Professional Documents
Culture Documents
Југославија
Југославија
Садржај
Историја
Стварање нове државе
Краљевина СХС и Краљевина Југославија
Пад Краљевине Југославије
Југославија у Другом светском рату
Друга Југославија
Корени распада Југославије
Позиција и величина Југославије кроз
Грађански рат године:
СР Југославија 1918—1941 — Краљевина
Југославија
Уметност у Југославији
1945—1992 — СФР Југославија
Спољашње везе
Историја
Идеја о стварању заједничке државе свих Јужних Словена
развијала се кроз 19. и почетак 20. века. Слабост Турске и
јачање Србије, Бугарске и Грчке после Берлинског конгреса
унеле су наду код словенских народа под Аустроугарском,
али и суревњивост аустроугарске и италијанске власти. У
Србији су постојале три идеје о уједињењу. Прва је
приповедала о уједињењу Србије и Бугарске, друга је била
изражена у „Начертанију” Илије Гарашанина и односила се
на стварање југословенске државе, док је трећу заступао
Светозар Милетић и односила се на стварање Балканске
федерације. Код Јужних Словена у Аустроугарској су
постојале две идеје. Прва је заступала стварање југословенске
јединице у оквиру Аустроугарске (тријалистичка монархија),
а друга је била за стварање независне југословенске државе.
Главни противници стварања државе Јужних Словена били
су спољни чиниоци. Илија Гарашанин
Предуслов за стварање југословенске државе било је избијање Првог светског рата. Српска
народна скупштина је у Нишу 7. децембра 1914. године усвојила Нишку декларацију којом се
залаже за „ослобођење и уједињење све неослобођене браће”. У Паризу је у пролеће 1915. године
аустроугарски емигранти су формирали Југословенски одбор. За председника је изабран Анте
Трумбић.
Договорено је да име будуће државе буде Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, да ће бити
уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић и да су
Срби, Хрвати и Словенци један народ са три имена. У октобру 1918. године у Загребу је створено
Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба са циљем да се образује независна држава на
јужнословенским просторима Аустроугарске — названа је Држава Словенаца, Хрвата и Срба.
Таква држава би се касније ујединила са Краљевином Србијом. Дана 29. октобра 1918. године
Хрватски сабор је раскинуо све државно-правне везе са Бечом и Будимпештом. Пошто нова
држава није била способна да се брани од италијанских претензија, позвала је српску војску да
заштити „националне територије Југословена”. Велика народна скупштина у Новом Саду је 25.
новембра донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Србији. Дан пре тога 24.
новембра је збор посланика народних већа Срема у Руми донео одлуку о присаједињењу Срема
С б ј В П ј 26 б П ћ
Србији. Велика народна скупштина у Подгорици је 26. новембра одлучила да се Петровићи
Његоши збаце са престола Црне Горе те да се присаједини Србији. Вијеће народних првака и
посланика 28. новембра је донело одлуку да се Босна и Херцеговина припоји Србији. Народно
вијеће из Загреба је 25. новембра донело одлуку да се југословенско подручје Аустроугарске
(Држава Словенаца, Хрвата и Срба) уједини са Србијом у нову државу. Дана 1. децембра 1918.
године основано је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.
Непрестана полемика између радикала и хрватских посланика је дошла до критичне тачке. После
увреда које је изнео на рачун Срба, радикалски посланик Пуниша Рачић је убио Павла Радића и
Ђуру Басаричека и тешко ранио Стјепана Радића, који је касније подлегао повредама. Нови вођа
ХСС је постао Влатко Мачек. Краљ је размишљао о мирном разилажењу Срба и Хрвата. Линија
разграничења би била: Вировитица, Пакрац, Уна, Крка, Шибеник и Задар. Краљ Александар је
завео диктатуру 6. јануара 1929. године. Дана 3. октобра је преименовао државу у Краљевина
Југославија. Део посланика Хрватске странке права (Анте Павелић) одлази у иностранство и
ствара усташку организацију. У Македонији јачају пробугарски елементи.
