1.

T A ČA ROB NA MI NI JA TU RA, ČIJI NASLOV GO VO RI o pa​r iškom travnju, mo​r a​la je zapra​vo biti ski​ca iz Parke​r o​-
va pod​sjetni​ka na francuske dane. Po​enti​listič​ki rasprše​na i ra​zigra​na, ele​g antna, virtu​o zna i opasno
ša​ša​va, kao da se na toj sta​r oj snimci pro​bi​ja​la kroz me​tež i ža​mor pu​bli​ke u dvo​r a​ni, koja je u raj
be-bopa ušla za​bu​nom. Uisti​nu, s ko​vitla​cem takve glazbe u gla​vi ne mo​žeš ka​za​ti kako si norma​lan
tip na ko​je​g a se može ra​ču​na​ti, po​misli Ba​nić, zna​ju​ći kako u tom već završe​nom od​sječ​ku ve​li​ko​g a
doba, slomljen opi​ja​ti​ma i alko​ho​lom, Charlie puše u pi​sak, već po​ma​lo nagnut na onu dru​g u stra​nu,
kamo će pre​se​li​ti koju go​di​nu posli​je. Sasvim pogre​šan okvir za pregle​da​va​nje jutrošnje pošte,
zaklju​či u sebi pri​vatni istra​ži​telj iz pro​la​za kina Apo​lo, pa uga​si svoj novi CD-player.
A pošta se, na​ža​lost, sasto​ja​la samo od jed​nog je​dinca​tog pisma u luksuznoj omotni​ci bež boje, s
pro​zorči​ćem u ko​jem su se jasno vi​dje​li nje​g o​vo ime i adre​sa. Da, pošte je bilo sve ma​nje, baš kao i
poslo​va. Una​toč tomu što je za​ko​no​da​vac posve le​g a​li​zi​r ao rad pri​vatnih de​tekti​va i nji​ho​vih agenci​-
ja, do​nio ko​deks po​na​ša​nja u toj dje​latnosti i uveo de​tektivske iskazni​ce ko​ji​ma se moglo ma​ha​ti pred
kli​jente​lom kao u ame​r ič​kim filmo​vi​ma, de​tektivske uslu​g e kao da više nitko nije tre​bao. Od posljed​-
njeg posla što ga je Ni​ko​la Ba​nić oba​vio prošla su već dva mje​se​ca u ko​ji​ma nije za​r a​dio ni pre​bi​je​ne
pare, ali je sve​jed​na​ko pla​ćao na​jamni​nu, re​ži​je, ali​menta​ci​ju, po​r ez i osta​le prokle​te glu​posti,
smišlje​ne samo radi toga da se pošte​na čovje​ka što pri​je dotje​r a do prosjač​kog šta​pa. A i taj je po​sao
bio više ka​tastro​fa no poslovni uspjeh! Za ne​kakvog imuć​nog idi​o ta, ina​če trgovca i ni​žeg po​li​tič​kog
dužnosni​ka, tre​bao je izvi​dje​ti vara li ga petna​estak go​di​na mla​đa žena. Sva​ki norma​lan čovjek, čim
bi vi​dio za​driglog trbo​nju i nje​g o​vu mla​đahnu supru​g u playboyevski na​pu​ha​na poprsja, re​kao bi mu:
Sta​r i moj, ne​moj ulu​do tro​ši​ti lovu na pri​vatnog de​tekti​va, ali je gospo​din agnostik ipak htio ci​je​lu
stvar ima​ti »crno na bi​je​lom«. Na​kon što je Ba​nić de​se​tak dana po​put pse​ta njuškao za gospo​đi​nom
bundom i vi​so​kim potpe​ti​ca​ma, uspio ju je uhva​ti​ti u tre​nu kada je ski​nu​la ga​ći​ce u su​to​nu je​le​no​vač​-
kog parka, te je iz po​ta​je ovje​kovje​čio jed​nu od nje​zi​nih pre​ljub​nič​kih ro​mansa na ci​je​lom jed​nom
osjetlji​vi​jem filmu marke Ilford. Ve​ći​na fo​to​sa pri​pa​da​la je dosta do​broj me​koj pornogra​fi​ji što bi je
obja​vi​li i po​ne​ki erotski ča​so​pi​si kakvi​ma su krca​ti ki​o sci Tiska. No do​g o​di​lo se upra​vo ono što je u
ovovrsnim poslo​vi​ma najve​ća opasnost. Na​kon dra​ma​tič​ne sva​đe supružni​ci Le​las ipak su se po​mi​r i​-
li, ona je svo​je​g a idi​o ta uvje​r i​la u to »kako sve to nije ono što on misli«, on joj je oprostio, pali su si
u zagrljaj, i pre​ko ne​kog sku​pog odvjetni​ka za otmje​ni​ju kli​jente​lu tu​ži​li Ba​ni​ća zbog povre​de članka
2. Pra​vilni​ka o obavlja​nju de​tektivskih poslo​va, pre​ma ko​jem se vrši​telj istražnih rad​nji ne smi​je slu​-
ži​ti ob​ma​na​ma, pri​je​va​r a​ma i kri​votvo​r i​na​ma. Su​višno je i ka​za​ti da mu, osim simbo​lič​nog pre​-
dujma, Le​las nije pla​tio uslu​g u te da je, uz nakna​du za pretrplje​nu du​ševnu bol, tra​žio i povrat tog
pre​dujma.
Ni​ko​la Ba​nić, koji od ured​skog pri​bo​r a nije posje​do​vao go​to​vo ništa, pa tako ni nož za otva​r a​-
nje pošte, razde​r e gru​bo rub omotni​ce i izva​di iz nje bi​je​li pa​pir popri​lič​ne gra​ma​tu​r e na ko​je​mu su
bila otisnu​ta zlatna ka​ligrafska slo​va. Na fi​nom re​ljefnom pa​pi​r u, zapra​vo mekšem karto​nu,
rasprostro se kitnjast, pompo​zan po​ziv:

Sno​vi koji u no​vom mi​le​ni​ju posta​ju

stvarnost
 pro​midž​b a no​vih pro​je​k a​ta Luc​k y holdinga

Ispod masno otisnu​tog po​zi​va na​la​zi​lo se i kratko objašnje​nje o čemu se tu zapra​vo, radi, kao i
to da će se pro​mo​ci​ja »sno​va« održa​ti u dvo​r a​ni ho​te​la Pa​la​ce da​nas u dva​na​est sati, i to samo za
pozva​ne no​vi​na​r e i za​inte​r e​si​r a​ne ugled​ni​ke. Ba​nić se izne​na​di pi​ta​ju​ći se po čemu bi on to tre​bao biti
za​inte​r e​si​r an za tlapnje do​la​ze​ćeg mi​le​ni​ja, to više što je ne​ka​kav ne​o te​sa​ni be​dak u do​njem li​je​vom
uglu po​zi​va utisnuo i krajnje nepristojnu na​po​me​nu: Tamno odi​je​lo po​željno! Još je​danput uzme gru​-
bo razde​r a​nu poštansku omotni​cu, pogle​da lo​g o​tip Luc​ky holdinga na nje​zi​noj li​je​voj gornjoj stra​ni,
a za​tim spa​zi kako je u njoj za​o stao još je​dan ma​nji kartončić. Izvu​če ga i shva​ti da je to posjetni​ca
sta​no​vi​tog Ro​ma​na Pe​še​lja koji je, kako se dalo zaklju​či​ti, bio ne​ka​kav ma​na​ger tvrtke, a ujed​no i
oso​ba koja je Ba​ni​ća pozva​la na pod​nevni domje​nak u otmje​nom zagre​bač​kom ho​te​lu.
Umjesto tamnog odi​je​la koje, na​r avno, nije imao, Ba​nić na​vu​če tamne le​vi​si​ce i crni pu​lo​ver,
čiji V-izrez ukra​si ne​marno za​ve​za​nom kra​va​tom, pa po​tom pri​đe pro​zo​r u i zagle​da se van pi​ta​ju​ći se
kakva se to tama na​vukla nad pro​laz ki​ne​ma​togra​fa Apo​lo. Bili su to za​g a​si​ti, olovni, kasno​je​senski
obla​ci iz ko​jih se, dok je još sta​jao uz pro​zor, ra​suo gusti pršić, prvi ovo​se​zonski zagre​bač​ki sni​jeg.
Ski​ne s vje​ša​li​ce svoj po​dosta iz​bli​je​dje​li montgo​mery, pi​ta​ju​ći se neće li mu u ba​lo​ne​r u ipak biti
prehlad​no. U tome, u zimskom ka​pu​tu, a ne u tamnom odi​je​lu, le​žao je nje​g ov najve​ći pro​blem. Svoj
osob​ni pro​r a​čun nesmotre​no je raspo​r e​dio na posve pogre​šan na​čin; ku​pio je rab​lje​nu Tec​hnic​so​vu
glazbe​nu li​ni​ju, tri komple​ta najvažni​jih CD-izda​nja slavne eti​ke​te Blue Note, iz​dvo​jio je pre​du​jam za
novi sta​r i auto​mo​bil i na zimski ka​put sasvim za​bo​r a​vio. Imao je, do​du​še, je​dan sta​r i, ali je on bio u
tako ne​ču​ve​nu sta​nju da mu je pri sva​kom ne​o preznom pokre​tu mogla otpasti kompletna pod​sta​va.
Odje​ne ipak svoj sta​r i ba​lo​ner, za​kopča ga do grla, po​digne ovratnik, pa iza​đe van na sni​jeg, shva​-
tivši isto​g a tre​na kako je, na​ža​lost, bio u pra​vu – montgo​mery je stvarno bio pre​lak odjevni pred​met
za ovo doba go​di​ne.
Žu​r e​ći pre​ma ka​fi​ću Kico, baci ona​ko usput pogled na Pa​kov stan i ne​ma​lo se izne​na​di. Iznad
vra​ta ovdašnjeg ki​no​o pe​r a​te​r a i mu​lja​to​r a osva​nu​la je ze​le​na plo​ča, za​ci​je​lo odre​za​na od kakvo​g a
prasta​r og sto​la za ping-pong, na ko​joj je, ne baš ured​nim bi​je​lim slo​vi​ma, pi​sa​lo PRED​-
STAVNIŠTVO. Do​nji dio plo​če bio je pra​zan, baš kao da se »pred​stavnik« još nije od​lu​čio koga će i
što pred​stavlja​ti. Na​g a​đa​ju​ći kako se radi o još jed​noj »poslovnoj« lu​do​r i​ji nje​g o​va susje​da, Ba​nić
samo zavrtje gla​vom i uđe u ka​fić.
U ugod​noj topli​ni, stalnom ža​mo​r u i obla​ci​ma ci​g a​r etno​g a dima sta​r o je društvo već de​žu​r a​lo
za svo​jim sto​lom. Mali, pogrb​lje​ni inka​sa​tor gospon Ma​r i​jan i Pako ima​li su ispred sebe obvezne
čaše ge​mišta, bivši šte​mer Kem​bra za​du​bio se u ze​le​ni fascikl pun ko​je​kakvih pa​pi​r i​ća, a do Kem​bre
je sje​dio tip po​ve​li​ke gla​ve pokri​ve​ne ša​r e​nom vu​ne​nom ka​pi​com, na či​jem je vrhu bilo ono što
Zagrepča​ni na​zi​va​ju coflek. Tip ko​je​g a Ba​nić do sada ni​ka​da nije vi​dio u ka​fi​ću šu​tio je i po​božnom
po​zornošću pra​tio sve što su go​vo​r i​li dru​g i, kao da se radi o važnom gra​di​vu koje i sam mora svla​-
da​ti.
– Bute pivo? – upi​ta Ba​ni​ća šanke​r i​ca Zdenka, a on promrmlja kako je pre​r a​no pa na​r u​či samo
kavu.
Sjed​ne po​tom za stol shva​tivši od​mah kako se društvo do​bro za​bavlja zafrka​va​ju​ći inka​sa​to​r a
Ma​r i​ja​na, ina​če gorlji​vog po​borni​ka aktu​alne vlasti.
– Kaj si već ispu​nil imo​vinski karton? – upi​ta ga Pako na​mi​g u​ju​ći Kem​bri koji se nije odva​jao
od svo​jeg fascikla s pa​pi​r i​ći​ma.
– Ka​kav karton?
 – Je, pa to je sad u modi. Kaj to nisu već svi vaši ispu​ni​li?
– Jebo te karton! – promrmlja Ma​r i​jan shva​tivši ko​nač​no na što ci​lja Pako.
– Pazi sam da te ne vlo​ve na kri​voj nozi! Na​pi​šeš da si, kak i svi vaši, bo​g ec, a no​vi​na​r i sku​ži​ju
da si oro​čil dvesto so​mo​va ma​r a​ka.
Ba​nić za​pa​li Marlbo​ro i prihva​ti kavu koju mu je do​ni​je​la Zdenka, a za​tim, kao da želi spa​si​ti
inka​sa​to​r a Ma​r i​ja​na, upi​ta Paka:
– Kakvu si to plo​ču na​bio iznad vra​ta?
– Otva​r am pred​stavništvo.
– Kakvo pred​stavništvo? – srkne Ba​nić malo vru​će kave.
– Praf za praf, još se ne zna. Al ne​kaj bum već na​šel. To ti je da​nas je​di​na si​g urna stvar.
– Kak si​g urna? – umi​je​ša se Ma​r i​jan, oči​to že​ljan osve​te.
– Tak! Lepo! Na​đeš ne​kog kog buš zastu​pal, di​laš mu stva​r i i sam be​r eš pro​vi​zi​ju. Ak ide, ide!
Ak nejde, jebe ti se! Ionak si po​bral pro​vi​zi​ju, pak si najdeš dru​g o​g a. Kaj te košta? Malo farbe da pre​-
farbaš Sony i na​pi​šeš Be​netton...
– Evo, mo​g el bi zastu​pat Kem​bru – nije odusta​jao inka​sa​tor.
– Koji ti je ku​r ac!? – razlju​ti se Pako. – Kak bi ga zastu​pal?
– Lepo – ce​r e​kao se Ma​r i​jan. – Fu​r aš mu ge​mište i be​r eš pro​vi​zi​ju. Tu Kem​bra ima ve​li​ki pro​-
met.
– Deč​ki, ovo je čista pizda​r i​ja! – javi se izne​na​da bivši šte​mer koji je, je​dva pra​te​ći što se do​g a​-
đa, završio pro​uča​va​nje do​ku​menta​ci​je. – Sto​put sam vam re​kel da ti dokto​r i ne​ma​ju pojma s
pojmom!
Svi se sa za​ni​ma​njem okre​nu pre​ma nje​mu, oso​bi​to ga po​zorno pogle​da došljak s vu​ne​nom ka​-
pi​com na gla​vi.
– Našli su mi ne​kakvu po​četnu ci​r o​zu – tu​ma​čio je Kem​bra. – Al se iz ovo​g a kaj su na​pi​sa​li
jasno vidi da to ni ništ!
– Ti se ra​zu​mi​ješ u li​ječ​nič​ke pa​pi​r e? Znaš la​tinski? – upi​ta ga Ba​nić otre​sa​ju​ći pe​peo u pretrpa​-
nu pe​pe​lja​r u.
– Ma kaj bi znal! – od​mahne ru​kom Kem​bra. – Al zad​nji bi be​dak iz ovog sku​žil da se od te stva​-
ri nemre sam tak riknut.
– Do​bio si li​je​ko​ve? – upi​ta istra​ži​telj.
– Joj, baš sam te u vezi s tim štel pi​tat! – tresne se Kem​bra dla​nom po čelu, hi​ne​ći kako se baš
sad sje​tio te tako važne stva​r i. – Bil sam u apo​te​ki, al ne​kakva na​drka​na apo​te​ka​r i​ca tra​ži akonta​ci​ju...
– Parti​ci​pa​ci​ju – ispra​vi ga Ba​nić.
– E, to, to! Uglavnom, ho​će​ju dvajst kuna. I to, za​misli, baš u svim apo​te​ka​ma. Je​bo​te, dokle smo
došli! Tre​ba ti za zdravlje, a oni bi za​r a​đi​va​li! Čuj sta​r i, kaj bi ti mo​g el fi​nanci​r at moju jetru s te tri
banke?
Ba​nić se okre​ne i po​zo​ve šanke​r i​cu Zdenku koja od​mah pri​đe nji​ho​vu sto​lu.
– Mo​lim vas, Zdenka, uzmi​te Kem​bri​ne re​cepte i ove novce, pa skokni​te tu do apo​te​ke...
– Pa mo​g el sam i sâm! – bu​nio se Kem​bra.
 – Ku​r ac si mo​g el! – lju​tio se Pako. – Ti bi tam prek u onom rumlu drmnul litru i vodu, vra​til se i
izja​vil kak u apo​te​ki ima​ju inventu​r u. A do​bro znaš da su ti rekli kak mo​r aš ma​nje pit!
– Pa i po​čel sam ma​nje pit! Ti be​dak! – razgo​r o​pa​dio se Kem​bra, koji je pri​je tri​de​se​tak go​di​na
bio strah i tre​pet ispred trnjanskog kina Ro​ma​ni​ja. – Još do ju​čer sam znal po​lo​kat i četri litre vina, a
sad ne pi​jem više od pol litre dži​na s to​ni​kom. A to​nik ni ne smeš ra​ču​nat ko cugu! On je čista me​di​ci​-
na!
Čuvši Kem​bri​nu fi​lo​zo​fi​ju, Ba​nić pokri​je oči dla​nom desne ruke, pa gurne Zdenki u ruke novča​-
ni​cu od pe​de​set kuna. Bilo mu je jasno kamo vodi ci​r o​za jetre i ža​lio je Kem​bru, ali je znao da taj
simpa​tič​ni šte​mer, čak i u vre​me​ni​ma kada je mo​g ao pre​tu​ći sva​ku tro​jansku ba​r a​bu, nije bio jači od
jed​ne je​di​ne ba​nalne stva​r i, od svo​je alko​ho​li​čarske na​r a​vi.
– Sad kad nema ni​kog za šankom – ogla​si se prvi put gla​va​ti tip s vu​ne​nom ka​pi​com – bi li si ja
mo​g ao na​to​či​ti je​dan mentol li​ker?
Pako, koji je držao da je Zdenka big mama lo​ka​la, oso​ba koju se ni za živu gla​vu ne smi​je
potkra​da​ti, pogle​da ga stro​g o i pri​je​korno, a za​tim se hitro okre​ne pre​ma Ba​ni​ću.
– Oprosti, de​tektiv! Ni​sam te ni upozna​li Ovo je moj bra​tić iz Ga​r ešni​ce. Odu​vek ga zo​ve​mo
Flegma.
– Flegma – pred​sta​vi se bra​tić iz Ga​r ešni​ce pa, gle​da​ju​ći po​ma​lo tupo i zbu​nje​no, pru​ži ruku
pre​ma Ba​ni​ću i pri​tom nesmotre​no prevrne Ma​r i​ja​nov ge​mišt.
– Je​bo​te, za​kaj nisi ostal u Ga​r ešni​ci!? – pro​testi​r ao je te​le​vi​zijski inka​sa​tor hitro spa​ša​va​ju​ći
ono što se u čaši moglo još spa​si​ti.
– Do​šel je ju​čer vla​kom. Do​če​kal sam ga, ušli smo u tramvaj i... Za​misli, ja sam izi​šel tu na Bri​-
tancu, a on ni sku​žil pa je ostal. Vo​zil se četri sata na re​la​ci​ji Du​bra​va – Črno​me​r ec i ni mu opće bilo
do​sad​no. Kaj ne, Flegma?
– Flegma – još je​danput će došljak pru​ža​ju​ći ruku Ba​ni​ću kao da ono prvo upozna​va​nje nije
sasvim uspje​lo. Upla​šivši se, Ma​r i​jan brzo pri​vu​če sebi čašu s osta​ci​ma svo​g a ge​mišta.
– Flegma je do​šel u Zagreb na spe​ci​ja​li​za​ci​ju i ostal bu kod mene bar do Bo​ži​ća.
Ba​nić je htio upi​ta​ti o kakvoj je spe​ci​ja​li​za​ci​ji ri​ječ, ali ga je pre​ki​nu​la šanke​r i​ca koja se u taj čas
vra​ti​la u lo​kal i ba​ci​la pred Kem​bru ne​ko​li​ko razno​bojnih ku​ti​ji​ca na ko​ji​ma je mu​nje​vi​tim apo​te​-
karskim ru​ko​pi​som bio nazna​čen na​čin upo​r a​be. Vra​ti po​tom Ba​ni​ću nje​g o​vu novča​ni​cu, a on je
pogle​da s ču​đe​njem.
– Zdenka, pa niste valjda sami pla​ti​li li​je​ko​ve?
– Be​dak ima ne​kakvo osi​g u​r a​nje za koje se opće ne pla​ća parti​ci​pa​ci​ja. La​g al je, uopće ni bil u
apo​te​ki!
– Kaj bi la​g a​li? – lupi Kem​bra ša​kom po sto​lu, prevrnuvši Ma​r i​ja​nov ge​mišt. – To su valjda
najno​vi​ji pro​pi​si. Me​nja​ju ih sva​ki dan tri puta!
– Ste vid​li da Ha​de​ze bri​ne za najsi​r o​mašni​je bo​lesni​ke! – po​nosno će inka​sa​tor Ma​r i​jan. – Čak i
kad su cu​g e​r i kak Kem​bra!
Ne če​ka​ju​ći daljnji razvoj sva​đe, Ba​nić uga​si ci​g a​r e​tu, usta​ne i kre​ne pre​ma vra​ti​ma.
– Oprosti​te deč​ki, ali u pod​ne mo​r am biti u Pa​la​ceu.
– Kak ideš kad ti je »četvorka« de​fi​ni​tivno riknu​la? – za​ni​mao se Pako to​li​ko su​ćutno, baš kao da
on ima kola ko​ji​ma bi ga pre​ba​cio.
 – Pje​ši​ce – nasmi​je se istra​ži​telj i iza​đe van na sni​jeg koji mu se, no​šen ja​kim sje​vernim vjetrom,
za​li​je​tao u lice.
 2.

UŠAVŠI U PO LU TA MU I OTMJE NI MIR SKU POG HO TE LA, Ba​nić pri​đe garde​r o​bi, svu​če ba​lo​ner i pru​ži ga garde​-
ro​bi​je​r u koji mu doda okrugli me​talni broj, pogle​davši ga pri​tom tako pri​je​korno da je istra​ži​te​lju
od​mah bilo jasno kako je pri​mi​je​tio nje​g o​vu sasvim nepri​lič​nu odje​ću. Obe​ća​va​ju​ći sa​mo​me sebi
kako će, čim to bude mo​g u​će, ku​pi​ti bar neki bo​lji sako i topli ka​put, uđe po​la​ko u ve​li​ku ho​telsku
prosto​r i​ju na​mi​je​nje​nu pri​ja​mi​ma. Na​r avno, od​mah shva​ti da je ov​dje, izuzmu li se ženske oso​be, je​-
di​ni živi stvor bez odi​je​la, pa se sta​de suz​drža​no i po​ma​lo stid​lji​vo kre​ta​ti samo onim tamni​jim di​je​-
lo​vi​ma prosto​r i​je. Nasred dvo​r a​ne sta​ja​lo je ne​ko​li​ko reflekto​r i​ma osvi​jetlje​nih sto​lo​va s fu​tu​r istič​ki
obli​ko​va​nim ma​ke​ta​ma i razno​bojnim na​crti​ma, ski​ca​ma i gra​fi​ko​ni​ma ucrta​ni​ma u ne​kakvu fo​li​ju
koja uopće ne reflekti​r a svjetlost. Po​da​lje, bli​že zi​do​vi​ma, bili su rasprostrti sto​lo​vi s raznim je​li​ma,
među ko​ji​ma je uspio pre​pozna​ti ka​vi​jar, dimlje​ni lo​sos, jasto​g e i rib​lji aspik, dok do​bar dio osta​lih
jestvi​na nije ni​ka​da ni vi​dio. Izme​đu sto​lo​va s je​lom na​la​zi​li su se i oni s pi​ćem, ko​je​g a je bilo to​li​ko
da bi se i čovjek po​put bivšeg šte​me​r a Kem​bre za​ci​je​lo obezna​nio. Bu​du​ći da toga dana nije još ništa
oku​sio, Ba​nić uzme pra​zan ta​njur pa pri​đe jed​nom od plad​nje​va s ko​je​g a je neka mla​da žena u sre​-
brnastoj ha​lji​ni gra​bi​la svjetlu​ca​ve ko​ma​de ne​kakva mesa.
– Oprosti​te, što je to? – upi​ta je Ba​nić.
Ona se okre​ne, od​mje​r i ga od gla​ve do pete, pa, za​ci​je​lo ne​za​do​voljna nje​g o​vim ple​bejskim
izgle​dom, od​g o​vo​r i pre​ko vo​lje:
– Zar ne zna​te!? Kare s ana​na​som i uše​će​r e​nim trešnja​ma.
Sje​tivši se na​zi​va pro​mo​ci​je, Ba​nić se ispri​ča ri​je​či​ma kako on, čini se, još uvi​jek pri​pa​da dva​-
de​se​tom sto​lje​ću, pa kre​ne da​lje s praznim ta​nju​r om u ruci, tra​že​ći posto​je li gdje stva​r i po​put ko​ba​-
si​ca, će​vapči​ća ili hre​novki. Za​ču​do, uspio je pro​na​ći ko​ba​si​ce, do​du​še od vepro​va mesa, sta​vio dvi​je
na ta​njur, a za​tim, sav ushi​ćen, zastao ispred sto​la na ko​jem se po​nosno ra​ši​r i​lo dva​de​se​tak vrsta
uvoznog piva. Iz čiste obi​jesti oda​be​r e sto​ut, irski Murphy’s, pa nji​me za​li​je toplu ko​ba​si​cu koju je
sma​zao nepri​lič​nom brzi​nom, slu​že​ći se više prsti​ma no vi​li​com i no​žem. Murphy’s je bio me​kan i
nje​žan, za crna piva uisti​nu blag i do​bro mu je le​g ao na vepro​vi​nu, za koju se nije mo​g ao ni​ka​ko sje​-
ti​ti kada ju je posljed​nji put jeo.
– Tre​ba​te li što​g od? – izne​na​di ga ljupkim i lju​baznim gla​som hoste​sa u tirkiznoj ha​lji​ni​ci koja
joj je je​dva se​za​la do po​lo​vi​ce be​da​r a. Bila je uisti​nu za​nimlji​vi​ji dio »pro​midž​be«; ve​dra pla​vu​ša s
ukusnom ka​pi​com na ko​joj je pi​sa​lo Luc​ky holding. Već po licu joj se vi​dje​lo kako pri​pa​da onom
soju o ko​jem se u posljed​nje vri​je​me pri​ča​ju to​li​ki vi​ce​vi.
– Kao što vi​di​te, pri​je​ko mi je potreb​no tamno odi​je​lo mo​derni​je​g a kro​ja.
Ona se nasmi​je; za​ci​je​lo je bila unajmlje​na cura s pe​r i​fe​r i​je koja se ni sama nije baš po​najbo​lje
osje​ća​la u ova​ko na​pad​no ugla​ča​nom i ušminka​nom ambi​jentu.
Kako je i da​lje uporno sta​ja​la ispred nje​g a, Ba​nić joj tutne u ruku ta​njur s pre​o sta​lom po​lo​vi​com
vepro​ve ko​ba​si​ce i čašu s pi​vom, pa poč​ne ko​pa​ti po dže​po​vi​ma.
Pro​na​đe posjetni​cu onog miste​r i​o znog »ma​na​g e​r a«, pre​da je hoste​si, za​mi​je​tivši u jed​nom tre​nu
kako je na bespri​je​kornoj bje​li​ni karto​na ostao mastan trag ko​ba​si​ce. Ona mu vra​ti ta​njur i čašu, pa se
zagle​da u za​mašće​nu posjetni​cu na ko​joj je za​ci​je​lo bilo ime ne​ko​g a tko je u holdingu ve​li​ka zvjerka,
što se dalo zaklju​či​ti po tome kako se dje​vojka izne​na​da uozbi​lji​la i pogle​da​la Ba​ni​ća pogle​dom
kakvi su, valjda, bili na​mi​je​nje​ni samo iznimno važnim ti​po​vi​ma.
– Gospo​din Pe​šelj vam je do​g o​vo​r io sasta​nak? – upi​ta ona, dok joj se lice namješta​lo u izraz
službe​ne lju​baznosti.
– Poslao mi je po​ziv i posjetni​cu.
– Oh, da, sva​ka​ko, sva​ka​ko... – za​cvrku​će mala. – Biste li se tu rasko​mo​ti​li, smjesta ću ga pozva​-
ti.
Smi​ješno, po​misli Ba​nić, dok je ona od​ska​ku​ta​la na vi​so​kim potpe​ti​ca​ma. Da se »rasko​mo​ti«;
tre​ba li to zna​či​ti da ski​ne pu​lo​ver i osta​ne u ko​šu​lji kad već nije do​šao u pro​pi​sa​nom odi​je​lu? Je​dva
je uspio od​lo​ži​ti ta​njur i čašu te neprimjetno obri​sa​ti prste u je​dan od stolnja​ka, a Pe​šelj je već, ve​dar
i nasmi​jan, sta​jao ispred nje​g a.
Bio je to čovjek četrde​se​tih go​di​na, bli​je​da lica ko​jem su sta​no​vi​tu pro​fi​nje​nost nagla​ša​va​li sku​-
pi, za​ci​je​lo zlatni okvi​r i na​o ča​la. Bio je pra​vi izlog posve​mašnje bespri​je​kornosti. Savrše​no iz​bri​jan,
kose za​češlja​ne pre​ma gore, odi​je​la ko​jem bi so​fisti​ci​r a​ni​ji pro​matrač od​mah po​g o​dio zvuč​nu
marku, azurno pla​ve ko​šu​lje i svi​le​ne kra​va​te s po​ma​lo sta​r o​mod​nom di​ja​mantnom iglom.
– Vi ste si​g urno pri​vatni de​tektiv Ni​ko​la Ba​nić – upi​ta po​zorno ga pogle​davši svo​jim nježnim
pla​vim oči​ma.
– Je​sam – kratko će Ba​nić pre​šavši ne​hajno dla​nom pre​ko usta, kao da se boji da je na nji​ma za​-
ostao trag masne vepro​ve ko​ba​si​ce.
– Ah, ra​du​je me što ste došli! Jeste li već pogle​da​li našu pro​mo​ci​ju ko​jom na​javlju​je​mo za
Hrva​te blista​vo dva​de​set prvo sto​lje​će? Ili tre​ći mi​le​nij, kako već že​li​te...
– O, pa to će im se sva​ka​ko do​pasti – ve​se​lo će istra​ži​telj. – Ima​li su i pre​vi​še lo​ših sto​lje​ća.
– Sva​ka​ko! U pra​vu ste! – otpovrne ma​na​ger ne zna​ju​ći tre​ba li se Ba​ni​će​voj primjed​bi nasmi​ja​ti
ili je zbog nje​zi​ne iro​nič​nosti jed​nostavno pre​šutje​ti. – No, jeste li pogle​da​li?
– Mo​r am vam prizna​ti – s ne​la​g o​dom u gla​su će Ba​nić – da ni​sam. Pre​du​g o sam se gnja​vio s ne​-
kakvom ko​ba​si​com od divlje svi​nje.
– Tada ću, ako do​pusti​te, biti vaš vo​dič.
Re​kavši to, Pe​šelj ga po​ve​de do sre​dišnjeg sto​la, oko ko​je​g a je bilo po​dosta mjesta, jer je već
do​bar dio gosti​ju marno pri​o nuo na ja​r e​bi​ce u ka​r a​me​lu i bi​serke u burgund​cu. Pri​čao mu je nešto o
tome kako je nji​hov holding jed​na od najkrupni​jih tvrtki u zemlji, koja ima zna​ča​jan udio u cje​lo​-
kupnoj pro​izvod​nji, od konzervi​r a​nog mesa pre​ko mo​dernih gra​đevnih ma​te​r i​ja​la sve do vi​so​ko​so​-
fisti​ci​r a​ne farma​ce​uti​ke. O uvo​zu i izvo​zu da se i ne go​vo​r i! Na sto​lu pred ko​jim su zasta​li na​la​zio se
kompli​ci​r a​ni sklop razno​bojnih ku​bu​sa, premre​žen svi​jetle​ćim stre​li​ca​ma što su ozna​ča​va​le ti​po​ve
veza izme​đu po​je​di​nih sastavni​ca.
– Zna​te li što je ovo?
Ba​nić se zagle​da u stol, za​ci​je​lo za​te​čen izravnošću Pe​še​lje​va pi​ta​nja. Na​r avno, nije imao pojma
o tome što bi mo​g ao zna​či​ti taj ša​r e​ni kaos, niti ga je to pre​vi​še za​ni​ma​lo.
– Lego koc​ki​ce – bub​ne ravno​dušno prisje​ća​ju​ći se kako se, dok je Nika još bila sasvim ma​le​na,
mu​čio s tim kombi​na​tornim uža​som po​ku​ša​va​ju​ći od sto​ti​na dje​li​ća sasta​vi​ti dvo​r ac nasli​kan na ku​ti​ji
intri​g antne igrač​ke.
– Ha, ha, ha! – nasmi​je se Pe​šelj usi​lje​no. – Vi ste čovjek sklon šali! Do​pusti​te da vas časkom
uve​dem u svi​jet bu​duć​nosti ko​je​mu ne​pogre​ši​vo ko​r a​ča​mo ususret. To vam je taj ču​ve​ni COL ko​je​mu
ste mogli to​li​ko mno​g o či​ta​ti u no​vi​na​ma.
 Ba​nić je uisti​nu sla​bo pra​tio no​vi​ne i ni​ka​da ništa nije pro​či​tao ni o kakvom COLu; po​najma​nje
da je to ono čemu »ne​pogre​ši​vo ko​r a​ča​mo ususret«. Da​pa​če, pri​je mu se či​ni​lo kako svi sku​pa ko​r a​-
ča​mo ususret mra​ku si​r o​maštva, ali takvo što nije smio spo​me​nu​ti pred čovje​kom čiji ga je holding
po​častio vepro​vim ko​ba​si​ca​ma i pi​vom Murphy’s.
– Cro​atia On Line! – sla​vo​do​bitnim će gla​som Ro​man Pe​šelj, brzo i elokventno objašnja​va​ju​ći o
čemu je ri​ječ. – Novi internet pro​vi​der koji stostru​ko nad​ma​šu​je ka​pa​ci​te​te da​našnjeg HPT-a. Go​lem
broj serve​r a umre​žen optič​kim ka​blo​vi​ma koji vam do​pušta​ju da u tre​nu optrči​te svi​jet i bu​de​te na ra​-
zi​ni glo​balnog zna​nja sutrašnje​g a društva.
– Fasci​nantno – promrsi Ba​nić po​že​ljevši po​pi​ti još je​dan Murphy’s. – To će nam svi​ma olakša​ti
ži​vot. Zna​te, je​be​ni mi je te​le​fon sva​ki čas za​uzet zbog dvojni​ka...
Čuvši ri​ječ koja ni​ka​ko nije pri​pa​da​la tom ambi​jentu, Pe​šelj se ki​se​lo nasmi​je, a za​tim nasta​vi:
– Zna​te, COL nema izravne veze s te​le​fonskim li​ni​ja​ma, ali smo unu​tar nje​g a do 2002. go​di​ne
za​misli​li otvo​r i​ti i internet te​le​fo​ni​ju, sustav besplatnog pristu​pa te​le​fonskim li​ni​ja​ma, praktič​no za
ci​je​li svi​jet.
Ne baš pre​vi​še za​do​vo​ljan sla​bom Ba​ni​će​vom po​zornošću, Pe​šelj ga po​ve​de do dru​g og sto​la,
gdje je uz po​moć ne​če​g a što je ta​ko​đer bilo sasvim na​lik na lego koc​ki​ce, bio pre​do​čen sustav »brze
pošte« i nove mo​bi​tel mre​že. Na​r avno, revni ma​na​ger nije ni za​mi​je​tio kako mu se pra​ti​lac na tren
izgu​bio među gosti​ma, zgra​bio još je​dan Murphy’s i čašu i vrlo se brzo pri​dru​žio do​ma​ći​nu.
Jasno, Ba​nić nije po​ka​zao dostatno za​ni​ma​nje ni za taj ve​leb​ni te​le​ko​mu​ni​ka​cijski pro​jekt, ali je
s hi​nje​nom strplji​vošću od​g le​dao ogled​ni primje​r ak resto​r a​na Chop-Stop ugosti​teljske mre​že, kakvu
će holding već u do​la​ze​ćem sto​lje​ću posta​vi​ti na svim pro​metni​ca​ma koje su ovo​g a časa još u izgrad​-
nji.
Spa​ša​va​ju​ći se od no​vo​g a pro​midž​be​nog pre​da​va​nja, Ba​nić zasta​ne pa sasvim izravno pri​upi​ta
svo​je​g a lju​baznog do​ma​ći​na:
– Pošto​va​ni gospo​di​ne Špe​g elj...
– Pe​šelj – ispra​vi ga ma​na​ger.
– Oprosti​te – zbu​ni se Ba​nić. – Što​va​ni gospo​di​ne Pe​šelj, vi me za​si​g urno niste pozva​li ova​mo
zbog internet pro​vi​de​ra bu​duć​nosti, kao ni zbog nove mo​bi​tel mre​že. Zna​te, sva​ka čast tom va​šem bu​-
du​ćem sto​lje​ću, ali ja se, pri​je no što zasjed​nem u vaš Chop-Stop resto​r an, mo​r am te​me​lji​to po​bri​nu​ti
za fi​nancijsku konstrukci​ju ko​jom ću se pro​bi​ti kroz ovih dva​na​estak mje​se​ci što su nam pre​o sta​li od
te​ku​ćeg sto​lje​ća...
Pe​šelj ga pogle​da ra​dozna​lo, ali i po​ma​lo pri​je​korno; on je za​ci​je​lo bio čovjek du​g ih uvo​da, je​-
dan od onih koji, pri​je no što zatra​že uslu​g u, ispri​ča​ju ci​je​lu osob​nu po​vi​jest od pre​na​talne dobi.
– Zna​či, ne za​ni​ma vas bu​duć​nost? – nasmi​je se Pe​šelj, pa se bo​lje zagle​da u nje​g ov pu​lo​ver i
tra​pe​r i​ce. – No to mi je jasno. Vaš odjevni stil go​vo​r i mi kako ži​vi​te u vre​me​nu Be​atle​sa i Boba Dyla​-
na.
– Moj bi vam odjevni stil tre​bao go​vo​r i​ti da sam u fi​nancijskoj ga​bu​li i da me za​ni​ma ima​te li za
mene ka​kav po​sao na ko​jem bih mo​g ao nešto za​r a​di​ti. Bože moj, pa pozva​li ste me kao pri​vatnog
istra​ži​te​lja, a ne kao internetskog hac​ke​ra.
Ro​man Pe​šelj ga još je​danput od​mje​r i od gla​ve do pete, a za​tim ga bez ri​je​či po​ve​de u pokrajnju
prosto​r i​ju, koja je bila svo​jevrstan na brzi​nu impro​vi​zi​r an ured u ko​je​mu se obavlja​ju poslo​vi za tra​-
ja​nja fu​tu​r istič​ke izložbe​ne se​anse. Ba​nić sjed​ne na po​nu​đe​no mjesto, u onu nespretnu i pre​nisku glu​-
post koju bi​r okra​ti na​zi​va​ju klupskom garni​tu​r om, pa s olakša​njem za​pa​li ci​g a​r e​tu.
 – Ov​dje se, valjda, smi​je pu​ši​ti? – reče otpu​hu​ju​ći guste di​mo​ve, tako da Pe​šelj, na či​jem se
smrknu​tom licu jasno vi​dje​lo da se ni ov​dje ne smi​je pu​ši​ti, nije imao kamo. Uzdahne tek umorno,
prekri​ži ruke, pa poč​ne Ba​ni​ću na​ši​r o​ko objašnja​va​ti razlo​g e zbog ko​jih ga je pozvao.
– Vi​di​te, dra​g i gospo​di​ne Ba​ni​ću, sa sve ve​ćom ekstenzivnošću na​še​g a poslo​va​nja, sa ši​r e​njem
mre​že holdinga, s no​vo​o svo​je​nim poslo​vi​ma u tu​zemstvu i ino​zemstvu, mi se, kao i sva​ka respekta​-
bilna europska tvrtka, susre​će​mo s onim pro​ble​mom koji nasta​je kad pri​je​đe​te odre​đe​ne pra​g o​ve
rasta. Taj pro​blem jest se​cu​rity, si​g urnost dakle, posve​mašnja si​g urnost. I ona koja se od​no​si na ne​-
ome​ta​no ko​mu​ni​ci​r a​nje, i ona koja se od​no​si na poslovne tajne, i ona koja se od​no​si, da tako ka​žem,
na gornji dio perso​na​la. Tre​ba​li bismo struč​nja​ka koji bi nam pro​jekti​r ao mo​del zašti​će​nog i si​-
gurnog ko​mu​ni​ci​r a​nja, ali se jed​na​ko tako po​bri​nuo i za zašti​tu naše intimnosti, pri​vatnosti i ži​votne
si​g urnosti...
– Malo ste ne​jasni – pri​mi​je​ti Ba​nić ispi​ja​ju​ći pivo što ga je po​nio sa so​bom.
– Jed​nostavno, tre​ba​mo se​cu​rity ma​na​ge​ra, pro​fe​si​o nalca koji bi za po​če​tak osi​g u​r ao naše sre​-
dišnje poslovne prosto​r e i naše do​mo​ve. Pro​tu​po​žarna i pro​tupro​valna osi​g u​r a​nja, mo​derni susta​vi
nad​zo​r a, te​le​vi​zijski mo​ni​to​r ing, brza de​tekci​ja ne​že​lje​nih oso​ba u pri​vatnom posje​du i slič​no...
Zemljom se sve više širi val kri​mi​na​la, posvu​da lu​ta​ju ucje​nji​va​či, otmi​ča​r i i re​ke​ta​ši ko​ji​ma su
poslovni lju​di prva meta...
– Tre​ba​te se samo malo strpje​ti – za​jed​lji​vim će to​nom Ba​nić. – Nešto malo više od go​di​ne dana.
Čim uđe​mo u mi​le​nij ostva​r e​nih sno​va, te će ne​že​lje​ne stva​r i nesta​ti kao da ih je tko gu​mi​com obri​-
sao.
– Ne bu​di​te iro​nič​ni – uzru​ja​nim će gla​som Pe​šelj. – Re​ci​te mi samo, jeste li vi oso​ba koja bi
mogla pre​uze​ti ta​kav za​da​tak?
– Mislim da ni​sam – otpovrne Ba​nić, ga​se​ći ci​g a​r e​tu. – Vama zapra​vo nije potre​ban pri​vatni de​-
tektiv.
– Nego? – ra​dozna​lo ga pogle​da Pe​šelj.
– Nego Ke​vin Costner.
Pe​šelj nije ra​zu​mio alu​zi​ju, on je već sasvim ži​vio u do​la​ze​ćem sto​lje​ću, u ko​je​mu se, na​ža​lost,
nije pri​ka​zi​vao Bodygu​ard.
– Uza sve te stva​r i, obavlja​li biste i neke de​li​katne rad​nje, o ko​ji​ma vam, na​r avno, dok ne potpi​-
še​te, iz diskre​cijskih razlo​g a ne mogu ništa više ka​za​ti, Sa svo​je stra​ne holding bi vam osi​g u​r ao lju​-
de, novi auto po va​šem izbo​r u, pro​r a​čun za rad, sva sred​stva i ugo​vor s više nego pristojnom mje​seč​-
nom na​dokna​dom.
– Bi li holding mo​g ao popra​vi​ti »četvorku« ko​joj su se posve ra​su​li ferga​zer i getri​ba?
– Gospo​di​ne Ba​ni​ću! – reče sad Pe​šelj već vid​no lju​tit. – Re​fe​r enci​je što smo ih do​bi​li o vama
apso​lutno su izvrsne. Oka​ni​te se tog de​tektivskog hu​mo​r a! Poslovna ozbiljnost od vas zahti​je​va da
bar posje​ti​te sre​dišnji​cu Luc​ky holdinga i vi​di​te što bismo to od vas tre​ba​li. Uvi​jek mo​že​te odusta​ti,
čak i na​kon što potpi​še​te ugo​vor u koji, vama za uslu​g u, ne bismo stavlja​li ni​ka​kav otkazni rok. Naš
ve​ćinski vlasnik, gospo​din Krsto La​ko​ta, osob​no se za​uzi​mao da anga​ži​r a​mo baš vas. I to una​toč mo​-
je​mu pro​tivlje​nju, koje je sada još veće...
– A zašto je veće? – upi​ta Ba​nić s tu​g om pogle​davši u ne​povratno ispražnje​nu bocu piva
Murphy’s.
– Zato što ni​kad ni​sam pokla​njao povje​r e​nje lju​di​ma koji se ne zna​ju odje​nu​ti adekvatno si​tu​aci​-
ji.
 Ba​nić se nasmi​je; bila je to re​če​ni​ca zbog koje mu se taj bespri​je​korni čovjek prvi put svi​dio.
– Tre​ba​li ste onda oti​ći na kakvu aukci​ju sli​ka u Espla​na​du. On​dje biste našli svu silu adekvatno
odje​ve​nih bu​du​ćih se​cu​rity ma​na​ge​ra.
Pe​šelj namjerno pri​je​đe pre​ko nje​g o​ve zlo​česte primjed​be.
– Ako do​đe​te i prista​ne​te bar po​ku​ša​ti, već za usme​ni pre​du​g o​vor ispla​ti​li bismo vam pre​du​jam
od pet ti​su​ća ma​r a​ka, u što, na​r avno, ne ula​zi ni​je​dan od troško​va koji ćete ima​ti. No, ho​će​te li nas bar
informa​tivno posje​ti​ti?
Ba​nić se za​misli; mo​zak mu je šaptao: klo​ni se toga!, dok je pra​zan džep upra​vo vrištao: zgra​bi
tu pri​li​ku, idi​o te!
Vi​djevši kako ga Ro​man Pe​šelj nestrplji​vo pro​matra, on od​lu​či od​g o​vo​r i​ti:
– Vi​di​te, gospo​di​ne ma​na​g e​r u, ja sam odu​vi​jek bio sa​motnjak koji se sla​bo sna​la​zio sa su​r ad​ni​-
ci​ma, sku​pim auti​ma i so​fisti​ci​r a​nim poslo​vi​ma za idu​ći mi​le​nij. Još sam se lo​ši​je sna​la​zio i osje​ćao
u društvu lju​di sa zlatnim na​o ča​la​ma i u odi​je​li​ma s ime​ni​ma iz mod​nih žurna​la. Ali ipak ću doći i vi​-
dje​ti...
– Od​lič​no! – za​do​voljno će Pe​šelj, baš kao da je pre​čuo ža​o ku u istra​ži​te​lje​vim ri​je​či​ma. –
Gospo​din La​ko​ta bit će ve​o ma za​do​vo​ljan. Ja, na​ža​lost, već da​nas le​tim poslovno u Va​duz i Münc​hen,
ali sutra, ili pre​ko​sutra, do​bit ćete jasnu oba​vi​jest o tome gdje i kome se tre​ba​te ja​vi​ti. Biste li sad na
kra​ju po​pi​li još jed​no... to... crno pivo? Ne znam kako se zove.
– Bih. Zove se Murphy’s – reče Ba​nić za​do​vo​ljan bar jed​nom stva​r i. On nije znao ime​na otmje​-
nih odi​je​la, a Pe​šelj nije imao pojma o otmje​nom pivu!
 3.

NA KON ŠTO JE IZA ŠAO IZ USPI NJA ČE gore na Ka​ta​r insko​me trgu, Ba​ni​ća izne​na​di za to doba dana ne​o bič​na
ži​vost. Bilo je ne​ko​li​ko mi​nu​ta do pod​ne​va i trg je upra​vo vrio od lju​di koji su na​ila​zi​li sa svih stra​na
u ma​njim ili ve​ćim sku​pi​na​ma, da bi se za​usta​vi​li na trgu ispred mu​ze​ja, sva​đa​ju​ći se i spo​r e​ći oko
ne​kih samo nji​ma zna​nih stva​r i. Kako su neki od njih no​si​li transpa​r ente, dru​g i pak državne zasta​ve,
pod​sje​ća​li su po​ma​lo na športske na​vi​ja​če, ali se po nji​ho​vu ogorče​nom drža​nju moglo vi​dje​ti da je
ri​ječ o sasvim drukči​joj vrsti adre​na​li​na. Pri​šavši im bli​že, Ba​nić uspi​je pro​či​ta​ti teksto​ve s nji​ho​vih
transpa​r e​na​ta i od​mah shva​ti da je ri​ječ o prosvjed​ni​ci​ma koji u posljed​nje vri​je​me sve češće i re​do​-
vi​ti​je po​ho​de to mjesto, na​da​ju​ći se da će uspje​ti doći do vla​de ili parla​menta i on​dje na​letje​ti na
kakvu do​bru dušu koja će ima​ti ži​va​ca saslu​ša​ti sav nji​hov jad i udo​vo​lji​ti nji​ho​vim zahtje​vi​ma. U toj
pa​te​tič​noj vje​r i da on​dje gore sje​de neki jako do​bri lju​di koji su du​šom i ti​je​lom uz njih, ali nisu toč​-
no i potpu​no oba​vi​ješte​ni o tome što se do​g a​đa, bilo je ne​če​g a na​ivno folklorno​g a, i je​di​na stvar koja
je opasno na​r u​ša​va​la tu folklornost bio je sve veći broj po​li​ca​ja​ca koji su ta​ko​đer na​ila​zi​li iz okolnih
uli​ca za​uzi​ma​ju​ći svo​ja mjesta, spremni da i za malu pla​ću raz​dvo​je rad​ni​ke od nji​ho​ve vo​lje​ne vla​de
i parla​menta.
Ba​nić uđe u Ta​vernu, ka​fe​te​r i​ju na uglu Ći​r i​lo​me​tod​ske uli​ce, pro​na​đe stol u bli​zi​ni pro​zo​r a s
ko​je​g a se pri​lič​no do​bro vi​dje​lo što se do​g a​đa vani, pa na​r u​či pivo.
Ne, nije ga ra​dozna​lost za​drža​la na tome mjestu, nego nešto dru​g o, do​g o​vo​r e​ni sasta​nak s auto​-
me​ha​ni​ča​r em Francom koji se tre​bao po​ja​vi​ti oko pola je​dan. Pivo što ga je do​bio bilo je za nje​g ov
ukus pre​vi​še mla​ko, a sa za​bavnja​ci​ma što su trešta​li s male li​ni​je na šanku nije baš bio na ti. Otka​ko
su iz do​ma​ćeg ete​r a protje​r a​na srpska hopsa​nja i bo​sanske sevda​linke, hrvatski su glazbe​ni majsto​r i i
pje​va​či svojski pri​o nu​li na po​sao i, da​no​noć​no rinta​ju​ći, uspje​li pro​izvesti za​mamnu ko​li​či​nu do​ma​-
ćeg sme​ća koje je tre​ba​lo za​mi​je​ni​ti bolnu od​sutnost Lepe Bre​ne i Hanke Paldum.
Kako bi to bivši ide​o lo​zi ka​za​li, si​tu​aci​ja tamo vani pod pro​zo​r i​ma ka​fi​ća sve se više intenzi​vi​-
ra​la, posta​ju​ći ne​ugod​nom i ri​zič​nom, tako da se Ba​ni​ću u jed​nom tre​nu uči​ni​lo kako je sasta​nak s
Francom do​g o​vo​r io na posve pogrešno​me mjestu, ili bar u zao čas. I baš kad je čovjek za šankom, i
sam već valjda iznervi​r an, sti​šao glazbu, izva​na se za​ču​je ne​jasno skandi​r a​nje, a za​tim i pro​dorno
fuć​ka​nje, baš kao da se pred rad​ni​ci​ma po​ja​vio netko koga su po​najma​nje že​lje​li vi​dje​ti. Tko bi to
mo​g ao biti, Ba​nić nije znao, jer je za takvo ne​g o​do​va​nje bilo i pre​vi​še vi​so​kih kandi​da​ta. Pri​makne
se sto​g a pro​zo​r u, ali po ono​me što je odande mo​g ao nazre​ti, nije bilo jasno tko se po​ja​vio, i je li se
uopće itko po​ja​vio. Vi​dio je samo kako su lju​di po​digli u vis svo​je transpa​r ente s uobi​ča​je​nim ste​r e​-
oti​pi​ja​ma, od onih po​put »Ho​će​mo posla« i »Tra​ži​mo kru​ha«, pa sve do onih u ko​ji​ma se posve
izravno tvrdi kako su pred​sjed​nik vla​de, mi​nistar fi​nanci​ja i još neki dru​g i dužnosni​ci lo​po​vi.
– Ne bi tre​ba​lo prezre​ti nji​ho​vu puč​ku ne​o ri​g i​nalnost – re​kao je čovjek koji je u taj čas posve
ne​pozvan sjeo za Ba​ni​ćev stol. Istra​ži​telj ga sumnji​ča​vo pogle​da, kao da ga želi upo​zo​r i​ti kako je,
pri​je no što se sjed​ne ne​ko​me za stol, pristojno zatra​ži​ti do​pušte​nje, a po​tom se za​ču​di kako je
došljak na neki na​čin po​g o​dio sa​držaj nje​g o​vih misli.
Čovjek je imao po​ma​lo bo​emski izgled, premda je da​nas sve teže razli​ko​va​ti bo​eme od obič​nih
si​r o​ma​ha. Bio je pe​de​se​tih go​di​na, vi​sok i iznimno mršav, ne​o bri​jan i duge masne kose što mu je u
pra​me​no​vi​ma pa​da​la na ra​me​na i masti​la mu ovratnik izno​še​na sa​koa. Raskopča​ni ba​lo​ner koji ga je
sla​bo šti​tio od izne​nad​ne zime bio je lo​ši​ji od Ba​ni​će​va. O sva​kom mu je ra​me​nu bio obje​šen po je​-
dan sku​pi fo​tografski apa​r at, po čemu se dalo zaklju​či​ti da je fo​to​r e​porter ili no​vi​nar na si​laznoj ži​-
votnoj pu​ta​nji. Či​ni​lo se, na​ime, da je sva​ki od ona dva fo​to​apa​r a​ta vi​šestru​ko skuplji od sve​g a što je
čovjek imao na sebi. Usto, dok je pri​la​zio sto​lu, bla​g o je za​te​tu​r ao, po čemu se vi​dje​lo kako je već
dje​lo​mi​ce pi​jan, što je, su​de​ći po nje​g o​vu općem izgle​du, mo​r a​lo biti sta​nje u ko​jem se nije baš ri​-
jetko na​la​zio.
– Joe Šta​kor – pred​sta​vi se čovjek pru​ža​ju​ći Ba​ni​ću ruku. – No​vi​nar Ma​g a​zi​na X. Čuli ste,
valjda?
Ma ko​li​ko se tru​dio, Ba​nić se ni​ka​ko nije mo​g ao prisje​ti​ti da je neg​dje, osim možda u stri​po​vi​-
ma, za​mi​je​tio tako ne​o bič​no ime i pre​zi​me, ili pse​udo​nim, jer je za​ci​je​lo to i bilo. Premda ga nije či​-
tao, za Ma​g a​zin X je znao. Ako se nije va​r ao, bilo je to ne​kakvo žuto bu​le​varsko sme​će, re​volver​blatt
koji se ba​vio pi​kante​r i​ja​ma iz ži​vo​ta pozna​tih, pro​izvo​de​ći po​djed​na​kim intenzi​te​tom razne afe​r e i
sud​ske postupke ko​ji​ma se pro​cje​nju​je novča​na vri​jed​nost da​nas to​li​ko po​pu​larne »du​ševne boli«.
– Za​mi​je​tio sam kako pro​matra​te prosvjed, pa mi se uči​ni​lo da ste zbu​nje​ni i da vam nije jasno
što se to vani do​g a​đa. Mislio sam vam objasni​ti... i usput se pre​po​r u​či​ti... da me po​časti​te jed​nim
duplim vi​nja​kom...
– Zna​či, pada vam nakla​da – mrzo​voljno će Ba​nić po​zi​va​ju​ći ru​kom ko​no​ba​r i​cu.
– Ne – pre​ko vo​lje se nasmi​je čovjek koji se pred​sta​vio kao Šta​kor. – Pri​je bi se reklo da mi
raste potrošnja.
– Dupli vi​njak i još jed​no pivo – kratko će Ba​nić ko​no​ba​r i​ci.
– Joj, pa i vas je ulo​vi​li – sa​ža​li se posta​r i​ja ko​no​ba​r i​ca nad Ba​ni​ćem, a za​tim nepri​ja​teljski
pogle​da no​vi​na​r a: – Koji ti je to dupli vi​njak?
– Kaže se dvostru​ki, a ne dupli – od​bru​si no​vi​nar, a za​tim drsko doda: – I što te bri​g a, sta​r a
frajla!
Uvri​je​đe​na ko​no​ba​r i​ca ode pre​ma šanku, a no​vi​nar se nagne bli​že Ba​ni​ću.
– To su vam rad​ni​ci Za​g orke, jed​nog od ne​ka​da najve​ćih trgo​vač​ko-prehrambe​nih la​na​ca u gra​-
du. Netko ih je ku​pio za male pare, namjerno ih upro​pastio, i sada će za de​se​tostru​ke novce pro​da​ti
upravne zgra​de, zemljišta i lo​ka​le. Najpri​je su kre​nu​li u štrajk, i dok su štrajka​li, vlasnik je spretno
ispraznio lo​ka​le i za​pe​ča​tio ih. Sada idu pred vla​du, i dok se tamo budu de​r a​li na sav glas, neće ni
zna​ti da je u tom tre​nu vlasnik možda već sve pro​dao. Na​ivci i pu​ša​či.
– Misli​te da će ih pusti​ti do vla​di​ne zgra​de?
– Ne​mojte biti na​ivni! Ko​li​ko god ih došlo, vlast će do​vesti bar isto to​li​ko po​li​ca​ja​ca. Pri​pustit
će nji​ho​ve pred​stavni​ke u vla​du, gdje će ih neki niži či​novnik po​nu​di​ti krafna​ma i toplim ča​jem i obe​-
ća​ti im sve što po​že​le. Za​tim će oti​ći li​je​po ku​ća​ma, sje​di​ti bez posla i bu​lji​ti u te​le​vi​zo​r e, sve dok im
netko ne isklju​či stru​ju. Zbog nepla​ća​nja, na​r avno. Tako vam to biva.
– Vi ste ov​dje zbog njih? – upi​ta Ba​nić, po​ka​zu​ju​ći prstom na je​dan od Šta​ko​r o​vih fo​to​apa​r a​ta.
– Zbog njih!? Ta​man posla! Ja sam ov​dje zbog opće ne​savrše​nosti stvarnosti i tra​g ič​nog osje​ća​-
nja ži​vo​ta. Dru​g im ri​je​či​ma... zbog alko​ho​la!
– Ni​sam mislio na razlo​g e zbog ko​jih ste tu u lo​ka​lu. Mislio sam da ste ih došli sni​mi​ti, na​pi​sa​ti
nešto...
– Koga to još za​ni​ma!? – od​bru​si no​vi​nar, uzi​ma​ju​ći čašu vi​nja​ka od ko​no​ba​r i​ce koja mu baš
nije bila naklo​nje​na. – Pi​sa​nje o so​ci​jalnim pro​ble​mi​ma čisto je pro​si​pa​nje tinte, zlo​po​r a​ba tipkovni​-
ce koja se ne​koć zva​la tasta​tu​r om... Zna​te tko još je​di​no piše o so​ci​jalnim pro​ble​mi​ma?
 Ba​nić ga pogle​da sa za​ni​ma​njem, što zbog pi​ta​nja, što zbog brzi​ne ko​jom je sa​suo vi​njak u sebe.
– Državni me​di​ji! Oni još je​di​ni pišu o bokci​ma, beskuć​ni​ci​ma, štrajko​vi​ma i so​ci​jalnom ne​za​-
do​voljstvu. I to zato da bi ih uči​ni​li svepri​sutni​ma, sva​ki​dašnji​ma i sa​mim time posve ne​za​nimlji​vi​ma.
Ha, ha, ha... Mene za​ni​ma​ju uzvi​še​ni​je teme! Pre​lju​bi, pre​va​r e, ubojstva s pre​du​mišlja​jem, če​do​-
morstva, osve​te, tko je kome pre​o teo ženu, koga za​ni​ma​ju dje​ča​či​ći, tko se u hu​bertu​su šu​lja parko​vi​-
ma, tko koga prislušku​je, tko kome pri​je​ti, tko će koga za malo pu​bli​ci​te​ta okle​ve​ta​ti. Ve​legrad​sko
pod​zemlje! Vrli​ne javne, po​r o​ci tajni! Clo​aca maxi​ma! Frajla, daj još je​dan dupli!...
Ba​ni​ću se uči​ni da je no​vi​nar ne​o bič​na na​dimka već pre​šao svoj alko​ho​li​čarski prag te da bi bilo
do​bro ri​je​ši​ti ga se. To više što auto​me​ha​ni​čar najvje​r o​jatni​je neće uopće moći doći na Gornji grad
jer je atmosfe​r a vani već bila kao u košni​ci. I baš kad mu se uči​ni​lo kako na trgu više nema mjesta ni
za jed​nog no​vog prosvjed​ni​ka, svje​ti​na se za​lju​lja i u ne​r e​du kre​ne do​lje pre​ma kuli Lotršćak.
Isprva po​la​ko, za​tim sve brže, po​tom kao pra​vi stampe​do što nosi sve pred so​bom.
– Po​če​li su pen​dre​či​ti – objasni mu Joe Šta​kor koji se u takvim si​tu​aci​ja​ma mo​r ao naći već ne​-
bro​je​no puta. – U tom tre​nu ve​ći​na njih obič​no od​mah za​bo​r a​vi na sve svo​je zahtje​ve i po​ju​r i spa​si​ti
živu gla​vu. Oni uža​r e​ni​ji, po​ne​se​ni vi​šim osje​ća​ji​ma pravde, suprotsta​ve se dro​to​vi​ma i do​bi​ju po
piksi. Posli​je se osje​ća​ju kao he​r o​ji, ali ne​ko​li​ko dana nose bu​botke i ima​ju bla​g u vrtogla​vi​cu.
– Mogu li mu dati? – upi​ta ko​no​ba​r i​ca, drže​ći na plad​nju čašu s vi​nja​kom i upitno pro​matra​ju​ći
Ba​ni​ća.
Istra​ži​telj kimne potvrd​no, a no​vi​nar uzme čašu, po​mi​r i​ši je, umo​či prst u žutu te​ku​ći​nu i lizne
ga.
– Bo​ji​te se da bi vas mogla otro​va​ti? – upi​ta istra​ži​telj, ču​de​ći se što i dru​g u čašu nije uba​cio u
sebe istom hitri​nom ko​jom je nesta​la prva.
– Ne, ne... guštam. Osje​ćam ne​ka​ko da mi idu​ći ne​će​te pla​ti​ti. Ali i ovo je u redu. I bu​di​te uvje​r e​ni
da ću vam se već ne​ka​ko odu​ži​ti. U ovom tre​nu možda obo​ji​ca ne vje​r u​je​mo u takvu mo​g uć​nost, ali
sam si​g u​r an da ćete i to do​živje​ti.
– Možda biste mi se mogli odu​ži​ti već sada – ne​ka​ko miste​r i​o zno će Ba​nić, povjerlji​vo se
nagnuvši pre​ma pi​ja​nom no​vi​na​r u Ma​g a​zi​na X.
Šta​kor ga pogle​da popri​lič​no mutnim pogle​dom.
– Osob​no sumnjam. Zna​te, za konstruktivne sam stva​r i spo​so​ban samo kad sam ko​li​ko-to​li​ko
tri​je​zan. A to je uvi​jek pri​je de​vet ili de​set sati ujutro. Oko pod​ne​va već imam se​dam do osam vi​nja​ka
u gu​zi​ci, a onda – adio re​alnosti!
– Tre​bao bih ući u sta​no​vi​ti aranžman s tvrtkom Luc​ky holding. Vi ste no​vi​nar pa biste mogli biti
upu​ćen u takve stva​r i. Jesu li oni neka mutlja​vi​na kao i ta Za​g orka, ili su so​lid​na tvrtka?
– Luc​ky holding! Ha, ha, ha! – poč​ne se su​lu​do ce​r e​ka​ti Joe Šta​kor. – Luc​ky holding! E, jesu li​je​-
po ime našli! A zašto ne Ka​me​njar holding? Svi su ti kli​pa​ni bo​so​no​g i i go​lo​g u​zi ne​koć ta​ba​na​li po
ka​me​nja​r u, a sad su vlasni​ci ne​kakvih holdinga, trusto​va, expoa, infoa, luc​kyja, transo​va, eura i što ja
znam kakvih sve švarc-kinstle​r a​ja! Igra​ju te​nis! I to re​ke​ti​ma skupljim od Sampra​so​va! A zašto ne ba​-
ca​ju ka​me​na s ra​me​na? Za​misli​te, ba​ca​nje ka​me​na s ra​me​na u tri do​bi​ve​na seta, i to bez tie-bre​aka u
zad​nje​mu, ha, ha, ha... Slu​šajte vi mene, ako že​li​te ući u po​sao s tvrtkom čiji vas bo​ni​tet ne bri​ne, onda
ra​di​te samo za po​li​ci​ju! To je je​di​na tvrtka na čvrstim no​g a​ma, sa struč​nja​ci​ma koji ima​ju bar tri​de​-
se​to​g o​dišnje iskustvo. Vi​di​te kako su vani sve ured​no po​čisti​li.
Ba​nić pogle​da pre​ma pro​zo​r u. Trg je bio posve ispražnjen, ako se ne ra​ču​na onih ne​ko​li​ko po​li​-
cijskih auto​mo​bi​la i dva​de​se​tak po​li​ca​ja​ca. Na ploč​ni​ku su le​ža​le izgub​lje​ne kape, u hitnji od​ba​če​ni
transpa​r enti, ostavlje​ni ce​ke​r i i najlonske vre​ći​ce; od sve​g a onog pra​ved​nič​ki na​bi​je​nog me​te​ža ostao
je samo pra​zan prostor s nešto malo sme​ća na vlažnom asfaltu.
Ba​nić usta​ne, ured​no pla​ti ko​no​ba​r i​ci i iza​đe, ne zna​ju​ći uopće je li pi​ja​ni no​vi​nar za​mi​je​tio nje​-
gov od​la​zak, ili je već posve pao u ono bla​že​no sta​nje kada je čovje​ku sve​jed​no je li sam ili u
društvu.
Izla​ze​ći iz lo​ka​la, kada se tome po​najma​nje na​dao, na​le​ti na auto​me​ha​ni​ča​r a Franca, za​ja​pu​r e​-
nog i uzru​ja​nog, u vje​či​to raskopča​noj vjetrovci od pod​stavlje​ne kože.
– Oprosti, al ni​sam mo​g el pri​je! Pak te je​be​ne de​monstra​ci​je! Ne moš ovu​da, ne moš onu​da!
Sva​ki drot te le​g i​ti​mi​r a, tak su mi već izli​za​li do​ku​mente da bum mo​r al zeti nove.
– Jesi li do​ve​zao auto?
– Neg kaj! Pa zbog tog sam se tak i na​za​je​ba​val. Eno ga, parki​r al sam ga ispred Pa​la​inovke.
Kre​nu​li su po​la​ko pre​ma mjestu gdje je Franc osta​vio golfa što ga je kao posred​nik ku​pio za Ba​-
ni​ća. Na​r avno, uzru​jan i ljut kao i uvi​jek, Franc nije presta​jao s objašnje​nji​ma, pro​ša​r a​ni​ma raznim
pri​r uč​nim psovka​ma.
– Čuj, na ci​fer​bla​tu mu piše de​vet banki, al sam sto posto si​g u​r an da je fra​jer bar tri ski​nul. Jebi
ga, svi tak de​la​ju. Al unutra je kak nov. Zapraf, ona​kav ka​kav mora bit na​kon de​vet let. A i koji će ti
ku​r ac novi auto!? Ni nova ženska ti ne vozi kak ona koju su fra​je​r i već razla​ufa​li. Ku​žiš? Zemi ga, fu​-
raj ga par dana, a onda dojdi k meni i izre​ci​ti​r aj sve kaj mu škri​pi. Za tebe bum ga zrihtal. Smo
frendo​vi, kaj ne?
– Ima li ra​di​o ka​se​to​fon? – reče Ba​nić nešto što se auto​me​ha​ni​ča​r u mo​r a​lo uči​ni​ti ne​za​misli​vom
glu​pošću.
– Ima! Al za​kaj ti je to važno? Jebo me pas, ti si ko onaj gi​ne​ko​log Ku​ku​lji​ca koji me tra​žil da
mu na​ba​vim rab​lje​nu mazdu s mo​dernim presvla​ka​ma i kro​mi​r a​nim ratka​pa​ma!
Ispred Pa​la​inovke če​kao ih je de​vet go​di​na sta​r i golf, sivi, di​ze​laš, samo malo trul na pra​g o​vi​-
ma, ali stvarno li​je​po razvo​žen i dosta do​bro ušču​van.
– Obe​ćal sam fra​je​r u osam so​mo​va – tu​ma​čio je Franc. – To ti je su​per cena! Na sajmu, ii prek
ogla​sa, ne bi ga ni u snu do​bil ispod osam i pol.
Ne uvi​djevši baš neku pre​ve​li​ku razli​ku u tih petsto ma​r a​ka, Ba​nić izva​di iz dže​pa pla​vu ku​vertu
u ko​joj su bile nje​g o​ve posljed​nje če​ti​r i ti​su​će ma​r a​ka, tutne to auto​me​ha​ni​ča​r u u ruke, uzme od nje​-
ga klju​čić, otvo​r i auto i uđe u nj.
Spustivši se u to stra​no sje​da​lo i zagle​davši se u ne​pozna​ti upravljač, Ba​nić osje​ti kako mu je ve​-
li​ki ko​mad leda na​legnuo na srce. Petna​estak go​di​na pro​veo je u re​na​ulto​voj »četvorki«, dakle više
no u bra​ku, a sada je mo​r ao pre​ći na nešto dru​g o, na nešto što mu se uopće nije mi​li​lo, premda je i
zad​nja bu​da​la zna​la da je golf ipak bo​lji auto​mo​bil.
– Ku​žiš kak idu brzi​ne? – gnja​vio ga je Franc, za​vi​r u​ju​ći kroz otvo​r e​ni pro​zor, premda je Ba​nić
u ova​ko teškom i slo​že​nom tre​nutku po​že​lio biti sam.
– Ne​moj me je​bat, Franc! – opsu​je Ba​nić uzru​ja​no. – Sve ku​žim!
– Do​bro, do​bro, sam pi​tam! Sad ti idem na nerve, a kad ti već sutra ne​kaj rikne, do​šel buš meni i
cvi​lil: Franc, daj ovo, Franc, daj ono...
– Kada si obe​ćao dati dru​g u po​lo​vi​cu love?
– Fra​je​r u sam re​kel da bu još četri soma do​bil do po​lo​vi​ce si​ječ​nja. Al, ak si u ve​li​koj ga​bu​li,
mo​že​mo ga za​je​bat za jed​no dva tjed​na.
Ba​nić okre​ne ključ, pri​tisne kva​či​lo, pa pro​ma​ši mje​njač, koji se, na​r avno, nije na​la​zio gore kao
u »četvorki«, nego do​lje, izme​đu sje​dišta. Uba​ci po​tom u prvu i pri​tisne pa​pu​či​cu gasa, svjestan kako
će mu još bar ne​ko​li​ko dana ruka auto​matski tra​ži​ti ne​posto​je​ći re​na​ultov ki​šo​branski mje​njač.
Golf je vo​zio sasvim do​bro, dje​lo​vao je snažno i poslušno, ali je imao ri​tam, zvuk i na​r av
sasvim dru​g a​či​ju od one ko​joj se istra​ži​telj, vo​ze​ći »četvorku«, već go​to​vo ovisnič​ki pri​la​g o​dio. Na​-
ga​zio je na gas i ispro​bao mu brzi​nu na onom razmjerno ravnom di​je​lu Gornjeg Prekrižja, sju​r io se
niz Pantovčak, isku​šao koč​ni​ce pokraj ško​le u Herce​g o​vač​koj, a za​tim mirno si​šao na Bri​tanski trg i
parki​r ao auto u Ro​ko​voj, de​se​tak me​ta​r a od mjesta na ko​jem je već tje​dan dana mi​r o​va​la nje​g o​va sta​-
ra »četvorka«, s ra​su​tom getri​bom koju se nije ispla​ti​lo pro​mi​je​ni​ti. Iza​đe iz golfa, zaklju​ča ga i
pogle​da pre​ma svom bivšem auto​mo​bi​lu, osje​tivši pri​tom silnu tugu, baš kao da se na​šao pred gro​-
bom neke dra​g e oso​be.
Oko »četvorke« su se vrzma​la tri klinca i Ba​ni​ću pad​ne na pa​met jed​na do​bra i ple​me​ni​ta na​mi​-
sao. Po​zo​ve ih, izvu​če iz dže​pa ključ sta​r o​g a re​na​ulta i pru​ži ga jed​no​me od dje​ča​ka.
– Evo, deč​ki, mo​že​te se sva​ki dan igra​ti u autu. Samo ga s vre​me​na na vri​je​me očisti​te.
Je​dan od kli​na​ca, onaj s najmasni​jom ko​som i najprlja​vi​jim hla​ča​ma, uzme ključ, otre ru​ka​vom
ka​pu​ti​ća šmrka​vi nos i zahva​li.
– Hva​la vam, gospo​di​ne. Si​g urno vam je taj auto mno​g o zna​čio.
Po​bo​javši se da bi mu pred tim šmrkavcem mogle za​su​zi​ti oči, Ba​nić se brzo okre​ne i pođe pre​-
ma pro​la​zu ki​ne​ma​togra​fa Apo​lo. Na tržni​ci je bila popri​lič​na gužva i on, i ne na​da​ju​ći se tome, u bli​-
zi​ni štanda s pe​r a​di, na​le​ti na bivšu ženu, koja se, sama i ne​ka​ko izgub​lje​na, vrzma​la izme​đu zakla​nih
ko​ko​ši i pa​ta​ka.
– Bok, Ni​ko​la! – reče ona, ne baš pre​vi​še izne​na​đe​na, jer su sta​no​va​li tako bli​zu da je bila pra​va
umjetnost ne na​letje​ti s vre​me​na na vri​je​me na bivše​g a muža. – Sve sam pregle​da​la i nema ni jed​ne
je​di​ne guske.
– Oho! – nasmi​je se on. – Tra​žiš gusku? Zna​či neka sve​ča​na pri​g o​da...
– Baš si ne​mo​g uć! – pre​ko​r i ga ona. – Zar ne znaš koji je da​nas dan?
– Če​kaj... dva​de​set prvi stu​de​ni – promrmlja on za​mišljen, po​ku​ša​va​ju​ći se dosje​ti​ti ne na​ila​zi li
ka​kav blagdan. Ali ništa mu nije pa​da​lo na pa​met. Do Bo​ži​ća je bila još ci​je​la mala vječ​nost.
– Ti me zbi​lja znaš ba​ci​ti u bed! Prošli sam ti tje​dan te​le​fo​ni​r a​la da dva​de​set dru​g o​g a do​la​zi
Nika iz Londo​na.
– Isu​se! – lupne se on po čelu, i sam se ču​de​ći kako je tako što mo​g ao za​bo​r a​vi​ti. Uisti​nu je ima​-
la pra​vo, po​katkad je bio baš ni​ka​kav otac. – To je, dakle, pre​ko​sutra?
– To je, dakle, sutra! – od​bru​si ona lju​ti​to. – Već su na putu. Ja​vi​li su se iz Pa​r i​za. Do​la​ze obo​je. I
ona... i Tim.
Da, to je bio taj pro​blem s ko​jim se on intimno ni​ka​ko nije mo​g ao po​mi​r i​ti, ali nije smio ništa
ka​za​ti, po​g o​to​vo ne pred Li​di​jom. Kada mu je kći pri​je tri go​di​ne otišla u London, objasni​la je kako
će go​di​nu ili dvi​je biti baby sitte​ri​ca, te će se na​kon toga vra​ti​ti. Ali stva​r i se u mla​dih gdje​kad pro​mi​-
je​ne tako izne​nad​no i hi​r o​vi​to da se čovjek na njih ne može ni na​viknu​ti, a ka​mo​li im se suprotsta​vi​ti.
Mali su joj Engle​zi ve​o ma brzo po​če​li ići na živce, u Zagreb joj se, sad zbog ovog, sad zbog onog,
uopće nije vra​ća​lo, za​posli​la se najpri​je na ne​kakvom ki​o sku, po​tom u pa​kirni​ci parfe​ma, u po​četku
je sta​no​va​la kod jed​ne, za​tim kod dru​g e pri​ja​te​lji​ce i na kra​ju ja​vi​la kako već šest mje​se​ci hoda s ne​-
kim Engle​zom ko​je​mu je čak pri​je pet i pol mje​se​ci pre​se​li​la. Eto, to je bio taj Tim ko​je​g a je Ba​nić,
premda uopće za tim nije čeznuo, mo​r ao sada i upozna​ti. I to na za​jed​nič​koj ve​če​r i kod bivše žene, s
pe​če​nom guskom, štrukli​ma i dru​g im glu​posti​ma koje ti Engle​zi to​bo​že ne pozna​ju.
– U redu, Li​di​ja! U redu! Prizna​jem, svi​nja sam! Sve sam za​bo​r a​vio. Evo, isku​pit ću se. Do​pusti
mi da ja ku​pim tu je​be​nu gusku.
– Do​bro, ali, mo​r at ćeš do Dolca – smekša se ona, zapra​vo još uvi​jek spremna na oprašta​nje i
brzi za​bo​r av, čak i kada je ri​ječ o ne​po​dopšti​na​ma bivše​g a muža. Ili možda baš zato!
Za​bo​r avlja​ju​ći već po​la​ko na gusku i Tima, Ba​nić uđe u pro​laz kina Apo​lo, baci le​ti​mi​čan
pogled na pro​zor ka​fi​ća Kico i uđe u svoj ured. Ne, nije se namje​r a​vao za​drža​ti u nje​mu. Čeznuo je za
toplom kupkom i po​pod​nevnim obro​kom dže​za. Od​ba​cio je montgo​me​ri na vje​ša​li​cu, a za​tim na podu
spa​zio bi​je​lu omotni​cu koju je poštar, na​šavši zaklju​ča​na vra​ta, uba​cio kroz pro​r ez za poštu.
U omotni​ci je bila službe​na po​r u​ka ko​jom ga po​zi​va​ju da se već sutra u de​set sati sva​ka​ko po​ja​vi
na »intervi​ewu« u upravnoj zgra​di Luc​ky holdinga, na ne​koj od onih no​vih cesta što su se di​za​le od
Kre​ma​to​r i​ja pre​ma ju​g o​istoč​nim pristranci​ma Slje​me​na.
 4.

IAKO SVI JET IMA ČE TI RI STRA NE, smjer ko​jim se ši​r io Zagreb do​imao se ne​ka​ko dvostra​nim, i u toj
dvostra​nosti pra​vilnim: jug, s pre​ko​savskim le​di​na​ma i mo​čva​r išti​ma, go​di​na​ma je osva​ja​la si​r o​ti​nja
sa svo​jim divljim grad​nja​ma i zgra​du​r i​na​ma košni​ca​ma, dok se bo​g at i otmjen svi​jet po​la​ko pe​njao
pre​ma sje​vernim, slje​menskim pristranci​ma. Zgra​da koju su Ba​ni​ću ozna​či​li kao upra​vu Luc​ky
holdinga pri​pa​da​la je posljed​njem valu te sje​verne migra​ci​je. Bila je po​dignu​ta uz posve novu cestu,
koja je baš na tome mjestu ima​la pro​ši​r e​nje za parki​r a​nje, i utoplje​na u sklad pi​to​mo​g a ze​le​ni​la, na​-
ravno tek u pro​lje​će i lje​to. Sada, u stu​de​no​me, baš kao i sav oko​liš, dje​lo​va​la je po​ma​lo su​morno. Na
južnoj stra​ni, uz samu cestu, bila je opko​lje​na po​vi​šom ko​va​nom ogra​dom, ispred ula​za je ima​la ma​-
nji travnjak presje​čen pri​la​zom od žute ukrasne cigle, a sam ulaz či​ni​la su dva po​ve​ća ovalna stu​pa sa
že​ljeznim vratni​ca​ma koja su se otva​r a​la auto​ma​ti​kom iz kuće. Na sje​vernoj je stra​ni, čini se, ci​je​li
kompleks bio otvo​r en pre​ma pa​di​ni ko​jom se, na​kon po​du​ljeg pje​ša​če​nja, moglo sti​ći do prvih slje​-
menskih šu​ma​r a​ka. Ina​če, sama je zgra​da bila po​ve​ća bi​je​la dvo​katni​ca s ukusno izve​de​nim pro​če​-
ljem i balko​ni​ma, te se sto​g a po​dosta . razli​ko​va​la od no​vo​bo​g a​taške arhi​tektu​r e, pre​uze​te izravno iz
sli​kovni​ca s Anderse​no​vim i Grimmo​vim bajka​ma. Vlasnik je, dakle, bio čovjek od uku​sa, ili je bio
bar to​li​ko pa​me​tan da zna oda​bra​ti vrsna arhi​tekta i pusti​ti ga da radi po svo​joj vo​lji i savjesti.
Osta​vivši svoj novi sta​r i golf na parki​r a​lištu među audi​ji​ma, BMW-ima i che​r o​kee dži​po​vi​ma,
Ba​nić pri​đe ula​zu i na gornjem di​je​lu ovalnog stu​pa za​mi​je​ti malu ka​me​r u učvršće​nu me​talnim
konzo​la​ma i usmje​r e​nu pre​ma prosto​r u ispred ula​za. Bio je to, dakle, dio alarmnog i si​g urnosnog
susta​va koji je tre​bao pri​pa​da​ti u nad​ležnost bu​du​ćeg se​cu​rity ma​na​ge​ra. Za​ču​do, na sa​mom ula​zu
nije bilo ni​kakvo​g a jasno istaknu​tog natpi​sa s ime​nom tvrtke, premda se, kako su mu to objasni​li, ov​-
dje tre​ba​la na​la​zi​ti upra​va holdinga. Zna​ju​ći da je ka​me​r a već mo​r a​la re​g istri​r a​ti nje​g o​vu na​zoč​nost,
Ba​nić se sagne pre​ma pre​nisko postavlje​nom taste​r u zvonca i tek po plo​či​ci iznad nje​g a shva​ti kako
je do​šao na pra​vu adre​su. Jer, na plo​či​ci je sitnim slo​vi​ma pi​sa​lo:

Krsto & Bety La​ko​ta

LUC​KY HOLDING

I tad po​misli kako ovo pred njim i nije pra​va upravna zgra​da s go​mi​lom či​novni​ka, še​fo​va i
pod​še​fo​va, nego pri​vatna La​ko​ti​na re​zi​denci​ja, mjesto gdje živi i s ko​je​g a nad​zi​r e i vodi sve poslo​ve
tvrtki koje su sastavni dio tako zvuč​no ime​no​va​ne sre​dišnji​ce. Kao čovjek koji nije ga​jio oso​bi​te
simpa​ti​je pre​ma bo​g a​tu​ni​ma sa sje​ve​r a gra​da, ba​ha​tim še​fo​vi​ma s ne​potpu​nom sred​njom ško​lom i
no​vo​pe​če​nim vlasni​ci​ma sku​pe te​niske opre​me, Ba​nić po​misli kako se ov​dje za​ci​je​lo sasta​ju u po​ta​ji
i uz fina uvozna vina ko​ji​ma ni ime ne zna​ju po​no​vi​ti, od​lu​ču​ju o važnim poslovnim po​te​zi​ma, skri​-
ve​ni i ano​nimni, po​put newyorških ili chi​caških ku​mo​va iz ame​r ič​kih filmo​va.
Premda još nije sti​g ao ni pri​tisnu​ti zvonce, vra​ta se otvo​r e i Ba​nić pri​je​đe onih petna​estak me​ta​-
ra poplo​če​nih ukrasnom ciglom i usko​r o se nađe u prvom kru​g u La​ko​ti​na poslovno​g a carstva. Ve​li​-
ko pre​dvorje, na či​jem se ula​zu na​la​zi​la svo​jevrsna fu​tu​r istič​ka re​cepci​ja, bilo je osvi​jetlje​no
diskretnim susta​vom ha​lo​g e​nih ža​r u​lja i ugod​no zagri​ja​no. Iznad pulta sta​jao je mo​ni​tor na ko​je​mu
se mogla vi​dje​ti crno-bi​je​la sli​ka ula​za, a iza po​li​ce s gusto posla​g a​nim vi​de​o ka​se​ta​ma, na či​jim su
hrpti​ma bili ispi​sa​ni nad​nevci. Za tim ma​lim kontrolnim se​pa​r e​o m sje​dio je vi​sok, posve će​lav
čovjek šezde​se​tih go​di​na, u odi​je​lu od pla​vo​g a samta i s tamnim na​o ča​la​ma na nosu.
– Vi ste Ni​ko​la Ba​nić, novi se​cu​rity ma​na​ger? – obra​ti mu se čovjek brzo ustavši i pru​živši mu
ruku.
– Vi​djet ćemo – reče Ba​nić, ču​de​ći se kako je tom kru​tom tipu nervoznih pokre​ta ruka hlad​na i
vlažna po​put ugi​nu​le ribe.
– Dra​g o mi je da ste stigli. Bit će dosta posla i tre​bat će vam po​ma​g ač... pa vam se u tom smislu
pre​po​r u​ču​jem...
Ba​nić shva​ti da mu se čovjek u pla​vom samtu, za​ci​je​lo upla​šen za svoj po​sao, gura pod sku​te.
Ako je tako, po​misli istra​ži​telj, mo​g ao je oda​bra​ti neki pri​jazni​ji izraz lica i bar malo zagri​ja​ti dlan.
– Ko​li​ko ima​te ka​me​r a? – upi​ta po​tom po​ka​zu​ju​ći ru​kom pre​ma mo​ni​to​r u iznad pulta. Ako i ne
prihva​ti taj glu​pi po​sao, nije zgo​r e​g a već od po​četka glu​mi​ti kompe​tentnu oso​bu.
– Samo jed​nu, ali u pla​nu ih je još ne​ko​li​ko... – s bla​g im će sti​dom će​la​vi, baš kao da je on
izravni kri​vac što se tako go​lem prostor nad​zi​r e samo jed​nim objekti​vom. – Ali se noću sve sni​ma.
Vi​di​te ove ka​se​te s da​tu​mi​ma? Ču​va​ju se mje​sec dana, po​tom se bri​šu. Na​r avno, ako sve pro​đe u redu.
Ba​nić još je​danput pogle​da re​g al koji je pod​sje​ćao na uzo​r i​ti​ju kuć​nu vi​de​o te​ku, a po​tom za​ču​je
tihu zvo​nja​vu te​le​fo​na koji se na​la​zio na pultu. Čovjek po​digne slu​ša​li​cu, a za​tim se, na​kon što je
valjda shva​tio za​po​vi​jed, okre​ne pre​ma istra​ži​te​lju.
– Gospo​din La​ko​ta vas oče​ku​je u svo​joj rad​noj sobi. Tamo li​je​vo, dru​g a vra​ta...
Pa pri​je no što će Ba​nić oti​ći, do​metne:
– Ako prista​ne​te, imajte me na umu. Ja sam Rudi Le​pen. Imam tri​de​set go​di​na po​li​cijskog
iskustva. Na​r avno, u poslo​vi​ma nad​zo​r a.
Ba​nić na čas po​misli kakvi bi to poslo​vi nad​zo​r a mogli biti, pa, ne odvra​tivši ništa, kre​ne po​la​ko
pre​ma sobi vlasni​ka holdinga.
Krsto La​ko​ta sje​dio je u suz​drža​no ele​g antnom i posve funkci​o nalno namješte​nom ure​du ko​jim
je do​mi​ni​r ao ve​li​ki ovalni stol s ne​ko​li​ko kožnih fo​te​lja što su se mogli okre​ta​ti. Po posve​mašnjoj
od​sutnosti pa​pi​r a, re​g istra​to​r a, raznih pi​saljki, kla​me​r i​ca, ži​g o​va i osta​lih kance​la​r ijskih glu​posti
moglo se od​mah zaklju​či​ti kako je La​ko​tin te​meljni po​sao razmišlja​nje i do​no​še​nje od​lu​ka. Bio je to
čovjek sred​njih četrde​se​tih go​di​na, sta​sit, vrlo do​bro ušču​van, čak i do​pad​ljiv. Imao je čvrste crte lica
i bistar pogled, jaku vi​li​cu koja nagla​ša​va od​luč​nost ka​r akte​r a, ali i bujnu, sje​di​na​ma pro​ša​r a​nu kosu,
koja fi​zi​o no​mi​ji daje neku vrstu suptilnosti i me​ko​ću. Go​vo​r io je po​la​ko, bla​g im gla​som, vi​dje​lo se
kako zna biti pristo​jan, od​mje​r en i ne​na​metljiv. U skla​du s mo​dom, odi​je​lo mu je bilo vrlo ko​motno i
meko, ali ni​jed​nim svo​jim de​ta​ljem nije vrišta​lo: pogle​daj me, ja sam svjetska marka! Ba​nić je, bar
na te​le​vi​zi​ji, vi​dio svu silu tih na​bi​je​nih, ka​bastih i od gru​ba ma​te​r i​ja​la iste​sa​nih no​vih bo​g a​ta​ša, koje
su, bar po nje​mu, posve ne​o pravda​no na​zi​va​li tajku​ni​ma. Jer, za Ba​ni​ća je sli​ka tajku​na od​g o​va​r a​la
onoj u pozna​toj Fitzge​r aldo​voj knji​zi, koju ga je, ne​koć davno, Li​di​ja natje​r a​la da pro​či​ta. Dakle, ni s
jed​nom od tih opskurnih gorštač​kih fi​zi​o no​mi​ja Krsto La​ko​ta nije imao ništa za​jed​nič​ko​g a. Čak i
kurto​azno upozna​va​nje uz obve​zatne fra​ze »kako ste«, »izvo​li​te sjesti«, »što ćete po​pi​ti« La​ko​ta je
izveo u posve ne​namješte​nom i izvježba​no pristojnom sti​lu, tako da se Ba​ni​ću uči​ni​lo kako mjesto na
ko​je​mu se po​ma​lo pre​ko vo​lje na​šao i ne dje​lu​je tako loše.
– Vaš me je čovjek pozvao kako bismo po​r azgo​va​r a​li o poslo​vi​ma si​g urnosti – poč​ne Ba​nić,
kao da i nije pre​vi​še si​g u​r an u to zna li vlasnik holdinga uopće zbog čega je do​šao. – Do​du​še, mo​r am
vam od​mah prizna​ti da u tim stva​r i​ma ne mogu jamči​ti najsuvre​me​ni​ja i najbo​lja rje​še​nja.
– Jasno mi je – nasmi​je se La​ko​ta. – Razgo​va​r a​li ste s gospo​di​nom Pe​še​ljem?
– Da. Mislim da se tako zove.
– Ža​lim vas – do​metne La​ko​ta. – Iz petnih se žila tru​di da osta​vi do​jam yuppi​eja iz površnih ame​-
rič​kih filmo​va. Ne​pod​nošlji​vo je elokventan i do​sad​no ce​r e​mo​ni​ja​lan. Mora da vas je pošte​no uda​vio.
– Pa, ni​sam ga pre​vi​še ni slu​šao. Više sam se za​bavljao s ne​ko​li​ko boca Murphy’s piva.
– Za moj je ukus malo pre​la​g a​no – pri​mi​je​ti Krsto La​ko​ta, pa usta​ne i pri​đe ve​li​kom ame​r ič​kom
hlad​nja​ku koji se na​la​zio u kutu ure​da, po​luskri​ven me​kom zavje​som što je prekri​va​la po​lo​vi​cu zida.
– Imam nešto bo​lje za vas... Ako baš vo​li​te sto​ut.
La​ko​ta otvo​r i vra​ta hlad​nja​ka i izva​di dvi​je oro​še​ne tamne boce, otvo​r i ih, pa jed​nu pru​ži Ba​ni​-
ću.
– Iako sam de​se​tak go​di​na ži​vio u Engleskoj, belgijski crni Leffe da​le​ko mi je bo​lji od irsko​g a
Gu​inessa i Murphy’sa.
Ba​nić oprezno otpi​je malo piva, shva​tivši od​mah da je posri​je​di izvrsno piće. La​ko​ta uli​je pivo u
svo​ju čašu, pa​ze​ći da ne napra​vi pre​vi​še pje​ne. Za​tim nasta​vi:
– Vi​di​te, za te najslo​že​ni​je poslo​ve same izved​be osi​g u​r a​nja namje​r a​vao sam vam do​vesti opre​-
mu i konzultante iz Londo​na. Ruku na srce, oni su u tim stva​r i​ma ipak da​le​ko ispred nas. Ako to ne
vri​je​đa vaš pro​fe​si​o nalni po​nos, vi biste im bili ne​kom vrstom ne​o bvezna po​moć​ni​ka, te biste tako i
sami stekli neka ko​r isna zna​nja. Od vas bih pak oče​ki​vao da mi, pri​je no što do​ne​se​te ko​nač​nu od​lu​-
ku, oba​vi​te jed​nu dru​g u, vrlo diskretnu i po​ma​lo ne​ugod​nu uslu​g u.
– Mogu li za​pa​li​ti? – upi​ta Ba​nić.
– Samo izvo​li​te – me​kim će gla​som La​ko​ta, pa mu pre​ko glatka sto​la gurne ke​r a​mič​ku pe​pe​lja​-
ru. – Iako ni​sam pu​šač, ve​li​ki sam pro​tivnik ovog po​mod​nog anti-du​hanskog fa​šizma.
Ba​nić pri​pa​li Marlbo​r o ne ski​da​ju​ći pogle​da s La​ko​te, tog valjda prvog bo​g a​ta​ša koji je na nj
po​čeo ostavlja​ti sasvim po​vo​ljan do​jam.
– Pe​šelj vam je za​ci​je​lo po​tanko objasnio one gro​zo​morno zamrše​ne stva​r i oko no​vog internet
pro​vi​de​ra. Da vam od​mah bude jasno, ja do te prokle​te no​vo​ta​r i​je ne držim baš ni​ma​lo, ali me po​du​-
zetnič​ka lo​g i​ka tje​r a na ula​g a​nja u pro​fi​ta​bilne poslo​ve bu​duć​nosti. To možda zvu​či anti​pa​tič​no, ali
uopće nije ne​pošte​no.
– Sla​žem se – promrmlja Ba​nić ko​je​mu se Leffe po​čeo sve više svi​đa​ti.
Po​du​zetnik nasta​vi:
– Dakle, posred​stvom ame​r ič​ke agenci​je otku​pi​li smo najmo​derni​ju tehno​lo​g i​ju s rje​še​nji​ma
koja sežu možda i pet go​di​na u bu​duć​nost. U svi​je​tu informa​ti​ke pet go​di​na, na​vod​no, jako mno​g o
zna​či. Ne mo​že​te ni za​misli​ti ko​li​ko smo novca dali za nešto malo pa​pi​r a, ne​ko​li​ko ma​nu​ala i
softverskih disko​va. I na​kon toga do​g o​di​la se ne​ču​ve​na glu​post, posve prispo​do​bi​va sa ža​losnim
okolnosti​ma vre​me​na u ko​je​mu ži​vi​mo. Netko nam je to ukrao. Glu​po, zar ne?
– Tre​ba vam čovjek koji će pro​na​ći lo​po​va?
– Ah, ne! – nasmi​je se La​ko​ta, kao da je u Ba​ni​će​vu pi​ta​nju vi​dio obič​nu na​ivnost. – Lo​pov nam
se već ja​vio re​kavši kako je za sta​no​vi​tu svo​tu spre​man sve vra​ti​ti. Iona​ko ne zna kamo bi i što bi s
tim. Pa neće se valjda sam upušta​ti u po​sao te​žak ne​ko​li​ko de​se​ta​ka mi​li​ju​na do​la​r a.
– Zašto se ne obra​ti​te po​li​ci​ji?
 – Zato što ne smi​je​mo – objasni La​ko​ta od​la​ze​ći po​novno pre​ma hlad​nja​ku. Vi​dio je, na​ime, da
je Ba​ni​će​va boca već prazna. – Stvar mi je pre​vi​še vri​jed​na da bih do​pustio da je uprska ka​kav no​vo​-
pe​če​ni po​li​cijski inspektor koji je možda do ju​čer bio vo​zač kombi​ja ili monter centralno​g a gri​ja​nja.
Krad​ljivci o ko​ji​ma ne​ma​mo go​to​vo ni​kakvih po​da​ta​ka tra​že vrlo slo​že​nu razmje​nu koju bi izve​la
ne​utralna oso​ba. Po nji​ho​vu savje​tu – odvjetnik ili pri​vatni de​tektiv. U suprotno​me će sve uništi​ti i
nesta​ti. No, dakle, vi, ili čovjek koga anga​ži​r a​mo, tre​bao bi oti​ći noću na do​g o​vo​r e​no mjesto, dati im
novce, te pre​uze​ti... Zapra​vo, još nam ni sa​mi​ma nije jasno što bi tre​ba​lo pre​uze​ti! Vje​r o​jatno oba​vi​-
jest o tome gdje se na​la​zi naš pa​ket, adre​su, ključ ili nešto slič​no...
– Kada i gdje? – upi​ta Ba​nić pa​le​ći novu ci​g a​r e​tu. Marlbo​r o i Leffe uisti​nu su se do​bro sla​g a​li.
– Sve će nam ja​vi​ti u idu​ćih četrde​set osam sati. Čini se da su lu​ka​vi i iskusni. Za​ci​je​lo će ura​di​ti
sve da iz​bjegnu zamku ili kakvu dru​g u smi​ca​li​cu. Zato je i teško povje​r o​va​ti da će nam do​ku​menta​ci​-
ju dati u ruke pri​je no što budu si​g urni u uzmak. Baš zbog toga mislim da ćete do​bi​ti samo ključ ili
adre​su.
– Go​vo​r i​te kao da ste si​g urni u moj prista​nak.
– Ako prista​ne​te, po​nu​dit ću vas još jed​nom pi​vom – nasmi​je se La​ko​ta.
– Zar samo to?
– Na​r avno, do​bit ćete i pristo​jan ho​no​r ar, ali o tome ćete razgo​va​r a​ti s gospo​di​nom Pe​še​ljem
čim se vra​ti iz Va​du​za. Ima​mo i on​dje mnoštvo pro​ble​ma s na​šim tvrtka​ma. Gospo​di​ne Ba​ni​ću, ne​-
mojte se ni​kad upušta​ti u po​du​zetnič​ke vode! Čim vam nešto kre​ne, eto od​mah sto​ti​ne nitko​va koji
vam žele ode​r a​ti kožu, pod​metnu​ti vam nogu, uništi​ti vas...
– To je do​bar savjet – mirno će Ba​nić. – Baš sam razmišljao o kupnji jed​ne avi​o kompa​ni​je.
– Bilo bi mi dra​g o kada bih imao to​li​ko vre​me​na da s vama po​pi​jem još ne​ko​li​ko boca piva, ali
me, na​ža​lost, zovu dru​g e obve​ze – reče La​ko​ta, kao da mu je ne​ugod​no zbog te sitne ne​lju​baznosti,
pa usta​ne i kre​ne pre​ma istra​ži​te​lju pru​ža​ju​ći mu ruku.
– Bilo mi je dra​g o što smo popri​ča​li i što sam vas upoznao s jed​nim od pivskih bi​se​r a – do​-
metne na kra​ju. – Vi ćete od​lu​či​ti ho​će​te li prihva​ti​ti ovaj po​sao. Ako ga ne prihva​ti​te na​dam se da
vam to ne mo​r am po​seb​no ni nagla​ša​va​ti, oče​ku​jem od vas apso​lutnu diskre​ci​ju.
Koji tre​nu​tak posli​je, ni sam ne zna​ju​ći je li već pristao na ne​o bi​čan po​sao ili će to tek uči​ni​ti,
Ba​nić pođe pre​ma izla​zu iz sto​žerne zgra​de La​ko​ti​na holdinga koji je svo​jom sve​do​sežnom ru​kom
već ob​g rlio do​bar dio zemlje. U pre​dvorju više nije bilo će​lavca s tamnim na​o ča​la​ma. Na pultu iza
nje​g o​va stolca svjetlu​ca​la je ze​le​na kontrolna ža​r u​lji​ca sku​pog vi​de​o re​korde​r a, a gore na mo​ni​to​r u
mi​r o​va​la je pla​vi​časta sli​ka prosto​r a ispred glavnog ula​za u dvo​r ište. Spustio se niz onih ne​ko​li​ko
stu​ba i iza​šao na hla​dan i vla​žan zrak, premda sni​jeg što su ga po​novno na​javlji​va​li još nije po​čeo pa​-
da​ti.
I kad je po​šao žu​tom sta​zom pre​ma vra​ti​ma, iza sje​vernog ugla kuće spa​zi kako mu se pri​bli​ža​va
vi​sok, ple​ćat muška​r ac u kožnom ka​pu​tu ka​kav su, pre​ma pri​ča​nju, ne​koć no​si​li viši dužnosni​ci Udbe.
Čovjek je bio razmjerno mlad, za​ci​je​lo ne sta​r i​ji od tri​de​set pet go​di​na, imao je azi​jatsku fi​zi​o no​mi​ju
s isko​še​nim obrva​ma i sitnim oči​ma, jake ja​g o​dič​ne kosti i brko​ve bla​g o po​vi​je​ne pre​ko ruba usa​na.
U jed​noj je ruci držao snajpersku pušku, a u dru​g oj, na koju je na​vu​kao gu​me​nu ru​ka​vi​cu, ve​li​ku ubi​-
je​nu li​si​cu.
– Novi struč​njak za se​cu​rity? – upi​ta, od​mje​r ivši do​bro Ba​ni​ća kao da ne vje​r u​je kako spo​do​ba u
sta​r o​me montgo​me​ri​ju može obavlja​ti tako slo​že​ne i od​g o​vorne poslo​ve. – Ja sam Si​ni​ša Smo​ko​vi​na,
je​dan od poslovnih tajni​ka. Za pri​ja​te​lje Štri​g a.
 – Štri​g a!? – za​ču​di se Ba​nić.
– Da. To je onaj opa​ki ku​kac za ko​je​g a se vje​r u​je da se može uvu​ći čovje​ku u uho i pregristi mu
bub​njić.
– Dojmljiv na​di​mak – tiho će istra​ži​telj, spre​man da ode. Ipak zasta​ne za​inte​r e​si​r an mrtvom li​si​-
com koju je čovjek držao za rep.
– Ah, bio sam malo gore... tamo na rubu šume – objasni mu Štri​g a pre​poznavši ra​dozna​lost u
nje​g o​vim oči​ma. – Stalno se spušta​ju do​lje pre​ma gra​du. Na​vod​no ih je oko pe​de​set posto za​r a​že​no
bjesno​ćom. Ovu tre​ba posla​ti na ispi​ti​va​nje.
– Pra​va epi​de​mi​ja bjesno​će – slo​ži se Ba​nić. – Na kra​ju će sve sići s brda i pre​uze​ti grad.
– Hoće li tome itko moći sta​ti na kraj?
– Mislim da neće – promrmlja Ba​nić i pođe pre​ma vra​ti​ma koja se isto​g a tre​na auto​matski otvo​-
re.
Pola sata na​kon toga osta​vio je auto u Ro​ko​voj i pod nad​svo​đem na ko​je​mu je bio svi​jetle​ći na​-
ziv ki​ne​ma​togra​fa Apo​lo za​ma​lo se su​da​r io s Ni​kom. Nije se pra​vo ni sna​šao, a ona mu se obje​si​la
oko vra​ta, po​lju​bi​la ga i od​mah po​če​la ko​menti​r a​ti nje​g ov izgled go​vo​r e​ći kako je premršav, kako
dje​lu​je pre​vi​še umorno, kako ne bi smio ho​da​ti po takvoj zimi u la​g a​nom ba​lo​ne​r u, kako je znao
ima​ti i bo​lju fri​zu​r u... Uglavnom, ču​di​la se koji se to vrag do​g o​dio s njim otka​ko ga je posljed​nji put
vi​dje​la. On za​pa​li ci​g a​r e​tu slu​ša​ju​ći je strplji​vo i gle​da​ju​ći je po​zorno. Izgle​da​la je izvrsno, pra​va
mla​da i li​je​pa žena, ni tra​g a onoj hi​r o​vi​toj štrklja​vi​ci ko​joj je po​ku​ša​vao sasta​vi​ti dvo​r ac od lego
koc​ki​ca.
– Mama je rekla da ćeš pre​ko​sutra doći na ve​če​r u. A i Tim je​dva čeka da te upozna. Znaš, nje​mu
je to strašna fora što mi je tata pri​va​te investi​ga​tor. A mama mu je...
– Isu​se! Prokle​ta guska! – reče on lju​tit na sebe i na svo​ju za​bo​r avnost.
Nika ga pogle​da sva u čudu, a on se, brzo shva​tivši za​bu​nu, nasmi​je i objasni:
– Nije to što misliš. Obe​ćao sam Li​di​ji da ću za tu ve​če​r u na​ba​vi​ti gusku... a ne znam...
– Na​r avno! – ru​g a​la mu se ona. – Znaš gdje u gra​du tre​nu​tač​no ima​ju najve​ći izbor Johna
Coltra​nea, znaš gdje se mogu na​ba​vi​ti rane plo​če Charli​eja Parke​r a i koja pro​da​va​o ni​ca ima najve​ći
izbor irskog piva, ali ti nije pozna​to gdje bi se to mogli ku​pi​ti guska, ma​to​vi​lac ili patli​džan.
– Ho​ćeš li ti to oba​vi​ti umjesto mene? – upi​ta on kre​nuvši ru​kom pre​ma dže​pu u ko​jem je držao
no​vac.
– Guska je već kuplje​na – umi​r i ga Nika. – Mama te i pre​do​bro pozna​je da bi se u takvim stva​r i​-
ma po​uzda​la...
– Od​lič​no. Pao mi je ka​men sa srca.
– Nego, ne pi​taš me što sam ti do​ni​je​la iz Londo​na?
On je pogle​da ra​dozna​lo, znao je na što misli. Uvi​jek bi mu se tako obra​ća​la kada bi ga htje​la
izne​na​di​ti kakvom plo​čom za ko​jom je čeznuo.
– Kind of Blue.
– Isu​se! Nije mo​g u​će! – uzbu​di se on posve iskre​no. Bila je to esenci​jalna plo​ča Mi​le​sa Da​vi​sa,
nešto što tre​ba isto​g a tre​na uba​ci​ti u player.
– Ple​ase! – mo​lio ju je – Skokni do kuće i do​ne​si je od​mah. Nešto u meni naprosto čezne za Mi​-
le​som i Coltra​ne​o m.
 Na licu joj je bio osmi​jeh u ko​je​mu je od​mah pre​poznao ba​ni​ćevsku tvrdogla​vost i svo​jegla​vost.
Nije bilo šanse da je na​g o​vo​r i!
– Nema ništa! Do​bit ćeš je pri​je ve​če​r e. Premda je uopće nisi zaslu​žio jer si za​bo​r a​vio ku​pi​ti
gusku.
 5.

