Us​po​me​ni

na Doca
Hey, thank’s a lot! This is your wor​ld.
We just live in.
Mat​hew, u The Sa​int of Fort Wa​shin​g​ton
 1.

BILO JE KO LO VO ŠKIH TRI DE SET PET STUP NJE VA u hla​du. Od​vjet​nik Her​ce​g o​vić, u pre​to​plom ze​le​nom odi​je​lu
i s čvr​sto za​ve​za​nom ša​r e​nom kra​va​tom, ne​umje​r e​no se zno​jio i, ma​šu​ći spi​som is​pred lica, po​ku​ša​-
vao se os​vje​ži​ti ne​kom vr​stom umjet​nog pro​pu​ha. Tak​va žega već u de​set pri​je​pod​ne nije obe​ća​va​la
do​bar dan, čak ni u raz​mjer​no do​bro za​sje​nje​nom pro​la​zu ki​ne​ma​to​g ra​fa Apo​lo. Shva​tiv​ši valj​da da
će se u su​prot​no​me one​svi​jes​ti​ti od vru​ći​ne, od​vjet​nik ra​zve​že kra​va​tu, ured​no je smo​ta i sta​vi u džep
pa za​mo​li čašu vode. Mo​g ao je biti pe​de​se​tih go​di​na, imao je snaž​nu šiju, ove​ći tr​buh i krat​ke noge,
te je pod​sje​ćao na is​lu​že​nog hr​va​ča te​ške ka​te​g o​r i​je. Ba​nić šut​ke us​ta​ne, okre​ne se i otvo​r i sla​vi​nu iz​-
nad umi​va​o ni​ka što je bio pos​tav​ljen iza nje​g o​va rad​nog sto​la. Voda je bila mut​na od ka​men​ca i pre​-
to​pla, tako da je od​vjet​nik s ga​đe​njem ot​pio ne​ko​li​ko gut​lja​ja i od​lo​žio čašu na stol.
– Gos​po​di​ne Ba​ni​ću – reče on pri​brav​ši se mal​ko od to​plot​nog uda​r a – to što bis​te tre​ba​li na​pra​-
vi​ti za mog kli​jen​ta na sta​no​vi​ti je na​čin de​li​kat​no, pa vas mo​lim da pos​tav​lja​te što ma​nje pi​ta​nja.
Vašu ćemo dis​kre​ci​ju na​g ra​di​ti uve​ća​nim ho​no​r a​r om. Da bu​dem po​sve iz​r a​van, ko​li​ka je vaša ta​r i​fa?
– Tris​to na dan... plus tro​ško​vi.
– Kuna!?
– Da... ne mis​li​te valj​da ma​r a​ka!?
– Zna​či, ne ide vam baš po​sao – na​smi​je se Her​ce​g o​vić – mis​lim, kad ste tako jef​ti​ni. Pa za te
nov​ce ne rade ni vo​do​ins​ta​la​te​r i! Evo, moj bi vam kli​jent za taj jed​no​krat​ni trud bio spre​man pla​ti​ti ti​-
su​ću nje​mač​kih ma​r a​ka...
– Kako se zove vaš kli​jent? – upi​ta Ba​nić gla​som u ko​je​mu je po​ku​šao po​tis​nu​ti sva​ku ra​doz​na​-
lost.
– I to je jed​no od tih su​viš​nih pi​ta​nja – tiho će od​vjet​nik gu​r a​ju​ći pred Ba​ni​ća otvo​r e​nu ku​ver​tu u
či​jem se pro​r e​zu vi​dje​la nova nov​ča​ni​ca od ti​su​ću ma​r a​ka. – Ako se ne va​r am, Ame​r i​kan​ci bi za to
rek​li in advan​ce.
Ne tak​nuv​ši pla​vu ku​ver​tu, Ni​ko​la Ba​nić ga je sve​udilj pro​ma​trao pi​ta​ju​ći se tko je taj čo​vjek i
što za​pra​vo hoće.
– Kako me ne bis​te dr​ža​li bi​zar​nim ču​da​kom, objas​nit ću vam o čemu je ri​ječ – nas​ta​vi od​vjet​-
nik. – Pri​je mje​sec dana moj se kli​jent ras​tao od vrlo bo​g a​te žene koja je vlas​ni​ca tvrt​ke Om​ni​art,
tvrt​ke, dak​le, koja se bavi iz​voz​no-uvoz​nim pos​lo​vi​ma s umjet​ni​na​ma. Zbog raz​nih prav​nih okol​nos​ti
od biv​še su​pru​g e nije do​bio ni​šta, osim sta​no​vi​te, vrlo vri​jed​ne me​mo​r a​bi​li​je koju bi ve​če​r as u de​set
sati tre​ba​lo pre​uze​ti u upra​vi Om​ni​ar​ta.
– Pa za​što je ne pre​uz​me sam? – pri​mi​je​ti Ba​nić pa​le​ći po​s​ljed​nji Mar​l​bo​r o što ga je iz​vu​kao iz
ku​ti​je na sto​lu.
– Zato što sam čin pre​uzi​ma​nja po​dra​zu​mi​je​va niz ne​ugod​nos​ti, pa i odre​đe​nu opas​nost. Na​ime,
iako je nje​g o​va biv​ša su​pru​g a u na​če​lu pris​ta​la, moj se kli​jent boji da bi taj pris​ta​nak mo​g ao biti i
klop​ka. U igri su i nje​zi​na bra​ća, koja bi se, doz​na​ju li, za​ci​je​lo pro​ti​vi​la tak​voj tran​sak​ci​ji...
– Vrlo ste jas​ni i pre​ciz​ni – iro​nič​no pri​mi​je​ti Ba​nić pa uz​r u​ja​no us​ta​ne i pri​đe pro​zo​r u, za​g le​-
dav​ši se u film​ske pla​ka​te ko​ji​ma je bio na​čič​kan zid na​su​prot nje​g o​voj pos​lov​ni​ci. Ne​koć, dok se
kino još zva​lo Ko​za​ra, pla​ka​ti su naj​av​lji​va​li ša​r e​no por​no​g raf​sko sme​će i iz​g le​da​li su tako da su ro​-
di​te​lji s ma​lo​dob​nom dje​com u ve​li​kom luku za​o bi​la​zi​li to mjes​to. Sada je po​svu​da bio iz​vje​šen sami
ame​r ič​ki vi​so​ko​bu​džet​ni kič. Vre​lim asfal​tom pro​la​za pro​tr​či bo​so​no​g o di​je​te u ša​r e​nim ga​ći​ca​ma i
Ba​ni​ću se uči​ni da su tra​g o​vi dje​čjih sto​pa​la os​ta​li u me​kom tlu. Do​pu​ši ci​g a​r e​tu, baci je van, a po​tom
sjed​ne na pro​zor​sku da​sku.
– Na​r av​no, za gos​po​đi​no ime ne smi​jem pi​ta​ti; što je ta me​mo​ra​bi​li​ja, ta​ko​đer me se ne tiče...