Држава је подељена на девет бановина и град Београд. Краљ
је донео „Септембарски устав” 1931. године.
Влада Цветковић—Мачек је
25. марта 1941. године, у
Краљевина Југославија са
замку Белведере у Бечу,
Бановинама (1929−1939)
потписала протокол о
приступању Тројном пакту.
26. и 27. марта је извршен
државни удар, свргнута је влада и намесништво. У јутро 27.
марта је постављена нова влада на челу са генералом Душаном
Симовићем. У Београду су одржане велике демонстрације
против савезништва са Немачком. Хитлер је издао директиву да
се Југославија жестоко нападне. Бомбардовањем Београда 6.
априла, Југославија се нашла у Другом светском рату.
Мапа окупационе поделе
Краљевска војска је капитулирала 17. априла.
Југославије и подручја на којем
су фашисти починили геноцид
На територији Бановине Хрватске, без делова које је присвојила
над грађанима Југославије у
Италија (Сплит, Шибеник, већина острва) и Мађарска
току Другог светског рата
(Међумурје, Барања и Бачка), Босне и Херцеговине и Срема
створена је усташка Независна Држава Хрватска (НДХ).
Словенија је подељена између Италије, Немачке и Мађарске.
Бугари су окупирали Македонију и југоисточну Србију. Црну Гору је окупирала Италија.
Континуитет Краљевине Југославије је наставила њена влада у емиграцији (Лондон). Призната је
као званичан члан Савезника.
као званичан члан Савезника.
У Другом светском рату, у српском народу, су постојала два покрета отпора. 11. маја 1941. године
је на Равној гори основана Југословенска војска у отаџбини (четници) пуковника, потом
генерала, Драгољуб Михаиловић. 27. јуна је основан Партизански одреди Југославије,
Народноослободилачка војска Југославије, команданта Јосипа Броза Тита. Основне разлике ова
два покрета се огледају у државном уређењу нове Југославије. Четнички покрет је био
националистички и ројалистички, а партизански комунистички и републикански. У Србији су
постојале две војне квислиншке организације: Српска државна стража генерала Милана Недића и
Српски добровољачки корпус Димитрија Љотића.
Током рата Срби су у НДХ страдали највише у логорима Јасеновац (по немачким подацима тамо
је убијено 500.000 Срба, Јевреја и Рома), Стара Градишка (75.000), Даница, Јастребарско, Доња
Градина. Посебна специфичност су били логори за децу ([[Дечји логор у Сиску). Убијено их је
око 55.000. До 1945. године више од 100.000 Срба је напустило Косово и Метохију пред
албанским терором.
Под притиском Британаца краљ Петар II је позвао Србе, Хрвате и Словенце да приступе у НОВЈ
Јосипа Броза Тита. Југославија је ослобођена пробијањем Сремског фронта 12. априла 1945.
године. Рат је у Југославији однео 1.706.000 жртава.
Друга Југославија
Грађански рат
СР Југославија
Дана 21. маја 2006. године, после референдума у Црној Гори, државна заједница се распала и
Србија и Црна Гора су постале независне републике.
Уметност у Југославији
Западна сфера била је наклоњена више струјањима са запада и везује се за предроманику и
романску, готску и за ренесансну и барокну уметност. Источни крајеви су више ослоњени на
византијску уметност. Ове границе нису прецизно одређене и често су прелажене, на Деченима
се може видети утицај са запада који се овде запажа преко Дубровника а могу се утврдити и неки
обрнути правци. Касније се заснивају наше школе и радове често изводе наши домаћи мајстори
који одлазе и на запад те се одатле враћају а исто тако су присутни и страни мајстори који су
радили на подручју Југославије (Микелоцо Микелоци на кули Минчети у Дубровнику или Јурај
Далматинац – видети Фисковића за ове податке).