POSTO JI JED NA STVAR ARC HI EJA SHEPPA u ko​joj sakso​fon, tru​ba i flu​egelhorn, sva​ki na svoj fingi​r a​no
nevješt na​čin, po​ku​ša​va​ju pra​ti​ti kristalno ja​san vo​kal koji u vi​so​kom re​g istru obli​ku​je ne​ka​kav bi​-
blijski sa​držaj. Kada tu stvar od​slu​šaš više od sto puta, što je Ba​ni​ću uspje​lo, e, tada taj vo​kal, ma ko​-
li​ko so​no​r an bio, poč​neš do​življa​va​ti kao ti​ši​nu, a nad​mu​dri​va​nje pu​haljki kao po​ku​šaj obli​ko​va​nja
neke važne po​r u​ke koja sto​ji iza pra​vo​g a sa​drža​ja. U tom zdru​že​nom na​po​r u, pu​nom po​lomlje​nih to​-
no​va i raspa​lih riffo​va, sakso​fon gdje​kad zazvu​či kao da netko de​be​lim usna​ma puše u na​pe​ti ce​lo​fan,
gdje​kad pak kao da mu se slo​mio pi​sak, a koji put i tako kao da zrač​na stru​ja jed​nostavno nije ima​la
dostatnu si​li​nu da iz instru​menta izma​mi ja​san zvuk. Dakle, na​kon što ju je ne​bro​je​no puta preslu​šao,
Ba​ni​ću se po​če​lo či​ni​ti kako baš ta Sheppo​va bo​lesna impro​vi​za​ci​ja na naj​dje​lotvorni​ji na​čin
opovrga​va onu be​dastu i smi​ješnu tvrd​nju nezna​li​ca po ko​joj je sakso​fon je​di​ni instru​ment na​lik na
ljud​ski go​vor. Jer, pra​va isti​na gla​si da je on da​le​ko iznad mo​g uć​nosti onih ne​savrše​nih zvu​kovnih
sastavni​ca koje na​zi​va​mo go​vo​r om!
Za​do​vo​ljan svo​jim pa​te​tič​nim zaključ​ci​ma koje iona​ko nije imao kome povje​r i​ti, Ba​nić uga​si
player, ogrne se ba​lo​ne​r om i iza​đe van na si​tan suhi sni​jeg što je prštio izme​đu olovno si​vih zi​do​va
ki​ne​ma​tografskog pro​la​za. Iako je bilo pri​lič​no hlad​no, ipak se či​ni​lo kako se sni​jeg neće uspje​ti
održa​ti, kako će nesta​ti pri​je no što za​bi​je​li oko​liš. Osje​ća​ju​ći kako mu je ži​vot za​pao u pre​ve​li​ki ne​-
red, po​že​lio je da sni​jeg za​pad​ne jače, jer mu se či​ni​lo da nje​g o​va bespri​je​korna bje​li​na ipak stva​r i​-
ma daje bar pri​vid​nu me​ko​ću i red.
I baš kad je htio pro​du​ži​ti do Kica, zasta​ne spa​zivši Paka kako se po​peo na vrh sklo​pi​vih ljesta​va,
s ko​jih je upra​vo dovrša​vao natpis na plo​či što ju je posta​vio iznad vra​ta. Ispod već na​pi​sa​ne ri​je​či
PRED​STAVNIŠTVO, po​ma​lo kli​ma​vim, ne​si​g urnim slo​vi​ma do​dao je ŠA​NEL.
– Koji ti je to vrag? – za​ču​di se Ba​nić.
– Pa Ša​nel! – ra​ši​r i ruke Pako, pro​suvši malo crve​ne boje što ju je umi​je​šao u sta​r oj konzervi od
go​ve​đe​g a gu​la​ša.
– Ne piše se tako.
– Kaj? Da do​dam još jed​no »l«? – upi​ta ki​no​o pe​r a​ter hva​ta​ju​ći kist.
– Piše se c-h-a-n-e-l – sri​cao je Ba​nić. – Osim toga, slo​va su ti kli​ma​va kao da si se već na​pio.
– Neg kaj da je​sam! – prizna Pako, pa nasta​vi vrlo uzru​jan. – To me Flegma za​je​bal. On je u
ŠUP-u završil za so​bosli​ka​r a i obe​ćal je da bu mi to na​pi​sal. Al je već u osam pre​šel. Po celi se dan
fura u tramva​ju.
– Zašto?
– Ka’ ja znam! Valjda zato kaj tu pizda​r i​ju ne​ma​ju tam u Ga​r ešni​ci! – od​bru​si Pako pa se po​la​ko
i ne​si​g urno spusti s ljesta​va. Uisti​nu se vi​dje​lo da je do​r uč​ko​vao više od tri ge​mišta.
– De​tektiv, odi bum ti po​ka​zal ka’ je roba! – do​metne po​nosno pa otvo​r i vra​ta svo​je​g a sta​na.
Ne ula​ze​ći, Ba​nić za​vi​r i u Pa​kov hod​nik, gdje ugle​da de​vet kartonskih ku​ti​ja na ko​ji​ma je pi​sa​lo
nešto na je​zi​ku za koji mu se uči​ni​lo da bi mo​g ao biti turski.
– Isu​se, što ti je to? – sne​bi se istra​ži​telj.
 – Pa kaj nisi pro​či​tal? Otvo​r il sam pred​stavništvo Ša​ne​la. U sva​koj kištri je po šesto pa​ke​ta
parfe​ma.
– Ne mogu vje​r o​va​ti! – zine Ba​nić od izne​na​đe​nja. – Postao si pred​stavnik Cha​ne​la?
– Praf za praf, postal sam pred​stavnik pred​stavni​ka Ša​ne​la. Ne​kog Barba​r o​vi​ća iz Ba​r u​tanskog
jarka. On te stva​r i do​bi​va di​r ekt iz Ša​ne​lo​ve tvorni​ce u Istambu​lu.
– Pa Cha​nel je francuska tvrtka!
– Ku​r ac francuska! – razlju​ti se Pako po​ka​zu​ju​ći prstom pre​ma natpi​si​ma na ku​ti​ja​ma. – Kaj ti je
ovo morti francuski je​zik? Kaj je to vu​le​vu kuše avekmoa? Isko​pal sam pra​vu firmu, a ti me je​beš sa
sitni​ca​ma! Odi, ne​kaj bum ti dal. Imaš bivšu ženu, imaš klinku, a sva​ki ko​mad voli na sebe ba​cit ne​kaj
kaj onak fest mi​r i​ši. To im je kak nama muški​ma gembač, pivo ii vi​njak. Ku​žiš?
Re​kavši to, Pako po​de​r e poklo​pac jed​ne od ku​ti​ja i izvu​če dva bi​je​la pa​ke​ti​ća na ko​ji​ma je crnim
slo​vi​ma pi​sa​lo Cha​nel. Za​tim doda:
– Kaj ne vi​diš da sam do​bro na​pi​sal? Ima samo jed​no »l«.
Ča​sak kasni​je već su sta​ja​li za šankom Kica i pili sva​ki svo​je piće slu​ša​ju​ći nasrtlji​vog inka​sa​to​-
ra Ma​r i​ja​na kako po​novno na sva usta hva​li vlast, go​vo​r e​ći nešto o tome kako sve nove anke​te po​ka​-
zu​ju da HDZ po​novno može ra​ču​na​ti na se​damde​se​tak posto gla​so​va.
Pako, koji HDZ nije mo​g ao smisli​ti po​najvi​še zbog toga što je pro​mi​je​nio ime klu​ba za koji
odu​vi​jek na​vi​ja, otre​se se lju​ti​to na do​sad​nog gospo​na Ma​r i​ja​na:
– Si čul neki dan onog tvog gla​va​tog iz vla​de ka’ je re​kel da buju vra​ti​li ime Di​na​mu, a uki​nu​li
TV pretpla​tu. Onda buš ku​r ac ubi​r al po ku​ća​ma! Ostal buš doma sa svo​jih osamsto kuna penzi​je, a u
birti​ji buš kuš! Ak buš opće imal za​kaj do​la​zit u birti​ju.
Ma​r i​jan se snuždi i udu​bi u svo​ju čašu, unezvje​r e​no ki​ma​ju​ći gla​vom.
– Ne bi mogli takvu stvar napra​vit na​r o​du... ne, to ni​kak ne bi mogli...
– Kaj ste vi inka​sa​to​r i na​r od!? – i da​lje se lju​tio Pako na već re​zigni​r a​no​g a inka​sa​to​r a. – Kad
prvog kre​ne​te u ofenzi​vu, pred vama sva​ki pošten čo​vek za​r igla vra​ta i pro​g u​ta ključ! Ak vas koja
bu​da​la i pusti u ga​njak, za​vi​r u​je​te dal ko ima nepri​javljen telkač! Kaj se nisi raspi​ti​val dal bi se oni
cuc​ki kaj na gra​ni šnjo​fa​ju dro​g u mogli ne​kak iz​dre​si​r at da tra​že nepri​javlje​ne telka​če. Reci, kaj to ni
isti​na?
Na​kon što je po​pio če​ti​r i Amste​la, Ba​nić se vra​ti u ured, za​va​li se u fo​te​lju, sta​vi noge na stol i
ne​ka​ko tup od piva od​lu​či malo za​dri​je​ma​ti. U tom po​dosta ne​udob​nom po​lo​ža​ju spa​vao je do če​ti​r i
posli​je pod​ne. Po​novno nitko nije navra​ćao u nje​g ov ured, po​novno se po​ka​za​lo kako ni​kakva posla
nema na vi​di​ku. Baš kao da više ni​jed​na žena nije va​r a​la muža, kao da nitko više nije tra​žio izgub​lje​-
nu rod​bi​nu, kao da ni​ko​me više nije tre​bao do​kaz da mu neki od uposle​ni​ka ne​umje​r e​no tro​ši ukra​de​-
ni ili pro​nevje​r e​ni no​vac. Sve, baš sve ga je tje​r a​lo da, pri​tisnut osku​di​com i pre​o bi​ljem slo​bod​na
vre​me​na, prihva​ti ne​o bič​nu po​nu​du Luc​ky holdinga. I tad, kao da je ri​ječ o te​le​pa​ti​ji ili kakvoj dru​g oj
slič​noj nad​na​r avnoj po​ja​vi, zazvo​ni te​le​fon i iz slu​ša​li​ce se za​ču​je pozna​ti mu glas Ru​di​ja Le​pe​na, će​-
la​vog nad​zorni​ka La​ko​ti​ne upravne zgra​de.
– Gospo​din La​ko​ta izvo​li​je​va pi​ta​ti jeste li od​lu​či​li.
– Nije li mi dao četrde​set osam sati? – kao da je ku​po​vao vri​je​me Ba​nić.
– Ne znam ko​li​ko vam je dao – jed​no​lič​nim će i bezlič​nim to​nom Le​pen – ali po​sao tre​ba oba​vi​ti
no​ćas posli​je po​no​ći. S tim u vezi tre​ba​li biste doći u holding ve​če​r as oko je​da​na​est. Radi po​drob​nih
upu​ta.
 – Tako kasno? – upi​ta istra​ži​telj, još uvi​jek mu​čen onim što se zove pivski dri​je​mež.
– Odusta​je​te li?
– Ne odusta​jem – odvra​ti, i sam se za​ču​divši kako je tako na brzi​nu pristao. Od​lo​ži po​tom slu​ša​-
li​cu, zaklju​ča vra​ta i popne se gore na kat, zna​ju​ći da će ga mla​ki tuš najbo​lje osvje​ži​ti.
Na​ve​čer, u je​da​na​est i ne​ko​li​ko mi​nu​ta, Ba​nić za​usta​vi golf ispred sa​mog ula​za pod​slje​menske
centra​le Luc​ky holdinga. U svjetlosti dvi​ju kugla od bi​je​lo​g a stakla, što su bile postavlje​ne na vrho​vi​-
ma ovalnih stu​po​va, prštio je sitni gusti sni​jeg, a nešto niže uporno je žmirka​lo crve​no kontrolno
svjetlo vi​de​o ka​me​r e ko​jom se nad​zi​r ao pri​laz zgra​di. Ba​nić uga​si mo​tor. Sve što se čulo bili su
snažni huk vjetra koji se, si​lo​vit i hla​dan, spuštao odozgo sa Slje​me​na, te da​le​ki i sa​motni la​vež pasa.
Gospo​din Ro​man Pe​šelj, ma​na​ger tvrtke, i tajnik Štri​g a, ina​če struč​njak za hva​ta​nje bi​jesnih li​si​-
ca, izašli su isto​g a tre​na i oba​vi​li sve što je potreb​no, brzo i spretno, kao da je ri​ječ o pre​cizno do​g o​-
vo​r e​nom i jasno razra​đe​nom poslu. Pe​šelj je do​nio kovče​žić od crne kože, brzo ga otvo​r io, sta​vio u
nj crnu plastič​nu vre​ću, u ko​joj su vje​r o​jatno bili svežnje​vi novča​ni​ca, zaklju​čao ga, uhva​tio jed​nim
kra​jem po​li​cijskih li​si​ca nje​g o​vu ruč​ku, a dru​g i kraj pro​vu​kao kroz me​talnu sklopku ko​jom se
iznutra otva​r a​ju vra​ta auto​mo​bi​la. Pru​žio je klju​čić li​si​ca Ba​ni​ću i re​kao mu su​him, službe​nim gla​-
som, u ko​je​mu je bilo i prizvu​ka pri​je​te​će ozbiljnosti:
– Do​bro pa​zi​te! Iz ruke u ruku!
Po​tom je izva​dio iz dže​pa mo​bi​tel, provje​r io radi li, a za​tim ga sklo​pio i pru​žio Ba​ni​ću, ko​je​g a
su sve više ču​di​le tako brze i od​luč​ne pripre​me.
– Slu​šajte pažlji​vo! Ovaj je mo​bi​tel da​nas pri​javljen. Nje​g ov broj zna​mo samo mi i lju​di s ko​ji​-
ma ćete se sasta​ti. Toč​no u pola noći mo​r a​te biti s autom na cesti ko​jom se iz Sa​mo​bo​r a ide pre​ma
Bre​g a​ni. Tu ćete sta​ti, uga​si​ti sva svjetla i če​ka​ti da vam se jave. Uz po​moć mo​bi​te​la odvest će vas do
mjesta gdje će se oba​vi​ti razmje​na. Bu​di​te strplji​vi, pretpostavljam da će vo​zi​ka​nje potra​ja​ti. Igrat će
se s vama sve dok ne budu si​g urni da ne​ma​te ni​kakvu pratnju. Tek tada će biti voljni oba​vi​ti razmje​nu.
– Što ćemo razmi​je​ni​ti? – upi​ta Ba​nić već ljut na takvu miste​r i​o znost.
– Dat ćete im no​vac iz kovče​ži​ća. Još uvi​jek ne zna​mo što ćete do​bi​ti za no​vac, ali smo si​g urni
da će to biti nešto što će nam po​mo​ći da se do​mogne​mo ono​g a što nam pri​pa​da.
– Ko​li​ko novca no​sim?
– To vas se ne tiče! Ali bu​di​te uvje​r e​ni da je ri​ječ o svo​ti na koju vri​je​di pri​pa​zi​ti.
Ne postavlja​ju​ći više pi​ta​nja, Ba​nić mirno uzme mo​bi​tel i gurne ga u desni džep sa​koa. Vani je
sve jače pu​hao slje​menski vje​tar, no​se​ći oštre igli​ce sni​je​g a, kao što po​bješnje​la bura razno​si le​de​ne
kapi mora, ali se la​vež pasa više nije čuo.
Sada mu s dru​g e stra​ne auta pri​đe Štri​g a i on spusti pro​zorsko staklo. U Štri​g i​noj je ruci bilo
nešto tamno, me​talno...
– U ovoj ćete noći biti posve sami.
Ba​nić pre​pozna pred​met na nje​g o​vu dla​nu, pa s ne​la​g o​dom upi​ta:
– Misli​te da će biti to​li​ko opasno?
– Ni​kad se ne zna. Niste valjda misli​li kako ćete ma​lom noć​nom vožnjom za​r a​di​ti ve​li​ke pare.
Uzmi​te sa​mokres.
– Ne vje​r u​jem sa​mokre​si​ma – odvra​ti Ba​nić, ko​je​mu je ta ri​ječ zvu​ča​la kao da je ri​ječ o pu​-
caljka​ma iz davnih turskih ra​to​va. – Ra​di​je no​sim re​volver. Re​kavši to, neznatno po​makne li​je​vu stra​-
nu sa​koa ispod ko​je​g a se mogla nazre​ti sta​r a kožna futro​la s do​bro održa​va​nim re​volve​r om marke
Smith&Wesson. Bio je to sta​r i mo​del, ali još uvi​jek vrlo priklad​no i ci​je​nje​no oružje.
Sta​r a sa​mo​borska cesta bila je posve pusta i osvi​jetlje​na razmjerno sla​bašnom ulič​nom rasvje​-
tom, tako da su joj po​je​di​ni di​je​lo​vi bili skri​ve​ni mrklim mra​kom oblač​ne noći. Na tim se di​je​lo​vi​ma
vi​dio samo roj snježnih pa​hu​lja osvi​jetljen auto​mo​bilskim fa​r o​vi​ma i bli​je​da, već potro​še​na li​ni​ja
ko​jom je ozna​če​na raz​djelni​ca ceste. Gri​ja​nje u autu do​bro je ra​di​lo, una​toč sni​je​g u cesta nije bila
pre​vi​še skliska, ali se Ba​ni​ću ipak ne​ka​ko či​ni​lo da mu je ovo jed​na od onih sasvim su​višnih noći u
ži​vo​tu.
Kada je zastao na desnom rubu ceste koja je vo​di​la pre​ma Bre​g a​ni i po​g a​sio svjetla, bilo je već
pet do dva​na​est. Izva​di mo​bi​tel i sta​vi ga na sje​dište, kako bi bio si​g u​r an da će ga čuti kada se ogla​si.
Za​pa​li po​tom ci​g a​r e​tu i zagle​da se u mrak ispred sebe. Kroz zavje​su sve gušće​g a sni​je​g a vi​dio je vrlo
mali dio ceste, i na nje​mu nije bilo ni​če​g a što bi pri​vuklo nje​g o​vu po​zornost. Tek kada je ve​li​ka ka​-
zaljka prešla pre​ko dva​na​est, za​mi​je​ti kako mu se pri​bli​ža​va bi​ciklist. Po​misli isprva kako je možda
to neki ori​g i​nalni na​čin ko​jim su krad​ljivci od​lu​či​li oba​vi​ti razmje​nu, ali vrlo brzo od​ba​ci tu mo​g uć​-
nost kao su​lu​du. To više što se bi​ciklist ne​ka​ko pre​vi​še za​no​sio i vrlu​dao, po čemu se dalo zaklju​či​ti
da je to okašnje​li povratnik s kakve pi​janke.
Na​šavši se uz Ba​ni​ćev auto, bi​ciklist s ve​li​kom mu​kom i krajnje nespretno za​usta​vi svo​je vo​zi​lo,
pa se nagne pre​ma pro​zorči​ću koji je istra​ži​telj spustio tek to​li​ko da može čuti što pi​ja​nac na dva ko​-
ta​ča hoće.
– Kaj vam tre​ba kakva po​moć? – upi​ta bi​ciklist koji je je​dva mo​g ao po​mo​ći sa​mo​me sebi.
– Ne – ne​voljko promrmlja istra​ži​telj.
– Mislim, ionak imam vre​me​na... Ak vas tre​ba po​g u​r at...
– Ne, ne tre​ba...
– A kaj tu de​la​te po ovom pasjem vre​me​nu?
– Fi​lo​zo​fi​r am.
– No, to je lep poso! A o čem to fi​lo​zo​fi​r a​te?
– O pro​laznosti ži​vo​ta i nepro​laznosti pi​ja​nih bi​ciklista! – od​bru​si istra​ži​telj pa zatvo​r i pro​zor
do kra​ja.
Pi​ja​ni bi​ciklist slegne ra​me​ni​ma, za​ja​ši na bi​cikl i kre​ne da​lje, ali se od​mah po​tom posklizne i uz
nesnosnu buku raste​pe se po sni​je​g om prekri​ve​nom asfaltu. Samo mi još to tre​ba, po​misli Ba​nić, pre​-
dosje​ća​ju​ći kako ga oni s ko​ji​ma se tre​ba sasta​ti od​ne​ku​da pro​matra​ju. Sre​ćom, bi​ciklist se ipak pri​-
digne, sjed​ne na sje​da​lo i nesta​ne u mra​ku.
U taj čas ogla​si se mo​bi​tel!
S je​zom koju je osje​ćao kao da mu je netko ša​kom stisnuo grlo, Ba​nić uzme mo​bi​tel, pri​tisne ze​-
le​no dugme i prislo​ni ga uz uho.
– Ti si taj koji nosi no​vac? – za​ču​je mu​tan glas čovje​ka koji je go​vo​r io vrlo po​la​ko.
– Da. Gdje ćemo se sasta​ti? Imam instrukci​je...
– Če​kaj! Smi​ješ samo odgo-ova​r a​ti! I to s da i ne. Ta-ako je do​g o​vo​r e​no – pre​ki​ne ga glas s mo​-
bi​te​la. – Pođi ravno i na tre​ćem raskrižju skre​ni li​je​vo. Za-atim sta​ni pokraj ru​ži​častog raspe​la. I vozi
pol-lako.
– Da – otpovrne Ba​nić baš u času kada se veza pre​ki​nu​la.
 Upa​li mo​tor i kre​ne uisti​nu po​la​ko. Sada je već pa​dao tako gusti sni​jeg da je mo​r ao do​bro pa​zi​ti
da ne pre​vi​di raskrižje. Na onom tre​ćem skre​ne uli​je​vo, pa se na​kon sto​ti​njak me​ta​r a poč​ne po​la​ko
uspi​nja​ti bre​žuljkom, uto​nuvši ubrzo u gustu šumu. Uba​cio je bri​sa​če u najve​ću brzi​nu, sagnuo se bli​-
že vjetro​bra​nu, gle​da​ju​ći pomno ne na​la​zi li se u bli​zi​ni nešto na​lik na raspe​lo. Isto​dob​no se tru​dio
za​pamti​ti put. Cesta je vrlu​da​la kroz bre​g o​vi​tu šumu, ali raspe​la nig​dje nije bilo, sve dok po
razmjerno ravnoj cesti nije shva​tio da se uspeo na vrh bri​je​g a. Na ma​loj čisti​ni cesta se ra​čva​la na
desni i li​je​vi odvo​jak i upra​vo je na tome mjestu uvis stršio bar tri metra vi​sok križ na ko​je​mu se na​-
la​zi​la raspe​ta fi​g u​r a natkri​ve​na ma​lim li​me​nim kro​vištem. Iako je auto​mo​bilsko svjetlo bilo pri​lič​no
jako, s ovo​g a mjesta nije mo​g ao utvrdi​ti je li raspe​lo ru​ži​často ili ne. Zasta​ne na​da​ju​ći se ipak da je
na pra​vo​me mjestu.
Tu je če​kao besko​nač​no dugo, možda puna dva sata. I baš kad je po​mislio kako je pro​ma​šio
raskrižje ili raspe​lo, mo​bi​tel po​novno zazvo​ni.
– Sada ćeš se tim golfom spu-usti​ti do ceste koja ide uz pru​g u i sače-eka​ti sto me​ta​r a ispred br-r-
klje.
– Da – odvra​ti poslušno, pa po​novno upa​li mo​tor i po​ja​ča gri​ja​nje. Prsti su mu se već uko​či​li, a
noge go​to​vo za​le​di​le. Po tome što je glas s mo​bi​te​la spo​me​nuo marku nje​g o​va vo​zi​la naslu​tio je da
ga pra​te ili na neki dru​g i na​čin nad​zi​r u. Ali i on je nešto znao o nji​ma! Taj glas, da, taj glas bio je
nešto što bi se posli​je dalo sasvim lako pre​pozna​ti. Čovjek je mu​cao, ali je tu go​vornu manu po​ku​ša​-
vao prikri​ti go​vo​r e​ći po​la​ko i od​mje​r e​no, pra​ve​ći pre​da​he baš u tre​nu kada se više nije mo​g ao svla​-
da​ti.
Možda će se baš taj po​da​tak, mislio je istra​ži​telj, po​ka​za​ti dra​g o​cje​nim na​kon što se oba​vi
razmje​na, od​nosno kada Luc​ky holding ci​je​lu stvar pre​da po​li​ci​ji.
Cestu što je išla uspo​r ed​no s pru​g om na​šao je bez ikakvih pro​ble​ma. Brklju ta​ko​đer. U petna​est
do tri pro​šao je spo​r i te​r etni vlak čija je lo​ko​mo​ti​va otegnu​to za​pišta​la, baš kao da ga poz​dravlja. A
pet mi​nu​ta na​kon što se vlak izgu​bio u sni​je​g u i tmi​ni, još se je​danput ogla​sio mali mo​bilni te​le​fon.
Ovaj put glas je dje​lo​vao malo si​g urni​je, go​vo​r io je brže i za​mu​cao samo je​danput.
– Pođi uz pru​g u i skre​ni li​je​vo u šu-šu​ma​r ak. Na​kon dva ki​lo​metra vi​djet ćeš za​pušte​nu ka​pe​li​cu.
Skre​ni desno na šumski pu​tić... tu ćemo oba​vi​ti razmje​nu.
Osje​tivši olakša​nje što se to glu​pa​vo noć​no vo​zi​ka​nje bli​ži kra​ju, Ba​nić postu​pi ona​ko kako se
od nje​g a tra​ži​lo. Odvo​jak koji je vo​dio u šumu pro​na​šao je posve lako, a na​kon dva ki​lo​metra vožnje
po va​lo​vi​tu te​r e​nu ugle​dao je i na​zub​lje​ni obris po​lu​r azru​še​ne ka​pe​li​ce. Skre​nuo je na pu​tić, uga​sio
mo​tor i svjetla i za​pi​ljio se u mrak na​da​ju​ći da će mu se oči brzo sviknu​ti na nj. Če​kao je strplji​vo
go​to​vo ci​je​li sat, ali se ništa nije do​g o​di​lo. Niti se tko po​ja​vio, niti je mo​bi​tel zazvo​nio. Ništa, osim
što je sni​jeg prestao pa​da​ti. Po​novno ga nač​nu sumnje kako se možda za​g u​bio, ali je ipak
pretpostavljao da bi ga u tom slu​ča​ju već oba​vi​jesti​li. Pa i nji​ma je mo​r a​lo biti važno da što pri​je do​-
bi​ju no​vac iz kovče​ži​ća! Gu​be​ći već po​la​ko nadu da će do razmje​ne doći ove noći, go​nje​nom svo​jom
prokle​tom pro​fe​si​o nalnom ra​dozna​lošću, on još je​danput provje​r i je li re​volver na svo​me mjestu, a
po​tom po​la​ko, go​to​vo ne​čujno, otvo​r i vra​ta auto​mo​bi​la i iza​đe. Po​uzdavši se u svoj ne​savrše​ni sluh
čovje​ka sred​nje dobi, on na​ću​li uši, ali osim vjetra u su​him krošnja​ma i da​le​kog trešta​nja vla​ka ništa
nije mo​g ao čuti. Za​tim kre​ne pre​ma de​blu čija se mrka kontu​r a ocrta​va​la u noći, osje​ti kako mu se
noga zapli​će u gra​nje koje je prekrio sni​jeg i on pade potrbuške opso​vavši pri​tom. Od​mah po​ku​ša
usta​ti, pri​digne se na ko​lje​na, otre​se sni​jeg s ba​lo​ne​r a, a za​tim izne​na​da za​ču​je krc​ka​nje granči​ca što
su se lo​mi​le pod ne​či​jim no​g a​ma. Ži​vo​tinjskim ili ljud​skim? Što li je to, upi​ta se i od​mah do​bi​je od​-
go​vor. Pri​je no što se uspio okre​nu​ti, nešto tvrdo i snažno spusti se na nje​g ov za​ti​ljak i on po​novno
pade potrbuške, za​r ivši gla​vu u hlad​no​ću i svje​ži​nu meka sni​je​g a, pi​ta​ju​ći se u jed​nom bezmjerno
kratkom časku tre​ba li nagli nesta​nak boli zahva​li​ti okreplju​ju​ćoj stu​de​ni ili nesvjesti​ci.
Kada se pro​bu​dio, osje​ćao se uisti​nu jad​no. Za​ti​ljak ga je strašno bo​lio, pred oči​ma mu se mu​ti​-
lo, u že​lu​cu je osje​ćao muč​ni​nu, a udo​vi su mu bili to​li​ko promrznu​li da ih je je​dva mi​cao. Pogle​da
na fosfo​r escentni brojča​nik ruč​no​g a sata i shva​ti da je u nesvi​jesti bio petna​estak mi​nu​ta. Teškom mu​-
kom usta​ne i, te​tu​r a​ju​ći, uspi​je se do​vu​ći do auto​mo​bi​la. Sjed​ne, za​ba​ci gla​vu pre​ko naslo​na, du​bo​ko
udahne, a za​tim ga pre​si​je​če bol u že​lu​cu, pa se brzo nagne van i povra​ti nešto što je mo​r a​lo biti
samo obi​lje pje​ne. Znao je do​bro da su gla​vo​bo​lja, vrtogla​vi​ca i muč​ni​na sasvim po​uzdan znak
potre​sa mozga, ali ga je u ovom tre​nu za​ni​ma​lo nešto posve dru​g o. Za​vu​če ruku pod sako, zaklju​či
da je re​volver još uvi​jek tu, a za​tim upa​li svjetlo iznad vjetro​bra​na. Na sje​dištu do nje​g a le​žao je mo​-
bi​tel, ali kovče​ži​ća s novcem više nije bilo. Netko ga je na​silno istrgnuo po​ki​davši mu pri​tom dio
opla​te vra​ta. S oča​ja​njem shva​ti da ni​kakvu razmje​nu nije uspio oba​vi​ti. Od​ni​je​li su mu no​vac, a za
uzvrat mu nisu osta​vi​li baš ništa. To su okolnosti koje neće razve​se​li​ti Krstu La​ko​tu, ali će sva​ka​ko
ra​zo​r i​ti ugled nje​g o​ve de​tektivske prakse, po​misli Ba​nić, bo​r e​ći se pro​tiv no​vog vala muč​ni​ne.
 6.

KADA JE SLJE DE ĆE GA DANA OKO DE SET SATI za​usta​vio auto ispred ula​za u Luc​ky holding, nije mu ni sa​mo​-
me bilo sasvim jasno kako je uopće uspio sti​ći do toga mjesta. Gla​va ga je, na​ime, bo​lje​la upornim
tu​pim bo​lom, koji se u po​je​di​nim tre​nu​ci​ma, kao u kakvim na​pa​da​ji​ma, po​ja​ča​vao go​to​vo do ne​iz​-
držlji​vosti, a znoj mu je te​kao niz čelo i vrat vla​že​ći mu ovratnik ko​šu​lje. Posve ra​zumlji​vo, bio je u
vru​ći​ci; prespa​va​ti u tankom ba​lo​ne​r u petna​estak mi​nu​ta u sni​je​g om za​su​tom šu​marku nije bila samo
be​zazle​na nestašnost.
– Oho! Novi se​cu​rity ma​na​ger! – go​to​vo obra​do​van poz​dra​vi ga Rudi Le​pen, koji je za tu pri​li​-
ku, kao da se želi uvje​r i​ti o kome je ri​ječ, čak ski​nuo svo​je tamne na​o ča​le. – Kako ste da​nas?
– Imao sam i bo​ljih dana – s mu​kom će Ba​nić, pa se, za​te​tu​r avši pri​tom, uhva​ti za Le​pe​nov pult.
U jed​nom se tre​nu uči​ni​lo da će pasti na pod.
– Što vam je? – upi​ta Le​pen gla​som u ko​je​mu je bilo više izne​na​đe​nja no bri​g e.
– Imam bla​g o po​vi​še​nu tempe​r a​tu​r u i gla​vo​bo​lju. Neg​dje me do​bra​no pro​pu​ha​lo.
– U tom bih vam slu​ča​ju po​nu​dio Ke​to​nal – reče Le​pen va​de​ći iz dže​pa sa​koa ku​ti​ji​ce s li​je​ko​vi​-
ma.
Ba​nić ga ra​dozna​lo pogle​da; pri​je mu je dje​lo​vao kao hi​po​hondar nego kao bo​lesnik ko​je​mu
sve to ša​r e​no sme​će tre​ba.
– Ne, neće biti potreb​no.
– Bože, izgle​da​te kao smrt na do​pustu! – inzisti​r ao je Rudi gu​r a​ju​ći mu u ruku pla​vu ta​ble​tu i
pru​ža​ju​ći mu čašu vode.
Mu​čen sve ja​čom gla​vo​bo​ljom i smetnja​ma u vid​nom po​lju, koje su mu se po​put ra​zigra​nih
iskri​ca ro​ji​le pred oči​ma kamo god bi pogle​dao, Ba​nić se po​ko​r i, pa pro​g u​ta li​jek i za​li​je ga s ne​ko​-
li​ko gutlja​ja vode. Za​tim se obje​ma ru​ka​ma oslo​ni na pult i zagle​da u sitna svjetla vi​deo-re​korde​r a
koji je bio postavljen iza Ru​di​je​va stolca. Tre​bao mu je taj ča​sak pre​da​ha pri​je no što ode Krsti La​ko​ti
i upozna ga sa ža​losnim re​zulta​ti​ma no​ćašnje »razmje​ne«. I baš kada se či​ni​lo kako će mu Le​pen po​-
nu​di​ti još koji od svo​jih li​je​ko​va, Ba​nić du​bo​ko udahne, uspi​je se pri​bra​ti, pa kre​ne pre​ma vlasni​ko​vu
ure​du, una​toč tomu što mu nitko nije ka​zao je li ga gazda uopće spre​man pri​mi​ti.
Kada je po​ku​cao i ušao u nje​g o​vu rad​nu sobu, Krsto La​ko​ta je sta​jao uz pro​zor i, odje​ven u
meki kuć​ni ogrtač, gle​dao van pre​ma za​bi​je​lje​noj slje​menskoj pa​di​ni. U ruci mu je bila kristalna čaša
u ko​joj su se, oku​pa​ni zlatnom te​ku​ći​nom, bljeska​li ko​ma​di​ći leda. Promrmljavši nešto na​lik na poz​-
drav, Ba​nić sjed​ne u fo​telj, prekri​ži noge i ru​ka​vom otre znoj s čela. S izra​zom za​bri​nu​tosti i ču​đe​nja
vlasnik holdinga od​lo​ži čašu na stol i sjed​ne na​suprot istra​ži​te​lju, čiji ga je opći izgled za​ci​je​lo mo​-
rao nagna​ti na ne​ugod​nu po​mi​sao kako no​ćašnja stvar nije do​bro završi​la.
– Moj vas tajnik po​ku​ša​va nazva​ti od pet ujutro – mirno će i po​la​ko La​ko​ta. Stvarno nije bio
čovjek ko​je​g a je lako uzbu​di​ti. – Oče​ki​va​li smo da ćete nam se ja​vi​ti još no​ćas.
– Spa​vao sam. Pro​bu​dio sam se pri​je pola sata.
– Ne zvu​či baš poslovno – reći će La​ko​ta s je​dva primjetnom iro​ni​jom u gla​su.
– Ne zvu​či... osim u slu​ča​ju kad ima​te potres mozga i vru​ći​cu.
 I tad mu Ba​nić ispri​ča sve, od tre​na kada su mu se prvi put ja​vi​li, pa sve do ono​g a časa kada ga je
netko, oko če​ti​r i ujutro, onesvi​jestio udarcem u gla​vu. Bila je to duga i slo​že​na pri​ča, ali ju je već
poslo​vič​no ne​r azgo​vorlji​vi Ba​nić uspio ustro​ji​ti u de​se​tak jed​nostavnih re​če​ni​ca. U tih ne​ko​li​ko tre​-
nu​ta​ka La​ko​ta se samo je​danput namrštio, ali se po nje​mu vi​dje​lo da je od​mah sve shva​tio te da ni
sam ne pri​pa​da oni​ma koji ra​si​pa​ju ri​je​či ili uži​va​ju u slu​ša​nju du​g ač​kih brb​lja​r i​ja.
Saslu​šavši ga ču​desnom strplji​vošću, vlasnik holdinga usta​ne, vra​ti se svo​joj čaši u ko​joj se led
već rasto​pio, pa se, udub​ljen u vlasti​te misli, usho​da po sobi kao da je ko​r a​ci​ma po​ku​ša​va premje​r i​ti.
Ko​nač​no pri​đe zidu i ne​ka​ko od​sutno popra​vi sli​ku koja se bila nakri​vi​la.
– Gospo​di​ne Ba​ni​ću – reče na​kon duge šutnje. – Vama sva​ka​ko mora biti jasno kako bi sva​ko​me
ra​zumnom čovje​ku pale na pa​met dvi​je va​r i​jante... dva objašnje​nja. Pre​ma jed​no​me, lo​po​vi su nas
obo​ji​cu pre​va​r i​li. Zasko​či​li su vas, onesvi​jesti​li, ote​li kovče​žić s novcem, a da za​uzvrat nisu osta​vi​li
baš ništa. Ako je tako, mo​g ao bih vas kri​vi​ti zbog ne​bud​nosti, aljka​vosti, nepro​fe​si​o nalnosti i tomu
slič​nih stva​r i. Ta je va​r i​janta za vas popri​lič​no loša. Pre​ma dru​g oj pak, lo​po​vi nisu pre​va​r i​li nas,
nego ste vi pre​va​r i​li mene. Uze​li ste novce, vo​zi​ka​li se noću i sada mi ov​dje po​ku​ša​va​te pro​da​ti
uvjerlji​vu pri​ču, uvjerlji​vu gla​vo​bo​lju i uvjerlji​vu vru​ći​cu. Ta va​r i​janta nije za vas popri​lič​no nego
upra​vo ka​tastro​falno loša. Po njoj vas, do​du​še, ne mogu kri​vi​ti za aljka​vost, ali mogu za kri​mi​nalno
dje​lo. A za takve se stva​r i ide u zatvor i u nje​mu osta​je do popri​lič​ne sta​r osti. Go​to​vo da se čovje​ku i
ne ispla​ti vra​ća​ti.
– Ko​joj ste va​r i​janti sklo​ni​ji? – upi​ta Ba​nić, ono​li​ko ra​dozna​lo ko​li​ko mu je to nesnosna gla​vo​-
bo​lja do​pušta​la.
– Ni​sam sklon na​g a​đa​nji​ma. Vrlo ću brzo sazna​ti što se zapra​vo do​g o​di​lo i u skla​du s tim posta​-
vi​ti se pre​ma vama. Na​r avno, mora vam biti jasno da u ovom tre​nu ne do​la​zi u ob​zir vaš ho​no​r ar od
pet ti​su​ća ma​r a​ka. Ne​mam vam ga za što pla​ti​ti. Samo bi lu​đak pla​tio ne​ko​me tko ga je li​šio dvjesto
pe​de​set ti​su​ća ma​r a​ka.
Ba​nić zine od izne​na​đe​nja; po​da​tak što ga je izre​kao La​ko​ta kao da je na​dja​čao nje​g o​vu gla​vo​-
bo​lju.
– Gospo​di​ne La​ko​ta – reče i on jed​na​ko mirnim gla​som tru​de​ći se iz​bje​ći i najma​nji znak uzru​-
ja​nosti. – Jasno vam je da i meni kao ra​zumnu čovje​ku pa​da​ju na pa​met dvi​je va​r i​jante. Pre​ma jed​noj
ste me posla​li u tu glu​pu razmje​nu za​ta​jivši da se u kovče​ži​ću na​la​zi be​zo​brazno mno​g o love, ono​li​-
ko ko​li​ko bih ja možda i od​bio po​ni​je​ti. Pre​ma toj va​r i​janti postu​pi​li ste ne​o d​g o​vorno i la​ko​misle​no,
pa ste možda i zaslu​ži​li Božju kaznu ko​jom ste li​še​ni tih svo​jih diske​ta i slič​nih kompju​torskih glu​-
posti. Pre​ma dru​g oj pak va​r i​janti našli ste jefti​nog de​tekti​va koji je na​ivno povje​r o​vao u vašu iskre​-
nost, na​pu​ni​li ste mu kovče​žić na​r e​za​nim ko​ma​di​ći​ma no​vinskog pa​pi​r a, pro​vo​za​li ga sa​mo​borskom
oko​li​com i u mra​ku ga onesvi​jesti​li, na​to​va​r ivši mu na grba​ču dug koji on u idu​ćih dvjesto go​di​na
neće moći vra​ti​ti. Na​r avno, niste to ura​di​li sami, jer ste čovjek od uku​sa i ma​ni​r a, čovjek koji se kre​-
će po sa​lo​ni​ma, ho​telskim apartma​ni​ma i nad​zornim od​bo​r i​ma. Vi ne ba​r a​ta​te to​lja​g a​ma, nego
rashla​đe​nim viski​jem i zlatnim na​livpe​r i​ma...
– Do​bro – pre​ki​ne ga La​ko​ta, pri​šavši rad​nom sto​lu. – Pre​vi​še ri​je​či za moj ukus.
Po​tom se na​lakti na stol, popra​vi ovratnik svo​g a svi​le​nog kuć​nog ha​ljetka, nasmi​je se ku​to​vi​ma
usa​na i pro​motri ga pogle​dom u ko​je​mu Ba​nić prvi put za​mi​je​ti nešto opasno, od​bojno i pod​muklo,
nešto što je u nje​mu u jed​nom sasvim kratkom dje​li​ću vre​me​na do te​me​lja sru​ši​lo sli​ku La​ko​te kao
do​bro​namjernog i pri​jaznog bo​g a​ta​ša.
– Kad već spo​mi​nje​te Boga – go​vo​r io je vlasnik holdinga sve​jed​na​ko sta​lo​že​nim to​nom – baš
biste se nje​mu tre​ba​li po​mo​li​ti da nam se lo​po​vi po​novno jave i objasne što se do​g o​di​lo, što namje​r a​-
va​ju i ko​li​ko još novca tra​že. U suprotno​me ću vas drža​ti dužni​kom kod ko​je​g a je mo​jih četvrt mi​li​-
ju​na ma​r a​ka. Zna​te, ja sam svoj poslovni impe​r ij, kako to na​zi​va​ju za​vid​ni odrpanci iz ta​kozva​nih ne​-
ovisnih žu​tih tisko​vi​na, ostva​r io uglavnom le​g alno i pošte​no. Ali ne​mojte to ni​ka​da smetnu​ti s uma,
ri​ječ »uglavnom« uvi​jek ra​zu​mi​je​va i ne​ka​kav mali osta​tak, ne​ka​kav pro​mil u ko​je​mu su sa​drža​ne
sve one me​to​de uz po​moć ko​jih ću zna​ti vra​ti​ti sav svoj no​vac. Ili ga napla​ti​ti na neki dru​g i na​čin.
– U to ne sumnjam – od​g o​vo​r i Ba​nić ustavši s fo​te​lja. Za​ču​do, sad mu se či​ni​lo kako ga gla​va
ipak ma​nje boli. Zna​či li to da Le​pe​no​va pla​va ta​ble​ta nije bila hi​po​hon​drijska opsje​na nego dje​-
lotvorno sred​stvo? – Znam da svi vi ima​te te vaše male pro​mi​le ko​ji​ma se uspješno pe​nje​te ka vrhu, i
taj vaš »uglavnom« koji sku​pi odvjetni​ci tu​ma​če kad vas tko po​ku​ša zasko​či​ti u kri​vo​lo​vu.
– Razgo​vor je završen – od​mahne La​ko​ta ru​kom, a Ba​ni​ću se uči​ni da je to ona ista gesta ko​jom
je okonča​vao razgo​vo​r e u svim onim nad​zornim od​bo​r i​ma u ko​ji​ma je lo​g i​kom svo​je moći mo​r ao
sje​di​ti.
Za​te​kavši ga kako se vra​ća iz vlasni​ko​va ure​da, Le​pen ga presretne zna​ti​željnim pi​ta​njem:
– Je li po​mo​g ao Ke​to​nal?
– Ču​desna stvar! Go​to​vo me više i ne boli – otpovrne Ba​nić za​do​voljno.
– Tad ću vam poklo​ni​ti ci​je​lu ku​ti​ju – reče Le​pen, pru​ža​ju​ći mu pa​ke​tić ta​ble​ta. – Vi ćete me se
već sje​ti​ti kada posta​ne​te se​cu​rity ma​na​ger. Zar ne?
– O, ta će stvar sada napre​do​va​ti nešto spo​r i​je – pri​mi​je​ti Ba​nić uzi​ma​ju​ći li​jek. – Ali ni​kad ne
reci ni​kad!
Le​pen se bla​g o nasmi​je toj otrca​noj fra​zi, a Ba​nić, uz odre​đe​no sa​ža​lje​nje, po​misli kako tom
čovje​ku za​ci​je​lo gori pod no​g a​ma. Ipak, ako i izgu​bi po​sao, bar neće mo​r a​ti reći kako je ne​ko​me
ostao du​žan četvrt mi​li​ju​na ma​r a​ka. I kad je vani ula​zio u auto​mo​bil, pad​ne mu na pa​met kako poslo​-
davcu još uvi​jek nije vra​tio mo​bi​tel. Isprva se po​misli vra​ti​ti i oba​vi​ti tu stvar, ali od​mah po​tom
odusta​ne vje​r u​ju​ći kako će za to još biti pri​li​ke.
Kod kuće je po​pio još jed​nu Le​pe​no​vu ta​ble​tu, razmišlja​ju​ći što bi bilo najpa​metni​je po​du​ze​ti.
Na​r avno, najjed​nostavni​je bi bilo da se javi pri​ma​r i​ju​su Ša​r i​ću koji je bio sasvim ugod​na oso​ba kad
bi se našli u birti​ji i prisje​ća​li se psi​na iz gimna​zijskih dana. Ali kad bi se ra​di​lo o li​ječ​nič​koj po​mo​ći
ili savje​tu, kao ne​ka​dašnji pe​dant i štre​ber od​mah bi iznio ka​kav, za Ba​ni​ća ne​o stva​r iv plan, koji bi u
nje​g o​vu sa​dašnjem sta​nju obuhva​ćao rend​g ensku snimku gla​ve, ence​fa​logram, kompju​torsku to​-
mogra​fi​ju, dvotjed​no mi​r o​va​nje u mra​ku, flu​o rogra​fi​ju plu​ća, krvnu sli​ku, bris grla, vi​ta​minske
injekci​je, kuru anti​bi​o ti​ka i tko zna što sve ne. Jasno, čovje​ku ko​je​g a su zeznu​li u šumi, klo​pi​li ga po
gla​vi i tako otje​r a​li u dug koji bi uzbu​dio i kakvu sred​nje jaku tvrtku, od ci​je​log tog li​ječ​nič​kog re​-
perto​ara, do​la​zi​lo je u ob​zir samo mi​r o​va​nje u mra​ku, ali ne dva tjed​na nego najvi​še ne​ko​li​ko sati.
Sku​ha si na brzi​nu čaj, baci u nje​g a Alka-seltzer, je​di​ni li​jek koji je re​do​vi​to tro​šio, i to kad bi se zgo​-
di​lo da po​pi​je više od se​dam-osam piva, pa po​pivši to, legne i uto​ne u san.
Kad ga je pro​bu​di​la zvo​nja​va te​le​fo​na, posve bu​no​van i sme​ten, uspio je ne​ka​ko na​pi​pa​ti slu​ša​li​-
cu što je le​ža​la na podu do kre​ve​ta, pri​nio je uhu i pogle​dao na sat koji je već po​ka​zi​vao se​dam i dva​-
de​set.
– De​tektivski ured Ba​nić – reče službe​no, ona​ko kako je to uisti​nu ri​jetko ra​dio.
– Slu​šaj me, de​tektivski ure​du – za​čuo se s dru​g e stra​ne Li​di​jin glas. – Ov​dje te se čeka na ve​če​-
ru. Juha samo što nije na sto​lu. Ne​moj mi samo ka​za​ti kako si opet za​bo​r a​vio!
– Kako bih mo​g ao za​bo​r a​vi​ti!? – od​g lu​mi on. – Upra​vo oda​bi​r em kra​va​tu.
Zna​ju​ći posve si​g urno kako ga na no​še​nje kra​va​te nisu mogle natje​r a​ti čak ni no​vo​nasta​le
okolnosti u ko​ji​ma se s po​no​som tvrdi​lo kako su taj besmisle​ni odjevni rekvi​zit sve​ko​li​koj svjetskoj
kultu​r i kao va​žan dopri​nos po​da​r i​li baš Hrva​ti, Li​di​ja spusti slu​ša​li​cu.
Ne​ma​ju​ći kamo, Ba​nić hitro usta​ne, istu​ši​r a se mla​kom, go​to​vo hlad​nom vo​dom i odje​ne ono
što je uvi​jek no​sio, na​r avno bez kra​va​te, koju, isti​ni za vo​lju, nig​dje nije mo​g ao pro​na​ći. Gla​vo​bo​lja
mu je do​nekle po​pusti​la, a tu​ši​r a​nje mla​kom vo​dom po​vi​še​nu mu je tempe​r a​tu​r u spusti​lo na
razmjerno pod​nošlji​vu ra​zi​nu. Je​di​ni pro​blem bio je ka​šalj koji se, na​kon što se pro​bu​dio, po​ja​vio
kao novi znak teške prehla​de. Po​češlja se, na​vu​če montgo​me​r i, pro​g u​ta za sva​ki slu​čaj još je​dan Ke​-
to​nal i iza​đe.
Da je bio pri​bra​ni​ji i zdra​vi​ji, ula​zak u stan na Bri​tanskom trgu, dakle u ambi​jent u ko​je​mu je
pro​veo popri​li​čan dio svo​je​g a ne​uspje​log bra​ka, za​ci​je​lo bi ga ispu​nio raznim prisje​ća​nji​ma, od ko​-
jih bi neka bila i ugod​na, jer je s Li​di​jom imao i li​je​pih tre​nu​ta​ka. No ova​ko na​čet opa​kom influ​-
encom i potre​sen udarcem u gla​vu, nevješto je od​g lu​mio srdač​nost, nasmi​je​šio se i poklo​nio Li​di​ji i
Niki po ku​ti​ju Cha​ne​lo​va parfe​ma što ga je do​bio od Paka, a po​tom se kurto​azno upoznao s Ti​mom,
posti​djevši se po​ma​lo što i za nje​g a nije po​nio bar ka​kav poklončić. Tim je bio go​di​nu dana sta​r i​ji od
Nike, dje​lo​vao je malo stid​lji​vo i suz​drža​no, bio je vi​sok i vi​tak, imao je gustu kovrča​vu kosu i oksi​-
di​r a​nu na​ušni​cu u uhu, tra​pe​r i​ce i ši​r o​ku ka​r i​r a​nu ko​šu​lju koja mu je ne​marno pa​da​la pre​ko hla​ča. A
kad su Li​di​ja i Tim otišli u sobu iz koje se već ši​r io mi​r is toplo​g a guš​čjeg pe​če​nja, Nika mu tutne u
ruke ne​ka​kav ve​li​ki pa​ket, za​mo​tan u ša​r e​ni blagdanski pa​pir.
– Oh, hva​la! Baš li​je​po od tebe – reče on bez pre​ve​li​ka odu​ševlje​nja, pa spusti pa​ket na pod
pokraj vje​ša​li​ce kako ga na od​lasku ne bi za​bo​r a​vio.
– Zar ga ne​ćeš otvo​r i​ti? – upi​ta Nika ra​zo​ča​r a​no. – To je ono što si odu​vi​jek že​lio. Mc​Gre​g o​r ov
duffel coat. S ka​pu​lja​čom i bambu​so​vim gumbi​ma. Toč​no ona​kav kao u Tre​ćem čovje​ku, samo tamni​-
ji.
Uisti​nu je već dugo že​lio ta​kav ka​put, po​g o​to​vo sada kada je sve upu​ći​va​lo na to da će zima biti
duga i žesto​ka, ali mu se ne​ka​ko nije dalo glu​mi​ti ma​ne​ke​na, pro​ba​va​ti ga i okre​ta​ti se pred nje​zi​nim
odu​ševlje​nim pogle​dom.
Na​r avno, otac ko​je​g a kći ne bi mogla na​g o​vo​r i​ti na takvo što i ne bi bio pra​vi otac.
– Joj, fe​no​me​nalno ti sto​ji! – ve​se​li​la se Nika, a za​tim do​da​la ti​šim gla​som, kao da joj je po​ma​lo
ne​ugod​no: – Znaš, bio... bio je dosta skup, ali me Tim natje​r ao da ga ku​pi​mo.
Znao je da najvje​r o​jatni​je laže, po​ku​ša​va​ju​ći mu svog deč​ka pred​sta​vi​ti kao brižna čovje​ka i bu​-
du​ćeg zeta na ko​je​g a se čovjek može oslo​ni​ti, ali ipak nije re​kao ništa što bi zazvu​ča​lo iro​nič​no ili
pa​kosno. Šu​tio je, po​ku​ša​va​ju​ći suzbi​ti gre​buc​ka​nje u ždri​je​lu što ga je tje​r a​lo na ka​šalj.
– Sta​vi ruke u dže​po​ve – smi​juc​ka​la se Nika – da vi​di​mo jesu li na pra​voj vi​si​ni.
On gurne ruke u dže​po​ve i od​mah shva​ti nje​zin mali trik. U desnom dže​pu bila je plastič​na ku​ti​-
ja, onakva u kakve se pa​ki​r a​ju glazbe​ni disko​vi. Izva​di je i od​mah shva​ti da ga neki dan nije ob​ma​nji​-
va​la; bio je to Kind of Blue, re​mek-dje​lo Mi​le​sa Da​vi​sa, snimlje​no u New Yorku 1959. Su​lu​do važna
stvar, dostatna da čovjek smjesta za​bo​r a​vi čak i novi duffel coat, ka​put koji je svo​je​dob​no prosla​vio
Tre​vo​r a Howarda. Htje​de još je​danput zahva​li​ti, ali ga u tome spri​je​či jak i izne​na​dan ka​šalj.
– Vi​diš, opet si prehla​đen! – ko​r i​la ga je kći. – U ovom ti se ka​pu​tu takve stva​r i više neće do​g a​-
đa​ti.
Ve​če​r a​li su po​ma​lo uko​če​no i suz​drža​no, što je bilo i posve ra​zumlji​vo. Bivši supružni​ci koji se
ri​jetko vi​đa​ju, kći s ko​jom nisi bio više od go​di​ne dana, nje​zin novi deč​ko koji go​vo​r i samo
engleski, svi za istim sto​lom čine dosta​tan broj prepre​ka za uspostavlja​nje opušte​ni​je atmosfe​r e. Li​di​-
ja se tru​di​la da popra​vi opći ugo​đaj, svo​mu bivšem mužu obra​ća​la se jed​nostavno i srdač​no, kao da
se ni​ka​da nisu ni razvo​di​li, Timu je sva​ki čas postavlja​la pi​ta​nja na svo​me skromnom engleskom,
koja je Nika mo​r a​la od​mah pre​vo​di​ti na pra​vi engleski, a Tim je od​g o​va​r ao stid​lji​vim, jed​nostavnim
od​g o​vo​r i​ma kao što su oh, yes... no, ne​ver... I don’t mind... if you like it... Ipak, Li​di​ja se baš nije do​-
ima​la sretnom, bila je bli​je​da, jelo je je​dva i oku​si​la, a u po​je​di​nim tre​nu​ci​ma, dok su dru​g i razgo​va​-
ra​li, Ba​ni​ću bi se zna​lo uči​ni​ti kako dje​lu​je bo​lesno i za​bri​nu​to.
Najve​se​li​ji tre​nu​tak ve​če​r i izme​đu malo pre​masne guske i de​serta zbio se kada su Nika i Li​di​ja
otvo​r i​le poklo​ne koje im je on do​nio, mi​r i​se s Pa​ko​va tajnog skla​dišta. Zasta​le su s bo​či​ca​ma u ruci,
kao da ne vje​r u​ju u ono što vide. Prvi se sna​šao Tim, ve​se​lo uskliknuvši:
– Wow! What’s that!
Iako ni Li​di​ji​na u tom smislu nije za​o sta​ja​la, bo​či​ca u Ni​ki​noj ruci bila je pra​vo čudo. Cha​ne​lov
lo​g o​tip na nje​zi​noj ši​r oj stra​ni bio je umrljan, otisnut na​o pa​ko, s dva, a ne s jed​nim l. Na vrhu je ima​-
la poklo​pac od gru​bo​g a lima, na​lik na one kakvi su se na​la​zi​li na bo​či​ca​ma anti​bi​o ti​ka iz pe​de​se​tih
go​di​na, a iznad tog, za​pa​nju​ju​će aljka​vo izve​de​nog poklopca bio je ato​mi​zer sli​čan oni​ma sa spre​ja
pro​tiv ko​ma​r a​ca i dru​g e le​te​će ga​ma​di. Suspre​žu​ći smi​jeh, Nika pri​ne​se bo​či​cu vra​tu, la​g a​no pri​tisne
ato​mi​zer, ne bi li provje​r i​la mi​r is ovog krajnje ne​o bič​nog Cha​ne​la. Na nje​zi​no ve​li​ko izne​na​đe​nje,
ato​mi​zer se po​na​šao kao ru​či​ca soda-vode; iz bo​či​ce naglo prsne go​to​vo po​lo​vi​ca nje​zi​na sa​drža​ja
ispu​nja​va​ju​ći sobu slatkastim mi​r i​som ma​li​na.
Svi prasnu u smjeh, a Ba​nić, ozlo​je​đen i posti​đen, po​ku​ša Timu objasni​ti o čemu se zapra​vo ri​-
ječ:
– I’ve bo​ught it from Pako...
Iako je na spo​men Pa​ko​va ime​na Li​di​ji i Niki od​mah sve posta​lo jasno, Tim ga je i da​lje gle​dao
s ču​đe​njem i ne​r a​zu​mi​je​va​njem.
– Pako is bo​otlegger – doda Ba​nić, ne na​la​ze​ći bo​lje ri​je​či u svom sku​če​nom engleskom je​zi​ku i
svla​da​va​ju​ći ka​šalj koji ga je iznutra razdi​r ao.
– I wo​uld like to buy some – razve​se​li se Tim. – We’ll have a lot of fun in London.
Okru​že​ni nesnosnim slatkastim mi​r i​som, koji je čak uspio ne​utra​li​zi​r a​ti okus torte od ora​ha za
koju je Li​di​ja bila pra​va majsto​r i​ca, nasta​vi​li su razgo​va​r a​ti. Go​vo​r e​ći brzo i odu​ševlje​no, Nika je
pri​ča​la o sve​mu što im se do​g a​đa​lo pro​teklih mje​se​ci, kao i o pla​no​vi​ma koji su pred njom i Ti​mom.
Ba​nić je pred​mni​je​vao kako je ci​je​la pri​ča zapra​vo na​mi​je​nje​na nje​mu, jer je Li​di​ji sve to mo​r a​la već
ispri​po​vi​je​da​ti. Uglavnom, stigli su iz Londo​na u sta​r om fordu koji im se pu​tem če​ti​r i puta pokva​r io,
što ih je košta​lo više no da su došli avi​o nom. On​dje su živje​li po​dosta bo​emski, u tro​sob​nom sta​nu
što ga je Tim nasli​je​dio od po​kojne tetke. On je zapra​vo su​r ad​nik jed​ne adverti​sing agency i radi tek
povre​me​no, a ona nešto za​r a​đu​je u pri​vatnoj pa​kirni​ci voća i povrća, te u ve​černjoj smje​ni kao pro​-
da​va​či​ca u trgo​vi​ni s ka​vom. Nji​hov je ve​li​ki san da unajme razmjerno jeftin lo​kal u pri​zemlju
susjed​ne zgra​de i u nje​mu ure​de malu ga​le​r i​ju s ra​di​o ni​com za uramlji​va​nje sli​ka, jer su tajna​ma tog
posla ovla​da​li na ne​kakvu ve​černjem te​ča​ju. Usto Niku jako za​ni​ma stu​dij history of art, što bi joj,
kako je misli​la, bilo od nepro​cje​nji​ve ko​r isti u ga​le​r istič​kom poslu. Na​ža​lost, za po​če​tak stu​di​ja tre​-
ba​la bi upla​ti​ti ško​la​r i​nu od tri ti​su​će funti, što joj je u ovom tre​nu ne​dostižno.
Slu​ša​ju​ći opti​mistič​nu pri​ču svo​je kće​r i, Ba​nić se prisje​ti kakvi su sve ve​leb​ni pla​no​vi za bu​duć​-
nost ko​la​li nje​g o​vom gla​vom dok je imao tri​de​se​tak go​di​na ma​nje. Besplatna odvjetnič​ka kance​la​r i​ja
koja bra​ni si​r o​ti​nju pred nepra​ved​nim nasrta​ji​ma re​ži​ma, zvi​jezda istražnog no​vi​narstva koja ra​-
zotkri​va pokva​r e​nost i gramzi​vost po​li​ti​ča​r a, pri​vatna naklad​nič​ka kuća koja svo​jim su​bverzivnim
izda​nji​ma baca u očaj aktu​alnu vlast... Razmišlja​ju​ći tako, posve slu​čajno pogle​da svo​ju bivšu ženu
koja se, snužde​na i utihnu​la, do​ima​la po​put oso​be koja pred dru​g i​ma po​ku​ša​va prikri​ti bol. U jed​nom
času ona mu uzvra​ti pogled i nasmi​je se, kao da želi ka​za​ti kako joj nije ništa nego se samo malo za​-
misli​la. I kao da to želi do​ka​za​ti, ona se uple​te u Ni​kin dugi mo​no​log.
– Ni​ko​la, zar ne bi bilo su​per kada bi stekla bri​tansku na​o brazbu? Možda bih ja mogla dignu​ti
kre​dit za nje​zi​nu ško​la​r i​nu? To je zapra​vo samo de​se​tak ti​su​ća ma​r a​ka.
– Mama, mo​lim te! – pre​ki​ne je Nika. – Od ko​lo​vo​za nisi do​bi​la pla​ću!
– Pa jest... – za​misli se Li​di​ja, za​ci​je​lo su​o če​na s gorkom stvarnošću. – Mno​g i uopće i ne do​bi​va​-
ju pla​ću, ali to će se pro​mi​je​ni​ti...
– Pro​mi​je​nit će se na lo​ši​je! – od​bru​si Nika. – Za go​di​nu ili dvi​je više nitko neće ni do​bi​va​ti pla​-
ću, osim onih nasmi​je​še​nih nitko​va koji vam sva​ki dan lažu s te​le​vi​zijskih ekra​na!
Osje​ća​ju​ći sasvim jasno kako se i od nje​g a oče​ku​je da nešto izja​vi o Ni​ki​noj ško​la​r i​ni, Ba​nić
prozbo​r i ti​him gla​som ono​g a na koga, na​ža​lost, u ovom času ne bi tre​ba​lo ra​ču​na​ti.
– U ovom sam tre​nu du​žan dvjesto pe​de​set če​ti​r i ti​su​će ma​r a​ka – reče, a za​tim, na​kon što se
susreo s nji​ho​vim pre​ne​r a​že​nim pogle​di​ma, kašlj ući doda: – Od toga če​ti​r i soma za novi sta​r i golf.
– Isu​se! – sne​bi se Nika. – Zar si ku​pio banku?
– Banke su, čini se, u takvom sta​nju da se mogu do​bi​ti i za ma​nju lovu – odvra​ti, a po​tom, ne že​-
le​ći im ništa objašnja​va​ti, za​mo​li čašu vode.
– Mo​r ao bih po​pi​ti ta​ble​tu – do​metne. – Malo me boli gla​va. Valjda sam pre​du​g o bu​ljio u te​le​vi​-
zor.
Mo​r a​le su zna​ti da laže, pri​pa​dao je onoj za​ne​ma​r i​voj ma​njinskoj sku​pi​ni koja go​to​vo i ne
uklju​ču​je te​le​vi​zijski pri​jamnik.
 7.

PRO BU DIVŠI SE, BA NIĆ POGLE DA PRE MA PRO ZO RU i zaklju​či kako sni​jeg više ne pada. Po ka​pi​ma što su
ravnomjerno uda​r a​le o pro​zorsku dasku čak se či​ni​lo kako se po​čeo to​pi​ti. Nije loše, po​misli, jer
ova​ko rani do​la​zak zime, s obilnim sni​je​g om na kra​ju stu​de​no​g a ni​ko​me ne bi do​nio ništa do​bra.
Umi​je se, odje​ne na brzi​nu i za​o grne no​vim engleskim ka​pu​tom koji se uisti​nu do​imao po​uzda​nom
obra​nom od hlad​ne zime. Po​tom ga potre​se ta​kav na​pa​daj kašlja da se mo​r ao pri​drža​ti za rub sto​la.
Na​r avno, s kašljem se po​ja​vi i gla​vo​bo​lja, ne pre​vi​še jaka, ali sasvim dostatna da je čovjek u sva​kom
tre​nu bude posve svjestan.
Ispred ka​fi​ća Kico na​le​tio je na bivšeg šte​me​r a Kem​bru koji je izla​zio strašno ljut i go​to​vo tri​je​-
zan. Ba​nić se za​ču​di; to nije bilo vri​je​me kada Kem​bra od​la​zi iz lo​ka​la, pri​je bi se reklo da mu je to
bilo vri​je​me do​laska.
– Ak ti je sta​lo do ži​vo​ta, ne​moj opće ula​zit! – go​to​vo je vi​kao Kem​bra. – Odi ra​di​je s me​nom na
gembač tu prek u po​drum.
– Što je bilo? – ču​dio se istra​ži​telj.
– Onaj idi​o t Pako poklo​nil je Zdenki ne​kakvi je​be​ni parfem. Ona ga je ble​sa​ča išla od​mah pro​-
bat. Je​ba​te, kad ga je pri​tisnu​la sve ka’ je bilo u fla​ši​ci je izle​ti​lo van. I sad sve smrdi po pekme​zu od
ma​li​na. A to ni za moju bo​lesnu jetru.
– Da, da, mo​r aš se ču​va​ti – promrmlja Ba​nić, pa pro​đe pokraj ka​fi​ća, osta​vivši Kem​bru na trgu
ispred ki​o ska pa ode do mjesta gdje je obič​no ostavljao auto.
Ula​ze​ći u golf, sa sje​tom pogle​da pre​ma na​pušte​noj »četvorki«, a za​tim sa za​do​voljstvom shva​ti
kako su klinci, ko​ji​ma je sta​r i auto slu​žio kao igrač​ka, već očisti​li sni​jeg s vo​zi​la, ulašti​li lim i te​me​-
lji​to obri​sa​li pro​zorska stakla.
Otpri​li​ke pola sata posli​je već se po​la​ko vo​zio vlažnom cestom što vodi od Sa​mo​bo​r a pre​ma
Bre​g a​ni. Da​nju mu je sve izgle​da​lo ne​ka​ko dru​g a​či​je. Mo​g ao je jasno vi​dje​ti obi​teljske kuće s či​jih se
kro​vo​va ci​je​dio okopnje​li sni​jeg, nji​ho​va su​morna dvo​r išta s po​legnu​tom tra​vom, ogo​lje​lim voć​ka​-
ma i drve​nim ku​ći​ca​ma za pse, razno​bojne plo​to​ve i jarke što su se pu​ni​li vo​dom. Sasvim lako je
pro​na​šao onaj odvo​jak koji je vo​dio gore pre​ma brdu, skre​nuo i po​šao mno​g o užom cestom na ko​joj
je još bilo me​ko​g a, vlažnog sni​je​g a što je prštao i ugi​bao se pod ko​ta​či​ma vo​zi​la. Na ma​lom je
proplanku na​išao i na raspe​lo. Sada, pri da​njem svjetlu, jasno se vi​dje​lo da je raspe​ti Krist obo​jen ru​-
ži​častom bo​jom koja ga je li​je​po iz​dva​ja​la iz bi​je​le šumske po​za​di​ne.
– Daj, po​mo​zi da ne po​pu​šim tu silnu lovu! – promrmlja Ba​nić više u sebi, pi​ta​ju​ći se smi​je li
uopće na ta​kav na​čin razgo​va​r a​ti s Božjim si​nom ili je nje​g ov tihi i ne baš usrd​ni za​ziv samo mala
blasfe​mi​ja. Sje​ti se jed​ne sta​r e pjesme Wo​o dyja Guthri​eja, u ko​joj se kaže da je Krist te​sa​r ev sin,
dakle di​je​te iz rad​nič​ke obi​te​lji, pa se po​na​da kako netko takva po​dri​jetla mora zna​ti što zna​či »po​pu​-
ši​ti lovu«.
Ne za​ustavlja​ju​ći se, spusti se razmjerno lako niz pa​di​nu i iza​đe na cestu uz koju je išla ne​kakva
spo​r ed​na, za​ci​je​lo industrijska pru​g a. Na​kon ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka već se vo​zio kroz šu​ma​r ak, cestom
koja se čas bla​g o uzdi​za​la, čas spušta​la. Vi​dio je čak i ono što one snježne noći nije mo​g ao vi​dje​ti; u
šu​marku je bilo i stambe​nih obje​ka​ta, uglavnom sa​mosto​je​ćih kuća, što su se, tu i tamo, na​zi​r a​le kroz
na​zub​lje​ne, ogo​lje​le krošnje. Sada je shva​ćao kako one noći i nije pre​va​lio baš pre​ve​li​ki put nego su
ga zapra​vo vo​za​li na​o ko​lo, od​nosno da je izme​đu mjesta s ko​je​g a je kre​nuo i ono​g a na koje je sti​g ao
sasvim mala zrač​na uda​lje​nost. Na​r avno, u mrkloj noći, na la​bi​r intnom putu pu​nom za​vo​ja, takvo što
nije mo​g ao za​mi​je​ti​ti. Do​šavši do mjesta gdje se na​la​zi​la sta​r a ka​pe​li​ca, za​mi​je​ti u sni​je​g u tra​g o​ve
ko​ta​ča, skre​ne na​desno i za​usta​vi se na onom isto​me mjestu gdje su ga izne​na​di​li i uda​r i​li po gla​vi.
Uga​si mo​tor i oslo​ni se o sje​da​lo išče​ku​ju​ći nov na​pa​daj kašlja. A kad se ne​ugo​da u grlu smi​r i​la, iza​-
đe van, zaklju​ča auto i poč​ne pregle​da​va​ti tlo. Nije bio Indi​ja​nac koji se lako sna​la​zi među tra​g o​vi​ma,
ali je u dje​lo​mi​ce otoplje​nom sni​je​g u uspio nazre​ti uleknu​će što je nasta​lo kada je pao na tlo, kao i
mnoštvo tra​g o​va nogu. Ne​koć, dok je još ra​dio u bivšoj mi​li​ci​ji, u takvim se si​tu​aci​ja​ma okuplja​la
sva sila raznih ekspe​r a​ta koji bi najpri​je sav prostor ome​đi​li žu​tim vrpca​ma, a za​tim dugo i mi​nu​ci​-
ozno sli​ka​li tra​g o​ve, mje​r i​li ih, crta​li ara​beske što bi ih u sni​je​g u osta​vi​le razne vrste potpla​ta... Ba​nić
tako nešto nije mo​g ao uči​ni​ti niti bi od toga imao bilo kakve ko​r isti. Što bi mu sad zna​či​lo da zna
kako onaj tko ga je mlatnuo nosi Bo​ro​vo ci​pe​le broj četrde​set pet, s gu​me​nim potpla​tom čiji oti​sak
pod​sje​ća na sustav me​r i​di​ja​na i pa​r a​le​la?
Ipak, kako je jasno mo​g ao vi​dje​ti da je​dan par tra​g o​va ne​či​jih nogu vodi uz​brdo, kre​ne za njim i
usko​r o se nađe na vrhu bla​g og bre​žuljka, pred no​vom niz​brdi​com koja je završa​va​la ši​r o​kim iskrče​-
nim prosto​r om na ko​je​mu se na​la​zi​la ve​li​ka, ali trošna, i za​ci​je​lo na​pušte​na katni​ca. Na ovoj, južnoj
stra​ni bri​je​g a, sni​jeg se već go​to​vo isto​pio tako da se nije dalo od​g o​netnu​ti u ko​jem je smje​r u oti​šao
čovjek čije je tra​g o​ve dovde mo​g ao pra​ti​ti.
I tad, u ne​ko​li​ko ko​r a​ka uda​lje​nom grmlju, Ba​nić spa​zi nešto crno. Pri​đe ra​dozna​lo, sagne se i
po​digne osta​tak po​lomlje​nog kovče​ži​ća kakvim ina​če pa​r a​di​r a na​do​bud​na poslovna gospo​da. Fine
šarke ko​ji​ma su bila spo​je​na nje​g o​va dva di​je​la bile su po​lomlje​ne, opla​ta udub​lje​na i po​pu​ca​la, a na
do​bra​no istegnu​toj dršci visje​le su po​li​cijske li​si​ce ko​ji​ma je ne​koć bio učvršćen o vra​ta Ba​ni​će​va
auto​mo​bi​la. Na​r avno, crnoj plastič​noj vre​ći​ci u ko​joj se na​la​zio no​vac nije bilo tra​g a.
Ga​ze​ći po me​koj zemlji što se po​put ti​jesta ugi​ba​la pod nje​g o​vim no​g a​ma, Ba​nić kre​ne po​la​ko
niz pa​di​nu i za ne​ko​li​ko se mi​nu​ta nađe ispred zgra​de koju je ugle​dao s vrha bre​žuljka.
Zgra​da je ima​la nešto se​ce​sijsko i vje​r o​jatno je bila izgra​đe​na po​četkom sto​lje​ća, za​ci​je​lo kao
vila za od​mor, što se dalo zaklju​či​ti po nje​zi​noj uda​lje​nosti od gra​da i šumskom oko​li​šu. Pro​če​lje joj
se sasto​ja​lo od ši​r o​ka stu​bišta s ko​lo​na​dom od šest oblih, zi​da​nih stu​po​va i reda pro​zo​r a okru​že​nih
bo​g a​tim fa​sad​nim ukra​si​ma, što su se s vre​me​nom do​bra​no oljušti​li. Iste takve ukra​se imao je i red
pro​zo​r a na katu koji se, upra​vo iznad onog di​je​la s ko​lo​na​dom, ši​r io u prostran balkon sa zi​da​nom
ogra​dom i drve​nom nad​strešni​com. Po vi​so​kom kro​vu, kao i po brojnim ovalnim pro​zorči​ći​ma, vi​-
dje​lo se da zgra​da mora ima​ti potkrovlje ure​đe​no za sta​no​va​nje. Na​r avno, sva​kom je došlja​ku otprve
mo​r a​lo biti jasno kako je ta, ne​koć otmje​na kuća već du​lje vri​je​me na​pušte​na. Ne samo zbog trošnosti
fa​sa​de, nego i zbog lo​še​g a, po​pu​ca​nog cri​je​pa na kro​vu, po​r azbi​ja​nih pro​zo​r a, za​pušte​nih i ši​ka​r om
obraslih pri​la​za, ne​o bre​za​no​g a zimze​le​nog rasli​nja i slomlje​nih, hrđa​vih olu​ka što su po​pa​da​li po
mrko​me, spa​r u​še​nom grmlju. Ipak, i takva kakva jest, mo​r a​la je biti pra​vi raj za ne​kog od no​vih bo​-
ga​ta​ša koji su uži​va​li u kupnji sta​r ih otmje​nih zgra​da što su ih, uz po​moć pra​vog po​to​ka novca,
pretva​r a​li u raskošna čuda na​lik na vi​linske nastambe iz sli​kovni​ca, ra​de​ći to s oso​bi​tim ve​se​ljem ako
su pri​tom svo​jim intervenci​ja​ma mogli upro​pasti​ti koju od zašti​će​nih spo​me​nič​kih vri​jed​nosti.
Ba​nić se za​usta​vi uz vi​so​ku ogra​du na či​jem je vrhu bila postavlje​na nova bod​lji​ka​va žica kao
ja​san znak da je netko već ba​cio oko na tu kuću ili je čak ku​pio pa za​po​čeo ra​do​ve na nje​zi​noj ob​no​-
vi. Da je u pra​vu, shva​tio je čim je do​lje iza stu​po​va spa​zio ve​li​ku ko​li​či​nu ured​no posla​g a​nih vre​ća
ce​menta, a malo po​da​lje i impro​vi​zi​r a​nu natkrivku od da​sa​ka pod ko​jom su bile sklo​nje​ne dvi​je mi​je​-
ša​li​ce za be​ton, ve​li​ka ko​li​či​na za​pa​ki​r a​nog cri​je​pa, nešto zi​darskog ala​ta i ve​li​ki ko​lu​ti že​lje​za za
armi​r a​nje.
 Ali ni​kakva tra​g a ži​vom stvo​r u nije se dalo nazre​ti. Iza svih pro​zo​r a bio je mrak, ni​kakva auto​-
mo​bi​la nije bilo u bli​zi​ni, iz dimnjakâ se nije vio dim, a električ​ne žice s križnog priključ​ka na kro​vu
visje​le su niz zgra​du i nesta​ja​le u niskom grmlju.
S dru​g e stra​ne kuće, dakle iza nje​zi​na za​ba​ta, po​di​zao se još je​dan ne​ve​li​ki bri​jeg, i na toj se
stra​ni mo​g ao vi​dje​ti ra​van stup dima. Zgra​da je, dakle, posje​do​va​la nešto što se moglo nazva​ti
bliskim susjed​stvom i nje​zi​na je šumska sa​motnost bila tek pri​vid.
Ne na​šavši pra​vo​g a puta, Ba​nić kre​ne blatnja​vom šumskom sta​zi​com po​la​ko se pe​nju​ći ka vrhu
bre​žuljka. Ono što bi možda u pro​ljetnim da​ni​ma bilo le​žerna šumska šetnja, sred ovog zimskog bla​-
ta bio je pra​vi pothvat, tako da se na​kon pet mi​nu​ta na​šao na uzvi​si​ni, sav za​di​han, zno​jan i ci​pe​la
prlja​vih od bla​ta. Sre​tan što ipak nije ni​je​danput pao i upro​pastio si novi ka​put u kakvom se ne​koć
razme​tao sada već po​kojni Tre​vor Howard, Ba​nić du​bo​ko udahne hlad​ni zrak, pre​pusti se po​tom
snažnom na​pa​da​ju kašlja, a onda se zagle​da u ku​ći​cu koja je, obrub​lje​na ne​ured​nim plo​tom od le​ta​va,
sta​ja​la do​lje, ko​jih dvjesto me​ta​r a od nje​g a. Ako je u onoj prvoj zgra​du​r i​ni s ko​lo​na​dom ne​koć sta​-
no​va​la zagre​bač​ka ili sa​mo​borska gospo​da, po​misli istra​ži​telj, tad su u tom ne​ugled​nom sta​r om ku​-
ćerku mogli sta​no​va​ti samo nji​ho​vi ko​nju​ša​r i ili vrtla​r i. Ku​će​r ak je, na​ime, bio sav na​he​r en, kri​vo​g a
kro​va i trošnog pro​če​lja ne​kakve sive, zapra​vo ne​o dre​đe​ne boje, a dvo​r ište puno raznih dograd​nji od
lima, va​lo​vi​te lje​penke, ži​ča​ne mre​že i trošnih da​sa​ka.
Kao da ćuti na​ila​zak ne​pozva​na gosta, do​lje ispred kuće, na lancu, oči​to pre​de​be​lom za nje​g o​vo
sla​bašno ku​dra​vo ti​je​lo, razla​jao se ne​ugled​ni psić mje​ša​nac na či​jem bi »ro​doslovlju« de​se​tak ki​no​-
lo​g a ima​lo što ra​di​ti bar mje​sec dana. Pri​bli​živši se kući, Ba​nić spa​zi vi​so​ka muškarca četrde​se​tih go​-
di​na u prlja​vo​me me​ha​ni​čarskom kombi​ne​zo​nu kako pomno guli kožu s mrtvog zeca obje​še​nog o
nisku gra​nu go​lo​g a trešnji​na sta​bla.
– Do​bar dan – poz​dra​vi Ba​nić pri​bli​živši se ogra​di.
Za​uzet svo​jim važnim poslom, muška​r ac se i ne osvrne. Na​te​zao je kožu ispod koje se pro​ma​lja​-
la crve​na slu​za​va musku​la​tu​r a ubi​je​ne ži​vo​ti​nje.
– Do​bar dan – odvra​ti mu žena koju je u taj čas spa​zio na otvo​r e​nim kuć​nim vra​ti​ma. Bila je ne
mno​g o mla​đa od muškarca, de​be​la i potro​še​na ono​li​ko ko​li​ko to zna​ju biti žene koje su ve​lik dio ži​-
vo​ta teško ra​di​le.
Kao da je poz​drav svo​je gazda​r i​ce shva​tio kao znak da se nije po​ja​vio nitko opa​san ili zlo​namje​-
ran, psić presta​ne la​ja​ti i uz zve​ket pre​ve​li​kog lanca ode u topli​nu svo​je male drve​ne ku​ći​ce na ko​joj
je pi​sa​lo Šarko. Pe​de​set posto se​o skih pasa no​si​lo je to jed​nostavno i opisno ime.
– Dajte mu re​ci​te da baci tog prokle​tog zeca – obra​ti se žena Ba​ni​ću kao da ga moli za uslu​g u. –
Sav je kraj pre​pun bi​jesnih li​si​ca. Ko može biti si​g u​r an da i zec nije za​r a​žen.
– Odi, pro​sim te, nutra! – izde​r e se čovjek na ženu. – Zec je u redu. Čak da i nije, ku​ha​nje sve
izvu​če! Kaj ne?
– Ne znam baš – slegne Ba​nić ra​me​ni​ma. – Možda biste ga ipak tre​ba​li dati na pregled.
– Pa da ga oni tam ve​te​r i​na​r i požde​r u! – otpovrne čovjek, za​ci​je​lo više no uvje​r en u vlasti​tu lo​-
gi​ku. – A kaj vi tra​ži​te?
Ba​nić se jako za​kašlje i pri​drži za dvo​r išnu ogra​du. Za​tim se pri​be​r e, ota​r e nos i reče:
– Mo​lim vas čašu vode. Mo​r am po​pi​ti li​jek.
– Kaj ste tla​kaš, kak ja? – upi​ta čovjek, spretno ski​da​ju​ći ostatke krzna s ubi​je​ne ži​vo​ti​nje.
– Hva​la Bogu, ni​sam. Boli me gla​va.
 – No, to ni ni​kakva bo​lest. Da ži​vi​te s ovom mo​jom ba​bom, bo​li​la bi vas još i više, ha, ha, ha!
U me​đuvre​me​nu je žena već izni​je​la pla​vi me​talni lončić s vo​dom i pru​ži​la ga Ba​ni​ću. I dok je
on gu​tao ta​ble​tu Ke​to​na​la, ona se lju​ti​to okre​ne pre​ma mužu.
– Ni ja ni deca to ne bumo jeli! Si čul?
– Ruža, je​bem ti Boga! Odi nutra i pusti me na miru! Sam bum ga jel, a vi žde​r i​te žgance s mle​-
kom!
Na​da​ju​ći se da će bar malo smi​r i​ti si​tu​aci​ju, Ba​nić upi​ta ono što ga je za​ni​ma​lo:
– Ona ve​li​ka kuća iza bri​je​g a... Čija je zapra​vo?
Čovjek od​ba​ci ze​čju kožu u stra​nu i pogle​da ga sumnji​ča​vo, ona​ko kako se gle​da​ju njuška​la i
su​višni ra​doznalci. Po​šu​ti ne​ko​li​ko ča​sa​ka, ope​r e ruke u la​vo​r u što je sta​jao na drve​nom stolcu, obri​-
še ih o kombi​ne​zon, i baš kad je za​ustio da od​g o​vo​r i, žena ga pre​tekne.
– Od ne​kakvog Ma​r u​ševskog.
– I gdje je sad taj čovjek?
Muška​r ac pogle​da bi​jesno ženu kao da joj želi ka​za​ti kako je on tu da razgo​va​r a s ra​dozna​lim
došlja​ci​ma, pa poč​ne tu​ma​či​ti:
– On vam je bil inže​njer tam u Zagre​bu. I u ne​kom ko​mi​te​tu, vrag bi ga znal kakvom. Onda su ga
optu​ži​li da je ne​kaj pro​ne​ve​r il, pa se prek noći spa​ki​r al i zbri​sal u Ka​na​du.
– To je bilo ne​davno?
– Je, kak se zeme – mu​dro​vao je muška​r ac. – Ak misli​te da je de​set let ne​davno, onda je to bilo
ne​davno. Ak tak ne misli​te, onda je bilo davno. Ku​ži​te?
– Zna​či, u kući već de​set go​di​na nema ni​ko​g a?
– Da, al se pri​po​ve​da da su je nje​g o​vi nasljed​ni​ci pro​lje​tos pro​da​li ne​kom za lepe novce. Taj se
sad spre​ma za pre​ure​đe​nje. Anga​ži​r at je arhi​tekte, dovle​kel me​ša​li​ce, crep, drot, cigle...
– A tko ju je ku​pio?
Čovjek ga pogle​da pri​je​korno, baš kao da ga Ba​nić uzru​ja​va glu​pošću svo​jih pi​ta​nja.
– Kak, ko ju je ku​pi​li? – go​to​vo da je vi​kao muška​r ac. – Kaj misli​te da ju je ku​pil kakvi penzi​-
oner ii inva​lid Do​mo​vinskog rata? Si​g urno ju je ku​pil neki od ovih ba​ha​tih ha​de​zejskih bo​g a​ta​ša kaj
se razba​cu​ju s na​šom lo​vom!
– Joža, daj se smi​r i! Znaš da si tla​kaš! – umi​r i​va​la ga je žena. – I kog se vra​g a sad pje​niš! Sam si
gla​sal za njih i oko​lo pri​po​ve​dal kak su oni je​di​na pra​va va​r i​janta za Hrvatsku...
– Ruža, ovo ti je zad​nja javna opo​me​na! – izde​r e se on na ženu koja ga je za​si​g urno zna​la izbe​-
zu​mi​ti. – Ak sam gla​sal za njih do​sad, to ne zna​či da bum i od​sad! Taj film više ne buju gle​da​li!
– Zna​či, ne zna​te tko ju je ku​pio? – upi​ta istra​ži​telj, još je​danput spa​ša​va​ju​ći de​be​lu Ružu od mu​-
že​va bi​je​sa.
– Ne​mam pojma. Ak vas za​ni​ma, ote na ka​tastar pa lepo pi​tajte. Znam sam to da ju je netko ku​pil.
Mo​ta​li su se tu ovih dana, me​r i​li ne​kaj, čak su osta​li ne​ko​li​ko noći tam u potkrovlju, ko da im je bilo
teško vrnut se u Zagreb ili uzet sobu u ho​te​lu...
– Bili su tu? – sa za​ni​ma​njem će Ba​nić.
– Da, mislim da su prekju​čer prešli ne​kam.
– Ju​čer! – ispra​vi ga žena.
– Kaj ti znaš!? – promrmlja on, razve​zu​ju​ći ogu​lje​na zeca.
 8.

KADA JE PO DVU KAO CRTU ISPOD POSLOVNOG pothva​ta zva​nog istambulski Cha​nel, Pa​kov je sco​re bio
sasvim loš. Dvi​je je bo​či​ce poklo​nio Ba​ni​ću, jed​nu šanke​r i​ci Zdenki, toč​ni​je, za​mi​je​nio ju je za tri
ge​mišta, jed​nu je dao inka​sa​to​r u Ma​r i​ja​nu na po​ček, šest je ko​ma​da pro​dao Timu za funte koje je pi​-
jan izgu​bio, a če​ti​r i je pa​ke​ti​ća pro​dao ne​kim prigrad​skim ti​po​vi​ma koji su s cu​r a​ma na​letje​li u lo​kal
na​kon ki​nopred​sta​ve. Dva od ta če​ti​r i mo​r ao je uze​ti natrag i vra​ti​ti novce zbog ne​ispravna ato​mi​ze​r a
koji je na pri​ti​sak izba​cio sav sa​držaj bo​či​ce. Možda bi pro​dao još ku​ti​ju, dvi​je da tog jutra u »pred​-
stavništvo« nije upa​la po​li​ci​ja i zapli​je​ni​la svu pre​o sta​lu robu, na​r e​divši ne​su​đe​nom »pred​stavni​ku«
da smjesta ski​ne natpis s lo​ka​la, od​nosno s ula​za unajmlje​nog sta​na. Dok su ga odvo​di​li u po​li​cijsku
posta​ju, s iskre​nim uža​som u gla​su po​zi​vao se na svoj »ki​no​o pe​r a​terski imu​ni​tet« i de​r ao se iz sve
sna​g e:
– Kaj vam je!? Kaj ste po​pizdi​li!? Ko bu ve​če​r as vrtil God​zi​lu?
Iz​bje​g avši tu ne​ugod​nu afe​r u, koju je Kem​bra pro​tu​ma​čio kao ne​častan čin po​li​ci​je koja je, po
nje​mu, bila potkuplje​na od prokle​te lju​bo​morne konku​r enci​je, Ba​nić se izvu​kao iz sta​na, sjeo u auto i
odve​zao se pod Slje​me, namje​r a​va​ju​ći razgo​va​r a​ti s vlasni​kom Luc​ky holdinga. Iza​šao je iz auta i
stao pred ulaz, pra​te​ći žmirka​nje kontrolne lampi​ce na ka​me​r i što je nad​zi​r a​la pri​laz kući. Znao je da
je ov​dje ne​po​željna oso​ba i sumnjao je da će mu uopće otvo​r i​ti vra​ta. Ipak, na​kon ne​kog vre​me​na,
zapra​vo već u tre​nu kada se spre​mao oti​ći, za​ču​je kako je bra​va na vra​ti​ma kvrc​nu​la i on otvo​r i vra​ta.
Ru​di​ja Le​pe​na na​šao je baš u tre​nu dok je iz vi​deo-re​korde​r a va​dio ka​se​tu snimlje​nu prošle noći.
Kao da ga nije ni pri​mi​je​tio, Rudi na​li​je​pi sa​mo​ljeplji​vu vrpcu na hrbat ka​se​te, pa na nju ured​nim,
štre​berskim ru​ko​pi​som na​pi​še 27. XI. i od​lo​ži je u re​g al gdje su le​ža​le osta​le snimke. Ba​nić poč​ne
kašlja​ti kao da će mu se rasprsnu​ti plu​ća. Rudi ga isprva pogle​da kao da misli kako tim kašljem želi
pri​vu​ći nje​g o​vu po​zornost, a za​tim, čini se, ipak shva​ti da je istra​ži​te​ljev na​pa​daj autenti​čan i bo​lan.
Sagne se pod pult i izva​di ku​ti​ju u ko​joj je bila bo​či​ca s natpi​som Pholco​din, istre​se iz nje na dlan
dvi​je crve​ne kapsu​le i po​nu​di ih Ba​ni​ću.
– Gla​vo​bo​lja vam je prošla?
Istra​ži​telj kimne potvrd​no.
– Onda će vam pro​ći i ka​šalj. Po​pijte ovo! Dje​lu​je na možda​ne centre i apso​lutno ubla​ža​va suhi
ka​šalj. Samo, bilo bi do​bro da na​kon toga ne vo​zi​te.
– Oh, hva​la – reče Ba​nić, pa pun povje​r e​nja u čovje​ka koji ga je spa​sio gla​vo​bo​lje, uzme crve​ne
kapsu​le i pro​g u​ta ih. – Neću vo​zi​ti. Pre​pustit ću to osob​nom šo​fe​r u. Ho​će​te li provje​r i​ti bi li me
gospo​din La​ko​ta pri​mio? Raspo​la​žem ne​kim no​vim...
– Neće vas pri​mi​ti – kratko će Rudi. – Oti​šao je u Ru​ko​lu pokraj Du​g o​g a Sela. On​dje je li​jep
prosvjed rad​ni​ka cigla​ne koju je ne​davno ku​pio.
– Prosvjed?
– Da – nešto će tiše Rudi, pa se nagne pre​ma istra​ži​te​lju kao da mu želi pri​šapnu​ti povjerlji​ve
stva​r i. – Po mom sudu, holding pro​pušta vodu na sve stra​ne. Mo​r at će pro​da​ti brojne tvrtke i sma​nji​ti
broj za​posle​nih. Sva je pri​li​ka da će u toj sje​či gla​va pasti i moja. Osim... osim ako me vi odre​di​te za
po​moć​ni​ka u poslo​vi​ma si​g urnosti i nad​zo​r a...
 Pre​dosje​ća​ju​ći kako će mu taj čovjek još za​ci​je​lo tre​ba​ti, Ba​nić pre​šu​ti kako taj po​sao ni​ka​da
nije ni namje​r a​vao prihva​ti​ti, te kako sada od nje​g a, baš kada bi se i pre​do​mislio, ne bi bilo ništa.
Razmišlja​ju​ći o tome što da mu kaže, spa​si ga novi na​pa​daj kašlja.
– Za ne​ko​li​ko mi​nu​ta li​jek će po​če​ti dje​lo​va​ti – tje​šio ga je Rudi, kao da mu je ne​ugod​no što mu
već nije bo​lje.
Obri​savši nos i du​bo​ko udahnuvši, Ba​nić spa​zi kako do​lje pod pro​zo​r om pro​la​zi Štri​g a, po​-
novno s puškom u jed​noj, a ubi​je​nom li​si​com u dru​g oj ruci.
– On zbi​lja ne može bez tih bi​jesnih li​si​ca? – upi​ta istra​ži​telj, po​ka​zu​ju​ći prstom pre​ma pro​zo​r u.
– Možda bi bez li​si​ca i mo​g ao – mirno će Rudi Le​pen – ali otka​ko se vra​tio iz rata, čini se da
više ne može bez oružja. Što ćete, rat nas je sve pro​mi​je​nio.
– Da, da – promrmlja Ba​nić – po​g o​to​vo u fi​nancijskom smislu.
– Što je, niste baš neki ro​do​ljub? – na​migne Le​pen.
– Ne... ro​do​ljub sam – ušeprtlja se Ba​nić. – Ali ni​sam bu​da​la...
Re​kavši to, kratko mahne Ru​di​ju, pa, pa​ze​ći da ne na​le​ti na Štri​g u, oprezno na​pusti zgra​du Luc​ky
holdinga.
Nije imao pojma gdje bi se mogla na​la​zi​ti ta cigla​na, ali se na​dao da će mu netko u Du​g om Selu
već zna​ti objasni​ti. Vo​zio je po​la​ko i oprezno, osje​ća​ju​ći kako mu se sve više spa​va. Rudi je imao
pra​vo. Crve​ne su kapsu​le bile ne​o bič​no dje​lotvorne, više ga ništa nije tje​r a​lo na ka​šalj, ali mu se zato
tako dri​je​ma​lo da je mo​r ao otvo​r i​ti pro​zor i osvje​ži​ti se hlad​nim zra​kom. Na​r avno, već prvi pro​-
laznik uz ko​je​g a je zastao, do​šavši u Dugo Selo, po​ka​zao mu je odvo​jak ko​jim se naj​brže moglo sti​ći
do cigla​ne. Po​šao je po​la​ko tom uskom spo​r ed​nom cestom i na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta na​le​tio na gužvu
što se stvo​r i​la pred ne​ve​li​kom zgra​dom za​ci​je​lo zastarje​le i ne​r enta​bilne cigla​ne. Iza​šao je iz auta i
pri​dru​žio se sku​pi​ni od pe​de​se​tak ogorče​nih rad​ni​ka koji su čas fuć​ka​li, čas skandi​r a​li »ho​će​mo
posla!, ho​će​mo kru​ha!«. Ispred rad​ni​ka, na ši​r o​kom prosto​r u prekri​ve​nom uta​ba​nom crve​nom šlja​-
kom, sta​jao je pla​vo-bi​je​li po​li​cijski auto​mo​bil oko ko​je​g a su se vrzma​la tri uzru​ja​na i vje​r o​jatno
upla​še​na po​li​cajca. Ne​ko​li​ko me​ta​r a iza njih, pokraj ne​ured​no nasla​g a​nih ku​po​va cigle, bio je parki​-
ran ve​li​ki audi A8, iz ko​je​g a su upra​vo izla​zi​li Krsto La​ko​ta, nje​g ov po​moć​nik Ro​man Pe​šelj i još je​-
dan oni​ži, na​bi​je​ni čovjek ve​li​ke gla​ve i po​du​žih majmunskih ruku.
Čim su izašli iz auta, iz pe​de​se​tak se grla pro​lo​me uzvi​ci ne​g o​do​va​nja po​mi​je​ša​ni sa zviždu​ci​-
ma. Sa svo​je​g a mjesta Ba​nić je do​bro mo​g ao vi​dje​ti kako se La​ko​ta i Pe​šelj po​na​ša​ju sasvim mirno,
po čemu je zaklju​čio da su im takve si​tu​aci​je na​jo​bič​ni​ja sva​kod​ne​vi​ca. U jed​nom tre​nu La​ko​ta da
mig onom na​bi​je​nom tipu i on se, kao poslušno pse​to kad za​ču​je gospo​da​r ov glas, uspne na vrh onog
nepra​vilnog ku​bu​sa cigle kako bi ga svi mogli vi​dje​ti i čuti. A kad se na​šao na vrhu i uspra​vio, svje​ti​-
na za​urla iz sve​g a gla​sa:
– Lo​po​vi, lo​po​vi, lo​po​vi!
Sto​je​ći iznad njih, gla​va​ti je svo​jim du​g ač​kim ru​če​ti​na​ma da​vao znak masi da se sti​ša i saslu​ša
ga. Ko​nač​no, kad su se cigla​r i umo​r i​li od vi​ka​nja, nasta​ne ti​ši​na koju čovjek isko​r isti i poč​ne im
glasno go​vo​r i​ti:
– Ja sam Jerko Soldo, vaš novi di​r ektor! Htio bih vam objasni​ti si​tu​aci​ju i uvje​r i​ti vas kako do​la​-
ze bo​lji dani za naš ko​lektiv.
Lju​di koji su već izgu​bi​li sva​ku nadu u bu​duć​nost i koji su pri​ču o »bo​ljim da​ni​ma« do​življa​va​li
kao neku vrstu po​r u​g e, za​ža​mo​r e i poč​nu po​novno vi​ka​ti:
 – Ho​će​mo posla! Ho​će​mo kru​ha!
I sam izgu​bivši strplje​nje, Soldo se poč​ne s nji​ma uporno na​dvi​ki​va​ti. Za​ču​do, iz te je sva​đe iza​-
šao kao po​bjed​nik, tako da je na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta po​novno nastao mir sred ko​je​g a su nje​g o​ve
glasne ri​je​či pune raznih li​je​pih obe​ća​nja upra​vo grmje​le iznad utihnu​le go​mi​le:
– Vi zna​te kroz ka​kav smo rat prošli i što smo nji​me do​bi​li! Go​le​ma ra​za​r a​nja i patnje koje smo
svi za​jed​no osje​ti​li na vlasti​tim le​đi​ma uzro​ko​va​li su razne gospo​darske pro​ble​me na svim stra​na​ma.
Za​jed​no ćemo ih i složno prevla​da​ti! Da​jem vam svo​ju ri​ječ da nitko, baš nitko neće osta​ti bez posla.
Do​bit ćete pristojnu po​moć i pri​če​ka​ti ne​ko​li​ko tje​da​na dok se ne završi restruktu​r i​r a​nje tvrtke i do​-
ne​su pla​no​vi nove pro​izvod​nje. Tada ćete se vra​ti​ti na po​sao i starta​ti od nule. Onaj tko je imao ti​su​ću
kuna pla​će tada će ima​ti dvi​je, onaj tko je izgu​bio zdravlje uz lo​pa​tu ići će u ured, onaj koji je ov​dje
pro​veo du​lje od de​set go​di​na do​bit će pla​ke​tu, novča​nu nagra​du i sre​brnjak s li​kom Sve​tog Oca,
onaj...
Čak bi i idi​o t shva​tio da čovjek majmu​no​li​kih ruku laže, po​misli Ba​nić, pa se pri​bli​ži ma​loj sku​-
pi​ni cigla​r a koji su sto​je​ći postrance o ne​če​mu razgo​va​r a​li. Premda se Soldo de​r ao iz sve​g a grla,
mo​g ao ih je posve jasno čuti. Pri​ča​li su o tome kako je La​ko​ta već otku​pio cje​lo​kupnu pro​izvod​nju
jed​ne ve​li​ke cigla​ne neg​dje u Ma​đarskoj, te kako ovu namje​r a​va zatvo​r i​ti i sru​ši​ti te na nje​zi​nu mjestu
izgra​di​ti ve​li​ki termi​nal za ka​mi​o nski pro​met jer će ovu​da, kako se go​vorka​lo, pro​la​zi​ti ve​li​ka za​o bi​-
lazni​ca auto​ceste za Ma​đarsku. A ako već i ne napra​vi rob​ni termi​nal, na​g a​đa​li su cigla​r i, sve re​dom
mla​đi deč​ki, za​si​g urno će napra​vi​ti nešto mno​g o unosni​je od sta​r e, go​to​vo ma​nu​fakturne cigla​ne.
– Možda Chop-Stop resto​r an – pri​mi​je​ti Ba​nić, a oni mu uzvra​te pogle​di​ma pu​nim ne​povje​r e​nja,
kao da žele ka​za​ti kako im nije dra​g o što prislušku​je.
Shva​tivši kako uopće nije tre​nu​tak kad bi La​ko​ti tre​bao izi​ći pred oči, Ba​nić se vra​ti do auto​mo​-
bi​la, spre​man da na​pusti taj tu​žan skup, na ko​je​mu se opti​mistič​kom re​to​r i​kom uki​da jed​na sta​r a
cigla​na za​jed​no s lju​di​ma koji su od nje živje​li. Vra​ća​ju​ći se uskom cestom, u jed​nom je tre​nu mo​r ao
skre​nu​ti na no​g ostup kako bi pro​pustio i auta sa spe​ci​jalci​ma koji su oči​to žu​r i​li na »ce​r e​mo​ni​jal«
zatva​r a​nja sponta​nog prosvje​da.
U tri po​pod​ne pozvo​nio je na ula​zu ve​li​ke kuće na Bri​tanskom trgu i sa​če​kao da se Nika i Tim
spuste. Obe​ćao je da će ih izvesti na simbo​lič​ni ru​čak u pizze​r i​ju Mama. Premda je on svoj ži​vot mo​-
gao sasvim li​je​po za​misli​ti i bez te ta​li​janske glu​posti, Nika je uvi​jek go​vo​r i​la kao u ci​je​lom Londo​-
nu nema tako do​bre pizze koja bi se mogla mje​r i​ti sa zagre​bač​kom. Sišli su brzo, Tim mu je do​-
viknuo jed​no zafrkantsko Hi, dad, a Nika ga po​lju​bi​la u obraz.
Ča​sak na​kon toga Nika i Tim re​za​li su go​le​me tople pizze prekri​ve​ne šampi​njo​ni​ma i šunkom, a
Ba​nić je, ispri​čavši se kako je ne​tom bio pri​si​ljen ru​ča​ti s uvi​jek glad​nim Ko​ma​r om, na​r u​čio samo
je​dan hlad​ni He​ine​ken. Po​la​ko je pi​juc​kao svo​je pivo ču​de​ći se brzi​ni ko​jom je nje​g o​va kći ta​ma​ni​la
pizzu. U jed​nom tre​nu ona ga pogle​da i pu​nim usti​ma prozbo​r i:
– Ti bi je mo​r ao natje​r a​ti da ode li​ječ​ni​ku!
– Koga!? – za​ču​di se on.
– Pa mamu! Zar nisi vi​dio da s njom nešto nije u redu?
– Pa može i sama...
– Če​kaj, Ni​ko​la – reče ona lju​ti​to oslo​vivši ga ime​nom, što je či​ni​la uvi​jek kada bi ga za nešto
htje​la okri​vi​ti.
– You’ve called him Ni​ko​la!? - za​ču​di se Tim koji je za​ci​je​lo ra​zu​mio. – But, he’s your father!
– Šuti, Englez! – od​bru​si mu ona pa se nagne bli​že ocu.
 – Stalno je boli nešto tu iznad že​lu​ca. Kaže da se osje​ća... kao da joj je nešto za​pe​lo u ždri​je​lu. I
ne jede go​to​vo ništa. Samo loče Apa​uri​ne jer misli da je to od nervo​ze. A nije... To je si​g urno nešto
gore.
Ba​nić je šutke pogle​da. O Li​di​ji​nim te​g o​ba​ma nije znao baš ništa, što je bilo posve ra​zumlji​vo.
Čak i dok su bili u bra​ku go​to​vo se ni​kad nije ni na što ža​li​la. Jed​nom mu je čak pre​šutje​la i akutnu
upa​lu bu​bre​g a, pra​će​nu tempe​r a​tu​r om od četrde​set stupnje​va. Tek kad ju je vi​dio kako se tre​se u kre​-
ve​tu i go​vo​r i besmisli​ce, pa​nič​no je odju​r io po kuć​nog li​ječ​ni​ka Ša​r i​ća.
– Misliš li da bi to mo​g ao biti rak? – reče Nika ti​him, drhta​vim gla​som. Vi​dje​lo se da ju je i
zgro​zi​la sama po​mi​sao na takvo što.
– Isu​se, pa valjda nije! – za​bri​ne se Ba​nić. – Mogu pi​ta​ti dokto​r a Ša​r i​ća.
– Ša​r ić je idi​o t! – od​bru​si ona. – Pre​ko te​le​fo​na će ti ispri​ča​ti ci​je​lu internu me​di​ci​nu na najstruč​-
ni​ji na​čin i osta​vi​ti te u još ve​ćem nezna​nju. Mo​r aš je na​g o​vo​r i​ti da ode k li​ječ​ni​ku. Mene ne slu​ša.
Tebe će poslu​ša​ti, ti si uvi​jek znao s njom.
Da, zato smo se i rasta​li, po​misli Ba​nić, ali odusta​ne od te uisti​nu nepriklad​ne primjed​be.
– Li​dia will have to see a doc​tor! – pri​mi​je​ti Tim, dovrša​va​ju​ći svo​ju pizzu.
– Isu​se! – za​ko​lu​ta Nika oči​ma. – Ina​če je sasvim u redu, ali me koji put zna to​li​ko iznervi​r a​ti!
Slu​šaj, tata, ako je nešto ozbiljno, ja je vo​dim u London! Ni po koju ci​je​nu neću je pusti​ti u koju od
ovih bolni​ca gdje više ne​ma​ju ni ferbande, ni aspi​r i​ne, a rane za​ma​ta​ju u to​aletni pa​pir. I gdje li​ječ​ni​ci
rade za pla​ću za koju u Londo​nu nitko ne bi po​čistio pse​ći drek s uli​ce.
Uisti​nu, vi​jesti o do​ma​ćem zdravstvu što su u posljed​nje vri​je​me pu​ni​le stra​ni​ce do​ma​ćeg tiska
bile su više no zastra​šu​ju​će. Ci​je​le kli​ni​ke i bolni​ce na​javlji​va​le su presta​nak rada, a ve​lik dio me​di​-
cinske opre​me bio je ili u kva​r u ili pred rasho​do​va​njem zbog sta​r osti.
– Pred​sjed​nik vla​de kaže kako će se to već sre​di​ti... – reče Ba​nić tiho i ne​o d​luč​no, kao da ni sam
ne vje​r u​je u tako fantastič​nu mo​g uć​nost.
– Ma ka​kav pred​sjed​nik vla​de! Dok je to go​vo​r io, si​g urno mu je bila va​terpolska ka​pi​ca na gla​-
vi! – lju​ti​la se Nika. – Sve to sra​nje ne bi popra​vio ni Da​vid Copperfi​eld, koji je izveo nesta​ja​nje Kipa
slo​bo​de! Zar ne znaš da se svi oni li​je​če u Züric​hu, da ih je pun Walter Reed i John Hopkins Hospi​tal?
– Do​bro, do​bro! – umi​r i​vao ju je Ba​nić. – Natje​r at ću tvo​ju majku da ode k li​ječ​ni​ku.
Na​kon tog posve ne​ugod​nog ruč​ka, mu​čen crnim slutnja​ma na koje ga je nagna​la nje​g o​va kći,
Ni​ko​la Ba​nić uđe u pro​laz kina Apo​lo koji je još uvi​jek mi​r i​sao na ma​li​ne. Odustavši od posje​ta ka​fi​-
ću Kico, po​žu​r i pre​ma svom ure​du i ne​ma​lo se za​ču​di na​letjevši na Paka, koji je, namjestivši dru​g u
rolu God​zi​le, si​šao malo na zrak.
– Nisi u zatvo​r u? – za​ču​di se Ba​nić.
– Si lud!? Kaj ti je? Pa znam ja s nji​ma. Tko bi ina​če vrtil God​zi​lu?
– Da, da, ti si je​di​ni koji to zna! Struč​njak za God​zi​lu i dru​g e ne​ma​ni! – za​jed​lji​vim će gla​som
istra​ži​telj. – Hajde, kako su te pusti​li?
– Pa, prvo su mi rekli da mo​r am otku​cat onog od kog sam pre​uzel robu. Poslal sam ih u ku​r ac i
re​kel da me mogu raste​zat, na​bi​jat mi čavle pod nokte, ga​zit mi kurje oči i ču​pat jaja... al da Pako ni
cinka​r oš.
– I onda?
– Je, ni​sam štel po​pusti​ti Onda su prešli na lu​ka​vu va​r i​jantu i rekli da me buju pusti​li da se bra​-
nim sa slo​bo​de ak im re​čem...
– I onda si po​pustio? – nasmi​je se Ba​nić.
– Koji se ku​r ac smi​ješ!? – lju​tio se ki​no​o pe​r a​ter. – Jasno da sam po​pusti​li Pa to su bile nove
okolnosti! Prefri​g a​na su me na​ve​li na ta​nak led. Ina​če su me mogli ode​r at ži​vog, a da im ja ne bi ni​-
kaj re​kel.
– I što ćeš sad kad si po​pu​šio Cha​ne​lo​vo pred​stavništvo?
– Joj, de​tektiv, ne​maš pojma kak se sve do​bro poklo​pi​lo – reče Pako koji se uvi​jek znao ra​do​va​ti
raznim poslovnim be​dasto​ća​ma u koje se zapli​tao kao muha u pa​uko​vu mre​žu. – Sutra ili preksutra
do​la​ze Ca​sio ure. Košta​le buju me dvajst marki po kili, a je​dan ko​mad se može frknut za pet banki.
Čisti Dizni​lend!
 9.