Ho​će​te li mi bar ka​za​ti gdje je Om​ni​art ili se od mene oče​ku​je da ne pos​tav​ljam nez​g od​na pi​ta​nja te
ga sam poč​nem mi​nu​ci​o z​no i dis​kret​no tra​ži​ti po gra​du?
– Me​mo​r a​bi​li​ja nije veća od vi​de​o ka​se​te, a Om​ni​ar​to​va je upra​va u Bo​g i​ši​će​voj uli​ci – nas​ta​vi
od​vjet​nik ne oba​zi​r u​ći se na iro​ni​ju u Ba​ni​će​vu gla​su. – I sva​ka​ko po​ne​si​te re​vol​ver! Objas​nio sam da
je opas​nost glav​ni raz​log zbog ko​je​g a pri​mo​pre​da​ju iz​bje​g a​va​mo oba​vi​ti sami. Evo, tu vam je adre​-
sa...
– Ne oče​ku​je​te, valj​da, da ću ih tamo, po​put Bru​cea Wil​li​sa, sve po​smi​ca​ti i do​ni​je​ti vam me​mo​-
ra​bi​li​ju upr​lja​nu nji​ho​vom još to​plom krv​lju!?
Od​vjet​nik uz​dah​ne, obri​še ru​ka​vom znoj​no čelo i ot​pi​je još malo iz pre​to​ple čaše.
– Ah, vi ste bes​kraj​no te​žak čo​vjek! Bit ćete tamo toč​no u de​set na​ve​čer, kako je do​g o​vo​r e​no,
pred​sta​vit ćete se kao čo​vjek od​vjet​ni​ka Her​ce​g o​vi​ća, uzet ćete pa​ke​tić i od​mah ga do​ni​je​ti u moju
kan​ce​la​r i​ju. Re​vol​ver vam je zbog onih je​dan pos​to mo​g uć​nos​ti da stva​r i kre​nu po zlu.
Her​ce​g o​vić iz nu​tar​njeg dže​pa iz​va​di po​sjet​ni​cu i sta​vi je na stol po​kraj pa​pi​r i​ća s Om​ni​ar​to​vom
adre​som. Na oba su se pa​pi​r a vi​dje​li tra​g o​vi nje​g o​vih vlaž​nih pr​sti​ju.
– Sve mi je ovo bes​kraj​no sum​nji​vo, a bo​jim se i da na​di​la​zi moje za​kon​ske ov​las​ti. Mis​lim da
ću vas mo​r a​ti od​bi​ti – hlad​no će Ba​nić, vra​tiv​ši se svom rad​nom sto​lu.
Her​ce​g o​vić po​nov​no uz​dah​ne pa na stol, do ona dva, sta​vi i tre​ći pa​pir – nov​ča​ni​cu od pet​sto
nje​mač​kih ma​r a​ka. Kao u ne​kom film​skom fi​la​žu, Ba​ni​će​vom gla​vom pro​le​te ovo​mje​seč​ne obve​ze:
sta​na​r i​na, Ni​ki​na ali​men​ta​ci​ja, ra​ču​ni Ame​r i​can Ex​pre​ssa, novi aku​mu​la​tor... Bez ri​je​či iz​vu​če la​di​cu,
iz​va​di iz nje pu​no​moć i sta​vi je pred od​vjet​ni​ka. On se na​smi​je, iz​vu​če iz dže​pa na​liv​pe​r o koje bljes​-
ne zlat​nim sja​jem i sta​vi na pa​pir mr​lju koja je tre​ba​la biti pot​pis.
– Smi​ješ​no – reče us​tav​ši od sto​la – obič​no meni dru​g i pot​pi​su​ju pu​no​mo​ći, a sad i sam mo​-
ram...
Ne pri​če​kav​ši da se pot​pis osu​ši, Ba​nić pre​sa​vi​ne pa​pir i vra​ti ga u stol, ne os​vr​nuv​ši se za za​ja​-
pu​r e​nim, znoj​nim od​vjet​ni​kom koji je iz​i​šao iz ure​da i za​tvo​r io za so​bom vra​ta.
Po​sao koji je na​kon go​to​vo tro​mje​seč​ne stan​ke do​bio do​imao se na​da​sve neo​bič​nim, ali si je tu
neo​bič​nost nas​to​jao pro​tu​ma​či​ti mis​ti​fi​ka​ci​ja​ma kak​vi​ma su od​vjet​ni​ci obič​no vrlo sklo​ni. Za sva​ki
slu​čaj od​lu​či pro​vje​r i​ti nje​g o​vu vje​r o​dos​toj​nost, uzme po​sjet​ni​cu što je le​ža​la na sto​lu, otvo​r i novi
te​le​fon​ski ime​nik i s olak​ša​njem shva​ti da se po​da​ci sla​žu: Stje​pan Her​ce​g o​vić stvar​no je bio od​vjet​-
nik s ure​dom u Gun​du​li​će​voj uli​ci. Za​tim, za​do​vo​ljan što je ko​nač​no ipak ne​što za​r a​dio, pos​pre​mi
de​viz​ni ho​no​r ar u džep, spus​ti ze​le​nu plat​ne​nu ro​le​tu tako da je soba uto​nu​la u mrak, ski​ne ko​šu​lju,
uva​li se u nas​lo​njač, pus​ti ka​se​tu s Col​tra​ne​o vim ba​la​da​ma, na​da​ju​ći se da će ipak us​pje​ti odri​je​ma​ti
sred ki​pu​će​g a ljet​nog pak​la što se obru​šio na Za​g reb.
U se​dam na​ve​čer se otu​ši​r ao, na​vu​kao iz​no​še​ne tra​pe​r i​ce i čis​tu ma​ji​cu i iz​i​šao do ka​fi​ća Kico,
sa​nja​ju​ći ve​li​ku bocu le​de​no​g a piva u ugod​nom okruž​ju no​vog air-con​di​ti​ona. I pri​je no što je ušao u
lo​kal, kroz otvo​r e​ni je pro​zor spa​zio poz​na​tu his​pa​no​fi​zi​o no​mi​ju biv​šeg ki​no​o pe​r a​te​r a Paka. Ne​ka​ko
baš u vri​je​me kad su ko​ital​ne film​ske maj​sto​r i​je iz​ba​ci​li iz Apo​la i otje​r a​li ih na de​be​lu pe​r i​fe​r i​ju, os​-
ta​vio je i Pako ki​no​o pe​r a​ter​ski po​sao. Is​ti​ni za vo​lju, da je net​ko oz​bilj​ni​je pro​čač​kao po upra​vi kina,
mo​žda bi do​šao i do neke dru​g e ver​zi​je do​g a​đa​ja, do toga da je Pako za​pra​vo iz​ba​čen zbog mno​g ih
ne​ugod​nih pro​pus​ta koji su mu se u pos​lu do​g a​đa​li, no Ba​nić je pri​ja​telj​skom do​bro​hot​noš​ću pris​ta​-
jao na Pa​ko​vu pri​ču, u ko​joj se tvr​di​lo kako im je »re​kel sve kaj ih pra​ti« i »za​lu​pil vra​ti​ma«, dok su
oni kle​ča​li na ko​lje​ni​ma i prek​li​nja​li ga da kao vr​stan ka​dar os​ta​ne. Ipak, pre​ki​nuv​ši rad​ni od​nos u
Apo​lu, Pako je os​tao u svo​joj pod​sta​nar​skoj so​bi​ci u pro​la​zu kina, i nit​ko ni​kad nije doz​nao uz po​-
moć kak​ve je fi​nan​cij​ske al​ke​mi​je us​pi​je​vao pla​ća​ti ne baš malu naj​am​ni​nu. Do​du​še, Pako se ba​vio
raz​nim po​du​zet​nič​kim pus​to​lo​vi​na​ma, za koje se mo​g lo reći da su do​bro svr​ši​le već sa​mim time što
zbog njih nije za​vr​šio u za​tvo​r u. Po​čes​to je baš zbog »po​du​zet​niš​tva« bio pri​si​ljen os​ta​ja​ti u ne​koj vr​-
sti ile​g a​le, klo​ni​ti se stro​g o Bri​tan​skog trga i iz​bje​g a​va​ti pos​lov​ne part​ne​r e koji bi do​la​zi​li ša​ka​ma ili
ba​ti​na​ma na​pla​ti​ti »di​vi​den​du«.
