Professional Documents
Culture Documents
Југословени у Шпанском грађанском рату
Југословени у Шпанском грађанском рату
Садржај
Састав
Историја
Шпански грађански рат
Одлазак у Шпанију
Ратовање
Крај рата и заробљеништво
Народноослободилачка борба
Други светски рат
Познатији учесници
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе
Састав
Југословенски добровољци у Шпанском грађанском рату већином су били припадници дијаспоре у свету, и то
углавном економски и политички емигранти, студенти и војна лица. Следи списак југословенских држављана по
државама из којих су дошли у Шпанију:[1] [n. 1]
Подаци о старосној структури (година рођења) познати су за 1298 (78%) бораца, док их за 366 (22%) добровољаца
нема. Подаци по деценијама: 1881-1890 = 21 (1,3%), 1891-1900 = 242 (14,5%), 1901-1910 = 667 (40,1%), 1911-1920 =
367 (22,1%) и 1 (као најмлађи) је рођен 1922. године.[2]
Политичка припадност забележена је у шпанској статистици за само 1040 бораца: комунисти (561), социјалдемократи
(10), Хрватска сељачка странка (8), анархисти (4), ванстраначки (457). За 152 борца партијска припадност није
позната.[2]
Међу југословенским добровољцима било је и 16 жена (3 лекарке, 2 медицинске сестре, 6 радница, 2 студенткиње, 1
службеница, 2 без занимања): Ана-Марија Баш, др Адела Бохуницки, др Нада Димитријевић-Нешковић, Олга
Драгић-Беловић (Милица Милић), Елизабета Гаврић, Марија Главаш, Марија Хабулин, Леа Краус, Тереза Кучера,
Добрила Мезић-Шиљак, Лујза Пихлер (Борка Демић), Отилија Решиц-Занони, Ана Селес-Брозовић, Корнелија
Сенде-Поповић, Еугенија Симонети, Марија Шнеман. Из Југославије их је дошло 5, из Француске 5, из Чехословачке
2 и по 1 из Алжира, Белгије, Шпаније и Уругваја. Југословенке су биле укључене у санитетску службу
Интернационалних бригада као лекарке, медицинске сестре и неговатељице, али у болницама а не на фронту.[2]
Историја
Године 1931, после абдикације краља Алфонса XIII Шпанија је по други пут
у својој историји постала република. После краткотрајне владавине
републиканско-социјалистичке партије, на изборима 1933. победила је
радикална партија, која је повукла већину републиканских реформи, што је
довело до устанака социјалиста и анархиста у Астурији и Каталонији у
октобру 1934. године.
Приликом једне такве акције, у највећој тајности изнајмљен је у Марсељу брод „Корзика“ за превоз добровољаца.[4]
Фебруара 1937. године са Корзике су бродом „Ла Корс“ кренули Адолф Мук и Антон Франовић да покупе
добровољце из Југославије. За овај план знао је само Политбиро КПЈ.[5] Међутим, београдска полиција је све
дознала. Један од чланова ЦК Живојин Павловић, упозорен од пријатеља из Београда, изнео је сазнања на седници,
али га је један од чланова оптужио да је „паничар“ и да без обзира на све то треба продужити ову акцију.[5] Главни
организатор ове акције био је Јосип Броз Тито. Лађа је ипак кренула.
Дана 1. марта 1937. године далматински добровољци је требало да исплове бродом из околице Сплита.
Испловљавање је прво одложено због лошег времена, а потом су откривени од жандара и похапшени.[4] Према
полицијском извештају, 8. априла је на Брачу ухапшено 145 шпанских добровољаца. Након што су добровољци
затворени у Сплиту, људи су им на разне начине слали храну, а жене су демонстрирале испред царинарнице.[4] Сви
су након неколико недеља пуштени на слободу.[4]
Пошто се 2. марта у сплитској луци у договорено време нико није појавио, брод је продужио да покупи добровољце
у Црној Гори, где је био проваљен.[4] Лађа је требало да узме у Котору 400 добровољаца и да их превезе у Барселону.