T EK ŠTO SE SNI JEG ISTO PIO, NEG DJE SA SJE VE RA do​va​ljao se novi hlad​ni val, pro​suo po gra​du svo​je stu​de​ne
vjetro​ve i prekrio nebo gustim tamnim obla​ci​ma boje oksi​di​r a​na olo​va. U ču​desnoj, Ba​ni​ću posve
ne​jasnoj di​g i​talnoj ku​ti​ji brzo se okre​tao svjetlu​ca​vi disk koji je pro​šao dug put od londonskog
Camden Towna do kina Apo​lo. Evansov umorni kla​vir u la​kim je po​te​zi​ma razba​cao nešto od
atmosfe​r e pustih uli​ca, ri​jetke kiše i očajno tu​r ob​ne noći, sve dok ga nije presjekla Mi​le​so​va tru​ba,
za​va​pivši tužno, po​kislo, promrzlo, kao da me​di​ti​r a o tome kako ži​vot može biti sasvim zeznu​ta
stvar. Takvih se tu​r ob​nih pastelnih boja moglo naći još samo u Che​ta Ba​ke​r a. Iako se zva​la Blue in
Gre​en, stvar je bila siva do kosti, čisti opi​jat, savrše​na mje​ša​vi​na emo​ci​ja zbog ko​jih bi čovjek najra​-
di​je sko​čio s mosta.
Vani na uli​ci, na si​g urnoj distanci od Mi​le​so​vih opo​r ih la​menta​ci​ja, rad​ni​ci su spre​ma​li Ili​cu za
bo​žić​ne i no​vo​g o​dišnje blagda​ne, premda je do njih osta​lo još go​to​vo mje​sec dana. Postavlja​li su ni​-
zo​ve ža​r u​lji​ca, svi​jetle​će zvjezdi​ce i razne dru​g e ukra​se koji su tre​ba​li oto​pi​ti muč​no si​vi​lo gra​da na
koji je, po​put spo​r og su​to​na, pa​da​la jed​na teška, zla zima. Tamo na Bri​tancu umi​r ovlje​ni​ci su se nad
pre​pu​nim kontejne​r i​ma na​da​li bo​ljoj kakvo​ći pred​blagdanskih otpa​da​ka, a pro​fe​si​o nalni prosja​ci,
»opskrb​lje​ni« bo​so​no​g om dje​com, mekšim srci​ma užurba​nih pro​lazni​ka.
U svo​joj sa​motnjač​koj fi​lo​zo​fi​ji Ba​nić je ure​si​ma pretrpan grad i izvanjsku raz​dra​g a​nost držao
do​brim razlo​g om za pri​vatnu sje​tu, baš kao što je sve​o pću tugu držao pra​vim po​vo​dom za pri​vatnu
ravno​dušnost. Ma ko​li​ko i sâm u tom pa​r a​doksu na​zi​r ao ja​san znak mi​zantro​pi​je i mrzo​vo​lje sred​njih
go​di​na, nije bilo na​či​na da si po​mogne. Do kra​ja ispu​njen takvim nezgod​nim i nepriklad​nim osje​ća​ji​-
ma, ušao je u su​te​r en svo​je omi​lje​ne ilič​ke pro​da​va​o ni​ce na​suprot ki​ne​ma​togra​fa August Ce​sa​rec i
od​lu​čio se opskrbi​ti ne​kim na​mirni​ca​ma koje su ne​dosta​ja​le u nje​g o​vu kro​nič​no praznom hlad​nja​ku.
Bu​du​ći da je jeo uglavnom vani, gdje bi se na​šao, i to po​najvi​še brza jela koja se po​je​du s nogu, ona
koja Ame​r i​kanci zovu junk food, od prehrambe​nih je stva​r i uzeo ne​ko​li​ko konzervi sardi​na, suhu ko​-
ba​si​cu i ki​logram va​ku​umi​r a​nog ki​ki​r i​ki​ja, ali se na raskošnom odje​lu piva i dru​g ih pića za​držao,
opči​njen kao hac​ker na izložbi no​vih ra​ču​nalnih dostignu​ća. Bio je to pra​vi pi​vo​pijski raj sa slo​bod​-
nim razgle​dom i self-servi​ce pro​da​jom, tako da je na​kon pola sata pre​mišlja​nja oda​brao če​ti​r i li​-
menke Plsen Urqella, dvi​je boce presku​pog Murphy’s piva, dva Kilkenyja, tri konzerve de​vetpostotne
Ba​va​ri​je i če​ti​r i boce svi​jetlog Molso​na. Uzeo bi i mno​g o više, ali je od sve​g a po​najvi​še mrzio
teglje​nje pretrpa​nih ce​ke​r a i najlonskih vre​ći​ca, zbog čega je, dok je još bio u bra​ku, uspio marki​r a​ti
go​to​vo sve od​laske u Trst ili Graz na koje ga je tje​r a​la Li​di​ji​na prosto​dušna potro​šač​ka na​r av.
Na Bri​tancu je od svog »di​le​r a« Cigle pre​uzeo u no​vinski pa​pir i sta​r e najlonske vre​ći​ce do​bro
za​maski​r a​ne dvi​je šte​ke du​g o​g a Marlbo​r a, koji je po ku​ti​ji bio če​ti​r i kune jefti​ni​ji od ono​g a kratko​-
ga, ka​kav se pro​da​vao na ki​o sci​ma, a za​tim pro​du​žio do kolporte​r a Ro​bi​ja da uzme bar neke od
jutrošnjih no​vi​na.
– Kaj bute da​nas, gospon de​tektiv? – upi​ta Robi skri​va​ju​ći se pod ve​li​kom ka​pu​lja​čom koja mu
je bila dra​g o​cje​na u go​to​vo cje​lod​nevnom sta​ja​nju na otvo​r e​no​me.
Među ša​r e​nom sa​la​tom raznih dnevni​ka i tjed​ni​ka Ba​nić spa​zi novi broj Ma​g a​zi​na X, čiji mu
udarni naslov pri​vu​če po​zornost. Ma​g a​zin X nije imao ni lažne ni isti​ni​te nego članke promje​nji​va
ka​r akte​r a. Nje​g o​ve bi vi​jesti isprva zvu​ča​le isti​ni​to, no već bi dru​g o​g a dana bile opovrgnu​te kao laž,
dok bi se tre​će​g a dana u osta​lim tisko​vi​na​ma po​javlji​va​li na​pi​si što su svje​do​či​li o nji​ho​voj isti​ni​-
tosti, da bi pak četvrto​g a dana pljušta​le tužbe zbog nji​ho​ve izmišlje​nosti... Ri​je​čju, Ma​g a​zin X ži​vio je
u toj čud​noj di​ja​lekti​ci isti​ne i laži, i ipak ne​ka​ko istra​ja​vao u svo​joj ne pre​ve​li​koj, ali ipak ispla​ti​voj
nakla​di. Vi​jest zbog koje je istra​ži​telj spremno ku​pio novi broj senza​ci​o na​listič​kog ta​blo​ida bila je
kratka, ali vrlo zna​ko​vi​ta. Gla​si​la je:

OTE​T A SUPRU​GA TAJKU​NA LA​KO​T E

Zna​ju​ći da to mora pro​či​ta​ti na miru kod kuće, pla​ti no​vi​ne, na​g u​r a ih u vre​ći​cu s konzerva​ma
piva i po​žu​r i pre​ma kinu Apo​lo. Pro​la​ze​ći pokraj Kica, kroz svje​že opra​no okno spa​zi kako se oko
jed​nog sto​la sva​đa​ju Kem​bra, Pako i Flegma, pa po​žu​r i, bo​je​ći se da će ga spa​zi​ti i natje​r a​ti da uđe u
lo​kal. Na​ime, ta je ču​ve​na trojka zna​la po ci​je​li dan vre​ba​ti ne​o prezne znance za koje su
pretpostavlja​li da bi im mogli pla​ti​ti piće.
Ba​nić od​lo​ži pivo u hlad​njak, svu​če ka​put, pa se na​lakti nad otvo​r e​ne no​vi​ne koje je rasprostro
po rad​nom sto​lu. Tko zna što je u sve​mu tome isti​na, a što be​zoč​na laž, pi​tao se pre​li​je​ću​ći pre​ko re​-
da​ka u ko​ji​ma su se smje​nji​va​le opće tri​vi​jalnosti s nevje​r o​jatnim sazna​nji​ma to​božnjih informa​to​r a
Ma​g a​zi​na X. Raskošno razve​de​na i pi​kantno do​r a​đe​na vi​jest ima​la je ipak neku srž u koju se moglo
ma​nje-više povje​r o​va​ti. Stva​r i su otpri​li​ke sta​ja​le ova​ko.
Chriss ili Krsto La​ko​ta oti​šao je 1983. u London. Pre​ma ri​je​či​ma jed​nih, zbog fi​nancijskog
skanda​la koji mu je pri​je​tio ro​bi​jom, po dru​g i​ma, zbog već opće​pozna​tih prohrvatskih ili pro​tu​ju​-
gosla​venskih sta​vo​va. On​dje se po​čeo ba​vi​ti uvozno-izvoznim poslo​vi​ma u ko​ji​ma su mu, pre​ma jed​-
noj verzi​ji, po​ma​g a​li neki engleski biznisme​ni koji su trgo​va​li s balkanskim zemlja​ma, a pre​ma dru​-
goj, jak je oslo​nac imao u kru​g o​vi​ma oko ju​g osla​venske amba​sa​de. I kako to u Ma​g a​zi​nu X uvi​jek
biva, pre​ma jed​ni​ma se uspio obo​g a​ti​ti, dok je pre​ma dru​g i​ma, fi​nancijski skra​hi​r ao. Kažu da je neg​-
dje oko 1989, dakle već potkraj svog bri​tanskog egzi​la, upoznao Eli​za​beth Key, kćer vlasni​ka ne​ko​li​-
ko pri​lič​no ugled​nih londonskih knji​ža​r a. Tada dva​de​setpe​to​g o​dišnja Bety nije uspje​la odo​lje​ti nje​-
go​vu egzo​tič​nom šarmu, osta​vi​la je za​r uč​ni​ka i uda​la se, na užas ro​di​te​lja, za de​set go​di​na sta​r i​jeg
Hrva​ta. Na​kon usposta​ve hrvatske drža​ve ro​do​lju​bi​vi se Chriss odazvao zovu do​mo​vi​ne i vla​da​ju​će
stranke, pa se 1990. vra​tio u Zagreb, na​r avno, za​jed​no s mla​dom i pre​li​je​pom že​nom. Ko​r iste​ći se
svo​jim bri​tanskim ve​za​ma, uve​li​ke je lo​bi​r ao za Hrvatsku, orga​ni​zi​r ao dopre​mu hu​ma​ni​tarne, ali i
ne​hu​ma​ni​tarne po​mo​ći, među ko​jom su mo​r a​le biti i znatne ko​li​či​ne oružja. Ali kako je drža​va
zapra​vo orga​ni​zi​r a​ni skup po​je​di​na​ca, kako to du​ho​vi​to zamje​ću​je autor teksta, La​ko​ta je, ra​de​ći za
do​mo​vi​nu, sve više ra​dio i za sebe sama, tako da je po​pis tvrtki što ih je, po​put Gra​đa​ni​na Ka​nea,
osva​jao brzo i lako, postao pre​du​g a​čak za sku​če​ni prostor jed​nog lista ka​kav je Ma​g a​zin X. No kako
čla​nak nije že​lio biti tek poslovni portret no​vo​pe​če​no​g a do​ma​ćeg bo​g a​ta​ša, ono zbog čega je strpan
na prvu stra​ni​cu na​la​zi​lo se u masnom okvi​r u, ispod fo​togra​fi​je koja je sretne supružni​ke za​tekla na
ne​koj do​brotvornoj aukci​ji sli​ka koju su, kako je pi​sa​lo, go​to​vo u ci​je​losti po​čisti​li sami. U tom se
tekstu tvrdi​lo kako je li​je​pa Bety La​ko​ta ote​ta pri​je go​to​vo tri tjed​na, te kako otmi​ča​r i, za​ci​je​lo lju​ti
poslovni nepri​ja​te​lji nje​zi​na muža, tra​že go​le​mu otkupni​nu. Bo​je​ći se za si​g urnost svo​je žene, u koju
je odu​vi​jek bio za​ljub​ljen na uzo​r an i po​ma​lo sta​r o​mo​dan na​čin, tajkun namjerno nije oba​vi​jestio po​-
li​ci​ju nego se upustio u pre​g o​vo​r e s otmi​ča​r i​ma na​da​ju​ći se kako će uz po​moć novca sve ri​je​ši​ti sam.
U gusto otisnu​tom tekstu bilo je i raznih nevje​r o​jatnosti, koje su za​ci​je​lo tre​ba​le biti šlag uz koji
će či​ta​teljstvo lakše pro​g u​ta​ti no​vinski ko​lač. Pi​sa​lo je, primje​r i​ce, kako je ga​lantni bo​g a​taš svo​joj
ženi koja je vo​lje​la pje​va​ti namje​r a​vao izgra​di​ti pra​vi ka​ba​r e na Tuškancu, kako je, posre​do​va​njem
jake veze iz ne​kog mu​ze​ja za mali no​vac otku​pio tri Kra​lje​vi​će​va platna, kako je za svoj go​le​mi
ljetni​ko​vac na Lo​ši​nju htio ku​pi​ti vlasti​ti ka​na​der i slič​ne be​dasto​će. I sam po​ne​sen smi​o nom ana​lo​g i​-
jom do​ma​ćeg tajku​na i Welle​so​va fikcijskog lika, autor teksta kao da se u smi​ješnim pretje​r i​va​nji​ma
na​dahnji​vao ele​menti​ma iz slavno​g a filma.
Ispod teksta je bio i no​vi​na​r ov potpis, zapra​vo pse​udo​nim po ko​je​mu je za​ci​je​lo postao sla​van
među ogra​ni​če​nom pu​bli​kom ovo​g a lista. U dnu stra​ni​ce sitnim je ita​li​com pi​sa​lo Rattus Cro​ati​cus, i
Ba​ni​ću odjed​nom sine kako se iza tog smi​ješnog pse​udo​ni​ma kri​je ruka pi​ja​nog bo​ema ko​je​g a je
upoznao u gosti​o ni​ci na Gornjem gra​du. Da, to je sva​ka​ko mo​r ao biti Joe Šta​kor.
Izne​na​đen i vid​no za​inte​r e​si​r an, istra​ži​telj ode do hlad​nja​ka, otvo​r i bocu Molso​na, za​pa​li
Marlbo​r o, pa ci​je​li tekst pro​či​ta još je​danput. A za​tim, premda nije oče​ki​vao da bi se u Ma​g a​zi​nu X
dalo pro​na​ći još što​g od za​nimlji​vo​g a, poč​ne prevrta​ti stra​ni​ce i razgle​da​va​ti uglavnom ve​li​ke fo​-
togra​fi​je, pra​će​ne sitnim teksto​vi​ma u ko​ji​ma se nešto na​g a​đa​lo, la​g a​lo ili pod​me​ta​lo. Ipak, na
posljed​njoj stra​ni​ci nađe i člančić koji je zaslu​ži​vao da se nađe na prvoj. Ov​dje je bio za​ci​je​lo samo
zbog toga što je u re​dakci​ju sti​g ao pri​je sa​mog zaklju​če​nja lista. U članku su bili kratki od​g o​vo​r i na
upit ured​ništva, koji su zna​či​li za​o sta​li re​likt no​vi​narske pro​fe​si​o nalnosti i pošte​nja na koje se u
groznom ta​blo​idu više nije moglo ni po​mišlja​ti. Tu je neki od brojnih po​li​cijskih glasno​g o​vorni​ka
tvrdio kako ne​ma​ju ni​kakvih po​da​ta​ka o otmi​ci gospo​đe Eli​za​beth Key-La​ko​ta, te kako, u skla​du s
tim, nisu ni po​du​zi​ma​li po​li​cijsko-istražnu obra​du. Ispod po​li​cajče​va iska​za bilo je i ono čime je pri​-
kaz ci​je​le afe​r e mo​r ao za​po​če​ti: osob​na izja​va gospo​di​na Krste La​ko​te koji tvrdi kako mu žena uopće
nije ote​ta nego se tre​nu​tač​no na​la​zi kod rod​bi​ne u Londo​nu. On je, na​vod​no, ju​čer s njom dugo i po​-
tanko razgo​va​r ao, na​kon čega su od​lu​či​li tu​ži​ti no​vi​ne zbog zlo​namjerne izmišljo​ti​ne iskonstru​ira​ne
radi pu​kog po​ve​ća​nja nakla​de.
Lista​ju​ći po​ma​lo od​sutno no​vi​ne, Ba​nić je razmišljao kako iz perspekti​ve te afe​r e i pogled na
ne​o bi​čan po​sao što ga je tre​bao oba​vi​ti za La​ko​tu do​bi​va sasvim nove kontu​r e. Na​r avno, ako je sve
bar u ma​lom di​je​lu isti​ni​to! Jer, ako je li​je​pa Bri​tanka uisti​nu ote​ta, tad bi i nje​g o​vo vo​zi​ka​nje sa​mo​-
borskom oko​li​com moglo biti di​je​lom neke rad​nje ko​jom se tajkun že​lio izvu​ći iz ne​vo​lje. Možda je
do​nekle i ra​zumlji​vo što se bo​jao povje​r i​ti stvar po​li​ci​ji, koja iona​ko ne bi ula​zi​la ni u kakve noć​ne
razmje​ne, nego bi svo​jim opće​pozna​tim me​to​da​ma nasto​ja​la uhi​ti​ti po​či​ni​te​lje. Ali zašto mu onda
nije sve re​kao? Pri​vatni je de​tektiv ipak neka vrsta odvjetni​ka za prlja​ve i po​lu​le​g alne poslo​ve, i pred
njim kli​jent nema što ta​ji​ti.
I tad mu, ona​ko za​mišlje​nom i po​ma​lo zbu​nje​nom, još je​dan člančić za​o ku​pi po​zornost. Uisti​nu
je ovaj broj lista bio više no ko​r istan!
Na tre​ćoj stra​ni​ci, uz sli​ku bra​da​tog ču​da​ka, sta​jao je naslov:

COL — VE​LI​KA OPSJE​NA

U članku je čovjek s fo​togra​fi​je, ina​če neki neprizna​ti struč​njak za te​le​ko​mu​ni​ka​ci​je, objašnja​-

vao či​ta​te​lji​ma lista kako je ne​davna pre​zenta​ci​ja no​vog internet pro​vi​de​ra, upri​li​če​na u ho​te​lu Pa​la​-
ce, zapra​vo ve​li​ka pri​je​va​r a. Ci​je​la stvar, bar ona​ko kako je on​dje pri​ka​za​na, ne bi uopće mogla
funkci​o ni​r a​ti, te je bila neka vrsta tehno​loške besmisli​ce. Slu​že​ći se uspo​r ed​ba​ma s gra​fi​ka​ma sta​no​-
vi​tog Esc​he​r a, bra​da​ti je tip izno​sio argu​mente koji su vrvje​li optič​kim ka​blo​vi​ma, ti​po​vi​ma umre​že​-
nja serve​r a, ko​r isnič​kom pro​pusnošću, transfer ra​te​om i slič​nim stva​r i​ma koje Ba​nić, na​r avno, nije
mo​g ao ra​zumje​ti. Na kra​ju je to​božnji struč​njak optu​ži​vao Luc​ky holding kako raskošnom pre​zenta​-
ci​jom želi za sebe osvo​ji​ti najbo​lji po​lazni po​lo​žaj u bu​du​ćoj li​ci​ta​ci​ji, na ko​joj će drža​va, na​vod​no,
pro​da​ti svo​je te​le​ko​mu​ni​ka​ci​je najbo​ljem pri​vatnom po​nu​đa​ču.
Iako ovaj tekst nije bio potpi​san pse​udo​ni​mom Rattus Cro​ati​cus, Ba​nić je znao da mora što pri​je
pro​na​ći Joea Šta​ko​r a i po​r azgo​va​r a​ti s njim. Na​r avno, uz ne​ko​li​ko ča​ši​ca bo​ljeg vi​nja​ka!
Gore na Ka​ta​r inskom trgu nije bilo ni​kakvih prosvjed​ni​ka, ali ni u Ta​verni nije bilo no​vi​na​r a
Joea Šta​ko​r a, struč​nja​ka za poslovne, bu​do​arske i dru​g e skanda​le. Ba​nić na​r u​či pivo pa zasjed​ne za
šank, po​la​ko posta​ju​ći svjestan kako je ovakvo išče​ki​va​nje na​jo​bič​ni​ja glu​post. U oko​li​ci je bilo bar
tri​de​se​tak lo​ka​la u ko​ji​ma je no​vi​nar mo​g ao svoj pe​si​misti​čan pogled na svi​jet uta​pa​ti u vi​nja​ku, a
usto je čak zbog kakva razlo​g a mo​g ao i za​o sta​ti u ured​ništvu ili se pak kod kuće osvješći​va​ti od si​-
noć​nje pi​janke. Ipak, po​pi​je pivo do kra​ja, pla​ti i iza​đe. Znao je da je tu u jed​noj od obližnjih
gornjograd​skih uli​či​ca i re​dakci​ja Ma​g a​zi​na X, ali mu se tamo ni​ka​ko nije išlo. Tad se sje​ti kako u
dže​pu ka​pu​ta još uvi​jek ima mo​bi​tel što ga je do​bio uoči one ne​uspješne akci​je, pa mu pad​ne na pa​-
met kako bi, uz malo sre​će, već isto​g a tre​na mo​g ao po​r azgo​va​r a​ti s no​vi​na​r om. Kako je odu​vi​jek
pre​zi​r ao razmetljivce koji ho​da​ju uli​com s tom anti​pa​tič​nom napra​vom prislo​nje​nom uz uho, zađe u
naj​bli​žu vežu, na​zo​ve informa​ci​je i reče:
– Mo​lim vas broj ured​ništva Ma​g a​zi​na X.
– Tog sme​ća – reče te​le​fo​nisti​ca, oči​to za​bo​r a​vivši na poslovni ko​deks.
– Ako vas čuju – pre​ko​r i je Ba​nić – na​pi​sat će kako ste kao agenti​ca KOS-a si​lo​va​li ma​lo​dob​nog
ne​ća​ka.
Kao da je pre​ču​la nje​g o​vu za​jed​lji​vu primjed​bu, te​le​fo​nisti​ca odvergla broj i pre​ki​ne vezu.
Tru​de​ći se da ne za​bo​r a​vi tih se​dam bro​je​va, Ba​nić brzo na​zo​ve ured​ništvo.
– Ma​g a​zin X! Izvol’te – za​čuo se lju​ba​zan ženski glas.
– Tre​bam gospo​di​na Šta​ko​r a.
– Kakvog Šta​ko​r a!? – ču​di​la se ženska. Mo​r a​la je zna​ti o kome je ri​ječ, ali je si​g urno če​ka​la da
čuje pra​vo ime i pre​zi​me.
– Onog Rattu​sa Cro​ati​cu​sa... – zbu​ni se Ba​nić.
– Si​g urno tre​ba​te gospo​di​na Ivu Sta​ko​r ovskog. Po​ku​šat ću vas prespo​ji​ti.
U slu​ša​li​ci nešto kvrc​ne i iz nje se razli​je sinte​tič​ka izved​ba onog pozna​to​g a glazbe​nog bro​ja
Scotta Jopli​na iz filma Ža​lac. Pola glu​pih tvrtki u ovoj zemlji ima​lo je taj te​le​fonski »čip«.
U vežu uđe posta​r i​ji čovjek u si​vom ka​pu​tu ko​r a​ča​ju​ći ravnim ali drhta​vim ho​dom pre​ka​lje​na
pi​janca. Vi​djevši Ba​ni​ća, usklikne:
– Je​ba​te! I tu vas ima!
Za​tim pri​đe zidu, raskopča ka​put i hla​če te poč​ne mokri​ti.
– Ne može se čovjek više na miru ni po​pi​ša​ti od vas mo​bi​te​la​ša!
Po​tom se otre​se, za​kopča i kre​ne iz veže, sve​jed​na​ko ki​ma​ju​ći gla​vom i gle​da​ju​ći u Ba​ni​ća, koji
je još uvi​jek če​kao vezu. Ko​nač​no se iz slu​ša​li​ce za​ču​je no​vi​na​r ov glas, za​ču​đu​ju​će bistar i tri​je​zan.
– Sta​ko​r ovski, izvo​li​te.
– Ba​nić ov​dje.
– Ka​kav sad Ba​nić?
– Sje​ća​te se, častio sam vas s ne​ko​li​ko vi​nja​ka u Ta​verni – reče istra​ži​telj, ne bi li ne​ka​ko osvje​-
žio pamće​nje kro​nič​no​g a pi​janca. – Ono​g a dana... za vri​je​me prosvje​da onih trgo​vač​kih rad​ni​ka koje
je po​li​ci​ja razju​r i​la. Vi ste mi objasni​li bit tog do​g a​đa​ja.
– Niste li vi onaj s pi​vom?
Ba​ni​ću lakne. Piće je, dakle, bilo Šta​ko​r o​va me​mo​r ijska sklopka.
– Htio sam po​r azgo​va​r a​ti o va​šem da​našnjem članku. Sje​ća​te se kako sam vam re​kao da se i sâm
na​la​zim pred odre​đe​nim poslovnim aranžma​nom s Luc​ky holdingom?
– Ne sje​ćam se – odvra​ti no​vi​nar, a po​tom ipak doda: – I što biste s tim člankom?
– Za​ni​ma me u ko​joj je mje​r i isti​nit.
– Dra​g i gospo​di​ne! Nama su no​vi​na​r i​ma že​lje na​ših či​ta​la​ca iznad sva​ke isti​ni​tosti!
Na​kon toga, shva​tivši valjda kako Ba​nić ipak ne pri​pa​da ple​me​nu nje​g o​vih či​ta​la​ca, nasta​vi:
– Kao i svi osta​li, u jed​nom je di​je​lu isti​nit, a u svim osta​li​ma neis... u svim osta​li​ma po​ma​lo li​te​-
ra​r i​zi​r an.
– Uči​ni​lo mi se da ste no​vinski portret gospo​di​na La​ko​te napra​vi​li po mo​de​lu Gra​đa​ni​na Ka​-
nea...
– Niste valjda oče​ki​va​li da ću ga napra​vi​ti po mo​de​lu Ve​li​kog Gatsbyja? – kratko će Šta​kor ko​je​-
mu se, či​ni​lo se, ne​ka​mo žu​r i​lo. – Slu​šajte, čeka me sasta​nak ured​ništva. Re​ci​te brzo što vas za​ni​ma!
– Za​ni​ma me je li La​ko​ti​na žena uisti​nu ote​ta. Na kra​ju lista su de​manti​ji – posta​vi Ba​nić pi​ta​nje
od ko​je​g a je najvi​še oče​ki​vao.
– To pi​tajte nje​g a! – otpovrne no​vi​nar.
– Zašto?
– Zato što nam je on ispri​čao tu pri​ču – reče Joe Šta​kor pa spusti slu​ša​li​cu.
Svjestan kako je gdje​kad ko​r isno usputnom pi​jancu pla​ti​ti po​ko​je piće, Ba​nić za​do​voljno spre​mi
mo​bi​tel u džep ka​pu​ta, pa iza​đe iz veže koja je za​uda​r a​la na urin.
 10.

U TRI UJUTRO NETKO POZVO NI DO LJE na vra​ti​ma Ba​ni​će​va ure​da, isprva dva, tri puta kratko, posli​je dugo i
uporno. Ba​nić se pre​ne iz laka sna pi​ta​ju​ći se tko bi to mo​g ao biti. Pi​janci iz Kica već su po​o davno
na​pusti​li poprište svo​je vje​či​te bitke s alko​ho​lom, lju​bavni​ce koje ne​na​da​no do​la​ze u sitne sate nije
odavno imao, a pred po​li​ci​jom, koja u ovo doba voli pri​vo​di​ti lju​de na informa​tivne i dru​g e razgo​-
vo​r e, bar za​sa​da nije bio ništa kriv. Po​misli za​tim i na onu najgo​r u va​r i​jantu. Li​di​ji je moglo no​ćas
pozli​ti, pa ne bi bilo ni​kakvo čudo da su Nika ili nje​zin Englez do​lje pod pro​zo​r om. Pre​ko​r a​va​ju​ći se
što je po​novno pro​pustio oti​ći do Ni​ki​ne majke, ili je bar nazva​ti i po​r azgo​va​r a​ti o tome što je zapra​-
vo muči, pro​na​đe u mra​ku šla​pe, pri​đe pro​zo​r u i otvo​r i ga.
Kroz sla​bim svjetlom osvi​jetljen pro​laz ki​ne​ma​togra​fa hu​jao je jak sje​verni vje​tar, klo​pa​r a​ju​ći
pro​zorskim kri​lom koje je netko u susjed​stvu za​bo​r a​vio zatvo​r i​ti. Do​lje u sjenci, uz sama vra​ta, sta​-
jao je čovjek u du​g om zimskom ka​pu​tu i s tamnim še​ši​r om na gla​vi. Osje​ća​ju​ći kako mu u tankoj
pru​g astoj pi​dža​mi biva sve hlad​ni​je, Ba​nić upi​ta neznanca što tra​ži.
– Šef bi htio razgo​va​r a​ti s vama – otpovrne čovjek sa še​ši​r om tru​de​ći se da ne pro​bu​di susjed​-
stvo.
Iako je po gla​su od​mah pre​poznao Si​ni​šu Smo​ko​vi​nu, La​ko​ti​na pa​si​o ni​r a​nog lovca na bi​jesne i
osta​le li​si​ce, istra​ži​telj mu od​g o​vo​r i drskim i od​luč​nim gla​som:
– Neka dođe ujutro!
Re​kavši to, za​lu​pi pro​zo​r om i za​vu​če se pod topli pokri​vač. Pred​mni​je​vao je da je La​ko​ti​na
izne​nad​na potre​ba za razgo​vo​r om u ne​kakvoj vezi s člankom u ju​če​r ašnjim no​vi​na​ma, ali ipak nije
htio pi​to​mo i krotko udo​vo​lja​va​ti nje​g o​vim že​lja​ma. K vra​g u, mo​g ao se strpje​ti tih ne​ko​li​ko sati i
doći ujutro!
Sad se zvo​no ogla​si du​g im, otegnu​tim zvu​kom, po čemu se moglo zaklju​či​ti da se taster zagla​-
vio, ili da onaj do​lje ne ski​da prst s nje​g a. Sve svjesni​ji toga da se Štri​g i​noj upornosti i La​ko​ti​noj ulti​-
ma​tivnosti neće tek tako lako odupri​je​ti, Ba​nić po​novno iza​đe na pro​zor.
– Če​kam vas. Šef ima do​bre vi​jesti za vas.
Misle​ći sve​jed​na​ko na onaj si​lan no​vac ko​jim mu je
La​ko​ta mo​g ao za​g orča​ti ži​vot, Ba​nić upa​li svjetlo i poč​ne se odi​je​va​ti. Na​r avno, zvo​no se više
nije ogla​ša​va​lo. Oso​ko​ljen svjetlom na nje​g o​vu pro​zo​r u, Štri​g a je za​ci​je​lo če​kao, po​cupku​ju​ći od
hlad​no​će u vjetrom ispu​nje​nom pro​la​zu.
Na​kon de​se​tak mi​nu​ta Ba​nić iza​đe i kre​ne za Štri​g om koji ga je brzo vo​dio pre​ko Bri​tanskog
trga do parki​r a​lišta pokraj auto​busnog sta​ja​lišta.
– Sje​verni vje​tar i ne​ko​li​ko stupnje​va ispod ništi​ce najgo​r i su znak. Ako sad za​pad​ne sni​jeg, bit
će ga do Uskrsa – go​vo​r io je Štri​g a, tek to​li​ko da pre​ki​ne muč​nu ti​ši​nu.
Ba​nić ne od​g o​vo​r i; uopće ga nije za​ni​ma​la me​te​o ro​lo​g i​ja jed​nog lovca na li​si​ce. Sve​jed​na​ko je
šu​tio, a za​tim, kad mu je Štri​g a otvo​r io stražnja vra​ta BMW-a, spretno je ušao i za​va​lio se na stražnje
sje​dište.
Jed​na​ko brzo Štri​g a otvo​r i i pred​nja vra​ta i sjed​ne do vo​za​ča, u ko​je​mu Ba​nić od​mah pre​pozna
Jerka Soldu.
– Oho, i di​r ektor cigla​ne je ov​dje! – reče iro​nič​no, pa za​pa​li ci​g a​r e​tu.
Soldo se okre​ne pre​ma istra​ži​te​lju i pogle​da ga oči​ma pu​nim nevje​r i​ce, kao da mu nije jasno
odakle zna za tu ne​o bič​nu po​je​di​nost.
– Mo​lio bih vas da ne pu​ši​te! – upo​zo​r i ga Štri​g a.
– Mo​li​te me uza​lud! – od​bru​si Ba​nić. – Ako me vaš šef želi vi​dje​ti u ova​ko nepri​lič​no vri​je​me,
kada se i psa pušta na miru, onda će to biti uz komfor koji meni od​g o​va​r a!
Štri​g a samo slegne ra​me​ni​ma, a Soldo pokre​ne auto, napra​vi ci​je​li krug pre​ko praznog trga i
kre​ne uz​brdo Na​zo​r o​vom uli​com.
– Če​kajte! – prosvje​do​vao je Ba​nić to​bo​že ozbiljnim gla​som. – Rekli ste da ide​mo šefu, a ne
pred​sjed​ni​ku!
– Suz​drži​te se od du​ho​vi​tosti! – opo​me​ne ga Štri​g a koji je, zna​ju​ći da se u toj uli​ci na​la​zi
raskošna vila pred​sjed​ni​ka drža​ve, shva​tio Ba​ni​će​vu alu​zi​ju.
Na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta oni pro​đo​še za​vo​je Na​zo​r o​ve uli​ce i na​đo​še se na Cmro​ku. Soldo za​-
usta​vi BMW ispred pozna​to​g a grad​skog sanjka​lišta, na mjestu gdje je da​nju sta​jao auto​bus za
Prekrižje, a Štri​g a po​ka​že prstom pre​ma sta​bli​ma što su se na​dvi​la iznad resto​r a​na Šumski dvor.
– Tamo vam je u autu. Želi da razgo​va​r a​te u če​ti​r i oka.
Ba​nić iza​đe iz auto​mo​bi​la i bo​r e​ći se sa snažnim vjetrom kre​ne pre​ma autu što se na​zi​r ao u mra​-
ku. Bio je to ne​ka​kav rasko​šan, go​lem i nevje​r o​jatno skup merce​des ko​je​mu istra​ži​telj uopće nije
znao ozna​ku. Sje​ćao se samo da je jed​nom na te​le​vi​zi​ji vi​dio taj tip vo​zi​la, i to lje​tos, kada su nji​me
do​vezli Mic​ka Jagge​r a u ho​tel Inter-Conti​nental.
Krsto La​ko​ta ga je do​če​kao mirno sje​de​ći na stražnjem sje​dištu. Ba​nić otvo​r i vra​ta, uđe i sjed​ne
do nje​g a. Merce​des je uisti​nu bio to​li​ko prostran da se u nje​mu moglo ko​motno sje​di​ti i ugod​no
razgo​va​r a​ti, kao u po​ve​ćem se​pa​r eu kakvog bo​ljeg lo​ka​la.
– Do​bra ve​čer, gospo​di​ne Ba​ni​ću – poz​dra​vi ga La​ko​ta svo​jim apso​lutno sta​lo​že​nim to​nom.
– Pri​je bih re​kao da je jutro.
– Ja sam prob​dio ci​je​lu noć bo​r e​ći se s pri​lič​no ja​kim uzbu​đe​nji​ma. Zato na jutro još i ne po​-
mišljam.
– Ali ste ima​li ja​kih razlo​g a da me izvu​če​te iz kre​ve​ta. Bu​du​ći da mi vaši go​r i​le nisu po​lo​mi​li
prste, od​bi​li bu​bre​g e ni slo​mi​li vi​li​cu, pretpostavljam da još nije pro​šao rok u ko​je​mu vam mo​r am
vra​ti​ti va​ših »uglavnom« pošte​no za​r a​đe​nih četvrt mi​li​ju​na.
La​ko​ta du​bo​ko uzdahne, a Ba​nić izva​di Marlbo​r o i za​pa​li. Na​kon što je otpuhnuo prvi dim,
vlasnik Luc​ky holdinga se za​kašlje, a istra​ži​telj za​jed​lji​vo pri​mi​je​ti:
– Taj vaš ka​šalj za​ci​je​lo je la​g a​ni la​r ingi​tis. Ko​li​ko znam, vi ste ve​li​ki pro​tivnik pro​tu​ni​ko​-
tinskog fa​šizma.
– Znam da ima​te pra​va na ljutnju i ne zamje​r am vam – reče La​ko​ta, pa pokre​tom ruke rastje​r a
obla​čić dima koji mu je ušao u lice. – Du​žan sam vam ti​su​ću ispri​ka i pet ti​su​ća ma​r a​ka ho​no​r a​r a.
Najbo​lje će biti da ih od​mah uzme​te.
Re​kavši to, La​ko​ta mu pru​ži po​de​be​lu pla​vu omotni​cu u ko​joj su se mo​r a​le na​la​zi​ti sve same
sto​ti​ce.
– Otkud sad ta promje​na? – za​ču​di se istra​ži​telj spremno uzevši omotni​cu s novcem. Fi​nancijska
si​tu​aci​ja u ko​joj se na​la​zio nije mu do​pušta​la du​g otrajna ko​le​ba​nja i razmišlja​nja o poslovno​me mo​-
ra​lu i po​no​su.
– Ispri​čat ću vam sve po redu kako biste upozna​li si​tu​aci​ju u ko​joj se na​la​zim. To je je​di​ni na​čin
da shva​ti​te moje po​te​ze i od​lu​ke.
Ba​nić ga šutke pogle​da, za​tim uga​si ci​g a​r e​tu u pe​pe​lja​r i što se na​la​zi​la u vra​ti​ma. Ne to​li​ko zbog
bo​g a​ta​ša, ko​li​ko zbog sebe sama; i nje​g ov je dušnik pod​no​sio ci​g a​r etni dim tek pošto bi se do​bro
naklju​kao Pholco​di​nom.
– Moja je supru​g a pri​je go​to​vo tri tjed​na tre​ba​la poslovno otpu​to​va​ti u Münc​hen. Na aero​drom
je otišla sama, ali mi na​ve​čer nije ja​vi​la da je sretno stigla. Slje​de​ćeg sam dana nazvao zra​koplovnu
kompa​ni​ju i otkrio da čak nije bila u avi​o nu premda je ima​la re​zervi​r a​nu kartu. Isprva sam se tje​šio
misle​ći kako je ri​ječ o kakvu nespo​r a​zu​mu ili ženskom hiru, ali sam na​kon če​ti​r i ili pet dana shva​tio
da se do​g o​di​lo ono najgo​r e. Bety je netra​g om nesta​la. Pri​je otpri​li​ke de​set dana te​le​fo​nom su mi se
ja​vi​li neki lju​di koji su tvrdi​li da se moja žena na​la​zi u nji​ho​vim ru​ka​ma i da je za​sa​da na si​g urno​me.
– Kako ste zna​li da ne lažu?
– Ne ra​zu​mi​jem – go​to​vo se zbu​ni La​ko​ta.
– Mislim, jesu li vam posla​li neki do​kaz za to?
– Ah da – dosje​ti se on – posla​li su mi nje​zi​nu avi​o nsku kartu. No ka​za​li su mi da ću je po​novno
vi​dje​ti samo ako im ispla​tim pola mi​li​ju​na ma​r a​ka.
– To vam se či​ni​lo pre​ve​li​kom svo​tom? – upi​ta istra​ži​telj za​jed​lji​vo, pretpostavlja​ju​ći kako
samo vri​jed​nost upravne zgra​de holdinga vi​šestru​ko nad​ma​šu​je tu otkupni​nu.
– Ah, ne pozna​je​te vi mene – uzdahne bo​g a​taš, pa nasta​vi: – Nema tog novca koji ne bih dao za
Betynu si​g urnost! Pristao bih biti gol i bos, si​r o​ma​šan kao crkve​ni miš, samo da je po​novno vi​dim.
No otmi​ča​r i su ci​je​lu stvar jako za​kompli​ci​r a​li, javlja​li su se ri​jetko i stalno mi​je​nja​li uvje​te i na​čin
razmje​ne, po čemu mi se uči​ni​lo kako ni sami nisu si​g urni na koji bi na​čin okonča​li sve to, a da se
pri​tom ne izlo​že opasnosti uhi​će​nja.
– Niste oba​vi​jesti​li po​li​ci​ju?
– Ni​sam – odvra​ti La​ko​ta. – Ne sto​g a što su mi oni to najstro​že za​bra​ni​li, nego zato što sam po
sva​ku ci​je​nu htio iz​bje​ći ri​zik. Uosta​lom, oni ni​ka​da ne bi prista​li ra​di​ti po mo​jim upu​ta​ma niti bi se
do​g o​va​r a​li s otmi​ča​r i​ma. Sve bi svo​je na​po​r e usmje​r i​li na to da ih uhva​te. Na taj bih na​čin svo​ju ženu
izlo​žio pre​ve​li​koj opasnosti.
– I što je bilo da​lje?
La​ko​ta se za​va​li dub​lje u sje​da​lo i pokri​je oči ru​ka​ma. Vi​dje​lo se da je silno za​bri​nut za ženu, te
da mu čak i to što mora pri​ča​ti o sve​mu na​no​si bol.
– Pri​je tje​dan dana su mi se ja​vi​li re​kavši mi kako samo u znak do​bre vo​lje mo​r am ispo​r u​či​ti
po​lo​vi​cu novca, a da za uzvrat ne do​bi​jem ništa osim obe​ća​nja da će s njom do​bro postu​pa​ti. Bo​je​ći
se cjenka​nja i pri​g o​va​r a​nja, pristao sam i na tu ne​r a​zumnost.
– Tad ste potra​ži​li mene?
Od​g o​vor je bio to​li​ko očit da ga je La​ko​ta pre​šu​tio.
– Tra​ži​li su da im no​vac do​ne​se ne​utralna oso​ba, odvjetnik ili pri​vatni de​tektiv koji ima adre​su i
broj u ime​ni​ku, kako bi mu mogli provje​r i​ti vje​r o​dostojnost. Osta​tak pri​če sa sa​mo​borskom cestom i
mo​bi​te​lom zna​te i sami, ali vam se ku​nem da ni u jed​nom tre​nu ni​sam znao da će no​vac po​ku​pi​ti na
ona​ko bru​ta​lan na​čin, da će vas na​pasti i ozli​je​di​ti. Da sam na to mo​g ao i po​misli​ti, za​ci​je​lo ne bih
pristao.
– Pri​je ste mi rekli kako sam im tre​bao dati no​vac i do​bi​ti nešto za uzvrat.
– Da. To je bila nji​ho​va ide​ja. Tra​ži​li su od mene da vam o pra​voj biti posla ništa ne ka​žem.
Rekli su da za vas smislim ne​kakvu zgod​nu, priklad​nu pri​ču, te da će vam oni već nešto dati. Ka​kav
klju​čić, pismo, adre​su ili neku dru​g u bezve​za​r i​ju koju ćete vi do​ni​je​ti kao re​zultat do​bro obavlje​na
posla.
– Zgod​no – nasmi​je se Ba​nić gorko. – Li​je​po ste se za​ba​vi​li sa mnom. I vi i oni. Da su me ubi​li,
stvar bi dje​lo​va​la još uvjerlji​vi​je. Pa da, zašto se niste tako do​g o​vo​r i​li? Za dru​g i dio novca mogli ste,
za promje​nu, unajmi​ti kakvo​g a odvjetni​ka.
– Znao sam da ćete o meni svašta misli​ti.
– To je re​če​ni​ca kakvu izgo​va​r a​ju uspa​lje​ni​ce na​kon što su već ski​nu​le grud​njak i ga​ći​ce – od​-
bru​si Ba​nić nesvjesno va​de​ći novu ci​g a​r e​tu.
Drskost te primjed​be po​mu​ti​la je La​ko​tin mir i on, prvi put te noći, po​vi​si glas:
– Slu​šajte me, gospo​di​ne Ba​ni​ću! Nismo se sasta​li kako bih cvi​lio pred vama, ispri​ča​vao se i slu​-
šao vaše drske primjed​be.
– Nego?
– Nego kako bismo nasta​vi​li za​po​če​ti po​sao. No​ćas su me po​novno nazva​li i rekli kako je prvi
dio posla uspješno obavljen, te kako žele da se sutra oba​vi i osta​lo. Tra​že istog posred​ni​ka.
– Oho! Do​pa​lo im se šu​ti​r a​ti me u gla​vu!
– Za to sam spre​man iz​dvo​ji​ti dva​de​set ti​su​ća ma​r a​ka. Za vas to za​si​g urno nije svo​ta koju biste
tek tako od​ba​ci​li – reče La​ko​ta kao da se nada kako će pri​ča o novcu umi​r i​ti istra​ži​te​lje​vu ogorče​-
nost.
– Na​r avno da nije! Ali sam se na ovu gla​vu već popri​lič​no na​vi​kao i ne bih je tek tako od​ba​cio.
Slu​šajte me, gospo​di​ne La​ko​ta, to​li​ki no​vac za jed​nu ženu! Zar vam se ne bi više ispla​ti​lo naći novu i
prište​dje​ti četvrt mi​li​ju​na ma​r a​ka plus dva​de​set ti​su​ća? Za te se novce može ku​pi​ti bar pet, šest ne​-
renta​bilnih cigla​na.
– Ne do​puštam da tako razgo​va​r a​te sa mnom! – pro​sikće La​ko​ta. – Ako niste spo​sob​ni oba​vi​ti taj
si​tan po​sao, te​le​fonski je ime​nik pre​pun odvjetnič​kih kance​la​r i​ja.
– Ne bih vam baš savje​to​vao da za ta​kav po​sao uzi​ma​te odvjetni​ka. Ako ga netko klo​pi po gla​vi i
otme torbu s novcem, na​te​zat ćete se s njim go​di​na​ma i obi​la​zi​ti razne su​do​ve.
– Zna​či li to da ipak prista​je​te?
– Tre​ba mi tih dva​de​set so​mo​va. De​zinfi​ci​r at ću ih u va​r i​ki​ni i uvje​r a​va​ti sama sebe da sam ih
do​bio na lutri​ji – reče Ba​nić pre​ko vo​lje, razmišlja​ju​ći po​najpri​je o Ni​ki​noj ško​la​r i​ni i Li​di​ji​nu
eventu​alnom li​je​če​nju.– U ve​li​koj nuždi, kakvu vi ne biste ra​zumje​li, čovjek je spre​man no​som za​r o​-
va​ti po ko​je​kakvim govni​ma. No ka​kav je sada plan? Hoće li biti vo​zi​ka​nja po karlo​vač​koj ili kri​že​-
vač​koj oko​li​ci?
La​ko​ta se okre​ne ustra​nu, pri​tisne taster i spusti pro​zorsko okno, pušta​ju​ći u auto hla​dan noć​ni
zrak. Po​tom, ne gle​da​ju​ći više u Ba​ni​ća, od​g o​vo​r i:
– Zvat ćemo vas ti​je​kom dana na mo​bi​tel, ali će se razmje​na sva​ka​ko oba​vi​ti noću. Do​bit ćete
po​novno kovče​žić s novcem... mo​bi​tel već ima​te. Nazvat će vas samo je​danput i ka​za​ti vam mjesto
sastanka i vri​je​me u koje mo​r a​te sti​ći na odre​dište. Pre​dat ćete im no​vac i do​vesti moju jad​nu Bety.
Sve je pri​lič​no jed​nostavno, ali, na​ža​lost, ne i posve be​zo​pasno.
 11.

U DVA POSLI JE PO NO ĆI MAHNI TI JE VJE TAR pre​ko puste Ave​ni​je Bo​logne razno​sio pra​ši​nu, sitne otpatke i
po​ne​ku plastič​nu bocu. S desne stra​ne ceste ši​r io se niz sta​r ih kusto​šijskih kuća, na či​jim pro​zo​r i​ma
nije gorje​lo baš ni​jed​no svjetlo, a s li​je​ve, na vrhu pružno​g a na​si​pa, mi​r o​va​la je du​g ač​ka kompo​zi​ci​-
ja te​r etno​g a vla​ka. Osje​ća​ju​ći se po​novno kao je​di​na bu​da​la koja radi u ovo doba noći, Ba​nić je pri​-
tiskao pa​pu​či​cu svo​g a golfa, jer je za ne​ko​li​ko mi​nu​ta tre​bao biti ispod na​dvožnja​ka ko​jim završa​va
ova du​g ač​ka uli​ca. U La​ko​ti​nu su mu holdingu dali kovče​žić s novcem koji ovaj put nisu učvrsti​li po​-
li​cijskim li​si​ca​ma. Ci​je​lo je vri​je​me pogle​da​vao u retro​vi​zor ne bi li otkrio pra​ti li ga tko, ali ni​kog,
baš ni​ko​g a nije bilo na cesti. Onih ne​ko​li​ko auto​mo​bi​la što ih je za​mi​je​tio iza sebe već je odavna
skre​nu​lo u pokrajnje uli​ce i otišlo svo​jim pu​tem.
Ono​g a tre​na kada je pri​ko​čio nad​svo​đen tamnim lu​kom na​dvožnja​ka zazvo​nio je mo​bi​tel. U po​-
ma​lo uza​lud​noj na​ka​ni da im po​ka​že kako ove noći on vodi igru, pustio je mo​bi​tel da zvo​ni i uzeo ga
u ruku tek na​kon što se peti ili šesti put ogla​sio.
– Za pet mi​nu​ta uđi u pod-od​su​sed​sku ce​menta​r u! – bilo je sve što je čuo iz slu​ša​li​ce.
Ba​nić od​mah shva​ti da je to onaj isti glas, glas čovje​ka koji po​ku​ša​va prikri​ti go​vornu manu.
Pri​je no što će kre​nu​ti da​lje, on izva​di Smith&Wesson iz ko​r i​ca što ih je no​sio pod sa​ko​o m, pa ga sta​-
vi na sje​dište tako da mu bude na​dohvat ruke.
Pod​su​sed​ska ce​menta​r a bio je go​le​mi sivi objekt što je, na​kon što su ga pri​je mno​g o go​di​na
zatvo​r i​li, ostao kao prlja​vi ružni spo​me​nik nepro​mišlje​nosti​ma so​ci​ja​listič​ko​g a gospo​darstva. Izdi​-
zao se jasno i vi​so​ko nad oko​li​šem, i svo​jim je go​le​mim i prlja​vim ko​nu​si​ma, re​do​vi​ma hrđa​vih pro​-
zo​r a i me​talnih konstrukci​ja, po​tamnje​lim i umrlja​nim zi​do​vi​ma upro​pašta​vao ina​če pi​to​mi pejsaž
kra​ja.
Na​kon ma​nje od pet mi​nu​ta Ba​nić skre​ne s ceste i pro​đe kroz ši​r om otvo​r e​ne i dje​lo​mi​ce razva​-
lje​ne vratni​ce na​pušte​ne tvorni​ce ce​menta. Iako mu nitko nije re​kao gdje tre​ba sta​ti, on za​usta​vi auto
de​se​tak me​ta​r a od ula​za, uga​si mo​tor, zatrepće svjetli​ma, pa onda i njih uga​si. Uzme po​tom re​volver
u desnu ruku, a kovče​žić s novcem u li​je​vu, pa se mirno naslo​ni na sje​dište. Znao je da sada tre​ba
samo oprezno i strplji​vo če​ka​ti.
Iz tame u ko​joj se skri​va​la jed​na od pokrajnjih zgra​da, za​ci​je​lo bivša portirni​ca ili ču​varni​ca,
po​ja​vi se vi​so​ka sje​na muškarca. Imao je go​to​vo do zemlje du​g a​čak ka​put od tvrdog i nepro​mo​či​vog
ma​te​r i​ja​la, koji je pri neznanče​vim ko​r a​ci​ma šuštao. Na gla​vi je no​sio še​šir po​ši​r o​ka obo​da, na​lik na
one kakvi se mogu vi​dje​ti u filmo​vi​ma o Divljem za​pa​du. Še​šir je tako na​bio na čelo da mu se za​ci​je​-
lo ni da​nju ne bi moglo vi​dje​ti lice. Ho​dao je po​la​ko i ne​ka​ko pa​r ad​no, baš kako obi​ča​va​ju či​ni​ti ba​-
ha​ti i sa​mo​uvje​r e​ni lju​di, oni koji su svjesni kako su sve stva​r i pod nji​ho​vim nad​zo​r om.
Vi​djevši ga kako se po​la​ko ali od​luč​no pri​bli​ža​va auto​mo​bi​lu, Ba​nić otvo​r i pro​zor i čvršće
stegne re​volver što ga je sve​jed​na​ko držao u ruci. Bio je opre​zan i sumnji​čav; bilo je oči​to da nezna​-
nac sa še​ši​r om do​la​zi po svo​jih četvrt mi​li​ju​na ma​r a​ka, ali ote​te žene nije bilo nig​dje. Pet ili šest ko​-
ra​ka od golfa muška​r ac zasta​ne, od​ba​ci opu​šak ustra​nu, pa se ti​him i za​povjed​nim gla​som obra​ti Ba​-
ni​ću:
– Spusti torbu s novcem!
– Gdje je žena?
 – Pre​vi​še pi​taš!
Ba​nić ispru​ži li​je​vu ruku kroz otvo​r e​ni pro​zor i spusti kovče​žić na tlo.
– Do​bro. Sad vozi do​lje do one nads-strešni​ce. Čeka te u toyo​ti.
I dok je pro​matrao vi​so​kog muškarca koji je če​kao da golf ode, Ba​ni​ću su pa​da​le na pa​met sva​-
ko​ja​ke misli. Mo​g ao je mirne duše po​tegnu​ti re​volver i na​pu​ni​ti mu trbuh sa šest me​ta​ka. Imao bi na​-
kon toga niz ne​ugod​nih razgo​vo​r a na po​li​ci​ji, ali bi na kra​ju, uz La​ko​ti​no svje​do​če​nje i utje​caj, si​-
gurno sve do​bro završi​lo. Nitko nije vo​lio otmi​ča​r e pa bi i po​li​ci​ja, una​toč tome što se nije ra​di​lo o
nužnoj sa​mo​o bra​ni, najvje​r o​jatni​je zažmi​r i​la. No uz nje​g o​vu na​r av još ga je jed​na stvar spre​ča​va​la u
tome da ci​je​li slu​čaj završi na ta​kav na​čin. Na​ime, posto​ja​la je vrlo ve​li​ka opasnost da tip sa še​ši​r om
nije sam. U tom je slu​ča​ju netko iz tame mo​g ao za​pu​ca​ti na Ba​ni​ća ili na ote​tu ženu. Isto se tako, tamo
da​lje u mra​ku, uz toyo​tu u ko​joj je na​vod​no če​ka​la prepla​še​na Bety, mo​g ao na​la​zi​ti još netko tko pro​-
matra teče li razmje​na u redu, netko tko bi mo​g ao brzo sjesti u auto i po​bje​ći s ote​tom že​nom.
Ne, to nije do​la​zi​lo u ob​zir, po​misli istra​ži​telj, nije on Ro​bin Hood pa da sam di​je​li pravdu, nego
pro​fe​si​o na​lac koji mora pošto​va​ti do​g o​vo​r e​na pra​vi​la razmje​ne. Okre​ne sto​g a ključ, otplju​ne pre​-
zirno kroz otvo​r e​ni pro​zor i kre​ne pre​ma dru​g om kra​ju na​pušte​ne ce​menta​r e. U retro​vi​zo​r u je mo​-
gao jasno vi​dje​ti kako je onaj sa še​ši​r om zgra​bio kovče​žić, za​vi​r io u nj, a za​tim svom sna​g om
potrčao pre​ma izla​zu iz ce​menta​r e, gdje ga je mo​r ao če​ka​ti auto​mo​bil pripremljen za bi​jeg.
Na​kon sto​ti​njak me​ta​r a Ba​nić upa​li svjetla i pod ši​r o​kom nad​strešni​com, sagra​đe​nom od sta​r ih
da​sa​ka i crno​g a smo​lastog pa​pi​r a spa​zi parki​r a​nu ze​le​nu toyo​tu. Za​usta​vi se ne​ko​li​ko ko​r a​ka iza nje,
strpa re​volver u džep, iza​đe iz auta, zaklju​ča ga i pri​je​đe u toyo​tu.
Otmi​ča​r i su se ovo​g a puta oči​to drža​li do​g o​vo​r e​nih pra​vi​la. Ispod upravlja​ča Ba​nić spa​zi ključ
koji je bio na svo​me mjestu, okre​ne se i ugle​da Bety, supru​g u Krste La​ko​te. Sje​di​la je u toploj i za​ci​-
je​lo sku​poj bundi, na gla​vi je ima​la še​ši​r ić, a na nosu ve​li​ke tamne na​o ča​le. Po blje​di​lu nje​zi​na lica i
po tome kako se opusti​la i za​ba​ci​la gla​vu na naslon moglo se lako zaklju​či​ti kako je umorna i nasmrt
upla​še​na.
– Ne bri​ni​te se, gospo​đo – po​ku​ša je ohra​bri​ti – za ma​nje od pola sata bit ćete s mu​žem.
Re​kavši to, on upa​li mo​tor, pri​tisne pa​pu​či​cu gasa, napra​vi nagli za​o kret, spre​man da po​ju​r i pre​-
ma izla​zu iz ce​menta​r e. Čuvši tupi uda​r ac, naglo za​ko​či, okre​ne se pre​ma ženi i shva​ti da je ona pri
tom naglom ma​nevru izgu​bi​la ravno​te​žu i pala na sje​da​lo.
– Oprosti​te – reče posti​djevši se zbog svo​je ne​o preznosti. – Jeste li se uda​r i​li?
Nije mu od​g o​vo​r i​la.
Ba​nić brzo upa​li unu​tarnje svjetlo, okre​ne se i, ko​li​ko mu je to razmak izme​đu sje​dišta do​puštao,
nagne nad nesretnu ženu.
Pri padu su joj pale na​o ča​le i še​ši​r ić, a kosa joj se pro​su​la pre​ko bli​je​dog lica. Oči su joj bile
zatvo​r e​ne, a usni​ce posve tamne. Ba​nić joj do​takne le​de​ni obraz, a za​tim prsti​ma potra​ži vratnu arte​r i​-
ju, shva​tivši isto​g a tre​na kako je jed​na je​di​na stvar posve si​g urna: Bety La​ko​ta bila je mrtva!
I tada, baš kao da im je ne​ka​kav ne​vid​lji​vi ce​r e​mo​ni​jal-majstor dao znak, prostra​no se dvo​r ište
ce​menta​r e ispu​ni blješta​vim auto​mo​bilskim fa​r o​vi​ma, po​divlja​lim za​vi​ja​njem si​r e​na i pla​vi​častim
žmi​g a​njem ro​ta​cijskih svje​ta​la. Po​li​cijski auto​mo​bi​li, njih tri ili če​ti​r i, možda čak i više, po​javlji​va​li
su se sa svih stra​na i uz škri​pu guma za​ustavlja​li se oko ze​le​ne toyo​te. Kroz vra​ta koja su se hitro i
buč​no otva​r a​la, po​put naglo izletje​lih če​po​va šampanjca, iska​ka​li su lju​di u odo​r a​ma, s oružjem i pa​-
li​ca​ma u ru​ka​ma.
 S čud​nim i glu​pa​vim osje​ća​jem kako je kao zad​nja bu​da​la do​pustio da ga dva puta ugri​ze zmi​ja
iz isto​g a grma, Ba​nić brzo iza​đe iz toyo​te s vi​so​ko po​dignu​tim ru​ka​ma.
– Ja sam pri​vatni de​tektiv! – vi​kao je, ali se nitko nije oba​zi​r ao ni na nje​g o​ve ri​je​či ni na službe​-
nu iskazni​cu koju je držao u jed​noj od po​dignu​tih ruku. Dva ili tri plavca sru​či​la su se po​put olu​je na
nje​g a, ne​mi​losrd​no ga obo​r i​la na tvrdo, za​le​đe​no tlo, netko mu je svi​nuo ruke na leđa, dru​g i mu je na
zglavke na​taknuo li​si​či​ne, a tre​ći odu​zeo re​volver iz dže​pa. Osta​li su ga tek tu i tamo uda​r i​li no​g om u
sla​bi​ne. Osje​tio je kako ga po​di​žu i od​no​se ne​ka​mo, čuo je po​vi​ke i psovke, vi​dio bljeska​li​ce fo​to​-
apa​r a​ta kako razdi​r u tmi​nu hlad​ne noći, a po​tom se teško i bolno spustio na neku me​talnu pod​lo​g u,
shva​tivši kako su ga uba​ci​li u »ma​r i​cu«.
Pola sata kasni​je, s ru​ka​ma na le​đi​ma, sje​dio je na ne​udob​no​me drve​nom stolcu u prosto​r i​ji po​-
li​cijske posta​je. Nisu mu uprli reflektor u lice, ali se ipak, sje​de​ći nasred sobe, obasjan usmje​r e​nim
sno​pom svje​tiljke što je visje​la iznad nje​g a, osje​ćao po​put ento​mo​loškog uzorka u koji su uprte ra​-
dozna​le oči onih koje skri​va po​lu​ta​ma rub​nih di​je​lo​va prosto​r i​je. Znao je da u po​li​ci​ji, osim Do​g a​na
i Ko​ma​r a, više go​to​vo i nema lju​di s ko​ji​ma je ne​koć ra​dio i na čije bi se povje​r e​nje oslo​nio, tako da
mu je bilo više no jasno kako razgo​vor što sli​je​di neće biti ni​ma​lo ugo​dan. To više što su ovi novi u
nje​mu kao pri​vatnom istra​ži​te​lju mogli vi​dje​ti samo neku vrstu smi​ješne i pre​zi​r a vri​jed​ne konku​-
renci​je.
U sobu uđe čovjek sred​nje vi​si​ne, ured​no iz​bri​jan, va​lo​vi​te kose i s na​o ča​la​ma me​talna okvi​r a na
nosu. Dje​lo​vao je gospod​ski od​mje​r e​no, baš kao da je u ovaj noć​ni po​sao ne​kom ne​vo​ljom za​lu​tao.
Kad bi se pro​cje​nji​va​lo po fi​zi​o no​mi​ji, pri​je bi se reklo da je agent tu​r istič​ke agenci​je ili viši
bankovni službe​nik.
Re​kavši kako se zove Mrkša, uzeo je Ba​ni​ću osnovne po​datke i po​tanku izja​vu o tome kako se i
zašto na​šao noću u pola tri u auto​mo​bi​lu s mrtvom že​nom. I još k tome u kru​g u na​pušte​ne tvorni​ce
ce​menta. Ba​nić je re​kao sve što je imao ka​za​ti, a po​tom zatra​žio na​zoč​nost svog odvjetni​ka.
– Ovo je samo informa​tivni razgo​vor.
– Nema informa​tivnog razgo​vo​r a bez po​zi​va niti ga ima s li​si​ca​ma na ru​ka​ma.
– Onda ovo shva​ti​te kao informa​tivni razgo​vor s ne​ko​li​ko pro​ce​du​r alnih pogre​ša​ka – nasmi​je
se Mrkša. – Moći ćete pri​mi​je​ni​ti sve pravne li​je​ko​ve, ali tek kad od​g o​vo​r i​te na sva pi​ta​nja.
– Pa u izja​vi su vam od​g o​vo​r i na sva pi​ta​nja koja mi uopće mo​že​te posta​vi​ti! Od​luč​no tra​žim
odvjetni​ka!
– Što je, tra​ži odvjetni​ka!? – za​ču​je se bi​jesni glas čovje​ka koji se u taj čas po​ja​vio na vra​ti​ma. –
Zad​nja lo​pu​ža i lu​pež da​nas se po​zi​va na ljud​ska pra​va, de​mokra​ci​ju i slič​ne pizda​r i​je!
Čovjek je bio ni​že​g a rasta, pri​lič​no će​la​ve gla​ve i ne​ka​ko ugla​ta, kva​dra​tič​na lica, kao da mu ga
je netko iste​sao u tri, če​ti​r i po​te​za. No​sio je pre​usko odi​je​lo boje cigle pod ko​jim se jasno na​zi​r a​la
nje​g o​va musku​la​tu​r a. Pri​đe Ba​ni​ću i zagle​da mu se u lice opasnim, pro​dornim pogle​dom u ko​je​mu
se nisu baš mogle pro​či​ta​ti do​bre namje​r e.
– Što je, odvjetni​ka bi? Ho​ćeš li i stju​arde​su da te dvo​r i dok bu​deš od​g o​va​r ao? Je li?
Re​kavši to, oša​ma​r i Ba​ni​ća iz sve sna​g e pu​nim dla​nom, najpri​je s li​je​ve, a za​tim i s desne stra​ne.
Je​dva oču​vavši ravno​te​žu, Ba​nić opi​pa je​zi​kom zube na​da​ju​ći se da su još uvi​jek svi na mjestu.
– Re​ci​mo da sam se pre​do​mislio – reče, zna​ju​ći da ni​je​dan od nje​g o​vih zahtje​va neće biti
prihva​ćen. I pre​do​bro je znao taj soj inspektorâ. – Ne tre​bam odvjetni​ka. Možda bih se za​do​vo​ljio s
tim da mi dok go​vo​r i​te ne plju​je​te u lice.
– Koji ti je taj!? – pogle​da na​bi​je​ni tip Mrkšu izne​na​đen drskošću ispi​ta​ni​ka, pa zgra​bi ru​če​ti​nom
Ba​ni​će​vu kosu i do​bro mu pro​drma gla​vu.
– Gospo​di​ne Za​dro, on je pri​vatni de​tektiv Ni​ko​la Ba​nić – odvra​ti Mrkša to​nom po ko​je​mu se
dalo naslu​ti​ti da mu je taj Za​dro šef. – Tvrdi da je u pod​su​sed​skoj ce​menta​r i obavljao po​sao za svo​g a
kli​jenta.
Mrkša pru​ži Za​dri Ba​ni​će​vu službe​nu iskazni​cu koja se na​la​zi​la na sto​lu, među odu​ze​tim stva​r i​-
ma.
– Pri​vatni de​tektiv! Srce ti lju​bim! Ko u filmu! Jesi mu uzeo izja​vu?
– Je​sam – odvra​ti Mrkša i pru​ži Za​dri gusto ispi​san list pa​pi​r a.
Inspektor se za​du​bi u či​ta​nje izja​ve. Pri​pa​dao je onim lju​di​ma ko​ji​ma se, dok či​ta​ju u sebi, usni​ce
la​g a​no miču kao da či​ta​ju naglas. Po tome ko​li​ko mu se na​bo​r a​lo čelo moglo se vi​dje​ti kako s izja​-
vom uopće nije za​do​vo​ljan.
– Ni​ka​da ti, moj Mrkša, ne​ćeš na​uči​ti hrvatski je​zik. Ne reče se »pri​su​tan«, nego »na​zo​čan«... i
nije »re​volver«, nego »sa​mokres«... – promrmljao je, a za​tim se okre​nuo Ba​ni​ću ko​je​g a su već bo​lje​-
le ruke od uskih li​si​ca.
– Ništa o tome da si je ubio. Jel’? Ni ri​je​či.
Raz​dra​žen nje​g o​vom šutnjom, inspektor ga još je​danput lupi po gla​vi. Ba​nić izgu​bi ravno​te​žu i
za​ci​je​lo bi pao sa stolca da ga Za​dro nije za​držao zgra​bivši ga za kosu.
– Po pla​vi​lu usa​na i uko​če​nosti bila je mrtva mno​g o pri​je no što sam sti​g ao u Pod​su​sed – reče
Ba​nić dok mu je pred oči​ma još uvi​jek iskri​lo od udarca. – Zašto ne pri​če​ka​te ob​dukcijski izvještaj?
– Ma ne​moj! Ti ćeš me uči​ti! Ti to valjda znaš!
– Gospo​din Ba​nić je ra​dio ov​dje do de​ve​de​se​te na slič​nim poslo​vi​ma, pa... pa... pa do​nekle zna...
– oprezno će Mrkša, koji kao da je bio na osumnji​če​ni​ko​voj stra​ni.
– Ma ne​moj! – sko​či Za​dro kao da je baš na to če​kao. – Ka​žeš ra​dio do de​ve​de​se​te! Zna​či u SUP-
u, a ne u MUP-u! E, pa, gospo​do moja, nije to isto! Ako je ra​dio u SUP-u, onda je pro​g a​njao Hrva​te.
Hajde, pti​či​ce, reci ko​li​ko si Hrva​ta uko​kao?
– Samo Bru​nu Bu​ši​ća – promrmlja Ba​nić, pa otplju​ne malo krvi što mu se na​ku​pi​la u usti​ma.
Mrkša za​ko​lu​ta oči​ma pa pogle​da pre​ma stro​pu, za​ci​je​lo ne​za​do​vo​ljan to​nom ko​jim je Ba​nić
od​lu​čio razgo​va​r a​ti s go​r o​pad​nim inspekto​r om.
– Ti ćeš se za​je​ba​va​ti sa mnom! – izde​r e se Za​dro, pa kre​ne pre​ma uhi​će​ni​ku kao da će ga po​-
novno uda​r i​ti.
Za​si​g urno bi to i ura​dio da se u taj čas nije ogla​sio te​le​fon na sto​lu. Umjesto toga, prisko​či sto​lu
i po​digne slu​ša​li​cu. Slu​šao je tiho i po​zorno, i ono što je čuo si​g urno ga je do​bra​no izne​na​di​lo.
– Pa srce ti je​bem, znaš li ti čija je to žena? Od Krste La​ko​te! A znaš li ti tko je Krsto La​ko​ta? –
sne​bi​vao se gle​da​ju​ći pre​ma Ba​ni​ću.
– Ne znam. Svi su lju​di pred za​ko​nom jed​na​ki.
– Ne​moj ti meni ci​ti​r a​ti Ustav!
– To nije Ustav – otplju​ne Ba​nić još malo krvi – nego Dekla​r a​ci​ja o pra​vi​ma čovje​ka, Ro​bespi​-
erre​o va i Danto​no​va tlapnja sta​r a dvjesto go​di​na. Da niste po izja​vi tra​ži​li »na​zoč​nost« i »sa​mokre​-
se«, mogli ste pro​či​ta​ti da se ubi​je​na zove Bety Key-La​ko​ta, te da sam no​ćas u Pod​su​se​du bio po na​-
lo​g u nje​zi​na supru​g a, nad či​jim ste se ime​nom tako dirlji​vo rasko​ko​da​ka​li. Po​nu​dio mi je da za nje​g a
obavljam poslo​ve se​cu​rity ma​na​ge​ra, ako na​kon razgo​vo​r a s vama bu​dem spo​so​ban obavlja​ti ikakve
poslo​ve. Iako posve opravda​no mislim da o tome što je se​cu​rity zna​te jed​na​ko to​li​ko ko​li​ko i o Ro​-
bespi​erreu i Danto​nu, tra​žim od vas da isto​g a časa na​zo​ve​te gospo​di​na La​ko​tu i o sve​mu se oba​vi​-
jesti​te. Usto zahti​je​vam da o mom pri​vo​đe​nju smjesta oba​vi​jesti​te gospo​di​na Vinka Do​g a​na, koji je
moj pri​ja​telj i, kako pretpostavljam, vaš na​dre​đe​ni. Nje​mu ću se po​ža​li​ti kako ste me uhi​ti​li u akci​ji
koju sam obavljao posve u skla​du s Pra​vilni​kom o obavlja​nju de​tektivskih poslo​va i za​mo​li​ti ga da
vas premjesti u Benko​vac ili Kista​nje, ako ne želi i u Zagre​bu ima​ti slu​čaj po​put »ši​bensko​g a«.
Na Mrkši​nu licu za​igra diskre​tan izraz za​do​voljstva, a na Za​dri​nu bi​jes po​mi​je​šan s nevje​r i​com i
ču​đe​njem. Sta​jao je tako ča​sak, dva, a za​tim je u nje​mu nešto pre​kipje​lo, po​ju​r io je pre​ma uhi​će​ni​ku i
opa​lio no​g om po stolcu na ko​je​mu je on sje​dio. Sto​lac od​le​ti u kut sobe, a Ba​nić se ispru​ži po podu.
Za​dro ga je​danput dohva​ti no​g om u sla​bi​ne, a na​kon toga se okre​ne, ode do sto​la, sjed​ne na rub, izva​-
di če​šalj, pa nji​me ne​ko​li​ko puta pro​đe kroz jad​ne ostatke kose.
Ba​nić teškom mu​kom usta​ne, a Mrkša prisko​či i do​ne​se mu sto​lac kako bi mo​g ao po​novno
sjesti.
– Vi ste ve​li​ka do​bit za po​li​ci​ju – reče hva​ta​ju​ći zrak i pre​vi​ja​ju​ći se od bo​lo​va – ali i ve​lik gu​bi​-
tak za zo​o loški vrt.
Za​dro spre​mi če​šalj u džep i kre​ne pre​ma Ba​ni​ću. Za​ču​do, ovaj se put Mrkša ispri​je​či izme​đu
nje​g a i uhi​će​ni​ka.
– Slu​šajte, Za​dro, bilo bi bo​lje da na​zo​ve​te Do​g a​na! Prošli smo puta zbog slič​ne stva​r i obo​ji​ca
bili na ledu.
Bi​jesni inspektor zasta​ne. Bio je crven u licu, a na čelu su mu se na​ku​pi​li ve​li​ki grašci zno​ja. U
jed​nom se tre​nu či​ni​lo da će od​g urnu​ti i Mrkšu, ali je onda ipak odustao, okre​nuo se i po​šao ka vra​ti​-
ma od​bru​sivši gla​som pu​nim gorči​ne:
– Ti ga zovi! Je​bem ja vama sve po spisku!
Na​kon što je srdi​ti inspektor oti​šao, Mrkša glasno uzdahne, izva​di iz dže​pa klju​čić li​si​ca i Ba​ni​-
ću oslo​bo​di ruke. Za​tim reče:
– Pri​legni​te tamo na trosjed. Ja ću od​mah nazva​ti gospo​di​na Do​g a​na.
Gla​ve pune no​ćašnjih do​g a​đa​ja, Ba​nić se ispru​ži na ne​udob​nom i prekratkom trosje​du misle​ći
kako je ipak do​bro što je Mrkša od​lu​čio nazva​ti Do​g a​na, a ne La​ko​tu, jer mu je vlasnik ve​li​kog
holdinga, ozlo​je​đen i potre​sen že​ni​nom smrću, mo​g ao i namjerno na​pa​kosti​ti. U Do​g a​na se ipak mo​-
gao više po​uzda​ti. Či​nje​ni​ca je da je i Do​g an dok je bio mla​đi po​ka​zi​vao slič​nu aro​g anci​ju, pa čak i
bru​talnost, ali je za​si​g urno bio mno​g o inte​li​g entni​ji i ško​lo​va​ni​ji. Usto, premda Ba​ni​ća baš i nije pre​-
vi​še vo​lio, ci​je​nio je nje​g o​ve spo​sob​nosti i pošte​nje.
Do​g an se po​ja​vio go​to​vo dva sata kasni​je, kada je pre​mo​r e​ni Ba​nić već uto​nuo u san.
– Znam, sve već znam! – go​vo​r io je uzru​jan zbog toga što su ga pro​bu​di​li. – Pregle​dao sam spis
i ne pada mi na pa​met da bi ti bio ubo​ji​ca. Za​dro je pri​mi​ti​vac koji misli da je kriv onaj tko prizna, a
da prizna svatko koga se pro​pisno pri​tisne. Do​sad mi je već tro​ji​cu natje​r ao da prizna​ju nešto što su
na sudu po​r ekli i što se uopće nije dalo do​ka​za​ti. Boga mu nje​g o​va! Već sam ga se to​li​ko puta po​ku​-
šao ri​je​ši​ti, ali ga netko odozgo po​drža​va...
– Mogu kući? – upi​ta Ba​nić kao da još ne vje​r u​je da je slo​bo​dan.
– Što je? – nasmi​je se Do​g an. – U fi​nancijskoj si ga​bu​li pa bi malo ostao na zatvorskoj košti?
Do​g an ga po​ve​de niz stu​bište i otpra​ti do izla​za, a za​tim mu, pri​je no što će se rasta​ti, objasni:
– Kako mi Za​dro ne bi pod​me​tao da te pro​te​ži​r am, mo​r at ću ti na neko vri​je​me za​drža​ti iskazni​-
cu, re​volver i pu​tovni​cu. Tre​bat ćeš nam u istra​zi, pa je po​željno da ne na​puštaš grad, a da nas pri​je ne
oba​vi​jestiš.
A za​tim, na​mignuvši, doda:
– Imaš valjda dru​g i re​volver i ko​pi​ju iskazni​ce?
 12.

USTAO JE U JE DA NA EST, PO PIO DVA KE TO NA LA i dvi​je kapsu​le pro​tiv kašlja, a na​kon toga se odvu​kao do ku​-
pa​o ni​ce i zagle​dao se u zrca​lo. Izgle​dao je uisti​nu loše; imao je tamne po​doč​nja​ke, ozlje​de na nosu i
licu te posje​ko​ti​nu na do​njoj usni, dje​lo​vao je strašno umorno i bio ne​o bri​jan. Po​ku​ša opra​ti zube, ali
ga na do​dir četki​ce za​bo​li ci​je​la vi​li​ca. Od bri​ja​nja odusta​ne zaklju​čivši kako će mu se na iz​bri​ja​nom
licu one mo​dri​ce i posje​ko​ti​ne još više isti​ca​ti. Vra​ti se po​tom u sobu i u orma​r u pro​na​đe be​rettu,
svoj sta​r i re​zervni pištolj, po​mišlja​ju​ći kako bi Za​dro za​ci​je​lo re​kao: »Ne reče se re​zervni nego pri​-
čuvni.« Do​lje u la​di​ci imao je i ko​pi​ju de​tektivske iskazni​ce koju je do​bio ogla​sivši svo​je​dob​no onu
prvu i pra​vu izgub​lje​nom. Bio je to sta​r i provje​r e​ni štos ko​jim se već go​di​na​ma slu​že ne​o d​g o​vorni
vo​za​či auto​mo​bi​la koji lako gube dozvo​lu. Znao je da bi sada mo​r ao oti​ći do Krste La​ko​te, ali mu se
tamo ni​ka​ko nije išlo. Po​li​ci​ja mu je mo​r a​la ka​za​ti sve što se do​g o​di​lo u pod​su​sed​skoj ce​menta​r i,
nje​g o​vu je izja​vu ta​ko​đer najvje​r o​jatni​je do​bio na uvid, tako da je od​la​zak u Luc​ky holding slo​bod​no
mo​g ao od​g o​di​ti za neko priklad​ni​je vri​je​me. Ko​nač​no, kad za taj razgo​vor dođe vri​je​me, La​ko​ti​ne će
slu​g e sasvim si​g urno doći i pozvo​ni​ti, bez ob​zi​r a na doba dana ili noći. Ono što je Ba​nić osje​ćao da
mu tre​ba kao kruh na​sušni bilo je hlad​no pivo i vru​ća kava. A to se moglo do​bi​ti u ka​fi​ću Kico.
Ušao je u ka​fić i na​r u​čio kratku crnu i le​de​ni Plzenj od pola litre te sjeo za stol. Po​put morskog
psa koji ne​pogre​ši​vo ćuti mi​r is hra​ne, do nje​g o​va sto​la dopla​zi Kem​bra s praznom ča​šom i sjed​ne
mu na​suprot.
– Kako jetra? – upi​ta Ba​nić tek to​li​ko da po​ka​že ne​ka​kav oblik pri​ja​teljske bri​g e.
– Su​per! Imam strašno jaku jetru. Doktor Jazbec kaže da je tri​put veća neg kod pro​seč​nog čo​ve​-
ka – odvra​ti Kem​bra za​g o​netno kru​že​ći ka​žiprstom po obo​du svo​je čaše.
Beskrajno mrze​ći onaj po​ni​ža​va​ju​ći tre​nu​tak u ko​je​mu su pi​janci pri​si​lje​ni uži​ca​ti piće, Ba​nić
mu sa​mo​ini​ci​ja​tivno na​r u​či džin s to​ni​kom.
Spa​zivši piće, Kem​bra se do​bro​dušno nasmi​je, otpi​je ne​ko​li​ko gutlja​ja, a za​tim iz dže​pa izva​di
di​g i​talni sat s jed​nostavnim re​me​nom od crne plasti​ke.
– Gle ka’ je Pako na​ba​vi​li Ca​sio! Ko pra​vi.
Ba​nić pre​ko vo​lje pogle​da sat jer su mu odu​vi​jek išle na živce ki​no​o pe​r a​te​r o​ve ku​popro​dajne
lu​do​r i​je.
– A što mu fali?
– Gle​daj! – reče Kem​bra pa mu tutne di​g i​talni displej pod nos. Na satu su se vi​dje​le brojke 11:45.
– A gle sad! – ve​se​lo će Kem​bra, pa po​put ma​đi​o ni​ča​r a sta​vi ruke na leđa, protre​se sat, po​če​ka
malo, a za​tim ga sla​vo​do​bitno po​ka​že istra​ži​te​lju. Na disple​ju je pi​sa​lo 11:43.
– Što je to? – za​ču​di se Ba​nić.
– Kaj bi bilo!? Ide na​o pak! Natraške! – smi​jao se Kem​bra. – Dal mi ga je ju​čer i sad pi​jem svoj
džin od prekju​čer, ha, ha, ha!
Na ula​zu u lo​kal po​ja​vi se sitna Pa​ko​va fi​g u​r a u onoj svi​ma do​bro pozna​toj sme​đoj vinte​r i​ci od
strašno izno​še​na ska​ja i s plastič​nim krznom na ovratni​ku. Pri​bli​ža​va​ju​ći se nji​ho​vu sto​lu, ki​no​o pe​r a​-
ter već izda​le​ka shva​ti o čemu je ri​ječ i to ga jako rasrdi.
 – Kaj za​je​ba​vaš, Kem​bra!? Sam ti re​kel da nejde na​o pak neg da si kri​vo sta​vil ba​te​r i​ju? Mo​r aš
pro​me​ni​ti po​lo​ve!
– Pro​bal sam, al onda opće nejde.
– Onda ga osta​vi tak kak je! – još više se razlju​ti Pako.
– Bo​lje da ti nejde neg da ide na​o pak. Tak bar dva​put na dan imaš toč​no vre​me.
– I kad ide na​o pak imam dva​put na dan toč​no vre​me
– pri​mi​je​ti Kem​bra, a za​tim se i sâm za​misli vje​r o​jatno ispi​tu​ju​ći toč​nost te tvrd​nje.
– Pusti be​da​ka – nagne se Pako pre​ma Ba​ni​ću. – Neg da se nas dva onak ozbiljno po​r azgo​va​r a​-
mo.
Ba​nić se stre​se od ne​la​g o​de; kad god bi Pako ova​ko za​po​čeo razgo​vor, re​do​vi​to se ra​di​lo o ne​-
kakvom su​lu​dom pla​nu u koji je po​ku​ša​vao uvu​ći i dru​g e. Ili, toč​ni​je, nji​hov no​vac! Ne bi li se ohra​-
brio, po​pi​je ne​ko​li​ko gutlja​ja le​de​nog piva, a za​tim se poč​ne koncentri​r a​ti na neki spre​tan i uvjerljiv
od​g o​vor ko​jim će se izvu​ći iz Pa​ko​ve klopke.
– Čuj me, de​tektiv – poč​ne Pako povjerlji​vim gla​som kao da se boji da bi ih Kem​bra mo​g ao čuti.
– Kaj bi mi ti mo​g el na jed​no de​set dana po​su​dit šesto četrde​set so​mo​va kuna? Vra​ćam duplo.
Ba​ni​ću se uči​ni da će pasti u nesvi​jest. Od Paka je već čuo svašta, ali ni​kad nešto tako nevje​r o​-
jatno.
– Što će ti?
– Je​ba​te, znaš na kakvu sam zlatnu koku na​le​til? Imam ne​kakvog klinca tam na Trešnjevki. Ima
cvi​ke​r e kak ovo dno od krigle i celi dan bu​lji u kompju​tor. E, on ti je napra​vil ne​ka​kav program s ko​-
jim se sto posto do​bi​va na lotu. Ku​žiš? On sam’ stisne gumbek i iz ne​kakve ma​ši​ne za štampa​nje iscu​-
ri pol kile pa​pi​r a na ko​jem su sve mo​g u​će kombi​na​ci​je za glavni zgo​di​tak. To se onda ispu​ni, pla​ti i
sam’ se čeka.
– I to košta šesto četrde​set ti​su​ća?
– Da. Zapraf šesto četrde​set dva soma. Obe​ćal sam Kem​bri​nu sinu dva soma da to sve pre​pi​še na
listi​će. Imal bu bar pet dana kaj de​lat – tu​ma​čio je Pako, za​ci​je​lo već si​g u​r an kako je uspio Ba​ni​ća na​-
vu​ći na tako si​g urnu i pri​mamlji​vu stvar.
– Ne​mam to​li​ko novca.
– Tog sam se i bo​jal – uzdahne Pako. – A jel bi mogli uć u tu stvar fifti-fifti? Tristo dvajst so​mo​-
va ti, tristo dvajst ja.
– A otku​da tebi to​li​ki no​vac?
– Kak otkud!? – lju​tio se Pako kao da je ta stvar jasna sama po sebi. – Pa po​su​dil bi! U tak si​-
gurnu stvar svak bu ušel. Al ja bi ipak prvo htel ić na ruku frendo​vi​ma.
– Ipak imaš praf! – pre​ki​ne ih Kem​bra ko​je​mu je za​ci​je​lo u tom tre​nu nešto do​zo​r i​lo u gla​vi.
Obo​ji​ca ga za​ču​đe​no pogle​da​ju, a on im objasni:
– Ak sto​ji, onda zbi​ljam dva​put na dan po​ka​že toč​no vre​me. Ak ide natraške, onda ni​je​danput ne
po​ka​že. Ku​ži​te? To je zato kaj se prošlost i bu​duć​nost ni​kad ne mogu sresti.
– Joj, Kem​bra, samo mi ti ne​moj fi​lo​zo​fi​r a​ti Ideš mi na jetra! – od​mahne ru​kom Pako, a za​tim,
kao da se u tom tre​nu sje​tio, izva​di iz dže​pa bo​či​cu s ne​kakvom kao tuš tamnom tinktu​r om i pru​ži je
Kem​bri.
 – Ka’ je to? – za​ču​di se Kem​bra.
– Pa pro​či​taj! Išel si u ško​lu.
– Jet... Jetral-vit – pro​mu​ca bivši šte​mer koji du​lje vri​je​me nije vježbao či​ta​nje.
– To ti je su​perstvar za jetru. Leči sve, od raka pa do ci​r o​ze, i to na bazi perši​na i kopri​ve... Na​-
ba​vil sam je kod ne​kog tra​va​r a u Du​bra​vi.
– Ku​pil si je za mene? – reče Kem​bra go​to​vo ga​nut.
– Kaj bi ku​pil? Dal sam mu jed​nu Ca​sio uru. Još je ne​kaj vi​kal za me​nom, al sam brzo pre​šel.
– A tak – za​mišlje​nim će gla​som Kem​bra, pa otvo​r i bo​či​cu i uli​je ne​ko​li​ko kapi u čašu s džin to​-
ni​kom.
Na​kon tri piva koja su ga okri​je​pi​la, Ba​nić iza​đe iz lo​ka​la, ode do kuće broj dva​na​est na Bri​-
tanskom trgu pa pri​tisne taster zvo​na iznad ko​je​g a je bilo na​pi​sa​no Li​di​ji​no ime. Bilo je krajnje vri​je​-
me da ozbiljno po​r azgo​va​r a s njom i natje​r a je da ode li​ječ​ni​ku. Kako se ništa nije do​g o​di​lo, pozvo​ni
još je​danput i sagne se pre​ma prokle​tom parla​fo​nu koji je ili bio u kva​r u ili je zvu​čao tako ne​jasno da
se ni​jed​na ri​ječ nije mogla ra​zumje​ti. Pri​tisne zvonce još ne​ko​li​ko puta, ali bez ikakva re​zulta​ta. Si​-
gurno su svi tro​je ne​ka​mo otišli, po​misli, uvje​r a​va​ju​ći se kako će ih po​pod​ne nazva​ti. Uosta​lom,
možda je i bo​lje da ga ne vide s tim mo​dri​ca​ma i ozlje​da​ma!
Kod kolporte​r a Ro​bi​ja spa​zi naslovni​cu no​vog Ma​g a​zi​na X, na ko​joj je bio ve​li​ki naslov:

UBI​JE​NA ŽENA ZAGRE​BAČ​KO​GA

TAJKU​NA

– Kaj bute da​nas, gospon Ba​nić? – upi​ta ga vje​či​to nasmi​ja​ni Robi. – Ak oće​te ne​kaj otrovno​g a,
sti​g el vam je novi Fe​r al!
Za​mi​je​tivši kako su i na prvim stra​ni​ca​ma osta​lih no​vi​na naslo​vi o otmi​ci i smrti Bety La​ko​ta,
za​vu​če ruku u džep, izva​di no​vac i reče za​ču​đe​nom kolporte​r u:
– Sve, Robi! Osim Glasni​ka i mod​nih pizda​r i​ja.
Malo posli​je već je sje​dio za svo​jim ured​skim sto​lom po ko​je​mu je ra​ši​r io sve dnevne no​vi​ne
koje je uopće mo​g ao ku​pi​ti. Uglavnom, u svi​ma je bilo malo vi​jesti, jer je stvar bila pre​vi​še svje​ža,
pa se sve svo​di​lo na ono malo što je po​li​ci​ja dala u svom službe​nom pri​o pće​nju. Pi​sa​lo je kako je
supru​g a ugled​nog po​du​zetni​ka Engleski​nja, kako su se upozna​li dok je on kao emigrant ži​vio u
Londo​nu, te kako je ci​je​la dra​ma za​po​če​la pri​je go​to​vo tri tjed​na, kada je Bety ote​ta. Bo​g a​ti ve​le​-
industri​ja​lac i trgo​vac pla​tio je za svo​je mo​g uć​nosti zapra​vo malu otkupni​nu, ali su otmi​ča​r i ipak
ubi​li nesretnu ženu. U ne​kim je no​vi​na​ma pi​sa​lo kako je nespretni suprug napra​vio ne​o prosti​vu
pogrešku ne oba​vi​jestivši o sve​mu po​li​ci​ju, u dru​g i​ma je pak bi​r a​nim ri​je​či​ma opi​sa​na nježna ro​-
mansa i uzo​r an brak to dvo​je ina​če skromnih lju​di. Tre​će su pak na​bra​ja​le silne La​ko​ti​ne zaslu​g e za
»hrvatsku stvar«, dok su četvrte indiskretno upo​zo​r a​va​le na bolne rane go​le​mog holdinga ko​je​mu
više ne cvje​ta​ju ruže. Sre​ćom, ni​jed​ne od njih nisu spo​mi​nja​le ime zlosretnog de​tekti​va koji je kao
posred​nik tre​bao oba​vi​ti razmje​nu. Nije bilo ni po​tankosti o no​ćašnjim ne​mi​lim do​g a​đa​ji​ma u na​-
pušte​noj pod​su​sed​skoj tvorni​ci ce​menta.
Uz te dnevne vi​jesti u ne​ki​ma od no​vi​na mogli su se naći i brojni članci o sve učesta​li​joj kri​mi​-
nalnoj dje​latnosti u hrvatsko​me glavnom gra​du, ali i šire. Spo​mi​nja​li su se već pozna​ti slu​ča​je​vi
gangsterskih obra​ču​na, otmi​ce i ucje​ne, iznu​đi​va​nje re​ke​ta, snajperski hici i auto​mo​bi​li bombe. Svi ti
vrli ko​lumnisti, ko​menta​to​r i i ese​jisti zdru​že​nim su sna​g a​ma postavlja​li ono društve​no važno pi​ta​nje:
posto​ji li u Hrvatskoj orga​ni​zi​r a​ni kri​mi​nal? Iako su svi teksto​vi bili pi​sa​ni vještim sti​lom i
zamjetnom lu​cid​nošću, Ba​ni​ću se ipak ne​ka​ko či​ni​lo da im je u te​me​lju jed​na​ka glu​post. Na​bro​ji​ti sve
te ucje​ne, re​ke​te, ne​o bjašnje​na ubojstva i atenta​te, i pri​tom posta​vi​ti pi​ta​nje posto​ji li orga​ni​zi​r a​ni kri​-
mi​nal bilo je jed​na​ko idi​o tski kao kad bi se sta​novni​ci Sa​ha​r e upi​ta​li »posto​ji li suša«.
Ni sam ne zna​ju​ći je li ri​ječ o čud​noj igri slu​čajnih okolnosti ili o prstu sud​bi​ne, oko pet posli​je
pod​ne Ba​nić uđe u Ta​vernu i za sto​lom u bli​zi​ni šanka od​mah spa​zi Ivu Sta​ko​r ovskog, no​vi​na​r a Ma​-
ga​zi​na X, ko​je​g a su pri​ja​te​lji, ona​ko od mi​lja, zva​li Joe Šta​kor. No​vi​nar je sje​dio sam i du​bo​ko za​-
mišljen nad praznom ča​šom na či​jem se dnu caklio osta​tak vi​nja​ka. Dje​lo​vao je izgub​lje​no, čak i
depre​sivno, i bio je, kako se či​ni​lo, ma​nje pi​jan no ina​če. Dok je Ba​nić sje​dao za nje​g ov stol, nije po​-
ka​zao ni​kakva za​ni​ma​nja za došlja​ka, ali se či​ni​lo da ga je ipak pre​poznao.
– Vi ste onaj koji pije samo pivo? – reče go​to​vo ga i ne pogle​davši. – Onaj ko​je​g a je za​ni​ma​la
otmi​ca Bety La​ko​ta?
Ba​nić potvrdi.
– A što ste ono po za​ni​ma​nju?
– Ako vam to ne zvu​či pre​vi​še pre​tenci​o zno, pri​vatni istra​ži​telj.
– Oho! – reče Sta​ko​r ovski, pa fuć​ne iako se po nje​g o​vu po​na​ša​nju ne bi reklo da je bio pre​vi​še
impre​si​o ni​r an. – Mo​g ao bih na​pi​sa​ti o vama za​nimljiv čla​nak i uva​li​ti vam ne​ko​li​ko senza​ci​o nalnih
slu​ča​je​va koje ste to​bo​že ri​je​ši​li. To bi vam po​diglo rejting. Ili... če​kajte, mo​g ao bih vas anga​ži​r a​ti.
Ko​li​ko uzi​ma​te na dan?
– Tristo pe​de​set kuna plus troško​vi. Ali za što biste me anga​ži​r a​li?
– Da me spa​si​te od onog tipa tamo – reče Šta​kor, pa po​ka​že čovje​ka koji je sje​dio ne​ko​li​ko sto​-
lo​va da​lje. Imao je boksač​ku fi​zi​o no​mi​ju spljošte​na nosa, no​sio je francusku kapu i de​be​li ka​put od
koc​kasta sukna, ona​kav ka​kav se može vi​dje​ti u ame​r ič​kim filmo​vi​ma o ži​vo​tu na da​le​kom sje​ve​r u. –
Gle​dajte, stalno me fiksi​r a. Mislim da se spre​ma pre​bi​ti me čim iza​đem iz lo​ka​la.
– Onda osta​ni​te u lo​ka​lu što du​lje. Ko​li​ko vas pozna​jem, to vam neće pre​teško pasti.
A za​tim, shva​tivši da je pretje​r ao, po​ku​ša popra​vi​ti do​jam.
– Zašto misli​te da bi vas na​pao?
– Zašto!? – slegne ra​me​ni​ma no​vi​nar. – Što ja znam zašto! Zbog mo​jih me čla​na​ka tu​ži​lo četrde​-
set šest lju​di. Po​lo​vi​ca od njih žele me pre​bi​ti, po​lo​vi​ca bi me pak najra​di​je vi​dje​la mrtva. No, ho​će​te
li pre​uze​ti taj po​sao iako vam u ovom tre​nutku ne mogu pla​ti​ti?
– Ni​sam zašti​tar – otpovrne istra​ži​telj. – I mislim da pretje​r u​je​te. Za​ci​je​lo ste malo pa​r a​no​ič​ni.
Čovjek pije kavu i ne​ko​g a čeka.
– Ni​sam pa​r a​no​ičan nego depre​si​van.
Ba​nić ga pogle​da sa za​ni​ma​njem, či​ni​lo se da go​vo​r i isti​nu.
– Gdje​kad mi se čini kao da sam u ne​kom prokle​tom la​bi​r intu – nasta​vi no​vi​nar. – Ne znam pi​-
jem li zato što je sve ovo oko nas to​li​ko sje​ba​no, ili mi se baš zato što pi​jem čini da je takvo.
– Zna​te li što po​bli​že o otmi​ci Bety La​ko​ta? – upi​ta Ba​nić.
– Oho, pa vi ste na poslu! – cokne je​zi​kom Šta​kor. – Misli​te da ću vam bilo što ka​za​ti ova​ko na
suho.
Istra​ži​telj mu smjesta na​r u​či dupli vi​njak.
– Znam samo ono što je bilo u članku – reče no​vi​nar liznuvši rub čaše s pi​ćem. – Mislim da sam
vam re​kao kako nam je on sam do​ja​vio da mu je žena ote​ta premda je u istom bro​ju sve de​manti​r ao.
– Zašto je to ura​dio?
– Tko zna – za​misli se no​vi​nar. – Pretpostavljam da je isprva po​ku​šao sve ri​je​ši​ti sam, bez po​li​-
ci​je. A onda je zagli​bio i usrao se od stra​ha, pa je vi​jest o otmi​ci na diskre​tan na​čin pustio u javnost.
Premda ni u to ne tre​ba pre​vi​še vje​r o​va​ti jer se čini da je i s po​li​ci​jom u do​brim od​no​si​ma. No znam i
to da mu je žena prekju​čer pro​na​đe​na mrtva. Ali to si​g urno zna​te i vi.
– Znam. Na​ža​lost, i pre​do​bro.
Šta​kor po​digne pogled s pića i zagle​da se u nje​g a kao da oče​ku​je objašnje​nje. Ali Ba​nić ipak nije
bio to​li​ko glup da bi se za​li​je​tao pred no​vi​na​r om površnog ta​blo​ida. Umjesto da od​g o​vo​r i, on posta​-
vi još jed​no pi​ta​nje:
– A taj poslovni čovjek... taj La​ko​ta, ka​kav je on uopće?
– Kako se uzme – za​misli se no​vi​nar. – Evo, sad do​la​zi vri​je​me raskošnih i ša​r e​nih zimskih
opsje​na, od Krampu​sa i sve​to​g a Ni​ko​le, pa do Kristu​še​ka i Dje​da Mra​za. U tom bismo svjetlu mogli i
La​ko​ti​nu poslovnu po​vi​jest osli​ka​ti blješta​vim bo​ji​ca​ma: do​brotvor, spa​si​telj do​mo​vi​ne, ve​li​ki po​du​-
zetnik, stup gospo​darstva... Ovi​si s koje stra​ne gle​da​te. Državni se me​di​ji u sli​ka​nju nje​g o​va lika ko​-
riste razno​bojnim la​ko​vi​ma, dok se oporbe​ni ti​sak za istu stvar ko​r isti bla​tom, pokva​r e​ni​ma ja​ji​ma i
pse​ćim dre​kom. Da do​bi​je​te pra​vu sli​ku, valjda biste tre​ba​li intervju​ira​ti rad​ni​ke iz svih tih tvrtki koje
je na brzi​nu po​ku​po​vao. Ima​li biste što ra​di​ti mje​se​ci​ma...
– I što bi oni rekli?
– Pi​tajte ih. Sada su uglavnom bez posla ili di​r inče za trinkgelt. Pro​ju​r io je kroz nji​ho​ve tvrtke
kao tajfun i oglo​dao ih do kosti. Kao mač​ka ribu.
– Kako je to mo​g u​će?
– Sasvim lako – odvra​ti Šta​kor dovrša​va​ju​ći svoj vi​njak. – Izvu​če​te lovu iz njih po​put pi​ja​vi​ce i
transfe​r i​r a​te je u svo​je ino​zemne tvrtke i razne banke. Si​g u​r an sam da u ino​zemstvu ima bar de​set
tvrtki koje se sasto​je od bankovnog ra​ču​na i poštanskog pre​tinca ili opskurne so​bi​ce na kakve mo​že​te
na​ići u ro​ma​ni​ma Dosto​jevskog.
Ba​ni​ću pade na pa​met davno školsko gra​di​vo, ali u gla​vi ni​ka​ko nije uspi​je​vao evo​ci​r a​ti ni​jed​nu
so​bi​cu iz ona dva ro​ma​na što ih je pro​či​tao. Nije čak bio ni si​g u​r an da je Mrtve duše na​pi​sao baš
Dosto​jevski.
– A ka​kav je bio... mislim kao muž? Ako to nije glu​po pi​ta​nje...
– Mi no​vi​na​r i pri​vatni lik uglavnom izmisli​mo kako nam u taj čas od​g o​va​r a – mirnim će gla​-
som Joe Šta​kor kao da je ri​ječ o najnormalni​joj stva​r i na svi​je​tu. – Ipak, go​vorka​lo se da je u tom
smislu po​ma​lo bo​lestan.
– Bo​lestan!?
– Pogle​dajte kako me tip mjerka – do​šapne Šta​kor istra​ži​te​lju po​novno zagle​dan u čovje​ka s ka​-
ri​r a​nom jaknom. – Ka​žem vam, čeka da iza​đem van pa da me na​pad​ne.
Ba​nić se dosje​ti da će no​vi​na​r o​vu pa​r a​no​ju najbo​lje odagna​ti na​r u​či li mu još jed​no piće. Kad je
novi vi​njak sti​g ao na stol, Šta​kor nasta​vi:
– Ne bo​lestan, nego bo​lesno za​ljub​ljen i ovi​san. Zna​te, ta je ženska ima​la tri​de​set i nešto, i uisti​-
nu je bila ko​ma​dić za poklo​pa​ti. La​ko​ta je strašno uži​vao kada se mo​g ao s njom po​ja​vi​ti u javnosti.
Držao se na​pu​ha​no i po​nosno, kao da ga je pod ruku uhva​ti​la miss svi​je​ta. Uopće mi nije jasno što će
sad kad je nema.
 – A kakva je ona bila pre​ma nje​mu?
– Kao i sva​ki ko​mad pred ko​jim muškarci pa​da​ju ni​či​ce. Ko​r isti​la se onim što joj je Bog dao.
Pro​vo​di​la se, la​ufa​la oko​lo i tro​ši​la silne ko​li​či​ne novca. Na nju je tro​šio valjda tek nešto ma​nje no za
po​r ez. Na​vod​no je i lju​ba​ka​la na​o ko​lo, ali za to nema do​ka​za, osim jed​nog...
– Osim jed​nog?
– Vi, zna​či, uopće ne či​ta​te Ma​g a​zin X?
– Ne, to jest po​ne​kad – uzmo​ta se Ba​nić.
– Lje​tos smo obja​vi​li nje​zi​nu sli​ku s lju​bavni​kom. Naš ih je re​porter uke​bao na ne​koj pri​vatnoj
po​r eč​koj pla​ži. Na​kon toga obo​je su nas tu​ži​li i zatra​ži​li ne​ko​li​ko sto​ti​na ti​su​ća ma​r a​ka za pretrplje​ne
du​ševne boli. Mo​že​te si misli​ti koje su to boli! Kro​nič​no sam bez love i mislim da bih dao da me za
tri soma ma​r a​ka pro​ve​du kroz du​ševne boli ni​žih kru​g o​va Dante​o va Pakla, a oni misle...
– Tko vas je tu​žio? Ona i lju​bavnik?
– Ne – nasmi​je se no​vi​nar. – Ona i nje​zin muž Krsto.
– A tko je lju​bavnik? – za​ni​ma​lo je istra​ži​te​lja.
– Ne znam. Idi​o t od fo​to​r e​porte​r a uhva​tio ga je s leđa. Slu​šajte, ako vas ta stvar za​ni​ma, fo​to​ko​-
pi​r at ću sli​ku i člančić i posla​ti vam.
– Bio bih vam jako zahva​lan – reče Ba​nić, pa mu pre​ko sto​la brzo gurne svo​ju posjetni​cu,
premda je pretpostavljao kako će je on najvje​r o​jatni​je izgu​bi​ti u ko​joj od brojnih birti​ja u ko​ji​ma je
pro​vo​dio go​to​vo sve svo​je slo​bod​no vri​je​me. Vje​r o​jatno i do​bar dio rad​no​g a.
– Ni​ko​la Ba​nić, pri​vatni de​tektiv – pro​či​ta Šta​kor s četvrtastog kartonči​ća skromne izra​de. –
Zgod​no. Vi​di​te, da sam na va​še​mu mjestu, sta​vio bih na posjetni​cu i neku priklad​nu vi​nje​tu. Re​ci​mo,
re​volver i po​ve​ća​lo... možda još i lulu... premda vi​dim da pu​ši​te ci​g a​r e​te...
Po​mislivši na ta​kav užas, Ba​nić za​ko​lu​ta oči​ma, a za​tim po​ku​ša još nešto izvu​ći iz no​vi​na​r a ko​-
je​mu je ko​no​ba​r i​ca upra​vo do​ni​je​la novi vi​njak.
– Re​ci​te mi, gdje bih mo​g ao dozna​ti još što​g od o Bety? Mislim, s kim se dru​ži​la, gdje se kre​ta​-
la... i takve stva​r i?
– E, tad biste mo​r a​li biti bliski sa svi​je​tom pozna​tih – odvra​ti Šta​kor. – Na​r avno, ne mislim na
kardio-ki​r urge i atomske fi​zi​ča​r e nego na pje​va​če, sti​liste, športa​še, vlasni​ke auta skupljih od sto so​-
mo​va ma​r a​ka, stalne goste švi​carskih ski​ja​lišta... Sna​la​zi​te li se u tom kru​g u?
– Pa tu, zna​te – zbu​ni se Ba​nić – baš i ni​sam najja​či. Malo bo​lje pozna​jem samo jed​nog zastupni​-
ka tvrtke Cha​nel...
– Sumnjam da bi to upa​li​lo – za​mišlje​nim će gla​som no​vi​nar. – Cha​nel je za nju, posve si​g urno,
bio nešto pre​ba​nalno i pre​vi​še ste​r e​o tipno. A da po​ku​ša​te s onom So​fi​jom... s onom mo​disti​com...
kako li se ono zove? Da, So​fi​ja Hohnjec. Kod nje se obla​či​la. Mislim, onda kad baš nije ima​la vre​me​-
na skoknu​ti do Pa​r i​za.
– A gdje bih mo​g ao pro​na​ći tu gospo​đu? – upi​ta Ba​nić, za​pi​su​ju​ći mo​disti​či​no ime na unu​tarnju
stra​nu poklopca Marlbo​r a.
– Gospo​đi​cu – ispra​vi ga no​vi​nar. – Što ja znam!? Raspi​tajte se na​o ko​lo.
A za​tim, kao da se izne​na​da sje​tio, do​metne:
– Kako mi to nije palo na pa​met!? Baš na Sve​to​g a Ni​ko​lu je u She​ra​to​nu sve​ča​na pro​mo​ci​ja
High Li​fea. On​dje će biti svi ti ti​po​vi s novčarka​ma dub​lji​ma od Ma​r i​janske brazde, pa po​ku​šajte.
Samo, bo​jim se da će vam tre​ba​ti po​zivni​ca i neko otmje​ni​je odi​je​lo.
– A što je to High Life? – upi​ta istra​ži​telj koji nije bio na ti s takvim stva​r i​ma.
No​vi​nar ne od​g o​vo​r i, svu mu je po​zornost za​o ku​pio čovjek u ka​r i​r a​nom ka​pu​tu koji je upra​vo
ustao i kre​nuo pre​ma nji​ma. Izraz što ga je imao na licu nije dje​lo​vao baš pri​ja​teljski.
– Na​dam se da neće tu unutra za​po​če​ti sa sra​nji​ma – upla​še​nim će gla​som Šta​kor, koji za​ista nije
imao ni​kakvih pre​duvje​ta da se suprotsta​vi sna​g a​to​r u spljošte​na nosa. Čovjek boksač​ke fi​zi​o no​mi​je
mirno za​o bi​đe nji​hov stol, pla​ti na šanku svoj ra​čun i iza​đe. No​vi​nar odahne, vi​dje​lo se da mu je te​-
žak ka​men pao sa srca.
– Valjda se u zad​nji čas ustrta​r io.
Ba​nić se nasmi​je takvu ko​menta​r u pa po​no​vi pi​ta​nje o High Li​feu.
– To je ne​ka​kav ča​so​pis za bo​g a​ta​še. Pro​da​je se samo pretplatni​ci​ma. U nje​mu ne​će​te naći ništa o
štrajku že​ljezni​ča​r a, pred​sjed​ni​ko​voj imo​vinskoj karti​ci i si​r o​tinjskoj menzi kod Sesta​r a mi​losrd​ni​ca.
Ali se zato mo​že​te sasvim do​bro informi​r a​ti o po​voljnoj kupnji apartma​na na Sejše​li​ma, o svim
Versa​ce​o vim lju​bavni​ci​ma, kao i o no​vom rolls-royceu koji ima po​g on čak i na re​zervnom ko​ta​ču.
– Reče se »pri​čuvnom« – do​metne Ba​nić, već posve za​uzet svo​jim misli​ma. Pi​tao se, na​ime,
kakvim bi se to ho​udi​ni​jevskim lu​kavstvom mo​g ao uvu​ći u krug či​ta​te​lja tako elitna ča​so​pi​sa.
 13.