Na pre​g las​no ugo​đe​nom ra​di​ju smje​šte​nom iza šan​ka, raz​dvo​je​ne glaz​be​nim blo​ko​vi​ma, ni​za​le
su se krat​ke vi​jes​ti o us​pos​ta​vi ci​vil​nih od​no​sa u os​lo​bo​đe​nom Ben​kov​cu, Dr​ni​šu, Gli​ni i dru​g im ma​-
njim mjes​ti​ma; u sva​koj se po​nav​lja​la fra​za pre​ma ko​joj se »ži​vot po​la​ko vra​ća« te se obvez​no na​-
gla​ša​va​lo da je neki cr​k​ve​ni ugled​nik po​sve​tio ovo ili ono. Pako je sta​jao uz po​vi​ši stol, a pred njim
su bili čaša ge​mi​šta i če​t​vr​tas​ti pa​ke​tić umo​tan u sme​đi pak​pa​pir.
– I ti imaš me​mo​ra​bi​li​ju! – na​ša​li se Ba​nić upri​jev​ši pr​stom u pa​ke​tić.
Pako, koji baš da je i znao što je to me​mo​r a​bi​li​ja, nije mo​g ao ra​zu​mje​ti tu alu​zi​ju, po​g le​da za​ču​-
đe​no Ba​ni​ća, a po​tom raz​mo​ta pa​ke​tić u ko​jem su se na​la​zi​la dva odeb​lja sno​pa pa​pi​r i​ća na či​joj su
cr​noj pod​lo​zi bila otis​nu​ta žuta slo​va Rol​ling Sto​nes i Vo​odoo Lo​un​ge.
– De​tek​tiv, buš ge​mišt?
– Pivo! – vik​ne Ba​nić ko​no​ba​r i​ci Zden​ki, pa se za​g le​da u mis​te​r i​o z​ni sa​dr​žaj Pa​ko​va omo​ta. Pa​-
pi​r i​ći su neo​do​lji​vo pod​sje​ća​li na ulaz​ni​ce.
– Dvjes​to ulaz​ni​ca za kon​cert Rol​ling Sto​ne​sa u Bu​dim​pe​šti. Po tri​de​set ma​r a​ka sva​ka. To ti je
šest so​mo​va ma​r a​ka mi​nus soma za iz​r a​du, brat bra​tu, pet so​mo​va ma​r a​ka pro​fi​ta! Do​bar po​sel, kaj
ve​liš? – reče Pako oče​ku​ju​ći Ba​ni​će​vo miš​lje​nje.
– Kak​vi tro​ško​vi? – upi​ta Ba​nić.
– Za ti​ska​nje. Zdru​kal ih je na la​ser​skom prin​te​r u je​dan fra​jer s Treš​njev​ke za soma. Gle, pa​pir
je sto pos​to ori​g i​nal. A vidi kak mu je per​fek​t​no is​pal zla​to​ti​sak. Vr​hun​ski fal​si​fi​kat!
– Di​laš laž​ne ulaz​ni​ce? To je kaž​nji​vo – reče Ba​nić uzi​ma​ju​ći hlad​nu bocu piva što ju je upra​vo
do​ni​je​la ko​no​ba​r i​ca.
– Zden​ka, oćeš kar​tu za Sto​ne​se? – upi​ta Pako pru​ža​ju​ći ko​no​ba​r i​ci jed​nu od onih dvi​je sto​ti​ne
ulaz​ni​ca. – Za tebe je za​ba​dav...
– To me ne za​ni​ma! – od​bru​si ko​no​ba​r i​ca s nad​moć​nim pre​zi​r om. – Ako imaš za Oli​ve​r a, to bih
uze​la, ali ovi...
– Oli​ver!? Kak se neko ko peva i drži do sebe može zvat Oli​ver? To je ime za de​ter​džent, kaj ne?
– za​mis​li se Pako, pa po​tom kuc​ne svo​jom ča​šom o Ba​ni​će​vu.
– I kome ćeš to pro​da​ti? – upi​ta Ba​nić, i sam pro​vje​r a​va​ju​ći kva​li​te​tu pa​tvo​r e​ne ulaz​ni​ce.
– Ni​kom! – odre​že Pako lju​ti​to. – Kon​cert je bil pre​kju​čer, a idi​o t je kar​te za​vr​šil ju​tros. Ni sti​g el
pri​je. Jebi ga, od​li​čan ma​her, al spor ko smrt.
– Zna​či, iz​g u​bio si ti​su​ću ma​r a​ka?
– Fra​jer je ipak bil po​šten – objaš​nja​vao je Pako – pa mi je priz​nal pet​sto ma​r a​ka na pe​na​le kaj je
pre​ko​r a​čil rok.
 – I to je ne​što – la​kon​ski će Ba​nić, dok je Pako zgra​bio onih dvjes​to ulaz​ni​ca i ba​cio ih u ko​ša​r u
za sme​će po​kraj šan​ka.
– Pako, opet mi pra​viš sme​će! Nosi to van! – vi​ka​la je ko​no​ba​r i​ca, ali je Pako uop​će nije slu​šao.
Iz​lio je u sebe ge​mišt i, lju​ti​to za​lu​piv​ši vra​ti​ma, iz​i​šao.
Već je pa​dao mrak kada se Ba​nić u svom stan​či​ću iz​nad ure​da još je​dan​put is​tu​ši​r ao i sa​svim ne​-
volj​ko obu​kao je​di​no odi​je​lo i za​ve​zao je​di​nu, još k tome – ne​iz​g la​ča​nu – kra​va​tu. Tre​bao je oba​vi​ti
po​sao za od​vjet​ni​ka Her​ce​g o​vi​ća i nje​g o​va ano​nim​nog kli​jen​ta, pa mu se ne​ka​ko či​ni​lo da zbog pos​-
lov​ne oz​bilj​nos​ti mora obu​ći mr​sko mu odi​je​lo. Otvo​r i or​ma​r ić do kre​ve​ta u ko​je​mu se na​la​zio nje​-
gov Smith&We​sson, ali se ipak pre​do​mis​li i za​lu​pi la​di​com, mis​le​ći kako re​vol​ver opas​ne si​tu​aci​je
kad​što uči​ni još opas​ni​ji​ma. Po​sao koji je tre​bao oba​vi​ti či​nio mu se više dos​tav​ljač​kim ili po​štar​-
skim no is​tra​ži​telj​skim, pa je to više iz​i​šao sa​svim mi​r an i bez pu​calj​ke. Za​pu​tio se gore pre​ma Ro​ko​-
vu pe​r i​vo​ju, gdje je obi​ča​vao par​ki​r a​ti svoj »novi sta​r i« re​na​ult 4.
