala velikih amplituda. U takvim slučajevima uniformno kodovanje nije optimalno u
pogledu odnosa signal/šum kvantovanja. U takvim slučajevima može se primeniti neuniformno
kvantovanje.
Male trenutne vrednosti signala, koje se češće pojavljuju, kvantuju se fino s većim brojem bita,
jer one treba da budu što vernije reprodukovane, a velike trenutne vrednosti, koje se ređe
pojavljuju, što je i manje značajno za vernost reprodukovanog govora, kvantuju se grubo s
manjim brojem bita. Na taj način se smanjuje ukupan broj potrebnih bita, a time i brzina prenosa
informacija kroz prenosne kanale, ili bitska brzina izražena u broju prenetih bita u sekundi.
A/D konvertori mogu se tehnički realizovati na mnogo različitih načina, počev od prostih
mehaničkih sistema, do kompleksnih poluprovodničkih realizacija u obliku integrisanih kola,
naročito kada su u pitanju A/D konvertori video-signala.