NE USPJEVŠI NI KA KO ODAGNA TI IZ GLA VE ONAJ PRI ZOR iz češkog filma u ko​je​mu di​si​dentska glazbe​na ka​pe​la
izvo​di pogreb​ne sklad​be, ku​ha​ju​ći pri​tom čaj na ma​lom ku​ha​lu, Ba​nić uđe u Kre​ma​to​r ij u tre​nu kada
je dvo​r a​na bila to​li​ko puna da se njo​me je​dva moglo kre​ta​ti. Premda ih go​to​vo ni​kad nije no​sio, na​-
bio je na nos ove​će tamne na​o ča​le bo​je​ći se da bi ga za vri​je​me ce​r e​mo​ni​ja​la tko​g od od La​ko​ti​ne
svojte mo​g ao pre​pozna​ti i upri​li​či​ti mu na​kon pogre​ba ne​ugo​dan razgo​vor. Ostao je u onom kutu
gdje je smješten je​dan od dva​ju ve​li​kih zvuč​ni​ka, dakle pri sa​mom ula​zu, odakle je mo​g ao do​bro vi​-
dje​ti sve što se do​g a​đa. U ti​ši​ni koju je re​me​tio tihi ža​mor lju​di te kašlju​ca​nje i šmrca​nje prehla​đe​nih
oso​ba kakvi​ma ovo doba go​di​ne ne osku​di​je​va, otvo​r i​la su se ko​va​na vra​ta kroz koja su livri​r a​ni
pogreb​ni​ci ugu​r a​li ko​li​ca s li​je​som. Iza njih su ušli oža​lošće​ni suprug, ma​lo​brojna, Ba​ni​ću ne​pozna​ta
rod​bi​na i dva prista​la mla​di​ća za koje je čuo da su Betyna bra​ća koja su dan pri​je stigli avi​o nom iz
Londo​na. Ta dva momka, čija su lica bila bli​je​da i skru​še​na, a oči crve​ne od pla​ča, sta​la su ko​r ak ili
dva po​da​lje od Krste La​ko​te, koji je že​ni​nu smrt, su​de​ći po tome što se je​dva držao na no​g a​ma, pro​-
življa​vao s najdub​ljom boli. Uz li​jes je po​la​ko ko​r a​čao i sve​će​nik u bi​je​loj odo​r i, isti onaj koji je re​-
do​vi​to obavljao taj tužni i ne​zahvalni po​sao. Ba​nić nije znao je li po​kojni​ca bila ro​đe​njem ka​tolki​nja
ili je zbog vje​r e svo​je​g a muža konve​ni​r a​la, ali mu to i nije bilo važno, jer se u vjerske razli​ke i ina​če
sla​bo ra​zu​mio. Jed​na​ko tako nije imao pojma o tome kako se zove su​morna sklad​ba što je do​pi​r a​la iz
zvuč​ni​ka pokraj nje​g a.
Pogle​da za​tim pre​ma po​lukru​g u lju​di koji su sta​ja​li od​mah u prvom redu i za​ču​di se ko​li​ko je
među nji​ma pozna​tih mu lica. Vi​dio je ozbiljno​g a si​je​dog državnog pjesni​ka, ne​kog po​li​ti​ča​r a s
namješte​nom bolnom gri​ma​som na licu, ne​ko​li​ko pje​va​ča ko​ji​ma do da​nas nije uspio po​pamti​ti ime​-
na, jed​nu no​g o​metnu zvi​jezdu koja nije dje​lo​va​la oso​bi​to ga​nu​to, za​tim slavnog do​brotvo​r a, mno​g o
bo​g a​ti​je​g a od zakla​de ko​jom je upravljao, te ne​ko​li​ko fi​zi​o no​mi​ja koje je mno​g o puta vi​dio u no​vi​-
na​ma, ali baš nije bio si​g u​r an u koju bi ih društve​nu sku​pi​nu smjestio. Ko​r ak ispred jed​no​g a od
takvih sta​jao je i vrlo sta​r i kaptolski dužnosnik, po​moć​ni biskup ili tomu slič​no, koji je pri​ja​te​lji​ma
me​di​ja bio poznat po tome što je re​do​vi​to bla​g oslivljao razne no​vo​o tvo​r e​ne stva​r i, od tra​fosta​ni​ca pa
sve do umjetnih bu​bre​g a. Na​kon što je glazba utihnu​la, gore s ga​le​r i​je razlegne se neka tiha i umi​lja​ta
zborna pjesma, koja je mogla biti i kakva engleska uspa​vanka.
Pri​je no što će engleske ri​je​či pjesme utihnu​ti, a sve​će​nik istu​pi​ti da izgo​vo​r i svo​je odavno na​-
uče​ne ri​je​či, Ba​nić se pro​g u​r a kroz sku​pi​nu ra​dozna​la​ca koji su zakrči​li vra​ta i iza​đe van, izne​na​đen
naglom promje​nom što se u me​đuvre​me​nu zbi​la. Iz si​vih obla​ka koji su već ne​ko​li​ko dana pri​je​ti​li
gra​du sada je pa​dao gusti sni​jeg, kao da svom žesti​nom želi po​ka​za​ti kako se zima vra​ća u Zagreb, i
to pri​je no što je ka​lendarski i za​po​če​la. Ski​ne brzo na​o ča​le, pod ko​ji​ma su mu su​zi​le oči, na​vu​če ka​-
pu​lja​ču svog no​vog ka​pu​ta i po​la​ko kre​ne gore pre​ma parki​r a​lištu ne bi li iz​bje​g ao ne​ugod​nu gužvu
koja će nasta​ti čim obred bude završen. I tad, pri​je no što će sti​ći do svog auta, spa​zi ve​li​ki merce​des s
upravlja​čem na desnoj stra​ni. Že​le​ći potvrdi​ti svo​je sumnje, obi​đe ga, sagne se i ru​kom makne sni​jeg
koji mu je već bio prekrio ta​bli​cu. Nje​g o​va su na​g a​đa​nja bila toč​na; re​g istra​ci​ja je bila bri​tanska. Bu​-
du​ći da je znao kako su Betyna bra​ća stigla zra​koplo​vom, upi​ta se čiji je to auto. Od​makne se sto​g a
ne​ko​li​ko ko​r a​ka od vo​zi​la pa od​lu​či pri​če​ka​ti, premda to na ovoj hlad​no​ći i sni​je​g u nije bilo ni​ma​lo
ugod​no.
Obred je tra​jao ne​uobi​ča​je​no dugo tako da se Ba​ni​ću či​ni​lo da su mu se noge, una​toč tome što je
nepre​kid​no šetkao na​o ko​lo, pretvo​r i​le u neku vrstu le​de​nih pro​te​za. Ipak, na​kon više od pola sata,
kroz gustu su se snježnu zavje​su lju​di u tamno​me po​če​li vra​ća​ti na kre​ma​to​r ijsko parki​r a​lište, gdje je
vrlo brzo nasta​la ne​ugod​na gužva vo​zi​la koja su po​ku​ša​va​la iza​ći. De​se​tak me​ta​r a uda​ljen od
engleskog merce​de​sa, Ba​nić spa​zi čovje​ka tri​de​se​tih go​di​na u du​g om ka​pu​tu po​ma​lo sta​r o​mod​na
kro​ja, kako tra​ži nešto u dže​pu i pri​bli​ža​va se autu. I baš kad mu je htio pri​ći, izne​na​da se uz merce​des
stvo​r i još je​dan mla​đi čovjek, u ko​jem Ba​nić od​mah pre​pozna jed​no​g a od po​kojni​či​ne bra​će. Razgo​-
va​r a​li su pokraj sni​je​g om već do​bra​no za​su​tog auta, te se či​ni​lo da u tom žustrom razgo​vo​r u prevla​-
da​va​ju sva​đa​lač​ki to​no​vi. Betyn je brat ma​hao ru​ka​ma i go​to​vo se pri​je​te​ći uno​sio u lice vlasni​ku
merce​de​sa, koji je samo ki​mao gla​vom kao da želi što pri​je okonča​ti taj ne​ugod​ni razgo​vor i ući u
svoj auto​mo​bil. Na​r avno, Ba​nić ih nije mo​g ao čuti, a da je i mo​g ao, nje​g ov mu sred​njoškolski
engleski, na ko​je​mu je mo​g ao či​ta​ti stri​po​ve i shva​ti​ti jed​nostavni​je pjesme Che​ta Ba​ke​r a, ne bi po​-
mo​g ao da bogzna što ra​zu​mi​je.
Kad se ko​nač​no srdi​ti brat okre​nuo i oti​šao, istra​ži​telj brzo kre​ne pre​ma merce​de​su, pa ne​o d​luč​-
no po​ku​ca na pro​zorčić, upra​vo u tre​nu kada je čovjek namje​r a​vao kre​nu​ti. Uz tihi zvuk auto​ma​ti​ke,
pro​zorsko se okno spusti, a Ba​nić pretrne. Bila je to pri​li​ka da po​ka​že kako još uvi​jek zna ne​ko​li​ko
ri​je​či englesko​g a.
– Sorry for disturbin’ you... are you maybe Bety’s re​la​ti​ve? – reče na​da​ju​ći se kako je i to za po​če​-
tak dosta do​bro. Valjda nije napra​vio pre​vi​še pogre​ša​ka, i valjda ri​ječ re​la​ti​ve tamo na Oto​ku još uvi​-
jek po​dra​zu​mi​je​va ro​đa​ka.
– No. I’m her former fri​end from London. But why?
Go​to​vo po​no​san što je sve ra​zu​mio, Ba​nić mu gurne pod nos svo​ju de​tektivsku iskazni​cu istog
tre​na shva​tivši ka​kav je kre​ten. Pa iskazni​ca je bila na hrvatsko​me!
– Oh, you are a pri​va​te de​tec​ti​ve! That’s inte​resting – reče Englez, ko​je​mu nije tre​ba​lo mno​g o da
shva​ti što zna​či sintagma pri​vatni de​tektiv, na​pi​sa​na ispod Ba​ni​će​ve fo​togra​fi​je.
– Yes. I’m trying to find her killer – objasni Ba​nić, mu​čen čud​nom strepnjom da je sada pola
ono​g a što je re​kao posve pogrešno, te da je izme​đu sto​ti​ne prokle​tih ri​je​či koje engleski ima za ubo​-
ji​cu oda​brao sasvim ne​adekvatnu. Da mu je sad Nika pri ruci! Za​tim doda tiše:
– I want to talk with you.
– Why not!? That’s what inte​rests me too – odvra​ti čovjek pa mu pru​ži svo​ju posjetni​cu. – See you
at Interconti​nental ho​tel lo​unge, se​ven p. m. to​day!
Englez po​digne pro​zorsko staklo, na​g a​zi na gas i ode, a Ba​nić osta​ne zagle​dan u posjetni​cu na
ko​joj je pi​sa​lo da se čovjek zove Ric​hard Bla​in, te da je londonski sa​les ma​na​ger. Bože, svi​jet je pre​-
pun raznih »ma​na​g e​r a«, po​misli istra​ži​te​lje​ve svjesni​ji da taj kompli​ci​r a​ni razgo​vor ni u snu neće
oba​vi​ti bez kće​r i​ne po​mo​ći.
Spustivši se s Mi​r o​g o​ja, ne​na​viknut na to da pri​ma poštu, uđe u svoj ured i na​g a​zi na poštansku
omotni​cu koju je poštar uba​cio kroz pro​r ez na vra​ti​ma. Na omotni​ci je bio lo​g o​tip Ma​g a​zi​na X. Ba​-
ni​će​vo ime i adre​sa, te ozna​ka da je pošta​r i​na pla​će​na pa​ušalno. Otvo​r i je i iz nje izvu​če pre​sa​vi​je​nu
presli​ku. Upa​li po​tom svje​tiljku na rad​nom sto​lu i udu​bi se u presli​ku koju mu je poslao re​dakcijski
pi​ja​nac spo​me​nu​to​g a lista.
Na uobi​ča​je​nom fo​to​ko​pirnom forma​tu bila je presli​ka​na do​nja po​lo​vi​ca tre​će stra​ni​ce lista od
de​se​tog srpnja ove go​di​ne. Na li​je​voj stra​ni pa​pi​r a na​la​zi​la se uspravna fo​togra​fi​ja za​nosne Bety La​-
ko​ta u mi​ni​malnom ku​pa​ćem kosti​mu. U tre​nu kada je snimlje​na mla​da je žena za​ci​je​lo popravlja​la
grud​njak i smješka​la se muškarcu koji je, okre​nut le​đi​ma, le​žao na šljunča​noj pla​ži. U dnu fo​togra​fi​je
vi​dje​li su mu se samo za​ti​ljak, lančić oko vra​ta i snažna, po​tamnje​la ra​me​na. U po​za​di​ni se na​zi​r a​la
pusta pla​ža po ko​joj se razli​je​va​la bujna pje​na morskih va​lo​va. Uz sli​ku je sta​jao po​dosta zlob​no i
iro​nič​no into​ni​r an tekst o tome kako je »mjesti​mi​ce vjerna« supru​g a pozna​tog tajku​na pro​našla no​-
vo​g a pra​ti​te​lja, čija je pred​nost u tome što »ra​dosti mora« pretpostavlja do​sa​di burze i nad​zornih od​-
bo​r a. Pogle​davši još je​danput obli​ne oskud​no odje​ve​ne ku​pa​či​ce, Ba​ni​ću pad​ne na pa​met o kakvim se
tu sve »ra​dosti​ma mora« moglo ra​di​ti, a za​tim svrne pogled i na osta​la dva članka što su se na​la​zi​la
na istoj po​lo​vi​ci stra​ni​ce. U onom sred​njem pi​sa​lo je nešto o no​vom, basnoslovno sku​pom ferra​r i​ju
što ga je »ne​dužno dje​tešce« ne​kog po​li​ti​ča​r a uspje​lo prošlog utorka te​me​lji​to razbi​ti, dok je na
desnom di​je​lu presli​ke bila uokvi​r e​na sli​ka lje​puškastog tri​de​se​to​g o​dišnja​ka, odje​ve​nog u ko​šu​lju od
neke svjetlu​ca​ve, estra​di priklad​ne tka​ni​ne. Tip je bio glu​pa​vo nasmi​jan, u ruci je držao mikro​fon, a
tekst što je pri​pa​dao sli​ci za​ci​je​lo se na​la​zio na gornjem di​je​lu koji Šta​kor nije fo​to​ko​pi​r ao. Krajnje
ne​za​inte​r e​si​r an za do​ma​će la​koglazbe​ne po​ja​ve, Ba​nić zaklju​či kako ne​dosta​tak teksta i nije neka šte​-
ta.
Zna​ju​ći da je društvo na Bri​tancu sada okuplje​no oko ruč​ka, od​lu​či nazva​ti Niku, iako je bio si​-
gu​r an da se već lju​ti na nje​g a zato što nije po​ka​zao baš pre​ve​li​ku vo​lju da Li​di​ju na​g o​vo​r i na li​ječ​-
nič​ki pregled. Od​lo​ži presli​ku, uzme te​le​fonsku slu​ša​li​cu i, do​bivši Niku, ve​se​lo upi​ta:
– Kako je mama? Na​dam se da je bo​lje. Neki sam je dan tra​žio.
Ma ko​li​ko se pretva​r ao i glu​mio ne​vi​nu ovči​cu, vlasti​tu kćer nije mo​g ao pre​va​r i​ti. Ne​ko​g a dru​-
go​g a da, ali Niku ni​ka​da.
– Ne znam što da ti ka​žem – reče ona gla​som u ko​je​mu nije bilo teško nazre​ti ljutnju – a da to
isto​dob​no bude i iskre​no, i nešto što pristojna kći uopće smi​je ka​za​ti vlasti​tu ocu.
– Do​bro, do​bro – umi​r i​vao ju je. – Evo, sutra ću sto posto navra​ti​ti. Osim toga, imam mali
poklon za tebe i Tima.
Premda više nije bila klinka, na ri​ječ »poklon« uvi​jek je do​bro re​agi​r a​la.
– A što to? – upi​ta ra​dozna​lo.
– Izne​na​đe​nje! Nego, zbog ne​čeg dru​g og sam te zvao. Imam u se​dam u Inter-Conti​nenta​lu
poslovni razgo​vor s ne​kim Engle​zom, pa sam mislio da bi mi mogla biti tu​mač.
– A što je s tvo​jim engleskim?
– Ah, znaš – izmo​ta​vao se – ni​sam već dugo vježbao, a razgo​vor će biti zamršen.
– Do​bro – prista​ne ona. – Mogu li po​vesti i Tima?
– Ne – otpovrne on.
– Ali, zašto? Pa on go​vo​r i sto puta bo​lje od mene! – gnja​vi​la ga je ra​ču​na​ju​ći, valjda, da će po​-
pusti​ti.
– Znam da je jako do​bro ovla​dao engleskim. Ali na što će mi pre​vesti to što čuje? Na sva​hi​li?
– Ne​mo​g uć si! – od​bru​si ona i spusti slu​ša​li​cu.
Dok su se ne​ko​li​ko mi​nu​ta pri​je se​dam vo​zi​li pre​ma ho​te​lu, razgle​da​va​ju​ći Engle​zo​vu posjetni​-
cu, Nika se ve​se​lo nasmi​je i upi​ta oca:
– Znaš li tko se još zove Ric​hard Bla​in?
– Ne bih se mo​g ao sje​ti​ti – od​g o​vo​r i Ba​nić ne pre​vi​še usre​do​to​čen na nje​zi​no pi​ta​nje. Mo​r ao je
pa​zi​ti na skliski kolnik, su​žen zbog hrpi sni​je​g a što su ga napra​vi​le ra​li​ce.
– Bo​g art u Ca​sa​blancil Zar se ne sje​ćaš? Ti i mama ste jako vo​lje​li tu ro​mantič​nu sta​r u​di​ju.
 On se la​g a​no trgne jer ga je pec​nuo taj izraz. Kao da je upu​ći​vao na to kako on i Li​di​ja već pri​-
pa​da​ju ne​če​mu što je samo »ro​mantič​na sta​r u​di​ja«. Htio joj je otpovrnu​ti kako se još nije ni bio ro​dio
kada je taj film snimljen, ali ga je u tome spri​je​čio ne​o prezni vo​zač čiji se auto ispred nje​g a opasno
za​nio na za​le​đe​nom di​je​lu ceste.
Gospo​din Bla​in već ih je če​kao u pre​dvorju ho​te​la za​va​livši se udob​no u jed​nu od fo​te​lja na​ni​za​-
nih oko niskog sto​li​ća. Poz​dra​vio se s nji​ma, po​nu​dio ih pi​ćem, pohva​lio Ni​kin savrše​ni engleski, a
za​tim upi​tao Ba​ni​ća što bi ga za​ni​ma​lo o nje​g o​voj bivšoj dje​vojci. Da, re​kao je baš tako, upo​r a​bivši
izraz girlfri​end.
– I wo​uld... I wo​uld like... when you... – poč​ne on petlja​ti, ne pro​na​la​ze​ći pra​vu ri​ječ, kao da mu
engleski ide samo na otvo​r e​nom prosto​r u.
Nika ga pre​ki​ne bla​g o ga gurnuvši laktom.
– Nisi li me pozvao radi pre​vo​đe​nja?
– Pi​taj ga kada je toč​no bio s Bety u lju​bavnoj vezi... – pre​da se on pre​pušta​ju​ći Niki vo​đe​nje
razgo​vo​r a.
Nika mu posta​vi pi​ta​nje, a on se po​ma​lo sjetno nasmi​je i poč​ne pri​ča​ti kako je Bety bila nje​g o​va
girlfri​end od 1986. pa sve do 1989, kada se po​ja​vio umišlje​ni i sa​mo​do​pad​ni »Ju​g osla​ven«. Nasjevši
na nje​g ov egzo​tič​no-vi​ta​listič​ki šarm, Bety ga je na​pusti​la i već se slje​de​će go​di​ne uda​la za čovje​ka
dru​g e vje​r e i dru​g e na​ci​o nalnosti, koji je usto bio si​r o​ma​šan kao crkve​ni miš. To je vjenča​nje jako
one​r aspo​lo​ži​lo nje​zi​na oca i bra​ću, pa su nje​g a, Ric​harda Bla​ina, na​g o​va​r a​li da uči​ni sve ne bi li je
od​g o​vo​r io od toga i pri​vo​lio da mu se vra​ti. On je po​nosno od​bio tu po​ni​ža​va​ju​ću po​nu​du, što mu
oni do da​nas nisu oprosti​li. Ali sada, na​kon to​li​kih go​di​na, po​ma​lo zamje​r a sa​mo​me sebi što bar nije
po​ku​šao. Jer ci​je​lo ovo vri​je​me, ma ko​li​ko to zvu​ča​lo apsurd​no, on nije uspio posve za​bo​r a​vi​ti Bety
i tre​nutke što ih je s njom pro​veo.
– I’ve come here for old time sake – reče na kra​ju po​ma​lo posti​đen što je vlasti​tu inti​mu ra​-
zotkrio pred ne​pozna​tim lju​di​ma.
Ba​nić je ra​zu​mio samo mah dio pri​če, sve osta​lo mo​r a​la mu je pre​vesti Nika. Ipak, ne bi li ne​ka​-
ko popra​vio do​jam, upi​ta je:
– Što, zar i oni za si​r o​mašne lju​de kažu church mo​use?
Ona ga pri​je​korno pogle​da, valjda sto​g a što se pleo u nje​zin po​sao. Vi​djevši da joj takve stva​r i
nisu dra​g e, kratko je upu​ti u novo pi​ta​nje:
– Pi​taj ga je li ju na​kon toga vi​dio.
– Only once... – odvra​ti on, a Nika se, po​put iskusne pre​vo​di​te​lji​ce, nagne bli​že ocu i sta​de mu
pre​vo​di​ti Engle​zo​ve ri​je​či.
– Kaže da ju je vi​dio u pro​lje​će 1991, kada se po​ja​vi​la u Londo​nu radi oče​ve osta​vi​ne. Otac joj
je, na​ime, umro potkraj 1990. i bio je vrlo bo​g at...
– How much rich! - omakne se Ba​ni​ću, našto Nika za​ko​lu​ta oči​ma, a Bla​in se samo nasmi​je. Ipak,
shva​tio je što istra​ži​te​lja za​ni​ma.
Pri​čao je kako je Betyn otac posje​do​vao dvi​je ili tri vrlo sta​r e i ugled​ne knji​ža​r e, što su u
vlasništvu obi​te​lji Key bile već više od sto​ti​nu go​di​na. Una​toč tome što se ni​ka​da nije intimno po​mi​-
rio s nje​zi​nom brzople​tom uda​jom, otac je cje​lo​kupnu imo​vi​nu u jed​na​kim di​je​lo​vi​ma osta​vio svo​joj
dje​ci, Bety i nje​zi​noj dvo​ji​ci bra​će. Ted i Willi​am od​lu​či​li su nasta​vi​ti obi​teljski poslao i pred​lo​ži​li
Bety tre​ći​nu do​bi​ti. Ona bi možda i prista​la da se nije upleo drski i pohlepni »Ju​g osla​ven«.
 – He is not Yu​goslav, he is Cro​at! – umi​je​ša se Ba​nić dikci​jom prvo​g a stupnja brzinsko​g a
dvomje​seč​nog te​ča​ja.
– I don ’t see a diffe​rence – ravno​dušno će Englez, pa nasta​vi: – And so, this ha​ughty and pri​mi​ti​-
ve Yu​goslav...
Kako mu je to Nika pre​ve​la, stva​r i su tekle ova​ko: drski i pri​mi​tivni Bla​inov su​parnik svo​ju je
ženu na​g o​vo​r io da ne prista​ne na tre​ći​nu do​bi​ti. Utu​vio joj je u gla​vu kako takva tre​ći​na nije ništa, jer
je ima​la pra​vo i na tre​ći​nu vri​jed​nosti svih lo​ka​la, i na tre​ći​nu obi​teljske kuće, i na tre​ći​nu oče​ve ko​-
lekci​je sta​r ih knji​g a, i na tre​ći​nu ima​nja u Cornwallu... Na​kon ve​li​ke sva​đe, na mu​žev na​g o​vor, Bety
je zatra​ži​la svo​ju apso​lutnu tre​ći​nu i tako natje​r a​la bra​ću, koji su htje​li iz​bje​ći ne​ugo​dan i sku​pi sud​-
ski spor, da pro​da​ju dio imetka i ispla​te joj nje​zin dio.
– Don’t ask me »how much rich«! – nasmi​je se Englez gle​da​ju​ći u Ba​ni​ća, a za​tim iz dže​pa izva​di
ve​li​ku kožnu novčarku, rastvo​r i je i po​ka​že im sli​ku svo​je ne​ka​dašnje dra​g e, koja je tada mogla ima​ti
dva​de​se​tak go​di​na.
– Look how be​auti​ful she was.
– Želi da vi​diš kako je bila zgod​na – objasni mu Nika, a on joj od​bru​si:
– To​li​ko valjda ra​zu​mi​jem!
Na toj sta​r oj fo​togra​fi​ji bila je uisti​nu li​je​pa, ali ni ono što je obja​vio senza​ci​o na​listič​ki ta​blo​id,
po​misli istra​ži​telj, u tom smislu nije bilo ništa ma​nje intri​g antno.
– Whe​re is her mo​ney now, that’s the qu​esti​on!-izre​če Bla​in re​če​ni​cu u ko​joj Nika pre​pozna sha​-
kespe​are​o vsku alu​zi​ju.
Na​ime, gospo​din Bla​in je mislio kako je ci​je​lo Betyno bo​g atstvo nesta​lo u po​no​r u bo​lesnih
ambi​ci​ja nje​zi​na muža, te kako je beskrajna šte​ta što nesretna dje​vojka nije osta​la s njim.
– Reci mu da nije u pra​vu – gurkao je Ba​nić laktom Niku. – I La​ko​ta je pre​bo​g at čovjek. Vlasnik
je po​lo​vi​ce Hrvatske...
– On ti neće ra​zumje​ti takvu me​ta​fo​r u – bu​ni​la se ona. – Znam ja njih. Ili će ti svo​jom anti​pa​tič​-
nom ko​lo​ni​jalnom sa​mo​uvje​r e​nošću ka​za​ti kako ta Hrvatska baš i nije neka zemlja čiju bi se po​lo​vi​-
cu ispla​ti​lo posje​do​va​ti.
 14.

SNI JE GOM ZA SUT JE LA ČI ĆEV PLAC s oki​će​nim bo​r o​vi​ma i brojnim svjetlu​ca​vim ure​si​ma dje​lo​vao je kao
slatkasta čestitka kuplje​na u ne​kom sta​r o​mod​nom du​ća​nu. U pro​la​zu ispod Ne​bo​de​r a, Ba​nić do​bro
otre​se sni​jeg s ka​pu​ta i uđe u malu, pristojno zagri​ja​nu poslovni​cu Info​to​ursa. Znao je da je ve​li​ki
grešnik i ne​popravlji​vi sa​motnjak i ne​ka​ko se mo​r ao isku​pi​ti pred kćerkom, bivšom že​nom, pa čak i
pred tim mla​dim Engle​zom koji se, una​toč nje​g o​vim na​g a​đa​nji​ma, po​ka​zao sasvim zgod​nim i
pristojnim deč​kom. Sutrašnji blagdan Sve​to​g a Ni​ko​le bio je do​bra pri​li​ka da ih obra​du​je kakvim
poklonči​ćem te se na Bri​tanskom trgu po​ja​vi kao pra​ved​nik sasvim čiste savjesti. Iako je ho​no​r ar što
ga se na​dao napla​ti​ti od La​ko​te čim pro​đe do​voljno ko​r otnih dana, još uvi​jek bio oba​vi​jen ve​li​kom
do​zom ne​izvjesnosti, onih pet ti​su​ća ma​r a​ka koje je do​bio samo zbog toga što je na​ivno do​pustio da
ga klo​pe po gla​vi, bili su bar neka vrsta kratko​r oč​ne fi​nancijske izvjesnosti, tako da je dio tog novca
mo​g ao potro​ši​ti za neki zgo​dan vi​kend za dvi​je oso​be.
– Izvo​li​te, gospo​di​ne – obra​ti mu se pomno dotje​r a​na i ljupka žena, ne sta​r i​ja od tri​de​set pet go​-
di​na, pri​šavši vi​so​kom pultu na ko​je​mu su bili posla​g a​ni ša​r e​ni prospekti tu​r istič​kih pu​to​va​nja.
– Oda​brao bih neko zgod​no vi​kend pu​to​va​nje za dvo​je. Biste li mi mogli po​mo​ći?
– Ovi​si što že​li​te – reče službe​ni​ca za​g o​netno se nasmi​je​šivši. – Razgled, egzo​ti​ku, kulturne sa​-
drža​je, skro​vi​ti ku​tak za za​ljub​lje​ne?
– Pa, ovo posljed​nje ne zvu​či loše... – zbu​ni se on i ne shva​ća​ju​ći da se time le​g i​ti​mi​r ao kao ra​-
zuzda​ni lju​bavnik sred​nje dobi.
– Ima​mo vrlo za​nimlji​ve apartma​ne u švi​carskim Alpa​ma. Na​r avno, ski​ja​nje nije obvezno, a u
sva​kom je apartma​nu ro​mantič​ni otvo​r e​ni ka​min.
– Slu​šajte, gospo​đo... – okli​je​vao je on.
– Ja​dranka – pred​sta​vi se ona. – I ne gospo​đa nego gospo​đi​ca!
– Gospo​đi​ce Ja​dranka... to zapra​vo nije za mene...
– A zašto ne bi bilo? Pa ne osje​ća​te se valjda presta​r im za ro​manti​ku uz ča​r ob​no iskre​nje ka​mi​-
na? Evo, kada bi mene netko pozvao, ja bih pošla bez pre​mišlja​nja.
– To je za moju kćer i nje​zi​na deč​ka...
– Ože​nje​ni ste, zna​či!
– Zapra​vo... bio sam. Htio bih možda nešto bli​že i pristu​pač​ni​je. Re​ci​mo u Slo​ve​ni​ji. Zna​te, deč​-
ko joj je iz Londo​na pa bi bilo zgod​no da nešto više vidi.
– I vi ste mi neki do​mo​ljub! – pripri​je​ti mu ona prstom. – Dođe vam iz Londo​na bu​du​ći zet i vi
ga od​mah ša​lje​te da vidi Bled i Bo​hinj! Zar ne bi bilo bo​lje da im uzme​te tri dana u Opa​ti​ji.
K vra​g u, iz sva​kog te grma zasko​če obve​zom do​mo​ljub​lja, po​misli Ba​nić, pa zlo​voljno od​g o​vo​-
ri:
– Moja je kći bar de​set puta lje​to​va​la u Opa​ti​ji.
– A Plitvi​ce? Evo, imam zgo​dan trod​nevni aranžman na Plitvič​kim je​ze​r i​ma. Pri​je​voz, po​lu​-
pansi​o n, sve​ča​na ve​če​r a...
 – To će biti sasvim u redu – slo​ži se Ba​nić va​de​ći no​vac.
Ona mu ispi​še vo​uc​he​re, sta​vi ih u agencijsku omotni​cu, pri​lo​ži uz to i li​je​pi prospekt Plitvič​kih
je​ze​r a, pa sve sku​pa sta​vi pred nje​g a.
– I što još? – nasmi​je se Ja​dranka ko​ketno.
– Kako!? – za​ču​di se on.
– Pa tako. Kad oni odu, što ćete vi sami kod kuće? Možda bismo i za vas mogli pro​na​ći nešto za​-
nimlji​vo.
– Što ću sam?
– Bože dra​g i! – pre​ko​r i ga ona. – Pa tko kaže da mo​r a​te ići sami! Grad je pun usamlje​nih
ženskih srca. Po​zo​vi​te ne​kog, pa ako prihva​ti...
– Vi... vi biste se dali pozva​ti? – reče on pa​ze​ći do​bro da to zazvu​či kao šala.
– Na Plitvi​ce baš ne! – nasmi​je se ona – ali na švi​carske me Alpe ne biste tre​ba​li dugo na​g o​va​r a​-
ti!
– O, hva​la vam! Imat ću to na umu i prvom vas pri​li​kom pozva​ti u švi​carske Alpe.
– Ili bar na kavu – do​metne ona sad već nešto ozbiljni​ja.
Ba​nić zahva​li, nasmi​je se, uzme omotni​cu pa iza​đe van misle​ći kako ta Ja​dranka baš i nije slu​čaj
pre​ko ko​je​g a bi tre​ba​lo ola​ko pri​je​ći. Iza sva​ke nje​zi​ne dvosmisle​ne šale krio se, bar ko​li​ko se on ra​-
zu​mio u žene, signal brzog i la​kog pristanka. Usto, za​si​g urno nije pri​pa​da​la onim teškim oso​ba​ma
koje na sva​kog usputnog muškarca od​mah isto​va​r e te​r et svo​je cje​lo​kupne pri​vatnosti, od dje​vo​jač​kih
sno​va, pre​ko raznih pogrešnih kli​pa​na ko​ji​ma su na​ivno povje​r o​va​le, pa sve do bo​lesne mame koju
dva​put na tje​dan vode na di​ja​li​zu. Si​g urno je ve​se​la i jed​nostavno, a možda, nasmi​je se Ba​nić sa​mo​me
sebi, voli slu​ša​ti i Charli​eja Parke​r a.
Dok je zvo​nio do​lje na Bri​tanskom trgu, po​mi​sao na bo​lesnu Li​di​ju isto​g a tre​na iz nje​g o​ve gla​-
ve iz​bri​še gospo​đi​cu koja bi baš sa sva​kim muškarcem bila voljna otpu​to​va​ti u švi​carski apartman s
otvo​r e​nim ka​mi​nom. Parla​fon nesnosno zakrči, a vra​ta se otvo​r e. Prokleo je glu​po di​za​lo koje opet
nije ra​di​lo i pje​ši​ce se uspeo na tre​ći kat. Za​tim je zastao kako bi vra​tio dah ne že​le​ći da ga vide za​pu​-
ha​na i umorna. Li​di​ja mu otvo​r i vra​ta i pusti ga u stan, za​ču​đe​na, ali i za​do​voljna što je svra​tio tek
tako, ne​pozvan i bez ne​ko​g a važnog razlo​g a. I baš u tre​nu kada je, čuvši kako su Nika i Tim upra​vo
izašli, htio ka​za​ti kako će u tom slu​ča​ju doći kasni​je, vra​ta se za njim zatvo​r e i on, ne​ma​ju​ći više
kamo, pođe za Li​di​jom u dnevnu sobu.
– Zapra​vo – reče, ne zna​ju​ći kako bi po​čeo – htio sam ih izne​na​di​ti. Ku​pio sam im aranžman za
vi​kend na Plitvi​ca​ma... ako se po ovom sni​je​g u uopće može tamo.
– Oh! – reče ona kao da je ugod​no izne​na​đe​na. – To će ih jako razve​se​li​ti. Iona​ko po ci​je​le dane
ne zna​ju kamo bi.
Po​tom sjed​ne na trosjed, omo​ta deku oko ku​ko​va i uzme album u či​jem ju je pregle​da​va​nju pre​-
ki​nuo nje​g ov do​la​zak. Po​nu​di ga da sjed​ne, a on, bu​du​ći je ve​li​ka fo​te​lja bila pretrpa​na ro​bom za gla​-
ča​nje, ne​ma​ju​ći zapra​vo kamo, sjed​ne do nje na trosjed.
– Ni​sam te pi​ta​la, svi​đa li ti se Tim?
– Pa, da – reče on na​kon kra​ćeg pre​mišlja​nja. – Od​lič​no go​vo​r i engleski.
Pa kako ga je ona za​ču​đe​no pogle​da​la, on se po​ku​ša na brzi​nu izvu​ći:
– Mislim, vrlo je pristo​jan dok go​vo​r i, i uopće... tako... Što to ra​diš?
 – Pregle​da​vam sta​r e albu​me. Ormar je pun fo​togra​fi​ja koje bi već jed​nom tre​ba​lo sre​di​ti. Ali, o
tome smo već...
– Nika mi kaže da se loše osje​ćaš – pre​ki​ne on nje​zi​nu uisti​nu prasta​r u pri​ču o sre​đi​va​nju mno​-
gih stva​r i, pa tako i albu​ma s obi​teljskim fo​togra​fi​ja​ma.
– Ah, nije to ništa! – na​vu​če ona od​mah masku to​božnje bez​brižnosti.– Po​ne​kad me boli tu
nešto... ona​ko kao da mi je nešto zasta​lo... I osje​ćam ne​ugo​dan pri​ti​sak u oši​tu. Ma, to su ne​kakve psi​-
ho​so​matske smetnje. Pre​na​pe​ta sam, eto to je! Po​pi​jem Apa​urin pa mi po​pusti.
On je pogle​da ozbi​ljan i za​bri​nut, a ona po​nikne pogle​dom kao da ju je izne​na​da po​čeo za​ni​ma​ti
sa​držaj albu​ma. Ni​ka​da nije zna​la uvjerlji​vo la​g a​ti.
Ba​nić slegne ra​me​ni​ma pa se zagle​da u pro​zor na ko​je​mu se vi​dje​lo kako sni​jeg sve jače pada.
Uisti​nu, sasvim pogrešno vri​je​me za vi​kend na Plitvi​ca​ma, po​misli on, pred​ba​cu​ju​ći sa​mo​me sebi što
se ipak nije od​lu​čio za Opa​ti​ju. Ali, pri ovakvoj snježnoj ne​po​g o​di kroz Gorski se ko​tar čovjek može
pro​bi​ti je​dva malo lakše nego kroz lič​ka brda.
– Pogle​daj ove fo​togra​fi​je – reče mu ona izne​na​da po​ka​zu​ju​ći prstom na jed​nu od stra​ni​ca albu​-
ma.
On joj pri​đe i od​mah shva​ti kako se za​du​bi​la u sta​r e, sred​njoškolske uspo​me​ne. Skli​zak te​r en,
po​misli Ba​nić pre​poznavši u mutnoj crno-bi​je​loj fo​togra​fi​ji se​damna​esto​g o​dišnju Li​di​ju u tamnoj
dolče​vi​ti i tada mo​dernim lasteks hla​ča​ma što su po​ma​lo pod​sje​ća​le na tre​nirku.
– Ko​li​ko se sje​ćam, te sam glu​pe hla​če obla​či​la radi tebe. Svi​đa​le su ti se.
Nije se toga mo​g ao prisje​ti​ti, ali se zato prisje​tio ne​če​g a dru​g og, i to joj je re​kao:
– Ne znam. Ali ako je to bio tre​ći razred, tada si ho​da​la s onim idi​o tom Serti​ćem... Kako se ono
zvao? Slavko?
– Možda, ali sam ipak bila za​ljub​lje​na u tebe.
– Demy Mo​o re je uda​na za Bru​cea Willi​sa, a možda je za​ljub​lje​na u mene.
– Ne glu​pa​r aj se! – uko​r i ga Li​di​ja. – Kao da ne znaš da sam bila za​ljub​lje​na u tebe!
On pro​g u​ta ve​li​ku kned​lu pa okre​ne list albu​ma i ugle​da ve​li​ku fo​togra​fi​ju u pri​lič​no ispra​nom
orwo​ko​lo​r u, na ko​joj je bila Li​di​ja u dvo​di​jelno​mu ku​pa​ćem kosti​mu snimlje​na na grad​skom ba​ze​nu.
– Bože, gdje li je sada taj Slavko Sertić? – za​misli se on to​bo​že, samo da ne mora pro​ko​menti​r a​-
ti nje​zi​nu pin up pozu. Do​bro je znao da je taj glu​pi Sertić pro​pao na pravnom fa​kulte​tu i oti​šao u
Nje​mač​ku, gdje da​nas ima malu pri​je​voznič​ku tvrtku u ne​kakvu za​bitnom »Apffelstru​deldorffu«. Što
je bilo još gore, i ona je mo​r a​la zna​ti da on to zna!
– Što se sad izvla​čiš!? Što ka​žeš na ovo? Koji ko​mad!
– Čud​no je zapra​vo kako na tim sta​r im sli​ka​ma dje​vojke ni​kad ne izgle​da​ju tako iza​zovno kao
na ovim da​našnji​ma. Je li to stvar opti​ke, tehni​ke razvi​ja​nja ili uopće fo​tografsko​g a sti​la? – me​di​ti​r ao
je i ne primje​ću​ju​ći da je time lju​ti.
Ona se do​bro​dušno nasmi​je i lupne ga dla​nom po čelu.
– Dat ću ti ja opti​ku i fo​tografski stil! Zar si za​bo​r a​vio kako su te deč​ki ze​za​li kad si pred nji​ma
re​kao da sam najbo​lji ko​mad na ško​li? A ni​kad mi se nisi usu​dio pri​ći...
– Ti si po​lu​dje​la! – bu​nio se on. – Kako ti se ne bih usu​dio pri​ći!? Pa išli smo u isti razred!
– Da, da! Usu​dio si mi se pri​ći kada je tre​ba​lo pre​pi​sa​ti lekti​r u, ali si na ple​su uvi​jek sta​jao u kutu
i samo me pro​matrao. Na​da​la sam se da ćeš doći po mene, a ti ništa! Gospo​din »stid​ljivko« ra​di​je je
ci​je​lo vri​je​me gle​dao i važno pu​šio, pre​pušten svo​jim sno​vi​ma o najbo​ljem ko​ma​du u ško​li.
– Imaš pra​vo – po​ku​ša​vao se ne​ka​ko izvu​ći. – Stvarno se sje​ćam da sam od tebe uvi​jek pre​pi​si​-
vao lekti​r u. U toj sam stva​r i od ma​lih nogu bio ka​tastro​falno loš. Za​misli, neki se dan ni​ka​ko ni​sam
mo​g ao sje​ti​ti je li Mrtve duše na​pi​sao Dosto​jevski ili... ili... onaj dru​g i...
– Go​g olj – reče Li​di​ja i za​misli se pa okre​ne još jed​nu stra​ni​cu albu​ma. Na toj je stra​ni​ci bila ve​-
li​ka fo​togra​fi​ja snimlje​na neg​dje pri kra​ju četvrto​g a razre​da gimna​zi​je, i na njoj su bili njih dvo​je,
mla​di, zgod​ni i puni opti​mizma. Ona je bila u uskoj bi​je​loj majci i kratkoj suknji, koja je do​bro
nagla​ša​va​la nje​zi​ne li​je​pe noge, a on je imao na sebi ka​r i​r a​nu ko​šu​lju i malo pre​ši​r o​ke ta​li​janske tra​-
pe​r i​ce marke Su​per Rifle. On se smi​jao i desnom je ru​kom zagrlio, a ona je dje​lo​va​la ne​ka​ko stid​lji​-
vo, ali za​do​voljno.
– Zašto sam te tu zagrlio? – upi​ta on posve glu​pa​vo. – Bio ti je ro​đendan?
– Ne – odvra​ti ona. – Tu smo već ho​da​li, bu​da​lo!
Re​kavši to, ona razmo​ta deku, usta​ne, od​lo​ži album na stol i ode do pro​zo​r a pa se zagle​da u
snježnu me​ća​vu koja je posve za​me​la Bri​tanski trg.
Ostao je sje​de​ći na trosje​du. Neko je vri​je​me razmišljao bi li nasta​vio lista​ti album ili što​g od re​-
kao, a po​tom je ipak po​la​ko ustao, pri​šao pro​zo​r u i zastao ko​r ak iza nje.
Pre​do​bro ju je pozna​vao, znao je da je sada isto​dob​no i uzbu​đe​na, i lju​ta, i sjetna, i za​bri​nu​ta...
Da, znao je u kakvom je sta​nju, ali je to mo​g ao samo ra​zumje​ti, ali ne i opi​sa​ti.
– Čud​no je to što mi je palo na pa​met – reče ona tiho kao da se i sama boji svo​jih misli. – Kad
dru​g i lju​di gle​da​ju sli​ke iz mla​dosti obič​no zaklju​če kako su ne​koć bili na​ivni, smi​ješni i be​dasti. A
meni, meni se upra​vo sad čini kako je s nama posve obrnu​to. Kao da smo smi​ješni i be​dasti sad kad
bismo to najma​nje tre​ba​li biti...
Ne zna​ju​ći što bi, on joj pri​đe i uhva​ti je za ra​me​na. Čud​no, uči​ni mu se da mi​r i​še kao ne​koć,
kao u da​ni​ma kada je bila »najbo​lji ko​mad« na ško​li. Da, ako se sve pro​mi​je​ni​lo, taj je mi​r is ostao
isti. I tada, tru​de​ći se da ne bude pa​te​ti​čan, reče joj prosto​dušnim gla​som:
– Li​di​ja, kao Boga te mo​lim, oti​đi li​ječ​ni​ku!
Iste je ve​če​r i kod kuće, kao osvje​do​če​ni pro​tivnik su​višnih li​je​ko​va, ba​cio u za​hod​sku školjku
svu pre​o sta​lu ko​li​či​nu Ke​to​na​la i Pholco​di​na te po​vu​kao vodu, kao da tim ce​r e​mo​ni​jalnim po​te​zom
želi sama sebe uvje​r i​ti kako je de​fi​ni​tivno pre​bo​lio poslje​di​ce nezgo​de što ju je imao u bli​zi​ni Sa​mo​-
bo​r a. Po​tom se do​bro istu​ši​r a, odje​ne tre​nirku, sjed​ne za stol i baci se na čišće​nje svo​g a sta​r og pišto​-
lja koji je bio u strašno lo​šem sta​nju. Da je ko​jim nesretnim slu​ča​jem mo​r ao pu​ca​ti iz nje​g a, sva je
pri​li​ka da bi mu eksplo​di​r ao u ruci. Kako je čišće​nje pu​caljke dug i pi​pav po​sao, uklju​či te​le​vi​zor pi​-
ta​ju​ći se hoće li prokle​ta spra​va uopće pro​r a​di​ti. Go​to​vo se nije mo​g ao sje​ti​ti kada je zad​nji put gle​-
dao program. Na​r avno, ako se izuzme te​le​vi​zor u ka​fi​ću Kico koji je nepre​kid​no bio uklju​čen.
Na te​le​vi​zi​ji su išle re​do​vi​te vi​jesti koje je slu​šao tek na​po​la, ne na​la​ze​ći u nji​ma ni​če​g a vri​jed​-
nog po​zornosti. Obe​ća​va​lo se opet sve i sva, tvrdi​lo se da izvrstan ži​vot po​či​nje već sutra rano ujutro,
ku​di​lo se sav svi​jet što ne po​ka​zu​je ni​kakva ra​zu​mi​je​va​nja pre​ma Hrvatskoj i isto​dob​no se hva​li​lo
nas same zbog toga što po​ka​zu​je​mo za​vi​dan stu​panj ra​zu​mi​je​va​nja pre​ma sebi sa​mi​ma. Sve no​g o​-
metne utakmi​ce bile su od​g o​đe​ne, a pro​met se, kao uosta​lom i sam ži​vot, odvi​jao ote​ža​no i uz ve​li​ke
zasto​je. A za​tim su na​ja​vi​li sni​jeg, sni​jeg i samo sni​jeg! I baš kad je namje​r a​vao da​ljinskim upravlja​-
čem isklju​či​ti do​sad​nu elektronsku škri​nji​cu, nasmi​ja​na vo​di​te​lji​ca reče kako ima​ju još je​dan upra​vo
pristi​g ao i iznimno za​nimljiv pri​log na te​me​lju ko​je​g a će zlo​namjerni tvrdi​ti kako je u Hrvatskoj u
po​r astu opća sto​pa kri​mi​na​li​te​ta te kako se širi orga​ni​zi​r a​ni kri​mi​na​li​tet. Uzru​jan po​novno time što
su de​žurni je​zič​ni prosvje​ti​te​lji opće​pozna​toj ri​je​či do​da​li još je​dan bezvezni slog na kra​ju, Ba​nić od​-
lo​ži pištolj i zagle​da se u ekran.
Ka​me​r a je la​g a​no prešla pre​ko ambi​jenta u ko​jem je Ba​nić od​mah pre​poznao novu cestu na ko​-
joj se na​la​zi​la upra​va Luc​ky holdinga i za​usta​vi​la se na ne​čem što je izgle​da​lo kao zgnje​če​ni i sa​-
gorje​li osta​tak auto​mo​bi​la. Ono o čemu je go​vo​r i​la spi​ke​r i​ca uči​ni mu se više no za​nimlji​vim. Rano
ujutro, neg​dje posli​je po​no​ći, ispred Luc​ky holdinga od​le​tio je u zrak ve​li​ki audi ko​jim se vlasnik
često ko​r istio kao osob​nim vo​zi​lom. Na​r avno, ra​di​lo se o atenta​tu, o auto​mo​bi​lu bombi koja je tre​ba​-
la usmrti​ti bo​g a​tog vlasni​ka. Samo čudo spa​si​lo je Krstu La​ko​tu, jer se ispred zgra​de u na​ve​de​no vri​-
je​me po​ja​vio ne​pozna​ti lo​pov koji je po​ku​šao otu​đi​ti vo​zi​lo. Vješto je onespo​so​bio alarmni ure​đaj,
pro​va​lio u auto, spo​jio žice i od​le​tio u zrak. Na​r avno, osta​ci nesretnog lo​po​va bili su u takvom sta​nju
da je po​li​ci​ja uve​li​ke sumnja​la u uspjeh identi​fi​ka​ci​je. Je​di​ni trag što ga je nesretnik osta​vio za so​bom
bio je alat za pro​va​lji​va​nje u auto​mo​bi​le, ali kako je i on bio u vatri, nije se moglo ni po​mišlja​ti na
dakti​loskopsku obra​du.
Po​tom je su​ćutna spi​ke​r i​ca, prestavši se ble​sa​vo smi​ja​ti, pro​či​ta​la ne​ko​li​ko pohvalnih re​da​ka o
ve​li​kom po​du​zetni​ku, do​brotvo​r u i zaslužni​ku, nagla​sivši kako je, eto, u tako kratko vri​je​me već dru​-
gi put me​tom orga​ni​zi​r a​nog kri​mi​na​la i pod​zemlja, što joj, na​r avno, nije sme​ta​lo da na kra​ju posta​vi
i ono bri​ljantno pro​blemsko pi​ta​nje: posto​je li uopće u nas orga​ni​zi​r a​ni kri​mi​nal i pod​zemlje?
– Pa nisu to valjda ura​di​li Je​ho​vi​ni svje​do​ci ili udru​g a mla​dih tambu​r a​ša! – promrmlja Ba​nić, pa
nasta​vi gle​da​ti pri​log.
Na​suprot nje​g o​vu oče​ki​va​nju, u pri​lo​g u se po​ja​vi i sam La​ko​ta. U tih ne​ko​li​ko dana ko​li​ko ga
Ba​nić nije vi​dio či​ni​lo se da je pri​lič​no pro​pao. Dje​lo​vao je ne​ka​ko bli​je​do i ispi​je​no, oči su mu bile
upa​le u duplje, čak se či​ni​lo da se nije ni obri​jao. Go​vo​r io je vid​no uzbu​đen i po​ma​lo sme​ten,
zastajku​ju​ći s vre​me​na na vri​je​me kao da se po​ku​ša​va pri​bra​ti. Izvi​jestio je gle​da​teljstvo o stra​ho​ti
koja mu se do​g o​di​la, o otmi​ci i smrti vo​lje​ne žene, a na​kon toga pre​šao na jutrošnji do​g a​đaj ko​jim
ga se htje​lo maknu​ti s ovo​g a svi​je​ta. Sve u sve​mu, nije re​kao ništa više od vo​di​te​lji​ce. Za​tim je za sve
to optu​žio svo​je osob​ne nepri​ja​te​lje, kao i nepri​ja​te​lje Hrvatske uopće, na​ja​vivši nesmi​ljen rat pro​-
tivni​ci​ma reda, po​r etka, za​ko​ni​tosti i de​mokra​ci​je, nagla​sivši kako će se ta bespošted​na borba vo​di​ti u
gra​ni​ca​ma po​zi​tivnih za​ko​na. A kao prvi po​tez na​kon te obja​ve rata po​nu​dio je nagra​du od mi​li​jun
kuna ono​me tko mu pru​ži po​datke na te​me​lju ko​jih bi se mogli pro​na​ći otmi​ča​r i i ubo​ji​ce nje​g o​ve
supru​g e, od​nosno pod​me​ta​či eksplo​zi​va.
Na​kon toga se na ekra​nu u krupnom pla​nu po​ja​vi zbu​nje​no lice inspekto​r a Za​dre. Gle​dao je čas
na jed​nu, čas na dru​g u stra​nu, kao da ne shva​ća da ga već sni​ma​ju. Za​tim se pri​be​r e, napra​vi važnu
facu i poč​ne s izja​vom:
– Mogu samo reći da je pra​va sre​ća što gospo​din La​ko​ta nije bio na​zo​čan u ko​li​ma kada je
došlo do de​to​na​ci​je...
Pre​ko sa​mo​uvje​r e​nog lika inspekto​r a Za​dre po​ja​vi se titl:
Mr. Be​r islav Mrkša
inspektor grad​skog MUP-a.
Ah, ta te​le​vi​zi​ja, po​misli Ba​nić, pa se vra​ti čišće​nju pišto​lja.
 15.

UŠAVŠI U ZA DIMLJE NU I JUTROS NE OBIČ NO ŽIVU prosto​r i​ju ka​fi​ća Kico, Ba​nić od​mah spa​zi inka​sa​to​r a Ma​r i​-
ja​na kako se za šankom pre​pi​r e s dva tipa u kombi​ne​zo​ni​ma na ko​ji​ma je bila ozna​ka ne​kakve
elektro​insta​la​cijske tvrtke. Bili su to, na​vod​no, majsto​r i koji su tog jutra pro​mi​je​ni​li razvod​nu ku​ti​ju
u ka​fi​ću i za​drža​li se na​kon toga više od dva sata uz šank, premda su sva​ki čas tvrdi​li kako ima​ju
posla pre​ko gla​ve. Koji me​tar od njih na šank se na​laktio bivši šte​mer Kem​bra, po​la​ko pi​juc​ka​ju​ći
svoj džin s to​ni​kom u ko​je​mu se ku​pa​la tanka kriška li​mu​na. Otka​ko je »iz zdravstve​nih razlo​g a« mo​-
rao sma​nji​ti potrošnju alko​ho​la, nasto​jao je da mu dnevna doza što du​lje potra​je jer se ni​ka​ko nije
mo​g ao na​viknu​ti na apsurd​nu si​tu​aci​ju da su mu u lo​ka​lu ruke prazne. Nasto​je​ći iz​bje​ći po​li​tič​ke pre​-
pirke što ih je obič​no za​po​či​njao gospon Ma​r i​jan, Ba​nić se javi Zdenki, zatra​živši kavu i pivo, pa
sjed​ne za Pa​kov stol.
– Zašto se Ma​r i​jan da​nas to​li​ko lju​ti? – upi​ta gle​da​ju​ći kako se inka​sa​tor razma​hao ru​ka​ma.
– Kaj bi se lju​ti​li? – odvra​ti Pako. – Sre​tan je ko pra​sad Gle​dal je si​noć na telki ne​kakvu sjed​ni​cu
Ha​de​zea i to mu je na​pu​ni​lo ba​te​r i​je.
– I što je bilo na njoj? – upi​ta Ba​nić, iako ga dnevna po​li​ti​ka nije pre​vi​še za​ni​ma​la.
– Ka’ ja znam! Poplju​va​li su Ame​r e, Euro​pu, Da​le​ki istok, Po​li​ne​zi​ju, do​ma​će nepri​ja​te​lje, no​vi​-
na​r e, ko​mu​nja​r e... Zapraf, po onom kak Ma​r i​jan pri​ča, izgle​da da su na​pa​li sve osim te​le​vi​zijskih
inka​sa​to​r a. Valjda je zato hepi.
Ba​nić za​ču​je kako se Ma​r i​jan za šankom lju​ti​to izde​r ao na već po​lu​pi​ja​ne elektri​ča​r e vi​ču​ći da
su ko​mu​nja​r e i da će već od Nove go​di​ne sve biti oko tristo posto bo​lje. Je​dan od elektri​ča​r a, onaj pi​-
ja​ni​ji, s pre​zi​r om mu je re​kao kako u no​vi​na​ma piše da najno​vi​je anke​te po​ka​zu​ju kako stranka na
vlasti može ra​ču​na​ti samo na jad​nih se​damna​est posto gla​sa​ča. Vje​či​to la​kovjerni Ma​r i​jan u jed​nom
je tre​nu ostao bez teksta, ali se tad u ci​je​lu pri​ču, premda nije di​je​lio inka​sa​to​r o​ve po​li​tič​ke simpa​ti​je,
umi​je​šao bivši šte​mer Kem​bra ne bi li mu po​mo​g ao.
– Pa kaj!? I to je više neg dost! Mi Hrva​ti smo mali na​r od, nas ni nema više od dvajst pet posto!
– A gdje ti je Flegma? – upi​ta Ba​nić, izne​na​da se sje​tivši kako Pa​ko​va bra​ti​ća iz Ga​r ešni​ce nije
vi​dio već da​ni​ma.
– Je​bo​te, taj je skroz po​pizdil! Celi se dan vo​zi​ka u tramva​ju. Već sam mu re​kel da bum po​tegnul
svo​je veze i za​poslil ga u ZET-u.
To su silno jake veze, po​misli istra​ži​telj, ali ipak pre​šu​ti tu primjed​bu.
– Čuj, do​bar je ko kruh, al je na​ivan ko konj – nasta​vi Pako. – Neki dan mu je Kem​bra utu​vil u
gla​vu kak te prek tramvajske šine može drmnut stru​ja, pa si je od​mah na​ba​vil ci​pe​le s gu​me​nim đo​-
nom. Opće ne znam otkud mu lova. Je​dan dan je čist švorc, dru​g i pun kinte. Prekju​čer je fanta​zi​r al da
bu si ku​pil ode​lo tam dole u ki​neskom du​ća​nu. Na raspro​da​ji. Je​dva sam ga od​g o​vo​r il.
– To je i moj pro​blem – za​misli se Ba​nić.
– Ka’ je tvoj pro​blem?
– Idem na​ve​čer na ne​ka​kav pri​jam u She​ra​ton i tre​ba mi priklad​no odi​je​lo. A sku​pa su ko vrag.
– To ti ja odma re​šim! – spremno će Pako, koji je sa sva​kim pro​ble​mom znao brzo iza​ći na kraj.
 Ba​nić ne od​g o​vo​r i. Po​mislivši na ka​kav bi na​čin Pako mo​g ao to ri​je​ši​ti, go​to​vo mu se zavrtje​lo
u gla​vi. Prošle je je​se​ni u Vartekso​voj rob​noj kući na Trgu obu​kao novo odi​je​lo i iza​šao van
objasnivši da želi vi​dje​ti kako boja izgle​da na da​njem svjetlu. Posli​je su pro​da​va​či​ca i poslo​vo​đa
trča​li za njim sve do Dežma​no​va pro​la​za, ali ga nisu uspje​li uhva​ti​ti.
– Kem​brin stric ima ke​mijsku čisti​o ni​cu – tu​ma​čio je Pako svoj ge​ni​jalni plan. – Ode​mo tam,
oda​be​r eš si ne​kaj najbo​lje​g a, odeš u She​ra​ton skoc​kan ko pič​ki​ca, zab​ljesneš ele​g anci​jom, po​ku​piš
kakvog ko​ma​da i sutra vra​tiš anjcug. Ku​žiš? Kaj buš ku​po​val?
– Ne bi to išlo – bra​nio se istra​ži​telj, ali je Pako, i sam odu​ševljen savrše​nošću pla​na, već glasno
zvao Kem​bru.
Bivši šte​mer, na​nju​šivši valjda kako bi mu Ba​nić mo​g ao pla​ti​ti još je​dan džin, stvo​r i se od​mah
za nji​ho​vim sto​lom.
– Čuj, Kem​bra – nagne se Pako pre​ma nje​mu. – Kak ti dela ona čisti​o ni​ca od stri​ca?
– Kaj si po​no​r il!? Pa stric mi je riknul još de​ve​de​set dru​g e.
– Pa niš mi nisi re​kel! – ču​dio se Pako.
– Kak ti ni​sam re​kel? Pa bil si na spro​vo​du.
– Si lud?
– Do​bro, bil si na karmi​na​ma – po​pusti Kem​bra. – Još i sad se se​ća​ju kak si se na​drve​nil i pri​čal
vi​ce​ve o mrtva​ci​ma. Kaj se ne se​ćaš kak si mom ne​ća​ku Hinku obe​ćal da buš ga sva​ki po​ne​de​ljak
upe​lal za​ba​dav u kino. A ni to nisi ispu​ni​li
– Jebi ga! Ti se sad izvla​čiš na de​ta​lje, a čo​ve​ku tre​ba anjcug! Kaj ne bi mogli otić u tu čisti​o ni​-
cu?
– Baba ju je pro​da​la pred pet let...
Osta​vivši ih nji​ho​vu sva​kod​nevnom pre​pi​r a​nju, Ba​nić usta​ne i pođe van s jed​nom po​ma​lo bi​-
zarnom, ali ostva​r i​vom ide​jom u gla​vi. Mo​r ao je ima​ti to odi​je​lo, a kad nešto mo​r aš, spre​man si i na
sitne konce​si​je, pa čak i na mala po​ni​že​nja.
Li​di​ja se ne​ma​lo izne​na​di​la kada se, već dru​g i dan za re​dom, posve sa​mo​voljno i ne​na​da​no po​-
ja​vio na nje​zi​nim vra​ti​ma.
– Jesi li bila kod li​ječ​ni​ka? – upi​ta već s vra​ta, a za​tim uđe u stan.
– Još ne. Malo mi je bo​lje.
– Nika i Tim nisu kod kuće?
– Ne. Odve​la ga je na ne​kakvu izložbu. Jako ih je razve​se​lio tvoj poklon.
– Aha – reče on, ovaj put čak i za​do​vo​ljan što je Li​di​ja sama kod kuće. – Slu​šaj, imam ve​li​ki
pro​blem. Idem na​ve​čer na pri​ma​nje u ho​tel She​ra​ton...
– O pa to je su​per! Ka​kav bi to pro​blem bio?
– Znaš da ne​mam odi​je​lo... – oko​li​šao je kao da ga je stid. – Od​nosno imam jed​no, ali me u nje​-
mu ne bi pusti​li ni na ki​no​loško natje​ca​nje...
Gle​da​la ga je za​ču​đe​no. Na​r avno, ra​zumje​la je nje​g ov pro​blem i pozna​va​la od​bojnost koju je
po​ka​zi​vao spram odi​je​la i ele​g anci​je uopće, ali nije zna​la zašto je do​šao k njoj.
– Mislim... možda je od Ta​ma​r i​na osta​lo koje. On je bio lud za takvim stva​r i​ma... mislim za odi​-
je​li​ma, ci​pe​la​ma po petsto ma​r a​ka, kožnim aktovka​ma...
 – Isu​se, Ni​ko​la, pa razve​la sam se od nje​g a pri​je šest go​di​na. Mislim da je po​ku​pio sve svo​je
stva​r i, a ako i nije...
Po​ve​la ga je do orma​r a i otvo​r i​la onaj najprazni​ji dio gdje su ne​koć sta​ja​le Ta​ma​r i​no​ve stva​r i.
Na dnu pregratka bilo je na​ba​ca​no ne​ko​li​ko pu​lo​ve​r a, ali su zato gore na vje​ša​li​ci visje​le dvi​je bi​je​le
ko​šu​lje i jed​no tamno odi​je​lo.
– Skroz ble​sa​va si​tu​aci​ja – reče on kao da mu je ne​ugod​no. – Do​la​zim bivšoj ženi da mi po​su​di
bivše odi​je​lo svo​g a bivšeg muža.
– Neka – nasmi​je se ona. – To je znak da si za​bo​r a​vio i pre​šao pre​ko sve​g a.
– Tko zna, možda i je​sam...
Ona ga zna​čajno pogle​da, a za​tim izvu​če iz orma​r a vje​ša​li​cu s odi​je​lom. Bilo je tamnopla​vo, s
možda malo pre​uskim no​g a​vi​ca​ma, posve pristojnim prslu​kom i ka​pu​tom s dvo​r ed​nim kopča​njem te
me​talnim gumbi​ma s pozla​tom.
– Jao, pa to je skroz de​mo​de. Smi​jat će ti se u She​ra​to​nu.
– Što ja znam – razmišljao je naglas. – Kažu da je moda ciklič​na. Da je sva​ki čas in nešto što se
no​si​lo pri​je...
Ona se izne​na​da poč​ne smi​ja​ti, ali ne nje​mu nego ne​če​mu čega se posve slu​čajno sje​ti​la. Objasni
mu razlog svo​je​g a smi​je​ha:
– No​sio je to odi​je​lo na ne​kakvom pro​pa​lom ple​nu​mu SKH, a posli​je na sve​ča​noj sjed​ni​ci grad​-
sko​g a HDZ-a! Ho​ćeš li ga zbi​lja uze​ti? Mogu ti ga provjetri​ti da se izgu​bi mi​r is la​vande.
– Zapra​vo ne znam – reče on pa​le​ći ci​g a​r e​tu. – Bo​jim se da ću s ovim zlatnim gumbi​ma izgle​da​ti
kao ka​pe​tan duge plo​vid​be.
– Pa mogu ti ih do na​ve​čer pro​mi​je​ni​ti.
– Ne bih te htio za​ma​r a​ti.
– Ni​ko​la! – pre​ko​r i ga ona, pogle​davši ga u oči. – Ko​li​ko sam ti u ži​vo​tu pro​mi​je​ni​la gumbi?
– Pa jest – prizna on. – Ne​ka​ko ću ti se odu​ži​ti.
– Već jesi...
– Kada? – za​ču​di se on, ne zna​ju​ći na što misli.
– Pa ju​čer... – odvra​ti ona ne​ka​ko pla​ho.
Kada je iste ve​če​r i ušao u dvo​r a​nu ho​te​la She​ra​ton, Ba​ni​ća uhva​ti la​g a​na jeza. Ma ko​li​ko se tru​-
dio, ni​ka​ko nije mo​g ao otje​r a​ti iz gla​ve opse​sivnu po​mi​sao na to kako među svim na​zoč​ni​ma baš on
ima najsta​r i​je odi​je​lo, na​jizli​za​ni​ji ovratnik ko​šu​lje, najjefti​ni​je ci​pe​le i najtra​lja​vi​ju kra​va​tu od sinte​-
ti​ke. Na​r avno, ušao je poslu​živši se sitnom pri​je​va​r om, re​kavši čovje​ku na ula​zu kako se zapra​vo
vra​ća, jer je mo​r ao iza​ći bu​du​ći su ga upo​zo​r i​li kako mu je izne​na​da pro​r a​dio alarm na no​vom che​-
ro​ke​eyju. Čovjek je samo slegnuo ra​me​ni​ma, jer pro​pi​si oko ulaska i nisu bili tako stro​g i.
Nasred dvo​r a​ne na​la​zio se stol na ko​jem su bile posla​g a​ne hrpe no​vog bro​ja High Li​fea,
iznimno luksuznog ča​so​pi​sa otisnu​tog na najfi​ni​jem pa​pi​r u i s plasti​fi​ci​r a​nim ko​r i​ca​ma. Uoko​lo su, u
namjernoj asi​metri​ji, bili postavlje​ni sto​lo​vi s raznim otmje​nim je​li​ma, koja uglavnom nitko nije ni
ku​šao. Ne više od sto​ti​njak lju​di razmi​lje​lo se po dvo​r a​ni; sa za​ni​ma​njem su lista​li ča​so​pis, ko​menti​-
ra​li ga i hva​li​li, razgo​va​r a​li u ma​njim ili ve​ćim sku​pi​na​ma i pi​juc​ka​li piće što ga je na ve​li​kim plad​-
nje​vi​ma razno​si​lo ne​ko​li​ko užurba​nih ko​no​ba​r a. Sred ti​hog ža​mo​r a i kuc​ka​nja čaša sva​ki bi se čas
za​ču​lo zvrc​ka​nje mo​bi​te​la, koje su lju​di od​mah va​di​li iz dže​po​va i povla​či​li se u stra​nu obavlja​ju​ći
svo​je važne i ne​o d​g o​di​ve razgo​vo​r e.
Sre​ćom, kada je Ba​nić ušao u dvo​r a​nu, službe​ni je dio pro​mo​ci​je već bio završen, tako da nije
mo​r ao slu​ša​ti za​morne pohvalni​ce silnoj važnosti i eksklu​zivnosti ovog pre​divnog izda​nja na​mi​je​-
nje​nog uskom kru​g u oda​bra​nih. Premda ga je već po​ma​lo mu​či​la glad, ne že​le​ći biti crnom ovcom,
za​o bi​šao je stol s ja​r e​bi​ca​ma, fa​za​ni​ma i srne​ćim kotle​ti​ma, i teškom mu​kom pro​na​šao ko​no​ba​r a koji
je na svom plad​nju imao i pivo. Uči​ni mu se da to piće baš i nije omi​lje​no među či​ta​te​lji​ma High Li​-
fea, pa sto​g a za sva​ki slu​čaj pri​je no što će ko​no​bar oti​ći uzme dvi​je čaše. Prvu je po​pio go​to​vo na​-
iskap, a s dru​g om u ruci po​čeo do​ko​no še​ta​ti po dvo​r a​ni. Šanse da tu na​iđe na ne​kog pozna​ni​ka bile
su jed​na​ke oče​ki​va​nju da će na Pe​toj ave​ni​ji na​letje​ti na tetka iz Iva​nić Kloštra.
Mo​r ao je nešto po​du​ze​ti; tre​ba​la mu je ta gospo​đa Hohnjec, ali je ne​vo​lja bila u tome što nije
znao čak ni kako izgle​da. E, da mu je tu sad no​vi​nar Sta​ko​r ovski, po​misli pri​la​ze​ći sto​lu za ko​jim je
tro​je lju​di lista​lo novi broj ča​so​pi​sa. Pri​dru​ži im se to​bo​že slu​čajno i ra​dozna​lo, pa kad su oni zasta​li
na stra​ni​ci s no​vim mo​de​li​ma ha​lji​na za zimu, on pla​ho upi​ta:
– Nisu li to So​fi​ji​ne kre​aci​je?
Muška​r ac koji je listao ča​so​pis pogle​da ga s ču​đe​njem, ali nje​g o​va pra​ti​lja, po​mislivši valjda
kako je on zna​lac koji pozna​tu mo​disti​cu zove samo ime​nom, ve​se​lo od​g o​vo​r i:
– Nisu, premda je stil vrlo sli​čan.
– Šte​ta. Jako me za​ni​ma ko​lekci​ja koju je sta​r a do​bra Sofi smisli​la za zimu. Zna​te li možda hoće
li biti u idu​ćem bro​ju?
– Zašto je ne upi​ta​te? – odvra​ti žena, dok je onaj dru​g i muška​r ac nešto pro​g unđao, kao da mu
sme​ta na​zoč​nost glu​pa​na u dvo​r ed​nom odi​je​lu. – Eno vam je tamo!
– Oh, pa ni​sam je ni za​mi​je​tio! Krajnje je vri​je​me da uzmem jače kontaktne leće! – usklikne Ba​-
nić, za​do​vo​ljan što je pro​blem mo​disti​či​na identi​te​ta tako spretno ri​je​šio.
So​fi​ja Hohnjec posve je odu​da​r a​la od nje​g o​vih pre​dodž​bi o mo​disti​ca​ma kao mla​dim, zgod​nim
i nevje​r o​jatno ele​g antnim oso​ba​ma. Bila je žena šezde​se​tih go​di​na, po​dosta ružna lica, orlovsko​g a
nosa, ravna poprsja i pre​ši​r o​kih ku​ko​va, odje​ve​na u nešto što je izgle​da​lo kao kombi​ne​zon
napravljen od fosfo​r escentne tka​ni​ne. U takvoj je stva​r i, po​misli istra​ži​telj, bez ob​zi​r a na gusto​ću
magle, ni​ka​da ne bi pre​g a​zio auto. Dakle, gospo​đa Hohnjec je, bez ob​zi​r a što na​vukla na sebe, bila
posve neprivlač​na oso​ba.
Vi​djevši je kako sto​ji sama sa šampanjskom ča​šom u ruci, Ba​nić isko​r isti pri​li​ku, od​lo​ži brzo
svo​je pivo na stol, pa joj pri​đe.
– Gospo​đo Hohnjec! – reče kao da se ra​du​je što ju je na​šao. – Tako mi je dra​g o što ste tu!
– Pardon... mi se pozna​je​mo? – od​mje​r i ga ona od gla​ve do pete, za​državši pogled ne​ko​li​ko ča​-
sa​ka na nje​g o​vu dvo​r e​du gumba.
– Ne. Ali sre​ća je što ćemo se sada upozna​ti. Ja sam Silvestar Kle​in!
On joj pru​ži ruku na poz​drav, a ona uzvra​ti mla​ko i ne​o d​luč​no. Dlan joj je bio hla​dan i vla​žan.
– Kle​in!? – reče ona, ni​čim ne po​ka​zavši da joj to ime išta zna​či.
– Kako!? – to​bo​že se ču​dio Ba​nić. – Nisu vam ništa go​vo​r i​li o meni?
– Ne.
– Pa ja sam vam... – reče on grozni​ča​vo tra​že​ći po gla​vi što bi to mo​g ao biti. – Ja sam bu​du​ći
glavni ured​nik High Li​fea.
 – Zar su na​ju​r i​li Ra​no​g ajca?
– Ra​no​g a​jec od​la​zi za di​r ekto​r a hrvatskog izda​nja Gi​o ie – objasni Ba​nić gla​som čovje​ka koji
pra​ti kre​ta​nja te vrste. – Vi​di​te, u no​voj koncepci​ji ča​so​pi​sa ja sam od​lu​čio poslo​ve ured​ni​ka mod​nih
pri​lo​g a po​nu​di​ti vama.
Pred​la​g a​li su mi neka dru​g a ime​na, ali sam u tom smislu bio tvrd.
Znao je da tim glu​pim la​ži​ma krši je​be​ni Pra​vilnik, ali ga je nje​zin smi​je​šak pri​mi​r io. Tašta
kakva je mo​r a​la biti, pro​g u​ta​la je ma​mac. Sada je samo tre​ba​lo trgnu​ti šta​pom i izvu​ći je na suho.
Po​vukli su se u kut, pi​juc​ka​li i ve​se​lo pri​ča​li o raznim sitni​ca​ma, a za​tim je ona po​če​la pre​uzetno
objašnja​va​ti kako bi po njoj tre​ba​la izgle​da​ti ru​bri​ka mode u High Li​feu. Sada do​la​zi najte​ži dio ve​-
če​r i, po​misli istra​ži​telj, koji o stva​r i​ma o ko​ji​ma je ona odu​ševlje​no brb​lja​la nije imao ni​kakva
pojma.
– Ima​te vrlo zgod​no odi​je​lo – za​mi​je​ti ona, izne​na​da pre​ki​nuvši svo​je mod​no-koncepcijske
besmisli​ce. – Stalno go​vo​r im glu​pim muškim di​zajne​r i​ma kako bi mušku modu s kra​ja de​ve​de​se​tih
tre​ba​lo malo po​maknu​ti pre​ma po​četku de​setlje​ća.
Ba​ni​ću je uma​lo izletje​lo kako je ta gro​zo​ta, koja u izvornom izda​nju ima čak i zlatne gumbe,
po​su​đe​na od bivšeg muža nje​g o​ve bivše žene, ali se u pra​vom času ugri​zao za je​zik i pre​šu​tio po​r a​-
ža​va​ju​ću isti​nu o svom »zgod​nom odi​je​lu«. Za​tim je, to​bo​že je slu​ša​ju​ći, izvu​kao iz dže​pa ku​ti​ju
Marlbo​r a, premda se u dvo​r a​ni uopće nije pu​ši​lo.
– Oh, i ja bih rado za​pa​li​la – ve​se​lo će ona. – Ima​ju se​pa​r e za pu​še​nje. Po​đi​mo časkom tamo.
U nusprosto​r i​ji pu​noj pu​ša​ča on joj pri​pa​li ci​g a​r e​tu, a za​tim to​bo​že su​ćutno prozbo​r i:
– Vi​di​te, ta strašna stvar koja se do​g o​di​la s na​šom Bety... i nju sam mislio anga​ži​r a​ti.
– U čemu bi vam ona mogla po​mo​ći? – za​ču​di se gospo​đa Hohnjec.
– Bila bi izvrsna ko​lumnisti​ca za bri​tanske teme! – bub​ne Ba​nić, pa nasta​vi: – Ko​li​ka je to samo
tra​g e​di​ja za jad​nog gospo​di​na La​ko​tu!
– Ni​sam si​g urna – za​misli se So​fi​ja. – Ko​li​ko mi je pozna​to, nije bila baš presretna s njim.
– To ne znam.
Ona ga pogle​da sumnji​ča​vo kao da se čudi da netko tko je pozna​vao Bety ne zna za to.
– Mislim da ju je, ju​r e​ći za poslom i novcem, pre​vi​še za​ne​ma​r i​vao. A za​ne​ma​r e​na žena... zna​te
već...
Ona se nasmi​je ko​ketno, kao da time želi ka​za​ti kako i sama pri​pa​da istom jatu.
– Misli​te li na onu groznu po​dva​lu koju su lje​tos smisli​li oni ga​do​vi iz Ma​g a​zi​na X?
– Oni sva​ka​ko jesu ga​do​vi – slo​ži se ona – ali je vi​jest bila isti​ni​ta.
– Zna​či, ima​la je lju​bavni​ka?
– Gospo​di​ne Kle​in...
– Mo​že​te me zva​ti Silvestar – reče on nonša​lantno.
– Dra​g i Silvestre – pre​ko​r i ga ona bla​g o. – Zar misli​te da se takva lje​po​ti​ca s mu​žem koji je za​-
postavlja nije zna​la i sama sna​ći? Meni bi možda bilo teže, ali ona...
– Joj, ne​mojte tako, So​fi​ja – nasmi​je se on usi​lje​no i pre​va​r antski. – Pa vi mora da ste s tim va​-
šim šarmom i mod​nim ima​ge​om stalna meta slo​bod​nih stri​je​la​ca, ha, ha, ha!
Ona se ble​sa​vo za​ce​r e​ka; si​g urno od ma​tu​r alne za​ba​ve nije čula ta​kav kompli​ment. Zna​ju​ći da je
sada pra​vi čas, Ba​nić upi​ta:
– A tko joj je bio lju​bavnik? Mislim, onaj čovjek čiji se po​ti​ljak vi​dio u no​vi​na​ma?
– Uisti​nu ne znam. Kri​la je to kao zmi​ja noge. Vi​dje​la sam ga ona​ko ovlaš... i na da​lji​nu... Ali ga
ni​sam uspje​la pre​pozna​ti.
– A gdje ste ga vi​dje​li? – inzisti​r ao je Ba​nić, po​la​ko se pretva​r a​ju​ći iz ured​ni​ka monde​nog ča​so​-
pi​sa u do​sad​no de​tektivsko njuška​lo.
– Posje​ći​va​la sam s Bety fitness centar Pussycat. Ko​li​ko se sje​ćam, dva ili tri puta je do​šao po
nju. Samo se na​vi​r io kroz stakle​na vra​ta, a ona je otrča​la kao ispa​lje​na iz topa, ha, ha, ha! Ali zašto
vas to za​ni​ma?
– Tako... imam ženu koja me stalno gnja​vi da joj na​đem ka​kav do​bar i do​voljno skup fitness. Išla
je u je​dan, ali to je bilo... zna​te već... malo para, malo mu​zi​ke – po​ku​ša​vao se Ba​nić izvu​ći na na​-
japsurd​ni​ji na​čin.
– E, ovaj vam je prva liga! Iznimno skup, ali daje baš sve. Od spra​va i sa​une, pa do ba​ze​na i fi​zi​-
ote​r a​pe​uta. Po​ku​šajte vašu gospo​đu upu​ti​ti tamo, a vi sko​či​te do mene na piće, ha, ha, ha!
Ce​r e​ka​la se glu​po i lascivno dok se nje​mu pred oči​ma u jed​nom času, u svoj gro​zo​ti, po​ja​vio
de​li​ka​tan pri​zor na koji je alu​di​r a​la.
– A gdje se na​la​zi taj centar?
– Silvestar, pa ti ne znaš gdje se na​la​zi Pussycat? – pri​je​đe ona odjed​nom na »ti«. – Na Sre​brnja​-
ku! Pa imaš u no​vom High Li​feu ve​li​ki pri​log o nje​mu. Kao bu​du​ći ured​nik to bi mo​r ao zna​ti!
– Tek se uho​da​vam – nasmi​je se on s ne​la​g o​dom u duši. – Oprosti, Sofi, pri​če​kaj me ov​dje, idem
od​mah za​vi​r i​ti da vi​dim kako su obra​di​li tu temu.
Re​kavši to, on se vra​ti u sre​dišnju dvo​r a​nu, po​ku​pi je​dan primje​r ak ča​so​pi​sa, stisne ga pod ruku,
a za​tim, pognuvši se malo, pro​đe onim di​je​lom prosto​r i​je gdje je bilo najvi​še lju​di, pa se ne​o pa​zi​ce
izgu​bi iz dvo​r a​ne.
 16.

NI KO LA BA NIĆ JE O FITNESSU ZNAO JE DVA NEŠTO malo više no o ruskom kla​sič​nom sli​karstvu i ki​neskoj ke​-
ra​mi​ci. Bilo mu je jasno da je ri​ječ o ne​kakvom vježba​nju što se ubra​ja u sku​pi​nu po​mod​nih discipli​-
na, te da se nji​me bave oso​be koje drže do do​bre fi​zič​ke kondi​ci​je, od​nosno oso​be koje drže do toga
da dru​g i do​bro misle o nji​ma. Sto​g a i nije baš znao što ga to čeka gore na Sre​brnja​ku, ve​leb​na
športska dvo​r a​na ili na brzi​nu pri​la​g o​đen stan. Kada je, sli​je​de​ći upu​te pro​metnog po​li​cajca s
kružnog toka u Domja​ni​će​voj, sti​g ao do bro​ja na ko​je​mu se na​la​zio taj, na​vod​no razvi​ka​ni vježbač​ki
centar, shva​tio je da je ri​ječ o ši​r o​koj ku​će​r i​ni čiji je kat bio pre​ure​đen u ve​lik, du​g ač​kim balko​nom
opa​san četve​r o​kut koji je umjesto zi​do​va imao prostra​ne stakle​ne površi​ne i vi​so​ki krov pun pro​zo​r a
kroz koje je nesme​ta​no pro​di​r a​la da​nja svjetlost. Po​put kakve vile, kuća je bila smješte​na na po​ši​r o​-
koj le​di​ni i okru​že​na raznim rasli​njem i drve​ćem, uglavnom li​pa​ma i divljim keste​ni​ma. U pro​lje​će,
kad oze​le​ne krošnje, s ceste se vje​r o​jatno nije mogla ni vi​dje​ti.
Ulazna vra​ta iznad ko​jih se na​la​zio ru​ži​čast neon s natpi​som Pussycat bila su otklju​ča​na, po
čemu se vi​dje​lo da je centar otvo​r en već od ra​nih ju​tarnjih sati. Ba​nić uđe u pre​dvorje, pa kako u nje​-
mu nije bilo ni žive duše, kre​ne na kat ši​r o​kim stu​bištem oblo​že​nim brod​skim po​dom. Čud​na je ti​ši​na
vla​da​la u kući i Ba​nić zaklju​či kako vježba​či još nisu stigli. Bilo je tek petna​est do de​vet i on
pretposta​vi kako će se usko​r o sav prostor ispu​ni​ti ža​mo​r om ra​zigra​nih čla​no​va.
Uspevši se na kat, nađe se u ve​li​kom pre​dvorju gdje su se na​la​zi​le uske i du​g ač​ke klu​pi​ce pune
razno​bojnih jastu​či​ća, a na​suprot nji​ma me​talne ka​se​te s ma​lim elzet bra​va​ma. Ka​se​te su bile nasla​g a​-
ne u tro​r e​du, po​put kakvih ve​ćih poštanskih sandu​či​ća, iznad bra​vi​ca ima​le su plo​či​cu s trozna​-
menkastim bro​jem i za​ci​je​lo su bile na​mi​je​nje​ne robi i osta​lom pri​bo​r u nužnom za vježba​nje, što su
ga čla​no​vi centra ostavlja​li u nji​ma. Če​ka​ju​ći da se netko po​ja​vi, Ba​nić, ona​ko iz do​ko​li​ce, pre​bro​ji
ka​se​te. Ako se nije pre​va​r io, bilo ih je de​ve​de​set, po tri​de​set u sva​kom redu. Vi​dje​lo se da tu garde​r o​-
bu ko​r isti po​dosta lju​di.
Na desnoj stra​ni garde​r o​be Ba​nić spa​zi dvo​ja otvo​r e​na vra​ta. Stu​be iza jed​nih vo​di​le su gore,
stu​ba​ma iza dru​g ih moglo se spusti​ti u pri​zemlje. Iznad prvih vra​ta pi​sa​lo je SA​UNA, iznad dru​g ih
BA​ZEN. Tre​ća, ši​r o​ka dvokrilna vra​ta na​la​zi​la su se na suprotnom kra​ju garde​r o​be i iznad njih nije
pi​sa​lo ništa. Pa kako su im vratni​ce bile ši​r om otvo​r e​ne, Ba​nić pri​đe i za​vi​r i. Ono što je ugle​dao bila
je ve​li​ka vježba​o ni​ca s po​dom od parke​ta i zi​dom pu​nim raznih spra​va, među ko​ji​ma je je​di​no uspio
pre​pozna​ti ta​kozva​ne šved​ske ljestve. Osta​la tri zida bila su od stakla i kroz njih su se mogle vi​dje​ti
sni​je​g om ure​še​ne krošnje lipa i divljih keste​no​va.
– Što tra​ži​te ov​dje?– za​ču​je stro​g i ženski glas iza leđa pa se okre​ne.
Žena koju je ugle​dao ima​la je ma​nje od tri​de​set go​di​na, sasvim kratku crve​nu kosu i atletsko ti​-
je​lo koje se li​je​po na​zi​r a​lo ispod ru​ži​časte ma​ji​ce i uskog do​njeg di​je​la tre​nirke. Ba​nić pretposta​vi
kako to nije gošća, nego oso​ba koja je tu za​posle​na.
– Ja sam istra​ži​telj – reče on, namjerno pre​šutjevši ono »pri​vatni«. Pretposta​vio je da će ga drža​-
ti po​li​cajcem i biti ko​o pe​r a​tivna. Da joj je po​ka​zao iskazni​cu u ko​joj, do​du​še, sto​ji da je istra​ži​telj, ali
pri​vatni, mogla mu je mirne duše po​ka​za​ti vra​ta.
– Oho, zar se nešto do​g o​di​lo? – pla​ho će ona, po čemu se uisti​nu vi​dje​lo da ga drži službe​nom
oso​bom.
 – Kle​in – reče on pru​ža​ju​ći joj ruku.
– Ja sam He​len... He​len Kesterča​nek – odvra​ti ona. – Vlasni​ca centra. Moji su pa​pi​r i sasvim u
redu.
On se nasmi​je. Tru​dio se lju​baznošću pri​do​bi​ti nje​zi​no povje​r e​nje.
– Ni​sam ni mislio da u ovakvoj prekrasnoj insti​tu​ci​ji nešto ne bi bilo u redu. Htio sam vam samo
posta​vi​ti ne​ko​li​ko pi​ta​nja o po​kojnoj Bety Key-La​ko​ta.
– Ah, na tome ra​di​te! – pad​ne njoj ka​men sa srca. Oči​to se bo​ja​la po​li​ci​je, po čemu se moglo
lako zaklju​či​ti kako nje​zi​ni »pa​pi​r i« uopće nisu u redu. – Što vas za​ni​ma?
– Vježba​la je kod vas? Mislim, do​la​zi​la je na taj fitness?
– Da. Utorkom i četvrtkom. Osim kad je zbog ne​kog razlo​g a izbi​va​la iz Zagre​ba.
– Bili ste do​bri s njom?
– Pa tako – za​misli se vlasni​ca centra. – Sa svim sam čla​no​vi​ma do​bra.
Ba​nić izva​di pre​sa​vi​je​nu fo​to​ko​pi​ju, pa je pru​ži gospo​đi Kesterča​nek. Ona je razmo​ta i zagle​da
se u fo​togra​fi​ju Bety i nje​zi​na ne​pozna​ta pra​ti​o ca.
– To je ono iz Ma​g a​zi​na X – reče, pre​poznavši od​mah sli​ku. – Bety se strašno lju​ti​la, re​kavši
kako je na sli​ci netko tko se sasvim slu​čajno na​šao u nje​zi​noj bli​zi​ni.
– Snimlje​no je na pri​vatnoj pla​ži u Po​r e​ču. Na pri​vatne pla​že obič​no ne za​la​ze ne​pozna​ti ti​po​vi
tek tako da bi upa​li u objektiv ne​či​jeg fo​to​apa​r a​ta.
– To ja ne znam – zbu​ni vlasni​cu nje​g ov odrje​ši​ti ton. – Bety mi je tako rekla.
– Slu​šajte, taj čovjek je ne​ko​li​ko puta do​šao ova​mo po nju. Na​kon što je završi​la s tim... s tim
fitnessom. Ne​mo​g u​će je da ga niste vi​dje​li.
– Ni​sam. A da i je​sam, kako bih ga pre​pozna​la – bra​ni​la se He​len. – Pa na toj mu se sli​ci vide
samo ra​me​na i po​ti​ljak. Ne oče​ku​je​te valjda...
– Ne oče​ku​jem – odvra​ti on, osje​ća​ju​ći kako ona ne zna baš mno​g o.
– Kada je zad​nji put bila ov​dje?
– Oh – za​misli se ona. – Zapra​vo već po​du​že vri​je​me nije do​la​zi​la. Možda od po​četka stu​de​no​g a.
Nje​zi​ne su stva​r i još uvi​jek u ka​se​ti. Biste li ih možda vi od​ni​je​li...
– A ne, o tome oba​vi​jesti​te nje​zi​na muža – reče Ba​nić koji nije znao što bi on sa ženskim tri​ko​-
om i sku​pim te​ni​si​ca​ma. – Si​g urno ne zna​te tko je bio taj što je do​la​zio po nju? Zna​te, bio joj je lju​-
bavnik i za​sa​da ga vo​di​mo kao razmjerno sumnji​vu oso​bu. Ne bi bilo do​bro da se pre​kasno sje​ti​te,
jer bismo ovo sada drža​li sta​no​vi​tim ob​ma​nji​va​njem.
Ona je sve​jed​na​ko šutje​la, a Ba​nić se razlju​ti na sebe sama. Ni​ka​da nije pri​pa​dao oni​ma koji mo​-
le​ći​vo po​navlja​ju pi​ta​nja. Imao je onu vrstu intu​ici​je koja mu je omo​g u​ći​va​la da otprve do​bro pro​ci​-
je​ni skri​va li ispi​ta​nik što ili uisti​nu ne zna ništa.
Gla​ve pune svo​jih smi​ješnih vježbi​ca, He​len Kesterča​nek sasvim je si​g urno pri​pa​da​la dru​g oj
sku​pi​ni.
Vra​ća​ju​ći se kroz garde​r o​bu pre​ma glavnom stu​bištu, Ba​nić još je​danput pogle​da pre​ma tro​r e​du
ka​se​ta, pa mu na pa​met pad​ne čud​na po​mi​sao. U jed​nom od tih pregra​da​ka, baš kao na grob​lji​ma za
urne, po​či​va​lo je ne​ko​li​ko stva​r i ne​kad li​je​pe i bez​brižne Bety La​ko​ta.
Kada se malo posli​je na​šao kod kuće, uči​ni mu se da je za​šao u neku vrstu sli​je​pe uli​ce. Ma ko​li​-
ko po​ku​ša​vao isko​pa​ti neki trag o Betynu pri​vatnom ži​vo​tu, sve mu se više či​ni​lo kako za​la​zi u du​bo​-
ki tamni la​bi​r int iz ko​je​g a se neće zna​ti vra​ti​ti. Kada bi i doznao tko joj je bio lju​bavnik, ve​li​ko je pi​-
ta​nje bi li mu to bilo od ikakve ko​r isti i bi li to ima​lo veze s nje​zi​nom otmi​com. Kao što je opće​-
pozna​to, lju​bavni​ci ne oti​ma​ju svo​je lju​bavni​ce, nego ih isko​r išta​va​ju na dru​g i na​čin. Bez ob​zi​r a na
to hoće li mu ucvi​lje​ni muž ispla​ti​ti do​g o​vo​r e​nu svo​tu, sve mu se više či​ni​lo kako bi tu stvar tre​ba​lo
posla​ti k vra​g u i okre​nu​ti se no​vim poslo​vi​ma. Jasno, kada bi ih uopće bilo na vi​di​ku.
Upra​vo u času kada se na​jozbiljni​je uvje​r a​vao kako sve​mu tre​ba okre​nu​ti leđa, te​le​fon koji je
toga tre​na zazvo​nio vra​ti ga slu​ča​ju Bety La​ko​ta. Čuo je glas inspekto​r a Be​r isla​va Mrkše koji ga je
za​mo​lio da sutra​dan sva​ka​ko dođe u nje​g ov ured kako bi dao još neke do​datne izja​ve u vezi s otmi​-
com i ubojstvom, ko​ji​ma je, na svo​ju nesre​ću, bio pri​su​tan. Misle​ći kako Mrkša uisti​nu ni​kad neće
na​uči​ti »da se reče na​zo​čan«, Ba​nić obe​ća ono što je i mo​r ao obe​ća​ti. U suprotno​me su ga mogli pri​-
vesti kad god to po​že​le, bez ob​zi​r a na to što rekli nje​g ov la​ba​vi i ne​po​uzda​ni pri​ja​telj Vinko Do​g an i
Hrvatski helsinški od​bor.
U dva posli​je pod​ne u Ba​ni​ćev je ured ipak ušao netko koga se na neki na​čin moglo nazva​ti kli​-
jentom. Mla​dić je imao oko dva​de​set go​di​na, bio je vi​sok i jak i tek mu je dje​čač​ki na​ivno i nezre​lo
lice oda​va​lo dob. No​sio je kratku kožnu jaknu pod​stavlje​nu krznom, ši​r o​ke tra​pe​r i​ce s ve​li​kim na​ši​-
ve​nim dže​po​vi​ma i vi​so​ke crne Martens ci​pe​le, koje je istra​ži​telj uspio pre​pozna​ti jer je neg​dje pro​-
či​tao kako se po boji ve​zi​ca na takvim ci​pe​la​ma skin-he​ad​si razli​ku​ju od punke​ra. Ipak, bez ob​zi​r a na
ci​pe​le i ve​zi​ce, mla​dić nije bio ni jed​no ni dru​g o nego boksač, su​de​ći bar po go​le​moj športskoj torbi
i ve​li​kim crnim ru​ka​vi​ca​ma što su bile za​ve​za​ne o nje​zi​nu dršku. Ili bar netko tko to po​ku​ša​va posta​ti.
Imao je crnu kovrča​vu kosu i inte​li​g entno lice, još ne​una​ka​že​no kro​še​ima i aperka​ti​ma sta​r i​jih ko​le​-
ga. Kako je re​kao, zvao se Ju​r i​ca Špi​ler, ali su ga svi zva​li Mali, što ga ni​pošto nije ve​se​li​lo, jer je u
tom na​dimku bilo nešto pod​cje​nji​vač​ko.
– Vi ste de​tektiv Ni​ko​la Ba​nić? – reče, bo​jažlji​vo se po​ja​vivši na vra​ti​ma istra​ži​te​lje​va ure​da.
Ba​nić kimne potvrd​no.
– Zna​či li to da pro​na​la​zi​te izgub​lje​ne oso​be?
– Ne zna​či! Zna​či samo da ih po​ku​ša​vam pro​na​ći. Katkad uspi​jem, katkad ne. Koga si izgu​bio?
Mla​dić sjed​ne na sto​lac, uzdahne i spusti torbu na pod.
– Bra​ta – reče, pa iz nje​da​r a izvu​če crno-bi​je​lu fo​togra​fi​ju i sta​vi je istra​ži​te​lju na stol.
– Zove se Igor Špi​ler, ali ga odu​vi​jek svi zovu Igrač. Zna​te, to je zato što Špi​ler na nje​mač​kom
zna​či igrač.
– Ko​r isno je s vre​me​na na vri​je​me na​uči​ti po​ko​ju nje​mač​ku ri​ječ – reče Ba​nić, uzme fo​togra​fi​ju
pa se zagle​da u nju. Uisti​nu se mo​r a​lo ra​di​ti o bra​ći: iste crte lica, ista kovrča​va kosa, iste ve​li​ke
tamne oči. Samo što je nesta​li s fo​togra​fi​je mo​r ao biti de​se​tak go​di​na sta​r i​ji, i što su crte gorči​ne i ra​-
zo​ča​r a​nja nje​g o​vu fi​zi​o no​mi​ju uči​ni​le ne​ka​ko tvrđom i ozbiljni​jom.
– Ko​li​ko bi to košta​lo? – upi​ta mla​dić sa stra​hom u gla​su.
– Ako mi ništa više ne namje​r a​vaš ka​za​ti, mo​žeš sli​ku li​je​po od​ni​je​ti u Ve​černji list i obja​vi​ti
oglas da tra​žiš bra​ta i košta​ti će te izme​đu tristo i če​ti​r isto kuna. To ti je najjefti​ni​ja va​r i​janta.
– Sve ću vam ka​za​ti – shva​ti on istra​ži​te​lje​vu iro​ni​ju. – Ima tri​de​set tri go​di​ne, završio je ško​lu
za ugosti​te​lje i neko je vri​je​me ra​dio kao šef smje​ne u resto​r a​nu. U lje​to 1991. oti​šao je u rat, isprva
na Ba​ni​ju, a posli​je je sve do 1992. bio na sla​vonskim bo​jišni​ca​ma. Kada se vra​tio ostao je bez posla,
pa se mo​r ao sna​la​zi​ti na razli​či​te na​či​ne. I to mu je do​bro išlo, tako da je prošle go​di​ne ku​pio stan za
nas dvo​ji​cu. U Ko​sirni​ko​voj uli​ci. To je tu, dosta bli​zu.
 – Čime se to ba​vio kad je tako brzo uspio ku​pi​ti stan? Meni to već de​setlje​ći​ma ne uspi​je​va.
– Ne znam – zbu​ni se Mali. – Ni​ka​da mi nije htio ka​za​ti.
– Do​bro, pa mo​r ao si valjda vi​dje​ti – reče Ba​nić. – Boksač si. Su​de​ći po tome nisi sli​jep.
– Ni​sam vi​dio. Ja sam, na​ime, tek go​di​nu dana ov​dje.
– A gdje si bio pri​je?
– U popra​vi​lištu – pro​tu​r i on po​put uče​ni​ka čija je ne​po​dopšti​na upra​vo otkri​ve​na. – Zapra​vo u
ma​lo​ljetnič​kom zatvo​r u.
– Zbog čega?
– Ni​sam bio baš do​bar – kratko će Mali, kao da mu se baš ne go​vo​r i o tamnom di​je​lu vlasti​te ne​-
ve​li​ke bi​o gra​fi​je. – Ali ako vas čudi to što je Igor ku​pio stan, mo​r am vam od​mah ka​za​ti da se za​du​-
žio. Uzeo je po​sud​bu od jed​nog ka​ma​ta​r a i sada to vra​ća u ra​ta​ma, sva​ka tri mje​se​ca.
– Ne mo​r am ni pi​ta​ti na kakvu je ka​ma​tu pristao?
– To ja ne znam – snuždi se Mali. – Ali bi mi bilo jako važno da ga na​đe​te.
– Znam – reče istra​ži​telj. – Si​g urno te uz​drža​va.
Mali stid​lji​vo kimne gla​vom.
– Uz​drža​va me. Ja ne​mam po​sao niti ću ga ika​da do​bi​ti. To je zbog toga što sam bio u zatvo​r u. A
u klu​bu do​bi​vam samo te​ni​si​ce i dres. Bo​jim se da vam čak neću moći ni pla​ti​ti. Ali Igor će sve pod​-
mi​r i​ti čim ga na​đe​te. On je pošten i od ri​je​či.
– Mogu si misli​ti – promrmlja Ba​nić. – U posljed​nje mi vri​je​me svi pla​ća​ju u roku. Do​bro, zašto
ne odeš na po​li​ci​ju?
– Pa, tako... – zbu​ni se on još više. – Igor se ba​vio ne​kim unosnim poslo​vi​ma. Ne mogu ga tra​ži​ti
pre​ko po​li​ci​je. Posto​ji opasnost da su ti poslo​vi nešto što se nji​ma ne bi svi​dje​lo.
– Ta​man posla! – usklikne Ba​nić. – Do​bar dio zemlje bavi se unosnim poslo​vi​ma koji se po​li​ci​ji
ne bi svi​dje​li. Pa ni​kom ništa! Do​bro, a što kažu ro​di​te​lji?
– Ništa – tiho će mla​dić. – Oni su mrtvi. Leže na osječ​kom grob​lju. Imam samo bra​ta.
– Iz Osi​je​ka ste?
– Da. To jest, živje​li smo on​dje sve do 1993, kada je Igor oti​šao u Zagreb, a ja u ma​lo​ljetnič​ki
zatvor.
Ba​ni​ću se mla​dić uči​ni za​nimlji​vim slu​ča​jem, ali je, su​de​ći po sve​mu, to​li​ko malo znao o bra​tu
da se na nje​g a uopće nije moglo oslo​ni​ti. U takvim slu​ča​je​vi​ma no​vinski je oglas možda bo​lje rje​še​-
nje od pri​vatnog de​tekti​va. Ali kli​nac, čini se, nije imao novca ni za oglas, ni za de​tekti​va. Ću​te​ći kako
po​la​ko posta​je bu​da​la koja radi za bo​g a​ta​še koji ne žele pla​ti​ti i za si​r o​ma​he koji to ne​ma​ju otku​da,
Ba​nić po​digne glas pa poč​ne s Ma​lim razgo​va​r a​ti ona​ko kako to čine stro​g i pro​fe​so​r i s uče​ni​ci​ma
koji ne zna​ju gra​di​vo.
– Do​bro, pu​caj sve što znaš! Kada ti je nestao brat?
– Prošlog mje​se​ca nije ga bilo tri dana kod kuće. Mislim od četrna​esto​g a pa do se​damna​esto​g a.
– Ima li obi​čaj nesta​ja​ti sa ženski​ma, lo​ka​ti s pri​ja​te​lji​ma, za​karta​ti se s čud​nim društvom?
– Ne, nije on ta​kav – bra​nio je mla​đi Špi​ler sta​r i​je​g a. – On to ne radi. Je​di​na Igo​r o​va mana je to
što je po​katkad pre​vi​še šutljiv i ta​janstven. Kada se se​damna​estog vra​tio, re​kao je da je bio na ne​kom
poslu za koji tre​ba do​bi​ti veću lovu. Koja će nam biti do​voljna za ži​vot i od koje će pla​ti​ti ratu za stan.
Ali sam vi​dio da je jako ne​r aspo​lo​žen. Kao da ga je bri​nuo taj po​sao...
– Ka​žeš da se se​damna​esto​g a vra​tio – po​ti​cao ga je Ba​nić. – Kada je onda nestao?
– Pri​je tri dana...
– Dakle, četvrto​g a.
– Da, četvrto​g a pro​sinca. Pred ve​čer se obri​jao, obu​kao odi​je​lo i oti​šao van.
– I ota​da ga nema? – pogle​da istra​ži​telj pre​ma momku koji je prsti​ma uzru​ja​no lupkao po ko​lje​-
ni​ma.
– Da, ota​da ga nema – potvrdi Mali. – Ko​li​ko bi me košta​lo da ga na​đe​te? Zna​te, to mi je jako
važno. Ne zbog toga što me uz​drža​va, nego tako... brat mi je. Imam samo nje​g a.
Ba​nić se go​to​vo sa​ža​li nad njim, pa pro​mi​je​ni ton.
– Pusti sad pla​ća​nje na miru – reče bla​žim gla​som. – Reci mi najpri​je gdje ti se kre​tao brat, s kim
se dru​žio, koga je pozna​vao, ima​te li još kakve rod​bi​ne... K vra​g u, pa nešto valjda mo​r aš zna​ti!
Ni to nije bilo od oso​bi​te po​mo​ći, Mali samo napra​vi izraz ne​moć​nog i ne​upu​će​nog čovje​ka, pa
slegne ra​me​ni​ma.
– Kad god je ne​ka​mo išao, re​kao bi kako to nisu mjesta za mene, kad god je bio s ne​kim, re​kao
bi da to nije društvo za mene. Go​vo​r io mi je samo da marlji​vo tre​ni​r am i ni za što se ne bri​nem. Čak
mi je znao reći kako u nje​mu ni​ka​da ne bih tre​bao gle​da​ti neki uzor... nego... nego da se ugle​dam u
dru​g e fine i pošte​ne lju​de.
– Re​kao si da je i on pošten čovjek.
– Pa u ne​kom smislu da. I lju​di koji se bave, tako, ne​kim ne​o bič​nim poslo​vi​ma, mogu biti pošte​-
ni. Bar pre​ma bra​ći.
Da, to je zapra​vo na neki na​čin toč​na fi​lo​zo​fi​ja, po​misli Ba​nić, ne zna​ju​ći više na koji bi na​čin iz
deč​ka isci​je​dio nešto ko​r isno.
– A taj ka​ma​tar od ko​je​g a je po​su​dio novce za stan, znaš li bar nje​g a?
– Mislim da se zove Bo​hu​tinski, ali ga ni​kad ni​sam vi​dio. Na​vod​no živi neg​dje u Du​bra​vi.
– Bo​hu​tinski!? – izne​na​di se Ba​nić, za​do​vo​ljan što je nešto ipak doznao.
– Ko​li​ko bi to košta​lo? – još je​danput će Ju​r i​ca Špi​ler, koji se za​ci​je​lo bo​jao da ne ule​ti u kakvu
grozno sku​pu stvar, koju čak ni nje​g ov brat neće moći pla​ti​ti.
– Slu​šaj, kli​nac – pripri​je​ti mu istra​ži​telj. – To što ne znaš go​to​vo ništa o vlasti​tom bra​tu, mogu
ti još ne​ka​ko oprosti​ti. Ali to što si tako do​sa​dan posve je ne​o prosti​vo!
 17.