Na​le​tio je na nju baš na naj​r a​sko​pa​ni​jem di​je​lu Bri​tan​skog trga, koji su tog lje​ta, po​put do​brog
di​je​la grad​skog sre​di​šta, ob​nav​lja​li. Bila je u ši​r o​koj mu​škoj ko​šu​lji i troš​nim tra​pe​r i​ca​ma, ima​la je
sa​svim krat​ku fri​zu​r u i dva ve​li​ka oka u ko​ji​ma se zr​ca​li​lo žu​ti​lo grad​ske ra​s​vje​te. U jed​nom ča​sku,
za​bo​r a​viv​ši valj​da da mu već po​du​lje vri​je​me nije žena, tako se obra​do​vao da ju je go​to​vo za​g r​lio, u
dru​g om je već brže-bo​lje na​vu​kao na lice onaj služ​be​ni iz​r az koji spre​ča​va sva​ku pris​nost.
– Li​di​ja! Nisi otiš​la na more? – upi​ta je va​de​ći iz dže​pa ku​ti​ju ci​g a​r e​ta.
– Zar ti Nika nije ja​vi​la da smo se pre​do​mis​li​le? – upi​ta ona, zna​čaj​no pro​ma​tra​ju​ći kako on br​-
zo​ple​to i nes​pret​no po​ku​ša​va za​pa​li​ti ci​g a​r e​tu. Kao da je uži​va​la u nje​g o​voj zbu​nje​nos​ti, dr​že​ći je
valj​da do​brim zna​kom da on i na​kon to​li​kih go​di​na raz​dvo​je​nos​ti još uvi​jek nije rav​no​du​šan pre​ma
njoj.
– Ah, da, rek​la mi je – reče on, i sâm ne​si​g u​r an je li mu do​is​ta rek​la.
– Ho​ćeš li me po​zva​ti na kavu? – upi​ta Li​di​ja. – Baš sam poš​la k tebi. Mo​r a​mo po​r az​g o​va​r a​ti.
Sje​li su u ka​fić, je​dan od onih kak​vi​ma je val pri​vat​nog po​du​zet​niš​tva pre​pla​vio Za​g reb, i ona je
na​r u​či​la vi​njak, dok je on samo za​pa​lio ci​g a​r e​tu, osje​ća​ju​ći kako ga u po​s​ljed​nje vri​je​me su​sre​ti s Li​-
di​jom čine po​ma​lo ne​uro​tič​nim.
– Nika želi na​pus​ti​ti fa​kul​tet – reče Li​di​ja gle​da​ju​ći ga pro​dor​no pre​ko ča​ši​ce u ko​joj se lje​ska​la
ru​me​na te​ku​ći​na. – Nije po​lo​ži​la ni​je​dan is​pit i tvr​di kako joj je me​di​ci​ne pun ku​fer.
– Pa neka stu​di​r a ne​što dru​g o.
– Kako mo​žeš biti tako rav​no​du​šan? – pre​ko​r i ga ona. – Ti si joj otac i mo​r ao bi po​r az​g o​va​r a​ti s
njom.
– Ni​sam rav​no​du​šan, samo sam prak​ti​čan. Mis​lim, ako ne pod​no​si me​di​ci​nu, može stu​di​r a​ti ne​-
što dru​g o. Pa i Ko​ma​r ov je sin na​pus​tio me​di​ci​nu i sada je us​pje​šan na sto​ma​to​lo​g i​ji...
– Ko​ma​r ov je sin s me​di​ci​ne oti​šao na elek​tro​teh​ni​ku, pa na pra​vo, pa na agro​no​mi​ju... i sada
radi kao skla​di​štar u Uni​kon​zu​mu! – lju​ti​lo ju je nje​g o​vo ne​poz​na​va​nje stva​r i. – Štos je u tome što
više uop​će ne želi stu​di​r a​ti. Želi ra​di​ti.
– Ni to nije loše – mir​no će Ba​nić otre​sa​ju​ći pe​peo.
– Mo​žda bi joj Ta​ma​r in mo​g ao pro​na​ći ka​kav prik​la​dan po​sao... On još uvi​jek ima veza...
– Da sam zna​la da ćeš biti ta​kav, os​ta​la bih kod kuće! – rek​la je Li​di​ja više ra​zo​ča​r a​na no lju​ta. –
Do​bro znaš da sam Ta​ma​r i​na os​ta​vi​la, da smo se ras​ta​li pri​je ne​pu​ne tri go​di​ne. Ne oče​ku​ješ valj​da
da ću biv​šeg muža mo​lja​ka​ti da mi za​pos​li kćer.
 – Znam da si se ra​zve​la... ali, opet, znam da će on i da​nas na​pra​vi​ti sve što za​tra​žiš od nje​g a.
– Ču​ješ li me, rek​la sam ti da neću od biv​šeg muža mo​lja​ka​ti us​lu​g e! – raz​lju​ti se Li​di​ja.
– Pa, i ja sam ti biv​ši muž – pro​mrm​lja Ba​nić za​bo​r av​lja​ju​ći da je re​kao ne​što sa​svim ne​pri​lič​no
i uvred​lji​vo. Iako je uis​ti​nu bio biv​ši muž, Nika je ipak bila nje​g o​va, a ne Ta​ma​r i​no​va kći.
Li​di​ja ga po​g le​da sr​di​to, po​pi​je svoj vi​njak i bez poz​dra​va iz​i​đe na Ili​cu.
– Do​bro ste raz​lju​ti​li damu – lu​ka​vo pri​mi​je​ti ko​no​bar koji se u praz​nom lo​ka​lu hla​dio ven​ti​la​-
to​r om što je zu​jao na šan​ku. Ba​nić ga po​g le​da, a za​tim brzo us​ta​ne i po​žu​r i za Li​di​jom.
– Tre​ba​lo bi pla​ti​ti! – po​dvik​ne ko​no​bar. – Ili mo​žda ima​te po​kaz?
Ba​nić pri​đe šan​ku i iz dže​pa iz​vu​če dvi​je nov​ča​ni​ce, jed​nu od ti​su​ću, dru​g u od pet​sto ma​r a​ka.
– Ne​ma​te ne​što sit​ni​je? – za​ču​di se ko​no​bar dr​že​ći u ru​ka​ma nov​ča​ni​ce kak​vi​ma se obič​no ne
pla​ća piće u us​put​nim bir​ti​ja​ma. – Ho​će​te li da vam raz​mi​je​nim ili ćete za​sjes​ti i po​pi​ti os​ta​tak?
