LUDWIG  

VAN  BEETHOVEN    

• 1770,  Bonn  –  1827,  Beč;  njegovo  stvaralaštvo  obuhvaća  značajke  klasicizma  i  

romantizma,  sintetizira  oba  razdoblja  
• BIOGRAFIJA  
o otac  ,  glazbenik,  spoznaje  njegovu  nadarenost  
o od  malena  svira  klavir,  orgulje,  violinu,  flautu  
o s  12  g.  uči  kod  Ch.  G.  Neefea  koji  mu  usađuje  ljubav  za  barokom  i  Bachom  
o brine  o  majci  nakon  što  mu  otac  umire  
o 2  puta  odlazi  u  Beč  (1787.  odlazi  studirati  s  Mozartom,  no  vraća  se  zbog  
bolesne  majke,  koja  kasnije  umire;  zatim  kratko  upisuje  filozofski  faksultet  u  
Bonnu,  da  bi  1792.  ponovno  otišao  u  Beč  gdje  studira  glazb  kod    Haydna,  
Johanna  Shenka,  Salierija...  
o uzdržavaju  ga  tri  plemića,;prijateljuje  s  aristokracijom  
o nastupa  kao  pijanist  i  daje  lekcije  iz  glasovira  
o ne  piše  po  narudžbi  –  slobodan  skladatelj  
o vrlo  rano  će  oglušiti  (problemi  sa  sluhom  već  od  oko  26.  godine)  
o jedno  vrijeme  provodi  u  liječilištu  u  Heiligenstadtu  zbog  depresije;(suicidalne  
misli)  nakon  čega  dolazi  preokret  kada  se  u  potpunosti  odluči  posvetiti  glazbi  
o borben  duh,  republikanac,  zanesen  demokracijom  i  Napoleonom  kojemu  je  
namijenio  posvetu  treće  simfonije,  sve  dok  se  ovaj    nije  okrunio.  To  ga  je  
razočaralo.  
 
• STVARALAŠTVO  
o Beethoven  je  prvenstveno  instrumentalni  skladatelj  
o vokalno  instrumentalne  skladbe:  jedna  opera  F idelio  
o 3  stvaralačke  faze  
1. 1793-­‐1801  –  Patetična  sonata  op.  13,  klavirska  tria  
2. 1801-­‐1815    -­‐  Suočavanje  s  gluhoćom,  zaluđenost  Giuliettom  
Guicciardi  kojoj  posvećuje  Mjesečevu  sonatu;  depresija,  liječenje  u  
Heiligenstadtu  
3. 1815-­‐1827  –  Najplodnija  faza:  Missa  solemnis,  Deveta  simfonija,  
sonate  Aurora/Waldstein,  op.101-­‐111  
o instrumentacija  –  u  klasici  nositelji  orkestra  bile  su  violine,  violončela  dok  su    viole  
bile  pratnja;  Beethoven  od  3.  simfonije  osamostaljuje  gudače,  violončela  
imaju  veći  značaj,  dolazi  do  afirmacije  puhača,  uvodi  rogove  i  trublje;  u  Petoj  
simfoniji  i  trombone  
o simfonije  
1. C-­‐dur,  op.  21,  1789.  –  menuet/trio    
2. D-­‐dur,  op.  36,  1802.  –  scherzo  umjesto  menueta  (!)  
3. Es-­‐dur,  op.  55,  1803.-­‐4.  –  Eroica,  prvotno  namijenjena  Napoleonu;  I.  st.  
preko  700  taktova,  drugi  stavak  posmrtni  marš,  puhači  vrlo  zastupljeni  
4. B-­‐dur,  op.  60,  1807.  –  veselje,  folklor,  piše  ju  dok  je  bio  zaručen  (Teresa    
von  Brunswick)  
5. c-­‐mol,  op.  67,  1805.-­‐1808.  –  “sudbinska,”  dramatična,  vezana  uz  
depresiju,  gluhoću  i  krizu  koju  je  proživljavao,  zadnji  stavak  u  C-­‐duru  
kojeg  je  napisao  nakon  liječenja  
6. F-­‐dur,  op.  68,  1807.-­‐8.  –  pet  stavaka,  svi  imaju  ime;  nov  odnos  prema  
programnosti  –  ne  oslikava  se  stvarnost  nego  se  žele  iskazati  osjećaji,  

  3  
 Pastoralna  –  veza  s  prirodom,  prva  tema  građena  na  hrvatskom  
napjevu  
7. A-­‐dur,  op.  92,  1811.-­‐12  –  apoteoza  plesa,  energično,  ritmično  i  plesno,  
kritika  odbacuje  
8. F-­‐dur,  op.  93,  1812.  –  inspiriran  filozofijom  smijeha  
9. d-­‐mol,  op.  125,  1815.,  dovršena  1824.  –  uvodi  ljudski  glas  u  orkestralno  
tkivo  (četiri  solista  i  zbor),  sadržaj  Schillerova  Oda  radosti  koja  pjeva  o  
bratstvu  među  ljudima,  jednakosti  
o 38  klavirskih  sonata  (32  obilježene  opusom),  razne  atmosfere;  dramatizirana  
sonatna  forma,  vješt  tematsko-­‐motivski  rad,  česti  lirski,  emocionalni,  topli  
odlomci;  najpoznatije  klavirske  sonate:  
• f-­‐mol,  op.  2,  1796.  
• c-­‐mol,  op.  13,  Patetična,  1  motiv  obuhvaća  sve  stavke  
• cis-­‐mol,  op.  27,  Mjesečeva,  posvećena  Giulietti  Giucciardi  
• Aurora/Waldstein,  op.  53  –  prestao  povezivati  sonate  pod  isti  opus  
• op.  57,  Appassionata,  hommage  Chopinu  
• op.  101,  106,  109,  110,  111  (dualizam  –  dur/mol  -­‐  svjetlo/tama)–  
kontrapunktika,  orkestralni  zvuk,  kulminacija  klavirskog    
stvaranja  
• njegove  sonate  prerastaju    sve  više  u  forme  fantazije  
 
o gudački  kvarteti  i  komorna  glazba  
• op.  18  –  klasicistički  gudački  kvarteti  
• 1805.  6  „Ruskih“  kvarteta  za  kneza  Razumovskog  op.  59  
• op.  74  iz  1809.  Harfenquartett  –  pizzicato  podsjeća  na  harfu  
• op.  95  Quartetto  serioso  
• kasniji  kvarteti  –  lirsko-­‐filozofske  poeme  
• gudački  kvartet  op.  130,  šesti  stavak  je  trebao  biti  Velika  fuga  
koja  je  objavljena  zasebno  u  op.  133  
• korištenje  varijacija  i  polifonije  
o koncerti    
  • 5  za  klavir  i  orkestar  
  • 1  za  violinu  i  orkestar  
  • trostruki  koncert  za  klavir,  violinu  i  violončelo  
o ostalo    
• Missa  Solemnis  (1822.)  
o za  soliste,  zbor  i  orkestar  
• jedina  opera  –  Fidelio  
o o  bračnoj  vjernosti  i  ljubavi  u  vrijeme  revolucije  
o bez  tipičnih  arija  
• tri  uvertire  
o Leonora  (za  Fidelio)  
o Egmont  
o Coriolan  (rimski  patricij)  
• 32  Varijacije  za  klavir  
• 10  sonata  za  violinu  
• 5  sonata  za  violončelo  (poznat  op.  65  u  A-­‐duru)  
• Oratorij  Krist  na  Maslinskoj  gori  
• ciklus  solo  popijevki  Dalekoj  dragoj  (6  popijevki,  1816.,  op.  96  
  4