SOBU U KOJU GA JE POZVAO INSPEKTOR MRKŠA pro​na​šao je vrlo lako. Iako su ti​je​kom pro​teklih osam go​di​-
na više puta mi​je​nja​li sustav ozna​ča​va​nja soba, Mrkši​na je bila u istom hod​ni​ku, de​se​tak ko​r a​ka uda​-
lje​na od one u ko​joj je ne​koć ra​dio Ba​nić. Po​ku​cao je na vra​ta i ušao za​te​kavši Mrkšu za​dub​lje​na u
sa​držaj ne​kakvo​g a de​be​log fascikla. Mrkša ga po​nu​di da sjed​ne, a za​tim ga upi​ta hoće li kakvo piće,
do​metnuvši s bla​g om zlu​r a​došću kako ga ov​dje pamte kao iznimno vješta istra​ži​te​lja, ali i kao oso​bu
koja voli po​tegnu​ti.
– Ski​nuo sam se s viski​ja – reče Ba​nić ravno​dušno, sje​da​ju​ći na sto​lac ispred Mrkši​na sto​la. –
Osim toga, bilo je to pri​lič​no davno.
– Ski​nu​li ste se s viski​ja na pivo – nasmi​je se Mrkša. – To je otpri​li​ke kao s he​r o​ina na hepta​non.
– Možda... viski daje akce​le​r a​ci​ju, a pivo vas spušta. Priklad​ni​je je za moju dob. Zašto ste me
zapra​vo pozva​li? Zna​te, bez uvre​de, ne​ka​ko bih vo​lio što ma​nje vre​me​na pro​vesti ov​dje. Mislim da
mi je, bar za ovu go​di​nu, dosta gosto​va​nja u MUP-u.
– Ah, ne lju​ti​te se na inspekto​r a Za​dru! On je po​ma​lo pri​je​ke na​r a​vi, ali je jako do​bar istra​ži​telj.
Čista po​li​cijska NBA liga.
– Znam – na​kašlje se Ba​nić, va​de​ći ci​g a​r e​te. – Re​kao mi je već Do​g an. Uspi​je​va izvu​ći go​to​vo
sto posto prizna​nja, a to je fantasti​čan uči​nak. Pra​vi po​li​cijski Mic​ha​el Jordan. Smi​jem li pu​ši​ti?
– Da​ka​ko – otpovrne inspektor Mrkša, pa iz sto​la izvu​če malu ka​se​tu kakve se rabe u dikta​fo​ni​-
ma i te​le​fonskim tajni​ca​ma. Sta​vi je u ne​ka​kav ure​đaj na​lik na ka​se​to​fon i pri​tisne dugme.
Iz zvuč​ni​ka na ure​đa​ju za​ču​je se šušta​nje, a po​tom i mu​tan glas snimljen za​si​g urno pre​ko te​le​fo​-
na:
– U vezi vaše sup-pru​g e ima​mo novi plan...
U ure​đa​ju nešto zakrči, a za​tim se za​ču​je razgovjetni​ji glas čovje​ka koji je re​kao samo »ali brzo,
že​lim da se ta stvar čim pri​je okonča«. Ba​nić od​mah pre​pozna glas Krste La​ko​te. Na​kon toga šušta​nje
potra​je malo du​lje, možda dva​de​se​tak se​kundi, a za​tim se po​novno za​ču​je onaj prvi glas:
– Ne brzajte. To je opas-sno za vašu ženu. Ona je na si​g urno​me, ako bu​de​te do​voljno pa-ametni.
Ba​nić shva​ti o čemu je ri​ječ. Bila je to snimka s La​ko​ti​ne te​le​fonske tajni​ce, snimka razgo​vo​r a
otmi​ča​r a i tajku​na. Premda bi to Ba​nić rado od​slu​šao do kra​ja, Mrkša, oči​to lju​bo​mo​r an na svo​je
istražno vlasništvo, uga​si ure​đaj i zagle​da se u Ba​ni​ća koji je posve mirno tre​sao pe​peo ci​g a​r e​te na
pod.
– Kada ste dva​de​set četvrtog na​ve​čer mo​bi​te​lom razgo​va​r a​li s čovje​kom ko​je​mu ste tre​ba​li ispo​-
ru​či​ti no​vac...
– Bilo je to dva​de​set pe​tog ujutro – ispra​vi ga Ba​nić.
– Do​bro! Nema veze! Dakle, za​ni​ma me jesu li ovaj glas i onaj s mo​bi​te​la isti?
– Go​to​vo sam si​g u​r an da je to ista oso​ba.
– Od​lič​no! – za​do​voljno će Mrkša. – A onaj čovjek ko​jem ste u pod​su​sed​skoj ce​menta​r i dali
novce... je li vam se on uopće obra​tio?
 – Jest. Ali to sam vam već re​kao u izja​vi.
– Ka​kav mu je bio glas?
– Isti ova​kav. I on je, čini se, mu​cao... ili se tru​dio prikri​ti mu​ca​nje.
– Na​vod​no idu na ne​kakve lo​g o​ped​ske vježbe – reče inspektor. – On​dje ih uče kako da prevla​da​-
ju mu​ca​nje. Naši deč​ki upra​vo po​ku​ša​va​ju dozna​ti tko je sve u posljed​njih petna​estak go​di​na pro​šao
taj tretman.
To će si​g urno biti od ve​li​ke ko​r isti, po​misli zlu​r a​do Ba​nić, za​mišlja​ju​ći ih kako da​ni​ma saslu​ša​-
va​ju sto​ti​ne izli​je​če​nih, za​li​je​če​nih i ne​izli​je​če​nih mu​ca​va​ca. Pra​vi pri​zor za urne​besnu filmsku ko​-
me​di​ju.
– Taj tip iz pod​su​sed​ske ce​menta​r e no​sio je še​šir – pri​mi​je​ti Ba​nić iro​nič​no. – Kako bi bilo da
vaši deč​ki iz cje​lo​kupno​g a muškog pu​čanstva u drža​vi izuzmu one koji nose kač​ket, francusku kapu,
ski​jašku ka​pi​cu i go​logla​ve? Tada biste su​zi​li krug sumnji​vih na možda ko​jih sto do dvjesto ti​su​ća
lju​di.
– I? – pogle​da ga Mrkša, ne skri​va​ju​ći srdž​bu.
– Za​tim biste ih mogli pri​pusti​ti tom va​šem NBA inspekto​r u Za​dri. Si​g u​r an sam da bi bar po​lo​-
vi​ca prizna​la. To bi bilo li​je​po i ve​li​ko su​đe​nje. Pra​vi spektakl! Ide​alno za hi​po​drom!
– Ima​li su pra​vo oni koji su me upo​zo​r a​va​li da ste za​je​ban tip. Tre​bao sam vas pre​pusti​ti Za​dri.
– Tre​ba​li ste – pre​ko vo​lje će Ba​nić. – Tad bi slu​čaj već bio zaklju​čen. Imam neki prokle​ti pre​-
dosje​ćaj da bih i ja ka​pi​tu​li​r ao. Ipak, prizna​jem da mi je s vama ugod​ni​je razgo​va​r a​ti.
– U to sam si​g u​r an – mirno će Mrkša. – Bar ne​će​te mo​r a​ti zub​nom pro​te​ti​ča​r u.
– Nego, gospo​di​ne inspekto​r e – nagne se Ba​nić ona​ko povjerlji​vo pre​ma po​li​cajcu – ako ne za​-
di​r em pre​vi​še u vaše poslovne tajne, re​ci​te mi kako ste se to svi vi murja​ci stvo​r i​li baš u pra​vi čas u
pod​su​sed​skoj ce​menta​r i. I to u to​li​kom bro​ju.
– Za​ni​ma vas tko vas je otku​cao?
– Upra​vo to.
– Do​bi​li smo ano​nimnu do​ja​vu, pa smo mo​r a​li doći. Isto kao kad nam do​ja​ve da je neg​dje pod​-
metnu​ta bomba.
– A toyo​ta u ko​joj je bila ubi​je​na žena? Nije li vas ona na​ve​la na ka​kav trag? Znam da za ma​nje
od pola mi​nu​te mo​že​te utvrdi​ti vlasni​ka.
– Na​r avno – nasmi​je se Mrkša za​g o​netno. – Da nas je na​ve​la na ka​kav trag, ne bih vam to smio
ka​za​ti. Ali nije. Bila je ukra​de​na.
U sobu izne​na​da i bez ku​ca​nja uđe Vinko Do​g an. Po tome kako je Mrkša hitro ustao vi​dje​lo se
ka​kav ugled i auto​r i​tet uži​va sta​r i Ba​ni​ćev pozna​nik i bivši ko​le​g a. Do​g an brzo pri​đe sto​lu i pred Ba​-
ni​ća sta​vi pa​pirna​tu vre​ći​cu.
– Dosta je gnja​va​že! Evo, tu su ti re​volver, iskazni​ca i pa​soš. Potpi​ši da si pre​uzeo i bri​ši! Posve
si čist, premda nije isklju​če​no da ćemo te još sto​ti​njak puta po​zi​va​ti.
– U to i ne sumnjam – promrmlja Ba​nić pa potpi​še pri​mi​tak svo​jih stva​r i.
Kako mu se više ni časka nije osta​ja​lo u po​li​cijskom ure​du, po​ku​pi vre​ći​cu i iza​đe na hod​nik.
Nije napra​vio ni pet, šest ko​r a​ka kad pri​mi​je​ti kako Do​g an ide za njim.
– Mo​r am ti ne​ko​g a po​ka​za​ti – reče mu sad nešto pri​jazni​jim to​nom. – Ideš sa mnom!
 Dok su ko​r a​ča​li du​g im hod​ni​kom, Ba​nić isko​r isti pri​li​ku pa ga za​pi​ta:
– Kako to da su ovi tvo​ji tako brzo shva​ti​li da sam čist? Vje​r o​vao sam da će me na crnoj listi
drža​ti bar do Uskrsa.
Do​g an ga pogle​da popri​je​ko. Nije vo​lio nje​g o​ve za​jed​lji​ve primjed​be na ra​čun službe u ko​joj je
i sam pro​veo to​li​ko vre​me​na.
– Zna​nost, dra​g i moj, zna​nost! – odvra​ti po​nosno. – Ono što ti u svo​jem je​be​nom du​ćanči​ću od
šest kva​dra​ta ni​ka​da ne​ćeš moći ra​di​ti. Kada si je na​šao u onoj ukra​de​noj toyo​ti, bila je već najma​nje
pet dana mrtva. To te čini čistim i slo​bod​nim čovje​kom.
– A kako je ubi​je​na?
– Ho​ćeš li možda da ti po​ša​ljem ko​pi​je kompletno​g a istražnog ma​te​r i​ja​la? – reče Do​g an, a za​tim
ipak od​g o​vo​r i:
– Slomljen vrat! Najvje​r o​jatni​je ju je neka snažna muškarči​na ubi​la, slo​mivši joj onim ko​-
mandoskim zahva​tom šiju. Gle​dao si to u ame​r ič​kim filmo​vi​ma?
– Je​sam. Ali ti ti​po​vi iz filmo​va... ne​ka​ko su se suz​drža​va​li da takve zahva​te prakti​ci​r a​ju na že​na​-
ma... Bar u oni​ma što sam ih ja gle​dao.
– Da, da – ne​za​inte​r e​si​r a​no će Do​g an. – Ali to su ipak samo filmo​vi! Vi​diš, u ži​vo​tu se i takve
stva​r i do​g a​đa​ju. No što vi pri​vatni de​tekti​vi zna​te o ži​vo​tu? Je​dan dan njuška​te za nevjernim že​na​ma,
dru​g i za nevjernim muškarci​ma...
– Ako ti se ika​da uči​ni da te vara žena, za tebe ću tu stvar uči​ni​ti s ve​li​kim po​pustom. Bude li na​-
laz po​zi​ti​van, čak i ba​da​va.
Do​g an se okre​ne i pogle​da ga bi​jesno; svi su zna​li da ima mla​du ženu i da je lju​bo​mo​r an kao
pas. Vi​dje​lo se da bi ga najra​di​je uda​r io ili pri​mi​je​nio na nje​mu spo​me​nu​ti ko​mandoski zahvat, ali se
ipak ne​ka​ko suz​držao.
– Daj, ne ke​njaj! – reče gru​bo i do​ve​de ga do ma​log pro​ši​r e​nja u hod​ni​ku, gdje ih je če​kao sta​r i
Ba​ni​ćev drug, nasmi​ja​ni i strašno de​be​li Ko​mar.
– Isu​se, Ko​mar! Pa presti​g ao si Orso​na Wellsa! – posve će ne​taktič​no Ba​nić. – Usko​r o se ne​ćeš
moći ni kre​ta​ti.
Ko​mar po​nikne pogle​dom, vi​dje​lo se da se teško nosi sa svim tim ki​logra​mi​ma, te da bi mu bilo
mno​g o dra​že da je Ba​nić primjed​bu za​držao za sebe.
– Neće se ni mo​r a​ti kre​ta​ti – spa​si Do​g an ne​ugod​nu si​tu​aci​ju. – Od​la​zi nam do​bri sta​r i Ko​mar u
mi​r o​vi​nu.
– Kada!? – zine Ba​nić.
– S no​vom go​di​nom – po​ma​lo će stid​lji​vo Ko​mar. – Upra​vo ima​mo malu dru​g arsku ve​čer sa za​-
kuskom. Ho​ćeš li nam se pri​dru​ži​ti?
– Ima​te dru​g arsku ve​čer u de​set pri​je pod​ne!?
– Bok, deč​ki! – uple​te se Do​g an. – Ja idem, a ti, Ko​mar, sva​ka​ko ga na​g o​vo​r i da osta​ne. Može sa
Za​drom ispi​ti po​ko​ji bru​deršaft.
Re​kavši to, Do​g an im ve​se​lo mahne, pa ode pre​ma stu​bištu.
– Čuj, Ko​mar, ra​di​je ne bih – reče Ba​nić, već po​ža​livši što je u ova​ko važnom tre​nu za Ko​ma​r a
izre​kao ona​ko zlo​čestu primjed​bu. – Ima tu ti​po​va koji mi se si​g urno ne bi razve​se​li​li... a ni ja nji​ma...
Kako bi bilo da tu ve​li​ku stvar prosla​vi​mo naknad​no za​jed​nič​kim ruč​kom? Ti i ja, kako se to kaže for
old ti​mes sake? Mo​že​mo evo​ci​r a​ti sve uspo​me​ne iz službe...
– Mogli bismo sa že​na​ma.
– Znaš – po​če​še se Ba​nić iza uha – još uvi​jek ne​mam ženu...
– Isu​se, još se nisi po​mi​r io s Li​di​jom!? – zine Ko​mar od izne​na​đe​nja. – Pra​vi si idi​o t!
– Pa... možda i je​sam. Osta​vi sad de​ta​lje...
– Do​bro, kad već ne​ćeš na za​kusku, da te bar otpra​tim do izla​za.
Dok su se spušta​li stu​bištem, uvi​jek ra​dozna​li Ko​mar ga upi​ta:
– Na čemu sad ra​diš? Čuo sam da su te za​tekli u dosta ne​ugod​noj si​tu​aci​ji pri​li​kom otmi​ce La​ko​-
ti​ne žene.
– Nije to ništa! Sve se već raščisti​lo. Slu​šaj, jesi li imao ka​kav slu​čaj koji bi bio u vezi s La​ko​ti​-
nim holdingom?
– Bože! – izne​na​di se Ko​mar. – Pa taj je čovjek vrlo ugled​na oso​ba.
– Da, da – mrzo​voljno će Ba​nić. – Svi su oni ugled​ni! Samo su okru​že​ni raznim stje​ni​ca​ma od
ko​jih se, kako se na kra​ju po​ka​že, baš i ne razli​ku​ju pre​vi​še.
– Još si uvi​jek pun gorči​ne – nasmi​je se Ko​mar dok su se pri​bli​ža​va​li stu​ba​ma koje su vo​di​le do
sa​mog izla​za. – Ni​sam imao takvih slu​ča​je​va. Kad je čovjek pred penzi​jom daju mu same ko​ješta​r i​je.
A za​tim, kao da se tog časa prisje​tio, reče:
– Pri​je dva tjed​na uhva​tio sam dva klinca s ne​ko​li​ko gra​ma he​r o​ina. Nisu ni​kakvi di​le​r i, ali kad
ti se to nađe, nasta​ju pro​ble​mi...
– I što s tim?
– Je​dan od njih je i sta​no​vi​ti Viktor Le​pen. Sta​r i mu, na​vod​no, radi u upra​vi Luc​ky holdinga. La​-
ko​tin čovjek. Eto, to je je​di​na stvar o ko​joj imam pojma, a tiče se La​ko​te...
– Kli​nac je u gajbi?
– Ne – odvra​ti Ko​mar.– Pušten je, a nje​g ov mi je spis još uvi​jek u la​di​ci.
Na​kon ne​ko​li​ko ča​sa​ka izašli su pred zgra​du gdje je lako odje​ve​ni Ko​mar za​drhtao od hlad​no​će.
Bio je tek koji stu​panj iznad ništi​ce i pa​dao je gust sni​jeg.
– A što si do​bio za od​la​zak u penzi​ju? – upi​ta Ba​nić ona​ko, reda radi. – Ne​koć su pokla​nja​li
ruske sa​to​ve.
– E, to je bilo davno! Gdje bi da​nas našli ruski sat!? Pogle​daj!
Ko​mar po​nosno zavrne ru​kav i po​ka​že Ba​ni​ću ruč​ni sat marke Ca​sio, sli​čan oni​ma kakvi​ma je
trgo​vao Pako, ali pra​vi, sa što​pe​r i​com i alarmom.
– I neku knji​g u – doda, pa iz dže​pa izvu​če tanku knji​ži​cu na či​jim je ko​r i​ca​ma pi​sa​lo U tom
strašnom času. – Kažu da je su​per. Pre​ve​de​na je već na sto pe​de​set je​zi​ka. Kad odeš u penzi​ju, pra​vi je
čas da se poč​neš kulturno uzdi​za​ti.
– Na​r avno – slo​ži se Ba​nić pi​ta​ju​ći se hoće li on sâm, sa svim tim gnja​va​ža​ma, nesre​đe​nim ži​vo​-
tom, tu​r ob​nom glazbom, pi​vom i to​li​kim ci​g a​r e​ta​ma ika​da do​g u​r a​ti do mi​r o​vi​ne.
Kada se nešto kasni​je vra​tio kući, za​te​kao je ispred vra​ta ure​da uzru​ja​no​g a i upla​še​nog Ju​r i​cu
Špi​le​r a kako še​tuc​ka sa športskom torbom o ra​me​nu. Vrlo uzbu​đen, teško pro​na​la​ze​ći pra​ve ri​je​či,
mla​dić mu ispri​ča kako je ju​čer na​kon tre​ninga oti​šao dje​vojci, pro​veo kod nje noć, a kada je pri​je
pod​ne do​šao kući, za​te​kao je stan otvo​r e​nim i sasvim ispre​tu​r a​nim. Pla​še​ći se osta​ti kod kuće, od​mah
je do​šao ova​mo.
Ba​nić ga strpa u auto i kre​ne pre​ma Ko​sirni​ko​voj uli​ci, koja je bila posve bli​zu i koju je pre​do​-
bro pozna​vao jer je, razvevši se od Li​di​je, neko vri​je​me pod​sta​narčio baš u njoj, u onom di​je​lu na​-
suprot parka Je​le​novca.
Stan što ga je nesta​li Igor Špi​ler ku​pio za sebe i mla​đe​g a bra​ta na​la​zio se na prvom katu no​-
vograd​nje u sje​vernom di​je​lu uli​ce. Bio je to li​jep dvo​so​ban stan, posve nov i ne​ka​ko pra​zan, jer
vlasnik za​ci​je​lo još nije pri​ba​vio do​voljno novca da ga u potpu​nosti opre​mi. Baš zbog te male ko​li​či​-
ne po​kuć​stva ne​r ed što ga je prošle noći napra​vio ne​pozna​ti pro​valnik i nije bio tako stra​šan.
Vi​dje​lo se da su orma​r i otva​r a​ni, a nji​hov sa​držaj po​ba​can po podu, da je poste​lji​na pomno
pregle​da​na, a ma​dra​ci izbo​de​ni no​žem uska sje​či​va, da je nezna​nac za​vi​r io u sva​ki pregra​dak i
prevrnuo sa​držaj sva​ke la​di​ce, ali je sve to marlji​va oso​ba mogla do​vesti u red za tri ili če​ti​r i sata.
– Tra​ži​li su nešto odre​đe​no – zaklju​či Ba​nić. – Je li u sta​nu bilo kakvih vri​jed​nosti?
– Mislim da nije.
– Je li što nesta​lo?
– Čini se da nije – slegne Mali ra​me​ni​ma. – Pretpostavljam da bi od​ni​je​li te​le​vi​zor...
Ba​nić pogle​da u ve​li​ki, de​se​tak go​di​na star te​le​vi​zijski apa​r at.
– Taj ne bi! Vje​r o​jatno je jefti​ni​ji od rad​ne sna​g e potreb​ne da ga se od​ne​se.
– Do​bro – slo​ži se Ju​r i​ca, pa pri​đe jed​noj otvo​r e​noj po​li​ci iza či​jih je vra​tašca bio ve​li​ki morna​-
rič​ki colt s pet kartonskih ku​ti​ja pu​nih me​ta​ka. – Ali ovo bi si​g urno uze​li. Vri​je​di bar soma ma​r a​ka.
– Si​g urno nepri​javljen – reče Ba​nić, pa uzme u ruke fo​tografski album što je le​žao rastvo​r en
pokraj re​volve​r a. Poč​ne ga lista​ti. Ni​če​g a po​seb​nog nije bilo u nje​mu; nešto malo sli​ka što su ih Špi​-
le​r o​vi mo​r a​li do​ni​je​ti iz Osi​je​ka: sta​r ac koji im je mo​g ao biti djed, mla​da nasmi​ja​na žena, valjda nji​-
ho​va majka snimlje​na u mla​dosti, i slič​ne, uobi​ča​je​ne uspo​me​ne. Okre​nuvši tre​ću stra​ni​cu albu​ma,
Ba​ni​ća izne​na​de prazni listo​vi na ko​ji​ma se jasno vi​dje​lo da je netko gru​bo istrgnuo šest fo​togra​fi​ja.
– Ovo je i pri​je bilo ovakvo? – upi​ta mla​di​ća.
Ju​r i​ca pri​đe i za​vi​r i u album. Za​tim ne​o d​luč​no odvra​ti:
– Ne. Bile su sli​ke.
– Kakve sli​ke?
– Pa tu su bile Igo​r o​ve sli​ke iz rata. Snimlje​ne na bo​jišni​ci. On s puškom, u rovu, za​jed​no sa su​-
borci​ma iz bri​g a​de.
– Ratne uspo​me​ne? – za​misli se Ba​nić. – Ne​ko​me su tre​ba​le.
– Kome bi tre​ba​le!? – ču​dio se Ju​r i​ca.
– To ćemo tek vi​dje​ti – reče Ba​nić, pa pri​đe ko​mo​di iz koje je netko izvu​kao svu poste​lji​nu i
osta​vio je na podu. Za​vi​r i u ko​mo​du, a za​tim i u la​di​cu noć​nog orma​r i​ća koji se na​la​zio uza sam kre​-
vet. Unutra je bilo ne​ko​li​ko ku​ti​ji​ca s li​je​ko​vi​ma. Ko​li​ko se Ba​nić ra​zu​mio, uglavnom se​da​ti​va.
– On je to pio? – upi​ta.
– Da. Otka​ko se vra​tio iz rata. Nije mo​g ao zaspa​ti.
Re​kavši to, Ju​r i​ca Špi​ler se okre​ne, pri​đe ši​r o​kom fo​te​lju, sjed​ne, pod​bo​či gla​vu ru​ka​ma i zagle​-
da se sasvim snužden u stol. I tad, kao da je nešto važno spa​zio, sko​či i vikne, go​to​vo upla​šivši istra​-
ži​te​lja.
 – Isu​se, zašto je to napra​vio!?
Ba​nić mu pri​đe ne shva​ća​ju​ći još što je time htio ka​za​ti.
– On je bio ov​dje! Ali zašto? Zašto je napra​vio ta​kav ne​r ed? I kamo je oti​šao?
– Če​kaj! Smi​r i se malo! Tko je bio ov​dje?
– Igor! Pogle​dajte pe​pe​lja​r u! Pri​je tri dana sam je ispraznio i očistio!
Ba​nić pri​đe niskom sto​lu, uzme ve​li​ku ovalnu pe​pe​lja​r u od sme​đe​g a stakla i zagle​da se u nju.
Na dnu pe​pe​lja​r e bilo je nešto malo pe​pe​la i dva opuška od ci​g a​r a. Uzme onaj du​lji i pogle​da
osta​tak male eti​ke​te ko​jom je bio oba​vi​jen. Na ze​le​nom pa​pi​r u dala su se pro​či​ta​ti sitna slo​va Dutch.
– On je pu​šio samo ho​land​ske ci​g a​r e. Ali, zašto je napra​vio sav taj ne​r ed? Zar mu se ne​ka​mo žu​-
ri​lo?
– Lju​di ko​ji​ma se žuri – nasmi​je se istra​ži​telj nje​g o​voj na​ivnosti – obič​no ne​ma​ju vre​me​na koje
je potreb​no da se na miru po​pu​še dvi​je ve​li​ke ho​land​ske ci​g a​r e.
 18.

PRO MATRA JU ĆI KROZ PRO ZOR KA FI ĆA opči​nja​va​ju​ću igru snježnih pa​hu​lja u sno​pu svjetla što je do​pi​r a​lo s
ula​za u kino, Ba​nić izne​na​da spa​zi kako lo​ka​lu pri​la​zi nje​g o​va kći Nika. Ušla je, otresla na brzi​nu
sni​jeg s ra​menâ, zba​ci​la ka​pu​lja​ču, huknu​la u promrzle ruke i od​mah ga ugle​da​la kako sje​di za sto​-
lom koji je vo​lio zva​ti svo​jim.
– Joj, kako mo​žeš po takvoj zimi piti le​de​no pivo? – rekla je, iako je do​bro zna​la da ništa dru​g o
i ne pije. – Mo​žeš li mi na​r u​či​ti ku​ha​no vino? Mislim da me hva​ta vi​r o​za.
– Pa zar niste otišli na Plitvi​ce? – upi​ta je za​ču​đen, pa tek po​tom na​r u​či vino.
– Tata, ti si odu​vi​jek bio Marso​vac! – nasmi​je se ona. – Zar ne gle​daš te​le​vi​zi​ju? Ceste su za​le​đe​-
ne, je​ze​r a su za​le​đe​na, drve​će ta​ko​đer... Eno, na vi​jesti​ma pa​te​tič​no javlja​ju kako ne​kakvi rad​ni​ci nad​-
ljud​skim na​po​r i​ma po​ku​ša​va​ju popra​vi​ti da​le​ko​vo​de i do​vesti stru​ju, dok dru​g i spa​ša​va​ju putni​ke čiji
su auto​mo​bi​li osta​li za​me​te​ni na cesta​ma.
Šanke​r i​ca Zdenka do​ne​se čašu ku​ha​na vina, obra​du​je se spa​zivši Niku, uštipne je za obraz kao
što je ra​di​la dok je bila klinka, pa joj posta​vi ne​ko​li​ko pi​ta​nja o tome što se radi i kako se živi u
Londo​nu.
Čim je otišla, Nika se uozbi​lji, pa nasta​vi:
– A da smo i mogli, ne bismo otišli zbog mame.
– Što je s ma​mom? – uozbi​lji se i on.
– Da​nas po​pod​ne smo je Tim i ja odvezli u bolni​cu na pregle​de.
– Zna​či, poslu​ša​la me!
– Tebe je poslu​ša​la!? – pogle​da ga ona srdi​to. – Prstom nisi maknuo!
– Ma je​sam! Časna ri​ječ! – bra​nio se on sasvim iskre​no.
– Tim ju je jutros na​g o​vo​r io.
– Kako Tim?
– Pa na hrvatsko​me što ga je u ovih ne​ko​li​ko dana na​učio. S onih dva​de​se​tak ri​je​či koje po pra​-
vi​lu izgo​va​r a pogrešno. To je izgle​da​lo tako ble​sa​vo i nevje​r o​jatno smi​ješno da ga nije mogla od​bi​ti.
Eto, sada je taj Tim ispao obi​teljski ju​nak, po​misli Ba​nić zlo​voljno.
– I što joj je?
– Još se ne zna – tjeskob​nim će gla​som Nika. – Uze​li su joj krv, napra​vi​li EKG, mo​r at će na
rend​g en, gastrosko​pi​ju, ultrazvuk... Znaš kako to ide kad im do​pad​neš šaka. Uglavnom, rekli su kako
je najbo​lje da ne​ko​li​ko dana osta​ne u Zajče​voj na pretra​g a​ma. Sumnja​ju da bi moglo biti nešto sa
žuči, ali još ne zna​ju što.
– Osta​la je?
– Na​r avno, po​ku​ša​va​la se odupri​je​ti, ali smo je ipak ne​ka​ko uspje​li na​g o​vo​r i​ti. Dosta je po​tište​-
na. Zapra​vo, najvi​še je pi​ta​la za tebe. Muči je jesi li neki dan do​bro pro​šao s ne​kakvim odi​je​lom na
ko​je​mu ti je mi​je​nja​la gumbe. Što je to bilo?
 – Ah, ništa – odvra​ti on i glas mu pri​tom malo za​drhti.
– Mo​r ao bi oti​ći do nje. Na tre​ćem je katu, soba broj 309. Ho​ćeš li?
Bu​du​ći da joj ništa nije od​g o​vo​r io, ona mu se zagle​da u oči, pa, tru​de​ći se da dje​lu​je kao odrasla
i od​g o​vorna žena, reče:
– Znaš, tata, isti​na je da ti je ona samo bivša žena, ali je ujed​no i sa​dašnja majka tvo​je sa​dašnje
kće​r i. Sla​žeš se s tim?
I baš kad je, za​te​čen nje​zi​nim ri​je​či​ma, razmišljao što da joj od​g o​vo​r i, za sto​lom se po​ja​vi sni​je​-
gom go​to​vo prekri​ve​na pri​li​ka ki​no​o pe​r a​te​r a Paka, ko​je​g a je Nika vo​lje​la još od onih dana kada je s
ocem do​la​zi​la na kino-pred​sta​ve u Apo​lo. Drža​la je da je silno za​ba​van i smi​je​šan, kakvi vjetro​pi​r i
obič​no i jesu.
– Isu​se i lepa cu​r i​ca je tu! – usklikne Pako, sagne se i po​lju​bi je u obraz. – Čul sam da si za​r o​bi​la
ne​kakvo​g a zgod​nog Engle​za. Uvek sam go​vo​r il kak za na​šim cu​r a​ma lu​du​je cela Euro​pa.
– Ako je tako, jesi li ti na​šao koju?
– Ufu​r a​val sam se ne​kim ko​ma​di​ma – od​mahne on ru​kom kao da je ri​ječ o ma​nje važnim stva​r i​-
ma – al ni​kad ne​mam dost vre​me​na. Kad sam fort u ne​kakvom bizni​su.
Iza Paka se po​ja​vi i pogrb​lje​na fi​g u​r a inka​sa​to​r a Ma​r i​ja​na, koji je Ba​ni​će​vu kćer je​dva pozna​-
vao. To ga ipak nije ome​lo da se uple​te u razgo​vor:
– Čujte, gospo​dič​na, dajte pi​tajte te Engle​ze za​kaj tak mrzi​ju nas Hrva​te, a mi smo ih sko​r om
šesto go​di​na ču​va​li od Tu​r a​ka i izu​mi​li im kra​va​tu. Re​ci​te im da bi mogli malo ma​nje se​ki​r at na​šeg
pred​sjed​ni​ka.
– Joj, Ma​r i​jan, opet ke​njaš čavle! – lju​tio se Pako. – Pa ne dela cura u onom fo​r ingo​fi​su. Kaj se
tebe opće tiče vi​so​ka po​li​ti​ka!? Ti si tu za pretpla​tu, a ne da ša​lješ po​r u​ke engleskoj kra​lji​ci.
Za​tim se nagne pre​ma Ba​ni​ću i do​šapne mu u povje​r e​nju:
– Čuj, de​tektiv, ne bumo vas sme​ta​li. Al kad mala prejde, dojdi za šank. Imam je​dan su​perpo​sel.
Na sva​ku ulo​že​nu marku vra​ća se de​set!
Ba​nić se stre​se od ne​la​g o​de, što zbog toga što je na​g a​đao kako je opet posri​je​di ne​kakva su​lu​da
poslovna uto​pi​ja, što zbog malo sni​je​g a koji mu je s Pa​ko​ve vjetrovke pao baš za vrat.
Upra​vo sto​g a je, čim je Nika rekla kako mora kući jer je Tim čeka već do​bra dva sata, i on po​-
šao s njom, po​nu​divši se da će je otpra​ti​ti tih ne​ko​li​ko ko​r a​ka. Rasta​li su se ispred ve​li​ke zgra​de na
Bri​tancu, on joj je sve​ča​no obe​ćao kako će oti​ći do Li​di​je u bolni​cu, a ona ga je kće​r inski krotko po​-
lju​bi​la u obraz.
Ča​sak na​kon toga u Ro​ko​voj je sjeo u svoj golf. Pri​je no što će upa​li​ti, pogle​da sjetno pre​ma
onom di​je​lu uli​ce gdje je posljed​nji san sni​va​la nje​g o​va »četvorka« i shva​ti da su je do​bri klinci ko​ji​-
ma je slu​ži​la kao igrač​ka i da​lje drža​li u redu, čisti​li je od sni​je​g a i uopće je te​to​ši​li.
Kroz uli​ce gornje Du​bra​ve, koje su čisti​li ri​jetko i površno, je​dva se uspio pro​bi​ti. Sred mra​ka i
gustog sni​je​g a ne​ko​li​ko je već puta po​mislio kako je za​lu​tao, ali je ipak na kra​ju uspio pro​na​ći malu i
ne​ugled​nu gosti​o ni​cu Sunča​ni raj. U toj mrkloj uli​ci, koja je za​si​g urno mo​r a​la biti na​lik na one u
južnom Bronxu ili So​hou, za​su​ta na​no​si​ma sni​je​g a, gosti​o ni​ca s tako ne​adekvatnim ime​nom dje​lo​va​-
la je ne​ka​ko nestvarno. Jer, čak ni usred lje​ta u toj uskoj, sje​no​vi​toj i posve za​pušte​noj uli​ci nije bilo
ni​če​g a što bi bar malo pod​sje​ća​lo na sunča​ni raj.
Zna​ju​ći otpri​je to mjesto, Ba​nić otvo​r i vra​ta i uđe u lo​kal u koji ni​ka​da nisu navra​ća​li slu​čajni​ci,
po​g o​to​vo ne oni iz dru​g ih di​je​lo​va gra​da.
 Gosti​o ni​ca je uisti​nu ima​la pe​r i​fe​r ijski ima​ge, sta​r inski drve​ni šank, dašča​ni pod, sto​lo​ve od je​-
lo​vi​ne s ka​r i​r a​nim stolnja​ci​ma što se ne peru češće od je​danput na mje​sec, i ne​ispravni električ​ni pi​-
ka​do. Da je netko umjesto pi​ka​da u kut prosto​r i​je posta​vio džu​boks, čovje​ku bi se uči​ni​lo da je iz
snježne olu​je, po​put iri​tantnih ju​na​ka X-fi​le​sa, ušao izravno u rane šezde​se​te go​di​ne.
Gosti​o ni​ca je bila go​to​vo prazna izuzmu li se četvo​r i​ca muška​r a​ca koji su karta​li za jed​nim od
sto​lo​va i umorni šanker koji je dri​je​mao gla​ve naslo​nje​ne na apa​r at za to​če​nje piva.
Ba​nić pri​đe karta​ši​ma koji su isto​g a tre​na pre​ki​nu​li parti​ju i zagle​da​li se u došlja​ka. Znao je da
je onaj najdeb​lji, s kratkom crnom bra​di​com i ne​ukusnim ša​r e​nim pu​lo​ve​r om Bo​hu​tinski.
Ne upi​tavši smi​je li, istra​ži​telj sjed​ne na slo​bod​ni sto​lac, izva​di Marlbo​r o, za​pa​li ci​g a​r e​tu i
zagle​da se u Bo​hu​tinskog. Karta​ši za​ni​je​me, takve se drskosti nisu do​g a​đa​le u ovoj birti​ji.
– Bok, Kinta! – poz​dra​vi istra​ži​telj Bo​hu​tinsko​g a. – Valjda me se sje​ćaš?
– Inspekto​r e Ba​ni​ću! – izne​na​di se Bo​hu​tinski. – Što ćete vi ov​dje? Ko​li​ko znam, ne ra​di​te više u
po​li​ci​ji.
– Ne. Oti​šao sam u pri​vatne istra​ži​te​lje. Ali i ti si avanzi​r ao. Odavno te se ne viđa na uglu
Draško​vi​će​ve i Adži​ji​ne.
Bo​hu​tinski se nasmi​je, a karta​ši se pri​mi​r e shva​tivši, valjda, da je ri​ječ o pozna​ni​ku nji​ho​va šefa.
Ba​nić je znao Bo​hu​tinskog još od ra​nih osamde​se​tih, kada su ga svi zva​li Kinta, i kada je na
raskrižju spo​me​nu​tih uli​ca od jutra do mra​ka trgo​vao de​vi​za​ma. Vje​či​to je no​sio pru​g astu mornarsku
ma​ji​cu, prlja​ve tra​pe​r i​ce i, bez ob​zi​r a na to kakve ci​pe​le imao na no​g a​ma, ni​ka​da nije no​sio ča​r a​pe.
Do​g o​va​r ao je poslo​ve na uli​ci, no​vac mi​je​njao u obližnjem bi​feu ili u za​ho​du ve​li​ko​g a puč​kog resto​-
ra​na što se na​la​zio na sa​mom uglu. Isprva je ra​dio za dru​g e, posli​je se osa​mosta​lio, po​la​ko pre​šao na
po​su​đi​va​nje novca uz ve​li​ku ka​ma​tu, na​kon toga je po​čeo otva​r a​ti male ali ispla​ti​ve bircu​ze po pe​r i​-
fe​r i​ji, obič​no u bli​zi​ni ve​ćih tvornič​kih po​g o​na, i, moglo bi se ka​za​ti, uspio u ži​vo​tu. Ipak je izgle​-
dom ostao ba​r a​ba iz susjed​stva, iako je po novcu što ga je posje​do​vao bio pra​vi gospo​din. Do​du​še,
ne po​put onih s pro​mo​ci​je High Li​fea, ali ipak netko kome su i vi​đe​ni​ji lju​di do​la​zi​li radi hitnih po​-
sud​bi. Dok je još bio šmrka​vi kli​nac koji trži za dru​g e i sam sno​si sav ri​zik takva posla, Ba​nić ga je
dva puta spa​sio od uhi​će​nja, a je​danput ga je čak, na​kon što ga je pre​bi​la konku​r entska banda, svo​jim
auto​mo​bi​lom vo​zio u bolni​cu. U tim se či​nje​ni​ca​ma krio razlog zbog ko​je​g a je Ba​nić ona​ko si​g urno
i drsko ušao u Sunča​ni raj i sjeo za kartaški stol.
– Htio sam s to​bom popri​ča​ti o čovje​ku koji me za​ni​ma.
– Pi​tajte.
Ba​nić po​šu​ti, a za​tim zna​čajno pogle​da karta​še koji su sve​jed​na​ko sje​di​li za sto​lom. Ra​zumjevši
nje​g o​vu ne​o d​luč​nost, Bo​hu​tinski se izde​r e na svo​je lju​de:
– Deč​ki, razlaz!
Uisti​nu su ga poslu​ša​li otprve. Dvo​ji​ca su nesta​la u pokrajnoj prosto​r i​ji, odakle se ubrzo za​ču​lo
kotrlja​nje bi​ljarskih kugli, tre​ći je oti​šao na za​hod, a četvrti obu​kao ka​put i na​pustio gosti​o ni​cu.
– Tko vas to za​ni​ma, inspekto​r e? – upi​ta Bo​hu​tinski ku​pe​ći sa sto​la razba​ca​ne karte za po​ker.
– Igor Špi​ler.
– Igrač? Što je s njim? – mirno će Bo​hu​tinski.
– Nestao je. Mla​đi ga brat tra​ži.
– I što ho​će​te da vam ka​žem? Ho​će​te li ci​je​lu pri​ču od po​četka ili ćete postavlja​ti pi​ta​nja kao u
do​brim sta​r im po​li​cijskim da​ni​ma?
– Od po​četka.
– Do​bro – poč​ne Bo​hu​tinski. – To da je oti​šao u rat kao dra​g o​vo​ljac si​g urno zna​te. Pri​je rata ra​-
dio je kao šef smje​ne u ne​ko​me osječ​kom resto​r a​nu. A kad se vra​tio, mjesto ga više nije če​ka​lo. Za​-
posli​li su ne​kakve dru​g e ti​po​ve koji su, dok se on bo​r io, če​ša​li jaja i gri​ja​li dupe uz peć. Inzisti​r ao je
da mu vra​te nje​g o​vo mjesto, a oni su mu go​vo​r i​li kog će vra​g a on u resto​r a​nu. »Te ti si se bo​r io, te
tebe čeka nešto bo​lje, te tebi će dati po​sao u po​li​ci​ji ili vojsci, te ti ćeš do​bi​ti vi​so​ki čin...« Jebi ga, ali
on je htio biti samo šef smje​ne u resto​r a​nu i ništa dru​g o. Možda bi mu na koncu to mjesto i dali da
nije napra​vio ve​li​ko sra​nje o ko​je​mu su pi​sa​le i no​vi​ne. Uzeo je ka​lašnji​kov, oti​šao u ne​ka​kav je​be​ni
ured za za​pošlja​va​nje i izre​še​tao im strop. Tada su ga ha​pi​li, sta​vi​li na dva mje​se​ca u gajbu, a kad su
ga pusti​li, pre​se​lio je ova​mo u Zagreb. Ota​da ga pozna​jem.
– Čime se bavi? – upi​ta Ba​nić ono na što mu mla​đi Špi​ler nije znao od​g o​vo​r i​ti. – Od ne​če​g a
mora živje​ti.
– Ha, ha, ha! On je ve​li​ki za​je​bant! U po​četku je krao rasne pse, a za​tim ih uz nagra​du vra​ćao
vlasni​ci​ma. Jasno, oni​ma koji bi ogla​si​li gu​bi​tak džu​ke​le. Osta​le je pri​vi​ka​vao na nova ime​na, a za​tim
ih pro​da​vao.
– A posli​je?
– Za ne​kog šverce​r a od ka​li​bra fu​r ao je ka​mi​o ne robe iz Austri​je. Ali ona​ko, via Herce​g o​vi​na.
Posli​je je po​la​ko pre​šao na ozbiljni​je poslo​ve u ko​ji​ma je i da​nas, premda o tome ne​r a​do go​vo​r i.
Radi za ti​po​ve koji baš tre​ba​ju lju​de po​put nje​g a. Zna​te, za neke su poslo​ve ratni ve​te​r a​ni strašno
priklad​ni. Dođe do ve​li​kog sra​nja u ko​je​mu se u ne​kom smislu pretje​r a, pa se na koncu sve li​je​po
objasni onim posttra​umatskim stre​som i otpi​še.
– Kakvi su to poslo​vi?
– He, he, dra​g i moj inspekto​r e – na​ce​r i se Bo​hu​tinski. – Premda više ne ra​di​te u po​li​ci​ji, sve vam
baš ne mogu ka​za​ti. Ali uzmi​mo ova​ko. Kada bi vas žena va​r a​la, i kada biste vi tog nje​zi​na lju​bavni​ka
htje​li malo na​uči​ti pa​me​ti, Igrač bi vam to sto posto sjajno izveo. Ili, re​ci​mo da vam je netko du​žan
novce koje od​bi​ja vra​ti​ti... ili vam ih ne želi po​su​di​ti... ili...
– Dakle, radi i za tebe?
– Ne baš pre​često – reče Bo​hu​tinski. – Ne pre​često, časna ri​ječ! On mi je ipak na neki na​čin pri​-
ja​telj, pa ga ne bih htio uva​lji​va​ti u govna. Iona​ko ih je u ži​vo​tu imao i pre​vi​še.
Ba​nić po​zo​ve pospa​nog ko​no​ba​r a pa na​r u​či pivo. Bilo je samo Ožujsko​ga i Karlo​vač​ko​ga, koja
se istra​ži​te​lju baš nisu svi​đa​la. Ali što je mo​g ao, pio je ono čega je bilo.
– A kada bih ja že​lio, re​ci​mo... kada bih že​lio – uzmo​ta se Ba​nić – ne​ko​g a ubi​ti. Bi li taj Špi​ler
mo​g ao to izvesti?
– Oho, zar je dotle došlo? – nasmi​je se Bo​hu​tinski.
– Pi​tam hi​po​te​tič​ki.
– Ne, to on ne bi ura​dio – otpovrne Bo​hu​tinski premda je Ba​nić bio si​g u​r an da ne zna zna​če​nje
ri​je​či hi​po​te​tič​ki. – On je u biti nje​žan kli​nac u gru​bom ti​je​lu. Sitni​je stva​r i da, ali ubojstvo... u to na​-
jozbiljni​je sumnjam.
– Radi li sam? – upi​ta istra​ži​telj, sje​tivši se svih onih glu​pih naslo​va o tome posto​ji li u
Hrvatskoj orga​ni​zi​r a​ni kri​mi​nal.
– Odu​vi​jek. Premda bi mu bilo puno ispla​ti​vi​je da se pri​dru​ži ne​kom kla​nu. Nu​di​li su mu već, ali
ih je uvi​jek od​bio iako je to popri​lič​no opasno.
– A tko mu je nu​dio?
– E, moj inspekto​r e – pogle​da ga Bo​hu​tinski pri​je​korno. – Ne​mojte me to pi​ta​ti. I meni je moj
ži​vot pri​lič​no li​jep, a gla​va dosta dra​g a.
Ba​nić shva​ti da je za​šao u za​bra​nje​no po​dru​čje u ko​je​mu nema što tra​ži​ti. Jer, znao je to, nema
toga što bi bivši sitni švercer de​vi​za​ma re​kao ako bi time i na najma​nji na​čin ugro​zio svoj po​sao i ži​-
vot.
– I ti si mu po​su​dio neki no​vac?
– Je​sam – prizna ovaj – ali ne s ka​ma​tom i ne pod stro​g im uvje​ti​ma. Po​su​dio sam mu sto
osamde​set so​mo​va za stan. Vra​ća mi to kvartalno i posve je ure​dan. Mi smo ipak frendo​vi. Umjesto
ka​ma​ta, s vre​me​na na vri​je​me oba​vi mi kakvu sitni​ju uslu​g u... ako netko jako kasni s ra​tom i slič​no...
– A nje​g ov brat?
– Misli​te na ma​log Ju​r i​cu? E, to je po​seb​no tužna pri​ča. Radi nje​g a je i ku​po​vao taj stan. Že​lio ga
je do​bro udo​mi​ti i bri​nu​ti se za nje​g a. Lud je za bra​tom. Mislim da bi zbog bra​ta mo​g ao ži​vom čovje​-
ku grkljan pregristi.
– A zašto?
– Pa zbog sve​g a što je Mali napra​vio. Ne zna​te to?
– Ne – zbu​ni se istra​ži​telj. – Znam samo da se prošle go​di​ne vra​tio iz zatvo​r a... ili iz ma​lo​ljetnič​-
ko​g a zatvo​r a.
– Vi​di​te, kada je Igrač 1993. oti​šao u Zagreb, osta​vio je bra​ta s majkom i ocem, strašnom i na​-
silnom pi​jandu​r om. Tu​kao je ženu i sina go​to​vo sva​kog dana. A kad ne bi bio pi​jan, zlostavljao ih je
psi​hič​ki nepre​kid​nim vri​je​đa​njem, sumnji​če​nji​ma i pred​ba​ci​va​njem. Te iste go​di​ne, kada se jed​ne
noći sta​r i vra​tio iz birti​je, po​čeo je tako žesto​ko tući ženu, da je ona vi​kom i kuknja​vom pro​bu​di​la
cje​lo​kupno susjed​stvo. Ju​r i​ca ga je mo​lio da presta​ne, pla​kao, po​ku​ša​vao ga za​usta​vi​ti. A za​tim, kad
ništa od toga nije po​moglo, oti​šao je u sobu, uzeo je​dan od pišto​lja što ih je nje​g ov brat do​nio iz rata
i spra​šio sta​r om šest me​ta​ka u trbuh. Ku​ži​te? Sta​r i je ostao na mjestu mrtav, Ma​log su posla​li u tu
gajbu za klince, a majka je na​kon dvi​je go​di​ne umrla od raka.
Izne​na​đen onim što je čuo o svom mla​đahnom kli​jentu, Ba​nić za​šu​ti, po​novno za​ču​đen kakvim
sve sud​bi​na​ma obi​lu​je ži​vot.
– Dakle, ve​zan je za mla​đeg bra​ta zato što pre​ma nje​mu ima osje​ćaj ne​kakva duga?
– Upra​vo tako – slo​ži se Bo​hu​tinski. – Jer brat je napra​vio upra​vo ono što je i on sam že​lio, ali
ni​ka​da za to nije imao do​voljno hra​brosti. Čud​no vam je to! U ratu je, na​vod​no, ubi​jao četni​ke, ali na
na​silnu pi​jandu​r u od oca nije mo​g ao ni dignu​ti ruku. Oti​šavši u Zagreb, pre​pustio je tu groznu za​da​ću
mla​đem bra​tu, petna​esto​g o​dišnja​ku... Do​bri su to deč​ki. Ako ra​di​te nešto s nji​ma, bu​di​te ob​zirni. Ži​vot
ih baš nije ma​zio.
– Sve što ra​dim jest to da po​ku​ša​vam pro​na​ći Igo​r a Špi​le​r a.
– A kada je nestao?
– Mali kaže da je četvrtog oti​šao od kuće. Ota​da ga nema.
Bo​hu​tinski se zagle​da u ka​lendar s go​lim že​na​ma, koji je vi​sio na oljušte​nom zidu birti​je. Či​ni​lo
se da u gla​vi nešto ra​ču​na.
– Za​nimlji​vo – reče na​po​kon. – Baš četvrtog na​ve​čer bio je kod mene. Pri​čao mi je kako je oba​-
vio je​dan vrlo zeznut po​sao te da ga baš te ve​če​r i tre​ba​ju ispla​ti​ti. Zna​te, du​g o​vao mi je jed​nu ratu od
dva​de​set so​mo​va, pa mi je do​šao ka​za​ti da ne bri​nem i da će mi pla​ti​ti u najkra​ćem roku.
– Nije re​kao kamo ide?
– Ne – tiho će Bo​hu​tinski. – Zna​te da se o takvim stva​r i​ma ne go​vo​r i niti se za njih pita. Ali ako
ga ipak na​đe​te, neka vam ne bu​de​te teško spo​me​nu​ti kako i ja če​kam lovu. Nije bitno, ali ipak...
Bili su pri​ja​te​lji, po​misli Ba​nić, ali je dug ipak bio dug. A za​tim se sje​ti tog već spo​mi​nja​nog
»zeznu​tog posla« zbog ko​je​g a je Igor sre​di​nom mje​se​ca izbi​vao iz Zagre​ba i s ko​jim je možda za​po​-
če​la nje​g o​va zla kob, pa upi​ta Bo​hu​tinskog zna li što o tome.
– Ne, ne znam – odvra​ti on. – Ali zašto o tome ne pi​ta​te Ma​lo​g a?
– Ma​lo​g a!? – za​ču​di se Ba​nić.
– Pa meni je re​kao da je i nje​g a po​veo sa so​bom.
To je nešto sasvim novo, zaklju​či Ba​nić, sve više se lju​te​ći na mla​di​ća koji mu je la​g ao. Ali ništa
više nije pi​tao Bo​hu​tinskog. Jest, na neki mu je na​čin bio dužnik, ali je i nje​g o​vo dužnič​ko strplje​nje
bilo pri kra​ju.
Vra​tivši se kući sa svi​ješću da je pro​šao još je​dan osred​nji dan od kakvih se sasto​ji ži​vot, Ba​nić
sta​vi u player je​dan od disko​va sa stva​r i​ma Che​ta Ba​ke​r a, čiji se koncertni Dear old Stoc​kholm sasvim
do​bro uklo​pio u pla​vi​lo snježne noći što je u nje​g o​vu sobu vi​r i​la kroz oro​še​ni pro​zor. Uljuljkan ti​-
him, pršta​vim to​no​vi​ma Getzo​va sakso​fo​na i Ba​ke​r o​ve tru​be, on izne​na​da po​misli kako možda baš
sada, tamo u dru​g om di​je​lu gra​da, i Li​di​ja gle​da kroz bolnič​ki pro​zor u istu ovu pla​vu noć na​da​ju​ći
se da će joj sutrašnji na​la​zi biti do​bri.
 19.

BOKSAČ KI KLUB U DU BRA VI BIO JE ZAPRA VO du​g ač​ka ba​r a​ka kakve se privre​me​no po​di​žu na ve​ćim gra​di​-
lišti​ma, gdje slu​že kao upravne zgra​de, osta​ve za gra​đevni ma​te​r i​jal i ala​te, po​ne​kad čak i kao
stambe​ni objekti za se​zonske rad​ni​ke. Na du​ljoj stra​ni ba​r a​ka je ima​la šest pro​zo​r a, a na niskom kro​-
vu dva dimnja​ka iz ko​jih se pu​ši​lo, po čemu se vi​dje​lo da se prostor za tre​ning zagri​ja​va najsta​r i​jim
od svih na​či​na. Ve​li​ko parki​r a​lište nije bilo očišće​no od sni​je​g a, tako da je prostor izme​đu ba​r a​ke i
ceste bio ure​šen ara​beska​ma nasta​lim od brojnih sto​pa i auto​mo​bilskih guma. Ba​nić teškom mu​kom
uđe na parki​r a​lište, uga​si mo​tor golfa i iza​đe, osje​ća​ju​ći kako mu noge pro​pa​da​ju u vi​sok sni​jeg. Iz
dvo​r a​ne, za boksa​če za​ci​je​lo pre​ti​jesne, do​pi​r a​li su razli​či​ti zvu​ko​vi, udarci ru​ka​vi​ca, dahta​nje, topta​-
nje nogu i po​vi​ci tre​ne​r a. Nasto​je​ći da ga tko​g od ne pri​mi​je​ti, istra​ži​telj uđe u dvo​r a​nu i nađe se
usred pra​vo​g a boksač​kog tre​ninga. U dva su ringa poska​ki​va​li borci sa zaštitnim ka​ci​g a​ma na gla​vi,
dva ili tri tipa, oči​to teže ka​te​g o​r i​je, mla​ti​la su ne​mi​li​ce obje​še​nu vre​ću od već istro​še​ne kože, neki je
velte​r aš preska​kao pre​ko ko​nopca, dok je ne​ko​li​ko boksa​ča u dnu prosto​r a za tre​ning ra​di​lo s ute​zi​-
ma. Posvu​da su se osje​ća​li vla​g a i smrad sa​g orje​log uglje​na po​mi​je​ša​ni s vo​njem znojnih boksa​ča,
tako da taj si​r o​tinjski prostor nije imao baš ništa za​jed​nič​ko​g a s onim otmje​nim fitness vježba​lištem
na Sre​brnja​ku.
– Što ra​di​te ov​dje? – izne​na​di ga Ju​r i​ca Špi​ler koji mu je, već odje​ven i posve mokre kose, pri​-
šao s leđa. Bilo je jasno da je za nje​g a tre​ning završio i da je spre​man za od​la​zak.
– Do​šao sam po tebe – od​g o​vo​r i Ba​nić, pa ga pri​mi za nad​lakti​cu i po​ve​de pre​ma izla​zu. Pa kad
su već bili pred vra​ti​ma, pogle​da ga i upo​zo​r i:
– Imaš mokru kosu. Ne bi li na​vu​kao ka​pu​lja​ču?
Ju​r i​ca ga pogle​da za​ču​đe​no. Primjed​ba je bila iz glu​pa​vog re​perto​ara ro​di​teljske skrbi, a on
sasvim si​g urno ni​ka​da nije imao ro​di​te​lje, bar ne oca koji bi se na ta​kav na​čin bri​nuo o nje​g o​vu
zdravlju. Ipak poslu​ša, na​vu​če ka​pu​lja​ču, pa iza​đe za Ba​ni​ćem van na sni​jeg.
Ča​sak na​kon toga već su se površno očišće​nim uli​ca​ma vra​ća​li pre​ma sre​dištu gra​da. Golf je još
uvi​jek imao ljetne gume za koje je takva pod​lo​g a bila puna isku​še​nja.
– Imaš li love? – upi​ta Ba​nić dok je pretje​cao sta​r u ško​du koja se za​no​si​la na skliskoj cesti.
– Ne – od​g o​vo​r i Mali. – Mo​lio sam da me pri​če​ka​te s pla​ća​njem sve dok se Igor ne vra​ti.
– Ne pi​tam te zato! – razlju​ti se istra​ži​telj. – Za​ni​ma me od čega ži​viš.
Mla​di boksač ne od​g o​vo​r i ništa, što je možda bilo rje​či​ti​je od bilo kakva od​g o​vo​r a.
– Što si da​nas jeo?
– Surla mi je dao sen​dvič. A kod kuće imam de​set jaja.
– Tko je Surla?
– Teškaš. Posli​je tre​ninga po​je​de po šest, se​dam sen​dvi​ča. Da​nas ga je mu​čio že​lu​dac.
Ba​nić uspo​r i, za​vu​če ruku u džep, izva​di novča​ni​cu od petsto kuna i, ne gle​da​ju​ći uopće Ju​r i​cu,
gurne mu je u ruku.
– Če​kajte! – bra​nio se Mali. – Pa ja bih tre​bao vama... a ne vi meni...
 Glas mu je bio drhtav, po​dosta uzbu​đen; si​tu​aci​je u ko​ji​ma bi mu netko, za​bri​nut za nje​g a, da​vao
no​vac si​g urno su bile ri​jetkost. Ipak pro​mu​ca jed​no hva​la pa spre​mi novča​ni​cu u džep vinte​r i​ce.
Spa​zivši slo​bod​no mjesto ispred resto​r a​na Kod Stavka, Ba​nić naglo skre​ne, posko​či pre​ko rub​-
nja​ka koji nije vi​dio zbog sni​je​g a, pa za​usta​vi auto na sa​mom rubu ploč​ni​ka. Mla​dić ga pogle​da
upitno, ali ne reče ništa.
– Ide​mo, mo​r aš nešto po​jesti!
Ča​sak kasni​je već su sje​di​li za sto​lom ugod​no zagri​ja​no​g a resto​r a​na koji je sav mi​r i​sao na razna
topla jela.
– Izvo​li​te – obra​ti im se de​be​li ko​no​bar u bi​je​loj kuti, po či​jim se mrlja​ma mo​g ao re​konstru​ira​ti
go​to​vo ci​je​li je​lovnik, čak i za ju​če​r ašnji dan. Ba​nić na​r u​či samo hlad​ni He​ine​ken, pa se okre​ne pre​-
ma deč​ku koji se vrpo​ljio u sto​li​ci. Uisti​nu je dje​lo​vao kao čovjek koji bi mo​g ao sma​za​ti svašta,
samo kad ga ne bi bilo stid.
– Hamburger... i pomfrit... i Colu– ne​o d​luč​no će Mali.
Uisti​nu je još di​je​te, po​misli Ba​nić pa se nasmi​je u sebi. Pra​vi kli​nač​ki izbor! Samo je još ne​-
dosta​ja​la šaum-pita na kra​ju.
– Dajte mu dva hamburge​r a i dvi​je porci​je pomfri​ta – doda Ba​nić kao da li​ci​ti​r a u po​ke​r u zna​ju​-
ći ko​li​ko hra​ne mogu smla​ti​ti mla​di boksa​či, po​g o​to​vo ako ci​je​log dana go​to​vo ništa nisu oku​si​li.
S pogle​dom zahvalnosti spram ve​če​r ašnjeg do​brotvo​r a, Ju​r i​ca Špi​ler zgra​bi meki hamburger
proždi​r u​ći ga ve​li​kim za​lo​g a​ji​ma, i ne pa​ze​ći mno​g o na ke​čap koji je ka​pao po ta​nju​r u, a gdje​kad i
po stolnja​ku.
– Kad unajmiš pri​vatnog de​tekti​va, bez ob​zi​r a na to imaš li no​vac ko​jim ćeš ga pla​ti​ti, posto​ji
jed​no sve​to pra​vi​lo o ko​je​mu ovi​si hoće li on do​bro oba​vi​ti po​sao ili sve uprska​ti.
Mla​dić presta​ne žva​ka​ti topli hamburger i ra​dozna​lo se zagle​da u istra​ži​te​lja.
– To sve​to pra​vi​lo je iskre​nost – nasta​vi Ba​nić. – Tre​ba ka​za​ti baš sve, i ono što je možda ne​-
ugod​no ili čak utu​ži​vo. Jer de​tektiv nije drot koji će od​mah pro​ci​je​ni​ti što je za pri​ja​vu, a što ne. De​-
tektiv ti je neka vrsta ispovjed​ni​ka koji zna šutje​ti o ono​me što je čuo.
Ju​r i​ca od​lo​ži hamburger, obri​še prste pa​pirnim ubru​som što se raspao u do​di​r u s ljeplji​vim
osta​ci​ma sira i ke​ča​pa, a lice mu popri​mi za​bri​nut izraz. Kao da je na​zi​r ao što zapra​vo istra​ži​telj želi
ka​za​ti.
– Sasvim mi je prihvatlji​vo to što si pre​šu​tio razlo​g e zbog ko​jih si bio u ma​lo​ljetnič​kom zatvo​-
ru, ali mi ni​ka​ko nisi smio za​ta​ji​ti da si sre​di​nom prošlo​g a mje​se​ca bio s bra​tom u ono​me što si, ako
se još do​bro sje​ćam, nazvao »zeznu​tim poslom«.
– Odakle to zna​te? – upi​ta Ju​r i​ca dok mu se li​cem razli​je​va​lo crve​ni​lo dje​ča​ka uhva​će​nog u laži.
– Re​kao mi je sta​r i li​sac Bo​hu​tinski. Pozna​jem ga još iz vre​me​na kada se zvao Kinta i kada je,
di​la​ju​ći de​vi​ze, za​r a​đi​vao jad​nih pet posto od tu​đe​g a pro​fi​ta. On zna da se Igor uva​lio u taj tvoj
»zeznu​ti po​sao« i da je uvu​kao i tebe. Si​g urno te namje​r a​vao po​la​ko uvesti u svo​je »zeznu​te poslo​ve«
od ko​jih se bo​lje živi nego od kolporta​že, či​novni​ko​va​nja i rinta​nja na »ba​ušte​li«.
– I što sad? – upi​ta Mali. – Otka​zat ćete mi?
– Ne budi smi​je​šan! – na​ce​r i se Ba​nić pa obri​še pivsku pje​nu s usni​ca. – Kako bih mo​g ao otka​za​-
ti takvoj zlatnoj koki! Sad ćeš po​jesti svo​je je​be​ne hamburge​r e i sve mi ispri​ča​ti! Ali baš sve!
– Ništa ne​će​te ka​za​ti po​li​ci​ji?
 – Oh, mo​g ao bih ti sa​ti​ma pri​ča​ti u kakvom smo ide​alnom bra​ku ja i po​li​ci​ja. Ono čime su me
neki dan nagra​di​li mno​g o je gore od ono​g a što ti do​bi​jaš u toj svo​joj boksač​koj ba​r a​ci.
Nešto smi​r e​ni​ji, Ju​r i​ca nasta​vi jesti svoj dru​g i hamburger, a za​tim, kako za​si​g urno nije mo​g ao
tajnu du​lje drža​ti u sebi, poč​ne pri​ča​ti pu​nim usti​ma:
– Prošlog mje​se​ca Igor je mo​r ao oba​vi​ti ne​ka​kav po​sao u Gorskom ko​ta​r u. Re​kao je da je stvar
kompli​ci​r a​na i da je ne može oba​vi​ti sam. Tre​bao mu je vo​zač. Bu​du​ći da je ci​je​la stvar mo​r a​la osta​ti
u stro​g oj tajnosti, re​kao je da ću ga ja odvesti tamo i vra​ti​ti natrag.
– Zar on ne vozi?
– Vozi, ali nije stvar u tome – reče Mali, pa od​lo​ži osta​tak hamburge​r a na ta​njur i otpi​je malo
Coca-Cole. – Slu​šajte pa će vam biti jasno.
– Do​bro, samo pu​caj!
– Nije že​lio vo​zi​ti svoj auto – nasta​vi on – nego mi je dao no​vac da na lažno ime unajmim auto u
rent a caru. Me​đu​tim, ja sam lovu izgu​bio...
– Kako si je mo​g ao izgu​bi​ti? Si​g urno na po​ke​r u?
– Ne, na be​lo​tu – prizna Ju​r i​ca na​kon kra​ćeg pre​mišlja​nja. – Izgu​bio sam je isto​g a dana kada
smo tre​ba​li poći u Gorski ko​tar. I tad... što sam mo​g ao... uzeo sam...
– Ho​ćeš reći da si ukrao dru​g i auto.
On potvrdi kimnuvši gla​vom.
– Odakle ti znaš kako se kra​du auti?
– Zna​te, u tom ma​lo​ljetnič​kom... u tom zatvo​r u se svašta može na​uči​ti...
– Ah, ra​zu​mi​jem – kao da se dosje​tio Ba​nić.
– Ukrao sam auto i do​šao navri​je​me po nje​g a. Pohva​lio me zbog toč​nosti i re​kao kako će od
mene si​g urno nešto biti.
– Kamo sre​će da ne bude!
Ne shva​tivši Ba​ni​će​vu iro​nič​nu primjed​bu, Mali nasta​vi:
– Pošli smo na​ve​čer u de​set. Vo​zi​li smo se karlo​vač​kom auto​cestom, prošli smo Zdi​ho​vo i Se​ve​-
rin na Kupi, a onda nam je pukla guma. Igor je po​ši​zio. Vi​kao je na mene zašto ni​sam uzeo neki bo​lji
auto, kao da i na bo​ljim auti​ma ne pu​ca​ju gume.
– Na bo​ljem su autu obič​no bo​lje i gume – pri​mi​je​ti sasvim ispravno Ba​nić pogle​davši pre​ma
ula​zu na ko​je​mu se po​ja​vio čovjek u si​r o​tinjskom ka​pu​tu. Imao je na gla​vi za​ma​za​nu kapu s izli​za​nim
po​r u​bom. Sagnuo se pre​ma lju​di​ma za jed​nim od sto​lo​va kao da nešto moli, a na​kon toga po​šao do
onih koji su bili za dru​g im sto​lom. Ba​nić je znao da će doći i do njih.
– Pro​mi​je​ni​li smo gumu i nasta​vi​li put. Oko po​no​ći, neg​dje pri​je Delni​ca, skre​nu​li smo s glavne
ceste. Spušta​li smo se za​vo​ji​ma, prošli ono je​ze​r o, za​tim ne​ko​li​ko puta skre​nu​li...
– Bi li da​nas znao pro​ći tim istim pu​tem?
– Ni​sam si​g u​r an – za​misli se Ju​r i​ca. – Bilo je strašno mno​g o skre​ta​nja. Igor je vo​dio i go​vo​r io
mi gdje ću poći li​je​vo, a gdje desno.
Čovjek u si​r o​tinjskom ka​pu​tu zasta​ne pokraj nji​ho​va sto​la i sagne se pre​ma Ba​ni​ću.
– Oprosti​te, gospo​di​ne, mogu li vas nešto pi​ta​ti?
– Ne mo​že​te! – od​bru​si Ba​nić. – Ne​mam novca!
 Već ga je izlu​đi​vao taj prosjač​ki štos. Nitko više nije znao jed​nostavno i skromno ispru​ži​ti ruku i
zatra​ži​ti mi​lo​dar, nego su svi re​dom po​ku​ša​va​li uvu​ći čovje​ka uvi​jek u jed​ne te iste zamrše​ne pri​če o
kući koja je baš ju​čer izgorje​la, o glad​nom dje​te​tu koje upra​vo pla​če za mli​je​kom ili kiflom, o samo
ne​ko​li​ko novči​ća koji im ne​dosta​ju da bi ku​pi​li auto​busnu kartu za Novi Ma​r of i slič​no.
Čovjek bo​jažlji​vo ustukne, a Mali nasta​vi pri​ču:
– Posli​je ne​kog vre​me​na zašli smo u du​bo​ku šumu. Na​kon ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​r a mo​r ao sam
zasta​ti na proplanku s ko​je​g a se mogla nazre​ti sta​r a vila na ko​joj je bilo ne​ko​li​ko osvi​jetlje​nih pro​zo​-
ra. Igor je izva​dio iz dže​pa mo​bi​tel i ne​ko​g a nazvao. Re​kao je tom čovje​ku neka smjesta iza​đe i ode
do odvojka za Ri​je​ku, jer ga on​dje če​ka​ju lju​di koji žele s njim ozbiljno po​r azgo​va​r a​ti. Ču​di​lo me to
jer se uopće nismo na​la​zi​li ni bli​zu odvojka za Ri​je​ku.
– Koga je to zvao?
– Pojma ne​mam! Ništa mi ni o čemu nije htio ka​za​ti. Ja sam bio samo vo​zač.
– I da​lje? – po​žu​r i​vao ga je istra​ži​telj.
– Onaj s dru​g e stra​ne valjda ga je pi​tao o čemu bi to tre​ba​li razgo​va​r a​ti, a Igor se samo izde​r ao
»Znaš ti već, a zna i ona!« Če​ka​li smo de​se​tak mi​nu​ta, a za​tim mi je na​r e​dio da po​la​ko kre​nem pre​ma
vili.
– Oprosti​te, gospo​di​ne – rasku​r a​ži se po​novno onaj si​r o​mah – samo sam vas htio pi​ta​ti...
– Što vam je, čovje​če!? – lju​tio se Ba​nić što ga ome​ta na najvažni​jem mjestu. – Zar ne vi​di​te da
razgo​va​r a​mo?
Si​r o​mah se po​vu​če i ode do izla​za stisnuvši se ne​ka​ko bo​jažlji​vo uz vje​ša​li​cu na ko​joj je visje​lo
pra​vo brdo zimskih ka​pu​ta. Umjesto da pro​si, mislio je Ba​nić, bilo bi mu pro​fi​ta​bilni​je da drmne neki
bo​lji ka​put s vje​ša​li​ce i zbri​še van.
– Za​tim je Igor iza​šao iz auta, za​povje​dio mi da ga pri​če​kam i oti​šao u vilu. Če​kao sam ga na
cesti i ubrzo me spo​pao strah. Ci​je​la mi je stvar ne​ka​ko smr​dje​la. No na​kon dva​de​se​tak mi​nu​ta on se
vra​tio. Ali ne sam. S njim je bila i ne​kakva žena, čini se mla​đa. Ima​la je dugi je​senski ka​put, ši​r o​ki še​-
šir i tamni veo pre​ko lica. Baš kao da ga je mo​r a​la no​si​ti kako je nitko ne bi pre​poznao. Premda je
bilo izme​đu je​dan i dva posli​je po​no​ći i ni​ko​g a tko bi je uopće mo​g ao vi​dje​ti...
– Možda je ti nisi smio vi​dje​ti?
– Možda – slegne Ju​r i​ca ra​me​ni​ma. – Uglavnom, ho​da​la je po​la​ko i dje​lo​va​la upla​še​no. U ruci je
ima​la putnu torbu, mislim sme​đu, i sama ju je no​si​la. Kada su stigli do auto​mo​bi​la, Igor joj je uzeo tu
torbu i uba​cio je u prtljažnik. Sje​li su po​tom obo​je na stražnja sje​dišta, Igor tik uz nju...
– Nisu razgo​va​r a​li?
– Ni​jed​nom. Igor mi je samo re​kao neka vo​zim natrag. Ja sam upa​lio svjetla i brzo kre​nuo... I tad
se pred autom stvo​r io neki dosta mlad čovjek koji je iz sve sna​g e vi​kao i trčao nam ususret. Zbu​nio
sam se i htio pri​ko​či​ti, ali mi je brat na​r e​dio da do​dam gas. Po​ju​r io sam i silno se upla​šio da ću pre​-
ga​zi​ti čovje​ka. Me​đu​tim, on se ipak u posljed​nji čas ba​cio ustra​nu i otkotrljao niz pa​di​nu.
– Do​bro si ga vi​dio?
– Da. I pre​do​bro! Mislim da bih ga pre​poznao u bilo koje doba dana ili noći. Ne​ka​ko mi se taj
tre​nu​tak ure​zao u pamće​nje... mislio sam da ću ga ubi​ti.
– I što je bilo da​lje?
– Ništa. Ci​je​lo su vri​je​me šutje​li. Do​ve​zao sam ih, oni su izašli iz auta, a meni je brat za​povje​dio
da odem kući i če​kam ga. Vra​tio se na​kon tri dana i o sve​mu tome uopće nije htio razgo​va​r a​ti.
– Re​kao si da je žena dje​lo​va​la upla​še​no i da je sve vri​je​me šutje​la. Nije li je on pri​si​lio na to da
bude mirna i tiha? Re​ci​mo, mo​g ao je ti​je​kom puta drža​ti re​volver u dže​pu, ili slič​no...
– Mo​g u​će je – prizna Ju​r i​ca. – Vi​dje​li ste ka​kav re​volver ima. Si​g urno ga je no​sio sa so​bom.
Za​do​vo​ljan što si je olakšao dušu, mla​đi Špi​ler nasta​vi jesti već hla​dan hamburger s pomfri​tom,
a Ba​nić se du​bo​ko za​misli. Zar je mo​g u​će da je taj miste​r i​o zni Igor Špi​ler neka ka​r i​ka u otmi​ci Bety
La​ko​ta? Ne, ne, to nema ni​kakva smisla, po​ku​ša​vao je uvje​r i​ti sebe sama, to su dvi​je posve odvo​je​ne
stva​r i!
Vi​djevši kako je Mali sve po​jeo i iska​pio bocu Coca-Cole, Ba​nić usta​ne i po​nu​di mu da ga odve​-
ze do kuće. Ta iona​ko su išli istim smje​r om. Pri​bli​ža​va​ju​ći se izla​zu, spa​zi upornog si​r o​ma​ha koji ga
je ona​ko gnja​vio, sa​ža​li se vi​djevši u kako trošnom ka​pu​tu hoda po svi​je​tu, pa mu pri pro​lasku tutne u
ruku novča​ni​cu od de​set kuna.
– Što vam je? – rasrdi se čovjek.
– Pa zar niste tra​ži​li no​vac?
– Gospo​di​ne! – po​vikne čovjek, vra​ća​ju​ći mu no​vac. – Samo sam htio provje​r i​ti je li ono vaš
golf. Do​vezli su mi dvi​je tone uglje​na, a auto je tako parki​r an da ka​mi​o n ne može pri​ći po​drumskom
pro​zo​r u.
– Oprosti​te, mo​lim vas! – me​kim će gla​som istra​ži​telj. – Grad je pre​pun lju​di koji tako ži​ca​ju
no​vac! Žao mi je, zar mi se niste mogli obra​ti​ti na neki dru​g i na​čin?
Iza​šao je iz lo​ka​la, sklo​nio auto tako da ka​mi​o n može pri​ći bli​že po​dru​mu, a za​tim pri​če​kao da
Mali uđe u vo​zi​lo.
I tad mu, ma ko​li​ko to izgle​da​lo su​lu​do, jed​na čud​na mi​sao pad​ne na pa​met. Upa​li svjetlo iznad
upravlja​ča, izvu​če iz unu​tarnjeg dže​pa ka​pu​ta pre​sa​vi​je​nu fo​to​ko​pi​ju koju je do​bio od no​vi​na​r a Ma​-
ga​zi​na X, razmo​ta je i pru​ži Ma​lom.
– Nije li to bio taj čovjek?
– Kako, koji!? – zbu​ni se mla​di boksač uzi​ma​ju​ći pa​pir.
– Onaj koji je trčao pre​ma tvom autu.
Mla​dić se zagle​da u fo​to​ko​pi​ju, a za​tim si​g urna gla​sa odvra​ti:
– Jest! Bio je! Sto posto sam si​g u​r an! Ni​ka​da ga neću za​bo​r a​vi​ti!
– Če​kaj! – upo​zo​r i ga Ba​nić. – Kako mo​žeš biti tako si​g u​r an kad mu se ov​dje vide samo po​ti​ljak
i ra​me​na?
Špi​ler za​šu​ti, a istra​ži​telj se ra​dozna​lo okre​ne pre​ma nje​mu. On uopće i nije gle​dao u fo​togra​fi​ju
Bety La​ko​ta s nje​zi​nim ano​nimnim lju​bavni​kom! Nje​g o​va je po​zornost bila usmje​r e​na na dru​g u stra​-
nu fo​to​ko​pi​je, na portret nasmi​ja​na mla​di​ća s mikro​fo​nom u ruci.
 20.

T E JE NOĆI PRESTAO PA DA TI SNI JEG, A TEMPE RA TU RA je pala na tri​na​est stupnje​va ispod ništi​ce. Kako su to
ka​za​li na ra​di​ju, izne​nad​na su​r o​va anti​ciklo​na sa sje​ve​r a natje​r a​la je distri​bu​te​r e električ​ne energi​je
da presta​nu iskopča​va​ti stru​ju ta​kozva​nim kro​nič​nim nepla​ti​ša​ma, zna​či si​r o​ti​nji, umi​r ovlje​ni​ci​ma i
ne​za​posle​ni​ma. Sve​ča​no je objavlje​no kako će se iskopča​va​nje nasta​vi​ti tek na​kon bo​žić​nih i no​vo​g o​-
dišnjih blagda​na, dakle kad malo za​topli. To je na​ve​lo inka​sa​to​r a Ma​r i​ja​na da u lo​ka​lu po​nosno izja​vi
kako je vlast jako do​bra i hu​ma​na, oso​bi​to na tempe​r a​tu​r a​ma ispod ništi​ce i za vri​je​me anti​ciklo​-
nalnih kre​ta​nja, te da im je to nemjerlji​vo ve​li​ki plus u pre​dizbornoj go​di​ni. Suprotno nje​mu, Pako je
kao vje​či​ta oporba svim re​ži​mi​ma držao da je ta stu​de​na ne​po​g o​da je​di​na stvar za koju možda vlast
nije kri​va, a šte​mer Kem​bra, koji je iskopča​va​te​lje već odavna pre​du​hitrio ski​nuvši sam bro​ji​lo i pro​-
davši ga za pe​de​set kuna mu​dro je zaklju​čio, re​kavši samo: »Je​beš po​li​ti​ku!« Flegma je, pak, zbog
izne​nad​ne hlad​no​će nešto ra​ni​je oti​šao na beskrajnu vožnju toplim tramva​ji​ma.
S ne​o d​g o​va​r a​ju​ćim di​zelskim go​r i​vom, ljetnim gu​ma​ma, bez iskustva s golfom, Ba​nić je je​dva,
tek na​kon de​se​tak po​ku​ša​ja, uspio upa​li​ti mo​tor. Za​tim se odve​zao do Ko​sirni​ko​ve uli​ce, zastao ispod
pro​zo​r a Špi​le​r o​va sta​na i ne​ko​li​ko puta otegnu​to zatru​bio. Ju​r i​ca se po​ja​vio na pro​zo​r u, protrljao
sne​ne oči i na​kon de​se​tak mi​nu​ta, ko​li​ko mu je tre​ba​lo da se odje​ne, si​šao na uli​cu.
Jed​na je stvar sve više mu​či​la pri​vatnog istra​ži​te​lja: za​ni​ma​lo ga je gdje je mla​đi Špi​ler one
važne noći iskrcao bra​ta i ta​janstve​nu ženu.
– Kre​ni​te pre​ma Sa​mo​bo​r u, mislim da ću uspje​ti pro​na​ći – reče Mali na​kon što mu je Ba​nić re​-
kao što želi.
S osje​ća​jem onog la​kog uzbu​đe​nja što ga čovjek ćuti kao topli​nu koja se spušta niz jed​njak do
že​lu​ca, Ba​nić kre​ne za​le​đe​nom i posve ne​ugod​nom cestom. Kod Selske je skre​nuo na​li​je​vo i spustio
se do auto​ceste, za koju je pretpostavljao da je očišće​na i po​su​ta so​lju.
– Tre​ba​li ste sta​vi​ti lance – reče mu Mali kad se auto po​čeo za​no​si​ti i skli​za​ti u za​vo​ji​ma.
– Do​bro bi došle i zimske gume – promrmlja Ba​nić pre​ko vo​lje.
– Zar ne​ma​te ni zimske gume?
– Kad do​đeš u moje go​di​ne – mu​dro​vao je istra​ži​telj – shva​tit ćeš da je to ži​votni za​kon. Ni​kad
ne​maš ono što ti u da​nom tre​nutku najvi​še tre​ba!
Špi​ler ga za​ču​đe​no pogle​da; bio je u dobi kada se za »ži​votne mu​drosti« ne daje ni pišlji​va boba.
Kad su na​kon pu​nog sata ne​ka​ko došli do Sa​mo​bo​r a, Mali mu reče da skre​ne li​je​vo, pa ga na​kon
toga po​ve​de ne​kom cestom što je vi​ju​g a​la među bre​žuljci​ma. Ba​nić s ra​zo​ča​r a​njem shva​ti da to nije
onaj put ko​jim ga je na​vo​dio nezna​nac čiji je mu​ca​vi glas slu​šao pre​ko mo​bi​te​la. Usto, mla​dić baš i
nije bio vi​čan ge​o gra​fi​ji sa​mo​borske oko​li​ce, pa su na raskrižji​ma po​često sta​ja​li i če​ka​li da se on
prisje​ti kamo tre​ba skre​nu​ti, a ne​ko​li​ko su se puta mo​r a​li i vra​ća​ti, pri čemu se Mali ispri​ča​vao kako
se za​bu​nio te kako da​nju stva​r i dje​lu​ju sasvim drukči​je nego noću.
I kada je već uzru​ja​ni Ba​nić po​mišljao kako su se de​fi​ni​tivno izgu​bi​li u sa​mo​borskoj oko​li​ci,
mla​đi Špi​ler odjed​nom po​ka​že ru​kom pre​ma za​vo​ju iza ko​je​g a je cesta nesta​ja​la među ku​pastim
snježnim bre​žuljci​ma.
– Eno, tamo! Si​g u​r an sam!
 Ba​nić ga poslu​ša, dođe do za​vo​ja i skre​ne na​li​je​vo.
Pred nji​ma je sta​ja​la trošna, vi​so​ka katni​ca s ko​lo​na​dom iznad ula​za, ome​đe​na vi​so​kom ogra​-
dom, na čiji je vrh netko posta​vio bod​lji​ka​vu žicu. Ba​nić go​to​vo nije mo​g ao doći k sebi od izne​na​đe​-
nja. Bila je to ona ista zgra​da ko​joj je ono​g a dana pri​šao s dru​g e stra​ne skli​žu​ći se niz bre​žu​ljak me​-
kan od već okopnje​la sni​je​g a. Da, bila je to baš ta na​pušte​na kuća za koju mu je čovjek koji je gu​lio
divlje​g a zeca re​kao kako je ne​koć pri​pa​da​la sta​no​vi​tom Ma​r u​ševskom.
Ba​nić iza​đe iz auto​mo​bi​la i pri​bli​ži se vi​so​kim ko​va​nim vratni​ca​ma što ih je netko osi​g u​r ao
lanci​ma i de​be​lim letva​ma učvršće​ni​ma o be​tonske drža​če. Skli​žu​ći se po za​le​đe​nom tlu, Mali se vu​-
kao za njim, oči​to i ne shva​ća​ju​ći zbog ko​jeg je to razlo​g a jed​na trošna zgra​du​r i​na to​li​ko za​inte​r e​si​-
ra​la istra​ži​te​lja. Za​pitki​vao je i do​sa​đi​vao, ali mu Ba​nić nije od​g o​va​r ao. Razmišljao je samo o tome
kako bi mo​g ao ući i za​vi​r i​ti u kuću.
Ko​nač​no pro​na​đe uski dio ogra​de na ko​je​mu nije bilo bod​lji​ka​ve žice, do​bro ga od​mje​r i i pro​-
uči pi​ta​ju​ći se je li još uvi​jek u to​li​koj fi​zič​koj pripravnosti da se može uspe​ti na ogra​du i pre​ba​ci​ti na
dru​g u stra​nu. Mo​r ao je i to ispro​ba​ti. Uhva​ti se čvrsto za mre​žastu ogra​du, odupre se no​g a​ma, dašću​-
ći se uzve​r e do vrha, opko​r a​či ga i pre​ba​ci se u dvo​r ište, osje​tivši pri​tom onaj pozna​ti zvuk pa​r a​nja
tka​ni​ne. Uspi​je se ne​ka​ko održa​ti na no​g a​ma, a za​tim, shva​tivši što se do​g o​di​lo, opsu​je najružni​je što
je znao.
– Što je bilo? – upi​ta Mali koji je pri​šao ogra​di spre​man da je i sam presko​či. Na​r avno, kao mla​-
di na​bilda​ni boksač on bi sve to uči​nio mno​g o lakše, brže i spretni​je.
– Po​de​r ao sam ru​kav o je​be​nu ogra​du! – ogorče​no će Ba​nić zagle​dan u svo​je rame, gdje se novi
duffel coat raspa​r ao baš po šavu. Pa na​r avno, pre​pa​metni Tre​vor Howard nije se su​lu​do pentrao po
ko​je​kakvim že​ljeznim ogra​da​ma.
Vi​djevši Špi​le​r a kako se spre​ma poći za njim, Ba​nić mu na​r e​di da ga pri​če​ka u toplom autu, a
sam pođe pre​ma ula​zu u zgra​du ko​r a​ča​ju​ći kroz du​bo​ki sni​jeg prekri​ven le​de​nom ko​r om.
Bu​du​ći su vra​ta bila otklju​ča​na, lako je ušao u ve​li​ko pre​dvorje koje ga od​mah pod​sje​ti na ambi​-
jente iz ame​r ič​kih tri​le​r a. Otpa​la žbu​ka, vra​ta otvo​r e​na i de​formi​r a​na od vla​g e, stu​bište s ko​je​g a je
otpao ru​kohvat, gole električ​ne žice na ko​ji​ma su ne​koć visje​li luste​r i, izbi​je​ne utič​ni​ce i za​mo​ta​ni te​-
pih koji se doslovce raspa​dao od sta​r osti i vla​g e. Da, baš bi se u takvom ambi​jentu našla glavna ju​na​-
ki​nja filma u času kad joj se ma​ni​ja​kalni ubo​ji​ca pri​bli​žio na najma​nju razda​lji​nu.
Ba​nić za​vi​r i u okolne sobe. U jed​noj je bilo nešto no​vo​g a, ne​r aspa​ki​r a​no​g a gra​đevnog ma​te​r i​ja​-
la, go​mi​la pa​ke​ta s ta​li​janskim ke​r a​mič​kim plo​či​ca​ma, nasla​g a​nih ku​ti​ja s la​kom za parket, ko​lu​to​va
ka​bla za nove insta​la​ci​je i slič​nog ma​te​r i​ja​la. Sve osta​le sobe bile su prazne, izuzme li se nešto malo
otpa​da​ka po podu, i izgle​da​le su kao da u njih go​di​na​ma nije kro​či​la ljud​ska noga.
Po​ma​lo u stra​hu da bi mu se stu​bište moglo raspasti pod no​g a​ma, Ba​nić kre​ne gore na kat. I tu je
sve bilo posve na​lik na ono što je mo​g ao vi​dje​ti do​lje: otpa​ci, razbi​je​ne ža​r u​lje, de​formi​r a​ni okvi​r i
vra​ta, va​lo​vi​ti parket... Iz ku​pa​o ni​ce je, upla​še​no nje​g o​vim do​laskom, prhnu​lo dva​de​se​tak go​lu​bo​va i
izletje​lo kroz razbi​je​ni pro​zor. Osim sta​r e prlja​ve kade u ko​joj je bilo de​se​tak centi​me​ta​r a leda i
ružnih osta​ta​ka ku​pa​o nske arma​tu​r e, ni tu nije bilo ni​če​g a, po​g o​to​vo ne ono​g a što bi pri​vuklo po​-
zornost ra​dozna​log istra​ži​te​lja.
I tad se sje​ti da mu je ko​le​r ič​ni lju​bi​telj divljih ze​če​va pri​čao kako je pro​teklih dana netko bo​r a​-
vio u potkrovlju, pa kre​ne po​la​ko uza​nim stu​ba​ma pre​ma najvi​šem di​je​lu zgra​de. Potkrovljem je vo​-
dio hod​nik u ko​je​mu su se na​la​zi​la tri okvi​r a za vra​ta. Na dva​ma nije bilo vra​ta, dok su na tre​će​mu
bila postavlje​na sasvim nova vra​ta. Ba​nić po​tegne kva​ku i shva​ti da su vra​ta zaklju​ča​na. Razmišlja​ju​ći
ne​ko​li​ko ča​sa​ka o tome je li tko​g od unutra, još je​danput pogle​da svoj tužno ra​ši​ve​ni ru​kav, a po​tom,
bi​je​san zbog te nezgo​de, pri​tisne ra​me​nom vra​ta i svom sna​g om na​legne na njih. Na​r avno, nisu po​-
pusti​la nova vra​ta nego sta​r i okvir. Za​čuo je kako se lomi drvo, izle​tio je dio bra​ve koji se na​la​zio na
tru​lom okvi​r u i vra​ta su se otvo​r i​la.
Ove​ća soba u koju je ušao bila je puna tra​g o​va ne​či​je​g a sko​r ašnjeg bo​r avka. U jed​nom se kutu
na​la​zio sklo​pi​vi pa​r a​van ka​kav se rabi u ambu​lanta​ma, a skri​ven iza nje​g a bio je i kre​vet s no​vim ma​-
dra​cem i razba​ca​nom poste​lji​nom. Dru​g i je kre​vet bio uza sama vra​ta i na nje​mu je le​ža​la gru​ba
vojnič​ka deka i ša​r e​ni jastu​čić kakvim se ukra​ša​va​ju trosje​di. Nasred sobe sta​jao je mali stol od po​li​-
ra​ne je​lo​vi​ne, na ko​je​mu je bilo malo osta​ta​ka hra​ne, ne​ko​li​ko praznih konzervi, pet-šest plastič​nih
ta​nju​r a i pe​pe​lja​r a s ne​ko​li​ko opu​ša​ka na či​jim se bi​je​lim filtri​ma vi​dje​la tanka zlatna crta. Takve se
ci​g a​r e​te obič​no na​zi​va​ju damski​ma. Pokraj desne stra​ne pro​zo​r a bio je niski orma​r ić s kliznim vra​ti​-
ma iza ko​jih se na​la​zi​la go​mi​la ne​potro​še​ne konzervi​r a​ne hra​ne i ne​ko​li​ko boca bo​lje​g a, bu​te​lji​r a​-
nog vina. Na dru​g oj, li​je​voj stra​ni sta​ja​la je pe​ći​ca od li​je​va​na že​lje​za, čiji se dugi li​me​ni dimnjak
uspi​njao pre​ma uskoj rupi na stro​pu. U peći je bilo po​dosta pe​pe​la, a do nje je sta​ja​lo sta​r insko posto​-
lje s la​vo​r om i ke​r a​mič​kim pe​ha​r om koji je puknuo zbog leda što je bio u nje​mu.
Ba​nić pri​đe pro​zo​r u i lako ga otvo​r i. S tog mjesta do​bro je vi​dio cestu, ali ne i ono mjesto na
ko​je​mu je osta​vio auto. Uz cestu nije bilo kuća, i sve što je mo​g ao vi​dje​ti bio je pi​to​mi pejsaž šu​mo​-
vi​tih bre​žu​lja​ka posve uto​nu​lih u de​be​li snježni pokri​vač. U jed​nom tre​nu, mu​če​ći se sa skliskom le​-
de​nom po​ko​r i​com, iz obližnjeg šu​marka istrči li​si​ca, zasta​ne malo, a za​tim nesta​ne među po​bi​je​lje​-
lim grmljem.
Ba​nić izvi​r i kroz pro​zor i pogle​da pre​ma tlu. Zid na toj vi​si​ni bio je pun ukrasnih izbo​či​na,
stropna deka kata ima​la je de​se​tak centi​me​ta​r a ve​li​ko pro​ši​r e​nje, a ispod nje, što je utvrdio još ono​g a
dana kada se prvi put na​šao tu, na​la​zi​le su se nasla​g a​ne vre​će ce​menta. Od pro​zo​r a u potkrovlju pa do
tih vre​ća bilo je možda ko​jih šest ili se​dam me​ta​r a, ali se mla​da i spretna oso​ba, uz po​moć svih onih
izbo​če​nja, udub​lje​nja i pro​ši​r e​nja, mogla spusti​ti do​lje. Zagle​da se tad i u drve​nu pod​lo​g u pro​zo​r a i
za​mi​je​ti kako je na jed​no​me mjestu otkrhnu​ta. Ota​r e ru​kom sni​jeg i po​ku​ša bo​lje pro​uči​ti to mjesto.
Na​r avno, ci​je​la je kuća bila puna najrazli​či​ti​jih ošte​će​nja, tra​g o​va ne​umo​lji​vog sta​r e​nja i du​g o​g o​-
dišnje ne​bri​g e, ali mu se ipak uči​ni da je to otkrhnu​će no​vi​je​g a da​tu​ma. Ali to nije mo​g ao sa si​-
gurnošću utvrdi​ti, kao što ni​jed​nu stvar nije mo​g ao u pra​vom smislu po​li​cijski obra​di​ti. S ogorče​-
njem po​misli kako bi sad na tome mjestu Do​g a​no​va ili Mrkši​na eki​pa ima​la sate i sate posla, kako bi
uzi​ma​li otiske prsti​ju, pro​uča​va​li tra​g o​ve na jastu​ci​ma i poste​lji​ni, ispi​ti​va​li sta​r ost pe​pe​la, kako bi u
male vre​ći​ce stavlja​li ostatke hra​ne, a u ve​li​ke rab​lje​no po​su​đe... Ništa on od toga nije mo​g ao uči​ni​ti,
a da je i mo​g ao, ne bi znao što bi s tim.
Što bi mu zna​či​li otisci prsti​ju ili pre​ma pro​na​đe​noj dla​ci utvrđen DNA?
I baš kada se spre​mao na​pusti​ti taj pri​r uč​ni potkrovni apartman, ispod onog kre​ve​ta na ko​je​mu
su bili samo deka i ukrasni jastu​čić spa​zio je od​lo​že​nu praznu konzervu ne​kakvo​g a gu​la​ša. Uzme je s
poda i za​vi​r i u nju. Konzerva je bila opra​na i ne​ko​me je poslu​ži​la kao pe​pe​lja​r a. Jer, bila je puna opu​-
ša​ka sme​đih ho​land​skih ci​g a​r a.
Kada su se na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta praznom cestom vra​ća​li pre​ma Sa​mo​bo​r u, Mali se zagle​da u
istra​ži​te​lja i posve na​ivnim gla​som pri​mi​je​ti:
– Do​bro je što vam je ka​put pu​kao po šavu. To će vam žena lako sa​ši​ti.
Jasno, Ba​nić mu nije htio objašnja​va​ti kako nema ženu, od​nosno da je i ta koju nema sada u
bolni​ci, te da je i nju pro​pustio posje​ti​ti, una​toč tome što je to obe​ćao kćerki... Uisti​nu, bila bi to pre​-
du​g ač​ka i preslo​že​na pri​ča za jed​nog boksa​ča čija je prva bri​g a kako naći bra​ta, a dru​g a kako uzvra​-
ti​ti na kontra​g ard pro​tivni​ka.
 Do​šavši do raskrižja, Ba​nić ne pro​du​ži pre​ma Zagre​bu, nego skre​ne u Sa​mo​bor, pri​je​đe pre​ko
mosti​ća na sre​dišnjem trgu i za​usta​vi auto na ve​li​kom parki​r a​lištu sa​mo​borske pivni​ce, za​do​vo​ljan
što je tu i pre​vi​še mjesta, po čemu je bilo jasno da u vje​či​to pretrpa​nom lo​ka​lu da​nas nema pre​vi​še
lju​di.
– Izla​zi, mo​r a​mo nešto po​jesti! – reče Ba​nić, premda se za pivni​cu od​lu​čio zato što je s mla​dim
boksa​čem na​ka​nio ozbiljno po​r azgo​va​r a​ti.
Sje​li su za ma​si​van stol od de​be​lih da​sa​ka na kra​ju dvo​r a​ne, i na Ba​ni​će​vu pre​po​r u​ku na​r u​či​li
svinjske ko​lje​ni​ce s krumpi​r o​vim po​li​ca​ma te dva krigla to​če​nog piva. Pivo je od​mah došlo na stol,
ali se na ko​lje​ni​ce mo​r a​lo do​bra​no če​ka​ti.
Že​le​ći što pri​je tu posve mutnu stvar istje​r a​ti na čistac, Ba​nić od​lu​či te​me​lji​to pretresti klinca i
po​ka​za​ti mu da ne može tek tako zbi​ja​ti šale s pri​vatnim de​tekti​vom. Mo​r ao je biti od​lu​čan i strog,
bez ob​zi​r a na teško dje​tinjstvo, tra​ume iz zatvo​r a i dru​g e pe​da​g oške de​fekte koji su od mla​dog Špi​le​-
ra uči​ni​li to što su uči​ni​li.
– Dakle, Igo​r a i onu žensku odve​zao si toč​no do one kuće. Jesi li vi​dio kada su ušli?
– Ni​sam – pre​mišljao je Mali. – Ali mislim da se gore u potkrovlju vi​dje​lo svjetlo.
– S ula​za se ne može vi​dje​ti taj pro​zor u potkrovlju!
– Znam. Ali ja sam ih osta​vio dva​de​se​tak ili tri​de​se​tak me​ta​r a od kuće. Otu​da se vidi. Sve​jed​no
ni​sam baš sto posto si​g u​r an. Možda sam se i za​bu​nio...
– I što ti je brat re​kao na od​lasku?
– Pa to sam vam već ka​zao... da odem kući i da ga če​kam.
– Ništa više ti nije re​kao? – inzisti​r ao je istra​ži​telj.
– Ne... ne znam toč​no – kao da se po​ku​ša​vao sje​ti​ti boksač. – Možda i je, ali ni​sam... ni​sam ra​zu​-
mio.
– Kako nisi ra​zu​mio? Zar je go​vo​r io portu​g alski?
– Ne... – ne​o d​luč​no će Ju​r i​ca kao da mu je o tome teško go​vo​r i​ti. – Zna​te, on je malo mu​cao... To
jest, kada bi bio ljut ili uzbu​đen... tada je mu​cao više nego...
No, krasno, po​misli Ba​nić pa dla​no​vi​ma pokri​je lice. Za​tim uzdahne pa saspe u grlo pola krigle
piva. Po​tom go​to​vo za​va​pi:
– Kli​pa​ne, zašto mi to od​mah nisi re​kao?
– Pa niste me ni pi​ta​li – kao da se upla​šio Mali. – Re​kao sam vam sve što ste pi​ta​li... osim onog...
osim onog za Gorski ko​tar...
Oča​jan zbog sve​g a, još je​danput Ba​nić za​r o​ni u krigl s pi​vom.
– Mo​r ao si mi to red! Sva​ka mi je po​je​di​nost važna, ali te zbog posve ra​zumlji​vih razlo​g a ne
mogu pi​ta​ti muca li ti brat, ima li ravne ta​ba​ne, mokri li noću u kre​vet, ima li pra​vilno spušte​ne testi​se
i hrče li uvi​jek ili samo dok spa​va na le​đi​ma. K vra​g u, tre​bao si mi od​mah reći da muca!
Za​tim ota​r e pje​nu s usta i od​mje​r i mla​di​ća stro​g im pogle​dom.
– Slu​šaj, ci​je​la stvar posta​je jako, jako opasna i na sve mo​g u​će na​či​ne za​je​ba​na! Mislim da ti ja
neću moći pro​na​ći bra​ta i da sve tre​ba pre​pusti​ti po​li​ci​ji.
– Po​li​ci​ji!? – sa stra​hom i ču​đe​njem će Mali.
– Da! Ina​če bismo obo​ji​ca mogli nastra​da​ti. Stvar je mno​g o jed​nostavni​ja no što sam
pretpostavljao. Brat ti se zbi​lja uva​lio u »zeznut po​sao« koji bi mo​g ao pla​ti​ti do​brim di​je​lom ži​vo​ta.
Na​r avno, bude li imao sre​će da pad​ne u ruke po​li​ci​ji. U suprotno​me bi ga mogli naći La​ko​ti​ni pit
bulli i tad bi ci​je​na mogla biti mno​g o veća.
– Ne ra​zu​mi​jem – zbu​ni se Ju​r i​ca. Po nje​g o​voj dje​čač​koj upi​ta​nosti vi​dje​lo se da mu zbi​lja ništa
nije jasno, te da se u tu ne​časnu pusto​lo​vi​nu nije uva​lio dub​lje no što je sâm priznao.
– Od​mah ćeš sve shva​ti​ti – nasta​vi Ba​nić. – Tvoj brat Igor oteo je La​ko​ti​nu ženu Bety, zatvo​r io je
u ono grozno potkrovlje i uspio iskamči​ti od be​dastog muža dva puta po dvjesto pe​de​set so​mo​va ma​-
ra​ka. Dakle, pola mi​li​ju​na. Možda je mo​g ao do​bi​ti i mno​g o više, ali je za​si​g urno pretpostavljao kako
bi znatno veća svo​ta lakše natje​r a​la tajku​na da se obra​ti po​li​ci​ji. Za​tim je, do​bivši no​vac, ispo​r u​čio
ote​tu ženu koju je, zbog tko zna ko​jeg razlo​g a, već ubio. To je, zapra​vo, najgo​r i i najne​r a​zumni​ji dio
pri​če. Uisti​nu je nije tre​bao ubi​ti. I bez toga je mo​g ao sasvim lako nesta​ti s lo​vom.
– To nije isti​na! – lupi Mali ša​kom po sto​lu tako jako da su krigle s pi​vom posko​či​le.
– Samo malo! Samo malo! Još ne​ko​li​ko mi​nu​ta! – do​viknu​la je s dru​g e stra​ne pivni​ce ko​no​ba​r i​-
ca, misle​ći za​ci​je​lo kako gosti lu​pa​ju po sto​lu zato što jelo još nije stiglo.
– Igor bi za lovu ura​dio svašta, ali ne bi ubio! Po​g o​to​vo ne ženu! Pa znam valjda svog bra​ta! –
bu​nio se Špi​ler već sa su​za​ma u oči​ma.
– Ma otku​da ga znaš? – po​vi​si Ba​nić glas. – Pet go​di​na ga nisi vi​dio. Že​liš li ka​za​ti kako ti je pi​-
sao u zatvor nježna pisma u ko​ji​ma te uvje​r a​vao da ni​kad ne bi mo​g ao ubi​ti čovje​ka?
– Ni​ka​da mi nije pi​sao, ali sam si​g u​r an da ne bi ni​ko​g a mo​g ao ubi​ti!
– Bio je u ratu...
– Znam. Bio je. Ali to je ipak nešto dru​g o. U ratu ubi​jaš da ne bi ubi​li tebe! Ali ubi​ti zbog novca
ženu... Ne, to Igor nije napra​vio!
Dosta ispravna lo​g i​ka, po​misli Ba​nić, koja, na​ža​lost, funkci​o ni​r a sve dok se u odre​đe​nim
okolnosti​ma ne napra​vi pre​se​dan. Na​kon toga kre​će la​vi​na i sve od​la​zi k vra​g u!
– Vi ga mo​r a​te naći! Zato sam vas i anga​ži​r ao! – po​ku​ša​vao ga je uvje​r i​ti Mali.
– Da, mno​g o si ulo​žio u mene – iro​nič​no će Ba​nić. – Osim toga, kako da ga na​đem? Slu​šaj, ja na
tu stvar gle​dam ova​ko! Do​mo​g ao se love s ko​jom bi, bude li pa​me​tan, jako li​je​po mo​g ao odživje​ti
osta​tak ži​vo​ta. Uzeo je pola mi​li​ju​na ma​r a​ka, iste noći pre​šao gra​ni​cu, i sada neg​dje u Francuskoj ili
Ita​li​ji sje​di u otmje​nom ho​te​lu, puši ni​zo​zemske ci​g a​r e i razmišlja o tome na koji bi na​čin po​čeo tro​-
ši​ti svo​ju prlja​vu lovu. Sva je pri​li​ka da će ti se na​kon mje​sec ili dva ja​vi​ti razgled​ni​com iz kakvog
monde​nog zi​mo​va​lišta. Potpi​sat će se kao Kre​šo ili Zdenko, ali ćeš ti po dvosmisle​nosti​ma u tekstu
moći ra​za​bra​ti o kome je ri​ječ. A su​de​ći po tome kako se zdušno bri​nuo za tebe, ne bi se tre​bao izne​-
na​di​ti ako ti oko Uskrsa po​ša​lje i ček s lo​vom. Tako da si mo​žeš ku​pi​ti uskrsnog ze​či​ća od čo​ko​la​de.
Uz ne​ugod​nu škri​pu ko​li​ca sto​lu pri​đe ko​no​ba​r i​ca, po​ma​lo lju​ta što su je lupnja​vom po​žu​r i​va​li,
pa pred njih sta​vi ve​li​ki pla​danj s ru​me​nim ko​lje​ni​ca​ma i za​pe​če​nim ploška​ma krumpi​r a.
Ne taknuvši jelo, Ba​nić pri​je​đe na ono što je u ci​je​loj pri​či držao najvažni​jim:
– Osim toga, reci mi kako si od​lu​čio da tra​že​ći bra​ta po​ku​caš baš na moja vra​ta.
– Zašto to pi​ta​te? – po​crve​ni Ju​r i​ca kao da mu to pi​ta​nje nije dra​g o.
– Pa tako... Na toj sam stva​r i ra​dio po na​r udž​bi Krste La​ko​te. Tre​bao sam od​ni​je​ti no​vac otmi​ča​-
ru i pre​uze​ti ženu. Dva sam puta, kako biste to vi klinci ka​za​li, po​pu​šio, i sva je pri​li​ka da mi La​ko​ta
uopće neće pla​ti​ti. I onda se na vra​ti​ma mog ure​da po​ja​viš ti i tra​žiš da ti na​đem bra​ta. Dva odvo​je​na
slu​ča​ja, jed​na​ko ble​sa​va i su​višna! U prvo​me sam za​r a​dio potres mozga, vi​r o​zu i pet so​mo​va ma​r a​ka,
u dru​g o​me baš ništa. Na​ivan i be​dast, ka​kav već je​sam, sa​ža​lim se nad to​bom i poč​nem ti tra​ži​ti bra​ta.
I što se onda do​g o​di? Hop! Stva​r i se poklo​pe i otkri​je se da su obje stva​r i dva pola jed​ne te iste prlja​-
ve i odvratne igre. Kako to? Zar misliš da vje​r u​jem u du​ho​ve, te​le​pa​ti​ju, nad​na​r avne po​ja​ve, nevje​r o​-
jatne slu​čajnosti i nagrad​ne igre ko​ji​ma su pretrpa​ne no​vi​ne? Hajde, reci!
Vi​dje​lo se da će Mali još je​danput ka​pi​tu​li​r a​ti. Crve​nio se sve više, po​niknuo je pogle​dom, a
prstom je go​to​vo nesvjesno kvrc​kao po rubu praznog ta​nju​r a.
– Čuo sam bra​ta kako mo​bi​te​lom razgo​va​r a s ne​kim koga je oslo​vio kao gospo​di​na La​ko​tu –
reče ko​nač​no spre​man da sve prizna. – Čuo sam i kako spo​mi​nje Luc​ky holding...
– O čemu su razgo​va​r a​li?
– Ne znam. Ni​sam shva​tio. Čim sam ušao u sobu, pre​ki​nuo je vezu i po​čeo vi​ka​ti da za​ba​dam nos
u nje​g o​ve stva​r i.
– Kada je oteo Bety, mo​r ao je više puta nazva​ti La​ko​tu i ka​za​ti mu što zapra​vo želi. To što si na​-
čuo, si​g urno je bio ucje​nji​vač​ki razgo​vor. Posve je ra​zumlji​vo zašto se na​lju​tio na tebe.
– Ali ako je tad ucje​nji​vao... La​ko​tu – sasvim lo​g ič​no će Ju​r i​ca – tko je onda bio s Bety?
– Možda nitko... možda je već bila mrtva...
– Ne znam – reče Mali – ali ne mogu ni po​misli​ti da je ne​ko​g a ubio.
– Još mi nešto nisi objasnio!
– Na​kon što je Igor nestao, sje​tio sam se tog razgo​vo​r a. Po​mislio sam kako je možda ra​dio
nešto za tog La​ko​tu, pro​na​šao sam adre​su holdinga i oti​šao tamo upi​ta​ti ih zna​ju li možda gdje je
Igor.
– Jako inventivno! – na​r u​g a mu se Ba​nić. – Kad ne bi bilo na​ivno i glu​po.
– Rekli su mi kako ne​ma​ju pojma o mom bra​tu... zapra​vo, nisu uopće zna​li tko je Igor Špi​ler.
– Na​r avno da nisu zna​li. Otkud bi zna​li ime čovje​ka koji ih je že​lio olakša​ti za pola mi​li​ju​na ma​-
ra​ka!
– Za​tim sam po​šao van. Sje​ćam se kako me od sve​g a toga strašno bo​lje​la gla​va. Na nji​ho​voj je
porti bio neki čovjek koji je, čim me vi​dio, upi​tao što mi se to do​g o​di​lo. Re​kao sam mu kako tra​žim
bra​ta koji je nestao i kako mi nije do​bro. E, on mi je za​tim re​kao kako sam do​šao na posve pogrešno
mjesto, te kako posto​je de​tekti​vi koji za odre​đe​ni ho​no​r ar pro​na​la​ze izgub​lje​ne oso​be i dao mi vaše
ime i adre​su...
– Si​g urno ti je dao i ta​ble​tu pro​tiv gla​vo​bo​lje. Malu, pla​vu.
– Da, da – izne​na​di se Ju​r i​ca. – Kako zna​te?
– Svašta ja znam – reče Ba​nić, pa se za​misli baš nad onim što nije znao. Ako je Igor Špi​ler oteo
Bety, kako je ci​je​lu tu slo​že​nu akci​ju mo​g ao izvesti sam? A ako pak nije bio sam, tko je još bio s
njim?
 21.