Uvi​djev​ši kako je Ba​nić sa​svim rav​no​du​šan spram nje​g o​vih ugos​ti​telj​skih du​ho​vi​tos​ti, ko​no​bar
se od​g e​g a u spo​r ed​nu pros​to​r i​ju, a za​tim se brzo vra​ti s os​tat​kom nov​ca. Zgra​biv​ši no​vac, Ba​nić hi​tro
iz​i​đe na Ili​cu, ali tu više nije bilo lju​ti​te Li​di​je.
 2.

ZA US TA VIO JE AUTO MO BIL U BO GI ŠI ĆE VOJ ULI CI, baš is​pred kuće na či​jem je ula​zu bila plo​ča s nat​pi​som
Om​ni​art d.d. Shva​ti od​mah da je ri​ječ o jed​noj od onih no​vih tvrt​ki koje su u ne​dos​tat​ku pos​lov​nog
pros​to​r a ot​kup​lji​va​le veće sta​no​ve i u nji​ma obav​lja​le svo​ju dje​lat​nost. Bilo je ne​što čud​no u tome što
su se oko ula​za u tak​ve tvrt​ke, uglav​nom ot​mje​nih i po​mod​nih na​zi​va, mo​g li vi​dje​ti kli​nač​ki gra​fi​ti
ili os​lo​nje​ni bi​cik​li, dok se iz su​sjed​nih sta​no​va ši​r io pro​do​r an mi​r is gu​la​ša ili ku​ha​nog ba​ka​la​r a. Že​-
le​ći biti pos​lov​no oz​bi​ljan, Ba​nić se od​lu​či po​ja​vi​ti u Om​ni​ar​tu upra​vo ona​ko kako je bilo do​g o​vo​r e​-
no – toč​no u de​set sati. Imao je još malo vre​me​na pa iz​i​đe iz auto​mo​bi​la ne bi li pro​vje​r io zgra​du u
ko​joj je tre​bao oba​vi​ti ču​dan po​sao. Pro​zo​r i pri​zem​lja bili su mrač​ni i ima​li su spu​šte​ne re​bre​ni​ce; tu
je za​ci​je​lo ži​vio net​ko tko je imao do​volj​no nov​ca i ži​va​ca da ovaj bur​ni ko​lo​voz pro​ve​de na moru.
Na pr​vom katu, pre​ma ono​me što je pi​sa​lo na plo​či, na​la​zio se Om​ni​art i on​dje su sva če​ti​r i pro​zo​r a
bila osvi​jet​lje​na i otvo​r e​na, da​pa​če čula se i tiha me​di​te​r an​ska me​lo​di​ja koja je sa​svim do​bro pris​ta​ja​-
la uz spar​nu ljet​nu noć. Pro​zo​r i iz​nad Om​ni​ar​ta bili su otvo​r e​ni, ali u so​ba​ma nije bilo svje​tla. Ba​nić
za​pa​li još jed​nu ci​g a​r e​tu, vra​ti se do auto​mo​bi​la i kroz otvo​r e​ni pro​zor iz​vu​če ak​tov​ku u koju je na​-
mje​r a​vao spre​mi​ti pa​ke​tić koji će, bude li sve u redu, do​bi​ti u upra​vi. Iz su​sjed​nog dvo​r i​šta la​jao je
do​sad​ni pas, a tamo neg​dje u da​lji​ni pod​no Slje​me​na nisu se više vi​dje​le zvi​jez​de i po​ma​lo je si​je​va​-
lo. Bila je to va​r a​va nada da bi mo​g la pas​ti kiša i bar malo ra​s​hla​di​ti ovaj pre​g ri​ja​ni grad.
Toč​no u de​set Ba​nić otvo​r i vra​ta zgra​de i uđe u mrač​no stu​bi​šte. Kao i u to​li​kim sta​r im zgra​da​-
ma, stu​biš​na ra​s​vje​ta nije ra​di​la, tako da si je put do pr​vog kata mo​r ao osvi​je​tli​ti džep​nim upa​lja​čem.
Na li​je​vom kra​ju stu​bi​šta bila su iša​r a​na vra​ta s iz​bi​je​nim pok​lop​cem špi​jun​ke, a na des​no​me sku​po​-
cje​na hras​to​va vra​ta s mo​der​nim lo​g om Om​ni​ar​ta. Des​no od ula​za vi​dje​lo se sla​baš​no svje​tlo zvon​ca.
Ba​nić pri​tis​ne tip​ku i stu​bi​štem se raz​leg​ne pro​dor​na i sa​svim in​dis​kret​na zvo​nja​va, pri​mje​r e​ni​ja
pro​vin​cij​skoj ško​li no mo​der​noj tvrt​ki koja drži do sebe. Iako je bilo ne​vje​r o​jat​no da tak​vu zvo​nja​vu
nit​ko nije čuo, vra​ta su i da​lje bila za​tvo​r e​na. Po​ku​ša sto​g a još je​dan​put, pris​toj​no i od​mje​r e​no krat​-
ko, pa kad se ni tada nit​ko nije oda​zvao, on na​leg​ne na zvon​ce i pus​ti ga da bje​so​muč​no zvo​ni ci​je​lu
mi​nu​tu. Po​s​lje​dak je bio isti: tiho, mrač​no stu​bi​šte i ne​umo​lji​vo za​tvo​r en ulaz. I baš kad se na​mje​r a​-
vao okre​nu​ti i oti​ći te od​ni​je​ti od​vjet​ni​ku Her​ce​g o​vi​ću nje​g o​vih ti​su​ću i pol ma​r a​ka, sje​ti se kako je
ho​no​r ar već po​čeo tro​ši​ti, pa još je​dan​put po​zvo​ni, a po​tom, za sva​ku si​g ur​nost, lupi ša​kom ne​ko​li​ko
puta po vra​ti​ma. Ni ovaj put nit​ko nije iz​i​šao, ali su se vra​ta, kako ih je valj​da pre​ja​ko lu​pio, po​la​ko
otvo​r i​la i otvo​r i​la mu put u osvi​jet​lje​ni hod​nik.
Osje​ća​ju​ći se po​ma​lo kao noć​ni tat, po​ma​lo kao uljez, Ba​nić uđe u prvu pros​to​r i​ju. Bio je to ul​-
tra​mo​der​no na​mje​šten ured s ha​lo​g e​nim svje​tilj​ka​ma i ni​zom od če​ti​r i ve​li​ka kom​pju​to​r a. Na zidu je
bio ku​g las​ti zvuč​nik s ko​je​g a se čuo neki od no​vih za​bav​nih hi​to​va. Uza zid su bile po​r e​da​ne po​li​ce s
plas​ti​fi​ci​r a​nim re​g is​tra​to​r i​ma raz​li​či​tih boja. Mu​čen neo​do​lji​vom ra​doz​na​loš​ću, Ba​nić iz​vu​če iz ko​-
ri​ca je​dan od re​g is​tra​to​r a i po​g le​da u nj. Bio je pra​zan. Po​tom iz​vu​če dru​g i i tre​ći, ni u nji​ma nije
bilo ni​če​g a. I če​t​vr​ti je re​g is​tra​tor bio pra​zan, samo su se na nje​g o​vim šip​ka​ma vi​dje​li os​ta​ci pa​pi​r a,
baš kao da je net​ko na​sil​no iz​va​dio sa​dr​žaj. Pri​đe po​tom kom​pju​to​r u, ob​nav​lja​ju​ći u gla​vi svo​ja
oskud​na ra​ču​nal​na zna​nja. Uklju​či ga, a na zas​lo​nu se po​ja​vi nat​pis: disc emp​ty.