Византијска уметност даје свој печат у Далмацији (Дубровник) и иконе из Византије кадо су
куповане и поштоване су код нас и штоване као посебна светиња. У сликарству се јавља понеки
византизам а постојале су и радионице које су радиле на „византијски начин“.
Старохрватска пластика није везана за етничку припадност и Словени су донели ову уметност
резања у дрвету. Постоји тврђење да се уметност на тлу Југославије развијала као провинцијална
уметност и да се јавља са извесним закашњењем у односу на остали свет. Но ова уметност није
спутана официјелним оквирима. Фолклорни елементи дају јој многе вредности. Дела су
инспирисана зооморфним и геоморфним облицима. Романска уметност- Радованов портал има
поетичну страну Христовог рођења. Рана Рашка држава није могла формирати стабилну
политику и лукаво се приклања час истоку час западу. Рашка школа у архитектури се може
пратити већ на цркви Богородице Љевишке (манастир). Под утицајем Византије се излучује
скулптура и опека постаје једини украс у архитектури - манастир Каленић.
Сликарство немамо сачувано изузев нешто мало у Двиграду и нешто у Црвеном отоку код
Ровиња што сведочи да је постојао континуитет развоја између 4. века и 12. века, али је то толико
фрагментално да се не може створити слика што се заправо дешавало. Од 12. века до 14. века
пратимо развој сликарства које има средњовековни карактер, иако се овај касни датум
супротставља официјелној категоризацији. У Дубровнику се може уочити стварање које се може
назвати школом која његује ренесансни стил. Суседна Италија је имала велики утицај, утицај
једног Ђота може се препознати у неким делима а и утицај Византије који струји и обухвата и
Истру, али не постоји у Словенији.
У Рашкој је остао став у сликарству о једној истини која је за свагда дата, али је утицај са запада
био јако слаб.
У току 15. века монументалност која је карактеристична за 13. век постепено опада. Потенцира се
драматички моменат. Драперија која се развија између елемената се узнемирује и учествује у
композицији слике. Сликарство Моравске школе стара се о детаљу и допадљивом колориту
слике. Међу споменицима изузетак чини и сликарство и архитектура Рашке школе и манасијско
сликарство који теже ка једном ретком и траженом колористичком сазвучју.
У време Турака ограниченим мерама око Пећке патријаршије покушава се повратити ниво на
коме је било сликарство у 13. веку.
Мајстори који су израђивали фреске већином су непознати и ако се потпишу они то учине на
месту које се тешко може уочити као Макарије у Љубостињи, Јован у Раваници и др. Они су
радили за славу у другоме свету.
Референце
1. Мирјана Сретеновић. „Култ Светог Саве у Дубровнику” (http://www.politika.rs/articles/det
ails/448374). Политика Online.
Литература
Petranović, Branko; Štrbac, Čedomir (1977). Istorija socijalističke Jugoslavije (https://books.
google.com/books?id=Ut-3AAAAIAAJ). 1. Beograd: Radnička štampa.
Petranović, Branko; Štrbac, Čedomir (1977). Istorija socijalističke Jugoslavije (https://books.
google.com/books?id=_UCzSAAACAAJ). 2. Beograd: Radnička štampa.
Petranović, Branko; Štrbac, Čedomir (1977). Istorija socijalističke Jugoslavije (https://books.
google.com/books?id=WkuatwAACAAJ). 3. Beograd: Radnička štampa.
Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978 (https://books.google.com/books?i
, ( ) j g j ( p g g
d=nW5pAAAAMAAJ). Beograd: Nolit.
Спољашње везе
Трибина „Југославија – реализација националне идеје или напуштање српског мита“ (h
ttps://www.youtube.com/watch?v=ahSM_ou6LLo)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Југославија&oldid=24260196”
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима;
могући су и
додатни услови.
Погледајте услове коришћења за детаље.
Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности
За програмере
Статистика
Изјава о колачићима