IVU STA KO ROVSKOG ZA TE KAO JE NA IZLASKU iz nje​g o​ve gornjograd​ske re​dakci​je, i to, ko​jeg li čuda, posve
tri​jezno​g a! To je s jed​ne stra​ne bilo do​bro jer se moglo s njim normalno razgo​va​r a​ti, dok je s dru​g e
bilo popri​lič​no loše jer je Šta​kor u tri​jeznom sta​nju teško pre​pozna​vao lju​de s ko​ji​ma se upoznao
dok je bio pi​jan. Tre​ba​lo mu je ne​ko​li​ko do​brih mi​nu​ta da shva​ti kako je Ba​nić onaj pri​vatni de​tektiv
ko​je​mu je poslao fo​to​ko​pi​ju sa sli​kom Bety La​ko​ta i nje​zi​na ta​janstve​nog pra​ti​te​lja. Za​ču​do, na Ba​ni​-
ćev po​ziv nije htio ući ni u je​dan od gornjograd​skih lo​ka​la, ali je do​pustio istra​ži​te​lju da ga pra​ti do
uspi​nja​če. Površno očišćen od sni​je​g a, ploč​nik je bio za​le​đen i skli​zak, tako da su mo​r a​li ho​da​ti
oprezno i po​la​ko.
– Taj La​ko​ta za​si​g urno ima više kuća? – poč​ne Ba​nić, ne bi li na neki na​čin po​taknuo no​vi​na​r a
da mu ispri​ča sve što zna o vlasni​ku Luc​ky holdinga.
– Opet vi s tim La​ko​tom! – go​to​vo ga je ko​r io no​vi​nar. – Stalno tra​ži​te da vam da​jem informa​ci​-
je o nje​mu, a ništa ne do​bi​vam za pro​tu​uslu​g u.
Zna​či, sve one vi​nja​ke nije držao »pro​tu​uslu​g om«, po​misli Ba​nić, smišlja​ju​ći kako ga udo​bro​-
vo​lji​ti.
– Vi ste pri​vatno njuška​lo i zbog ne​kih vas razlo​g a za​ni​ma taj tip. Ali, dajte vi meni re​ci​te nešto,
nešto što bi se dalo no​vinski eksplo​ati​r a​ti. Mi no​vi​na​r i ži​vi​mo od takvih sitnih indiskre​ci​ja, do​ja​va, pa
čak i obje​da.
– Žao mi je, ovo​g a časa ne​mam ništa što biste mogli isko​r isti​ti – sla​že istra​ži​telj, sa stra​hom po​-
mislivši kakve bi sve fantastič​ne pri​če smisli​lo ozlogla​še​no za​vi​r i​va​lo u tuđu inti​mu samo da je znao
bar četvrti​nu ono​g a o Igo​r u Špi​le​r u, sa​mo​borskoj vili, prošlosti mla​do​g a boksa​ča i nestanku pola
mi​li​ju​na ma​r a​ka. Zgro​zi se pri po​misli na senza​ci​o nalne naslo​ve otisnu​te masnim slo​vi​ma, što bi
osva​nu​li na prvoj stra​ni​ci nje​g o​vih no​vi​na:

UTJE​RI​VAČ DU​GO​VA SI​LO​VAO I UBIO SUPRU​GU TAJKU​NA

MA​LO​DOB​NI RO​BI​JAŠ PO​MA​GAO PRI OTMI​CI

TAJKUN OD​BIO PO​MOĆ MUP-a NAMJERNO SKRI​VIVŠI ŽE​NI​NU SMRT

MU​ČE​NA GLA​ĐU, SI​RO​MAŠNA OBI​T ELJ PO​JE​LA ZECA OBO​LJE​LOG OD BJESNO​ĆE

Kao da se odjed​nom smi​lo​vao, Šta​kor ipak od​g o​vo​r i na nje​g o​vo pi​ta​nje:
 – Nema ljepšeg di​je​la zemlje u ko​je​mu La​ko​ta nema ka​kav osme​r o​sob​ni ku​će​r ak ili skromnu
tro​etažnu vilu. U ružni​jim pak di​je​lo​vi​ma ra​di​je ku​pu​je tvorni​ce ili pak otva​r a banke. To vam je neka
vrsta le​g alne klepto​ma​ni​je. Klepto​man drmne sve što vidi jer mu to po ne​kom unu​tarnjem impe​r a​ti​vu
tre​ba sve do ono​g a časa kada posta​ne nje​g o​vim. Iz istih po​r i​va La​ko​ta to isto ku​pu​je novcem koji
uopće nema ili koji za nje​g a više nema neki oči​ti​ji smi​sao. Mislim da na takve ti​po​ve ne bi tre​ba​lo ići
pravnim sankci​ja​ma, nego bi ih tre​ba​lo trpa​ti u umo​bolni​ce i li​je​či​ti ih. Ako je to uopće izlje​či​vo.
– Ima li što u Gorskom ko​ta​r u?
– Mislim da ima neke pi​la​ne, dva do tri trgo​vač​ka po​du​ze​ća...
– Mislio sam na kuće.
Dakle, kada je Igor Špi​ler do​šao po nju, Bety je bila s lju​bavni​kom u vili svo​je​g a muža, po​misli
Ba​nić, pa se okre​ne pre​ma no​vi​na​r u spre​man na još jed​no gnja​va​torsko pi​ta​nje. Me​đu​tim, stavši ne​-
oprezno na za​le​đe​ni dio ploč​ni​ka, Šta​kor se posklizne, noge mu po​le​te napri​jed i on svom sna​g om
bub​ne le​đi​ma o tlo.
Iako je sve dje​lo​va​lo smi​ješno po​put ba​nalno​g a gega iz slapstic​ka, ozbiljna lica Ba​nić mu po​-
mogne usta​ti.
– Je​bem mu ma​ter! – kleo je no​vi​nar. – To je zato što sam tri​je​zan! Sto puta sam pro​šao pi​jan
pre​ko leda i ni​je​danput ni​sam pao! Zbi​lja nije zdra​vo du​lje vri​je​me biti tri​je​zan. Po​ne​ki put da, ali
ova​ko pretje​r i​va​ti... Od jutra ni​sam po​pio ni ča​ši​ce!
Kre​nu​li su pre​ma gornjoj posta​ji uspi​nja​če. Kao da je bi​je​san zbog nespretnog pada, no​vi​nar
nasta​vi lju​ti​to:
– I ne​mojte me više ništa pi​ta​ti za La​ko​tu! Pun mi je ku​fer La​ko​te i nje​g o​ve su​bra​će koja se po​-
put termi​ta razmi​lje​la ovom drža​vom. Imao sam de​set so​mo​va ma​r a​ka u nje​g o​voj banci koja je od
ju​čer blo​ki​r a​na. A zašto je blo​ki​r a​na? Po​di​je​lio je svu silu kre​di​ta svo​jim inti​mu​si​ma i sada će, to​bo​-
že zbog ne​po​voljnih fi​nancijskih pri​li​ka, oti​ći u ste​čaj. Drža​va će go​di​na​ma obe​ća​va​ti ma​lim šte​di​ša​-
ma povrat, ve​li​ki će riknu​ti, a on je već posve si​g urno sklo​nio lovu neg​dje van. Svi ke​nja​ju kako su
oni tajku​ni, a zapra​vo su tajfu​ni što su se obru​ši​li na ovu nesretnu zemlju, tajfu​ni iza ko​jih će osta​ti
samo ru​še​vi​ne. Ski​ni​te mi se već je​danput s tim La​ko​tom.
Iako Ba​ni​ću nije dje​lo​vao po​put čovje​ka koji bi u banci imao išta osim duga, po nje​g o​voj se
srdž​bi či​ni​lo da ne laže. Bi​jesno se razma​hao, za​si​g urno zbog ne​izvjesne sud​bi​ne vlasti​te ušte​đe​vi​ne,
a za​tim se još je​danput poskliznuo, i sasvim bi si​g urno po​novno pao da ga Ba​nić nije za​držao hitro
ga zgra​bivši za ruku.
– Okru​žen je sa​mim lo​po​vi​ma! – lju​tio se čim je ne​ka​ko vra​tio ravno​te​žu. – Svi su nje​g o​vi lju​di
sumnji​vi do srži.
– Ma koji to lju​di!? Ne​mojte pretje​r i​va​ti! – reče Ba​nić kao da ga želi pri​mi​r i​ti.
– Re​ci​mo, onaj nje​g ov Smo​ko​vi​na! To​božnji osob​ni tajnik, a zapra​vo go​r i​la!
Ba​ni​ću odjed​nom posta​ne za​nimlji​vo. Znao je za ple​ća​tog čovje​ka ko​je​g a je ne​ko​li​ko puta vi​dio
kako pa​r a​di​r a sa snajpe​r om i ubi​je​nim li​si​ca​ma. Stva​r i koje mu je no​vi​nar mo​g ao ka​za​ti o nje​mu ni​-
pošto nisu bile za od​ba​ci​ti.
– Taj je na​vod​no od​g o​vo​r an za brojne pljač​ke i na​si​lja nad ci​vi​li​ma što ih je po​či​nio na sla​-
vonskim bo​jišti​ma kao pra​vi »po​za​dinski he​r oj«. Pla​ti​le su i srpske i hrvatske gla​ve! Bila je već po​-
dignu​ta optužni​ca na te​me​lju koje je uhi​ćen, ali je na​kon mje​sec dana pušten zbog ne​kakve pravne
pro​ce​du​r alne pogreške. Ti boga, kao u ame​r ič​kim filmo​vi​ma s Mic​ha​elom Do​ugla​som ili Clintom
Eastwo​o dom! Poslat ću vam nje​g o​ve fo​to​se iz 1991! Imam ih punu la​di​cu! Vi​djet ćete tu pi​to​mu fi​zi​-
ono​mi​ju i taj umilni pogled, pa će vam sve biti jasno.
– Ne tre​ba​te. Upoznao sam Štri​g u – umi​r i ga Ba​nić.
– Sve​jed​no ću vam posla​ti. Nitko pod ka​pom ne​beskom ne može ka​za​ti da je u potpu​nosti
upoznao Štri​g u!
Kad su ula​zi​li u posta​ju zagre​bač​ke uspi​nja​če, već se malo pri​mi​r io. Otre​sao je s hla​ča ostatke
prlja​vo​g a za​le​đe​nog sni​je​g a, pru​žio službe​ni​ku ZET-a po​kaznu kartu i ušao u ka​bi​nu. Ostavlja​ju​ći
auto na Gornjem gra​du, Ba​nić kupi kartu i pođe sa Šta​ko​r om, na​da​ju​ći se da će tako možda još što​-
god ko​r isno dozna​ti.
U ka​bi​ni su bili sami, uz jed​no​g a go​lo​bra​dog ško​larca koji se, li​žu​ći sla​do​led, naslo​nio na pred​-
nju stjenku ka​bi​ne.
– Kako mo​žeš li​za​ti je​be​ni sla​do​led na mi​nus dva​na​est? – oko​mi se na nje​g a no​vi​nar koji je, čini
se, bio ljut na ci​je​li svi​jet. Ba​ni​ću se uči​ni da je ona​ko do​bra​no pi​jan ipak malo ugod​ni​ja oso​ba.
– Sta​r i, ski​ni mi se! – odvra​ti kli​nac drsko, pa nasta​vi li​za​ti sla​do​led.
Sta​ko​r ovski usta​ne kao da će obra​ču​na​ti sa ško​larcem, ali ga trzaj ka​bi​ne koja je upra​vo kre​nu​la
baci natrag na sje​da​lo.
– Uve​li su im vje​r o​na​uk, a sve su gori – ro​g o​bo​r io je no​vi​nar lju​ti​to. – Zna​te što su im tre​ba​li
uvesti u ško​le? Ne vje​r o​na​uk nego inkvi​zi​ci​ju!
Izne​na​da se ka​bi​na uspi​nja​če zatre​se i zasta​ne neg​dje na po​lo​vi​ci puta. Bilo je to uisti​nu ne​o bič​-
no. Ba​nić se nije mo​g ao sje​ti​ti kada se takvo što do​g o​di​lo, iako su po​četkom sto​lje​ća zbog pre​čestih
kva​r o​va Zagrepča​ni to vo​zi​lo od mi​lja zva​li za​pi​nja​ča.
– Evo, ni to nije u redu! – srdio se Šta​kor. – Ništa više ne šti​ma i sve ide k vra​g u! Mora da je i je​-
be​na uspi​nja​ča La​ko​ti​no vlasništvo.
– Strpi​te se. Si​g urno će brzo uklo​ni​ti kvar – po​ku​ša​vao ga je pri​mi​r i​ti istra​ži​telj. I tad, misle​ći
kako je za to najpriklad​ni​ji čas, Ba​nić za​vu​če ruku u džep i izva​di onu fo​to​ko​pi​ju koju je pri​je ne​ko​li​-
ko dana do​bio baš od nje​g a.
– Pre​pozna​je​te li muškarca na sli​ci?
No​vi​nar ga bi​jesno pogle​da, pa od​bru​si:
– Pa re​kao sam vam da to nitko ne zna! Sve što mogu reći jest da ima razvi​je​na ra​me​na i pra​vi​-
lan po​ti​ljak.
– Ne tog – objasni mu Ba​nić, pa prstom upre u dru​g i kraj fo​to​ko​pi​je gdje se na​la​zio nasmi​je​še​ni
mla​dić s mikro​fo​nom u ruci.
– Kako ne bih znao!? – pogle​da ga Šta​kor sav u čudu.
– Pa to je Bru​no Be​kić!
– Na​ža​lost, ni​sam čuo – slegne ra​me​ni​ma istra​ži​telj.
– Tko je Bru​no Be​kić?
– Ništa​r i​ja koja ni​kad u ži​vo​tu nije po​digla težu stvar od žli​ce i vi​li​ce. Glu​pan, hohštapler i
bonvi​van. Bo​g a​to čedo koje isko​r išta​va sve ne​savrše​nosti ovo​g a društva. Rad​nim da​nom nosi Arma​-
ni​ja i Hugu Bossa, a blagda​nom Versa​cea. Premda mu je, ko​li​ko radi, sva​ki dan blagdan. Utu​vio si je
u gla​vu da je pje​vač i sad po​ku​ša​va sni​mi​ti disk koji se neće pro​da​ti u više od če​ti​r i primjerka. Otac
mu je pla​tio najbo​lje skla​da​te​lje, aranže​r e, teksto​pisce i ne​kakvog uči​te​lja pje​va​nja za ko​je​g a se pri​ča
kako je u Egiptu na​učio dvogrbu devu da otpje​va Yellow Sub​ma​ri​ne.
 – Gdje bih ga mo​g ao naći?
– Vi baš ne bi​r a​te društvo – pri​mi​je​ti Šta​kor. – Ula​zi​te u poslovne aranžma​ne s Krstom La​ko​tom,
upozna​li ste Štri​g u, vu​ca​r a​te se na​o ko​lo s najve​ćom no​vi​narskom ispi​ču​tu​r om u ovom di​je​lu Euro​pe,
a sad biste se upozna​li i s Bru​nom Be​ki​ćem! O čemu biste s njim razgo​va​r a​li? O bro​ju okre​ta​ja no​vo​-
ga merce​de​sa M kla​se ili o ci​lin​dri​ma još no​vi​jeg BMW-a? Osim toga, sumnjam da će na​pirli​ta​ni
dri​pac u Arma​ni​je​vu odi​je​lu uopće htje​ti razgo​va​r a​ti s ne​kim tko se fura na Tre​vo​r a Howarda, i to još
s ra​ši​ve​nim ru​ka​vom.
– Oh, mo​r am to što pri​je za​ši​ti – ispri​ča se Ba​nić, po​ku​ša​va​ju​ći ra​ši​ve​ni ru​kav ne​ka​ko utisnu​ti
pod rame. – Zna​te, kro​jač mi je na go​dišnje​mu.
– Ah, ti luksuzni kro​ja​či za otmje​nu kli​jente​lu! Si​g urno je na Sejše​li​ma ili na ski​ja​nju u Corti​ni
d’Ampezzo.
Uspi​nja​ča se malo zatresla, nešto je zaškri​pa​lo do​lje ispod ka​bi​ne, ali je ipak osta​la na mjestu.
– Zna​te li gdje je Ho​me​so​und? – upi​ta na koncu Sta​ko​r ovski.
– Ne. To je neki bu​tik?
– Zbi​lja ste upu​će​ni! To je najskuplji zagre​bač​ki pri​vatni tonski stu​dio. Na​la​zi se na Sre​brnja​ku.
– U bli​zi​ni fitness centra? – upi​ta Ba​nić jer je to bila je​di​na adre​sa koju je u tom di​je​lu gra​da
pozna​vao.
– Ne, gore, mno​g o da​lje. Sada Be​kić on​dje sni​ma disk. Ko​li​ko je da​r o​vit, sumnjam da će iz nje​-
ga izvu​ći prvi pra​vi ton pri​je ljetnih prazni​ka. Ako baš ne​ma​te dru​g og posla, oti​đi​te i po​ku​šajte
razgo​va​r a​ti s njim. Ali, ima i bo​ljih na​či​na da čovjek ubi​je vri​je​me. Re​ci​mo, ku​di​ka​mo je ugod​ni​je
sko​či​ti sa Savsko​g a mosta. Ili se kod Keglbajsa ba​ci​ti pod putnič​ki vlak Zagreb – Za​bok.
– Ne​ma​te baš neko oso​bi​to mišlje​nje o tom Be​ki​ću?
– Ne​mam više do​bro mišlje​nje ni o kome! Do​pod​ne mrzim ci​je​li svi​jet, a po​pod​ne i sebe.
– Možda biste ipak tre​ba​li po​pi​ti bar ne​ko​li​ko duplih vi​nja​ka?
– Jasno da bih! Ali kako kad je je​be​na uspi​nja​ča kre​pa​la?
– A zna​te li – po​ku​ša ga za​intri​g i​r a​ti Ba​nić – da su ovaj tip ko​je​mu se vide ra​me​na i po​ti​ljak i
ovaj s mikro​fo​nom jed​na te ista oso​ba?
Šta​kor ga pogle​da sav pre​ne​r a​žen.
– Ho​će​te reći da je Bru​no Be​kić bio lju​bavnik Bety La​ko​ta?
– Upra​vo to! – nasmi​je se po​bje​do​nosno istra​ži​telj. – Evo vam ma​te​r i​ja​la za vaš list. O tom na​la​-
zu mo​že​te pi​sa​ti i izmišlja​ti do mile vo​lje bar dva mje​se​ca.
– Što vi zna​te o tome? – upre Šta​kor u nje​g a pogled pun pre​zi​r a, ono​g a ko​jim pro​fe​si​o na​lac gle​-
da nevje​žu i ama​te​r a.
– Že​li​te reći da to nije do​voljno senza​ci​o nalno?
– Do​voljno je senza​ci​o nalno – prizna no​vi​nar. – Ali nije u tom štos. Takvu stvar ne smi​je​mo na​-
pi​sa​ti jer je Be​ki​ćev otac tajni vlasnik Ma​g a​zi​na X.
– Pa čuo sam da ima​te tri vlasni​ka!
– Da, ima​mo tri vlasni​ka – reče Šta​kor – ali su sva tri smi​ješne lutki​ce iz vitri​ne ko​joj je ge​ne​-
ralni vlasnik sta​r i Be​kić. Što se tiče nje​g o​va sina, smi​je​mo pi​sa​ti samo o nje​g o​voj zvjezda​noj pje​vač​-
koj bu​duć​nosti. Zar misli​te da smo i ovu sli​ku obja​vi​li zato što ga drži​mo važnom me​dijskom oso​-
bom i pje​va​čem koji ima bu​duć​nost? Do​bi​li smo je u omotni​ci. Do​nio ju je je​dan od to​božnjih vlasni​-
ka, za​jed​no s tekstom koji je mo​r ao biti objavljen uz sli​ku. Zgod​no, zar ne?
– Da, zgod​no – za​misli se Ba​nić. – To je ta pri​ča o ne​o visnosti no​vinâ.
– Pa no​vi​ne i jesu ne​o visne! – plju​ne Šta​kor na pod uspi​nja​če baš u tre​nu kada se ka​bi​na pokre​-
nu​la. – Ne​o visne su od svih onih koji im nisu vlasni​ci!
Kad su izla​zi​li iz uspi​nja​če, kli​nac koji je već odavno po​jeo svoj sla​do​led, okre​ne se pre​ma no​-
vi​na​r u, po​ka​že mu »bo​sanski grb«, pa brzo potrči do​lje pre​ma Ili​ci.
– I tom ba​lavcu otac ima konto s više od dvjesto ti​su​ća ma​r a​ka!
– Po čemu to su​di​te? – za​ču​di se istra​ži​telj.
– Po tipu od​g o​ja – mirno odvra​ti Šta​kor. – Oni čiji starci ima​ju više od petsto so​mo​va nasrću ša​-
ka​ma, a oni iznad mi​li​ju​na vade re​volver ili vas gaze porsc​he​o m. Ku​ži​te?
Ba​nić se okre​ne i pođe gore pre​ma stu​ba​ma, jer je na Gornjem gra​du osta​vio auto​mo​bil, a Šta​-
kor naglo skre​ne pre​ma bivšem Vinko​mi​r u. Bilo je krajnje vri​je​me da po​pi​je sve one re​do​vi​te vi​nja​-
ke i vra​ti se u norma​lu.
Kada se na​kon dva sata vra​tio u svoj ured, Ba​nić na podu spa​zi ce​du​lju koju mu je netko uba​cio
kroz pro​r ez na vra​ti​ma. Uzme je i pogle​da; bila je to vrlo za​jed​lji​va po​r u​ka, posve u sti​lu nje​zi​na po​-
ši​lja​te​lja od​nosno potpisni​ka. Te​legrafski štu​r o, pra​vilna ve​li​ka slo​va go​vo​r i​la su slje​de​će:

MAMA IMA UPA​LU ŽUČ​NE VRE​ĆI​CE ST OP TO SE ZOVE CHO​LECYSTI​T IS ACU​T A ST OP

TE​RA​PI​JA ANTI​BI​OTI​KA ST OP KAD SE UPA​LA SMI​RI NUŽNA OPE​RA​CI​JA ST OP AKO SI
SE VRA​T IO IZ JUŽNE AFRI​KE NAVRA​T I OVIH MJE​SE​CI U BOLNI​CU ST OP ZO​VEM SE
NIKA BA​NIĆ ST OP

Ba​nić lju​ti​to izgužva pa​pi​r ić i baci ga u koš, pa, sje​tivši se ono​g a što mu je ka​zao no​vi​nar,
zaklju​či u sebi: su​de​ći po od​g o​ju, otac te ba​la​vi​ce teži je od dva mi​li​ju​na ma​r a​ka! Za​tim se za​va​li u
sto​lac, uklju​či glazbu i poč​ne razmišlja​ti o svim onim stva​r i​ma koje je do​sad uspio za​brlja​ti. Iz te
gro​zo​morne niske je​di​ni je spas bio u la​kom po​pod​nevnom snu.
 22.

USTAVŠI TOG JUTRA, OD LU ČI ISPRA VI TI PRO PUSTE što ih je ovih dana uči​nio. Po​bo​javši se kako bi ga društvo
iz Kica moglo za​r o​bi​ti i uvu​ći u besko​nač​nu po​lu​pi​ja​nu raspra​vu, za​o bi​đe u ve​li​kom luku lo​kal,
ukrca se u auto i do​lje u De​že​li​će​vu pri​la​zu kupi dvi​je jefti​ni​je zimske gume.
– Zašto niste ku​pi​li Mic​he​li​ne? – pi​tao ga je malo kasni​je vulka​ni​zer dok mu je mi​je​njao gume
na po​g onskim ko​ta​či​ma.
– Zašto ne pi​je​te Chi​vas Re​g al? – uzvra​tio mu je loptu Ba​nić kada je vulka​ni​zer, završivši po​sao,
trgnuo dva gutlja​ja Ba​de​lo​va vi​nja​ka.
Po​tom se odve​zao u Sa​mo​bor i na sud​skom odje​lu zemljišnih knji​g a po​ku​šao otkri​ti kome pri​-
pa​da sta​r a de​r utna vila u bli​zi​ni koje su ga prošlo​g a mje​se​ca klo​pi​li po gla​vi. Na​kon što je pomno
pretra​žio prašne knji​g e, sta​r i mu je službe​nik u tamnoj kuti ka​zao ono što je znao i pri​je. Vlasnik je
bio fa​mozni Ma​r u​ševski koji je u Ka​na​di bio već tako dugo da je mo​g ao za​bo​r a​vi​ti i ma​te​r inski je​zik.
– Ali čuo sam da je pro​da​na – pri​po​me​nuo mu je Ba​nić, kao da na taj na​čin želi uko​r i​ti ci​je​li
ured zbog ne​ažurnosti.
– Sasvim je mo​g u​će – odvra​ti čiča u kuti, koji je mo​r ao ima​ti to​li​ko go​di​na da su ga od mi​r o​vi​-
ne di​je​li​le samo se​kunde. – Ali dok se ne oba​vi pri​je​pis, za nas posto​ji samo do​sa​dašnji vlasnik.
Od​mah se vi​dje​lo kako pri​pa​da bi​r okra​ti​ma sta​r o​g a kova, oni​ma za koje nešto nije kako jest
nego ona​ko kako u službe​nim knji​g a​ma sto​ji. Da je ko​jim slu​ča​jem ka​tastro​falni potres po​ha​r ao ci​je​-
li grad, za nje​g a bi sve bilo nepro​mi​je​nje​no sve dok se na pro​pi​san na​čin ne une​se u zemljišne knji​g e.
Vra​ća​ju​ći se sa suda, za​mi​je​ti kro​jač​ku ra​di​o ni​cu, tako ma​le​nu da je po​ma​lo pod​sje​ća​la na zid​ni
ormar koji se otva​r a s ulič​ne stra​ne. Sta​r i se majstor ispri​ča​vao kako ima posla sve do Bo​g o​javlje​nja,
ali kada je Ba​nić izvu​kao iz dže​pa stotku i ka​zao mu kako žuri na opći​nu radi sastanka u vezi s utvrđi​-
va​njem no​vog po​r e​za za obrtnič​ke uslu​g e, uzeo je istra​ži​te​ljev duffel coat i sre​dio ga za ma​nje od de​-
set mi​nu​ta.
– Ho​će​te li sma​nji​ti po​r ez? – upi​ta ga na koncu sta​r i obrtnik drhta​vim gla​som.
Od​la​ze​ći, Ba​nić mu ve​se​lo mahne i reče:
– Pri​jed​log je da ga po​digne​mo na četrde​set se​dam posto. Mislim da je to sasvim ra​zumna opci​-
ja.
Vra​tivši se u Zagreb, ku​pio je na Bri​tancu mali bu​ket bi​je​lih ruža i kre​nuo ka Zajče​voj bolni​ci
misle​ći usput kako se, eto, da​nas stva​r i odvi​ja​ju na ko​li​ko-to​li​ko za​do​vo​lja​va​ju​ći na​čin.
Ušao je u bolnič​ku zgra​du, skre​nuo na​desno i po​šao du​g im hod​ni​kom gdje se, kako su ga upu​ti​-
li, na​la​zi​lo di​za​lo. Uspeo se do gastro​ente​r o​loškog odje​la na tre​ćem katu, baš ona​ko kako mu je Nika
objasni​la, ali je, na nesre​ću, za​bo​r a​vio u ko​joj se sobi na​la​zi Li​di​ja.
Zastao je na hod​ni​ku, ne zna​ju​ći više što bi ni kamo bi. Mo​g ao je oti​ći do sobe glavne sestre ili
de​žurnog li​ječ​ni​ka i upi​ta​ti gdje mu je bivša žena ili im sla​g a​ti pa reći kako zapra​vo tra​ži sestrič​nu,
ali ga je sve više ispu​nja​vao ne​ka​kav ne​o bjašnji​vi strah. Nije znao što je to, pla​ši li ga zapra​vo sve​na​-
zoč​nost bo​lesti što se uvukla u ovaj hod​nik ne​o bič​na za​da​ha ili to što će, posje​tivši Li​di​ju, ospo​r i​ti
neku svo​ju čvrstu od​lu​ku koju je do​nio jed​nom davno, a da više nije bio svjestan gdje, kada i zašto...
 Hod​ni​kom pro​đe žena u bi​je​loj kuti gu​r a​ju​ći ko​li​ca na ko​ji​ma su zvec​ka​li ta​nju​r i i ša​li​ce. Iz sobe
u dnu hod​ni​ka iza​đe neki vi​so​ki, strašno mršav muška​r ac drže​ći u ruci tamnu vre​ći​cu iz koje je uska
plastič​na ci​jev vo​di​la pre​ma nje​g o​vu trbu​hu. Tre​ba što pri​je od​lu​či​ti, mislio je, pri​je no što ga se ro​-
đe​na kći odrekne pre​ko no​vi​na i dru​g ih javnih me​di​ja.
Nespretno se okre​ne s onim cvi​je​ćem u ru​ka​ma i za​ma​lo se su​da​r i s go​r ostasnim li​ječ​ni​kom
koji je bio u svom la​g a​nom rad​nom odi​je​lu bi​je​le boje.
– Što tra​ži​te ov​dje? – upi​ta ga li​ječ​nik po​ma​lo ljut na nje​g o​vu nespretnost.
Ba​nić slegne ra​me​ni​ma pa ne​moć​no ra​ši​r i ruke, tako brzo i grče​vi​to da je jed​na ruža izletje​la iz
bu​ke​ta i pala na pod. Sagne se brzo, po​digne je i po​ku​ša ugu​r a​ti natrag na​bovši se pri​tom u prst.
– Što vam je, čovje​če? – pogle​da ga li​ječ​nik s ču​đe​njem, kao da je netko tko je ova​mo za​lu​tao s
psi​hi​jatrijskog odje​la. – Kome no​si​te to cvi​je​će?
– Ni​ko​me – nasmi​je se Ba​nić. – Upra​vo sam ga do​bio od rod​bi​ne.
– Od rod​bi​ne!? A zašto?
– Ma​lo​čas sam na​kon duga li​je​če​nja uspio po​bi​je​di​ti rak bu​bre​g a! Idem kući. Zar to nije li​je​po?
Li​ječ​nik samo od​mahne ru​kom i pođe pre​ma svo​joj sobi. Ba​nić odahne pa ru​kom ota​r e znoj sa
čela. U hod​ni​ku je uisti​nu bilo vru​će, ali je imao osje​ćaj da to nije je​di​ni razlog zbog ko​je​g a se
prezno​jio.
Iz one sobe u ko​joj je nestao li​ječ​nik usko​r o iza​đe me​di​cinska sestra, za​ci​je​lo glavna, što se dalo
zaklju​či​ti po nje​zi​noj dobi i si​g urnom uzno​si​tom drža​nju. Što li će biti sada, po​misli, ali sestra samo
pro​đe pokraj nje​g a kao da ga nije ni pri​mi​je​ti​la. Izne​na​da se u nje​mu nešto pre​lo​mi, okre​ne se i za​-
brza za sestrom.
– Gospo​đo sestro! – reče, premda mu se oslo​vi​ti ne​ko​g a na taj na​čin od​mah uči​ni skroz ble​sa​-
vim.
Ona se po​la​ko okre​ne i sumnji​ča​vo ga od​mje​r i od gla​ve do pete.
– Izvo​li​te!
– Tra​žim ženu... zapra​vo bivšu ženu...
– Kako se zove? – od​g o​vo​r i ona gla​som pu​nim poslovne ru​ti​ne.
– Zove se Li​di​ja... – reče on, pa se od​mah za​misli pi​ta​ju​ći se tre​ba li ka​za​ti Li​di​ji​no dje​vo​jač​ko
pre​zi​me. Glu​post, shva​ti u jed​nom tre​nu, prisje​tivši se kako ona ni​kad nije odusta​la od nje​g o​va pre​zi​-
me​na. Čak ni kad je bila u bra​ku s Ta​ma​r i​nom.
– Što je, za​bo​r a​vi​li ste joj pre​zi​me? – nasmi​je se sestra i s nje​zi​na lica od​mah iščezne onaj
službe​ni auto​r i​ta​tivni izraz. – Ko​li​ko znam, na odje​lu tre​nu​tač​no ima​mo dvi​je Li​di​je.
– Zove se Li​di​ja Ba​nić.
– Ah, gospo​đa Ba​nić! Pod anti​bi​o ti​ci​ma je, ali joj je tempe​r a​tu​r a već pala. Eno vam je tamo u
sobi tristo de​vet – reče sestra, spre​ma​ju​ći se oti​ći za svo​jim poslom.
– Ne biste li provje​r i​li spa​va li... zna​te, ako spa​va...
Ona samo slegne ra​me​ni​ma, pa po​no​si​tim, uspravnim ho​dom, ka​kav do​li​ku​je glavnoj sestri, ode
do Li​di​ji​ne sobe.
Vra​ti se na​kon ne​ko​li​ko ča​sa​ka.
– Tre​nu​tač​no spa​va.
 – Su​per! – ote se Ba​ni​ću.
– Ho​će​te li da je pro​bu​dim, ili ćete to sami uči​ni​ti?
– Ne... zna​te... ni​ka​ko ne bih htio... Njoj je potre​ban san. Vi​di​te, ta upa​la... te žuč​ne...
– Slu​šajte, gospo​di​ne! – naglo se uozbi​lji ona. – Ne mo​r a​te mi tu​ma​či​ti što je cho​lecystis acu​ta!
O tome valjda znam više od vas! Ako je pro​bu​di​te, ne​će​te ugro​zi​ti nje​zi​no zdravlje. Iona​ko vre​me​na
za spa​va​nje ima na pre​tek. Si​g urno će joj biti dra​g o. Pri​ča​la mi je da joj je muž ne​ka​kav vražji de​-
tektiv, što li, ali nije mi rekla da ste joj bivši.
Ba​nić se još više zbu​ni, pa tutne bu​ket ruža sestri u ruke, ali tako nespretno da je sada nju ubo u
dlan.
– Dajte joj kad se pro​bu​di i re​ci​te da je bio nje​zin bivši muž.
Ona ga lju​ti​to od​mje​r i, lizne mjesto ubo​da na dla​nu pa po​novno kre​ne pre​ma Li​di​ji​noj sobi. On
je ipak za​usta​vi:
– Ne, re​ci​te samo da je to od Ni​ko​le.
Vra​ća​ju​ći se s gastro​ente​r o​lo​g i​je, prokli​njao je sebe sama zbog niza cirku​sa​r i​ja što ih je napra​-
vio. Obu​zeo ga je si​lan stid, i već je u misli​ma vi​dio kako glavna sestra pre​da​je ruže raznje​že​noj Li​-
di​ji go​vo​r e​ći joj pri​tom:
– Gospo​đo Ba​nić, rekli ste mi da je vaš bivši muž de​tektiv, a on je zapra​vo idi​o t!
Či​ni​lo mu se po​tom da jasno vidi kako na te ri​je​či Li​di​ja pada li​cem u jastuk i grče​vi​to pla​če,
dok zlob​na sestra do​da​je još pa​kosni​jim to​nom:
– Šte​ta što vam je bivši. Ovo bi bio di​van po​vod da mu date nogu.
Valjda stvar neće ispasti tako strašno, tje​šio se sje​da​ju​ći za upravljač golfa i očajnič​ki tra​že​ći po
dže​po​vi​ma ku​ti​ju s ci​g a​r e​ta​ma.
Ozlo​je​đen je bio i oko tri posli​je pod​ne, kada je u nje​g ov ured ušao nasmi​ja​ni Ju​r i​ca Špi​ler, koji
je sav si​jao od neke čud​ne sre​će što ga je obasja​la. Tresnuo je športskom torbom o pod, sjeo na sto​-
lac ispred Ba​ni​će​va rad​nog sto​la i sve​ča​no izja​vio:
– Vaš je po​sao završen. Mo​lim vas da mi ka​že​te ko​li​ko vam du​g u​jem.
Ništa ne shva​ća​ju​ći, Ba​nić po​digne svo​je izne​na​đe​no lice. Ako nije jutros po​lu​dio, mora da se
do​g o​di​lo nešto fantastič​no!
– Ima​li ste pra​vo! Sto puta ste ima​li pra​vo! Igor je živ! Pogle​dajte što sam jutros pro​na​šao u
poštanskom sandu​či​ću.
Mali baci pred istra​ži​te​lja tvrdu ku​vertu razde​r a​nu s gornje stra​ne.
Ba​nić se sa za​ni​ma​njem zagle​da u nju. U nje​zi​nu gornjem desnom kutu bile su tri poštanske
marke s portre​tom neke po​vi​jesne lič​nosti, a pre​ko njih žig na ko​je​mu se ime gra​da nije moglo pro​-
či​ta​ti. Na sre​di​ni je nevještim verzalnim slo​vi​ma bilo ispi​sa​no Ju​r i​či​no ime i pre​zi​me te adre​sa u Ko​-
sirni​ko​voj uli​ci. Na pa​pi​r u koji se na​la​zio unutra bila je istim onakvim verza​lom ispi​sa​na kratka po​-
ru​ka u ko​joj Igor Špi​ler obavješta​va bra​ta kako je s njim sve u redu, kako se ne tre​ba uopće bri​nu​ti,
kako se na​la​zi u jed​nom li​je​pom nje​mač​kom ho​te​lu te, ko​nač​no, kako se radi osob​ne si​g urnosti mo​-
rao na kra​će vri​je​me sklo​ni​ti u ino​zemstvo. Po​r u​ka nije bila da​ti​r a​na, ali je u nje​zi​nu dnu bio Igo​r ov
potpis.
– Vi​di​te, ipak se nije potpi​sao kao Kre​šo... ili Zdenko...
– Da, da – za​misli se istra​ži​telj pa bo​lje pogle​da pismovni pa​pir što je u gornjem li​je​vom kutu
imao lo​g o​tip sta​no​vi​tog Barba​r ossa ho​te​la iz Ro​senhe​ima.
– I ovo je bilo u ku​verti! – reče po​nosno Mali, pa iz dže​pa izva​di pet novča​ni​ca od ti​su​ću nje​-
mač​kih ma​r a​ka.
– Eto, nije se prestao bri​nu​ti za mene! Idu​ći ću tje​dan oti​ći u taj Ro​senhe​im, čim izvi​dim gdje je
to i kako je najjed​nostavni​je pu​to​va​ti... No, re​ci​te ko​li​ko sam vam du​žan?
Ba​ni​ću se uči​ni da je ci​je​la stvar ne​ka​ko pre​jed​nostavno i pre​idi​lič​no završi​la, i nad nje​g o​vom
se gla​vom na​vu​ku crne slutnje.
– Je li to Igo​r ov ru​ko​pis? – upi​ta, premda je znao da je po verzalnim slo​vi​ma teško identi​fi​ci​r a​ti
ne​či​ji ru​ko​pis.
– Je...– zbu​ni se Mali. – Zapra​vo, mo​r ao bi biti! Tko bi mi dru​g i poslao pet so​mo​va ma​r a​ka?
– Zna​či, ni​kad nisi vi​dio Igo​r ov ru​ko​pis! – shva​ti Ba​nić mla​di​će​vu ne​o d​luč​nost.
– Ne​mojte sad kompli​ci​r a​ti! Re​ci​te ko​li​ko sam vam du​žan.
Istra​ži​telj shva​ti da ga se neće tako lako ri​je​ši​ti, a po​g o​to​vo da neće uspje​ti sti​ša​ti nje​g ov ne​na​da​-
ni opti​mi​zam.
– Slu​šaj, mo​r am najpri​je izra​ču​na​ti sve troško​ve, obra​ču​na​ti po​r ez i razna da​va​nja, re​ži​je i slič​-
ne stva​r i... pa ću ti na​kon ne​ko​li​ko dana moći ka​za​ti. Tako to ide. De​tektivske uslu​g e pune su kompli​-
ci​r a​nog ra​ču​na​nja, knji​g o​vod​stva i ispu​nja​va​nja formu​la​r a. Zato se to​li​ko malo lju​di bavi tim
bezveznim poslom.
– A tako... – reče J uri​ca kao da shva​ća.– Valjda neće biti presku​po?
– Neće – umi​r i ga Ba​nić. – Samo, jed​nu stvar bih te mo​lio...
Mali je pažlji​vo slu​šao.
– Mo​lio bih te da mi na dan ili dva osta​viš to što si do​bio iz... iz tog Ro​senhe​ima...
– Zar i no​vac!?
– Glu​pa​ne! – pre​ko​r i ga istra​ži​telj. – Ka​kav no​vac! Samo ku​vertu i pismo. Že​lio bih to malo pro​-
uči​ti.
– Nema pro​ble​ma – odvra​ti mla​dić. – Doći ću za dva dana kada sve izra​ču​na​te... Ali ako ho​će​te,
mogu vam dati akonta​ci​ju...
– Za​kasnit ćeš na tre​ning! – zaklju​či Ba​nić taj glu​pi razgo​vor.
Malo kasni​je, na​kon što se do​bro ispa​vao i pri​je no što će svra​ti​ti u Kico na ve​černje pivo, Ba​nić
posta​vi jaku svje​tiljku na stol, iz la​di​ce izvu​če ve​li​ko po​ve​ća​lo kakvim se slu​že fi​la​te​listi, pa se zagle​-
da u poštansku omotni​cu. Sada, pod po​ve​ća​lom, uspio je pro​či​ta​ti ime brka​tog ve​li​ka​na na marki, ali
mu ono ništa nije zna​či​lo. Pre​ma​lo je znao o nje​mač​koj kultu​r i i po​vi​jesti. Od​makne još malo po​ve​-
ća​lo od ku​verte ne bi li do​bio bo​lje po​ve​ća​nje, pa sta​de razgle​da​ti žig. Još, se nije dalo pro​či​ta​ti ko​-
jem je gra​du pri​pa​dao. Bio je sla​be kva​li​te​te ili ga je netko razma​zao prstom. Ali tko? Po​ši​lja​lac,
poštanski službe​nik, poštar što je do​nio pismo, mla​di Špi​ler ili možda netko de​se​ti? Usmje​r i sad svo​-
ju po​zornost na onaj dio žiga koji nije bio utisnut na marke nego na omotni​cu. I on je bio posve mu​-
tan, kao da je po nje​mu netko brljao još više nego po marka​ma. U jed​nom mu se času uči​ni kako je
taj dru​g i dio žiga malo dru​g a​či​je boje, ne crn nego tamnoplav. I tad mu na pa​met pad​ne je​dan posve
ču​dan zaklju​čak: žig na ku​verti bio je na​crtan, a poštanske marke ski​nu​te s ne​kog dru​g og pisma. Ako
je tako, a sve mu se više či​ni​lo da jest, onda pismo uopće nije stiglo poštom iz Nje​mač​ke, nego ga je
netko jed​nostavno uba​cio u poštanski sandu​čić Špi​le​r o​vih. I za tu je stvar, na​r avno, potro​šio dosta tru​-
da i pu​nih pet ti​su​ća ma​r a​ka. Zagle​da se po​tom u pismo koje je bilo u omotni​ci. Lo​g o​tip na pa​pi​r u
do​imao se autentič​nim, ali je i on mo​g ao biti napravljen ko​jim od gra​fič​kih kompju​torskih progra​ma
i otisnut pi​sa​čem u boji. Uzme pa​pir i sta​vi ga ispred ža​r u​lje. Otkri​će je bilo ne​o bič​no; pa​pir je imao
vo​de​ni žig tvrtke Ne​usid​ler te je pri​pa​dao onoj vrsti koja se može ku​pi​ti u go​to​vo sva​koj bo​ljoj knji​-
ža​r i. Zar nje​mač​ki ho​te​li za svo​je me​mo​r andu​me ku​pu​ju pa​pir u knji​ža​r i? Ako im je to već i praksa,
onda je to pri​je kakvo jefti​no svra​tište nego do​bar ho​tel!
Ali ako je sve to netko napra​vio ov​dje i uba​cio u Špi​le​r ov poštanski sandu​čić, potro​šivši na tu
ob​ma​nu pet ti​su​ća ma​r a​ka, kakve su mu zapra​vo bile namje​r e?
Od​g o​vor koji mu se na​me​tao bio je posve mra​čan i tjesko​ban. To je mo​g ao napra​vi​ti samo
netko kome je bilo važno da mla​đi Špi​ler povje​r u​je u to kako mu je brat uspio zbri​sa​ti i kako je ne​ka​-
kav ve​li​ki no​vac kod nje​g a. A ako je pak to toč​no, tad je posve evi​dentno da pola mi​li​ju​na ma​r a​ka
nije kod Igo​r a Špi​le​r a, nego na ne​ko​me dru​g om mjestu!
Ba​nić po​la​ko dohva​ti te​le​fonsku slu​ša​li​cu i na​zo​ve poštu tra​že​ći ne​ko​g a tko radi na dnevnoj
ispo​r u​ci pi​sa​ma.
– Ga​ljer ov​dje – reče mu je​dan dosta ne​lju​ba​zan i užurba​ni glas na​kon brojnih prespa​ja​nja. – Što
že​li​te?
– Za​ni​ma me biste li mogli provje​r i​ti je li da​nas ili ju​čer na odre​đe​nu adre​su ispo​r u​če​no jed​no
pismo iz Ro​senhe​ima?
– Je li bilo pre​po​r u​če​no?
– Ne – odvra​ti Ba​nić kratko pogle​davši omotni​cu.
– E, onda vam ne bih mo​g ao po​mo​ći – reče čovjek u či​jem je gla​su rasla uzru​ja​nost. – A kada
bih i mo​g ao, ne bih vam po​mo​g ao!
– Ali zašto!?
– Zašto!? Pi​ta​te zašto!? – vi​kao je poštanski službe​nik. – Zato što smo doslovce zatrpa​ni prokle​-
tim čestitka​ma. Če​ti​r i i pol mi​li​ju​na Hrva​ta česti​ta​ju jed​ni dru​g i​ma Bo​žić i novu go​di​nu. I to svak sva​-
ko​me, dakle u oba smje​r a! Po​ku​šajte pomno​ži​ti če​ti​r i i pol mi​li​ju​na sa če​ti​r i i pol mi​li​ju​na, pa ćete
do​bi​ti broj čestitki koje uru​ču​je​mo i koje lju​di isto​g a dana ba​ca​ju u sme​će. Nema besmisle​ni​jeg posla
na svi​je​tu! A vi me je​be​te s pismom iz Majnkamfa!
– Ro​senhe​ima – ispra​vi ga Ba​nić u času kada je ko​le​r ič​ni poštar već spustio slu​ša​li​cu.
 23.

T ONSKI STU DIO HO ME SO UND BIO JE VI SO KA BE TONSKA pri​zemni​ca obo​je​na u pla​vo, ši​r o​ka de​se​tak, a duga
petna​estak me​ta​r a, te je pod​sje​ćao na mi​ni​ja​turne tvorni​ce ili po​g o​ne kakvi se obič​no postavlja​ju na
pri​la​zi​ma gra​du. Ba​nić za​usta​vi auto na po​ši​r o​kom parki​r a​lištu ispred same zgra​de, pa hitrim i si​-
gurnim ko​r a​kom po​žu​r i unutra, ostavlja​ju​ći tako do​jam užurba​na, za​posle​na čovje​ka. Tek se jed​nim
le​ti​mič​nim pogle​dom udosto​jao dvo​ji​ce snažnih ti​po​va koji su tje​lohra​ni​teljskom lažnom mirno​ćom
šetka​li oko no​vog audi​ja, kakvog se možda još nije moglo vi​dje​ti ni u auto​žurna​li​ma. Ipak ga nisu za​-
usta​vi​li. Ili su po​misli​li da je stvarno za​poslen u tonskom stu​di​ju, ili su pak drža​li da oso​ba sa sta​r im
golfom ne može biti dostojna nji​ho​ve po​zornosti.
Ba​nić uđe u ši​r o​ko pre​dvorje puno ve​li​kih uokvi​r e​nih poste​r a raznih pje​va​ča i glazbe​ni​ka, od
do​ma​ćih aktu​alnih zvjezdi​ca, pa sve do Elvi​sa Presleyja i Boba Dyla​na. Ši​r o​ka stakle​na vra​ta na
desnoj stra​ni pre​dvorja vo​di​la su pre​ma ma​lom baru, u ko​jem je bio uski šank i ne​ko​li​ko okruglih
sto​lo​va okru​že​nih vi​so​kim i ne​udob​nim barskim stolci​ma, na ko​ji​ma se čovjek osje​ća kao da se
uspeo na drvo. Bar je bio pra​zan, a za šankom je vi​so​ki tip sje​de kose či​tao dnevne no​vi​ne.
– Do​bar dan! – poz​dra​vi Ba​nić, ali se či​ni​lo da ga čovjek nije čuo. Po​di​g ao je gla​vu tek kad ga je
još je​danput poz​dra​vio, ovaj put mno​g o glasni​je.
– Do​bar dan – odvra​ti šanker, od​mah se ispri​čavši: – Oprosti​te, malo sam nagluh. Šanker u
tonskom stu​di​ju mo​že​te biti samo ako ste naglu​hi. U suprotno​me, mogli biste po​lu​dje​ti od užasnih
zvu​ko​va koje pro​izvo​de bo​g a​ti i razma​že​ni anti​ta​lenti.
– Tra​žim gospo​di​na Bru​nu Be​ki​ća.
– Mo​lim?
– Tra​žim Bru​nu Be​ki​ća – po​no​vi istra​ži​telj mno​g o glasni​je.
– Ah, da. Ra​zu​mi​jem. Pro​đi​te kroz pre​dvorje u garde​r o​bu za izvo​đa​če. Tamo vam je plo​ča s
raspo​r e​dom sni​ma​nja.
Ba​nić se vra​ti u pre​dvorje, pro​đe kroz ulaz za izvo​đa​če i tu spa​zi če​ti​r i mla​di​ća s čud​nim iro​-
keškim fri​zu​r a​ma, odje​ve​na uglavnom u kožne jakne i uske tamne hla​če. Tro​ji​ca od njih drža​la su u
ru​ka​ma futro​le s gi​ta​r a​ma, dok su četvrto​me iz dže​pa vi​r i​le pa​li​ce za bub​nje​ve.
– Zna li tko od vas Bru​nu Be​ki​ća? – upi​ta Ba​nić.
S izra​zom ga​đe​nja na licu, je​dan od mla​di​ća od​g o​vo​r i:
– Be​kić je šla​g erska lji​g a. Mi smo GPB. Čuli ste valjda za nas?
– Dje​lo​mi​ce – otpovrne Ba​nić.– To je neka kra​ti​ca?
– Ga​r a​g e Punk Band – spremno će dru​g i kli​nac. – Mi dra​pa​mo čisti anarhopro​test pun žuči i
vitri​o la. Najve​ći nam je hit Te​ni​sač vra​ti vlast! Čuli ste to na Sto​je​di​ni​ci?
– Ah, to je vaše! – pretva​r ao se Ba​nić da mu je jako dra​g a ta stvar i još jed​nom za​o kru​žio pogle​-
dom po nji​ma. No​si​li su sku​pe kožne jakne, u ru​ka​ma su im bile sku​pe futro​le, a u nji​ma još skuplje
gi​ta​r e koje su im ku​pi​li imuć​ni ro​di​te​lji, a oni su svi​r a​li teški ogorče​ni pro​test pro​tiv sve​g a posto​je​-
ćeg. To je bilo go​to​vo isto kao kad bi čla​no​vi vla​de uze​li u ruke transpa​r ente i izašli na uli​cu,
prosvje​du​ju​ći pro​tiv vi​so​kih po​r e​za, niskih mi​r o​vi​na te pre​g o​le​mog bro​ja ne​za​posle​nih.
 – A gdje bih mo​g ao pro​na​ći Be​ki​ća?
Je​dan od kli​na​ca po​ka​že mu gore pre​ma satu pri​čvršće​nom o zid, ispod ko​je​g a je bila crna plo​ča
s upi​sa​nim raspo​r e​dom sni​ma​nja. Na njoj je pi​sa​lo:

BRU​NO BEC​KY 18.00 – 21.00 sati

GPB 21.00 – 24.00 sati

Sat iznad plo​če po​ka​zi​vao je da je Be​ki​ću, ili umjetnič​ki Bec​kyju, pre​o sta​lo još nešto više od
pola sata stu​dijske gnja​va​že.
– Ako već ne mo​že​te živje​ti bez lji​g avca, mo​že​te kroz ovaj hod​nik doći do stu​di​ja – objasni mu
mla​dić iz či​jeg su dže​pa vi​r i​le bub​njarske pa​li​ce.
Ba​nić otvo​r i vra​ta i pođe du​g im hod​ni​kom sve do stakle​nih vra​ta iznad ko​jih je gorje​la crve​na
ža​r u​lja. Kako se pri​bli​ža​vao stu​di​ju, una​toč do​broj izo​la​ci​ji, glazba se čula sve bo​lje i razgovjetni​je.
Bila je to ba​nalna me​lo​di​ja, jed​nostavne ri​tamske struktu​r e, možda priklad​na za najni​ži plasman na
kakvom pro​vincijskom la​koglazbe​nom festi​va​lu ili za ispa​da​nje u do​ma​ćim euro​vi​zijskim pretkva​li​-
fi​ka​ci​ja​ma. A kad su se gi​ta​r e i kla​vi​ja​tu​r e po​pe​le do kli​maksa, za​čuo se i sla​ba​šan Be​ki​ćev vo​kal koji
je pod​sje​ćao više na stid​lji​vi re​ci​tal no na pje​va​nje.
Ba​nić pri​đe staklu i ugle​da čovje​ka s one sli​ke objavlje​ne u Ma​g a​zi​nu X, kako se, sa slu​ša​li​ca​ma
na uši​ma i mikro​fo​nom pred usti​ma, zno​ji tru​de​ći se da iz svo​g a go​vornog apa​r a​ta izvu​če nešto bar
na​lik na napjev.
– Stop, stop, stop! – za​urlao je ne​či​ji glas, na​kon čega su svirka i ono na​lik pje​va​nje od​mah
utihnu​li. – Pogre​šan to​na​li​tet, pogrešno tempi​r a​nje i pogrešna me​lo​di​ja!
Vra​ta stu​di​ja se otvo​r e i na nji​ma se po​ja​vi to​nac s go​mi​lom tra​ka u ru​ka​ma, koji za​ma​lo na​g a​zi
na ne​o preznog istra​ži​te​lja.
– Što je? Ne mo​že​te do​če​ka​ti izla​zak diska? – pri​mi​je​ti iro​nič​no tehni​čar, pa spretno za​o bi​đe Ba​-
ni​ća.
– A kada će biti go​tov?
– Kada će biti go​tov!? Kad kre​ten prista​ne da ga sinkro​ni​zi​r a koji od Trešnje​vač​kih ma​li​ša​na!
– Tri mi​nu​te pa​uze za pu​še​nje i pi​ša​nje!– vikne netko u stu​di​ju, na​kon čega se crve​na ža​r u​lja
iznad ula​za uga​si.
Na​da​ju​ći se da će ima​ti to​li​ko sre​će, Ba​nić brzo pro​na​đe vra​ta muškog za​ho​da, uđe u nj i sta​ne
ispred jed​nog od pi​so​ara. Posto​ja​la je bar mala mo​g uć​nost da će u za​hod ući i Be​kić. Iako to u ži​vo​tu
ri​jetko biva, nje​g o​ve se nade ispu​ne i na​kon ne​ko​li​ko ča​sa​ka u za​ho​du se po​ja​vi bo​g a​ti pje​vač​ki anti​-
ta​lent, sta​ne ispred jed​nog pi​so​ara i poč​ne mokri​ti.
– Jako mi se do​pa​da​te, gospo​di​ne Bec​ky – reče Ba​nić žu​bo​r e​ći u bi​je​li ke​r a​mič​ki oval.
Be​kić se okre​ne i pogle​da ga sumnji​ča​vo pre​ko ra​me​na. Kad ti neki muška​r ac u pi​so​aru kaže
kako mu se svi​đaš, tre​baš biti na ve​li​kom opre​zu. Ba​nić od​mah shva​ti nje​g o​vu zbu​nje​nost, pa se
nasmi​je, tru​de​ći se da popra​vi posve pogre​šan do​jam.
– Oprosti​te! Mislio sam ka​za​ti kako ima​te savršen glas i ne​pogre​šiv osje​ćaj za ri​tam. Zapra​vo,
ima​te sve kva​li​te​te jed​nog Tric​kyja D. Ja​me​sa!
– Zbi​lja!? – ve​se​lo će Be​kić, koji se u ži​vo​tu baš nije naslu​šao kompli​me​na​ta te vrste. Nije čak ni
shva​tio da je taj »Tric​ky« Ba​ni​će​va brzinska izmišljo​ti​na. – Vi​di​te, a ovi mi glu​pi sni​ma​te​lji stalno
pri​g o​va​r a​ju!
 – Ah, što zna​ju o glazbi obič​ni elektro​tehni​ča​r i!? Vi​di​te, kod nas nema tonsko​g a majsto​r a bez
elektro​tehnič​kog fa​kulte​ta i glazbe​ne aka​de​mi​je.
– Kod vas!?
– Oprosti​te! – od​g lu​mi Ba​nić srdač​nu zbu​nje​nost. – Ni​sam se ni pred​sta​vio. Ja sam Silvestar Kle​-
in, glazbe​ni agent Virgi​na za sred​nju Euro​pu...
– Oh, tako mi je dra​g o! – usklikne Be​kić pa mu pru​ži ruku.
– Možda posli​je... – pri​mi​je​ti Ba​nić, ko​je​mu se či​ni​lo da se muškarci ne bi tre​ba​li ru​ko​va​ti pri​je
no što na​kon pi​ša​nja ope​r u ruke.
Be​kić shva​ti nje​g o​vu suz​drža​nost pa se nasmi​je, a Ba​nić nasta​vi:
– Obi​la​zim stu​di​je i diskografske kuće i tra​žim nešto što bismo mogli pla​si​r a​ti u Euro​pi, a posli​-
je možda i u Ame​r i​ci. Obi​šao sam sve glavne gra​do​ve ze​ma​lja bivše Ju​g osla​vi​je.
– I jeste li što našli?
– O, kako ne!? – ve​se​lo će Ba​nić. – U Sa​r a​je​vu smo pro​našli vrsnog soul pje​va​ča, sta​no​vi​tog
Mic​ha​ela Mahmu​te​fendi​ća. Zla​tan glas, ali za za​pad ne​izgo​vorlji​vo pre​zi​me! Lansi​r a​li bismo ga kao
Mic​ha​ela Fendyja. S vama ne bi bilo tih pro​ble​ma, vaše pre​zi​me Bec​ky marke​tinški je upra​vo savrše​-
no. Biste li bili spremni pje​va​ti na englesko​me?
– Što, uze​li biste i mene!? – izne​na​di se Bru​no, dok mu se li​cem razlio izraz ne​izmjerne sre​će.
– Možda bismo vas pusti​li u zvjezda​nu orbi​tu na za​jed​nič​kom CD-u. S jed​ne stra​ne vi, s dru​g e
on!
Be​kić se naglo uozbi​lji, ali ne sto​g a što se dosje​tio kako CD zapra​vo nema dvi​je nego samo jed​-
nu stra​nu. Dru​g e su mu se stva​r i vrzma​le gla​vom.
– Vi​di​te, gospo​di​ne Kle​in – reče bo​jažlji​vo, kao da ne želi brzople​to upro​pasti​ti krasnu pri​li​ku. –
Vi si​g urno ne pozna​je​te tre​nu​tač​nu po​li​tič​ku si​tu​aci​ju ov​dje kod nas. Mislim da bi za mene bilo po​-
ma​lo nezgod​no da... da de​bi​ti​r am... s jed​nim Musli​ma​nom...
– Joj, oprosti​te! Smetnuo sam s pa​me​ti vaša do​mo​ljub​na osje​ća​nja. No to bo​lje! Dat ćemo vam
onda sa​mostalni pro​mo singl. Če​ti​r i stva​r i. Ali mo​r a​te zna​ti da u tom slu​ča​ju ne​će​mo ići u ri​zik s
nakla​dom ve​ćom od dvjesto ti​su​ća no​sa​ča zvu​ka.
– Dvjesto ti​su​ća! – za​igra​ju nje​g o​ve oči​ce od uzbu​đe​nja. – Kada bismo mogli o tome po​ta​nje po​-
razgo​va​r a​ti?
– Ako ne​ma​te ništa pro​tiv, če​kat ću vas u baru. Mo​že​mo od​mah sklo​pi​ti i pre​du​g o​vor, ako takve
stva​r i obi​ča​va​te ra​di​ti bez osob​nog odvjetni​ka ili agenta.
– Bec​ky u stu​dio! – za​ču​je se glas s ma​log zvuč​ni​ka na stro​pu. On ve​se​lo mahne Ba​ni​ću pa otrči
pre​ma dvo​r a​ni za sni​ma​nje.
Još jed​na teška povre​da Pra​vilni​ka o radu de​tekti​va, po​misli Ba​nić, ope​r e ruke pa se vra​ti u bar.
Na​kon što je već go​to​vo ispio dru​g u bocu Kilkenyja, ve​se​lo trlja​ju​ći ruke, u bar uđe i Bru​no Be​-
kić, sjed​ne na vi​so​ki sto​lac na​suprot istra​ži​te​lju, pa na​r u​či čašu irskog Tulla​mo​re Dewa. Srkne malo
viski​ja, a za​tim se dje​čač​ki ra​dozna​lo zagle​da u Ba​ni​ća kao da oče​ku​je kako će mu sad izlo​ži​ti sve ne​-
beske pla​no​ve što ih kuća Virgin ima s njim.
– Ova​ko ja za​mišljam vaš prvi no​sač zvu​ka – tu​ma​čio mu je istra​ži​telj. – Najpri​je omotni​ca. Vaš
nasmi​je​še​ni portret u pla​vom tonu, u po​za​di​ni snježne pa​hu​lje kao u onim sta​r inskim stakle​nim
kugla​ma, a u do​nje​mu desnom kutu naslov Moja dra​ga Bety.
 On se zagrc​ne, malo mu viski​ja izle​ti iz usta, za​tim se uozbi​lji spre​man da ode.
– Kakva sad Bety?
– Zar ne zna​te? Pa Bety La​ko​ta! Ra​zu​mi​je se, ne? Ako je Elton John posve​tio pjesmu po​kojnoj
Lady Di, zašto vi ne biste mogli...
– Tko ste vi? – sko​či on od sto​la, za​ma​lo prevrnuvši i viski i pivo. – Jeste li La​ko​ti​no pse​to?
– Ni​sam. Ali, na vašu ža​lost, ni​sam ni Virgi​nov. Ja sam samo obi​čan pri​vatni istra​ži​telj s Bri​-
tanskog trga.
– U tom slu​ča​ju ne​ma​mo o čemu razgo​va​r a​ti! – reče on srdi​to, pa kre​ne kao da će oti​ći.
Ba​nić ga zgra​bi za ruku i stro​g o ga pogle​da.
– Ako sada ode​te, uva​li​li ste se u ve​li​ka govna! U veća od onih u koja ćete se uva​li​ti kad vam iza​-
đe ovaj di​le​tantski CD! Sre​di​nom stu​de​no​g a bili ste s Bety La​ko​ta u nje​zi​noj vili u Gorskom ko​ta​r u.
One noći kada je ote​ta. I niste to pri​ja​vi​li po​li​ci​ji. Niti ste posli​je otišli i sve im ispri​ča​li. Kada bi ih
netko upoznao s tom či​nje​ni​com, mo​r a​li bi vas tre​ti​r a​ti kao mo​g u​ćeg su​di​o ni​ka. A vi​di​te, ja sam ta​-
kav gad da bih vas zbi​lja mo​g ao otku​ca​ti.
– Što... što vi zna​te o tome? – uzmu​ca se on. Vi​dje​lo se da je na​čet stra​hom i da će su​r a​đi​va​ti i
više no što je potreb​no.
– Oh, znam go​to​vo sve! Znam da ste joj bili lju​bavnik, da je sli​ka va​šeg po​tiljka objavlje​na u no​-
vi​na​ma, da ste na​kon nje​zi​ne smrti šutje​li kao zad​nja gu​zi​ca...
– I što ho​će​te od mene?
– Ništa. Samo pri​ču. Za uzvrat ima​te moju šutnju. Na​ža​lost, bez pro​mo singla.
On po​novno sjed​ne za stol, slomljen i ja​dan. Od ve​se​lja s ko​jim je ba​nuo u bar više nije bilo ni
tra​g a. Izne​na​da se odande gdje je bio stu​dio za​ču​je grmlja​vi​na bub​nje​va i zaglu​šu​ju​će re​ža​nje
električ​nih gi​ta​r a.
– To je Ga​r a​g e Punk Band na dje​lu – objasni mu Ba​nić. – Iako zvu​če kao pre​tu​r i​r a​ni buldo​žer,
ima​ju veću glazbe​nu bu​duć​nost nego vi.
To ga je go​to​vo do​tuklo, i on pro​g u​ta svoj viski, spre​man da otvo​r i dušu.
– S Bety sam bio u lju​bavnoj vezi od srpnja pa sve do one noći u Gorskom ko​ta​r u. Za​po​če​lo je
to ne​ka​ko sponta​no i više na nje​zin po​ti​caj. Mo​r a​li smo se skri​va​ti po​put lo​po​va, i to je da​va​lo ne​o do​-
lji​vu draž na​šoj vezi. La​g a​la je mužu kako mora otpu​to​va​ti zbog ko​je​kakvih razlo​g a, a za​tim smo od​-
la​zi​li u razne slo​venske mo​te​le, švi​carska ski​ja​lišta, ta​li​janska lje​to​va​lišta, u vile mo​je​g a oca ili nje​zi​-
na muža... Lje​tos nas je sni​mi​la te​le​o bjekti​vom ne​kakva prokle​ta bu​da​la na pri​vatnoj pla​ži u bli​zi​ni
Po​r e​ča, ali se, sre​ćom, na sli​ci nije moglo ra​za​bra​ti tko je s njom. Taj me slu​čaj strašno upla​šio, pa
sam je po​čeo na​g o​va​r a​ti da osta​vi muža ili pre​ki​ne sa mnom. U rujnu je nje​zin muž sve doznao i
uhva​tio nas na dje​lu, baš u pri​vatnom po​r eč​kom apartma​nu. Poslao je tamo jed​nog od svo​jih razbi​ja​-
ča, koji je mene no​ka​uti​r ao, a nju na​si​lu odveo u Zagreb. Ona i muž strašno su se posva​di​li, on ju je
na​vod​no čak i ne​ko​li​ko puta oša​ma​r io, a ona je zatra​ži​la razvod. Ali prokle​ta je bu​da​la nije htje​la
pusti​ti, nešto zbog lju​bo​mo​r e, ali više zato što se uža​sa​vao sve​g a što će go​vorka​ti nji​ho​vi pozna​ni​ci,
što će pri​ča​ti svi​jet i što će se kotrlja​ti po stra​ni​ca​ma žu​to​g a tiska.
Na vra​ti​ma bara po​ja​vi se je​dan od onih snažnih ti​po​va koji su če​ka​li vani uz ve​li​ki audi. Pogle​-
da ispi​ti​vač​ki pre​ma nji​ma, pa upi​ta:
– Bru​no, sve je u redu?
 On po​šu​ti kao da pre​mišlja, a za​tim razmjerno si​g urno odvra​ti:
– Sve je u redu. Razgo​va​r am s impre​sa​r i​jem Virgi​na.
Čovjek pri​če​ka ne​ko​li​ko ča​sa​ka na vra​ti​ma, a za​tim ode.
– Otac im je na​r e​dio da paze na mene. Boji se La​ko​ti​nih lju​di.
– No, samo nasta​vi​te gdje ste sta​li – po​takne ga istra​ži​telj.
– Na​kon tog ne​mi​log inci​denta Bety je tvrdi​la kako La​ko​ta za nju više ne posto​ji, pa je inzisti​r a​la
da se nasta​vi​mo vi​đa​ti. Pristao sam. Bilo mi je to s jed​ne stra​ne strašno muč​no, a s dru​g e pak intri​-
gantno. Zna​te, ima neke čari u tome kada se za​vu​če​te ženi u kre​vet, pri​bo​ja​va​ju​ći se pri​tom da će
netko pro​va​li​ti vra​ta i pre​bi​ti vas namrtvo...
– O da, to je ve​li​ki uži​tak – doda Ba​nić iro​nič​no.
– Od​la​zak u onu vilu bio je strašno nepro​mišljen. To nismo smje​li napra​vi​ti! Neg​dje posli​je pola
noći zazvo​nio je moj mo​bi​tel i netko mi je re​kao kako mora sa mnom razgo​va​r a​ti na ri​ječ​kom
odvojku. O ne​kim vrlo važnim stva​r i​ma. Premda se ona pro​ti​vi​la, obu​kao sam se i iza​šao. Pri​bližno
na pola puta i sa​mo​me mi se uči​ni​lo da je sve to namještaljka, pa sam se vra​tio, baš u času kada su nju
odve​li. Potrčao sam pre​ma auto​mo​bi​lu ne bih li ih za​usta​vio, ali su me go​to​vo pre​g a​zi​li. Mislio sam
da su je po​novno odve​li lju​di nje​zi​na muža, pa ni​sam išao na po​li​ci​ju. Posli​je, kad sam doznao da je
ote​ta, či​ni​lo mi se da je već za sve kasno.
– Ka​že​te da vas ovi vani ču​va​ju od La​ko​te? Zašto?
On uzdahne, svjestan da mora ka​za​ti sve.
– Na​kon što su je pro​našli mrtvu – reče on i glas mu za​drhti kao da mu još uvi​jek nije sve​jed​no
– do​la​zio mi je sta​no​vi​ti Smo​ko​vi​na...
– Štri​g a?
– Da, Štri​g a. Do​la​zio je i tra​žio od mene da mu ka​žem gdje se na​la​zi ne​ka​kav spis koji je Bety
ukra​la iz ure​da obi​teljskog odvjetni​ka.
Ba​nić se trgne, bilo je to nešto sasvim novo i vrlo za​nimlji​vo. I u sta​nu Špi​le​r o​vih netko je sve
rasko​pao tra​že​ći nešto!
– Štri​g a mi je re​kao kako po​uzda​no zna​ju da je Bety taj pa​pir ima​la uza se te kako sam ja
posljed​nji koji je bio s njom. Tra​žio je da mu to dam, ili bar ka​žem gdje se na​la​zi. Zapri​je​tio je da će
me u suprotno​me najpri​je pre​bi​ti, a na​kon toga i ubi​ti.
– I što se do​g o​di​lo?
– Sve sam ispri​čao ocu koji je s La​ko​tom u mno​g im poslovnim od​no​si​ma i on je orga​ni​zi​r ao
sasta​nak s vlasni​kom Luc​ky holdinga na ko​je​mu su se sve stva​r i tre​ba​le raščisti​ti i izgla​di​ti. Otac je
re​kao La​ko​ti kako mu je strašno žao zbog te nepro​mišlje​ne veze u koju sam se dao uvu​ći, pri​-
segnuvši mu sve​ča​no kako ni on ni ja ne zna​mo ništa ni o kakvu tajnom spi​su. La​ko​ta je to ne​ka​ko
pre​ko vo​lje prihva​tio i obe​ćao da me više neće pro​g o​ni​ti. Ali kako mu moj otac ni​ka​da nije do kra​ja
vje​r o​vao, za sva​ki mi je slu​čaj dao stalnu pratnju.
Da, po​misli Ba​nić, to je sasvim jasna stvar, nitko od njih nije vje​r o​vao ni​ko​me. Ula​zi​li su u ko​je​-
kakve partnerske pothva​te, nasto​je​ći pri​tom je​dan dru​g o​g a pre​va​r i​ti. Poslovno vrzi​no kolo u ko​je​mu
sva​ki od nitko​va drži figu u dže​pu.
– Bety je zbi​lja ukra​la ne​ka​kav spis iz odvjetnič​ke kance​la​r i​je?
– Nije – reče on na​kon du​ljeg pre​mišlja​nja. – Zapra​vo, nije izravno... Ukrao sam ga ja... uz po​-
moć dru​g ih...
Ba​nić po​ku​ša prikri​ti vlasti​to izne​na​đe​nje. Ako je že​lio dozna​ti sve, mo​r ao je glu​mi​ti ravno​-
dušnost.
– Otpri​li​ke tje​dan dana pri​je za​mo​li​la me da orga​ni​zi​r am tu kra​đu. Rekla mi je kako joj je to
jako važno i kako time može strašno kompro​mi​ti​r a​ti svog muža. Objasni​la mi je da se kance​la​r i​ja na​-
la​zi u Gundu​li​će​voj uli​ci, rekla mi je u ko​jem je orma​r u i pregratku spis, a ja sam sve orga​ni​zi​r ao.
Na​šao sam dva pro​valni​ka koji su to za ne​ko​li​ko ti​su​ća ma​r a​ka oba​vi​li brzo, spretno i čisto.
– Što je bilo u spi​su? – upi​ta istra​ži​telj, na​da​ju​ći se od​g o​vo​r u od ko​je​g a će biti bar ne​kakve ko​-
risti.
– Čud​no, bio je to snop pa​pi​r a ne deb​lji od ne​ko​li​ko mi​li​me​ta​r a, za​pe​ča​ćen u crnoj fo​li​ji. Dao
sam ga Bety i ne pogle​davši ga. Uisti​nu ne znam što je u nje​mu! A ona mi nije htje​la ka​za​ti.
– I gdje je sada taj spis?
On se nasmi​je s gorči​nom.
– E, moj gospo​di​ne, kada bih znao, sasvim bih si​g urno re​kao Krsti La​ko​ti. Ži​vot bi mi bio mno​-
go jed​nostavni​ji i mirni​ji.
– A ti lju​di što su ga ukra​li?
– Nji​ho​va ime​na ne bih smio ka​za​ti. Osim toga, to su ano​nimni pro​valni​ci koji uopće ne zna​ju
što su ukra​li niti ih je to za​ni​ma​lo. Da sam im pla​tio da ukra​du luster, oni bi ukra​li luster!
Ba​nić se za​misli; či​ni​lo mu se kako stva​r i posta​ju jasni​je. La​ko​ta se nije uspa​ni​čio zbog že​ni​ne
otmi​ce nego zbog ta​janstve​nog spi​sa koji je ci​je​lo nje​g o​vo poslovno carstvo mo​g ao sru​ši​ti na ko​lje​-
na. Ta ide​ja ba​ca​la je i novo svjetlo na sud​bi​nu nesta​log otmi​ča​r a.
– Na​kon te noći u Gorskom ko​ta​r u više niste vi​dje​li Bety? – upi​ta Ba​nić, i sam sumnja​ju​ći u
razložnost takva pi​ta​nja. Pa na​kon otmi​ce nije je nitko vi​dio osim otmi​ča​r a!
– Ne... zapra​vo... – promrmlja on kao da još nešto kri​je.
– No, no, re​ci​te – ste​zao je Ba​nić omču oko vra​ta la​ko​misle​ne bu​da​le. – Olakšajte si dušu! Zna​te,
ako pad​ne​te u ruke po​li​ci​ji, oni vam ima​ju jed​nog tipa koji će vas natje​r a​ti da ka​že​te i više no što
uopće zna​te.
– Jed​no​g a dana ujutro...
– Bu​di​te ozbiljni! – reče istra​ži​telj. – Nismo u bajci! Ko​je​g a dana?
– Mislim da je bio dva​de​set dru​g i stu​de​no​g a. Nazva​la me mo​bi​te​lom koji joj je otmi​čar, čini se,
za​bo​r a​vio odu​ze​ti. Ili se do​če​pa​la nje​g o​va. Strašno sam se izne​na​dio i obra​do​vao shva​tivši da je živa.
Ima​la je malo vre​me​na i nije mi mogla od​g o​vo​r i​ti ni na jed​no pi​ta​nje koje sam joj po​ku​šao posta​vi​ti.
Za​mo​li​la me samo da do​đem autom u osam na​ve​čer na jed​no mjesto i pri​če​kam je ne​ko​li​ko mi​nu​ta.
Rekla je da će doći tamo i poći sa mnom.
– Kako!? – nije bilo jasno istra​ži​te​lju. – Pa bila je ote​ta! Kako je onda mogla doći u toč​no odre​-
đe​no vri​je​me?
– Ni meni to nije jasno. Uglavnom, do​šao sam ne​ko​li​ko mi​nu​ta pri​je osam na mjesto koje mi je
na brzi​nu opi​sa​la i če​kao je sve do pola de​set. Na​kon što sam do​bro promrznuo, vra​tio sam se u
Zagreb.
– Zna​či, to mjesto nije bilo u Zagre​bu!
– Ne – za​misli se Be​kić kao da još je​danput pro​življa​va sve te tre​nutke. – Bila je to neka prasta​r a
za​pušte​na vila s ko​lo​na​dom ispred ula​za. Na osa​mi, ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​r a od Sa​mo​bo​r a.
 24.

PO SAO ŠTO GA JE BA NIĆ DO GO VO RIO s Krstom La​ko​tom zapra​vo je bio sklopljen one noći na Cmro​ku u
ve​li​ko​me merce​de​su i u če​ti​r i oka. O tome nisu posto​ja​li ni​kakvi svje​do​ci i ni​kakva pisme​na za​bi​-
lješka, čak je i obveznu pisme​nu pu​no​moć pro​pustio zatra​ži​ti, što za de​tekti​va po​put Ba​ni​ća, dakle
sasvim aljka​va pre​ma bi​r okratskom di​je​lu vlasti​ta posla, i nije bilo neko čudo. Tako je sve ovi​si​lo o
La​ko​ti​noj do​broj vo​lji, mo​g ao je pla​ti​ti, mo​g ao je i ne pla​ti​ti, a mo​g ao je Ba​ni​ća čak i pri​ja​vi​ti zbog
krše​nja Pra​vilni​ka. Iako je istra​ži​telj uči​nio sve što se od nje​g a tra​ži​lo i za što mu je obe​ća​no dva​de​set
ti​su​ća ma​r a​ka, La​ko​ta se, evo, već više od tri tjed​na nije javljao, kao da od​bi​ja ili iz​bje​g a​va ispla​tu.
No tre​ba​lo je i La​ko​tu ra​zumje​ti; tko bi i bio za​do​vo​ljan ured​no obavlje​nim poslom čiji je je​di​ni
opipljiv re​zultat supru​g in leš? Pre​mišlja​ju​ći još uvi​jek tre​ba li vlasni​ka Luc​ky holdinga upozna​ti s
obi​ljem no​vo​nasta​lih či​nje​ni​ca oko Betyne otmi​ce, sve to malo posli​je po​dastri​je​ti Vinku Do​g a​nu ili
čak da​lje čeprka​ti i čač​ka​ti po još ne​sastavlje​noj sla​g a​li​ci, Ba​nić sjed​ne u auto i kre​ne pre​ma upravnoj
zgra​di holdinga.
Da još uvi​jek nije postao dokra​ja ne​po​željna oso​ba, shva​tio je kada su čvrsta ko​va​na vra​ta
škljoc​nu​la i otvo​r i​la se.
U pre​dvorju za​te​če svo​g a sta​r og znanca Ru​di​ja Le​pe​na, koji je, bar kako se Ba​ni​ću či​ni​lo, bio
još će​la​vi​ji i no​sio još veće tamne na​o ča​le, kao da iza njih nasto​ji skri​ti svu silu pro​ble​ma koji ga
muče.
– Gazda je na​r e​dio da vas ne pušta​mo k nje​mu. Ni po koju ci​je​nu i ni zbog kakva razlo​g a!
– Pa na​r avno – ki​se​lo se nasmi​je Ba​nić. – Kako uopće razgo​va​r a​ti s čovje​kom koji ti je ubio
ženu i olakšao te za pola mi​li​ju​na ma​r a​ka?
Rudi ga pogle​da kao da mu nije jasno što želi ka​za​ti, a za​tim se nasmi​je, shva​tivši da je ri​ječ o
šali. Za​ci​je​lo nije pri​pa​dao oni​ma koji lako i otprve shva​te hu​mor i iro​ni​ju.
– Zašto ste mi onda uopće otva​r a​li vra​ta? – upi​ta istra​ži​telj.
– Zato što je gospo​din La​ko​ta osta​vio nešto za vas.
Rudi se sagne pod pult, izvu​če sjajnu me​talnu bla​g ajnu, ne veću od ku​ti​je za ci​pe​le, pa iz nje
izva​di zatvo​r e​nu omotni​cu. Ba​nić s olakša​njem shva​ti da je u njoj no​vac, pa spremno strpa omotni​cu
u unu​tarnji džep ka​pu​ta.
– Li​je​po od nje​g a. Na​dam se da ovaj mje​sec neće mo​r a​ti ste​za​ti re​men. Ču​jem da mi ša​lje​te
mušte​r i​je?
– Ah, da – reče Rudi na​kon kra​ćeg pre​mišlja​nja. – Bio je tu neki mo​mak koji je po​ku​ša​vao pro​-
na​ći bra​ta. Sa​ža​lio sam se nad njim, pa sam ga poslao k vama. Pa vi ste pri​vatni de​tektiv, zar ne?
– Na​r avno. Zahva​lan sam vam. Taj mi je slu​čaj do​nio sasvim pristojnu za​r a​du.
Bilo mu je dra​g o što je Ba​nić tako za​do​vo​ljan, pa se nagnuo pre​ma nje​mu i na​mignuo.
– Doznao sam da ste ne​koć ra​di​li u po​li​ci​ji, baš kao i ja. Zna​te, bivši se ko​le​g e mo​r a​ju drža​ti za​-
jed​no i po​ma​g a​ti se.
– I to je toč​no – zaklju​či Ba​nić, s uža​som se prisje​tivši s kakvim je sve ti​po​vi​ma ra​dio i ko​li​ko je
bio sre​tan ono​g a časa kada više nije mo​r ao sva​kod​nevno pro​matra​ti nji​ho​ve njuške. Za​tim upi​ta:
 – Koji je zapra​vo vaš pro​blem, gospo​di​ne Le​pen?
– Mo​že​te me slo​bod​no zva​ti Rudi. Moj pro​blem je to što ima i pre​vi​še nazna​ka kako moj poslo​-
da​vac po​la​ko tone u glib. Blo​ki​r a​ne su mu dvi​je banke, mo​r ao je pod hitno pro​da​ti neke od najpro​fi​-
ta​bilni​jih tvrtki, po​če​li su ga u no​vi​na​ma pra​ti sve u šesna​est, a jed​no će mu jutro i po​li​ti​ka okre​nu​ti
leđa.
– Ne​mojte tako! – smi​r i​vao ga je Ba​nić. – To je ve​lik brod kakvi dugo tonu. Su​de​ći po tome ko​-
li​ko tra​je film, ni Ti​ta​nik nije nestao pod površi​nom baš u hipu.
– Evo, sad i rad​ni​ci ne​kakvog Eko​na pri​je​te kako će doći ova​mo i blo​ki​r a​ti upra​vu. Na​vod​no ih
je ku​pio, pro​dao stro​je​ve, rad​ni​ke otpustio, a halu iznajmio kao skla​dište. Ka​tastro​fa za ka​tastro​fom!
Sve se bo​jim kako će se vrlo brzo usta​no​vi​ti da to što se do​g o​di​lo s gospo​đom Bety ide u red nje​g o​-
vih ma​njih ne​vo​lja.
– Ako sam vas do​bro ra​zu​mio, vaše rad​no mjesto opasno visi?
– Već je izvi​si​lo – snuždi se on. – Osta​jem ov​dje do Bo​ži​ća, a za​tim... tko zna... Možda biste mi vi
na neki na​čin mogli po​mo​ći. Mislim da bih čak pristao vra​ti​ti se u po​li​ci​ju, ako ima​te tamo kakvih
veza.
Baš bi mu se jako obra​do​va​li, po​misli Ba​nić, sje​tivši se što je sve Ko​mar mo​r ao pretrpje​ti od
ovog no​vo​g a mla​dog eša​lo​na.
Le​pen izva​di iz dže​pa svo​ju posjetni​cu i pru​ži je istra​ži​te​lju.
– Mo​lim vas, gospo​di​ne Ba​ni​ću... U mo​jim se go​di​na​ma nije lako sna​ći na uli​ci... Osim toga,
imam sina o ko​je​mu se bri​nem i koji mi radi mno​g o pro​ble​ma. Ako se nešto nađe, na​dam se da ćete
me oba​vi​jesti​ti.
Ba​ni​ću sve to posta​ne ne​ugod​no. Su​pe​r i​o rni La​ko​tin kerber sada je cvi​lio u pra​ši​ni mo​le​ći malo
posla. Iako nije znao što bi s tim glu​pim kartonči​ćem, uzme Le​pe​no​vu posjetni​cu pa je strpa u džep.
Za​tim se nagne pre​ma pro​zo​r u kao da želi skre​nu​ti razgo​vor u dru​g e vode.
– A onaj vam više ne lovi bi​jesne li​si​ce?
Le​pe​nu Štri​g a nije bio ni na kraj pa​me​ti. I ne pogle​davši pre​ma pro​zo​r u, on pre​đe dla​nom pre​ko
će​la​ve gla​ve, pa pre​ko vo​lje pro​tu​r i:
– Lo​vio, ne lo​vio, one će na kra​ju ipak prepla​vi​ti grad.