U dru​g oj se sobi na​la​zio stol za sas​tan​ke s de​set sto​la​ca, a u kutu još je​dan ma​nji stol na ko​jem je
bio kom​pju​tor. I nje​g ov je disk bio pra​zan. Na podu po​kraj sto​la le​ža​la je hr​pi​ca raz​ba​ca​nih di​ske​ta.
Uzme jed​nu, uba​ci je u flopy i za​tra​ži joj di​r ek​to​r ij. Na zas​lo​nu je pi​sa​lo bad CRC i ni​jed​na od os​ta​lih
di​ske​ta nije bila upo​r ab​lji​va.
Po​ku​ca na vra​ta tre​će sobe, na​da​ju​ći se da bi u njoj mo​g lo koga biti. Kako mu nit​ko nije od​g o​-
vo​r io, od​škri​ne vra​ta iza ko​jih ga za​te​če još veća praz​ni​na; u sobi nije bilo baš ni​če​g a i iz​g le​da​la je
kao da su je ne​tom na​pus​ti​li so​bos​li​ka​r i i par​ke​ta​r i.
U če​t​vr​toj sobi, na čija vra​ta više nije ni ku​cao, na​la​zi​li su se rad​ni stol s ure​đa​jem za um​no​ža​va​-
nje, tro​sjed i ono što služ​be​ni​ci obič​no zovu klup​skom gar​ni​tu​r om. Po​kraj pro​zo​r a bio je pos​tav​ljen
ve​li​ki sta​r o​mod​ni tro​kril​ni or​mar otvo​r e​nih vra​ta i praz​ne unu​traš​njos​ti. Ka​lje​va peć iza rad​nog sto​la
bila je još to​pla i Ba​nić se sag​ne ne bi li pro​vje​r io za​što ju je net​ko po ovoj pa​sjoj vru​ći​ni uop​će lo​-
žio. U peći su bile go​mi​le spa​lje​nog pa​pi​r a, za​pra​vo slo​je​vi​te nas​la​g e pe​pe​la koje su se na ne​kim
mjes​ti​ma još ža​r i​le. Bio je to ja​san znak da je net​ko pri​je sta​no​vi​tog vre​me​na bio ov​dje te da je oti​šao
ne po​g a​siv​ši svje​tla i ne za​klju​čav​ši vra​ta.
Jas​no, nig​dje nije bilo ni​če​g a što bi obli​kom ili sa​dr​ža​jem pod​sje​ća​lo na »me​mo​r a​bi​li​ju« koju je
vlas​ni​ca tre​ba​la is​po​r u​či​ti Ba​ni​ću. Shva​tiv​ši kako će se mo​r a​ti vra​ti​ti neo​bav​lje​na pos​la, on po​g a​si
sva svje​tla, iz​i​đe na stu​bi​šte i po​la​ko za​tvo​r i ulaz​na vra​ta, pri​mi​je​tiv​ši tek tada da je bra​va na vra​ti​ma
ošte​će​na na​sil​nim otva​r a​njem. Sav u čudu, spus​ti se mrač​nim stu​bi​štem, i da mu u dže​pu nisu bile one
nje​mač​ke mar​ke, za​ci​je​lo bi po​mis​lio kako je žr​tva ne​či​je nes​la​ne šale.
Vo​zio je do​bro osvi​jet​lje​nom Zvo​ni​mi​r o​vom uli​com pre​ma sre​di​štu i grad mu je, pun neo​na i
zas​ta​va iz​vje​še​nih zbog mu​nje​vi​te po​bje​de u ak​ci​ji »Olu​ja«, dje​lo​vao ne​ka​ko sve​ča​no i pris​no. Je​di​no
što mu je uis​ti​nu sme​ta​lo bila je ova pa​sja vru​ći​na koja čak ni noću nije po​pu​šta​la. Tamo iz​nad Slje​-
me​na pres​ta​lo je blje​ska​nje, pa je tako i sit​na nada u no​ćaš​nju kišu pro​pa​la. Uklju​čio je ra​dio na ko​je​-
mu su u po​o d​mak​lim vi​jes​ti​ma po​nov​no pri​ča​li o tome kako je neki bog po​nov​no otvo​r en i po​sve​-
ćen, i on, već po​ma​lo oja​đen uvi​jek jed​nim te is​tim sa​dr​ža​ji​ma, pre​ba​ci tip​ku na tape pa se unu​traš​-
njoš​ću »če​tvor​ke«, koju je tog pro​lje​ća ku​pio u Slo​ve​ni​ji, raz​li​ju mis​tič​ni to​no​vi sak​so​fo​na Co​le​ma​-
na Hawkin​sa. Pra​va glaz​ba za ne​pod​noš​lji​vo vru​ću noć!
Od​vjet​ni​kov stan u Gun​du​li​će​voj na​šao je vrlo lako, bio je u bli​zi​ni evan​g e​lič​ke cr​k​ve, i Her​ce​-
go​vi​će​vo se ime dalo lako pro​či​ta​ti na osvi​jet​lje​noj plo​či​ci po​kraj ula​za. Po​peo se na če​t​vr​ti kat zgra​-
de koja nije ima​la di​za​la i ne​ko​li​ko puta po​zvo​nio na vra​ti​ma s me​tal​nom plo​či​com na ko​joj su bili
Her​ce​g o​vi​će​vo ime i ti​tu​la. Za ne​ko​li​ko ča​sa​ka na po​lu​o tvo​r e​nim se vra​ti​ma po​ja​vi​la pla​va gla​vi​ca
na​o či​ta deč​ka koji nije mo​g ao ima​ti više od de​set go​di​na.
– Koga tre​ba​te? – upi​ta dje​čak.
– Gos​po​di​na Stje​pa​na Her​ce​g o​vi​ća, sine – Ba​nić je nas​to​jao za​do​bi​ti dje​ča​ko​vo po​vje​r e​nje.
– Gos​po​di​ne, sada je pola je​da​na​est i deda već spa​va.
– Žao mi je – is​pri​ča​vao se Ba​nić – ali tvoj mi je gos​po​din deda re​kao da mu se sva​ka​ko ja​vim
čim oba​vim po​sao koji mi je po​vje​r io.
Dje​čak ga po​g le​da sav u čudu.
– Po​vje​r io vam je po​sao!?
– Da. Mogu li ko​nač​no ući?
– Ali on je bo​les​tan! Ne vje​r u​jem da vam je mo​g ao po​vje​r i​ti ika​kav po​sao.
– Jesu li ti tata i mama kod kuće?
