Domaći zadatak

123. strana

1. Ako dođe do smanjenja količine proizvoda, enzim će povećati svoju aktivnost I brzinu
metaboličkog puta kako bi se povećala količina proizvoda. A u slučaju smanjene koiličine
supstrata, ono onemogućava da enzim deluje, zbog nedovoljne količine materijala na koji enzim
treba da deluje.
2. Povećanje koncentracije glukoze u krvi aktivira beta ćelije pankreasa koje egzocituju insulin.
Vezivanjem insulina za receptore na površini ćelija dolazi do aktivacije proteinskih kinaza koje
fosforilacijom odgovarajućih proteina omogućavaju da ćelija preuzme glukozu. U nekim ćelijama
ova glukoza ulazi u proces glikogeneze i nastaje glikogen.
3. Ovaj pomenuti proces katalizuje enzim glikogen sintaza dok razgradnju glikogena katalizuje
enzim glikogen fosforilaza. Fosforilacija inhibira glikogen sintazu, dok glikogen fosforilazu
aktivira. Prilikom povećane koncentracije glukoze u krvi, povišen je i nivo insulina. Insulin aktivira
fosfatazu, koja uklanja fosfatne grupe i smanjuje fosforilaciju enzima glikogen sintaze i glikogen
fosforilaze. Ovo znači da se smanjuje inhibicija glikogen sintaze. odnosno aktivacija glikogen
fosforilaze, što znači da insulin favorizuje sintezu glikogena u odnosnu na njegovu razgradnju.
4. Ligandi su mali molekuli koji se vezuju za alosteričke enzime nekovalentno i reverzibilno, i
njihova uloga je da stabilizuju alosteričko stanje enzima, i na taj način stabilizuju aktivnost
enzima u reakciji. Ligandi mogu da povećaju aktivnost enzima, ali i da je smanje, kako bi
stabilizovali njegovu aktivnost.
5. Proteinske kinaze katalizuju dodavanje fosfatne grupe, a njeno uklanjanje enzimi fosfataze. Ovo
je regulacija aktivnosti enzima kovalentnom modulacijom.
6. Ukoliko u ćeliji ima više AMP-a od ATP-a AMP će imati ulogu alosteričkog aktivatora, vezaće se
za glikogen fosforilazu kako bi došlo do razgradnje glikogena i nastanka glukoze kao izvor
energije. U normalnim uslovima ćelija će imati više ATP-a i glukozo-6-fosfata, koji imaju ulogu
alosteričkog inhibitora, odnosno, sprečavaju aktivnost enzima i razgradnju glikogena.

127. strana

1. Acetil -koenzim A nastaje u procesima oksidativne dekarboksilacije piruvata, beta oksidacije

masnih kiselina i razgradnje određenih amino-kiselina. Ovaj molekul ulazi u reakciju sa
oksalsirćetnom kiselinom na pošetku Krebsovog ciklusa, takođe može da posluži u anaboličkom
putu sinteze masnih kiselina.
2. Pirogrožđana kiselina nastaje u procesima razgradnje glukoze, oksidacijom mlečne kiseline i u
procesima razgradnje određenih amino-kiselina. Ulazi u proces oksidativne dekarboksilacije
piruvata, u kom nastaje acetil-koenzim A. Takođe ulazi u proces karboksilacije u kom nastaje
oksalsirćetna kiselina.
3. U Krebsov ciklus se uključuju acetil-koenzim A, oksalsirćetna kiselina, ćilibarna kiselina, sukcinil
koenzim A. Acetil-koenzim A u Krebsovom ciklusu reaguje sa oksalsirćetnom kiselinom, a ostala
jedinjenja se u proces uključuju kao intermedijeri.
4. Glikoliza,u kojoj nastaje redukovani NADH, Oksidativna dekarboksilacija piruvata, takođe
redukovani NADH, Krebsov ciklus, u kom nastaju redukovani NADH i FADH 2 i Glioksilatni ciklus
kod biljaka u kom nastaje redukovani NADH.
5. Pirogrožđana kiselina, glukogene aminokiseline, glicerol i mlečna kiselina.
6. Acetil-koenzim A može nastati razgradnjom amino-kiselina, a može nastati i razgradnjom
glukoze, i on ulazi u biosintezu masnih kiselina, i na taj način ugljenikovi atomi iz amino-kiselina i
glukoze ulaze u sastav masnih kiselina.
7. Glicerol se konvertuje u dihidroksaceton fosfat, koji je intermedijer glikolize i direktno se
uključuje u nju.