Na​pušta​ju​ći zdvojno​g a Ru​di​ja Le​pe​na, istra​ži​telj se vra​ti u auto i izvu​če iz dže​pa ko​vertu u ko​joj
se tre​bao na​la​zi​ti no​vac što ga je zaslu​žio ra​de​ći za La​ko​tu. Iz​bro​jio je de​set ti​su​ća ma​r a​ka, dakle
samo po​lo​vi​cu ono​g a što mu je tajkun obe​ćao. Uz novce je bio pri​lo​žen i pa​pi​r ić na ko​je​mu je ured​-
nim ru​ko​pi​som bilo na​ve​de​no kako poslo​da​vac nije u ci​je​losti za​do​vo​ljan nje​g o​vom uslu​g om te drži
kako će i ova svo​ta biti više no dostatna. U dnu ce​du​lje bila je i La​ko​ti​na iro​nič​na po​anta, u ko​joj je
na​pi​sao kako se nada da će do​bi​ti ra​čun koji mu tre​ba zbog po​r eznog obra​ču​na.
Iako bi u sva​koj dru​g oj pri​li​ci držao kako je za​r a​dio više no pristojno, La​ko​ti​na ga je na​pu​ha​na
drskost razlju​ti​la. Isprva je po​mislio vra​ti​ti se i ba​ci​ti tu omotni​cu sku​pa s novcem pred Le​pe​na, ali
mu dra​ma​tič​no fi​nancijsko sta​nje nije do​pušta​lo takve pa​te​tič​ne geste. Za​pa​lio je brzo ci​g a​r e​tu,
premda je sumnjao da bi mu ni​ko​tin mo​g ao vra​ti​ti mirno​ću, i pogle​dao na sat. Bilo je de​set do dva​na​-
est, a on je si​noć obe​ćao no​vi​na​r u Sta​ko​r ovskom, na​kon što ga je on nazvao te​le​fo​nom, kako će se
toč​no u pod​ne naći s njim u onom lo​ka​lu na Gornjem gra​du. Iako mu se nije išlo na razgo​vor s
čovje​kom koji je, bez ob​zi​r a no to je li pi​jan ili tri​je​zan, bio ne​mo​g uć na dva razli​či​ta na​či​na, no​vi​nar
je tvrdio kako ga mora vi​dje​ti po​r a​di jako, jako važne stva​r i. E sad, je li ri​ječ o stvarno jako važnoj
stva​r i ili o ti​pič​no no​vi​narskoj misti​fi​ka​ci​ji, tre​ba​lo je tek utvrdi​ti.
Malo posli​je dva​na​est osta​vio je auto u Vra​ni​ca​ni​je​voj uli​ci, pokraj mjesta gdje se do pri​je ne​ko​-
li​ko go​di​na na​la​zio ve​li​ki akva​r ij, te po​šao pre​ma Ta​verni, go​to​vo se su​da​r a​ju​ći sa sindi​kalnim
povje​r e​ni​ci​ma koji su se oči​to spre​ma​li na još je​dan prosvjed​ni po​hod. Marše​vi onih s ma​lim pla​ća​-
ma ili onih bez pla​ća, na tom su mjestu posta​ja​li go​to​vo sva​kod​nevnom po​ja​vom i ne​kom vrstom ve​-
le​sa​jamskog alter ega. Jer, na ve​le​sa​jamskom su se prosto​r u u raskošnom svjetlu mogle vi​dje​ti sve te
silne do​ma​će tvrtke, a ov​dje na Gornjem gra​du nji​ho​vi si​r o​mašni rad​ni​ci koji se na​da​ju kako će do​-
bri dužnosni​ci shva​ti​ti nji​ho​ve jade »bu​du​ći smo svi mi, kaj ne, na posljetku samo Hrva​ti«. No, kako
obič​no biva, po​li​cajci su opet bili naj​brži. Pristi​g avši u ve​li​kom bro​ju, već su zatvo​r i​li sve pri​la​ze
onoj vrhovnoj državnoj insti​tu​ci​ji iznad koje je bla​že​no dri​je​mao sam gospod Bog. Što će biti, pi​tao
se Ba​nić, kad jed​no​g a dana i dro​to​vi shva​te kako bi i nji​ma do​bro došla nešto veća pla​ća, kako bi i
oni zna​li kamo s lo​vom od bo​žić​ni​ce ili regre​sa za go​dišnji od​mor? Tko će njih za​usta​vi​ti? Hoće li
do​bra vlast posla​ti ko​mu​nalce, elektri​ča​r e ili slasti​ča​r e da je ogra​de ba​r i​ka​da​ma od že​lje​za i vlasti​tim
ti​je​li​ma?
Oko pola dva, kada je dovršio tre​će pivo i ispraznio ku​ti​ju Marlbo​r a, ko​nač​no je shva​tio da ga je
Šta​kor pre​va​r io i da neće doći. Znao je da je za taj pro​ma​še​ni sasta​nak sam kriv, te da ozbi​ljan rad​ni
čovjek bez pri​je​ke potre​be ne do​g o​va​r a sastanke s pi​janci​ma. Tko zna gdje li je zagla​vio, tu​ma​čio si
je Ba​nić. Kre​nuvši od re​dakci​je ova​mo, mo​r ao je pro​ći bar pokraj tri ili če​ti​r i birti​je, od ko​jih je sva​-
ka bila pre​teško isku​še​nje. Znao je da pi​janci gdje​kad za​kasne i po pet, šest sati, pa se onda do neba
čude zašto ih se nije če​ka​lo. Ali on ovo​g a puta nije imao na raspo​la​g a​nju tih pet ili šest sati.
Ustao je spre​man pla​ti​ti piće, i u tom tre​nu spa​zio čovje​ka koji je upra​vo či​tao jutrošnji Ma​g a​zin
X. Nje​g o​vu po​zornost od​mah pri​vu​če ve​li​ki naslov na prvoj stra​ni​ci:

RATTUS CRO​ATI​CUS NO​ĆAS

BRU​TALNO PRE​T U​ČEN!
Pla​ti ona tri piva, izju​r i van, pro​bi​je se kroz gužvu sindi​ka​la​ca i na obližnjem ki​o sku kupi novi
broj Ma​g a​zi​na X. U skla​du s re​dakcijskom praksom, tekst je bio mno​g o ma​nji i ne​ugled​ni​ji od naslo​-
va. U nje​mu je sta​ja​lo kako su no​vi​na​r a Ivu Sta​ko​r ovskog no​ćas izme​đu dva i tri, kada se vra​ćao iz
re​dakci​je, na​pa​li ne​pozna​ti lju​di i tako ga pre​tukli da je završio u Zajče​voj bolni​ci koja je te noći bila
de​žurna. Ci​je​li je tekst, što se i Ma​g a​zi​nu gdje​kad do​g a​đa​lo, mo​g ao biti čista isti​na, osim ono​g a da se
vra​ćao iz re​dakci​je. Zna​ju​ći o kome je ri​ječ, Ba​nić zaklju​či kako se si​g urno to​talno pi​jan vra​ćao iz
birti​je. U tekstu je bio i niz glu​pih pohva​la na ra​čun ve​li​kog borca za isti​nu koji je, izvješću​ju​ći
općinstvo, ste​kao mnoštvo nepri​ja​te​lja, koji su ga ko​nač​no zasko​či​li i divljač​ki obra​ču​na​li s njim. Ali
ne bi on bio pra​vi no​vi​nar, nastavlja​la se glu​pa i pa​te​tič​na ti​r a​da, kada ne bi nasta​vio sa svo​jim
časnim poslom još žešće i pri​lježni​je... Ho​da​ju​ći po​la​ko pre​ma uspi​nja​či, istra​ži​telj pre​lista no​vi​ne i
na tre​ćoj stra​ni​ci uoči vrlo za​nimljiv na​pis u crve​nom okvi​r u. Bila je to ne​potpi​sa​na ispri​ka ko​jom
re​dakci​ja izra​ža​va ve​li​ko ža​lje​nje što se pri​je dva dana u nji​ho​vu listu po​ja​vio neprovje​r e​ni čla​nak o
na​vod​nom lju​bavni​ku po​kojne Bety La​ko​ta, pa se ovom pri​li​kom ispri​ča​va či​ta​te​lji​ma, oža​lošće​nom
g. Krsti La​ko​ti, te mla​dom pje​va​ču Bru​ni Be​ki​ću.
Dakle, ipak je to obja​vio, po​misli Ba​nić, shva​tivši od​mah razlog zbog ko​je​g a je nepro​mišlje​ni
no​vi​nar završio u bolni​ci.
 Ostavlja​ju​ći auto na Gornjem gra​du, istra​ži​telj se ovaj put si​g urno spusti uspi​nja​čom do Ili​ce i
kre​ne pre​ma pro​la​zu ispod ne​bo​de​r a. Tre​bao je nešto u čemu mu je mogla po​mo​ći gospo​đi​ca Ja​-
dranka, ona ista do​bra duša koja ga je na​ve​la da kupi vi​kend aranžman na Plitvi​ca​ma baš u tre​nu kada
je on​dje bilo hlad​ni​je i snježni​je nego na Aljasci.
Ba​nić uđe u poslovni​cu Info​to​ursa i susretne se s pogle​di​ma ne​pozna​tih lju​di. Neki mla​đahni
čovjek u tamnom odi​je​lu i s kra​va​tom na ko​joj je bio znak tvrtke, ispu​nja​vao je vo​uc​her sta​r i​joj
gospo​đi u krzne​nom ka​pu​tu, koja se nepre​kid​no ce​r e​ka​la go​vo​r e​ći kako, eto, već tre​ći put ide na tu
ne​po​novlji​vu Flo​r i​du, gdje je najbo​lje pro​vesti ova dva najgrozni​ja mje​se​ca u go​di​ni. S dru​g e stra​ne
pulta, otpri​li​ke jed​na​ko mla​da dje​vojka razvrsta​va​la je ša​r e​ne prospekte za austrijska i ta​li​janska zi​-
mo​va​lišta, uopće ne primje​ću​ju​ći Ba​ni​će​vu na​zoč​nost.
– Tre​bao bih gospo​đi​cu Ja​dranku – reče Ba​nić dosta glasno ne bi li za​o ku​pio nji​ho​vu po​zornost,
a oni ga obo​je pogle​da​ju s izra​zom ču​đe​nja na licu. Čak se i de​be​la gospo​đa u bundi lju​ti​to okre​nu​la,
kao da joj nije pra​vo što je pre​ki​nuo nje​zin raz​dra​g a​ni so​li​lokvij o lje​po​ta​ma »ne​po​novlji​ve Flo​r i​-
de«.
– Što, ne radi više ov​dje?
– Ne, ne – zbu​ni se mla​dić koji je ispu​nja​vao vo​uc​her za Flo​r i​du. – Tu vam je pre​ko u ure​du.
Izvo​li​te ovu​da!
Ba​nić za​o bi​đe pult i uđe u mali, ugod​no namješten ured, ele​g antan ka​kav u bo​ljim tu​r istič​kim
agenci​ja​ma i mora biti. Ja​dranka je sje​di​la za kompju​to​r om, i čim ga je spa​zi​la, razve​se​li​la se kao da
je ušao netko drag i znan.
– Gospo​di​ne Ba​ni​ću, tako mi je dra​g o što ste došli! Si​g urno me vo​di​te na obe​ća​nu kavu.
– Joj, to sam zapra​vo mislio ura​di​ti sutra – po​ku​ša se on ne​ka​ko izvu​ći.
– Zna​či, da​nas ima​te nešto važni​je. Pusti​te da po​g o​dim. Va​šoj se mla​đa​r i​ji do​pao ro​mantič​ni lju​-
bavni ku​tak na Plitvi​ca​ma, pa biste i vi rado uze​li nešto slič​no.
– Nije baš tako – na​kašlje se on pa sjed​ne. – Premda i u tome ima trunka isti​ne.
Ona se ve​se​lo okre​ne na po​mič​nom stolcu pa pre​ba​ci nogu pre​ko noge, tako da joj se kratka
suknja vi​so​ko za​digla, a ča​r a​pe zasvjetlu​ca​le pod ne​o nom što je bli​ještao gore na stro​pu. Uisti​nu ima
do​bre noge, po​misli istra​ži​telj, premda joj u tom smislu ni osta​li di​je​lo​vi ti​je​la baš ne za​o sta​ju. Samo,
upi​ta se on, nudi li se tako baš sva​kom kupcu zi​mo​va​nja, ski​ja​nja i sho​ping aranžma​na?
– Tre​bao bih re​zerva​ci​ju ho​telskog smješta​ja u Nje​mač​koj. Samo, za po​če​tak bi me za​ni​ma​la ci​-
je​na. O termi​nu bih od​lu​čio, re​ci​mo, sutra.
– Dakle, kada me po​ve​de​te na kavu.
– Da, to bi bio još je​dan od​li​čan po​vod da se na​đe​mo.
– A u ko​jem vas gra​du za​ni​ma ho​telski smještaj?
– U Ro​senhe​imu. Ima​mo tamo ne​kakvo savje​to​va​nje posli​je Nove go​di​ne. Čuo sam da je ho​tel
Barba​rossa u tom pogle​du savršen.
– Zna​či, Ro​senhe​im... – go​vo​r i​la je ona za​mišlje​no, kuc​ka​ju​ći po kompju​torskoj tipkovni​ci. –
Samo ča​sak... Sad će... Evo ga... Ali, gospo​di​ne Ba​ni​ću, u Ro​senhe​imu uopće nema ho​te​la s tim ime​-
nom...
– Kako nema!? – reče on kao da ga to čudi, premda je tako nešto i oče​ki​vao.
– Nema. Evo što ima: Parkho​tel Crombach, Alpenho​tel Wendelste​in... i, ko​nač​no, Ho​tel Gold​ner
Hirsch. Ovaj prvi je najskuplji pa će biti i najbo​lji. Na​pi​sat ću vam adre​su, te​le​fon i ci​je​nu, a vi do
sutrašnje kave razmisli​te.
Ona uzme otmje​nu pozla​će​nu penka​lu, iz sto​la izvu​če pa​pi​r ić, pa na nje​mu ispi​še adre​su ho​te​la,
broj te​le​fo​na i iznos od sto petna​est ma​r a​ka, ko​li​ko je košta​la jed​nokre​vetna soba. Sta​vi to pred nje​g a
i pogle​da ga za​g o​netnim pogle​dom u ko​je​mu razbo​r it muška​r ac može svašta pro​či​ta​ti. Nije mu tre​ba​-
lo mno​g o pa da shva​ti kako mu je tih ne​ko​li​ko su​višnih ho​telskih po​da​ta​ka na​pi​sa​la na po​le​đi​ni svo​je
posjetni​ce, na ko​joj su bili nje​zin pri​vatni te​le​fonski broj i kuć​na adre​sa.
Kao da želi provje​r i​ti je li to ura​di​la slu​čajno ili namjerno, on je još je​danput pogle​da, pa po
izra​zu nje​zi​na lica shva​ti da o slu​čajnosti ne može biti ni go​vo​r a.
– Gospo​đo Ja​dranka! – izde​r e se onaj mla​dić koji je u pred​njem prosto​r u ra​dio sa stranka​ma. –
Ima​te muža na te​le​fo​nu! Da mu ka​žem da pri​če​ka?
– Neka pri​če​ka! – promrsi ona izne​na​da po​crve​njevši u licu, pa usta​ne kako bi ispra​ti​la gosta.
Pošla je uz nje​g a, i Ba​ni​ću se uči​ni kako bi joj, ona​ko vitkoj i sklad​noj, čovjek bez ikakva pre​-
mišlja​nja oprostio tu ne​savrše​nost koja se zove muž.
– Javlja se iz Berli​na – reče ona tiho kao da se ispri​ča​va. – Neka samo čeka, te​le​fon mu iona​ko
pla​ća tvrtka. Gospo​di​ne Ba​ni​ću, bilo mi je dra​g o! Sve što vam tre​ba na​pi​sa​no je na pa​pi​r i​ću pa se
samo ja​vi​te!
Kad je iza​šao, nije znao je li mu se to zavrtje​lo u gla​vi od svje​že​g a i hlad​nog zra​ka ili od drske
ne​dvosmisle​nosti jed​ne lažne gospo​đi​ce.
Vra​tio se po​tom uspi​nja​čom na Gornji grad i on​dje za​te​kao go​mi​lu bi​jesnih sindi​ka​la​ca koji su
se sku​pi​li na Ka​ta​r inskom trgu, gdje su drža​li mi​ting jer ni njih po​li​ci​ja nije pusti​la do Sa​bo​r a. Je​dan
se ogorče​ni sindi​kalni vođa po​peo na krov auto​mo​bi​la i go​vo​r io masi pre​ko pokva​r e​no​g a me​g a​fo​na.
Iako se go​to​vo ni​jed​na ri​ječ nije dala ra​za​bra​ti, prosvjed​ni​ci su kraj sva​ke nje​g o​ve re​če​ni​ce nagra​đi​-
va​li urli​ci​ma odo​bra​va​nja i pljeskom.
Po​bo​javši se kako će usko​r o doći i po​li​ci​ja, te ovaj trg do​vesti u sta​nje sklad​no​g a reda i mira,
dakle u ono sta​nje u koje je sva​ka vlast naprosto za​ljub​lje​na, Ba​nić uđe u svoj golf i kre​ne nasto​je​ći
što pri​je na​pusti​ti zbrka​ne i uske uli​či​ce Gornje​g a gra​da.
Mla​dog Špi​le​r a za​te​kao je u Ko​sirni​ko​voj uli​ci, na sa​mom ula​zu u zgra​du. Upra​vo se vra​ćao iz
trgo​vi​ne s dvi​je plastič​ne vre​ći​ce u ru​ka​ma.
– Što si to ku​pio? – upi​ta ga stro​g im gla​som ro​di​te​lja koji upra​vo provje​r a​va nije li di​je​te
nepro​mišlje​no ra​si​pa​lo no​vac na glu​posti.
– Neke sitni​ce za put. Idem sutra u Ro​senhe​im. Sku​žio sam kako se ide. Prvo vla​kom do
Salzburga, za​tim...
– Ni​ka​mo ti ne ideš! – razlju​ti se Ba​nić izvla​če​ći se iz auto​mo​bi​la.
Iako je bio viši i snažni​ji od Ba​ni​ća, još od ono​g a tre​na kada se po​ja​vio u nje​g o​vu ure​du mla​dić
se pre​ma istra​ži​te​lju od​no​sio pla​ho i krotko, kao sin pre​ma stro​g om, ali pra​ved​nom ocu.
– Na​r avno, mislio sam vam najpri​je pla​ti​ti... ako ste izra​ču​na​li. Ni​sam mislio zbri​sa​ti.
– Nije ri​ječ o tome! Ne​maš zbog čega pu​to​va​ti! U Ro​senhe​imu nema ni​kakvog ho​te​la Barba​-
rossa niti ti je brat on​dje... niti je on poslao ono pismo i lovu!
– Kako!? – zbu​ni se mla​dić. – Pa tko se onda ze​zao na ta​kav na​čin? Pet so​mo​va nije mala lova!
– Kako za koga! Za tebe nije, za ne​ko​g a jest! Posto​je ti​po​vi koji svom de​r ištu za sva​ku je​be​nu
trojku u ško​li daju pet so​mo​va ma​r a​ka. Da se malo pro​ve​se​li sa škva​drom. To ti je poslao netko
kome tih pet novča​ni​ca nije uopće važno. Ali mu je važno nešto dru​g o.
– Što mu je važno?
– Važno mu je da te uvje​r i kako ti je brat u Nje​mač​koj i kako je neg​dje dignuo po​za​mašnu lovu.
– Ali ako me i uvje​r i kako je Igor u Nje​mač​koj, što bi imao od toga? Tko sam ja za nje​g a?
– Posve ispravno! – pohva​li Ba​nić nje​g o​vu lo​g ič​nost. – Ništa ne bi imao od toga! Ali bi, re​ci​mo,
imao ko​r isti od toga da uspi​je uvje​r i​ti po​li​ci​ju kako je Igor zbri​sao u Nje​mač​ku.
– Ali ja neću obavješta​va​ti po​li​ci​ju! – bu​nio se mla​di boksač.
– Na​r avno da ne​ćeš! Sve dok ti ih on ne na​to​va​r i na vrat. A po mome mišlje​nju, to će se do​g o​di​ti
vrlo brzo.
Ju​r i​ca Špi​ler za​ni​je​mi. Vi​dje​lo se da je prihva​tio Ba​ni​će​vu lo​g i​ku, ali da mu još uvi​jek mno​g o
toga nije jasno.
– Pa gdje je onda Igor? – upi​ta Mali i glas mu za​drhti.
– To zna​ju samo on i dra​g i Bog – reče istra​ži​telj. – Ali ako mi daš još dva, tri dana, imam pre​-
dosje​ćaj da ću ja biti tre​ći koji će zna​ti.
Mla​dić ga ra​dozna​lo pogle​da, ali mu istra​ži​telj više nije htio ka​za​ti ni ri​je​či. Premda mu je Mali
bio ne​kom vrstom kli​jenta, Ba​ni​će​vo je de​tektivsko pra​vi​lo bilo da se čak ni kli​jenti​ma ne go​vo​r e
stva​r i koje još nisu provje​r e​ne.
Istra​ži​telj se vra​ti u auto i za​pa​li ci​g a​r e​tu, dok je mla​dić još uvi​jek sta​jao vani i drhtao u la​g a​noj
vesti. Kre​nuo je ma​lopri​je do trgo​vi​ne, a sada se za​držao u du​ljem razgo​vo​r u, pre​la​g a​no odje​ven za
ovu groznu stu​den.
– Ula​zi u auto! Smrznut ćeš se! – za​povje​di mu Ba​nić baš u tre​nu kada se zdvojni mla​dić namje​-
ra​vao vra​ti​ti kući.
Pa kad je Mali ušao u auto, Ba​nić po​ja​ča gri​ja​nje i iz auto​mo​bilskog pre​tinca izvu​če formu​lar
pu​no​mo​ći, pa ga pru​ži momku za​jed​no s penka​lom.
– Što ću s tim?
– Potpi​ši mi pu​no​moć. To smo tre​ba​li napra​vi​ti već prvo​g a dana.
– Ali, što ćete s tim? – odvra​ti on upi​su​ju​ći nevještim ru​ko​pi​som svo​je ime i pre​zi​me.
– To je zbog po​li​ci​je. Ako dođu, reci im sve što znaš, čak i ono što se do​g o​di​lo u Gorskom ko​-
ta​r u. Tu si posve čist. Nisi imao pojma da se ra​di​lo o otmi​ci. Ni​kakvih zna​ko​va po ko​ji​ma bi mo​g ao
zaklju​či​ti da nešto nije u redu nije bilo. Jed​nostavno, vo​zio si bra​ta i neku ženu. Mislio si da mu je to
cura...
– Ali, zašto pu​no​moć!?
– Bu​da​lo! – pre​ko​r i ga Ba​nić. – Mo​r at ćeš i mene spo​me​nu​ti. Ako me uhva​te da sam ra​dio bez
pu​no​mo​ći, ode mi dozvo​la bar na šest mje​se​ci.
– A to da sam ukrao auto? Da i to ka​žem? – upi​ta Špi​ler sasvim na​ivno.
– Isu​se, to ne! – shva​ti Ba​nić da je na tu nezgod​nu či​nje​ni​cu i sam za​bo​r a​vio. – Reci da ste išli
nje​g o​vim autom. Na​dam se da te u toj laži neće uhva​ti​ti.
A za​tim mu nešto pad​ne na pa​met, pa nasta​vi:
– Zapra​vo, ka​kav si to auto ukrao? Nije li to bila toyo​ta?
 – Ne. Ukrao sam neku već dosta sta​r u ško​du. Fa​vo​r itku.
Isu​se, po​misli Ba​nić, prince​za na zrnu graška prvi se i zad​nji put u ži​vo​tu vo​zi​la u ško​di.
– I što si posli​je ura​dio s autom?
– Pa, ništa. Najpri​je sam ga mislio vra​ti​ti tamo gdje sam ga i uzeo. Ali, onda... Na​kon što sam
Igo​r a i ženu osta​vio u Sa​mo​bo​r u, ostru​g ao sam ih ne​o prezno o ne​ka​kav zi​dić u bli​zi​ni Pod​su​se​da.
Zapra​vo, upro​pastio sam im ci​je​lu li​je​vu stra​nu za​jed​no s bra​ni​kom. Za​ni​je​lo me...
– Do​bro, nismo sad u Si​g e​tu na pro​cje​ni šte​te! I gdje si ih osta​vio?
– Odve​zao sam ih na Bundek i osta​vio na le​di​ni, izme​đu ne​kakvo​g a grmlja, bli​zu je​ze​r a... Posli​je
sam se sje​tio da je Igor u žurbi za​bo​r a​vio iz prtljažni​ka uze​ti že​ni​nu torbu, pa sam se htio vra​ti​ti, ali
me bilo strah...
Ba​ni​će​vim le​đi​ma pro​đe le​de​ni srh i on se u sebi za​ku​ne kako u ured više ni​ka​da neće pri​ma​ti
oso​be mla​đe od tri​de​set go​di​na, a ka​mo​li ra​di​ti za njih. Pokri​je oči dla​no​vi​ma kao da ga boli gla​va, a
za​tim, premda se htio do​bro izde​r a​ti na Ma​log kako mu takvo što nije smio pre​šutje​ti, samo uzdahne,
za​pa​li ci​g a​r e​tu, pa umorna gla​sa reče:
– Ti si mi najte​ži slu​čaj u ži​vo​tu. Bri​ši sad gore po ka​put i da si se za pet mi​nu​ta vra​tio!
– Ali zašto?
– Zato što iz ovih sto​pa ide​mo na Bundek!
 25.

STA ZE OKO JE ZE RA BUNDE KA, koje se od omi​lje​no​g a zagre​bač​kog ku​pa​lišta u šezde​se​tim go​di​na​ma s vre​-
me​nom pretvo​r i​lo u ba​r ušti​nu, bile su prekri​ve​ne za​le​đe​nim sni​je​g om koji ti​je​kom ci​je​le zime nitko
nije čistio. Golf je za​pi​njao, skli​zao se, pro​pa​dao, je​dva ne​ka​ko mi​le​ći go​to​vo nepro​hod​nim
okružjem je​ze​r a.
– Tamo li​je​vo – reče Ju​r i​ca Špi​ler u tre​nu kada su se ko​ta​či golfa po​če​li bje​so​muč​no okre​ta​ti u
mjestu.
Zna​ju​ći po Ba​ni​će​vu drža​nju da je nešto teško sagri​je​šio, mla​dić isko​či iz vo​zi​la i po​g u​r a ga.
Bio je mlad, na​bildan boksač i nje​g o​va je sna​g a bila dra​g o​cje​na.
Malo posli​je za​usta​vi​li su se na uzvi​si​ni iznad je​ze​r a. Iako je u gra​du sni​jeg već bio uve​li​ke
očišćen ili pretvo​r en u prlja​ve za​le​đe​ne gro​ma​de, ov​dje je sve bilo ne​ka​ko idi​lič​no čisto i bi​je​lo, go​-
to​vo kao na bo​žić​noj čestitki ili pomno oda​bra​noj zimskoj razgled​ni​ci. Na dva​na​est stupnje​va ispod
ništi​ce, na​r avno, je​ze​r o je bilo posve za​le​đe​no, pre​vu​če​no tako de​be​lim slo​jem leda da je po​da​lje od
Ba​ni​ća i Špi​le​r a de​se​tak lo​kalnih kli​na​ca, ne sta​r i​jih od petna​estak go​di​na, igra​lo ho​kej. Posve ra​-
zumlji​vo, igra​lište im nije bilo ome​đe​no ni​kakvim li​ni​ja​ma, go​lo​vi su bili napravlje​ni od le​ta​va za​bi​-
je​nih u led, pa​li​ce uglavnom od ko​je​kakvih priklad​nih ba​ti​na, samo je pak ko​jim su igra​li, čini se, bio
pra​vi. Dje​ča​ci su se stalno sva​đa​li i, oslo​bo​đe​ni ro​di​teljske paske, nepre​kid​no pso​va​li, te svi u je​dan
glas vi​ka​li »do​daj«.
Ostavlja​ju​ći klince nji​ho​voj igri, Mali po​ve​de istra​ži​te​lja do sni​je​g om zatrpa​na grmlja, među
ko​jim je ono​g a jutra osta​vio »fa​vo​r itku«. Kao što se moglo i oče​ki​va​ti, razbi​je​ni auto više nije bio tu.
A kako bi i bio!? Si​g urno ga je netko za​mi​je​tio i oba​vi​jestio po​li​ci​ju, ili ih je ka​kav kli​pan na​lik na
Ju​r i​cu prisvo​jio, vo​zio ga neko vri​je​me, pa ga osta​vio tko zna gdje.
– Ne igra​ju tako loše – reče Mali zagle​dan u dje​cu na dru​g oj stra​ni je​ze​r a.
Ba​nić promrmlja nešto lju​ti​to i ne​r azgo​vi​jetno, a mla​dić se po​la​ko spusti do za​le​đe​ne površi​ne,
kao da se i on želi isku​ša​ti u ho​ke​ju na ledu.
– Do​đi​te brzo! – po​vi​če odozdo.
Je​dva se održa​va​ju​ći na no​g a​ma, Ba​nić se spusti za njim i zasta​ne go​to​vo ne vje​r u​ju​ći vlasti​tim
oči​ma. Tamo uz samu oba​lu, kao oko​van mutnim staklom, vi​dio se stražnji dio sive ško​de. Vo​zi​lu su
za​ci​je​lo po​pusti​le koč​ni​ce, po​la​ko se spusti​lo do je​ze​r a i uto​nu​lo u plitku vodu koja se pri​je ne​ko​li​ko
dana za​le​di​la pod su​r o​vim anti​ciklo​nalnim va​lom hlad​no​će. Ba​nić sta​ne na led i poč​ne pro​uča​va​ti si​-
tu​aci​ju. Da bi se auto izvu​kao iz za​le​đe​ne vode, tre​ba​lo je mno​g o toga: rad​ni​ci s pne​umatskim bu​ši​li​-
ca​ma, vo​zi​lo s du​g ač​kom sajlom ili električ​no vitlo, sve u sve​mu, po​sao za pet do šest do​bro me​ha​ni​-
zi​r a​nih lju​di! Ne, to nije do​la​zi​lo u ob​zir. Ipak, shva​ti na​kon pomni​jeg pregle​da, ne​kakvim bi se
tvrdim me​talnim pred​me​tom možda moglo razbi​ti nešto leda i na​silno otvo​r i​ti prtljažnik vo​zi​la.
– Idi gore i do​ne​si iz prtljažni​ka po​lu​g u! – za​povje​di Ba​nić Špi​le​r u.
– Kakvu po​lu​g u?
– Kakvu po​lu​g u! Onu koju svi zovu pajser.
– Oho, vi ima​te pajser! – pri​mi​je​ti Ju​r i​ca kao da ta alatka le​g i​ti​mi​r a nje​zi​na vlasni​ka kao obi​ja​ča.
 – Ostao je od bivšeg vlasni​ka – od​g o​vo​r i istra​ži​telj, ali ga Mali više nije mo​g ao čuti, jer se već
otpu​tio pre​ma golfu.
Drže​ći da će to utre​ni​r a​no​me mla​dom boksa​ču biti lakše, Ba​nić mu po​ka​že gdje i kako tre​ba
razbi​ti led, a Mali na​va​li svom sna​g om. Istra​ži​telj za​pa​li ci​g a​r e​tu, za​do​voljno ga pro​matra​ju​ći. Bio je
to pra​vi simbo​li​čan pri​zor razdi​o be poslo​va: mu​dri puše sa stra​ne, a snažni liju znoj mu​če​ći se kao
tegle​ća marva.
Nije prošlo ni pet mi​nu​ta, a oko njih su se već oku​pi​le ci​je​le dvi​je ma​lo​dob​nič​ke ho​ke​jaške eki​-
pe. Iako je ho​kej igra puna ne​o do​lji​vih čari, razbi​ja​nje leda oko po​toplje​nog auto​mo​bi​la za klince, je
čini se bilo mno​g o za​nimlji​vi​je.
– Stri​ček, a čiji je to auto? – upi​ta je​dan od dje​ča​ka koji je ispod nosa imao dva za​le​đe​na po​to​či​-
ća slinâ.
– Moj – odvra​ti istra​ži​telj. – Idem na​ve​čer u Kri​ževce pa ga mo​r am hitno izva​di​ti.
– A tako – shva​ti dje​čak. – Mislim da ste ga pre​du​g o drža​li u je​ze​r u. Tre​ba​li ste ga izva​di​ti pri​je
nego se za​le​di​lo.
– Za​je​ba​va nas! Nije nje​g ov auto – reče najvi​ši među dje​ča​ci​ma, onaj koji je je​di​ni imao pra​vu
ho​ke​jašku pa​li​cu.
– Koji vam je ku​r ac? Ide​mo igra​ti! – prosvje​do​vao je dru​g i dje​čak, po či​jim se hla​ča​ma moglo
zaklju​či​ti kako je veći dio utakmi​ce pro​veo pa​da​ju​ći i va​lja​ju​ći se po ledu.
– A zašto psu​je​te? – upi​ta ih Ba​nić.
– Kaj!? – usto​bo​či se onaj najvi​ši. – Koji te ku​r ac bri​g a!?
– Kako me ne bi bilo bri​g a – okre​ne se istra​ži​telj pre​ma nje​mu i s da​lji​ne mu po​ka​že svo​ju de​-
tektivsku iskazni​cu – kad ra​dim u po​li​ci​ji na suzbi​ja​nju ma​lo​ljetnič​kog kri​mi​na​la i pso​va​nja u dje​ce
mla​đe dobi.
Među klinci​ma zavla​da muk. Onaj, isprva najhra​bri​ji, kao da se sada najvi​še upla​šio. Doskli​že
do istra​ži​te​lja i krotko ga pogle​da.
– Oprosti​te, stri​ček po​li​ca​jac...
– Inspektor – ispra​vi ga Ba​nić.
– Oprosti​te, stri​ček inspektor. Zna​te kaj, mi bi vam mogli po​mo​ći.
– A kako kad ne​ma​te pajse​r e?
– Sa sli​ču​ha​ma se može dosta toga razbi​ti – reče kli​nac pa po​ka​že kako kli​zaljke lako razbi​ja​ju
led.
– Hajde klinci, sad malo vi! – reče Ju​r i​ca Špi​ler pa se, već zno​jan i umo​r an, sklo​ni u stra​nu.
Po​put vri​jed​nih mra​va, dje​ča​ci na​va​le na po​sao tako da je led prštao na sve stra​ne.
– Kaj ga zbi​lja mo​r a​te izvu​ći iz leda? – upi​ta je​dan od kli​na​ca koji se oči​to prvi umo​r io.
– Ne – nasmi​je se Ba​nić. – Mo​r a​mo samo otvo​r i​ti prtljažnik i izva​di​ti iz nje​g a jed​nu torbu.
– Deč​ki, tre​ba samo oslo​bo​di​ti ge​pek! – vikne dje​čak go​to​vo ra​dosno, na​kon čega svi još
zdušni​je pri​o nu​še na po​sao.
Na​kon de​se​tak mi​nu​ta Ju​r i​ca im na​r e​di da se razmaknu, pri​đe autu stra​g a, za​bi​je pod poklo​pac
prtljažni​ka me​talnu šipku i svom se sna​g om na​va​li na nju. Ra​dozna​li se dje​ča​ci oku​pe oko nje​g a, di​-
ve​ći se nje​g o​voj sna​zi. U jed​nom se tre​nu za​ču​je sna​žan pra​sak i poklo​pac naglo po​le​ti uvis.
 Je​dva se pro​bivši kroz sku​pi​nu ra​dozna​le dje​ce, Ba​nić za​vi​r i u prtljažnik, gdje je bilo malo ala​ta,
tro​kut, pri​bor prve po​mo​ći i sve ono što revni vo​zač ima uvi​jek uza se. Na desnoj stra​ni, od​mah do
ku​ti​je u ko​joj su bili ne​kakvi spre​je​vi i bo​či​ce šampo​na, sta​ja​la je sme​đa putna torba od fine kože,
onakva kakvu si ne može pri​ušti​ti baš svatko.
– To je! – reče mla​di boksač od​la​žu​ći me​talnu po​lu​g u. – To je nje​zi​na torba.
Ba​nić zgra​bi torbu, po​tegne je snažno ne bi li je odvo​jio od za​le​đe​ne pod​lo​g e, a za​tim je još je​-
danput pogle​da. Ima​la je pa​tentni zatva​r ač i kožni preklop zatvo​r en bra​vi​com koja, kako se od​mah
uvje​r io, nije bila zaklju​ča​na.
– Da vi​di​mo što je unutra! – reče Ju​r i​ca kao da ne može svla​da​ti ra​dozna​lost.
Ba​nić ga pogle​da pri​je​korno, a de​se​tak kli​na​ca, koji, čini se, nisu bili ništa ma​nje ra​dozna​li, od​-
mah po​drži boksa​ča:
– Da vi​di​mo! Da vi​di​mo!
Ba​nić od​lo​ži torbu, izva​di novča​ni​cu od sto kuna i pru​ži je najma​njem od dje​ča​ka.
– Deč​ki, to vam je za trud. Pra​ved​no po​di​je​li​te i od​mah natrag na ho​kej!
Na taj znak, sretni zbog ne​na​da​no do​bi​ve​na novca, klinci po​ju​r e pre​ma onom di​je​lu je​ze​r a gdje
im se na​la​zi​lo igra​lište, sva​đa​ju​ći se i psu​ju​ći pri​tom, kao da su u tre​nu za​bo​r a​vi​li da ih slu​ša
»inspektor za suzbi​ja​nje pso​va​nja«.
– Misli​te li da će uspje​ti pra​ved​no po​di​je​li​ti lovu? – upi​ta Ju​r i​ca.
– Neće. Najja​či će ispljuska​ti ne​ko​li​ci​nu, od​ni​je​ti lovu i sam je spiska​ti. To ti je ži​votni za​kon po
ko​je​mu se sve odvi​ja, od ovih šmrka​va​ca, pa do onih gore.
Una​toč tome što je i mla​do​g a Špi​le​r a za​ni​ma​lo što je u torbi, Ba​ni​ću nije pa​da​lo na pa​met da je
pred njim otva​r a. Odve​zao ga je do nje​g o​va sta​na u Ko​sirni​ko​voj uli​ci, još ga je​danput upu​tio što da
radi dođe li mu po​li​ci​ja, a na​kon toga se vra​tio kući.
Sta​vio je torbu na rad​ni stol, za​va​lio se u sto​lac, razmišlja​ju​ći tre​ba li je otva​r a​ti sada ili bar
malo pri​če​ka​ti.
Na​r avno, stva​r i od ko​jih mno​g o oče​ku​ješ zna​ju te vrlo često ra​zo​ča​r a​ti. Puko ga je praznovjerje
tje​r a​lo na če​ka​nje. Kao da je vje​r o​vao kako je u nje​mu ona ča​r o​li​ja koja će torbi pri​da​ti smi​sao i nje​-
zi​nu unutrašnjost ispu​ni​ti ne​čim važnim.
Ko​nač​no, na​kon što je po​pu​šio ci​g a​r e​tu, nasmi​je se sa​mo​me sebi, po​digne onaj kožni preklop i
jed​nim po​te​zom ruke rastvo​r i pa​tentni zatva​r ač.
U torbi je bilo uglavnom sve ono što žena nosi sa so​bom kada ide na kra​ći put, po​g o​to​vo ako je
taj put pre​ljub​nič​ke na​r a​vi. Roba je bila na​ba​ca​na ko​je​ka​ko, bez ikakva reda. Vi​dje​lo se kako Igor
Špi​ler nije imao ni​ma​lo ra​zu​mi​je​va​nja za spo​r ost koju žena po​ka​zu​je pri​li​kom pa​ki​r a​nja. Na vrhu su
bile dvi​je ili tri fine spa​va​ći​ce, čiji je kroj bio više sra​ču​nat na ostavlja​nje dojma nego na funkci​-
onalnost, ispod njih dva meka pu​lo​ve​r a i ne​ko​li​ko ga​ći​ca kakve se mogu pri​je vi​dje​ti u erotskim
filmo​vi​ma nego u do​ma​ćim trgo​vi​na​ma rub​lja. Bilo je tu još i ne​ko​li​ko grud​nja​ka, ne​o tvo​r e​nih vre​-
ći​ca s ča​r a​pa​ma i je​dan svi​le​ni kombi​ne, a svu​da među odjevnim pred​me​ti​ma bile su ra​za​su​te brojne
bo​či​ce i ku​ti​ji​ce kozme​tič​kih pre​pa​r a​ta koje je nesretna žena za​ci​je​lo mo​r a​la na brzi​nu po​ba​ca​ti u
torbu. U jed​noj od ku​ti​ji​ca bio je ne​ka​kav se​da​tiv, u dru​g oj do po​lo​vi​ce potro​še​ne kontra​cepcijske pi​-
lu​le. Na sa​mom dnu torbe bile su posve nove crve​ne tra​pe​r i​ce, malo su​ši​lo za kosu i dvi​je sasvim jed​-
na​ke blu​ze. Po sve​mu tome mo​g ao je toč​no de​tekti​r a​ti koju je noć​nu kre​mu ra​bi​la La​ko​ti​na žena, koji
mi​r is i marku laka za nokte, od​nosno koji je broj grud​nja​ka no​si​la i čime je de​pi​li​r a​la dla​či​ce ispod
pa​zu​ha. Da, sve je to bilo savrše​no ustvrdi​vo, ali i savrše​no besko​r isno; u torbi nije bilo ni​jed​ne
prokle​te stva​r i koja bi upu​ći​va​la na nešto važno, čak ni osob​nih do​ku​me​na​ta!
S la​kom, je​dva ti​nja​ju​ćom na​dom, za​vu​če ruku u je​dan od dže​po​va torbe i u nje​mu na​pi​pa ku​ti​ji​-
cu glu​pih bombo​na za osvje​ža​va​nje daha, či​jim je sli​ka​ma bila obli​jeplje​na bar po​lo​vi​ca gra​da. U
dru​g om dže​pu bio je samo privje​sak s dva klju​či​ća. Oba su bila ma​le​na, znatno ma​nja od onih kakvi​-
ma se zaklju​ča​va​ju elzet bra​ve na kuć​nim vra​ti​ma. Na prvo​me su bila ure​za​na ne​kakva slo​va, a na
dru​g o​me samo sti​li​zi​r a​na si​lu​eta mač​ke. Prvim se klju​čem mogla otklju​ča​ti i zaklju​ča​ti torba, a dru​g i
je bio malo pre​ve​lik da bi ušao u bra​vu torbe. Taj je otva​r ao tko zna što, po​misli Ba​nić, sav ja​dan
zbog tako tra​lja​vih re​zulta​ta ono​g a na​pornog razbi​ja​nja leda na Bunde​ku.
Izne​na​da zazvo​ni te​le​fon. On auto​matski spre​mi klju​čić u džep, pa po​digne slu​ša​li​cu. Bila je to
Nika, za koju je već povje​r o​vao kako ga je prekri​ži​la s liste oso​ba s ko​ji​ma još ko​mu​ni​ci​r a.
– Bok, tata, to sam ja – ka​za​la je pri​lič​no do​bre vo​lje. – Mama te poz​dravlja. Kaže da su je
raznje​ži​le tvo​je bi​je​le ruže i da ih ne miče s noć​nog orma​r i​ća. Na​vod​no si joj takve ku​pio kad ste
ima​li prvi su​dar. Smi​ja​la sam se. Ni​kad ni​sam ni po​misli​la da si bio tako ša​ša​vo ro​manti​čan.
Isu​se, zar je mo​g u​će da je to isti​na, po​misli on, po​novno osje​tivši stid zbog svih onih cirku​sa​r i​ja
što ih je izveo u bolnič​kom hod​ni​ku.
– Sutra ili pre​ko​sutra bit će ope​r i​r a​na. Li​ječ​nik je re​kao da ništa ne tre​ba​mo bri​nu​ti, da će izvesti
la​pa​r osko​pi​ju, i da je to nešto malo slo​že​ni​ja stvar od od​laska zu​ba​r u. Su​per, zar ne?
– Dra​g o mi je, stop. Javi čim bude ope​r i​r a​na, stop...
– Baš si zlo​pamti​lo – lju​ti​la se ona. – Izme​đu osta​lo​g a, zo​vem te i da bih ti se ispri​ča​la zbog te
ble​sa​ve po​r u​ke. U jed​nom si me tre​nu stvarno izba​cio iz ravno​te​že.
– Prihva​ćam ispri​ku – reče on po​dosta službe​no.
– A ne, ne može to tako! Sutra ćemo to prosla​vi​ti. Tim i ja po​zi​va​mo te na ve​če​r u, na pra​vu
kasnu englesku ve​če​r u. Napra​vit ćemo ono što Engle​zi najra​di​je jedu. Do​la​ziš?
– Da – reče on, premda je mislio »možda«.
– Zna​či, če​ka​mo te u de​vet!
 26.

HO DA LI SU PO LA KO BLA GOM PA DI NOM ogra​đe​nom be​tonskim stupci​ma o koje je bila pri​čvršće​na

razmjerno nova ži​ča​na ogra​da. Čemu tako do​brom ogra​dom ču​va​ti prasta​r e, razbi​je​ne i za​pušte​ne
auto​mo​bi​le na ko​ji​ma vrstan me​ha​ni​čar ne bi sa​ti​ma uspio pro​na​ći jed​nu je​di​nu upo​r ab​lji​vu ili iole
vred​ni​ju stvar, sve​jed​na​ko se pi​tao Ba​nić, razgle​da​ju​ći to auto​mo​bilsko grob​lje. Kako je s prošlom
noći na​išao i val topli​je​g a zra​ka, sni​jeg se po​čeo po​la​ko to​pi​ti, pa su se ispod na​ta​lo​že​na sni​je​g a po​-
če​le pro​ma​lja​ti kontu​r e na​pušte​nih vo​zi​la, posla​g a​nih u razmjerno ured​ne re​do​ve, baš kao na pra​vom
grob​lju.
Inspektor Vinko Do​g an ho​dao je napri​jed, kao i uvi​jek ljut na razne gnja​va​že što mu ih je znao
pri​r e​di​ti bivši ko​le​g a, za Do​g a​nom je ska​ku​tao nje​g ov novi po​moć​nik, valjda do​ju​če​r ašnji po​laznik
po​li​cijske ško​le, a Ba​nić se vu​kao na kra​ju, jer on i nije toč​no znao gdje se na​la​zi ono što tra​že. Ba​nić
pogle​da no​vog inspekto​r o​va po​moć​ni​ka, prisje​ća​ju​ći se svih onih na​do​bud​nih mla​da​ca koje je ne​koć
i sam mo​r ao uvo​di​ti u taj ne posla. Do​la​zi​li su puni školsko​g a gra​di​va koje se obič​no nije dalo upo​-
ra​bi​ti na po​je​di​nač​nim slu​ča​je​vi​ma, a kad se dalo, ra​bi​li bi ga na posve pogre​šan na​čin, sto posto
uvje​r e​ni u ispravnost i dje​lotvornost vlasti​te mla​de​nač​ke za​blu​de.
– Kog me vra​g a tje​r aš po tom prokle​tom otpa​du!? – mrmljao je uglavnom mrzo​voljni Do​g an, ni
sam ne zna​ju​ći baš po​najbo​lje gdje se na​la​zi olu​pi​na koju je Ba​nić že​lio vi​dje​ti.
– Inspekto​r e! Tamo je! – uzvikne ve​se​lo mla​di po​moć​nik, po​ka​zu​ju​ći prstom pre​ma kra​ju reda.
– Do​bro je, Kre​šo, do​bro je! Vi​dim da brzo napre​du​je​te – reče Do​g an po​dosta iro​nič​no. – Na​-
dam se da ste po​ni​je​li metlu.
– Inspekto​r e, tu je! – spremno će Kre​šo. – Ni​kad ne za​bo​r avljam važne stva​r i.
– Baš dirlji​vo – promrmlja inspektor koji, ko​li​ko je Ba​nić znao, ni s jed​nim mla​dim pripravni​-
kom nije uspio iz​drža​ti du​lje od dva do tri mje​se​ca.
Usko​r o su se našli ispred olu​pi​ne s koje je pre​uzetni pripravnik za ma​nje od mi​nu​te uspio po​-
čisti​ti sav sni​jeg. Uisti​nu se svojski tru​dio, po​ku​ša​va​ju​ći odo​bro​vo​lji​ti po ćud​lji​vosti pozna​tog šefa.
Pred nji​ma se po​ka​že olu​pi​na unište​na i izgorje​la auto​mo​bi​la. Bila je posve crna, ni​jed​na joj li​-
me​na površi​na više nije bila ravna, a po sre​di​ni je bila ne​ka​ko pre​lomlje​na, kao da ju je neka go​le​ma
šaka uda​r i​la snažnim ka​r a​te udarcem. Dje​lo​va​la je, uči​ni se Ba​ni​ću, po​put ve​li​ko​g a zga​že​nog žo​ha​r a.
Jasno vi​diš o ko​jem je kukcu ri​ječ, ali ništa više nije kao u pra​vo​g a kukca!
– Eto, to ti je osta​tak La​ko​ti​na audi​ja. Po​li​cijski je obra​đen u potpu​nosti i ne znam što bi se tu još
moglo naći – reče Do​g an.
Ba​nić za​pa​li ci​g a​r e​tu pa se zagle​da u tužni osta​tak sku​po​g a auta, s ne​la​g o​dom po​mislivši kako
će se i nje​g o​va sta​r a »četvorka« jed​no​g a dana za​ci​je​lo naći na ko​je​mu od takvih grob​lja.
– Šef ne voli da se u nje​g o​voj na​zoč​nosti puši – pri​mi​je​ti Kre​šo. – Tek je ne​davno uspio osta​vi​ti
ci​g a​r e​te.
– Kre​šo, ne​mojte biti pre​agilni! – otre​se se na nje​g a inspektor. – To uspo​r a​va ka​r i​je​r u.
– Što je bilo s le​šom? – upi​ta Ba​nić.
– Ništa. Po​ko​pan je. Usta​no​vi​li smo samo opće stva​r i, ali se identi​fi​ka​ci​ja nije dala uspješno pro​-
vesti. Mla​đi muška​r ac vi​sok oko me​tar i de​ve​de​set, zdra​vi zubi, pra​vi​lan oblik lu​ba​nje, krvna gru​pa
A... i slič​ne glu​posti. Ništa što bi bilo od ko​r isti. Neka je bu​da​la posta​vi​la pre​vi​še eksplo​zi​va, ko​li​či​nu
ko​jom se mirne duše mo​g ao razni​je​ti ba​g er. Eksplo​zi​ja je bila strašna i auto se doslovno raspao, a
na​kon toga izgo​r io.
– Tko je vo​dio istra​g u?
– Za​dro... I Mrkša je nešto malo prtljao, ali je Za​dro bio glavni.
Ba​nić baci ci​g a​r e​tu u sni​jeg pa za​vi​r i u unutrašnjost auto​mo​bi​la.
– Kada se to toč​no do​g o​di​lo? – upi​ta gla​ve uvu​če​ne u unutrašnjost izgorje​log audi​ja.
– Pe​to​g a, u dva ujutro. Koju mi​nu​tu pri​je ili kasni​je.
Ba​nić izvu​če gla​vu iz auta, pa obri​še malo čađi što mu se uhva​ti​la na ra​me​nu. De​se​tak dana na
hlad​nom zra​ku izvjetri​lo je iz auta mi​r is pa​lje​vi​ne, ali je na izgorje​lim pred​njim sje​dišti​ma ugle​dao
nešto što mu se uči​ni​lo ne​lo​g ič​nim.
– Do​nji di​je​lo​vi pred​njih si​ce​va nisu izgorje​li do kra​ja – reče pa upitno pogle​da Do​g a​na.
– I što s tim?
– Pa ništa... – za​misli se Ba​nić kao da u gla​vi pro​pi​tu​je neke nove mo​g uć​nosti. – Čini se kao da je
u tre​nutku eksplo​zi​je čovjek le​žao na sje​dišti​ma.
– Mo​g ao je i pasti... na​kon što se auto razle​tio.
– Mo​g ao je... ali po ono​me gdje su posta​vi​li eksplo​ziv to je ma​nje vje​r o​jatno. Mislim da ga je
tlak tre​bao pri​ko​va​ti uz naslon.
– Što že​liš time ka​za​ti?
– Ništa... – po​novno se za​misli pri​vatni de​tektiv. –
Ja to više... ona​ko za sebe. No ipak pregle​daj Za​drin izvještaj... On je vo​dio istra​g u, ali ti si mu
šef.
– Gospo​di​ne, vi kao da sumnja​te u po​li​cijski izvještaj! Mo​r a​te zna​ti... – isprsi se mla​dac kao da
bra​ni pro​fe​si​ju.
– Kre​šo! Mo​že​te li biti kuš? – razlju​ti se Do​g an.
– Ka​žeš da ste uz leš našli i pri​bor za pro​va​lji​va​nje u auto?
– Da – potvrdi Do​g an.
– I s tim je bilo sve u redu?
– Pa, jest... Premda mi se po ono​me što piše u izvješta​ju čini...
– No, što ti se čini? – po​žu​r i​vao ga je Ba​nić.
– Da ga je bilo malo pre​vi​še. Kao da je kre​nuvši od kuće pre​mišljao hoće li oro​bi​ti banku, pro​-
va​li​ti u ne​či​ji stan ili ukrasti auto. No mo​g ao je biti i pa​cer koji za sva​ki slu​čaj nosi sve što ima.
– Mislim da nije bio pa​cer.
– Nego?
– Mislim da uopće nije bio krad​lji​vac auto​mo​bi​la.
– Što, tebi tu nešto smrdi? – pogle​da ga Do​g an sada i sam za​inte​r e​si​r an.
– Kako mi ne bi smr​dje​lo!? – rasku​r a​ži se Ba​nić. – Taj Krsto La​ko​ta ima sve najbo​lje na svi​je​tu,
na​r avno, osim ka​r akte​r a. U autu je mo​r ao ima​ti alarmni ure​đaj je​dva nešto ma​nje savršen od ono​g a u
ga​le​r i​ji Lo​uvre. I onda dođe pa​cer s pu​nom torbom raznog ala​ta i pro​va​li mu u auto! I zašto je uopće
auto bio vani pred zgra​dom kad ima pod​zemnu ga​r a​žu ve​li​ku kao pro​tu​atomsko sklo​nište? Tebi tu
ništa ne smrdi!? Ti si ili po​se​ni​lio, ili uopće nisi pro​či​tao izvještaj svo​jih pod​či​nje​nih.
– Još ću ga je​danput ana​li​zi​r a​ti – reče Do​g an tiho, kao da prizna​je sve svo​je še​fovske pro​puste.
A za​tim se okre​ne Ba​ni​ću, provje​r i slu​ša li ih go​lo​bra​di pripravnik, pa reče po​dosta važnim to​nom:
– Ti kao da znaš nešto više o toj stva​r i?
– Nešto znam – odvra​ti Ba​nić gla​som po ko​je​mu je inspektor mo​g ao lako zaklju​či​ti kako to što
zna, bar za​sa​da, neće reći.
– Na​r avno, ni na što te ne mogu pri​si​li​ti. Ali ako ika​da od​lu​čiš otpje​va​ti ari​ju, mo​lim te da je
otpje​vaš meni, a ne Za​dri.
– To je neki vaš pro​fe​si​o nalni ri​va​li​tet?
– Ne, ne... – za​misli se Do​g an. – Sve me više muči osje​ćaj da je ci​je​lo vri​je​me bio ne​ka​ko pre​do​-
bro​namje​r an pre​ma tom La​ko​ti. Katkad mi se uči​ni da bi mo​g ao biti...
– Na nje​g o​voj platnoj listi?
– To si ti re​kao – ki​se​lo se nasmi​je Do​g an, pa pođe gore pre​ma ši​r o​koj rampi što je sta​ja​la na
ula​zu u grob​lje bivših me​talnih me​zi​ma​ca.
– Šefe, tre​ba li još što​g od ura​di​ti? – trč​ka​r ao je za njim servilni pripravnik koji se raspa​dao od
silne ambi​ci​o znosti.
– Kre​šo, ako vam se baš da, mo​že​te sni​jeg vra​ti​ti na nje​g o​vo mjesto – reče Do​g an pa nervozno
otplju​ne.
– Ni​kad nisi bio do​bar pe​da​g og! – nasmi​je se Ba​nić.
– Kao da si ti bio bo​lji – odvra​ti mu istom mje​r om bivši ko​le​g a.
Oko pod​ne​va na vra​ta Ba​ni​će​va ure​da po​ku​ca​la je sta​r i​ja mrša​va žena, odje​ve​na u izli​za​ni ka​put
od ne​kakvo​g a jefti​nog ma​te​r i​ja​la i sa ša​r e​nim rupcem na gla​vi. Dje​lo​va​la je po​put sta​r e frajle koja
silnom mrzo​vo​ljom upra​vo odra​đu​je posljed​nje sate svo​g a rad​nog sta​ža. Rekla je da se zove Zora te
da radi kao dostavlja​či​ca kod prokletni​ka iz Ma​g a​zi​na X, koji su joj dužni tri pla​će i regres za go​-
dišnji od​mor, a o bo​žić​ni​ci da se i ne go​vo​r i. U ruci je drža​la sme​đu ku​vertu sred​nje​g a forma​ta, na
ko​joj su se jasno vi​dje​li Ba​ni​će​vo ime i adre​sa.
– To su našli u sto​lu onog pi​janca Sta​ko​r ovskog pa su mi dali da vam od​ne​sem.
– A gdje je on?
– Opo​r avlja se u Zajče​voj bolni​ci. Do​bro mu je. Ne kažu uza​lud da Bog čuva te odvratne pi​jance.
– Zbi​lja mu je do​bro?
– Čujte, kažu da je već po​čeo lo​ka​ti.
– To još ništa ne zna​či – pri​mi​je​ti istra​ži​telj, zna​ju​ći da Šta​kor pri​pa​da onom soju lju​di koji i na​-
kon posljed​nje po​masti smognu sna​g e za još jed​nu ča​ši​cu.
Na​kon što je lju​ti​ta dostavlja​či​ca otišla, Ba​nić raspa​r a ku​vertu i iz nje izvu​če de​se​tak fo​togra​fi​ja,
po sve​mu su​de​ći snimlje​nih u dru​g oj po​lo​vi​ci 1991. go​di​ne, kada je bjesnio najžešći rat. Na jed​noj se
vi​dio Si​ni​ša Smo​ko​vi​na pokraj izgorje​lo​g a srpskog tenka, na dru​g oj kako pije s društvom ispred
spa​lje​ne kuće, na tre​ćoj ga je ka​me​r a uhva​ti​la pri čišće​nju oružja... Bilo je to Ba​ni​ću ne​za​nimlji​vo
sme​će koje nije ni tra​žio od pi​ja​nog no​vi​na​r a. I baš kada se spre​mao vra​ti​ti sli​ke u omotni​cu, i sve
sku​pa ba​ci​ti u ko​ša​r u za otpatke, jed​na od fo​togra​fi​ja pri​vu​če nje​g o​vu po​zornost. Odvo​ji je od osta​lih
i pri​ne​se pro​zorskoj svjetlosti.
Bila je uisti​nu senza​ci​o nalna! Na njoj su bila zagrlje​na dva vojni​ka u maskirnim odo​r a​ma,
snimlje​na ispred ne​ko​g a ne​o bra​nog sla​vonskog ku​ku​r u​zišta. Sta​ja​li su pokraj ma​log mi​no​ba​ca​ča i
poljsko​g a ka​za​na, smi​ja​li se i obo​ji​ca u usti​ma ima​li za​pa​lje​ne ci​g a​r e. Je​dan od njih bio je Si​ni​ša
Smo​ko​vi​na zva​ni Štri​g a, a dru​g i Igor Špi​ler zva​ni Igrač. Dakle, ta su dva tipa bili sta​r i ratni dru​g o​vi!
Ta važna spozna​ja posve je za​kompli​ci​r a​la sve Ba​ni​će​ve pretpostavke i otvo​r i​la to​li​ko no​vih
mo​g uć​nosti da mu se go​to​vo zavrtje​lo u gla​vi. Najvje​r o​jatni​jom mu se ipak či​ni​la ona va​r i​janta pre​-
ma ko​joj su Štri​g a i Špi​ler sve oba​vi​li u doslu​hu i za​jed​no olakša​li Štri​g i​na gazdu za pola mi​li​ju​na
ma​r a​ka. Ali što se do​g o​di​lo na​kon toga? Nije li Štri​g a ubio Igo​r a i uba​cio ono lažno pismo u
poštanski sandu​čić nje​g o​va mla​đeg bra​ta? Nije li već možda u Štri​g i​nim ru​ka​ma onaj ta​janstve​ni do​-
ku​ment što su ga Be​ki​će​vi lju​di ukra​li iz odvjetnič​ke kance​la​r i​je u Gundu​li​će​voj uli​ci, do​ku​ment koji
bi La​ko​tu mo​g ao košta​ti no​vih pola mi​li​ju​na? Sve je ima​lo svo​ju lo​g i​ku, ali i brojne rupe.
Že​le​ći bar na čas po​bje​ći od tog ne​ugod​nog la​bi​r inta na​g a​đa​nja, Ba​nić osta​vi sve, spusti zavje​se
na pro​zo​r i​ma i legne na​uznak, pre​pustivši se dirlji​voj me​đu​igri Mi​le​so​ve tru​be i Coltra​ne​o va sakso​-
fo​na u sklad​bi što se zva​la Fred​die Fre​elo​ader i zvu​ča​la baš kao da je smišlje​na za tjeskob​ne tre​nutke
iz ži​vo​ta jed​nog zagre​bač​ko​g a pri​vatnog de​tekti​va.
Kada se pro​bu​dio, player je mi​r o​vao, a ze​le​na slo​va na nje​g o​vu disple​ju po​ka​zi​va​la su broj
sklad​bi i du​lji​nu tra​ja​nja diska. Ustao je, više i ne misle​ći na vrtogla​ve kombi​na​ci​je što su se ro​ji​le
oko otmi​ce i ubojstva tajku​no​ve žene, po​di​g ao te​le​fonsku slu​ša​li​cu, izvu​kao iz dže​pa posjetni​cu koju
je do​bio u tu​r istič​koj agenci​ji i od​lu​čio provje​r i​ti jed​nu zgod​nu mo​g uć​nost koja nije ima​la baš ni​-
kakve veze s prokle​tim slu​ča​jem u koji se zapleo po​put muhe u pa​uko​vu mre​žu.
– Izvo​li​te – za​čuo se glas gospo​đe Ja​dranke.
– Ba​nić – reče kratko, pi​ta​ju​ći se još uvi​jek ko​li​ko je pa​metno to što radi.
– Oh, vi ste! – razve​se​li se ona. – Jeste li se od​lu​či​li za onaj ho​tel u Ro​senhe​imu?
– Ni​sam... – zbu​ni se on. – Ali sam od​lu​čio o kavi.
– Zna​či, vo​di​te me na kavu?
– Da. Kada bi vam od​g o​va​r a​lo?
– Pa kada vi že​li​te...
Nje​mu zapne glas u grlu. Sada je tre​bao ka​za​ti ono najvažni​je, ono na​kon čega sli​je​di uspjeh ili
la​g a​na ki​ši​ca po​r a​za.
– Bi li vam oko de​vet na​ve​čer od​g o​va​r a​lo?
– Sva​ka​ko – živne lažna gospo​đi​ca. – U sva​kom slu​ča​ju to je bo​lje nego pri​je pod​ne.
– A gdje bismo se našli?
– Pa... na​pi​sa​la sam vam – reče ona prosto​dušno, kao da je to nešto što ne tre​ba ni pi​ta​ti.
Dakle, zva​la ga je u stan, po​misli on sav uzbu​đen, zva​la ga je k sebi, a na kavu za​ci​je​lo nije ni
po​mišlja​la.
Za​do​vo​ljan što je sve tako sjajno prošlo, on usta​ne razmišlja​ju​ći kako utu​ći vri​je​me što ga je di​-
je​li​lo od za​nimlji​va sastanka s ljupkom tu​r istič​kom rad​ni​com. Za​tim se prisje​ti stva​r i koju je od​lu​čio
provje​r i​ti još ono​g a časa kada je na grob​lju auto​mo​bi​la vi​dio spa​lje​ni La​ko​tin audi. Do de​vet na​ve​čer
uisti​nu je imao dosta vre​me​na; na​vu​če ka​put, iza​đe iz sta​na i ode do Ro​ko​ve, gdje mu je bio auto​mo​-
bil. U dže​pu je imao još jed​nu posjetni​cu, onu s ime​nom i adre​som Ru​di​ja Le​pe​na, La​ko​ti​na psa ču​va​-
ra pod otkaznim ro​kom. Kartončić s lo​g o​ti​pom Luc​ky holdinga go​vo​r io je kako bivši po​li​cijski dje​-
latnik sta​nu​je na tre​ćem katu neke zgra​de u To​ma​ši​će​voj uli​ci.
Le​pen je bio sam kod kuće i ne​ma​lo se izne​na​dio spa​zivši Ba​ni​ća na svo​jim vra​ti​ma.
– Samo uđi​te! Nešto ćemo po​pi​ti.
– Jako žu​r im – od​g o​vo​r i istra​ži​telj, pogle​davši pre​ko Ru​di​je​va ra​me​na unutra. Sta​nje dje​lo​vao
više no pristojno te se či​ni​lo da Le​pen ni u čemu ne osku​di​je​va. Ipak, či​nje​ni​ca je bila da je mnoštvo
sasvim pristojno si​tu​ira​nih lju​di, ostavši bez posla, ve​o ma brzo pa​da​lo u po​nor si​r o​maštva, raspro​da​-
ju​ći stva​r i i obi​teljske uspo​me​ne, pri​dru​žu​ju​ći se ne​iz​bježno no​vo​dob​nim pa​r i​ja​ma što se potkraj rad​-
nog vre​me​na tržni​ca okuplja​ju oko smrd​lji​vih kontejne​r a.
– Si​g urno ste došli radi mo​je​g a posla. Jeste li možda pro​našli nešto priklad​no?
– Zapra​vo i ni​sam, ali se stva​r i već sutra mogu pokre​nu​ti s mrtve toč​ke. Do​šao sam zbog jed​ne
uslu​g e koju biste vi meni mogli uči​ni​ti.
Rudi ga pogle​da sav u čudu; takvo što najma​nje je oče​ki​vao.
– Ako sam do​bro shva​tio, tamo u Luc​ky holdingu ču​va​te vrpce koje ka​me​r a ispred ula​za za​bi​lje​-
ži ti​je​kom noći.
– Da... da... – ne​voljko će Le​pen, oči​to ne​za​do​vo​ljan smje​r om u ko​je​mu je kre​nuo razgo​vor.
– Vi​di​te, meni bi tre​ba​la ona koja je snimlje​na noću s četvrto​g a na peti pro​sinca. Biste li je mogli
ukrasti za mene?
– Vi ste po​lu​dje​li! – bi​jesno će Rudi zatva​r a​ju​ći brzo vra​ta.
Ba​nić hitro posta​vi nogu izme​đu vratni​ca i vra​ta.
– Mo​že​te je jed​nostavno za​mi​je​ni​ti praznom ka​se​tom. Nitko to ne bi ni pri​mi​je​tio.
– Slu​šajte, gospo​di​ne Ba​ni​ću, takva bi stvar bila pre​vi​še opasna.
– Što, mogli biste izgu​bi​ti po​sao? – iro​nič​no će istra​ži​telj.
– Samo se vi ša​li​te! Ne zna​te na što su sve spremni ti fini i na​lic​ka​ni ti​po​vi!
– Još ne znam – slo​ži se istra​ži​telj. – Ali se spre​mam sazna​ti. Ako mi po​mogne​te, možda ih uspi​-
jem smjesti​ti onkraj bra​ve.
– Kada biste mi mogli za​jamči​ti diskre​ci​ju i rad​no mjesto, možda bih i... – kao da je pre​mišljao
Le​pen, po​pušta​ju​ći po​la​ko pri​ti​sak na vra​ta.
– Diskre​ci​ju vam mogu za​jamči​ti, ali po​sao ne! Me​đu​tim, imam jed​nu dru​g u stvar za vas. U sto​lu
mog pri​ja​te​lja Ko​ma​r a na​la​zi se spis o tome kako je kod va​še​g a sina Vikto​r a pro​na​đe​no nešto he​r o​-
ina. Kako se to i zašto našlo kod nje​g a, mene uisti​nu ne za​ni​ma. E, vi​di​te, taj moj pri​ja​telj s prvim si​-
ječ​nja od​la​zi u mi​r o​vi​nu. Spis s ime​nom va​še​g a sina može prosli​je​di​ti svom nasljed​ni​ku, a može ga,
kad bude čistio svo​je la​di​ce, i ba​ci​ti u koš.
Le​pen ga je pro​matrao kroz svo​je tamne na​o ča​le, za​ci​je​lo pre​mišlja​ju​ći kakvu od​lu​ku do​ni​je​ti.
Ba​nić nije mo​g ao dugo če​ka​ti.
– Onda, jeste li od​lu​či​li? Što da napra​vi sa spi​som? Da ga baci?
– Da ga baci – po​mirlji​vim će gla​som Rudi, na​kon čega istra​ži​telj po​vu​če nogu.
 U osam na​ve​čer ušao je pod tuš i ostao dugo pod mla​zom vru​će vode, kao da je že​lio sa sebe te​-
me​lji​to spra​ti mi​r i​se svih tih La​ko​ta, Špi​le​r a, Štri​g a, Be​ki​ća... Iza​šavši iz ku​pa​o ni​ce, nađe jed​nu čistu,
još ne​r aspa​ki​r a​nu ko​šu​lju, pa se poč​ne odi​je​va​ti. Iako mu je na​kon vre​lo​g a tuša bilo po​ma​lo hlad​no,
osje​ćao se sasvim do​bro i svje​že. Obu​če po​tom ono odi​je​lo što ga još uvi​jek nije sti​g ao vra​ti​ti Li​di​ji
i pogle​da se u zrca​lo. Sli​ka koju je ugle​dao bila je više no po​r azna; izgle​dao je kao pra​vi pravca​ti
dvo​r ed​ni idi​o t s po​četka de​setlje​ća! Baci to sme​će sa sebe, spre​man da ode u naj​bli​ži bu​tik i kupi
nešto priklad​no, ali je, na​ža​lost, već sve bilo zatvo​r e​no. Tje​še​ći se tlapnjom da žene najvi​še vole
muškarce u ca​su​al odje​ći, izva​di iz orma​r a posljed​nji par čistih tra​pe​r i​ca i na​vu​če onaj isti pu​lo​ver u
ko​je​mu je bio na pro​mo​ci​ji no​vog internet pro​vi​de​ra. Nije izgle​dao bogzna kako, ali je već u tome
što u ovoj dobi nije imao trbu​ha i što je imao go​to​vo svu kosu na gla​vi vi​dio, kako se to često kaže,
svo​ju kompa​r a​tivnu pred​nost.
U de​vet i petna​est, pro​šavši go​to​vo na prsti​ma pokraj ka​fi​ća Kico, po​žu​r i pre​ma Bri​tancu i zasta​-
ne pred prvom od onih ne​ko​li​ko cvje​ćarni​ca razmišlja​ju​ći o tome pri​pa​da li ta Ja​dranka že​na​ma ko​ji​-
ma sva​ka​ko tre​ba do​ni​je​ti cvi​je​će. I kada se već go​to​vo od​lu​čio za je​dan mali aranžman od su​ho​g a
cvi​je​ća i ne​kih bi​lja​ka, pre​ne ga pa​nič​ni ženski glas:
– Ne cvi​je​će! Zar si po​lu​dio!?
Ustuknuo je ko​r ak, dva, spa​zio vlasti​tu kćer i s uža​som se sje​tio kako je obe​ćao da će u de​vet
doći na ve​če​r u. Kako se sad izvu​ći iz toga nevje​r o​jatnog škripca, pi​tao se, ali mu ništa dje​lotvorno
nije pa​da​lo na pa​met. Jest, bio je slo​bo​dan, razve​de​ni muška​r ac koji po vo​lji može upa​da​ti u razne
veze, ali je sve to bila čista, ne​upo​r ab​lji​va te​o ri​ja. Da je re​kao Niki kako upra​vo od​la​zi sta​no​vi​toj ve​-
se​loj gospo​đi Ja​dranki čiji je muž tre​nu​tač​no u Berli​nu, vi​šestru​ko bi po​lu​dje​la. Prvo sto​g a što je
obe​ćao doći na pra​vu englesku ve​če​r u, dru​g o zbog mame, tre​će zbog toga što se upušta u takve stva​r i
baš u času kad Li​di​ja tamo u bolni​ci išče​ku​je ope​r a​ci​ju, četvrto... Nije znao što je bilo četvrto, ali je
bio si​g u​r an da bi se već nešto našlo.
Mislio sam – za​usti da kaže kako ne​izostavno mora do Ko​ma​r a, ali ga ona sa smi​ješkom na licu
pre​ki​ne:
– Ma što si mislio!? Ne do​puštam ti da ku​pu​ješ cvi​je​će! Osim toga, ja bih ga tebi tre​ba​la ku​pi​ti
jer sam bila nepristojna...
– Nema veze! Tu smo stvar već izgla​di​li. Slu​šaj, ve​če​r as bih...
– Mamu će ipak ope​r i​r a​ti sutra, ali rano ujutro. Prva je na redu. Baš se ve​se​lim što si održao ri​-
ječ. Znaš, Tim je re​kao kako ćeš ti već naći na​či​na da se izvu​češ...
Još je je​dan ča​sak u nje​mu ti​nja​la nada kako će se uspje​ti spa​si​ti engleske ve​če​r e, ali je i taj pla​-
mi​čak zgasnuo kad ga je Nika pri​mi​la pod ruku i po​žu​r i​la, re​kavši kako će se ve​če​r a ohla​di​ti.
– Hi, dad! – re​kao je ve​se​lo Tim do​če​kavši ga u ku​harskoj ke​ce​lji. – The supper’s done!
Sje​li su za stol, on je još je​danput pogle​dao na sat razmišlja​ju​ći o tome kako sad Ja​dranka za​ci​-
je​lo sto​ji uz pro​zor če​ka​ju​ći da do​lje na cesti ugle​da nje​g ov auto, a na​kon toga je po​to​nuo pre​davši se
ča​r i​ma pra​ve engleske ve​če​r e.
Prvo je na stol sti​g ao pla​danj s pi​tom na​lik na one iz crta​nih filmo​va i sta​r ih stri​po​va o Bimu i
Bumu.
– Ste​ak and kid​ney pie! – na​ja​vio je po​nosno Tim i razre​zao vre​lo ti​jesto ispod ko​je​g a se po​ja​vi​-
la grozna crna smje​sa koja je za​uda​r a​la na urin.
– Ja ću te poslu​ži​ti – reče Nika, pa mu na ta​njur izva​di dvi​je ve​li​ke žli​ce toga ne​mo​g u​će​g a gu​la​ša
od šni​cli i bu​bre​g a.
 On bo​jažlji​vo zagra​bi vi​li​com malo tog bri​tanskog čuda i sta​vi ga u usta. Struktu​r om je pod​sje​-
ća​lo na staklarski kit, a oku​som ni na što jesti​vo.
– Ova li​je​pa crna boja, to je gravy – tu​ma​či​la mu je Nika pu​nim usti​ma. – Nije li ukusno?
– Što? Pita ili taj gravy?
– Mislim ona​ko ukupno?
– Pa jest... Mislim, čovjek se brzo na​vikne – odvra​ti on dvosmisle​no, pa kre​ne ru​kom pre​ma
zdje​li s pomfri​tom ne bi li tako bar malo popra​vio uža​san okus u usti​ma.
– Sorry! I almost forgot! – pre​du​hitri ga Tim pa po pomfri​tu prospe pola ša​li​ce octa.
Ba​nić se stre​se i naglo odusta​ne od pomfri​ta, a Nika, koja je od​mah shva​ti​la da je za sve kriv
Tim, pogle​da sa​žalno oca, pa mu objasni:
– Engle​zi ni​kad ne jedu pomfrit bez octa.
– To je sva​ka​ko zgo​dan izum – za​misli se Ba​nić. – Mora da je jako fino, ali me da​nas već muči
ki​se​li​na.
– Kome fo​li​r aš, tata? – pogle​da ga ona lju​ti​to. – On te iona​ko ne ra​zu​mi​je, a ja te i pre​do​bro
pozna​jem!
Premda mu je ve​čer bila upro​pašte​na, nije mu bilo do sva​đe. Osta​vio je na miru onaj užas od bu​-
bre​g a i na ta​njur si izva​dio ko​ma​dić ve​li​ke crne ko​ba​si​ce koja je u me​đuvre​me​nu stigla na stol za​jed​-
no s još ne​kim no​vim bri​tanskim de​li​ka​te​sa​ma.
– Evo, na primjer, ovo mi je jako fino – reče on, tru​de​ći se da ga izraz lica ne izda. Prokle​ta
engleska krva​vi​ca ima​la je okus kao da je pu​nje​na pi​lje​vi​nom i mlje​ve​nim sti​r o​po​r om, na​r avno ne​za​-
so​lje​nim i ne​po​papre​nim.
– Black pud​ding – na​migne mu Tim. – It’s de​li​ci​ous!
– Yes, yes... very much de​li​ci​ous – promrmlja on ne​čim na​lik na engleski je​zik, a Nika ga još je​-
danput zlo​voljno pogle​da.
– I što ima novo? Pri​čajte! – upi​ta Ba​nić sve​ča​no kao da na taj na​čin želi ka​za​ti kako je, bar što
se nje​g a tiče, ve​če​r a sretno okonča​na.
– Ima još osli​ća ku​ha​nog u mli​je​ku... sa ze​le​nim graškom – reče ona, premda nije ima​la ni
najma​njeg razlo​g a po​na​da​ti se kako će mu se baš ta stvar do​pasti.
– Pa, ako baš ima pre​vi​še – sasvim pristojno će on – to bi mi mogla za​mo​ta​ti za sutrašnji do​r u​-
čak.
– What did he say? – upi​ta Tim.
– He asked what’s new? – pre​ve​de Nika svom deč​ku.
– Oh, what’s new pussycat! – reče on ve​se​lim, pjevnim gla​som.
Ba​ni​ću odjed​nom pro​le​ti nešto gla​vom i on se sav uki​pi. Da, to je bilo to, po​misli, i sam se ču​de​-
ći kako mu pri​je nije palo na pa​met!
– Što je re​kao? – upi​ta brzo Niku usta​ju​ći od sto​la.
– Što ti je, tata!? – za​ču​di se ona. – Pre​navlja se. To je alu​zi​ja na onu pjesmu. Što je novo, mač​ki​-
ce?
– Tako je! – pljesne on ru​ka​ma, pa po​žu​r i pre​ma pre​dvorju, gdje mu je vi​sio ka​put.
Ona potrči za njim misle​ći valjda kako je izne​na​da po​lu​dio.
 – Oprosti, mala! Nešto mi je palo na pa​met. Mo​r am od​mah provje​r i​ti.
Zna​la je da je to ne​na​da​no lu​di​lo sasvim si​g urno u vezi s nje​g o​vim poslom, ali je ipak osta​la
nasred pre​dvorja, za​ču​đe​na i ne​moć​no ra​ši​r e​nih ruku, dok je on tiho zatvo​r io vra​ta i nestao u mrač​-
nom stu​bištu.
 27.

DOK JE JU RIO AUTOM KROZ NOĆ nije mu više pa​da​la na pa​met ni grozna bri​tanska smje​sa napravlje​na od
svinjskih bu​bre​g a, ni crna ko​ba​si​ca slič​na sla​vonskoj krva​vi​ci, ali ni ve​se​la za​vod​ni​ca iz tu​r istič​ke
agenci​je koju je tako glu​po i nesmotre​no pro​pustio posje​ti​ti. Kre​nuo je gore pre​ma Cmro​ku, odve​zao
se do Mi​r o​g o​ja i izbio na Sre​brnjak s gornje, sje​verne stra​ne. Posvu​da su se to​pi​li sni​jeg i led i cesta
je bila posve prazna. Iz stu​di​ja Ho​me​so​und, pokraj ko​je​g a je pro​šao neg​dje oko po​no​ći, nisu se čuli ni
vi​dje​li zna​ci glazbe​no​g a niti bilo ko​jeg dru​g og ži​vo​ta. Razmišljao je samo o tome kako da se uvu​če u
fitness centar i uzme ono što ga je za​ni​ma​lo. A to je mo​g ao samo noću, tiho i po​tajno, ni od koga za​-
mi​je​ćen.
Ci​je​la je stvar bila u dosjetki, u što​su, i ma ko​li​ko ina​če mozgao i mu​čio se, razmišlja​ju​ći lo​g ič​-
no ni​ka​da ne bi do​šao do rje​še​nja. Naprosto, bio je potre​ban onaj »klik«, onaj izne​nad​ni okret
sklopke u gla​vi na​kon ko​je​g a stva​r i posta​ju oči​te. I sto​g a je bio više no si​g u​r an da klju​čić sa si​lu​etom
mač​ke, onaj isti koji je dva​de​se​tak dana ča​mio u mra​ku po​toplje​ne ško​de, otva​r a jed​na je​di​na vra​-
tašca, vra​tašca Betyne ka​se​te u garde​r o​bi centra Pussycat.
Ba​nić ve​se​lo za​fuć​ka tu glu​pu sta​r u pjesmi​cu, What’s New Pussycat, pa, nasto​je​ći da ga nitko ne
pri​mi​je​ti, za​usta​vi auto i osta​vi ga na ploč​ni​ku pe​de​se​tak ko​r a​ka od zgra​de koju je tra​žio. Na​kon toga
mirnim ko​r a​kom bez​brižno​g a noć​nog še​ta​ča kre​ne pre​ma fitness centru. Sre​ćom, ni tu nije bilo ni​ko​-
ga na uli​ci; ni okašnje​lih pi​ja​na​ca, ni dje​ce koja baš u ovo doba od​la​ze u neki od svo​jih omi​lje​nih
diskoklu​bo​va ili lo​ka​la, ni noć​nih po​zorni​ka koji u sje​vernim, elitni​jim di​je​lo​vi​ma Zagre​ba baš i ne​-
ma​ju pre​vi​še posla.
Ulaz do uli​ce bio je zaklju​čan. Iako noć nije bila ve​dra, tamo po​da​lje jasno je vi​dio u tamu uto​-
nu​li ku​bus ve​li​ke zgra​de na či​jem je pro​če​lju svjetlu​cao ru​ži​časti ne​o nski lo​g o​tip monde​nog vježba​-
lišta. Uz samu zgra​du, među ogo​lje​lim li​pa​ma i divljim keste​no​vi​ma, ure​še​no razno​bojnim ža​r u​lji​ca​-
ma, titra​lo je neko crno​g o​r ič​no drvo ko​je​mu nije znao na​zi​va. Bilo mu je samo jasno da to nije bor
niti jela.
Osvrnuvši se na sve stra​ne i pa​ze​ći na integri​tet svo​g a no​vog engleskog ka​pu​ta ugled​ne marke
Mc​Gre​gor, Ba​nić lako presko​či oni​žu ogra​du i pođe pre​ma zgra​di. Posve oče​ki​va​no, ulaz je bio
zaklju​čan, i to si​g urnosnom bra​vom koja je svo​jom ozbiljnošću na​di​la​zi​la mo​g uć​nosti nje​g o​va
džepnog no​ži​ća. Na​silno razbi​ti stakle​ni ulaz i pri​tom pro​bu​di​ti mno​g e usnu​le susje​de, či​ni​lo mu se
posve su​lu​dim. La​ko​ćom i brzi​nom obazri​vi​jeg tata, Ba​nić kre​ne oko kuće na​da​ju​ći se da će ima​ti to​-
li​ko sre​će i otkri​ti »sla​bo mjesto« zgra​de kroz koje bi se mo​g ao uvu​ći. No ta se nada ubrzo po​ka​že
sasvim ja​lo​vom. Male izbo​či​ne na zi​do​vi​ma bile su pre​ve​lik iza​zov i za free-climbe​ra, da bi se dosko​-
či​lo do balko​na ko​jim je bio opko​ljen kat, bila je potreb​na vješti​na bo​lje​g a motka​ša, a za provla​če​nje
kroz niski po​drumski po​drum konsti​tu​ci​ja cirkuskog pa​tuljka. Da je imao pe​njač​ke spo​sob​nosti
petna​esto​g o​dišnjeg kli​pa​na, još bi se možda i uspio po​pe​ti na vi​so​ku krošnju vlažne lipe i s nje​zi​na se
vrha ne​ka​ko pre​ba​ci​ti na skliski krov, na ko​je​mu je još bilo malo sni​je​g a, ali bi i ta akro​ba​ci​ja vrlo
lako mogla završi​ti obra​dom u tra​uma​to​loškoj sta​ni​ci.
Pa ipak, kružna potra​g a oko pri​zemlja kuće ima​la je smisla! Uz rub zgra​de, pokraj zimze​le​na
grmlja, neka je ne​o prezna bu​da​la osta​vi​la pra​ve pravca​te ljestve. Za​ci​je​lo čovjek koji se nji​ma poslu​-
žio dok je po onom crno​g o​r ič​nom sta​blu vje​šao ukrasne ža​r u​lji​ce. Ba​nić uzme teške ljestve, dašću​ći
ih po​digne i sa za​do​voljstvom otkri​je da sežu do balko​na na katu.
 Po​pevši se na balkon, sagne se i kre​ne uzduž zgra​de, otkrivši vrlo brzo kako je vlasni​ca ima​la
do​bar obi​čaj noć​nog provjetra​va​nja dvo​r a​ne za vježba​nje. Na​ime, je​dan od pro​zo​r a bio je malo od​-
škri​nut, ali se kro​za nj čak ni čovjek sasvim ma​le​na rasta ne bi mo​g ao pro​vu​ći. Klekne brzo na tlo
balko​na, za​vu​če ruku unutra i na​po​r om očajni​ka po​ku​ša onespo​so​bi​ti me​ha​ni​zam za otva​r a​nje pro​zo​-
ra. Na​kon de​se​tak mi​nu​ta na​porna posla, kada mu je već cu​r ak zno​ja kre​nuo niz vrat pod ko​šu​lju, me​-
ha​ni​zam po​pusti i pro​zor tresne na parket razbivši se uz pri​lič​no gla​san, izdajnič​ki pra​sak. I sam
upla​šen tom ne​na​da​nom i ne​že​lje​nom bu​kom, Ba​nić legne na mo​kar balkon i poč​ne po​zorno pro​-
matra​ti hoće li na ko​joj od susjed​nih zgra​da zasja​ti pro​zorsko svjetlo. Ništa se nije do​g a​đa​lo, osim
što mu je novi ka​put bi​vao sve vlažni​ji i prlja​vi​ji.
Ča​sak kasni​je uvu​kao se u dvo​r a​nu za vježba​nje i po​šao pre​ko škri​pa​vog parke​ta pre​ma vra​ti​ma
iza ko​jih je bila garde​r o​ba s me​talnim ka​se​ta​ma, zna​ju​ći kako taj tihi zvuk vani iona​ko nitko ne bi
mo​g ao čuti.
Tek kada se na​šao pred onim tro​r e​dom ka​se​ta, dosje​ti se jadu. Bilo ih je de​ve​de​se​tak, ima​le su
red​ne bro​je​ve, ali na klju​či​ću sa si​lu​etom mač​ke nije bilo ni​kakva bro​ja niti bilo kakve ozna​ke. Žene
su za​ci​je​lo do​bro zna​le koja je ka​se​ta čija i ne​pogre​ši​vo ih otva​r a​le, a on je sada, po​put la​bo​r a​to​-
rijskog majmu​na koji tre​ba otvo​r i​ti ku​ti​ju pod či​jim je poklopcem ba​na​na, mo​r ao kre​nu​ti re​dom. Na​-
kon što je, pipka​ju​ći u mra​ku, provje​r io ci​je​li do​nji red ne otvo​r ivši pri​tom ni​je​dan od pregra​da​ka,
opsu​je po​luglasno pa se za​misli, sve više si​g u​r an kako na taj na​čin neće napra​vi​ti ništa. Svjestan da je
to krajnje ri​zič​no, ali ne​ma​ju​ći dru​g o​g a izla​za, upa​li svjetlo pa poč​ne brzo provje​r a​va​ti sred​nji red.
Sada je sve išlo bar pet puta brže, ali klju​čić i da​lje nije otva​r ao ni​je​dan od pregra​da​ka. Osje​ćao se
već po​put onog su​di​o ni​ka igre Čovje​če, ne lju​ti se koji sa​ti​ma baca koc​ku koja se ni​ka​ko ne želi za​-
usta​vi​ti na bro​ju šest. Prokle​ta ve​čer, razmišljao je lju​ti​to. Najpri​je je čari koje mu je nu​di​la slo​bo​do​-
umna tu​r istič​ka dje​latni​ca za​mi​je​nio groznom engleskom ve​če​r om, a sada se s ovim prokle​tim bra​vi​-
ca​ma uva​lio u još veću ne​vo​lju, premda se či​ni​lo da od black pud​dinga i pomfri​ta s oc​tom veće ne​vo​-
lje i nema.
Ipak, bra​vi​ca pred​zad​nje ka​se​te po​pusti, vra​tašca se otvo​r e i pred njim se po​ja​vi posljed​nja
Betyna tajna. Ko​pao je brzo po pregratku ba​ca​ju​ći na pod sve što ga nije za​ni​ma​lo: dva para sku​pih
ta​li​janskih te​ni​si​ca, fini tri​ko za vježba​nje, ruč​nik s izve​ze​nim mo​nogra​mom, tanku svjetlu​ca​vu tre​-
nirku marke Nike...
Na kra​ju, uz samu stražnju sti​jenku pregratka, na​la​zio se crni plasti​fi​ci​r a​ni fascikl, zatvo​r en ne​-
čim što je moglo biti odvjetnič​ki pe​čat. Raskopča vlažni ka​put, po​digne pu​lo​ver, sta​vi pod nje​g a taj
dra​g o​cje​ni pred​met pa uga​si svjetlo i po​žu​r i van. A kada je već bio na ula​zu u dvo​r a​nu, s pra​vom mu
se uči​ni da je ipak bio pre​vi​še ne​o pre​zan. Što će biti ako već sutra vlasni​ca Pussyca​ta oba​vi​jesti Krstu
La​ko​tu kako je netko pro​va​lio u centar i obio Betyn pregra​dak? Vra​ti se sto​g a pa brže-bo​lje potrpa
stva​r i na nji​ho​vo mjesto, zatvo​r i vra​tašca i zaklju​ča ih.
Spustio se brzo niz ljestve, po​lo​žio ih među grmlje, a ča​sak na​kon toga presko​čio ogra​du i za​-
ma​lo sru​šio čovje​ka s bo​com u ruci, koji je upra​vo te​tu​r ao tim di​je​lom ploč​ni​ka.
– Je​bo​te, kaj si me pre​pa​li – vrisne čovjek, a boca mu ispad​ne iz ruke.
Ču​dom, ili sre​ćom, nije se razbi​la. Pi​ja​nac se sagne, po​digne je i pogle​da u svjetlu obližnje ulič​-
ne svje​tiljke, pa s olakša​njem zaklju​či:
– Sko​r om si mi sje​bal go​r i​vo! A svud je već fajront. O, Bože, ka​kav horror od noći!
Ali Ba​nić ga više nije slu​šao; brzim ko​r a​kom, go​to​vo trče​ći, žu​r io je pre​ma svom auto​mo​bi​lu.
Bilo je oko tri izjutra kada je, sam u svo​joj rad​noj sobi, sta​vio na​đe​ni fascikl pod snop ja​ko​g a
svjetla, otvo​r io ga i iz nje​g a izvu​kao dva arka sitno ispi​sa​na pa​pi​r a, je​dan na hrvatskom, dru​g i na
engleskom je​zi​ku. Bio je si​g u​r an da je ri​ječ o ne​če​mu silno važnom, o ne​če​mu što je za​kompli​ci​r a​lo
više ži​vo​ta, i kao prljav i ne​častan trag osta​vi​lo za so​bom čak i ne​ko​li​ko le​še​va. Ali što je to, upi​tao
se, dok su mu ruke la​g a​no za​drhta​le.
Na dva arka pa​pi​r a, ispi​san sitnim kompju​torskim slo​vi​ma bez pro​r e​da, na​la​zio se svo​jevrstan
brač​ni ugo​vor sklopljen u travnju 1992. go​di​ne. Iako su se Krsto La​ko​ta i nje​g o​va žena Bety Key
vjenča​li još 1990. u Londo​nu, ugo​vor je bio sta​no​vi​ti aneks koji je re​g u​li​r ao nji​hov bu​du​ći brač​ni od​-
nos na​kon što je Bety uni​je​la u brak svo​tu od petsto ti​su​ća engleskih funti.
Ba​nić se od​mah dosje​ti o čemu je ri​ječ! Bila je to tvarna potvrda pri​če što ju je one snježne ve​če​-
ri čuo u ho​te​lu Inter-Conti​nental od Engle​za koji je di​je​lio ime i pre​zi​me s ču​ve​nim ju​na​kom Ca​sa​-
blance. Ugo​vor se, dakle, od​no​sio na Betyno nasljed​stvo koje je do​bi​la natje​r avši bra​ću da pro​da​ju
dio imetka što su ga nasli​je​di​li od po​kojna oca.
U to vri​je​me Krsto La​ko​ta, koji je upra​vo za​po​či​njao svoj po​bje​do​nosni put kroz la​bi​r inte
pretvorbe, slu​že​ći se svim sred​stvi​ma što su se u takvoj ope​r a​ci​ji po​ka​zi​va​la dje​lotvorni​ma, nije mo​-
gao ni sa​nja​ti da će mu go​to​vo s neba kapnu​ti tako po​za​ma​šan po​četni ka​pi​tal. Ako su to​li​ki šti​će​ni​ci
za javnost ano​nimne moći i lju​bimci zvi​jezda s neba dnevne po​li​ti​ke ostva​r i​li pra​ve poslovne impe​r i​-
je, ulo​živši u ostva​r e​nje svo​je​g a sna to​li​ke pa​pi​r e, među ko​ji​ma nije bilo ni​jed​ne novča​ni​ce, tada je
Krsto bio na najbo​ljem putu da že​ni​nim novcem stekne bar pet puta više od njih.
Ali mu​dra Bety, koja je zna​la da ništa nije vječ​no, da pro​pa​da​ju drža​ve, moć​ni​ci, re​ži​mi i lju​-
bimci na​r o​da, vje​r e, fi​lo​zo​fi​je, pa čak i ci​je​le ci​vi​li​za​ci​je, te da u skla​du s tim može pro​pasti i obič​ni
brak, htje​la je ne​ka​ko zašti​ti sebe i svo​je nasljed​stvo. U to vri​je​me, još uvi​jek znatno bo​g a​ti​ja od svog
supru​g a, sklo​pi​la je s njim po​se​ban ugo​vor ko​jim mu je do​pusti​la da za svo​je poslovne inte​r e​se
anga​ži​r a cje​lo​kupno nje​zi​no nasli​je​đe, bez nje​zi​na nad​zo​r a i po​seb​na do​pušte​nja, ali ga je istim ugo​-
vo​r om i obve​za​la da joj u slu​ča​ju raski​da bra​ka, bez ob​zi​r a na to tko za nj bio kriv ili tko ga zatra​žio,
vra​ti svo​tu koju je uni​je​la u brač​nu za​jed​ni​cu.
Na​kon te odred​be do​la​zio je i čla​nak što se po​ka​zao kob​nim za mno​g e koji su se u tom vrzi​nu
kolu za​tekli. U slu​ča​ju da u tre​nutku razvo​da imo​vi​na znatno nad​ma​ši nje​zi​nih pola mi​li​ju​na funti
sterlinga, Krsto La​ko​ta du​žan joj je pre​pusti​ti stvarnu po​lo​vi​cu imetka. Dakle, po​lo​vi​cu tvrtki, sred​-
sta​va s bankovnih ra​ču​na, vri​jed​nosnih pa​pi​r a, kuća, umjetni​na, auto​mo​bi​la, svih nekretni​na i
pokretni​na, jed​nom ri​je​čju, po​lo​vi​cu ci​je​le »ga​laksi​je La​ko​ta«!
Na taj je na​čin ra​ci​o nalna Engleski​nja, poslu​šavši za​ci​je​lo savjet kakvo​g a do​brog odvjetni​ka, že​-
lje​la iz​bje​ći mo​g u​ću besko​nač​no dugu sud​sku gnja​va​žu u ko​joj bi, u slu​ča​ju razvo​da, mo​r a​la go​di​na​-
ma do​ka​zi​va​ti što je uni​je​la u brak, što je naknad​no stekla i slič​no, te na kra​ju možda i ne do​bi​ti ništa
više od ulo​g a ili za nje​zin ži​votni stil bezna​čajne ali​menta​ci​je.
Stvar je bila više no jasna! Bety je namje​r a​va​la na​pusti​ti muža te je zatra​ži​la ispu​nje​nje ugo​vo​r a.
Kako su ime​tak Krste La​ko​te neki me​di​ji pro​cje​nji​va​li i na više od mi​li​jardu ma​r a​ka, po​lo​vi​ca tog
bo​g atstva, što bi ga tre​bao pre​pusti​ti Bety odve​la bi ga ravno u pro​past. I tad je nasta​la su​lu​da trka za
ugo​vo​r om koji je, možda već go​to​vo i za​bo​r avljen, osam go​di​na ča​mio u pre​tincu odvjetnič​kog ure​-
da i koji su, pre​ma po​seb​noj odred​bi, mogli po​dignu​ti samo ako se kod odvjetni​ka po​ja​ve isto​dob​no.
Mala pred​nost bila je na Betynoj stra​ni. Pri​je no što je zatra​ži​la razvod, do​ko​pa​la se ugo​vo​r a kako bi
ga pro​ve​la u dje​lo, dok ga se nje​zin muž nasto​jao do​mo​ći kako bi ga uništio. Na kra​ju se do​g o​di​lo
ono što za​ci​je​lo ni ona ni on nisu že​lje​li: niti je Bety uspje​la ostva​r i​ti odred​be ugo​vo​r a, niti ga je La​-
ko​ta uspio uništi​ti!
Na​r avno, sada kada je Bety bila mrtva, La​ko​ta se nije tre​bao bo​ja​ti kako će s ne​kim mo​r a​ti po​di​-
je​li​ti svo​je carstvo, ali je ugo​vor sve​jed​na​ko imao svoj smi​sao: bio je ja​san optužni ma​te​r i​jal koji ga
je či​nio te​me​lji​to sumnji​vim i od​g o​vornim za že​ni​nu strašnu sud​bi​nu.
Ali, upi​ta se Ba​nić posve opravda​no, nije li se La​ko​ta, uspi​nju​ći se vrtogla​vim stu​bištem bo​-
gatstva i moći, već na​šao iznad one stu​be gdje do​ka​zi te vrste ne​ma​ju ni​kakve dje​lotvornosti? I kome
uopće posta​vi​ti to pi​ta​nje? Do​g a​nu, Za​dri, či​ta​o ci​ma Ma​g a​zi​na X ili oni​ma koji neg​dje tamo u ne​-
beskim izmagli​ca​ma mu​dro šute pod svo​jim obra​zi​na​ma?
Pred​ba​cu​ju​ći sa​mo​me sebi što se uvi​jek izno​va bavi poslo​vi​ma u ko​ji​ma za​ba​da​nje nosa u tuđe
stva​r i do​no​si samo ne​vo​lju i po​tište​nost, Ba​nić vra​ti ugo​vor u fascikl, od​lo​ži ga u la​di​cu sto​la, a za​-
tim uklju​či player i pusti sjajnu sklad​bu I Know Abo​ut The Life, i to sasvim tiho, u skla​du s ovim di​je​-
lom noći u ko​jem tre​ba pošto​va​ti tuđe pra​vo na san. I premda je na kra​ju iz garde​r o​be jed​ne glu​pe
vježbač​ke insti​tu​ci​je uspio iščeprka​ti jed​nu tako važnu stvar, ipak mu se sve više či​ni​lo da je od​mah,
otprve, tre​bao oti​ći tamo kamo je i kre​nuo, lažnoj gospo​đi​ci Ja​dranki.
Za​bo​r avlja​ju​ći da je već go​to​vo pola če​ti​r i, on okre​ne nje​zin broj, razmišlja​ju​ći o svim mo​g u​-
ćim du​ho​vi​tim ispri​ka​ma ko​ji​ma bi se mo​g ao opra​ti i na​ja​vi​ti joj se za sutra.
– Izvo​li​te – čuo je nje​zin sne​ni glas.
– Ba​nić ov​dje – hitro će on, spre​man sve brzo okre​nu​ti na šalu.
– Žao mi je... pogri​je​ši​li ste broj – za​čuo je nje​zin ravno​du​šan glas pri​je no što mu je spusti​la
slu​ša​li​cu.
 28.