– Otiš​li su u kino gle​da​ti Lion Kin​ga.
– Oni su otiš​li gle​da​ti Dis​neyja, a ti si kod kuće!? – za​ču​di se Ba​nić.
– Net​ko mora biti s de​dom, a ja ne vo​lim cr​ti​će.
 – No, do​bro, po​ve​di me onda do dede. Obe​ća​vam da se neću za​dr​ža​ti du​lje od pet mi​nu​ta.
Dje​čak sleg​ne ra​me​ni​ma i po​ve​de Ba​ni​ća kroz hod​nik koji je odi​sao vla​g om i bo​leš​ću. Zas​ta​ne
pred vra​ti​ma na ko​ji​ma je bio obje​šen me​tal​ni an​đeo i uve​de Ba​ni​ća u so​bi​čak u ko​je​mu osim ve​li​kog
kre​ve​ta i stil​sko​g a noć​nog or​ma​r i​ća nije bilo dru​g og po​kuć​stva. Na li​je​pom, ali ne​prak​tič​nom noć​-
nom or​ma​r i​ću sta​ja​la je svje​tilj​ka s okru​g lim stak​le​nim sje​ni​lom, a na kre​ve​tu, oba​sjan nje​zi​nom sla​-
bom svje​tloš​ću, le​žao je ne​po​mi​čan sta​r ac ši​lja​te bra​de, upa​lih oči​ju i tupa bo​les​nič​kog po​g le​da.
– On umi​r e od raka već šest mje​se​ci – reče dje​čak.
– Bu​dan je, ali mis​lim da vas uop​će ne pri​mje​ću​je.
– Opros​ti, mom​če – reče Ba​nić, us​tuk​ne i od​mah po​tom iz​i​đe u mem​lji​vi hod​nik. Čo​vjek koji je
umi​r ao u ovoj so​bi​ci, je​dva ve​ćoj od zid​nog or​ma​r a, mo​žda je bio od​vjet​nik Stje​pan Her​ce​g o​vić, ali
ni​ka​ko nije mo​g ao biti onaj nez​na​nac koji je ju​tros pla​tio Ba​ni​ću ti​su​ću pet​sto ma​r a​ka da do​ne​se ta​-
jans​tve​ni pa​ke​tić iz Om​ni​ar​ta. Svjes​tan da je, eto, da​nas baš ni za što za​r a​dio po​pri​li​čan no​vac,
Ba​nić se spus​ti do auto​mo​bi​la na​da​ju​ći se da će taj na​da​sve glu​pi slu​čaj što pri​je za​bo​r a​vi​ti.
Kas​no na​ve​čer, pri​je no što će us​nu​ti, za​zvo​ni mu te​le​fon. Ba​nić hi​tro us​ta​ne, po​na​dav​ši se da se
to jav​lja pra​vi Her​ce​g o​vić, koji će mu objas​ni​ti sve be​smis​li​ce što ih je ti​je​kom ve​če​r i do​ži​vio, ili bar
Li​di​ja ko​joj se htio is​pri​ča​ti zbog ve​če​r aš​nje ne​na​mjer​ne dr​skos​ti. No obje su se nje​g o​ve nade iz​ja​lo​-
vi​le...
– Jes​te li vi Ni​ko​la Ba​nić koji je pri​je mje​sec dana rek​la​mi​r ao u no​vi​na​ma is​tra​ži​telj​ske i po​li​cij​-
ske us​lu​g e? – go​vo​r io je glas iz slu​ša​li​ce.
– Ne​što slič​no sam ogla​ša​vao – objas​ni Ba​nić, još ne vje​r u​ju​ći da mu se na ta​kav na​čin os​mjeh​-
nu​la pos​lov​na sre​ća: dva an​g a​žma​na u is​tom danu!
– Pa gdje ste vi, čo​vje​če? Zo​vem vas ci​je​lu ve​čer.
– Imao sam noć​nu smje​nu. Što tre​ba​te?
– Ni​šta te​le​fo​nom! Do​đi​te li​je​po su​tra u de​set do mene da po​r az​g o​va​r a​mo o pos​lu.
– Kaže se: mo​lim vas, do​đi​te – po​uči ga Ba​nić, iz​lo​živ​ši se opas​nos​ti da iz​g u​bi po​sao pri​je no
što ga je i do​bio.
Umjes​to da se na​lju​ti, čo​vjek s dru​g e stra​ne pras​ne u smi​jeh.
– Ha, ha, ha! Mole samo bi​jed​ni​ci koji ni​šta ne​ma​ju! Ja ne mo​lim nego pla​ćam! Ja sam Va​le​r i​jan
Man​dić! Ra​zu​mi​je​te?
Pri​lič​no uvjer​ljiv ar​g u​ment, po​mis​li Ba​nić, pa iz​va​di iz la​di​ce olov​ku da za​pi​še adre​su.
 3.

IAKO JE NEBO BILO ČIS TO OP TI MIS TIČ KO PLA VET NI LO, a vi​jes​ti na ra​di​ju ni​ska po​li​tič​kih i gos​po​dar​skih tri​-
jum​fa, Ba​ni​ću se sve više či​ni​lo kako je u, pa​te​tič​no re​če​no, ša​r e​nom ko​la​ču ži​vo​ta sve više gor​kih
sas​to​ja​ka. Tr​ž​ni​cu po​kraj koje je ži​vio već od rana ju​tra obi​la​zi​le su otuž​ne spo​do​be loše odje​ve​nih
umi​r ov​lje​ni​ka, pre​bi​r u​ći po go​mi​la​ma od​ba​če​na po​vr​ća ne bi li iz njih iz​dvo​ji​li ono što još nije sa​-
svim tru​lo; vi​jes​ti o ot​pu​šta​nji​ma, fa​moz​nim od​las​ci​ma »na če​ka​nje« i bes​kru​pu​loz​noj pljač​ki ci​je​lih
tvor​ni​ca do​pi​r a​le su sa svih stra​na, a štraj​ko​vi i dru​g i obli​ci ne​za​do​volj​stva suz​bi​ja​ni su vje​šti​nom
koja je bila rav​na onoj iz pri​jaš​njeg re​ži​ma. Oza​r e​na lica TV vo​di​te​lja uvje​r a​va​la su puk kako bri​zi
nema mjes​ta, kako je put u su​traš​nje bla​g os​ta​nje već obi​lje​žen te kako tre​ba samo us​put po​r je​ša​va​ti
ne​ko​li​ko pro​ble​ma, pa sprem​no po​hr​li​ti u Ar​ka​di​ju koja nam se smi​je​ši. Znao je Ni​ko​la Ba​nić da on
sâm nije ni​kak​vo mje​r i​lo, da je na​do​mak opas​nih pe​de​se​tih, kad ne​po​vje​r e​nje, ne​za​do​volj​stvo i stal​-
no gun​đa​nje na sve pos​to​je​će pos​ta​ju ne​kom vr​stom ži​vot​nog sta​va. Mo​žda stva​r i i nisu tako loše,
znao se umi​r i​va​ti, mo​žda sam samo ja loš i do​tra​jao, pre​umo​r an da su​dje​lu​jem u op​ćem kolu za​do​-
volj​stva. I, ko​nač​no, dvi​je su stva​r i u ovom tra​lja​vom svi​je​tu ipak u redu: pos​pa​ne i za​miš​lje​ne ba​la​de
ve​li​kog maga Joh​na Col​tra​nea i go​to​vo sa​svim novi rab​lje​ni re​na​ult 4, koji bes​pri​je​kor​no radi, bez
ob​zi​r a na či​nje​ni​cu da i sam pri​pa​da ne​koj vr​sti auto​mo​bil​ske po​vi​jes​ti. I baš kad je za​mi​r a​la Col​tra​-
ne​o va It’s Easy to Re​mem​ber, Ba​ni​ćev se auto​mo​bil sta​de spu​šta​ti u do​li​nu sred koje se smjes​ti​la ve​-
leb​na ku​će​r i​na Va​le​r i​ja​na Man​di​ća, čo​vje​ka koji ga je si​noć po​zvao tvr​de​ći kako ni​ko​g a ne moli, ali
sva​ko​g a pla​ća.