Ова се афера завршила хапшењем члана Политбироа Адолфа Мука и стотине добровољаца. Коминтерну је пропала
акција коштала преко 500.000 француских франака.[5] У вези са овим тражено је од Павловића писмено изјашњење
да је упозорио Генералног секретара Милана Горкића, али он је одбио да свали сву кривицу на њега.[5]
Ратовање
Народноослободилачка борба
Од 250 југословенских добровољаца који су успели да се илегално пребаце из Француске у Југославију, 130 их је
погинуло у биткама током Народноослободилачког рата (1941–1945).[3] Током завршних операција за ослобођење
земље, све четири армије ЈА предводили су шпански борци (Коча Поповић, Пеко Дапчевић, Коста Нађ, Петар
Драпшин). Код народа и бораца су „Шпанци“ представљали узвишени појам личне храбрости и оданости борби
против фашизма.[3]
Познатији учесници
За потпунији списак погледајте чланак Списак шпанских бораца Југославије
Белешке
1. За 288 југословенских добровољаца није утврђена земља из које су дошли у рат.
Референце
1. Lešnik, стр. 7
2. Август Лешник. »Улога КПЈ у регрутовању југословенских интербригадиста за републиканску Шпанију«,
у: Преиспитивање прошлости и историјски ревизионизми: (Зло)употребе историје Шпанског
грађанског рата и Другог светског рата на простору Југославије. Београд 2014, стр. 244-245
3. „др Август Лешник - „Крв и живот за слободу“ – Југословени интербригадисти у Шпанији (1936—1939)” (ht
tps://web.archive.org/web/20160706060327/http://www.isi.mod.gov.rs/images/biblioteka/vig_feb_2008_print.pd
f) (PDF). Архивирано из оригинала (http://www.isi.mod.gov.rs/images/biblioteka/vig_feb_2008_print.pdf)
(PDF) на датум 6. 7. 2016. Приступљено 24. 9. 2014.
4. Свједочанства о Далматинцима у Шпањолском грађанском рату (http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clan
ak&id_clanak_jezik=139062)
5. Живојин Павловић, Биланс совјетског термидора: Приказ и открића о делатности и организацији
Стаљинског терора (http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12909)
6. Иван Очак, Југославенски судионици Октобарске револуције у борби против фашизма (1936—1945) (htt
p://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=86944)
Литература
Крв и живот за слободу - слике из живота и Лексикон Народноослободилачког рата и
борбе студената из Југославије у Шпанији. револуције у Југославији 1941-1945 (први том).
Удружење шпанских бораца, Београд 1969. „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“
година. Љубљана, 1980. година.
Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1972. Наши шпанци 1936-1939. Савезна конференција
година. ССРНЈ и Удружење шпанских бораца, Београд
Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1986. година.
1975. Lešnik, Avgust. Les volontaires
Рафел Брчић и Миле Боговац Ливањски крај у yougoslaves/slovènes dans la guerre civile
револуционарном радничком покрету и НОБ. espagnole (1936—1939): Analyse structurelle et la
Сарајево, 1978. године. liste, 107-138. "Annales", Ser. hist. sociol. 17. 2007.
1 (Текст у ПДФ формату (http://www.dlib.si/stream/UR
N:NBN:SI:DOC-9JJ0PNKA/c35e76af-cecb-40fe-8ab8-dbd
3feba1709/PDF))
Спољашње везе
Крв и живот за слободу - слике из живота и борбе студената из Југославије у Шпанији (http://dobaheroja.p
age.tl/KRV-I-%26%23381%3BIVOT-ZA-SLOBODU.htm)
Лазар Удовички, Записи из Шпаније (http://www.republika.co.rs/552-555/20.html)
Бланка Матковић, Свједочанства о Далматинцима у Шпањолском грађанском рату (http://hrcak.srce.hr/ind
ex.php?show=clanak&id_clanak_jezik=139062)
Иван Очак, Југославенски судионици Октобарске револуције у борби проив фашизма (1936—1939) (htt
p://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=86944)
Преиспитивање прошлости и историјски ревизионизам, (Зло)употребе историје Шпанског грађанског
рата и Другог светског рата на простору Југославије (https://web.archive.org/web/20140907081712/http://w
ww.rosalux.rs/sr/artikl.php?id=366)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Југословени_у_Шпанском_грађанском_рату&oldid=24208751”
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима;
могући су и додатни услови.
Погледајте услове коришћења за детаље.
Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности
За програмере
Статистика
Изјава о колачићима