SNI JEG ŠTO SE BRZO TO PIO GORE NA KRO VU cu​r io je pre​ko lo​ših olu​ka zgra​de u pro​la​zu ki​ne​ma​togra​fa
Apo​lo tako jako da se čovje​ku koji bi, za​bavljen svo​jim pi​ćem, sje​dio uz pro​zor ka​fi​ća Kico moglo
uči​ni​ti kako vani li​je​va kiša. Za jed​no obič​no rad​no do​pod​ne u lo​ka​lu je bilo i pre​vi​še živo, tako da je
Zdenka je​dva uspi​je​va​la poslu​ži​ti sve te lju​de koji su je sa​li​je​ta​li najrazli​či​ti​jim na​r udž​ba​ma. Oso​bi​tu
je nervo​zu i ga​la​mu u ci​je​lo ozra​čje uno​sio gospon Ma​r i​jan, koji je, oso​ko​ljen no​vinskim na​pi​si​ma,
bo​jovnič​ki po​zi​vao na zbi​ja​nje svih hrvatskih re​do​va i obra​nu vje​kovnih nam inte​r e​sa koji su bili
ugro​že​ni bošnjač​kim po​se​za​njem za sta​no​vi​tim Martin Bro​dom.
– Pa, pizda mu ma​te​r i​na! – pso​vao je beskrajno ljut te​le​vi​zijski inka​sa​tor. – Ne buju nam valjda ti
Musli​ći zdi​pi​li najlepše de​lo​ve Hrvatske!
Na​kon toga je, bu​du​ći su i tu stvar jutrošnje no​vi​ne pro​ble​ma​ti​zi​r a​le, oštro i bespošted​no na​pao
Haški tri​bu​nal, tvrde​ći kako tamo tre​ba posla​ti Clinto​na, za što je imao vrlo ne​o bič​ne argu​mente.
– Pa kaj ni ratni zlo​či​nac tip ka’ je ženskoj dal da mu dva​najst put po​pu​ši, a ni​jemput je ni
šiknul!?
Šanke​r i​ca Zdenka, koja je zna​la uzrok ci​je​le te pred​sta​ve pune bi​je​sa, pri​šapnu​la je Ba​ni​ću kako
je gospon Ma​r i​jan da​nas ne​mo​g uć samo zato što su mu, una​toč sve​ča​nim obe​ća​nji​ma u no​vi​na​ma,
jutros iskopča​li stru​ju koju zbog mi​zerne mi​r o​vi​ne nije pla​ćao još od svib​nja. Beskrajno vje​r an svo​-
joj stranci, imao je i pre​vi​še po​no​sa da bi takvo što priznao, pa se ra​di​je ba​cio na he​r ojsku obra​nu
hrvatskih gra​ni​ca i teško so​to​ni​zi​r a​nje me​đu​na​r od​ne za​jed​ni​ce. Baš kao da mu je stru​ju isklju​čio
NATO na na​g o​vor Eju​pa Ga​ni​ća!
Slu​ša​ju​ći stalne ja​di​kovke Kem​bre koji se ža​lio kako ga da​nas žiga jetra, te kako ni​kad više u
džin s to​ni​kom neće stavlja​ti je​be​ni li​mun, Ba​nić je pi​juc​kao svo​ju pri​je​pod​nevnu kavu pro​matra​ju​ći
mla​do​g a po​li​cajca koji je pri​lič​no dugo ispi​ti​vao Paka o sta​no​vi​tom Zvonku Brda​r i​ću, pomno bi​lje​-
že​ći sve izja​ve. Na kra​ju je po​li​ca​jac pregle​dao dra​ma​tič​no upro​pašte​ne ostatke Pa​ko​ve osob​ne
iskazni​ce, unio i nje​g o​ve po​datke u no​tes, upo​zo​r io ga kako sva​ka​ko mora izva​di​ti nove do​ku​mente i
oti​šao za svo​jim poslom.
– Tko ti je taj Zvonko Brda​r ić? – upi​ta ga Ba​nić čim se vra​tio k sto​lu.
– Kak ko!? – za​ču​di se Pako kao da je to samo po sebi jasno. – Pa Flegma, moj bra​tić.
– Kaj dro​to​vi ima​ju s njim? – upi​ta Kem​bra.
– Ućorki​r a​li su ga.
– Za​kaj? Zato ka’ je fort u tramva​ju.
– Ni​kaj ti ne razmeš, Kem​bra! – lju​tio se Pako. – Ha​pi​li su ga kad je kral geltašle u de​vetki.
– Zna​či, to je bilo to usavrša​va​nje zbog ko​je​g a je do​šao iz Ga​r ešni​ce – zaklju​či Ba​nić.
– Kaj si ti, morti, na stra​ni mu​r i​je!? – pro​testi​r ao je ki​no​o pe​r a​ter. – Kral je geltašle, al onak na
pošten na​čin! Ni​kad ni kral bokči​ji, a bo​g a​ti se ionak ne voze u tramva​ju neg u svo​jim ko​li​ma. Osim
toga, bil je sto​postotni pe​hist. U po​ne​dje​ljak je drmnul tri geltašla s ukupno tristo dvajst kuna, al su ga
zato dva​put ha​pi​li kak se vozi bez karte. A to ti je četri stotke glo​be, moj Kem​bra. Četri stotke! Kad si
zad​nji put imal četri stotke u žepu?
 – Zna​či, bil je osam banki u pa​si​vi – zaklju​či Kem​bra.
– Neg kak! Prošlu su​bo​tu imal je takvu smo​lu da su nje​mu drmnu​li geltašl i uru...
– Kakvu sad uru? – za​ni​ma​lo je Kem​bru koji se stalno desnom ru​kom pri​drža​vao za ono mjesto
gdje mu se na​la​zi jetra.
– Ca​sio! Ja sam mu je pro​dal. Deč​ko je čist u redu, al zbi​ljam nema sre​će! Časna reč!
– Sada će do​bi​ti bar go​di​nu dana be​zuvjetno – pri​mi​je​ti Ba​nić.
– Al bu se vrnul za šest me​se​ci. Pazi kaj ti ve​lim! – ve​se​lo je tu​ma​čio Pako. – U gajbi se uvek do​-
bro po​na​šal! Zad​nji put je na​učil ko​ša​r ač​ki za​nat. Uzme hrpu šiba i za čas sple​te fo​te​lju kak iz du​ća​na.
I baš u tre​nu kada je Pako najžešće bra​nio mo​r alni lik svog zlosretnog bra​ti​ća iz Ga​r ešni​ce, za
sto​lom se po​ja​vi šanke​r i​ca Zdenka.
– Gospon Ba​nić, tu vas vani tre​ba ne​ka​kav deč​ko. Bil je kod vas, al veli da vam je kance​la​r i​ja
zaklju​ča​na.
Ba​nić usta​ne i pri​đe vra​ti​ma pokraj ko​jih je sta​jao mo​mak, najvje​r o​jatni​je mla​đi od dva​de​set go​-
di​na, drže​ći u ruci pred​met na​lik na knji​g u, do​bro za​mo​tan u ša​r e​nu najlonsku vre​ći​cu.
– Vi ste Ni​ko​la Ba​nić? – upi​ta mla​dić čim ga je spa​zio, pa mu tutne u ruke pa​ke​tić. – Rekli su mi
da vam ovo dam.
– Tko vam je re​kao? Što je unutra?
– Re​če​no mi je da ćete od​mah sve shva​ti​ti – prepla​še​no će došljak, pa, gle​da​ju​ći nije li tko vi​dio
što je ura​dio, klisne brzo pre​ma Ili​ci.
Ba​nić razmo​ta najlon i pred nje​g o​vim se oči​ma po​ja​vi ku​ti​ja s vi​de​o ka​se​tom na či​jem je hrptu
bio flo​maste​r om na​pi​san nad​ne​vak 4/5. XII.
– Kaj si do​bil porni​će? – upi​ta ga Pako koji je upra​vo izla​zio iz ka​fi​ća.
Ne oba​zi​r u​ći se na ki​no​o pe​r a​te​r a koji je baš u tom kinu, pri​je no što ga je zasko​či​la du​hovna ob​-
no​va, odvrtio bar ne​ko​li​ko sto​ti​na ame​r ič​kih tvrdih porni​ća, Ba​nić kre​ne pre​ma svom ure​du shva​tivši
da je dje​čak bio teklić Ru​di​ja Le​pe​na, možda čak i nje​g ov sin. Uđe u sobu, uklju​či te​le​vi​zor, uba​ci ka​-
se​tu u vi​de​o re​korder, pa se s da​ljinskim upravlja​čem u ruci za​va​li u fo​telj i pri​tisne taster s ozna​kom
play.
Na ekra​nu se po​ja​vi crno-bi​je​la sli​ka ula​za u upravnu zgra​du Luc​ky holdinga. Ka​me​r a iznad vra​-
ta ima​la je popri​lič​no ši​r ok objektiv, ali ono što je uspje​la sni​mi​ti nije bilo oso​bi​to za​nimlji​vo. Vi​dio
se dio ceste ispred holdinga, ploč​nik na suprotnoj stra​ni, malo zimze​le​ne ži​vi​ce i gusti sni​jeg koji je
po​ma​lo zasti​r ao taj škrti pri​zor. U do​njem desnom kutu vi​dio se da​tum, dakle četvrti pro​sinca, a ispod
da​tu​ma toč​no vri​je​me: osam sati i dvi​je mi​nu​te. Na​kon petna​estak mi​nu​ta, za ko​jih se ispred zgra​de
baš ništa nije do​g o​di​lo, Ba​ni​ću se uči​ni da se na​la​zi na festi​va​lu avangard​nog filma i gle​da djelce čija
je je​di​na di​na​mi​ka u brzom pro​to​ku se​kundi na brojča​ni​ku u dnu ekra​na. Ka​se​ta je ima​la ozna​ku E-
300, bila je snimlje​na LP-tehni​kom, što je zna​či​lo da za nje​zi​no de​taljno pregle​da​va​nje tre​ba utro​ši​ti
pu​nih de​set sati. Ne​ma​ju​ći ži​va​ca zu​r i​ti u taj sta​tič​ni pri​zor, Ba​nić za​usta​vi tra​ku i pre​ba​ci vi​deo na
brzo pre​mo​ta​va​nje. Znao je da će se ono što se do​g o​di​lo oko dva posli​je po​no​ći moći vi​dje​ti kad
brojka na disple​ju po​ka​že da se pre​mo​ta​lo oko šest sati snimlje​nog ma​te​r i​ja​la. Za​usta​vi vi​deo malo
pri​je toga i po​novno pri​tisne play.
Sni​jeg je i da​lje pa​dao, možda nešto sla​bi​je, a na cesti ispred zgra​de nije se dala za​mi​je​ti​ti ni​-
kakva promje​na, osim da​tumske. Sada je, na​ime, već bio peti pro​sinca. U je​dan sat i pe​de​set šest mi​-
nu​ta, pre​ko sni​je​g om do​bra​no za​me​te​ne ceste, pretrča​lo je nešto na​lik na li​si​cu. Ili je to možda ipak
bila samo mač​ka? Na​kon toga po​novno zavla​da ne​za​nimlji​va bezlič​nost. I baš kada je po​mislio kako
se do​mo​g ao besko​r isna ma​te​r i​ja​la ili kako su mu po​dva​li​li pogrešnu vrpcu, na ekra​nu nešto tako
jako bljesne da je sli​ke na ne​ko​li​ko se​kundi posve nesta​lo. Od​mah s bljeskom za​ču​je se i snažna
eksplo​zi​ja koju je, za​ci​je​lo nekva​li​te​tan, mikro​fon od​mah pretvo​r io u glasno krča​nje. Ali kako je
auto​mo​bil bio neg​dje po​da​lje, dakle posve izvan vid​nog po​lja ka​me​r e, ništa se bitno nije moglo vi​-
dje​ti, čak ni do​la​zak na​vod​nog lo​po​va. Na​kon ne​ko​li​ko ča​sa​ka sli​ka se vra​ti na ekran, tre​pe​r a​va,
mutni​ja i svjetli​ja, što je za​si​g urno bilo poslje​di​ca po​ža​r a koji je neg​dje u bli​zi​ni proždi​r ao auto​mo​-
bil i ti​je​lo nesretni​ka koji je u nj ušao.
Ću​te​ći da više nije sam u sobi, Ba​nić se okre​ne i ugle​da Ju​r i​cu Špi​le​r a kako, sto​je​ći mu za le​đi​-
ma, ra​dozna​lo pro​matra sli​ku na ekra​nu. Ušao je u stan tiho po​put lo​po​va i za​bu​ljio se u pri​zor koji
je i Ba​nić pro​matrao.
Ra​zo​ča​r an što na tra​ci nije bilo ništa ko​r isno​g a, Ba​nić uga​si vi​deo i pusti vrpcu da se pre​mo​ta na
po​če​tak.
– Bili su jutros kod mene – reče Mali, koji je najvje​r o​jatni​je baš zbog toga do​šao istra​ži​te​lju, sve
više ga do​življa​va​ju​ći kao svog mento​r a. – Dvo​ji​ca. Je​dan u ci​vi​lu, dru​g i u odo​r i...
– I što si im re​kao?
– Sve što sam znao o Igo​r u... osim... osim ono​g a u vezi s Gorskim ko​ta​r om.
– No, krasno! – pri​mi​je​ti Ba​nić. – Ako to otkri​ju, ne piše ti se do​bro. Jesi li mene spo​mi​njao?
– Je​sam – potvrdi on. – Ali im ni​sam ništa re​kao o onoj torbi iz prtljažni​ka.
– To možda i nije loše – za​misli se istra​ži​telj.
– Je li vam torba po​mogla?
Ne že​le​ći mu ništa ka​za​ti o tome kako je, pro​va​livši u glu​pi monde​ni centar za ski​da​nje sala i ce​-
lu​li​ta, prekršio sve pro​fe​si​o nalne re​g u​le, Ba​nić kimne potvrd​no, a za​tim mu ukratko objasni:
– Na​šao sam do​kaz iz ko​je​g a se vidi da Igor nije oteo La​ko​ti​nu ženu. On ju je, do​du​še, pri​silno
odveo iz one vile, ali je sva pri​li​ka da su ga za to anga​ži​r a​li La​ko​ti​ni lju​di. Čini se da se nije ra​di​lo o
pra​voj otmi​ci nego o obli​ku zastra​ši​va​nja. Bety je bila malo zlo​česta i La​ko​ta ju je, kao pra​vi patri​-
jarhalni muž, samo htio do​vesti pa​me​ti.
– Ali otku​da onda u no​vi​na​ma sve one pri​če o otmi​ci? – s pra​vom je pi​tao Ju​r i​ca Špi​ler.
– To je malo pre​kompli​ci​r a​na pri​ča za tvo​je uši! – nad​moć​no će Ba​nić ko​je​mu su još uvi​jek ne​-
dosta​ja​li dje​li​ći nužni da se ci​je​la mutna sto​r i​ja potpu​no re​konstru​ira.
– A je li pre​kompli​ci​r a​no za moje uši i to gdje mi se sada na​la​zi brat? – upi​ta Mali gla​som pu​-
nim gorči​ne. – Četvrto​g a na​ve​čer oti​šao je od kuće i ota​da ga nema. Mislio sam da je u Nje​mač​koj,
ali ste me baš vi uspje​li ra​zuvje​r i​ti. Kad već zna​te da nije u Ro​senhe​imu, onda re​ci​te gdje je!
Da, četvrtog pro​sinca na​ve​čer, kako je to posvje​do​čio ka​ma​tar Bo​hu​tinski, Igor Špi​ler kre​nuo je
po zaslu​že​nu pla​ću. Kre​nuo je ono​me za koga je i oba​vio po​sao, kre​nuo je, dakle, Krsti La​ko​ti, s ko​-
jim ga je mo​r ao po​ve​za​ti nje​g ov sta​r i ratni drug Štri​g a. Razmišlja​ju​ći tako, Ba​nić shva​ti da je ma​lo​-
čas teško pogri​je​šio. Pregle​dao je pogrešni dio vrpce!
Sto​g a po​novno uklju​či vi​de​o re​korder i poč​ne pregle​da​va​ti vrpcu od po​četka. Sada je bio mi​r an i
strpljiv, zna​ju​ći da će mu trud biti nagra​đen.
I baš u tre​nu kada je ozna​ka u do​njem desnom kutu po​ka​za​la da je osam sati i četrde​set šest mi​-
nu​ta, na ekra​nu se po​ja​vi onaj kome se i na​dao. Upra​vo u taj čas pred vra​ti​ma se po​ja​vio Igor Špi​ler u
du​g om ka​pu​tu i s tamnom vu​ne​nom ka​pi​com na gla​vi. Pozvo​nio je, po​če​kao malo, protrljao ruke kao
da mu je hlad​no, a za​tim je bra​va škljoc​nu​la, Igor je otvo​r io vra​ta i ušao. Ba​nić poč​ne ubrza​no pre​-
mo​ta​va​ti osta​tak vrpce, ali na njoj, osim ono​g a bljeska i de​to​na​ci​je, nije bilo za​bi​lje​že​no ništa važno.
Dakle, Igor Špi​ler ušao je na glavni ulaz upravne zgra​de, ali iz nje nije iza​šao...
Ba​nić uga​si vi​de​o re​korder i du​bo​ko uzdahne. Tre​ba​lo je sada smo​ći do​voljno sna​g e i upozna​ti
Ju​r i​cu sa svim ne​po​voljnim zna​če​nji​ma te vi​de​o pred​sta​ve.
– Nije do​bro... – reče du​bo​ko za​mišljen.
Mali je sve vri​je​me šu​tio; vi​dje​lo se da i sam shva​ća kako taj vi​de​o za​pis ima neki zlo​g u​ki smi​-
sao.
– Ušao je u La​ko​ti​nu zgra​du, ali nije iza​šao...
– Zna​či li da je još tamo?
Da stvar nije bila tra​g ič​na, Ba​nić bi se možda i nasmi​jao tom na​ivnom pi​ta​nju.
– Ja sam ti struč​njak za pe​si​mi​zam i crne va​r i​jante – poč​ne istra​ži​telj izo​ko​la. – Sto​g a sve što ću
ti ka​za​ti ne​moj uze​ti zdra​vo za go​to​vo, bar dok se ne potvrdi. La​ko​ti​ni su lju​di najvje​r o​jatni​je ubi​li
tvo​g a bra​ta.
– Zašto bi ga ubi​li!? – kao da je prosvje​do​vao Mali. Bila je to ti​pič​na re​akci​ja. Verbalnim
prosvje​dom lju​di obič​no žele po​ništi​ti užas koji im se odjed​nom uvu​kao u ži​vot.
– U kri​mi​na​listič​kim bi se filmo​vi​ma reklo kako im je bio opa​san zato što je pre​vi​še znao. U ži​-
vo​tu se to obič​no kaže na neki dru​g i, pa​metni​ji na​čin, premda zna​či isto. Pretpostavljam da su ga po​-
tom sta​vi​li u La​ko​tin audi, po​ba​ca​li oko nje​g a nešto obi​jač​kog ala​ta, izvezli auto iz pod​zemne ga​r a​že,
izašli iz dvo​r išta onom stra​nom gdje nema ka​me​r e i jed​nostavno razni​je​li auto​mo​bil eksplo​zi​vom.
Kako naša po​li​ci​ja s takvim stva​r i​ma nema baš pre​ve​li​kih iskusta​va, ide​ja i nije bila loša. Sve je ispa​-
lo kako su htje​li da ispad​ne. Eksplo​ziv je La​ko​ti to​bo​že pod​metnu​la nje​g o​va konku​r enci​ja, a zagla​vio
je ne​pozna​ti krad​lji​vac auto​mo​bi​la čije se ti​je​lo nije moglo identi​fi​ci​r a​ti. Sad ti je jasno zašto su ti
pod​metnu​li ono pismo s lo​g o​ti​pom ne​posto​je​će​g a ho​te​la.
Ju​r i​ca Špi​ler i da​lje je sta​jao bez ri​je​či, samo što su mu sada oči bile pune suza, a šake stisnu​te
kao da se spre​ma izde​ve​ta​ti ne​ko​g a. Kako je Ba​nić bio oso​ba ko​joj se s vre​me​nom na​učio vje​r o​va​ti,
bilo je više no jasno da je prihva​tio nje​g o​vo objašnje​nje.
– Ah, što je to Igor znao... – pro​mu​ca po​ku​ša​va​ju​ći svla​da​ti plač posve nepri​li​čan jed​nom
tvrdom boksa​ču.
– Pi​taš što je znao!? – reče istra​ži​telj, pa​le​ći Marlbo​r o. – Znao je da nije bilo ni​kakve otmi​ce, da
je sve namještaljka.. . namještaljka u ko​joj će on ispasti najve​ćom žrtvom, a ja najve​ćom bu​da​lom.
Špi​ler pogle​da časkom Ba​ni​ća, kao da ga za​ni​ma kako je to on ispao najve​ćom bu​da​lom, a za​tim
još je​danput stisne šake i pro​sikće:
– Pla​tit će to ga​do​vi! Pla​tit će!
– Ah ti nisi taj koji će ispo​r u​či​va​ti ra​ču​ne! Ja ću razgo​va​r a​ti s inspekto​r om Do​g a​nom i sve mu
objasni​ti. Ova vrpca i ono što sam na​šao među Betynim stva​r i​ma sku​po će ih košta​ti. Za tebe je najbo​-
lje da šu​tiš i neko se vri​je​me kri​ješ. Možda kod one cure... Mo​g ao bi i kod mene, ali se bo​jim da ja
više i ni​sam neka oso​bi​to si​g urna adre​sa...
Ali, Mali ga više uopće nije slu​šao. Gle​dao je ne​ka​mo ustra​nu i nepre​kid​no po​navljao kako će to
ga​do​vi već pla​ti​ti. A za​tim se izne​na​da okre​nuo i bez poz​dra​va izju​r io van.
Toč​no u dva​na​est na​šao se Ba​nić s Ko​ma​r om ispred resto​r a​na Split, gdje su tre​ba​li za​jed​no ru​-
ča​ti i prosla​vi​ti Ko​ma​r ov od​la​zak u mi​r o​vi​nu. Iako su se u tom resto​r a​nu poslu​ži​va​la dalma​tinska jela
s ko​ji​ma je Ko​mar odu​vi​jek pretpostavljao čvrstu konti​nentalnu ku​hi​nju s masnim pe​če​nji​ma, bunce​-
kom, ko​lje​ni​com i pu​r i​com s mlinci​ma, Ba​ni​ćev je bivši ko​le​g a bio posve do​bre vo​lje.
Čim su na​r u​či​li hlad​no pre​dje​lo od plo​do​va mora, razne školjke, branci​na i ve​li​ke ja​dranske
lignje, Ko​mar je s ve​se​lom prosto​dušnošću po​čeo evo​ci​r a​ti zgo​de ko​jih se Ba​nić uglavnom nije mo​-
gao prisje​ti​ti. »Sje​ćaš li se ovo​g a«, »pamtiš li ono kada«, »nisi li za​bo​r a​vio kada je onaj«, verglao je
Ko​mar kao da je na prosla​vi go​dišnji​ce ma​tu​r e, a Ba​ni​ću je sve to bi​va​lo sve ne​pod​nošlji​vi​je i muč​-
ni​je. Uisti​nu se nije mo​g ao sje​ti​ti kada mu je neka sve​ča​na zgo​da po​put ovog ruč​ka sa sta​r im i do​bro​-
namjernim ko​le​g om, pala u tako nepriklad​no vri​je​me.
– Da, sje​ćam se – pre​ko vo​lje će Ba​nić kada je Ko​mar po​čeo evo​ci​r a​ti nje​mu strašno smi​ješnu
zgo​du kad su neki po​četni​ci uhi​ti​li tipa koji je, izgu​bivši ključ, pro​va​lji​vao u vlasti​ti stan ne bi li sti​-
gao na novi nasta​vak neke po​pu​larne te​le​vi​zijske se​r i​je...
– Čega se sje​ćaš? – za​ču​di se Ko​mar, pre​bi​r u​ći prsti​ma po plad​nju pu​nom oštri​g a. – Pa ni​sam
još pra​vo ni po​čeo...
Ba​nić od​lo​ži ta​njur s plo​do​vi​ma mora, u koje još nije sti​g ao ni za​bosti vi​li​cu, pa za​r o​ni li​cem u
dla​no​ve.
– Ni​ko​la, što ti je?
– Ništa, ništa... – bra​nio se od nje​g o​vih su​ćutnih pi​ta​nja. – Li​di​ja je da​nas na ope​r a​ci​ji...
– Isu​se, pa tre​bao si mi ka​za​ti! – pre​ko​r i ga Ko​mar. – Mogli smo ovaj ru​čak od​g o​di​ti za dru​g i
tje​dan.
– Ma, nema veze! – od​mahne ru​kom Ba​nić, ko​je​mu su dru​g e bri​g e dahta​le za vra​tom. – Slu​šaj,
pri​je no što pri​je​đe​mo na ribu, nešto ćeš mi obe​ća​ti.
Ko​mar ga ra​dozna​lo pogle​da.
– Onaj spis... znaš, onog ma​log Le​pe​na ko​je​g a ste uhva​ti​li s ne​ko​li​ko gra​ma he​r o​ina...
– Da.
– E, to ću te za​mo​li​ti da li​je​po ba​ciš u sme​će.
– Da ba​cim u sme​će!? Na​g o​va​r aš me na pro​tu​za​ko​nit postu​pak!
– K vra​g u, Ko​mar, gdje ti ži​viš? U zemlji Anderse​no​vih bajki! Pa pri​je ne​ko​li​ko mje​se​ci pušte​ni
su ti​po​vi uhva​će​ni s pola tone ko​ka​ina!
– U redu. Ba​cit ću. Iona​ko od​la​zim u mi​r o​vi​nu.
– A za​tim – nasta​vi Ba​nić. – Za​tim ćeš oba​vi​jesti​ti Do​g a​na da pokre​ne sve što je potreb​no za
ekshu​ma​ci​ju onog čovje​ka koji je od​le​tio u zrak s La​ko​ti​nim audi​jem.
– Ali, zašto? Pa identi​fi​ka​ci​ja se uopće nije mogla pro​vesti. Od čovje​ka su osta​li nepra​vilni ko​-
ma​di uglje​na!
Re​kavši to, Ko​mar se zagle​da u tamne lignje sa žara, pa napra​vi gri​ma​su po ko​joj se vi​dje​lo da
se ni nje​mu više ne jede.
– Ovaj put će se identi​fi​ka​ci​ja pro​vesti.
– Što, ti znaš o kome je ri​ječ? – po​digne Ko​mar pogled s plad​nja.
– Znam – odvra​ti Ba​nić. – I to ne samo o kome, nego i o čemu je ri​ječ!
 29.

BILO JE TO GO TO VO PRA VI LO; KAO DA SU UKLE TI, ruč​ci s Ko​ma​r om ni​ka​da nisu uspi​je​va​li! Ko​mar je bio do​-
bra, prosto​dušna, možda čak i malo pre​jed​nostavna oso​ba, ali je u Ba​ni​ću za​ci​je​lo bu​dio ona najlo​ši​-
ja sje​ća​nja na dane što ih je pro​veo ra​de​ći kao po​li​cijski inspektor. Kada se Ba​nić, ne po​jevši go​to​vo
ništa, vra​ćao u svoj ured, već ga je s vra​ta za​tekla uporna zvo​nja​va te​le​fo​na. Prisko​čio je do te​le​fo​na,
po​di​g ao hitro slu​ša​li​cu i smi​r io se shva​tivši da je s dru​g e stra​ne nje​g o​va kći.
– Pa do​bro, gdje si ti? – rekla je uzru​ja​no. – Zo​vem te već ci​je​li sat!
– Na ruč​ku s Ko​ma​r om.
– Uvi​jek imaš perfektne ispri​ke! Kla​dim se da te Ko​mar nije vi​dio mje​se​ci​ma!
– Časna ri​ječ! – reče on, zna​ju​ći da je to apso​lutno besko​r isno. Što su sta​r i​ja, dje​ca posta​ju sve
nesnosni​ja.
– Mama je jutros ope​r i​r a​na. Sve je u najbo​ljem redu. Ope​r a​ci​ja je u potpu​nosti uspje​la – zvu​ča​la
je Nika po​put pretje​r a​no opti​mistič​ne ra​dijske rekla​me.
– Od​lič​no! – reče on za​do​voljno, pred​ba​cu​ju​ći si što u posljed​nje vri​je​me nije po​ka​zao veće za​-
ni​ma​nje za bo​lest bivše žene.
– Upra​vo ide​mo u bolni​cu. Pretpostavljam da bi bilo u redu da po​đeš s nama.
– Može – odvra​ti on, bo​je​ći se kako bi u suprotno​me ona ka​za​la kako za Ko​ma​r a ima vre​me​na, a
za svo​ju bivšu ženu, od​nosno nje​zi​nu aktu​alnu majku nema.
Iza​đe smjesta van na Bri​ta​nac i za​te​če se kako razgle​da cvi​je​će izlo​že​no na pulto​vi​ma stakle​nih
ki​o ska. I tad mu pad​nu na pa​met glu​posti što ih je u Zajče​voj bolni​ci izveo s bu​ke​tom bi​je​lih ruža, pa
odusta​ne od kupnje cvi​je​ća, premda mu je obližnja cvje​ća​r i​ca nutka​la ne​ko​li​ko priklad​nih aranžma​na.
Misle​ći kako ipak ne bi tre​bao osva​nu​ti praznih ruku u Li​di​ji​noj bolnič​koj sobi, od​lu​či se za
nešto dru​g o, uđe u Konzu​mo​vo sa​mo​poslu​ži​va​nje i kupi veću ku​ti​ju čo​ko​lad​nih bombo​na s pe​-
permintom, onu ze​le​nu koja se zove After Eight. Da, to će valjda biti do​bro, mislio je, zna​ju​ći kako je
Li​di​ja odu​vi​jek vo​lje​la baš tu vrstu slatki​ša. Pla​tio je na bla​g ajni, pustio pro​da​va​či​cu da za​mo​ta ze​le​-
nu ku​ti​ju u tanki bi​je​li pa​pir, a za​tim iza​šao iz trgo​vi​ne, spa​zivši od​mah Niku i Tima koji su ga već
če​ka​li ispred kuć​no​g a ula​za.
Dok su se autom uspi​nja​li Na​zo​r o​vom, Nika spa​zi u bi​je​lo za​mo​ta​ni pa​ke​tić, uzme ga i upi​ta:
– Što ti je ovo?
– After Eight! – odvra​ti on i ne osvrću​ći se. – Pusti, to je za Li​di​ju!
Ona se odjed​nom poč​ne glasno smi​ja​ti, to​li​ko srdač​no i dugo da ga je to ubrzo po​če​lo nervi​r a​ti.
– What’s go​ing on? – pi​tao je Tim, koji je sje​dio iza njih na stražnjem sje​dištu golfa.
– Bože, tata, po​ne​kad si stvarno izvanze​ma​ljac! – smi​ja​la se i da​lje. – Pa mama je ope​r i​r a​la žuč!
Hra​ne je kroz cjevči​cu u veni. Ne​ko​li​ko dana neće ništa jesti, a za​tim će tjed​ni​ma biti na di​je​ti. A ti ku​-
pio After Eight!
On se ki​se​lo nasmi​je​ši pa ubrza, premda je Na​zo​r o​va bila puna oštrih za​vo​ja. Kao ni dru​g i oče​-
vi, nije trpio kada mu se dje​ca pod​smje​hu​ju.
 Nika raspa​r a pa​pir, otvo​r i ze​le​nu ku​ti​ju pa uzme je​dan slatkiš. Nije Li​di​ja bila je​di​na koja je vo​-
lje​la tu čo​ko​lad​nu glu​post! Okre​ne se Timu pa po​nu​di i nje​g a.
– What’s go​ing on? - upi​ta on još je​danput, žva​ču​ći čo​ko​lad​nu plo​či​cu.
– It’s nothing! – od​g o​vo​r i ona, u pra​vi čas shva​tivši kako nje​zi​nu ocu uopće nije drag sav taj
cirkus.
– Ho​ćeš li i ti? – upi​ta ga bla​g im gla​som. Vi​dje​lo se da joj je već žao što mu se tako smi​ja​la.
– Ne – odvra​ti on pre​ko vo​lje. – Pre​jeo sam se s Ko​ma​r om.
Ne​ko​li​ko mi​nu​ta na​kon toga on za​usta​vi golf na ploč​ni​ku pre​ko puta bolnič​kog ula​za, baš u tre​-
nu kada su Nika i Tim posve po​čisti​li ze​le​nu ku​ti​ju s bri​tanskim slatki​ši​ma.
Prošli su onim istim du​g im hod​ni​kom do pre​dvorja s di​za​li​ma, a kad su bili pokraj bolnič​ke
kanti​ne, među pa​ci​jenti​ma koji su ku​po​va​li so​ko​ve, no​vi​ne, pe​ci​va i slič​ne stva​r i Ba​nić izne​na​da spa​zi
pozna​tu oso​bu u pru​g astoj pi​dža​mi, za​o grnu​tu kuć​nim ha​ljetkom. Imao je ruku u gipsu, već po​dosta
za​li​je​če​ne rane na li​je​vom obra​zu, jako na​te​čen i po​mo​dri​je​li očni ka​pak te mre​žasti po​vez pre​ko
gla​ve. Sta​jao je u kutu kanti​ne i nešto pi​juc​kao iz sasvim male boce.
– Oh, to ste vi! – reče čovjek, po​šavši pre​ma Ba​ni​ću.
– Gospo​di​ne Sta​ko​r ovski, zar ste još ov​dje? – zasta​ne Ba​nić i uđe u kanti​nu.
– Tata, ide​mo! – do​vikne mu Nika.
– Samo po​đi​te! – odvra​ti on. – Doći ću za ne​ko​li​ko mi​nu​ta.
Za​tim se okre​ne pre​ma Šta​ko​r u.
– Imam i neke unu​tarnje ozlje​de, pa su me za​drža​li – objasni mu no​vi​nar. – Za​misli​te, ci​je​la je
prokle​ta kanti​na bez alko​ho​la. Je​dva sam uspio pro​na​ći ovo.
Re​kavši to, po​ka​že mu bo​či​cu. Bio je to do​ma​ći rum ka​kav ku​ća​ni​ce obič​no ku​pu​ju za ko​la​če.
– Tko vam je to mo​g ao napra​vi​ti? – upi​ta istra​ži​telj.
– A tko nije!? – slegne Šta​kor ra​me​ni​ma. – Na sudu je četrde​set šest tužbi pro​tiv mene. Kao što
vi​di​te, ve​lik je broj kandi​da​ta.
– Kad iza​đe​te, dat ću vam li​je​pih ma​te​r i​ja​la o Krsti La​ko​ti. Moći ćete pi​sa​ti bar pola go​di​ne.
– Ako na​đem kakvu dru​g u no​vi​nu – tužno će on.
– Zašto?
– Do​bio sam nogu. Nije im se do​pa​lo ono što sam na​pi​sao o Be​ki​će​vu sinu.
Ba​nić se su​ćutno nasmi​je, pa kre​ne kao da će oti​ći, ali ga Sta​ko​r ovski uhva​ti za ruku.
– Nije li ovo pra​va pri​li​ka da me po​časti​te jed​nim ru​mom za ko​la​če?
Na​kon ne​ko​li​ko ča​sa​ka ušao je u Li​di​ji​nu sobu gdje su već sje​di​li Nika i Tim.
Le​ža​la je na kre​ve​tu, pokraj nje je bio sta​lak s bo​com iz koje je uska cjevči​ca vo​di​la do nje​zi​na
po​tamnje​log pre​g i​ba na li​je​voj ruci. Dje​lo​va​la je umorno, pospa​no i sme​te​no, što je za​ci​je​lo tre​ba​lo
pri​pi​sa​ti narko​zi. Spa​zivši ga, bla​g o se osmjehnu​la, si​g urno za​do​voljna što je i on do​šao, i što je ci​je​-
la ta gnja​va​ža s ope​r a​ci​jom ko​nač​no iza nje. Po​ka​že mu prstom desne ruke pre​ma stolcu, ali se on
samo nasmi​je, izja​vivši kako će ra​di​je sta​ja​ti.
– Jesi li čuo? – reče mu Nika ra​dosno. – Za dva ili tri dana ide kući.
– That’s wonderful – do​metne Tim.
 – Ostat ćemo još ne​ko​li​ko dana dok se ne opo​r a​viš – reče Nika, gle​da​ju​ći u majku koja se na to
samo namršti i sla​bašnim gla​som izusti:
– Samo... samo vi idi​te.
Po nje​zi​nu se pogle​du vi​dje​lo kako želi ka​za​ti da će se već ne​ka​ko sna​ći, ali nije ima​la sna​g e da
dovrši re​če​ni​cu. Za​tim se i sama nasmi​je vlasti​toj sla​bosti, pa još je​danput pogle​da pre​ma svo​mu
bivše​mu mužu, kao da je baš nje​mu htje​la zahva​li​ti što je do​šao.
Čud​no, uči​ni se Ba​ni​ću, tek tu, u su​mornoj bolnič​koj sobi, dje​lo​va​li su svi za​jed​no kao
razmjerno do​bra i pristojna obi​telj. Svi, čak i taj mla​di Englez koji je uži​vao u piti od bu​bre​g a i jeo
za​ki​se​lje​ni pomfrit. Možda bi čak i re​kao nešto u tom smislu da ga Nika nije pre​du​hitri​la:
– Oprosti mama, po​je​li smo tvoj After Eight!
Kad su izla​zi​li iz bolni​ce vani je već pa​dao mrak. Iza​šavši pri​je kće​r i i Tima, Ba​nić izne​na​da spa​-
zi kako se neki vi​so​ki muška​r ac naglo od​ma​kao od nje​g o​va golfa i kre​nuo brzo do​lje pre​ma Petro​-
voj uli​ci. Ma ko​li​ko bila nevje​r o​jatna, jed​na posve ne​ugod​na po​mi​sao pro​le​ti mu gla​vom i on izju​r i
na ploč​nik i pogle​da za tim čovje​kom. Ali nje​g a više nig​dje nije bilo; za​si​g urno je brzo za​maknuo u
ne​či​je dvo​r ište ili se sklo​nio u koju od obližnjih veža. Uči​ni mu se po​tom kako se mo​g ao i pre​va​r i​ti,
kako je sve mogla biti obič​na slu​čajnost, ali je stvar ipak bila to​li​ko ozbiljna da ništa nije smio pre​-
pusti​ti slu​ča​ju.
– Što ti je!? Izju​r io si kao da si po​lu​dio? – upi​ta ga Nika, pri​bli​ža​va​ju​ći se autu.
– What’s go​ing on? – još će je​danput Tim, ovaj put ne zbog slatki​ša u ze​le​noj ku​ti​ji.
– Imaš li zrca​lo?
Ne zna​ju​ći o čemu je ri​ječ, Nika otvo​r i torbi​cu i pru​ži mu zrca​lo kakvo žene obič​no nose uza se.
On klekne na vla​žan ploč​nik, oslo​ni se o la​kat, sta​vi zrca​lo ispod vo​zi​la pa poč​ne pomno razgle​-
da​va​ti do​nji dio golfa.
– Upro​pastit ćeš hla​če! – ko​r i​la ga je s pra​vom Nika.
– I ka​put...
Nije se oba​zi​r ao na nju. Sve​jed​na​ko je gle​dao, a za​tim, kada je valjda sve provje​r io, usta​ne i na​-
re​di im da se od​maknu od auta bar dva​de​set me​ta​r a.
– Ali zašto!? – bu​ni​la se Nika.
– Smjesta se od​makni​te! – izde​r e se on na nju. Uisti​nu ga je malo kad ima​la pri​li​ku vi​dje​ti tako
bi​jesna.
Kad su se do​voljno da​le​ko od​maknu​li, Ba​nić po​la​ko sta​vi ključ u bra​vu, okre​ne ga i otvo​r i vra​ta.
Po​tom pri​tisne po​lu​g u koja oslo​ba​đa poklo​pac mo​to​r a, po​digne ga i zagle​da se u spo​je​ve, sple​to​ve
žica, di​je​lo​ve mo​to​r a... Tra​ja​lo je to do​brih de​se​tak mi​nu​ta, za ko​jih ga je ono dvo​je za​pa​nje​no pro​-
matra​lo. Shva​tivši da po mo​to​r u nije nitko ništa pipkao, Ba​nić uđe u auto i okre​ne klju​čić. Mo​tor pro​-
ra​di, mirno i pra​vilno. Tek se tada okre​ne pre​ma kće​r i i Engle​zu i ru​kom im po​ka​že da mogu pri​ći.
– Taj će te tvoj po​sao uništi​ti! – lju​ti​la se Nika. – Postao si pa​r a​no​ičan! Go​to​vo te ne pre​pozna​-
jem! Ni​ka​da te ni​sam vi​dje​la takvog!
– Otka​ko si odrasla, mno​g e su se stva​r i pro​mi​je​ni​le – mirno će on pri​tišću​ći gumb ra​di​o ka​se​to​-
fo​na.
Ka​se​ta se poč​ne vrtje​ti, ali na njoj nije bilo ni​kakve glazbe. Čuo se samo ne​ka​kav ču​dan šum na​-
lik na nepra​vi​lan rad auto​mo​bilskog mo​to​r a. A za​tim se sa sva če​ti​r i zvuč​ni​ka za​ču​je zvuk snimlje​no​-
ga te​le​fonskog razgo​vo​r a:
– Sada ćeš se tim golfom spu-usti​ti do ceste koja ide uz pru-ugu i sa​če​ka-ti sto me​ta​r a ispred br-
rklje...
– Da – potvrdi dru​g i, jed​na​ko mu​tan glas.
Shva​tivši o čemu je ri​ječ, Ba​nić od​mah uga​si ka​se​to​fon. Netko ga je sni​mao one noći kada je,
razgo​va​r a​ju​ći mo​bi​te​lom, tu​ma​r ao sa​mo​borskom oko​li​com, netko tko je bio vrhovni meštar ci​je​le
pa​r a​de. I sada su mu tu ka​se​tu uba​ci​li u auto, valjda zato da ga upo​zo​r e kako sve zna​ju, kako su moć​ni
i kako na nje​g a još uvi​jek nisu za​bo​r a​vi​li.
– Koji je to vrag? – upi​ta Nika.
– Sta​r i istražni ma​te​r i​jal – kratko će on, pa na​g a​zi na gas, že​le​ći čim pri​je sti​ći kući. Mu​či​la ga je
čud​na slutnja da se, njuška​ju​ći na​o ko​lo i sam na​šao u ne​koj vrsti klopke.
Na​šavši se u pro​la​zu ki​ne​ma​togra​fa Apo​lo, od​mah shva​ti da nešto nije u redu. Vra​ta nje​g o​va ure​-
da bila su ši​r om otvo​r e​na, a ispred njih je o ne​če​mu važnom živo razgo​va​r a​la i gesti​ku​li​r a​la sku​pi​na
lju​di. Pre​poznao je od​mah Paka i bivšeg šte​me​r a Kem​bru te dva tipa koja su razmjerno često navra​-
ća​la u ka​fić Kico. No uz njih su bila još dvo​ji​ca koje ni​ka​da nije imao pri​li​ke vi​dje​ti.
– Do​bro da si do​šel, de​tektiv! – već izda​le​ka će Pako. – Kem​bra je zašte​mal ne​kog tipa kaj ti je
pro​va​lil u ured! Je l’ tak, Kem​bra?
– Je, je! – potvrdi Kem​bra s ve​li​kom tamnom mo​dri​com na oku.
– Kako ga je zašte​mao? – ču​dio se istra​ži​telj ko​je​mu još uvi​jek ništa nije bilo jasno. – Odakle
mu onda ta šlji​va na oku?
– No ak baš ho​ćeš pre​cizno, sko​r om ga je zašte​mal! Zapraf, zašte​mal bi ga da ni fu​lal. Tip je
strgal bra​vu, ušel nutra, a kad se vra​ćal, Kem​bra je za​mahnut, tip je onak eski​vi​r al...
– Ovak, ovak! – go​vo​r io je Kem​bra, izvo​de​ći nešto na​lik na pra​vu boksač​ku eski​va​žu.
– No, da – tu​ma​čio je Pako. – Da si sam’ vi​del kak je Kem​bra po​tegnul! Tip bi oti​šel u tri pizde
ma​te​r i​ne! Al se ne​kak izmaknul i drmnul Kem​bru u bu​lju. Do​sad je imal oblog kaj mu ga je Zdenka
dala...
– Sam da se pizdek ni izmaknul, bi vi​del svog boga! – go​vo​r io je Kem​bra kao da mu je žao što
ta stvar nije bo​lje ispa​la.
– A tko je to bio?
– Ma, onaj tvoj ba​la​vac. Kaj ti hipt do​la​zi s boksač​kim ru​ka​vi​ca​ma. Na​pu​ha​ni pizdek! Gde je on
bil dok je Kem​bra ha​r al po Trnju! Kem​bra, se se​ćaš kad si se pred Ro​ma​ni​jom šo​r al s bra​ćom Ci​vi​di​-
ni?
– Aha – odvra​ti po​nosno bivši šte​mer, premda se ta ču​ve​na »šora« mo​r a​la do​g o​di​ti neg​dje u vri​-
je​me Prve konfe​r enci​je nesvrsta​nih ze​ma​lja.
Po​la​ko i zlo​voljno, Ba​nić uđe u stan že​le​ći provje​r i​ti samo jed​nu stvar. Otvo​r i la​di​cu svog rad​-
nog sto​la, pogle​da unutra, a za​tim je po​la​ko zatvo​r i.
Na​r avno, do​g o​di​lo se ono čega se najvi​še bo​jao, mla​di boksač Ju​r i​ca Špi​ler od​nio je vi​de​o ka​se​-
tu i brač​ni ugo​vor što su ga Bety Key i Krsto La​ko​ta sklo​pi​li pri​je šest go​di​na. Možda bi bi​jesno
opso​vao, možda bi rastje​r ao sve te ra​dozna​le njuške koje su se kroz vra​ta na​vi​r i​va​le u ured da se u
tom času nije ogla​sio prokle​ti te​le​fon, spra​va koja je izmišlje​na samo radi pre​no​še​nja lo​ših vi​jesti.
Pri​đe te​le​fo​nu, po​digne slu​ša​li​cu i okre​ne leđa vra​ti​ma na ko​ji​ma su još uvi​jek sta​ja​li ra​doznalci
pre​dvo​đe​ni Pa​kom i Kem​brom.
Ono što je čuo bio je od​mje​r e​ni i dosto​janstve​ni glas Krste La​ko​te, čovje​ka koji je za sva​ku ne​-
vo​lju imao u pripra​vi bar dva rje​še​nja.
– Gospo​di​ne Ba​ni​ću, že​lim vas lju​bazno oba​vi​jesti​ti kako sutra na Ze​le​nja​ku otva​r a​mo novi
resto​r an. Nešto zbi​lja vri​jed​no i vrlo repre​zenta​tivno. Bila bi mi ve​li​ka čast kada biste toč​no u pod​ne
došli na otvo​r e​nje. To bi ujed​no bila i pri​li​ka za ugo​dan i sa​drža​jan razgo​vor.
– Hoće li biti puno lju​di na tom otvo​r e​nju? – upi​ta Ba​nić koji se gro​zio sve​ča​nosti toga tipa.
– Neće – odvra​ti La​ko​ta. – Samo vi i ja.
 30.

ZDA NJE NO VOG RESTO RA NA NA ZE LE NJA KU nije bilo teško pro​na​ći jer je svo​jom no​vo​valnom pre​tenci​-
oznošću već izda​le​ka upa​da​lo u oči. Ugosti​teljski je objekt imao dvi​je eta​že i bio je mje​ša​vi​na tra​di​ci​-
onalnih ru​r alnih ele​me​na​ta i mo​dernih plo​ha na ko​ji​ma su prevla​da​va​li staklo i ko​vi​na. Iako se Ba​nić
baš nije ra​zu​mio u te stva​r i, či​ni​lo mu se kao da La​ko​tin novi objekt na smi​o n na​čin po​ku​ša​va po​mi​-
ri​ti nje​g o​vo davno se​o sko po​dri​jetlo sa so​fisti​ci​r a​nošću kakva se oče​ku​je od da​našnjeg bo​g a​ta​ša s
kratkim engleskim pe​digre​o m. Ali po sve​mu što je vi​dio, po ne​ure​đe​nim pri​la​zi​ma, osta​ci​ma gra​-
đevnog ma​te​r i​ja​la, po još ne​pokri​ve​nim rub​nim nad​strešni​ca​ma i gru​boj be​tonskoj te​r a​si, bilo je
posve jasno da od službe​nog otvo​r e​nja bar još ne​ko​li​ko tje​da​na neće biti ništa, te da ga je vlasnik
zvao samo radi razgo​vo​r a, pri​je ko​je​g a ga je htio fasci​ni​r a​ti ve​leb​nošću ambi​jenta.
Sve ono što se zbi​va​lo ispred resto​r a​na Ba​ni​ća od​mah pod​sje​ti na pri​zo​r e kakve je znao iz ame​-
rič​kih filmo​va, one što su tre​ba​li do​ča​r a​ti atmosfe​r u kakvo​g a važnog ma​fi​jaškog sastanka na ko​je​mu
se di​je​le te​r i​to​r i​ji ili povlasti​ce na poslo​va​nje odre​đe​nom vrstom robe. Na parki​r a​lištu prekri​ve​nom
svje​žim asfaltom bilo je ne​ko​li​ko crnih i bespri​je​korno ulašte​nih merce​de​sa i audi​ja, a posvu​da oko
zgra​de vrzma​li su se lju​di u du​g im tamnim ka​pu​ti​ma i sa še​ši​r i​ma koje su no​si​li tako da im skri​ju ve​-
lik dio lica. U svo​joj najvje​r o​jatni​je ne​namjernoj uni​formi​r a​nosti go​to​vo su bili smi​ješni, a je​di​na
stvar koja ih je di​je​li​la od burleske bila je po​mi​sao na stva​r i ko​ji​ma se bave. Bila je to neka vrsta La​-
ko​ti​ne svi​te, na​ju​ži krug nje​g o​vih povje​r e​ni​ka s ko​ji​ma je, mirno i tajno, do​bro zašti​ćen od oči​ju
javnosti, pu​to​vao ravno pre​ma društve​nim vrhunci​ma. Među tim bud​nim po​ma​g a​či​ma spa​zio je Štri​-
gu, lažnog di​r ekto​r a za sve, gospo​di​na Soldu, pro​fi​nje​nog »me​ne​dže​r a« Pe​še​lja, dok osta​lu tro​ji​cu ili
četvo​r i​cu ni​ka​da nije vi​dio, premda su se i oni, su​de​ći po fi​zi​o no​mi​ja​ma, sasvim do​bro ukla​pa​li u tu
pred​sta​vu.
Ba​nić osta​vi svo​je de​vet go​di​na sta​r o ne​ugled​no vo​zi​lo pokraj jed​nog od go​le​mih audi​ja i kre​ne
pre​ma ula​zu u novi resto​r an na či​jem pro​če​lju još nije bilo plo​če s ime​nom. Mu​či​la ga je neka nesva​-
ki​dašnja, po​dosta gorka po​mi​sao kako živi u ambi​jentu u ko​je​mu se, kao u kakvoj čud​noj kombi​na​-
tornoj igri, sva​ki dan zatvo​r i jed​na tvorni​ca, a otvo​r i de​set birti​ja, baš kao da se ci​je​la zemlja pretva​r a
u go​le​mi šank na ko​je​mu će se održa​ti posljed​nji pi​ja​ni kra​buljni ples s bo​g a​tom tombo​lom.
Ho​da​ju​ći uskim pu​ti​ćem koji je, baš kao i sta​za ispred upra​ve Luc​ky holdinga, bio poplo​čen
ukrasnom žu​tom ope​kom, istra​ži​telj pro​đe pokraj Si​ni​še Smo​ko​vi​ne koji mu se, kao da su sta​r i
znanci, nasmi​je, na​migne i vrlo ga pristojno poz​dra​vi:
– Pošto​va​nje, gospo​di​ne dete-tekti​ve! Kako smo da-anas?
Ba​nić od​mah shva​ti da je za​mu​cao sasvim namjerno, te da je i ni​zo​zemska ci​g a​r a što ju je ne​za​-
pa​lje​nu gric​kao među zu​bi​ma bila sra​ču​na​na na sasvim odre​đe​ni efekt.
I pri​je no što će otvo​r i​ti klizna stakle​na vra​ta no​vog resto​r a​na, prisko​či mu onaj na​bi​je​ni Soldo,
raskopča mu brzo duffel coat i spretnim ga pokre​ti​ma ruke ispre​pi​pa.
– Da ste me uze​li za se​cu​rity ma​na​ge​ra – pri​mi​je​ti jetko istra​ži​telj – opskrbio bih vas najbo​ljim
de​tekto​r i​ma za me​tal. Zna​te, ne​dostojno je i po​ni​ža​va​ju​će za jed​nog di​r ekto​r a važne i prospe​r i​tetne
cigla​ne da šla​ta muškarce. Po​g o​to​vo one he​te​r o​seksu​alne!
Soldo, koji je za​ci​je​lo bio do​bro pla​ćen za to da mirno otrpi razne verbalne agre​si​je, pogle​da ga
za​ču​đe​no, baš kao da mu nije pozna​to zna​če​nje ri​je​či he​te​r o​seksu​alan, a po​tom se nasmi​je i za​do​-
voljno do​ba​ci tipu, koji je po rangu mo​r ao biti malo iznad nje​g a:
– U redu je. Nije ozvu​čen.
– Kako bih i bio!? – otplju​ne Ba​nić u stra​nu. – Je​be​ni nam Pra​vilnik ne do​pušta tonska sni​ma​nja.
– Gazda vas čeka! – po​žu​r i ga Soldo. Vi​dje​lo se da mu uopće nije sta​lo do razgo​vo​r a s čovje​-
kom koji izgo​va​r a sve same ne​jasne re​če​ni​ce.
Lo​kal u ko​je​mu će se već sutra sva​ki no​uve​au ric​he iz kla​na La​ko​te i nje​mu slič​nih osje​ća​ti bez​-
brižno i ugod​no po​put fe​tu​sa u plod​noj vodi uisti​nu još nije bio završen, ali se po li​je​pom kružnom
šanku, prostra​nim i sku​po ta​pe​ci​r a​nim se​pa​r e​ima, diskretnoj rasvje​ti što su je či​ni​le sto​ti​ne ma​lih ha​-
lo​g e​nih rasvjetnih ti​je​la moglo zaklju​či​ti kako su te​meljne kontu​r e toga prvovrsnog ambi​jenta već
jasno nazna​če​ne.
Za sre​dišnjim sto​lom posve prazne sale mirno je sje​dio Krsto La​ko​ta u fi​nom pa​r iško pla​vom
odi​je​lu, na či​joj je uskoj kragni bila na​ši​ve​na crna ko​r otna tra​ka. Ispred nje​g a bili su plad​nje​vi s pršu​-
tom i južno​afrič​kim di​nja​ma, dimlje​nim lo​so​som te vi​so​ka posre​bre​na zdje​la s le​dom, na či​jem se
vrhu crnio ka​vi​jar. Trpe​za kakvu bi po​že​lje​la sva​ka otmje​ni​ja kurva iz ame​r ič​ke soap-ope​re!
Uz te pro​bra​ne jestvi​ne po sto​lu su bile po​r azmješte​ne razne čaše i boce vina kakvo se za​ci​je​lo
nije moglo vi​dje​ti u do​ma​ćim pro​da​va​o ni​ca​ma.
Ba​nić pri​đe La​ko​ti, sjed​ne na sto​lac koji je za​si​g urno če​kao baš nje​g a, izvu​če je​dan pa​pi​r ić iz
dže​pa pa ga sta​vi pred vlasni​ka ci​je​le te rasko​ši.
– Tra​ži​li ste ra​čun – reče.
La​ko​ta uzme ra​čun, pogle​da ga i ki​se​lo se osmjehne. Na ra​ču​nu je pi​sa​lo: spe​ci​fi​ka​ci​ja – potra​ga
za po​kojnom supru​gom, a u desnoj ko​lo​ni pa​pi​r i​ća sta​ja​lo je jed​no posve iro​nič​no: kom. 1. Ispod
»spe​ci​fi​ka​ci​je« bila je ured​no na​ve​de​na ci​je​na u ku​na​ma, s na​po​me​nom da nije ri​ječ o cje​ni​ku nego o
slo​bod​nom do​g o​vo​r u, a ispod ci​je​ne bio je ured​no obra​ču​nan i obli​g atni po​r ez.
La​ko​ta spre​mi ra​čun u džep, pa ne​ka​ko od​sutno na​bo​de vi​li​com ko​ma​dić di​nje i pršu​ta i pri​ne​se
ih usti​ma. Pa​zio je pri​tom da mu usni​ce osta​nu suhe i žva​kao je po​la​ko i ne​čujno. Za​tim pro​g u​ta za​lo​-
gaj i za​li​je ga gutlja​jem crna vina.
– Vi​di​te, gospo​di​ne Ba​ni​ću, čuo sam da ste već go​di​na​ma razve​de​ni. Zbog toga mislim da do​bro
zna​te kakve sve pro​ble​me čovje​ku može napra​vi​ti žena.
– Po​g o​to​vo ako mu želi od​ni​je​ti po​lo​vi​cu imetka.
– Po​g o​to​vo tada – slo​ži se La​ko​ta u mirnom i go​to​vo pri​ja​teljskom tonu. – Za​misli​te ta​kav slu​-
čaj! Ima​te jed​nog kla​sič​nog pro​le​te​r a koji radi da​nju i noću, ne​dje​ljom i blagda​nom, bavi se onim što
oni zovu fuš, skuplja marlji​vo novce, po​di​že nji​ma ku​ći​cu na no​vo​zagre​bač​koj pe​r i​fe​r i​ji, za​tim ku​-
pu​je po​lovni auto, još lo​ši​ji od va​še​g a, po​tom diže kre​dit za kamp ku​ći​cu, sku​ca novce za novi hlad​-
njak, uzme na raspro​da​ji najjefti​ni​ji bi​cikl i ko​si​li​cu za tra​vu... Za to vri​je​me nje​g o​va ne​za​posle​na
žena kod kuće kuha, bri​ne se za dje​cu, gla​ča rub​lje, pere mu one tro​je gaće što ih ima... I u jed​nom se
tre​nu zbog ne​kog razlo​g a razve​du i sud im do​di​je​li sva​ko​me po po​lo​vi​cu imetka. Po mome mišlje​nu,
od​lu​ka je više no pra​ved​na! Iako je on sve za​r a​dio sam, ona ga je po​drža​va​la u sve​mu, krva​vo ra​de​ći
kod kuće i tro​še​ći se možda više no on. Vi​di​te, u mom je slu​ča​ju sve ne​ka​ko dru​g a​či​je. Moja se Bety
odi​je​va​la u Pa​r i​zu, ku​po​va​la samo one parfe​me koji su skuplji od tristo ma​r a​ka, usta​ja​la u pod​ne i tu​-
ma​r a​la po po​r eč​kim pri​vatnim pla​ža​ma ili stra​nim ho​te​li​ma koji ima​ju više zvjezdi​ca od ame​r ič​ke
zasta​ve. Ona nije kod kuće do sitnih sati pra​la rub​lje, krpa​la mi ča​r a​pe, gla​ča​la ko​šu​lje, ku​ha​la i pod​-
gri​ja​va​la grah te ju​r i​la po kući s metlom i lo​pa​ti​com u ruci...
– Na​r avno – pri​mi​je​ti Ba​nić s izra​zom ra​zu​mi​je​va​nja na licu. – Mora da ste zbog toga bjesni​li
dok ste u noć​noj smje​ni to​ka​r i​li kugla​g e​r e, a ne​dje​ljom u fušu razba​ci​va​li gnoj po tu​đim ora​ni​ca​ma.
– Ha! ha! ha! Ti​pič​na ple​bejska pre​dra​su​da! Misli​te da mi le​ži​mo sa sve če​ti​r i u zra​ku? Što vi
uopće zna​te o po​du​zetništvu?
– Slu​šajte, po ono​me što znam čini mi se da je je​dva malo kompli​ci​r a​ni​je od igre Mo​no​poly.
Digne​te hi​po​te​karni kre​dit i ku​pi​te, re​ci​mo, tvorni​cu pekme​za koju isto​g a časa ubi​lje​ži​te kao hi​po​te​-
ku. Na taj se na​čin može doći do sve​g a! Čudi me što već niste ku​pi​li Eiffe​lov to​r anj ili Bro​o klinski
most. Što se tu čeka?
– Misli​te da je tako lako do​bi​ti kre​dit?
– O, i to se ne​ka​ko skuc​ka! Boga mu, pa ne posto​ji valjda po​li​ti​ka samo zbog toga da no​vinske
stra​ni​ce ne bi zja​pi​le prazne!
La​ko​ta ga pogle​da sasvim mirno. Či​ni​lo se kao da je mirno​ća je​di​ni na​čin ko​jim zna iska​za​ti
unu​tarnji bi​jes, pa Ba​nić već po​misli kako je, pripre​ma​ju​ći se za taj po​sao, po​la​zio razne auto​g e​ne
tre​ninge i te​ča​je​ve transcendentalne me​di​ta​ci​je.
– Čim su mi rekli tko ste i što ste – reče ko​nač​no ta​kozva​ni tajkun, po​pivši još malo vina – bio
sam posve si​g u​r an da ćete pre​ma meni ima​ti sve one so​ci​jalne pre​dra​su​de što ih pre​ma po​du​zetni​ci​-
ma ga je lju​di koji se nostalgič​no prisje​ća​ju vre​me​na to​božnje opće jed​na​kosti.
– To što čovjek ne želi biti tu​đim sta​tistom u ka​za​lišnoj pred​sta​vi čiju pri​ču uopće ne ra​zu​mi​je
nema ni​kakve veze sa so​ci​jalnim pre​dra​su​da​ma! Po​g o​to​vo kad mu već na ge​ne​r alnoj pro​bi razbi​ju
gla​vu, a na pre​mi​je​r i ga gurnu u ruke po​li​ci​ji koja mu na​r avna če​ljust i optu​ži ga za su​po​či​ni​teljstvo
u otmi​ci i ubojstvu. Vi​di​te, kad od de​tekti​va zatra​ži​te da vam pre​uzme ote​tu oso​bu, onda je, uz no​vac,
nje​g ov mo​tiv i u tome da vam tu oso​bu do​ve​de živu i zdra​vu. Ako mu u toj akci​ji pod​metne​te već tje​-
dan dana mrtvu ženu, tada se on osje​ća po​put rasnog lovca ko​je​mu su šumu aranži​r a​li euta​na​zi​r a​nim
me​dvje​di​ma i narko​ti​zi​r a​nim je​le​ni​ma.
– Imao sam prokle​ti pre​dosje​ćaj da ćete sve shva​ti​ti – uzdahne La​ko​ta. – Zato sam vas i zvao, da
ne​ka​ko stva​r i do​ve​de​mo u red.
– Oho!? – to​bo​že se izne​na​di istra​ži​telj. – Ima​te neki do​bar plan po ko​jem biste Bety i Špi​le​r a
uskrsnu​li iz pe​pe​la? To ću rado poslu​ša​ti!
– Ne. Najpri​je ću ja saslu​ša​ti vas. Za​ni​ma me kako gle​da​te na tu stvar. Izvo​li​te, prigri​zi​te nešto!
– Hva​la – odvra​ti Ba​nić. – Uopće ne je​dem pršut s di​nja​ma, kao što mno​g o ne držim ni do
kranjskih ko​ba​si​ca s ma​li​na​ma. A ako vas za​ni​ma kako gle​dam na tu stvar, mogu vam je​di​no ka​za​ti
da na to gle​dam sa sta​no​vi​tom do​zom ga​đe​nja. Iako ste se svojski potru​di​li da stvar za​kompli​ci​r a​te,
sve je u biti jed​nostavno. Bety se za​lju​bi​la u indi​vi​duu, ne mno​g o vred​ni​ju od vas, i htje​la je razvod.
Iako je vaša oko​li​na drža​la kako ste neka vrsta ro​mantič​nog za​ljub​lje​ni​ka koji je naprosto lud za že​-
nom, pretpostavljam da biste joj razvod dali isto​g a tre​na da se nije po​če​la po​zi​va​ti na onaj već go​to​-
vo za​bo​r avlje​ni brač​ni ugo​vor. Onaj što ste ga sasta​vi​li dok je ona još bila bo​g a​ti​ja od vas. Na​r avno,
s tim svim vu​ko​vi​ma i li​si​ca​ma ko​ji​ma ste okru​že​ni, vama ne bi bio ni​ka​kav pro​blem do​mo​ći se tih
smi​ješnih pa​pi​r a i uništi​ti ih da vas ona nije pre​du​hitri​la. Sve je to zapra​vo tra​g i​ko​mič​no! Kada se do​-
ko​pa​la ugo​vo​r a, za​si​g urno se mo​r a​la osje​ća​ti sretnom, premda je u toj či​nje​ni​ci bila sva nje​zi​na
nesre​ća. Da joj to nije uspje​lo, da​nas bi bila živa, i ima​la bi one svo​je funte, ili bar više no pristojnu
ali​menta​ci​ju.
– Ni​kad ni​sam shva​tio kako je to ura​di​la – za​misli se Krsto La​ko​ta, na​ba​da​ju​ći na vi​li​cu tanku
plošku lo​so​sa. – Zna​te, žene koje tro​še sat vre​me​na na la​ki​r a​nje no​ka​ta ne upa​da​ju samo tako noću u
odvjetnič​ke kance​la​r i​je.
 – Ne upa​da​ju. Ali im se zgo​di da na​ba​šu na lju​bavni​ka koji će za nešto malo kre​vetnih uži​ta​ka
pla​ti​ti ba​r a​ba​ma ko​ji​ma su takve stva​r i kruh svagda​nji.
– A tako! – reče La​ko​ta, po​ka​zu​ju​ći kako ga je to ipak izne​na​di​lo.
– Samo što tog kli​pa​na niste mogli pri​tisnu​ti ona​ko kao što mo​že​te sve osta​le. Nje​g ov je otac ko​-
le​g a iz iste postrojbe, bavi se istim poslo​vi​ma i uži​va istu vrstu potpo​r e.
La​ko​ta ga sumnji​ča​vo pogle​da kao da mu nije dra​g o što tako slo​bod​no go​vo​r i o stva​r i​ma o ko​-
ji​ma se ina​če zavje​r e​nič​ki šuti.
– Pretpostavljam da ste je na​g o​va​r a​li da od sve​g a odusta​ne i uništi ugo​vor – na​g a​đao je Ba​nić. –
Si​g urno ste joj kao ga​lantan čovjek nu​di​li sasvim pristojnu kompenza​ci​ju. Utu​ži​ve du​g o​ve, nepro​-
testi​r a​ne mje​ni​ce, pro​pa​le tvrtke, bezvri​jed​ne di​o ni​ce, možda čak i onu ve​leb​nu cigla​nu pokraj Du​-
gog Sela... No, re​ci​te, ovo je tre​nu​tak kada mo​že​mo biti sasvim iskre​ni i otvo​r e​ni. Ja iona​ko ništa više
ne​mam u ru​ka​ma, a ni​sam ni ozvu​čen.
– Nu​dio sam – prizna on ko​nač​no. – Ali nije pro​blem samo u tome. Po​lo​vi​cu joj imetka ni​ka​ko
ni​sam mo​g ao dati jer je do​bar dio sve​g a samo formalno moj. Iza mene sto​je i neki moć​ni​ji ula​g a​či.
Ali vi to iona​ko ne biste ra​zumje​li. Po​ku​šao sam joj objasni​ti da je to što tra​ži čista uto​pi​ja.
– Do​bro – pre​uzme ri​ječ Ba​nić. – Kada vam je rekla svo​je »po​vi​jesno ne«, od​lu​či​li ste pri​mi​je​-
ni​ti ma​nje po​pu​larna, ali mno​g o dje​lotvorni​ja sred​stva. Insce​ni​r a​li ste otmi​cu, to​božnju otmi​cu u koju
smo vje​r o​va​li samo ona i ja. Pretpostavljam da je Štri​g a do​veo svo​g a bivšeg ratnog dru​g a Igo​r a Špi​-
le​r a, koji ju je još toplu izvu​kao iz lju​bavnog gni​jezda u Gorskom ko​ta​r u i pre​ba​cio je u Sa​mo​bor.
Da​jem ruku u vatru da ste baš vi ku​pi​li onu ku​će​r i​nu čiji je vlasnik u Ka​na​di.
– Što ćete, vo​lim li​je​pe kuće – do​metne on.
– Vje​r u​jem. To je si​g urno sto​g a što ste si​g urno odrasli u bajti. Štri​g a, ko​je​g a ona možda ni​ka​da
pri​je nije ni vi​dje​la, i taj Špi​ler, drža​li su je zatvo​r e​nu u onom ne​mo​g u​ćem potkrovlju i po​ku​ša​va​li je
pri​si​li​ti da kaže gdje je ugo​vor. Da im je rekla, i u tom bi slu​ča​ju da​nas bila živa. Ali je bila tvrdogla​-
va i pohlepna bu​da​la.
– Da – po​jasni on. – Štri​g a je sve orga​ni​zi​r ao, a Špi​ler je on​dje bio samo dva, tri dana. Bety je
ona​ko površno zna​la Štri​g u kao čovje​ka koji se mo​tao oko holdinga, ali se on pred njom po​na​šao
kao da mi je okre​nuo leđa. Uvje​r io ju je da mu taj ugo​vor tre​ba kako bi me nji​me uci​je​nio.
– Slu​šajte, da je ona po​pusti​la, ne bih bio sto posto si​g u​r an da vas Štri​g a ne bi nji​me uci​je​nio. Pa
vi zna​te nje​g o​vu prošlost!
– Znam – nasmi​je se Krsto. – Ali je vi ne zna​te. Ja sam taj koji ga je svo​jim ve​za​ma uspio izvu​ći
iz zatvo​r a. On je sto posto si​g u​r an čovjek!
– Nije – suprotsta​vi se Ba​nić. – Nije već sto​g a što je napra​vio dvi​je pogreške.
La​ko​ta po​digne pogled, a Ba​nić se po​žu​r i za​do​vo​lji​ti nje​g o​vu ra​dozna​lost.
– Prvo, nije bio stalno uz nju. Dru​g o, pro​pustio joj je odu​ze​ti mo​bi​tel ili joj je, što je još vje​r o​-
jatni​je, do​pustio da se do​ko​pa nje​g o​vo​g a. Na​ime, Bety je shva​ti​la da bi se za Štri​g i​ne kratkotrajne od​-
sutnosti, uz sta​no​vi​tu dozu spretnosti i sre​će, mogla spusti​ti s potkrovlja sa​mo​borske kuće. Nazva​la je
svog lju​bavni​ka i pozva​la ga da u odre​đe​no vri​je​me dođe po nju. Pretpostavljam da je u tih ne​ko​li​ko
dana shva​ti​la u koje vri​je​me Štri​g a od​la​zi po drva, vodu ili izbi​va zbog ne​kog tre​ćeg razlo​g a. Ali u
tom na​umu nije ima​la sre​će. Štri​g a ju je najvje​r o​jatni​je za​te​kao na pro​zo​r u, po​ku​šao ju je spri​je​či​ti, i
u tom hrva​nju...
– Idi​o t je oti​šao van da ubi​je li​si​cu – pre​ki​ne ga La​ko​ta. – Bety je po​ku​ša​la sići i pala... Slo​mi​la je
vrat.
– Ble​sa​vo – reče istra​ži​telj. – Po​li​ci​ja misli da joj je netko slo​mio šiju ko​mandoskim zahva​tom.
Kao u filmo​vi​ma sa Sc​hwarze​negge​r om...
– Što se pak tiče Igo​r a Špi​le​r a – nasta​vi Ba​nić – i on je bio pa​cer koji se na​šao u poslu što na​di​-
la​zi nje​g o​ve spo​sob​nosti. Do​du​še, ne mo​že​te tra​ži​ti od na​ših deč​ki da vam obavlja​ju poslo​ve s kakvi​-
ma se na​mu​če filmski ju​na​ci. On je pak sasvim nesmotre​no po​veo u Gorski ko​tar mla​đe​g a bra​ta. Kao
da ide u bra​nje glji​va. Da to nije ura​dio, ja bih o sve​mu znao ku​di​ka​mo ma​nje od kakvo​g a pi​ja​nog
no​vi​na​r a Ma​g a​zi​na X.
– Znam to s bra​tom – potvrdi Krsto La​ko​ta. – Prizna​jem da su svi bili dosta nespretni. Da sam
znao da ste ta​kav struč​njak, anga​ži​r ao bih vas.
– Mislim da to, po​put ovih di​nja s pršu​tom, ne bi bilo za moj že​lu​dac.
– I što je, po vama, bilo da​lje?
– Kako, što je bilo da​lje!? – za​ču​di se Ba​nić, kao da je to posve su​višno pi​ta​nje. – Našli ste se u
krajnje ne​ugod​noj si​tu​aci​ji, da tako ka​žem, s manjkom ugo​vo​r a i viškom leša. Tada je vama, ili ne​ko​-
me od tih bri​ljantnih umo​va ko​ji​ma ste okru​že​ni, pala na pa​met fantastič​na ide​ja s to​božnjom otmi​-
com i ucje​nom. Ja sam tre​bao poslu​ži​ti kao glu​mac čija će na​zoč​nost ci​je​loj stva​r i dati vje​r o​-
dostojnost. Za​ču​do, sve vam je uspje​lo! Svi su povje​r o​va​li, no​vi​ne, javnost, čak i po​li​ci​ja... Je​di​ni
pro​blem bio je u tome što ni​sam povje​r o​vao ja. Sada se si​g urno ka​je​te što niste našli dru​g u bu​da​lu.
– Ne ka​jem se – mirno će on. – Još uvi​jek mislim da se i s vama mno​g e stva​r i daju sre​di​ti.
– Pa da – iro​nič​nim će gla​som istra​ži​telj. – Mogli biste me sta​vi​ti u koji od onih audi​ja vani i
dignu​ti u zrak. Vozni vam je park iona​ko ve​lik.
– Ni​sam mislio na to.
– Ni Igor Špi​ler nije mislio, pa mu se sve​jed​no baš to do​g o​di​lo. Ako vam to ne zvu​či apsurd​no,
do​šao je po svoj pošte​no za​r a​đe​ni no​vac u ne​pošte​nom poslu. A vaši su ga ubi​li i dignu​li u zrak.
– Nisu ga ubi​li... samo su ga uspa​va​li, a po​tom...
– O, pardon, to je ipak mno​g o hu​ma​ni​je! – usklikne Ba​nić pa nasta​vi: – Uz leš viška ima​li ste i
svje​do​ka viška. Drža​li ste kako je najbo​lje rje​še​nje oslo​bo​di​ti ga se, po​g o​to​vo kad ste utvrdi​li kako
nema pojma o tome gdje je ču​ve​ni brač​ni ugo​vor. Usto ste iz sve​g a izvukli i jed​nu sasvim praktič​nu
ko​r ist. Krva​vu sta​zu ko​jom je pro​šao po​su​li ste sta​no​vi​tom ko​li​či​nom opu​ša​ka od ni​zo​zemskih ci​g a​-
ra, posla​li ste nje​g o​vu bra​tu lažno pismo s pet so​mo​va ma​r a​ka, opo​na​ša​li ga mu​ca​ju​ći u mo​bi​tel i
slič​no. Posve sam si​g u​r an u to da po​li​ci​ja već na​ve​li​ko njuška za njim i drži ga glavnim sumnjivcem.
La​ko​ta ga ra​dozna​lo pogle​da i bla​g o se nasmi​je, kao da mu istra​ži​te​lje​va pro​ni​ca​vost impo​ni​r a.
Po​tom uzme bocu bi​je​log šampanjca i na​pu​ni nji​me dvi​je kristalne čaše. Uzme u ruke jed​nu, dru​g u
gurne pre​ma Ba​ni​ću.
– Vrlo ste inte​li​g entni – reče ko​nač​no. – Rado bih vas vi​dio u na​šem timu. Onu po​nu​du da pre​-
uzme​te mjesto na​šeg se​cu​rity ma​na​ge​ra još uvi​jek smatram otvo​r e​nom. Ali niste mi još rekli gdje ste
pro​našli ugo​vor. Pretresli smo pola drža​ve i ništa...
– Stvar je u tome što ne vo​li​te ho​kej na ledu – nasmi​je se Ba​nić, pa za​šu​ti. Vi​dje​lo se da će tu
tajnu ra​di​je za​drža​ti za sebe.
– No, do​bro, ho​će​te li biti naš čovjek za si​g urnost?
– Sumnjam, gospo​di​ne La​ko​ta – za​misli se Ba​nić. – Vi​di​te, neki vrag u meni bra​ni mi da uzmem
taj vaš šampa​njac... još gora je stvar s poslom koji mi nu​di​te...
 – Ali uze​li ste moje novce!
– Je​sam. Ali što vi zna​te o novci​ma i meni? Što vi zna​te o tome zbog čega sam ih mo​r ao uze​ti.
Osim toga, da sam bio pa​metni​ji, tu​žio vas i do​ka​zao kako ste me na​pa​li i na​ni​je​li mi tešku tje​lesnu
ozlje​du, za​ci​je​lo bih do​bio mno​g o više.
– Ni​sam vas na​pao ja, nego Štri​g a.
– Znam, ništa prlja​vo vi niste napra​vi​li tim nje​g o​va​nim prsti​ma. Sve to za vas rade razni tje​-
lohra​ni​te​lji, povje​r e​ni​ci, to​božnji tajni​ci, ra​ču​no​vo​đe, odvjetnič​ki ti​mo​vi, ko​je​kakvi me​še​ta​r i... Vi ste
apso​lutno čist čovjek s bri​tanskim ma​ni​r a​ma i od​mje​r e​nom dikci​jom.
– Kako ho​će​te – slegne La​ko​ta ra​me​ni​ma. – Sada je iona​ko sve​jed​no. Brač​ni ugo​vor i ka​se​ta
završi​li su u vatri!
– Sve čega se vi takne​te završi u vatri! Na​dam se samo da mla​đe​g a Špi​le​r a niste po​dvrgnu​li istoj
pro​ce​du​r i.
– Tog ma​log be​da​ka! – na​ce​r i se vlasnik holdinga. – A zašto bismo? Za​misli​te, do​šao je ju​čer
pred ve​čer u upravnu zgra​du i po​čeo nam pri​je​ti​ti, vi​ču​ći kako smo mu ubi​li bra​ta, kako za to ima ne​-
obo​r i​ve do​ka​ze, kako će nas sve za​jed​no strpa​ti onkraj bra​ve, kako će nas pre​tu​ći, po​bi​ti kao pse... Ne
sje​ćam se što je sve re​kao... Još dok je urlao i po​ka​zi​vao nam stisnu​te šake, moji su deč​ki otišli u nje​-
go​vu izbu u Ko​sirni​ko​voj uli​ci, po​ku​pi​li te nje​g o​ve »ne​o bo​r i​ve do​ka​ze« i obo​r i​li ih ba​civši ih u peć.
– A što ste s njim?
– Pa što bismo s njim!? Izba​ci​li smo ga van kao pse​to. No​g om u stražnji​cu. Bez ka​se​te i ugo​vo​r a
čista je ništi​ca! Kada bi oti​šao u po​li​ci​ju i sve im ispri​čao, misli​te li da bi mu itko povje​r o​vao? Ba​-
lavcu s takvom prošlošću. Čovje​ku koji je pri​je go​di​nu dana do​šao iz zatvo​r a zbog ubojstva oca! Pa
za nje​g o​vu pri​ču ni žuti ti​sak ne bi dao ni pre​bi​je​ne pare!
– Na​ža​lost, to je toč​no! Osim toga, pretpostavljam da i u po​li​ci​ji ima​te neku vrstu za​le​đa. Vi ste
naprosto čovjek koji ništa ne pre​pušta slu​ča​ju.
– To ste sasvim li​je​po rekli – za​do​voljno će La​ko​ta. – Upra​vo sam vas zbog toga i pozvao. Jasno
mi je da ste i vi, bez te ka​se​te i ugo​vo​r a, sasvim slab svje​dok, ali bar niste bili u zatvo​r u zbog
ubojstva oca. Iako njo​me ništa ne biste do​ka​za​li, vaša bi pri​ča bila nešto ne​ugod​ni​ja.
Izazva​la bi bar dosta me​te​ža i po​li​cijskog mu​va​nja po na​šim prosto​r i​ja​ma. Zato bih vam za naš
de​fi​ni​tivni rasta​nak bio spre​man ustu​pi​ti vrlo pristojnu sumu nje​mač​kih ma​r a​ka. Hajde, re​ci​te ko​li​ko
bi to tre​ba​lo biti! Znam do​bro da vam de​tektivska praksa baš nije po​su​ta ru​ža​ma.
– Slu​šajte, »de​fi​ni​ti​van rasta​nak« s vama izraz je koji strašno pri​mamlji​vo zvu​či. Go​to​vo bih za
to i sâm bio spre​man iz​dvo​ji​ti ne​kakve novce. Samo kada sve ne bi tako strašno za​uda​r a​lo!
– Bi li pe​de​se​tak ti​su​ća ma​r a​ka bilo do​voljno za vašu, da tako ka​žem, distanci​r a​nost?
Ba​nić se nasmi​je, kvrc​ne ka​žiprstom po zdje​li s le​dom i ka​vi​ja​r om, pa usta​ne spre​man da ode.
– Ma ko​li​ko vam to zvu​ča​lo čud​no, da niste jeli tu di​nju s pršu​tom, možda bih i pristao. Ali u že​-
lji da me impre​si​o ni​r a​te vi ste se od​lu​či​li baš za ono što sva​ka no​vo​kompo​ni​r a​na bu​da​la drži da je
šik. Na​učio sam pre​pozna​ti taj menta​li​tet. Vi se da​vi​te u pre​pe​li​ca​ma s ka​r a​me​lom uvje​r a​va​ju​ći se
kako su to po​ha​ni pi​li​ći iz va​še​g a ubo​g og dje​tinjstva, ba​ulja​te po te​niskim te​r e​ni​ma sa​nja​r e​ći o tome
da vam je samo časkom za​igra​ti pra​sić​ka​nja ili ka​me​na s ra​me​na, od​la​zi​te u beč​ku Ope​r u i du​bo​ko
ža​li​te što u orkestru nema tambu​r aške sekci​je i što se te​nor ustru​ča​va arla​uknu​ti i po​ko​ju gangu, na
koncert vo​di​te pla​će​nog mu​zi​ko​lo​g a koji vam šapće kada tre​ba zapljeska​ti, a no​vac lifra​te u nje​mač​-
ke i švi​carske banke premda neg​dje u dnu duše vje​r u​je​te kako je sla​ma​r i​ca mno​g o si​g urni​ja. Samo
kada biste među svim tim ta​li​janskim ergo​nomskim kre​ve​ti​ma ima​li i jed​nu sla​ma​r i​cu iz ro​di​teljsko​-
ga doma!... Vi​di​te, zbog toga mi se čini ne​ka​ko neprimje​r e​nim uze​ti kesu va​šeg novca. Dakle, nije ri​-
ječ to​li​ko o savjesti i mo​r a​lu ko​li​ko o do​brom uku​su.
– Ja imam bri​tanski od​g oj i na​o brazbu! – reče La​ko​ta, ovaj put bla​g o po​r u​me​njevši i po​di​g avši
glas.
– I Jack The Ripper ih je imao! – promrmlja Ba​nić, pa kre​ne pre​ma izla​zu na ko​je​mu se ispri​je​-
čio je​dan od La​ko​ti​nih go​r i​la. Imao je guste obrve i nisko čelo, i nije dje​lo​vao ni​ma​lo pri​ja​teljski.
– I ti si valjda di​r ektor neke cigla​ne? – reče Ba​nić bi​jesno, premda mu se ne​ka​ko či​ni​lo kako se s
tim trokrilnim orma​r om ne bi va​lja​lo hva​ta​ti u koštac.
Sna​g a​tor nije imao namje​r u maknu​ti mu se s puta, iske​sio se i sagnuo po​put hrva​ča spremnog za
borbu.
– U redu! Ovo si stvarno do​bro uvježbao! Ali ako baš že​liš dje​lo​va​ti zastra​šu​ju​će, mo​r aš za​-
kopča​ti šlic!
Štos je uisti​nu bio na puč​koškolskoj ra​zi​ni, ali je i ona bila iznad mentalnog sklo​pa razja​r e​nog
razbi​ja​ča. Sagne se još jače ne bi li provje​r io je li mu raspo​r ak uisti​nu raskopčan, a Ba​nić ga svom
sna​g om šutne u me​đu​nožje. Trokrilni napra​vi bolnu gri​ma​su, skljo​ka se na ko​lje​na i ispusti ču​dan,
hri​pa​vi uzdah.
– Bo​jim se da gospo​di​nu »Lom​bro​su« tre​ba li​ječ​nič​ka po​moć – reče Ba​nić okre​nuvši se pre​ma
La​ko​ti koji je sve pomno pra​tio. Za​tim kre​ne van, ali ga brzo sustignu ruke dru​g e dvo​ji​ce razja​r e​nih
La​ko​ti​nih lo​vač​kih pasa. I kad je već bio si​g u​r an kako će ga te​me​lji​to obra​di​ti ra​be​ći mi​ši​će i svoj ne​-
mi​losrd​ni pri​mi​ti​vi​zam, za​ču​je se glas nji​ho​va šefa:
– Razgo​vor je završen! Otpra​ti​te gospo​di​na.
Ba​nić iza​đe van na svjež zrak i du​bo​ko udahne. Za​tim se okre​ne i spa​zi tri rad​ni​ka u bi​je​lim
kombi​ne​zo​ni​ma koji su, slu​že​ći se sjajnim me​talnim ljestva​ma, postavlja​li svi​jetle​ću plo​ču s na​zi​vom
no​vo​g a resto​r a​na. Na plo​či su bila od ne​o nskih ci​je​vi obli​ko​va​na slo​va:

BETY
 31.

SNI JEG SE SVE BRŽE TO PIO S OKOLNIH KRO VO VA, ali se po pro​da​va​či​ma bo​žić​nih drva​ca koji su svo​jom ro​-
bom za​uze​li ci​je​li je​dan dio Bri​tanskog trga dalo zaklju​či​ti da zima tek po​či​nje. Bilo je već pod​ne
kada su na parki​r a​lištu ispred pošte Nika i Tim trpa​li posljed​nje stva​r i u prtljažnik sta​r og forda s bri​-
tanskom re​g istra​ci​jom. On je bio hitri pe​dant koji je toč​no znao koja stvar kamo ide i brzo ju je
smještao na nje​zi​no mjesto, dok je Nika sve vri​je​me šutje​la i dje​lo​va​la po​ma​lo nepri​bra​no. Ba​nić je
znao da se na London već na​vikla te da se si​g urno ve​se​li povratku, pa je pretposta​vio da je za​bri​nu​ta
što ostavlja majku koja se tog jutra vra​ti​la iz bolni​ce.
– Slu​šaj, Ni​ko​la – rekla je ocu ko​je​g a je zva​la po ime​nu samo kada bi se lju​ti​la na nje​g a – ti bi
tre​bao spre​mi​ti u vre​ći​cu pi​dža​mu i pastu za zube te prespa​va​ti dvi​je, tri noći na Bri​tancu. Bar dok se
mama malo ne opo​r a​vi. Ako te muče pre​dra​su​de, mo​žeš spa​va​ti u mo​joj bivšoj sobi.
– Pa mo​g ao bih... – od​g o​vo​r i on ne oso​bi​to uvjerlji​vo.
– Mo​g ao bi... mo​g ao bi... – mrmlja​la je, gu​r a​ju​ći svo​ju putnu torbu u auto, baš na ono mjesto
gdje pre​ma Ti​mo​vu raspo​r e​du nije pri​pa​da​la. – Kako da ti vje​r u​jem? Slu​šaj, ako mi to sve​ča​no ne
obe​ćaš, ja ću svu ovu je​be​nu kra​mu po​ba​ca​ti iz auta i osta​ti! Njoj još uvi​jek nije sasvim do​bro. Što
ako joj noću pozli?
– Sve​ča​no obe​ća​vam.
Ona ga pogle​dom od​mje​r i od gla​ve do pete, kao da se po vanjskom izgle​du može sa si​g urnošću
pro​ci​je​ni​ti laže li netko ili ne.
– Po​lju​bit ću te idu​ći put! Kad bu​dem si​g urna da si ispu​nio obe​ća​nje – reče ona lju​ti​to, kao da ga
na taj na​čin kažnja​va, pa uđe u auto i za​lu​pi vra​ti​ma.
Za​ču​do, Tim mu pri​đe, stisne mu ruku i izne​na​da ga po​lju​bi u obraz:
– That’s from her! So, good bye mister investi​ga​tor!
Mo​tor forda za​bru​ji, a on, kao da se u taj čas ne​če​g a sje​tio, pri​đe Ni​ki​nu sje​dištu, izva​di iz dže​pa
bi​je​lu ku​vertu i kroz otvo​r e​ni je pro​zor gurne kće​r i u ruke. Ne zna​ju​ći o čemu je ri​ječ, ona po​digne
preklop ku​verte i za​vi​r i unutra. U njoj je bilo ured​no slo​že​no de​set novča​ni​ca po ti​su​ću nje​mač​kih
ma​r a​ka.
– Za taj stu​dij... taj history of cultu​re – reče kao da mu je pri​tom ne​ugod​no.
– History of art! – ispra​vi ga ona.
– Pa do​bro... onda zato... – na​bi​je on ruke u dže​po​ve duffel co​ata.
– Ali če​kaj, tata!... Pa nisi to... – zbu​ni se Nika.
Že​le​ći iz​bje​ći nježnosti i pa​te​ti​ku rastanka, on na​migne Timu, ru​kom mu daj ući znak da kre​ne.
Kao da je ri​ječ o so​li​darnosti koju samo muškarci ra​zu​mi​ju, mla​di Englez pri​tisne gas i auto časkom
nesta​ne u gužvi auto​mo​bi​la koji su s Bri​tanca brza​li pre​ma Ili​ci.
Ci​je​lo je po​pod​ne Ba​nić pre​le​žao na ka​uču, misli raz​drtih izme​đu kće​r i koja je otišla od kuće,
bivše žene koja se vra​ti​la kući i posla koji mu je na sasvim loš na​čin od​nio još je​dan mje​sec ži​vo​ta.
Neko se vri​je​me na​dao da će na nje​g o​va vra​ta za​ku​ca​ti Ju​r i​ca Špi​ler, ali je posli​je shva​tio kako mu
se, na​kon glu​posti što ju je napra​vio, mla​di boksač više ne bi usu​dio iza​ći pred oči. Po​tom se pre​-
pustio disku džez glazbe što ga je ku​pio za​jed​no s ne​kakvim ta​li​janskim ča​so​pi​som, ali mu ta vrsta
dže​za uopće nije od​g o​va​r a​la za ovo po​pod​ne. U svo​joj mu se virtu​o znosti do​ima​la ne​ka​ko površnom
i ispraznom, kao pro​izvod ko​je​g a se na​kon pet go​di​na više nitko neće sje​ća​ti. Za​tim je od​lu​čio pogle​-
da​ti poštu koju je či​ni​la samo jed​na službe​na omotni​ca s ozna​kom općinskog suda. Bio je to po​ziv za
novo ro​čište u pro​ce​su što su ga pro​tiv nje​g a vo​di​li sretno izmi​r e​ni supružni​ci Le​las. Ži​vot se, dakle,
sam potru​dio da sa​ču​va nešto od svo​je mi​ni​malne za​nimlji​vosti!
Za​tim se vra​ti stvarnosti koja je još uvi​jek sa​drža​va​la po​dosta ele​me​na​ta jeze i ne​si​g urnosti.
Una​toč džentlmenskom po​te​zu ko​jim mu je do​pustio da ode iz ono​g a no​vog resto​r a​na na Ze​le​nja​ku,
imao je ne​ka​kav prokle​ti pre​dosje​ćaj da ga Krsto La​ko​ta neće tek tako osta​vi​ti na miru. Znao je i pre​-
vi​še toga čime mu je mo​g ao za​g orča​ti ži​vot, nje​mu koji je od ži​vo​ta na​vi​kao do​bi​va​ti samo slatke
stva​r i.
Oko pet sati, kada je već de​be​lo pao mrak, zazvo​nio je te​le​fon. Čuo je Do​g a​nov glas, uzbu​đen i
uzru​jan, kao da se do​g o​di​lo nešto ne​ugod​no i sasvim ne​o če​ki​va​no.
– Slu​šaj, sje​daj u auto i do​la​zi brzo pred upravnu zgra​du Luc​ky holdinga da vi​diš čudo koje se
ov​dje do​g o​di​lo!
Ba​nić ga je htio upi​ta​ti koji se to tako va​žan vrag do​g o​dio, ali je inspektor Do​g an, koji je odu​vi​-
jek vo​lio biti po​ma​lo miste​r i​o zan, bez ijed​ne ri​je​či objašnje​nja spustio slu​ša​li​cu.
Pre​ko vo​lje je obuo ci​pe​le, uvu​kao se u ka​put iz Tre​ćeg čovje​ka i kre​nuo ka Ro​ko​voj. Na Lango​-
vu je trgu na​to​čio onaj jefti​ni​ji di​zel, jer vre​menski prognosti​ča​r i nisu na​javlji​va​li novo zahla​đe​nje, i
po​šao gore pre​ma Zvi​jezdi, sve više se pi​ta​ju​ći što je to tako uzbu​di​lo sta​r o​g a po​li​cijskog lisca.
Gore u pod​slje​menskoj zoni bilo je nešto više sni​je​g a, ali je kolnik bio posve očišćen i samo
malo vla​žan od sni​je​g a koji se to​pio po ru​bo​vi​ma ceste. Ubrzo je pro​šao onom kratkom uli​či​com i
na​šao se na​do​mak La​ko​ti​ne upra​ve.
Ispred Luc​ky holdinga bilo je živo kao na kakvoj prosla​vi pu​noj lju​di i ša​r e​nih svje​ta​la. Posvu​da
na​o ko​lo bila su parki​r a​ni po​li​cijski auto​mo​bi​li, od onih obič​nih patrolnih, pa sve do te​r enskih kakve
rabe spe​ci​jalci. Usred te gužve, za​vi​ja​ju​ći i bljeska​ju​ći ro​ta​cijskim svjetli​ma, je​dan auto hitne po​mo​ći
po​ku​ša​vao se okre​nu​ti i vra​ti​ti pre​ma gra​du, u čemu su ga ome​ta​li auto​mo​bi​li koji su upra​vo do​la​zi​li.
Na ploč​ni​ku je bilo ne​ko​li​ko vo​zi​la s no​vi​narskim ozna​ka​ma, a iz jed​nih od njih upra​vo se izvla​čio
čovjek s ove​ćom te​le​vi​zijskom ka​me​r om.
Ba​nić skre​ne autom u sni​jeg i iza​đe, još uvi​jek ne zna​ju​ći što se do​g a​đa. Vi​dio je vrlo užurba​ne
po​li​cajce kako se do​g o​va​r a​ju pre​ko mo​to​r o​la, ra​dozna​le lju​de, dva čovje​ka u bi​je​lim me​di​cinskim
ku​ta​ma, pro​metni​ke koji su sada po​ku​ša​va​li oslo​bo​di​ti put ambu​lantnom vo​zi​lu i bljesko​ve fo​-
tografskih apa​r a​ta koji su škljo​ca​li sa svih stra​na.
Malo po​da​lje, drže​ći se za​jed​no, sta​ja​la je ove​ća sku​pi​na za​pa​nje​nih lju​di s transpa​r enti​ma koje
su spusti​li na tlo pra​te​ći što se do​g a​đa. Po tim se transpa​r enti​ma vi​dje​lo da su rad​ni​ci sta​no​vi​tog Eko​-
na, te da, kao i osta​li, tra​že za​o sta​le pla​će, bo​žić​ni​cu, re​vi​zi​ju pretvorbe i slič​ne sa​nja​r i​je.
Ulazna vra​ta u Luc​ky holding, ona ista po​nad ko​jih je žmirka​lo crve​no svjetlo ka​me​r e, bila su
ši​r om otvo​r e​na, ali su ispred njih bila dvo​ji​ca po​li​ca​ja​ca koji su spre​ča​va​li ra​doznalce i no​vi​na​r e da
uđu. A po sta​zi od ukrasne cigle vrzma​le su se razne službe​ne oso​be, neke u odo​r a​ma, neke pak u ci​-
vilnoj odje​ći.
Pi​ta​ju​ći se što se to tako strašno do​g o​di​lo, Ba​nić posve slu​čajno na​le​ti na Vinka Do​g a​na, koji se
tu za​si​g urno na​šao po službe​noj dužnosti. Bio je ozbi​ljan i mrk i je​dva mu je kimnuo gla​vom.
– Što se do​g o​di​lo?
 Do​g an ga po​ve​de ustra​nu onim di​je​lom ploč​ni​ka koji je po​li​ci​ja već blo​ki​r a​la. Vi​dje​lo se da zna
sve, ali da ipak dosta toga ne ra​zu​mi​je.
– Sutra ujutro ćeš se na​crta​ti u mom ure​du! – re​kao je Do​g an go​to​vo za​povjed​nim gla​som. –
Imam prokle​ti osje​ćaj da znaš nešto što nam je pro​maklo.
– Možda – za​misli se Ba​nić. – Ali što se uopće do​g o​di​lo?
Do​g an izva​di ci​g a​r e​tu, lupne njo​me o ku​ti​ju, lizne je i vra​ti natrag. Bio je to oči​to mali ri​tu​al ko​-
jim se bra​nio od toga da naprasno ne pro​pu​ši. Za​tim poč​ne:
– Već rano po​pod​ne po​ja​vi​li su se ov​dje rad​ni​ci ne​kakvog Eko​na i razvi​li mirno svo​je transpa​-
rente ne mi​ču​ći se od upravne zgra​de. Tvrdi​li su da ih je La​ko​ta u ne​če​mu pre​va​r io te da su ov​dje
kako bi izbo​r i​li svo​ja pra​va. La​ko​ta nas je nazvao, re​kavši kako stvar nije ni​ma​lo za​bri​nja​va​ju​ća,
kako će im se posli​je sam obra​ti​ti i ta sra​nja...
– U tome se već do​bro izvježbao – pri​mi​je​ti Ba​nić.
– Za​mo​lio je po​li​ci​ju da dođe tek uko​li​ko se prosvjed​ni​ci do mra​ka ne ra​zi​đu. A onda, onda se
oko pet sati do​g o​di​lo nešto s čim nitko nije mo​g ao ra​ču​na​ti. Do​šao je ne​ka​kav Ju​r i​ca Špi​ler i pozvo​-
nio na ula​zu. Kako mu nisu htje​li otvo​r i​ti, uda​r io je ne​ko​li​ko puta no​g om po vra​ti​ma i razva​lio
električ​nu bra​vu. Za​tim je mirno izva​dio re​volver i ušao u zgra​du...
– Je li koga ubio? – upi​ta Ba​nić, po​bo​javši se za nesretno​g a i ne​r a​zumnog mla​di​ća.
– Je li koga ubio!? Napra​vio je pra​vi ma​sakr! Najpri​je je ra​nio u ruku ču​va​r a Le​pe​na, koji je po​-
ku​šao dignu​ti te​le​fonsku slu​ša​li​cu. Taj nam je sve i ispri​čao. Za​tim je, vi​ču​ći da je do​šao napla​ti​ti dug,
po​šao pre​ma La​ko​ti​noj rad​noj sobi, izvu​kao ga van, sru​šio na ko​lje​na i hi​cem mu raznio po​ti​ljak. U
pre​dvorje je utrčao La​ko​tin tajnik Smo​ko​vi​na sa snajperskom puškom u ruci i za​pu​cao. Znaš da
snajper na ma​lim uda​lje​nosti​ma nije od ve​li​ke ko​r isti. Pro​ma​šio je, a kada je po​ku​šao po​novno opa​li​-
ti, kli​nac mu je sa​suo tri metka u gru​di. Ne​kakvog Soldu, koji je utrčao s još dvo​ji​com, po​g o​dio je
otprve u čelo, a osta​le samo ra​nio...
– To je sve?
– Zar ti to nije dosta!? – plju​ne Do​g an pre​ma go​mi​li sni​je​g a. – Ubio je tro​ji​cu, ra​nio još tro​ji​cu...
Osta​li su se raz​bje​ža​li kao ze​če​vi. Po​tom je lu​đak, za ko​je​g a smo već sazna​li da je bio u ma​lo​ljetnič​-
kom zatvo​r u zbog ubojstva oca, sjeo na prag ispred ula​za u upravnu zgra​du i mirno za​pa​lio ci​g a​r e​tu.
O sve​mu su nas oba​vi​jesti​li oni deč​ki tamo...
Re​kavši to, Do​g an po​ka​že prstom pre​ma lju​di​ma koji su pred holding došli samo zbog mirnog
prosvje​da.
– I gdje je sad?
Do​g an kre​ne pre​ko ceste i po​ka​že pre​ma jed​no​me od po​li​cijskih vo​zi​la u ko​je​mu je, izme​đu dva
po​li​cajca, s li​si​ca​ma na ru​ka​ma, sje​dio Ba​ni​ćev bivši kli​jent Ju​r i​ca Špi​ler zva​ni Mali. Dje​lo​vao je
posve mirno i pri​bra​no, kao da se ma​lo​čas vra​tio s boksač​kog tre​ninga. Za​ci​je​lo je bio po​no​san zbog
pravde koju je sam izvršio, i ne misle​ći kako je i izvrše​nje pravde nešto što čovje​ka može lako i jed​-
nostavno odvesti u du​g otrajnu zatvorsku izo​la​ci​ju.
– Ti ga znaš? – upi​ta inspektor Do​g an.
– Da. Ra​dio sam za nje​g a. Sutra ću ti sve ispri​ča​ti, premda ne znam hoće li od toga biti ikakve
ko​r isti. Evo, sada već dru​g i put u ži​vo​tu ide u zatvor nesvjestan krivnje i pra​vih razlo​g a. Kada tre​ći
put bude išao, svojski će se potru​di​ti da to bude zbog ne​če​g a što u potpu​nosti ra​zu​mi​je.
– Ne​moj mi samo reći da je i to je​be​ni posttra​umatski stres!
 – Nije. U vri​je​me rata imao je tek dva​na​est, tri​na​est go​di​na – za​misli se Ba​nić, a za​tim doda: –
Premda mi se katkad uči​ni da svi mi ži​vi​mo pod posttra​umatskim stre​som. Svi, od La​ko​ti​ne zašti​će​ne
vrste pa do tih ne​o buzda​nih kli​na​ca...
Izne​na​da iz mra​ka pred njih izro​ni za​ja​pu​r e​na pri​li​ka inspekto​r a Za​dre, koji je dje​lo​vao tako kao
da ga se ci​je​la ta dra​ma s pu​ca​njem du​bo​ko dojmi​la. Go​to​vo je va​pio:
– Srce ti lju​bim! Još od ono​g a dana kada su mu dignu​li auto u zrak ja ga na​g o​va​r am da prista​ne
na po​li​cijsku zašti​tu, a on se osla​nja na svo​je glu​pe ama​te​r e. Eto, to ga je košta​lo gla​ve! Ali stat ću ja
na rep ono​me tko je sve to za​ku​hao!
– Pa, eno ga, tamo je u autu! – reče Do​g an.
– On je sitna riba! Mali pla​će​ni izvrši​telj! – nasta​vi Za​dro. – Ima on i bra​ta. Skri​va se u ne​-
kakvom gospod​skom ho​te​lu u Ro​senhe​imu. Ali istje​r at ću ga ja iz brlo​g a di​mom i vatrom!
– To gdje se skri​va nje​g ov brat, najma​nje je na​lik na ho​tel – pri​mi​je​ti Ba​nić, našto ga Za​dro
samo prostri​je​li nepri​ja​teljskim pogle​dom.
Ba​nić ovlaš takne Do​g a​na po ra​me​nu i po​ve​de ga ustra​nu. Zbog posve jasnih razlo​g a u Za​dri​nu
se društvu osje​ćao sasvim ne​la​g od​no.
– Kada ćeš ko​nač​no smi​je​ni​ti tog na​silnog pri​mi​tivca? – upi​ta Ba​nić, do​bro zna​ju​ći kako ni Do​-
gan ne trpi svo​g a po​dre​đe​nog.
– Jebi ga! – cokne inspektor je​zi​kom pase za​misli. – Te ti se stva​r i razvi​ja​ju u ne​koj čud​noj di​ja​-
lekti​ci. Ni​kad ne mo​žeš biti si​g u​r an...
– Koji ti je vrag!? Kakva di​ja​lekti​ka? Re​kao si da ćeš tu stvar već istje​r a​ti do kra​ja!
– Ta je stvar... zapra​vo... – odvra​ti Do​g an – već ju​čer ri​je​še​na. Tre​ći sam put zatra​žio da mi ga
maknu s oči​ju...
– I što su ura​di​li?
– Smi​je​ni​li su mene. Sada je on šef odje​la. Tko zna, možda se i ja usko​r o po​ja​vim u tvo​joj
branši...
– Ne bi se sna​šao – pod​bo​de ga Ba​nić. – U nas nema dakti​losko​pi​je, otkri​va​nja krvne gru​pe, ob​-
dukcijskih izvješta​ja i kompju​to​r i​zi​r a​nih karto​te​ka. Mi smo ti čisti ho​bisti, rje​ša​va​či sasvim prosječ​-
nih za​g o​netki.
I tad se pred nji​ma stvo​r i čovjek u du​g ač​kom kožnom ka​pu​tu, s lo​vač​kom puškom u ruci. Na ru​-
ka​vu je imao krpi​cu s ne​kakvim zna​kom.
– Oprosti​te, vi ste iz po​li​ci​je? – reče čovjek, ne​pogre​ši​vo se obra​tivši Do​g a​nu, iako je on bio u
ci​vilnoj odje​ći. Kao da je imao po​seb​no osje​ti​lo za po​li​cajce.
– Da, izvo​li​te!
– Ja sam Koste​lec... iz Anti​r a​bič​nog za​vo​da... Do​bi​li smo oba​vi​jest da je ov​dje vi​đe​na bi​jesna li​-
si​ca. Zna​te, ovu​da se spušta​ju sa Slje​me​na pre​ma gra​du.
– Ma kakva je​be​na li​si​ca!? – oko​mi se na nje​g a inspektor. – Pusti​te me na miru! Zar ne vi​di​te da
je tu bio pra​vi po​kolj!
Ne že​le​ći valjda ne​vo​lje s po​li​ci​jom, čovjek se brzo okre​ne i nesta​ne u mra​ku, a Ba​nić lupne Do​-
ga​na po ra​me​nu i poz​dra​vi ga:
– Bok, Vinko, sutra se vi​di​mo.
 Za​tim po​la​ko kre​ne pre​ma mjestu na ko​je​mu je osta​vio auto, shva​tivši kako tu više nema što tra​-
ži​ti i vje​r u​ju​ći kako više ni​kad neće mo​r a​ti doći pred ovu zgra​du. Gužva je po​la​ko bi​va​la sve ma​nja
jer se ve​lik broj po​li​ca​ja​ca vra​tio u grad, a oni pak koji su osta​li uspje​li su ne​ka​ko uvje​r i​ti zna​ti​-
željni​ke kako tu više ne​ma​ju što tra​ži​ti. Čak su i rad​ni​ci Eko​na po​la​ko pošli svo​jim ku​ća​ma, sada se
za​ci​je​lo još i više pi​ta​ju​ći što će biti s nji​ma i pro​tiv koga će dru​g om pri​li​kom prosvje​do​va​ti. Možda
su čak i ža​li​li za Krstom La​ko​tom, jer je od te ve​če​r i nji​ho​va ne​vo​lja izgu​bi​la konkretno ime.
Pri​bli​ža​va​ju​ći se svom de​vet go​di​na sta​r om golfu, Ba​nić na​le​ti na Ro​ma​na Pe​še​lja, onog istog
čovje​ka koji ga je na neki na​čin uvu​kao u nisku sasvim su​višnih ne​vo​lja. Pe​šelj je dje​lo​vao za​bri​nu​to
i brzao je pre​ma upravnoj zgra​di. Či​ni​lo se da je tek ma​lo​čas oba​vi​ješten o sve​mu što se zbi​lo u
holdingu. Vi​djevši kako ga ma​na​ger po​ku​ša​va vješto za​o bi​ći, gra​de​ći se da ga ne vidi, Ba​nić mu se
namjerno ispri​je​či na putu. Za​tim za​vu​če ruku u džep ka​pu​ta i izva​di onaj mo​bi​tel koji je već to​li​ko
puta pro​pustio vra​ti​ti.
– Gospo​di​ne Pe​šelj, vra​ćam vam mo​bi​tel. Premda je još ju​čer ona po​nu​da za po​sao bila otvo​r e​-
na, evo ja sam ko​nač​no od​lu​čio. Na​ža​lost, neću biti vaš se​cu​rity ma​na​ger.
– U redu... u redu... – uzvrpo​lji se čovjek sa zlatnim na​o ča​la​ma, očigled​no zbu​njen i prepla​šen. –
Možda ne​kom dru​g om pri​li​kom...
– Ne dru​g om pri​li​kom, nego možda u ne​kom dru​g om ži​vo​tu – ispra​vi ga Ba​nić. – Zna​te, ako je
isti​na ono što pri​ča​ju lju​di koji vje​r u​ju u re​inkarna​ci​ju, onda je sva pri​li​ka da se sva​ki čovjek, bar
koji put u ne​kom od ži​vo​ta rodi i kao nitkov.
Crven u licu, Pe​šelj bez ri​je​či uzme mo​bi​tel, pa po​žu​r i pre​ma Luc​ky holdingu, gdje su ga če​ka​le
ve​li​ke no​vosti, atraktivni​je od no​vo​g a internet pro​vi​de​ra i lanca za​lo​g ajni​ca ko​ji​ma će biti premre​že​-
ne sve sa​dašnje i bu​du​će auto​ceste u Hrvatskoj.
U osam je nazvao Li​di​ju. Do​če​ka​la ga je gla​som u ko​je​mu se nisu ćutje​li ni bo​lest ni umor nego
za​do​voljstvo zbog toga što je po​novno kod kuće. Rekla mu je kako su se »dje​ca« već ja​vi​la iz Pa​do​-
ve, gdje im je prvi put kre​pao auto, te kako su ga uspje​li popra​vi​ti i nasta​vi​li put pre​ma No​va​r i, gdje
će pre​no​ći​ti.
– Stro​g o mi je na​r e​di​la da dvi​je, tri noći prespa​vam na Bri​tancu – reče on. – Bo​ja​la se da bi ti
noću moglo pozli​ti.
– Ah, pa takvo što ti ne može na​r e​di​ti! – smi​ja​la se Li​di​ja. – Osim toga, osje​ćam se do​bro...
mislim pri​lič​no do​bro... Ako bi nešto bilo, već bih te nazva​la... Mislim, bli​zu si... brzo bi sti​g ao...
– Zna​či, misliš da ne bih tre​bao doći?
U te​le​fonskoj je slu​ša​li​ci bio muk; čulo se tek nje​zi​no la​g a​no di​sa​nje. Vi​dje​lo se da razmišlja i
da zapra​vo ne zna što bi rekla. Kao što, isti​ni za vo​lju, ni on nije znao.
– Kako ho​ćeš – reče na koncu. – Ali ne​moj da ti po​r e​me​tim pla​no​ve.
Da, po​misli on s gorči​nom, društve​ni mu je ži​vot bio pun nevje​r o​jatnih pla​no​va. O poslo​vi​ma da
se i ne go​vo​r i!
Tad mu je rekla tek jed​no »bog« i spusti​la slu​ša​li​cu osta​vivši ga nje​g o​voj ne​o d​luč​nosti.
Ča​sak kasni​je sje​dio je s Pa​kom u ka​fi​ću Kico za onim sto​lom pokraj pro​zo​r a.
Ina​če re​do​vi​to do​bre vo​lje, Pako je te ve​če​r i dje​lo​vao ne​ka​ko le​targič​no.
– Da, da, da... – mrmljao je ona​ko više za sebe. – I kaj sad?
Premda nije znao na što ki​no​o pe​r a​ter misli, uči​ni mu se kako i sebi može posta​vi​ti slič​no pi​ta​nje.
 – Zbi​ljam sje​ban dan! Kem​bru su za​drža​li u bolni​ci, Flegma je u gajbi, Ma​r i​jan na partijskom
sastanku osnovne orga​ni​za​ci​je Ha​de​zea, a one je​be​ne Ca​sio ure neće više ku​pit ni deca. Neki dan sam
klincu nu​dil uru za žva​ku, al me ste​r al u ku​r ac! I kaj sad da de​lam?
– Kako kaj!? – pogle​da ga Ba​nić. – Bri​ši gore u kino pro​mi​je​ni​ti rolu. Neki dan je pu​bli​ka če​ka​la
de​set mi​nu​ta jer si se za​pio s Kem​brom.
– Je​bo​te, imaš praf! – uzvikne Pako pa pogle​da na svoj sat, u koji se iona​ko nije mo​g ao pre​vi​še
po​uzda​ti. – Le​tim! Buš me pri​če​kal?
– Ne – odvra​ti Ba​nić pa iza​đe s njim.
I dok je Pako otrčao pro​mi​je​ni​ti rolu, Ba​nić besciljno pođe Ili​com, razmišlja​ju​ći o tome kako bi
mo​g ao potro​ši​ti osta​tak prazne i do​sad​ne ve​če​r i. I tad zasta​ne pred obližnjom vi​de​o te​kom, uđe unutra
i za​mo​li vlasni​ka da mu oda​be​r e pet, šest no​vih hi​to​va.
– Joj, svi su vani – kao i uvi​jek se ispri​ča​vao vi​de​o te​kar. – Ali vam mogu naći nešto od prošlog
mje​se​ca.
– U redu – slo​ži se Ba​nić. – Ni te ni​sam gle​dao.
Na​to​va​r en na​r amkom ka​se​ta, vra​ti se kući, istre​se sve to u ve​li​ku najlonsku vre​ći​cu, strpa na vrh
pi​dža​mu i četki​cu za zube pa iza​đe van. Trg je bio pust, cvje​ća​r i​ce su do​ko​no sje​di​le u svo​jim stakle​-
nim ki​o sci​ma, a keste​njar na uglu skla​pao je svoj pokretni štand. Navra​ti po​tom do ki​o ska, kupi šte​ku
Marlbo​r a, pa i nju ne​ka​ko ugu​r a u vre​ći​cu.
Imao je u gla​vi čud​nu i po​ma​lo bo​lesnu te​o ri​ju pre​ma ko​joj se sve ljud​ske geste di​je​le na apso​-
lutno i dje​lo​mič​no uza​lud​ne. Ma ko​li​ko se to či​ni​lo apsurd​nim, neke od tih dru​g ih mogle su sa​drža​-
va​ti i sta​no​vi​tu dozu pa​me​ti. Možda je ko​nač​no došlo vri​je​me da se uči​ni i jed​na pa​metna stvar, po​-
misli, pri​je​đe uli​cu i pri​tisne zvonce na Li​di​ji​nu ula​zu, ispod plo​či​ce na ko​joj je, uosta​lom, iz​državši
sve te duge go​di​ne, još uvi​jek sta​ja​lo i nje​g o​vo ime.

Zagreb 1998/1999.
Sadržaj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.