Su​de​ći po nje​g o​voj kući u, tre​ba li reći, sje​ver​nom di​je​lu gra​da, Va​le​r i​jan Man​dić nije mo​g ao
pri​pa​da​ti sta​le​žu koji sva​ko​g a dana za​vi​r u​je pod tez​g e pi​lja​r i​ca ili se ve​se​li kad mu vla​da uz sla​vo​do​-
bit​nu ha​la​bu​ku pok​lo​ni pe​de​set kuna mi​r o​vin​skog do​dat​ka. Asfal​t​ni put obrub​ljen ni​zom ni​skih svje​-
tilj​ki vo​dio je kroz ne​tom za​sa​đe​nu bi​je​lu šu​mi​cu mla​dih bre​za, po​tom je bla​g o vi​ju​g ao iz​me​đu ot​-
mje​nih čem​pre​sa i neke dru​g e ukras​ne cr​no​g o​r i​ce, da bi se za​tim us​tre​mio na pro​če​lje žute dvo​kat​ne
kuće što je pod​sje​ća​la na dvo​r ac ko​je​g a od bo​lje sto​je​ćih ili​r a​ca. Is​pred kuće bilo je par​ki​r a​no ne​ko​-
li​ko luk​suz​nih auto​mo​bi​la, a des​no, uz ni​ski do​g ra​đe​ni tri​jem, vi​dje​lo se pla​vet​ni​lo ba​ze​na okru​že​-
nog ne​čim što je mo​g ao biti samo bi​je​li mra​mor. Po​da​lje iza ba​ze​na na​zi​r a​la su se dva cr​ve​na te​ni​ska
igra​li​šta ogra​đe​na vi​so​kom mre​žas​tom ogra​dom, a iza njih dr​ve​ne ba​r a​ke koje su, kako se Ba​ni​ću či​-
ni​lo, mo​g le biti i ko​njuš​ni​ce. Do​bar dio te nove kla​se do​šao je u me​tro​po​lu s ka​me​nja​r a i nit​ko nije
znao do​volj​no uvjer​lji​vo pro​tu​ma​či​ti nji​ho​vu upra​vo op​se​siv​nu strast za te​ni​som.
Ba​nić za​us​ta​vi kola is​pred ku​ći​ce s ram​pom, po​dig​nu​te sto​ti​njak me​ta​r a is​pred Man​di​će​va zda​-
nja. Iz ku​ći​ce se po​put gu​šte​r a iz​vu​če go​le​mi sna​g a​tor u ti​jes​nim pla​vim hla​ča​ma i bi​je​loj ko​šu​lji
straš​no na​pe​toj pre​ko čvr​ste tr​bu​ši​ne. Mr​lje zno​ja na ko​šu​lji ši​r i​le su mu se od pa​zu​ha sve do mjes​ta
gdje bi mu bio struk da je bio mr​ša​vi​ji. Imao je de​bil​no čelo Fran​kens​te​ino​ve no​vo​tvo​r i​ne i šiju Mi​-
kea Tyso​na, a do​bro​duš​ni iz​r az lica što ga je ne​ka​ko us​pio na​mjes​ti​ti či​nio se čis​tim, uvjež​ba​nim fal​-
si​fi​ka​tom.
– Vra​ški vru​će – pro​mrm​lja de​be​li pri​šav​ši vra​ti​ma Ba​ni​će​va auto​mo​bi​la.
– Što se malo ne os​vje​ži​te u onom ba​ze​nu?– pri​mi​je​ti Ba​nić, a de​be​li se ki​se​lo na​smi​je. Iako se
to po nje​g o​vu tu​pa​vom iz​r a​zu ne bi mo​g lo oče​ki​va​ti, čini se da je ipak ra​zu​mio iro​ni​ju.
– Osob​nu! – pru​ži de​be​li ruku.
 Ba​nić mu pre​da svo​ju osob​nu is​kaz​ni​cu i rad​nu do​zvo​lu, a de​be​li se vra​ti u ku​ći​cu. Bio je tako
zde​past da se u jed​nom tre​nu či​ni​lo kako se uop​će neće moći uvu​ći unu​tra. Vi​dje​lo se da u ruci drži
te​le​fon​sku slu​ša​li​cu, da o ne​če​mu dugo i op​šir​no go​vo​r i, da ne​ko​li​ko puta pro​vje​r a​va po​dat​ke iz
osob​ne is​kaz​ni​ce, da bi na​kon de​se​tak mi​nu​ta prt​lja​nja iz​i​šao i vra​tio se Ba​ni​ću.
– Ako vam je te​ško ući u ku​ći​cu, za​što se pri​je toga ne na​ma​že​te sa​pu​nom? – do​ba​ci mu Ba​nić.
– Iz​i​đi​te! – od​r je​ši​tim će gla​som de​be​li.
– Za​što bih iz​i​šao? – bu​nio se is​tra​ži​telj.
– Da pro​vje​r im no​si​te li oruž​je!
– Oho! – za​fuć​ka Ba​nić. – Što ste vi? Voj​na baza? Ili vam je pred​sjed​nik dr​ža​ve svra​tio na ga​-
blec?
Bez ikak​va smis​la za tu vr​stu hu​mo​r a, de​be​li za​vu​če ruku kroz pro​zor auto​mo​bi​la i ne​mi​lo​srd​no
zgra​bi Ba​ni​ća za vrat.
– Iz​i​đi da te pre​g le​dam ili se gubi!
Ne​ma​ju​ći dru​g e, Ba​nić iz​vu​če iz pe​pe​lja​r e ne​uga​še​ni Mar​l​bo​r o i pri​tis​ne ga svom sna​g om na
pod​lak​ti​cu de​be​log ču​va​r a. De​be​li vris​ne, od​mak​ne ruku, a po​tom bi​jes​no zgra​bi re​tro​vi​zor »če​tvor​-
ke« i otrg​ne ga lako kao da bere cvi​jet.
– Što je, ne vo​liš Mar​l​bo​r o? – na​ce​r i se Ba​nić.
– Iz​i​đi da ti slo​mim vrat! – vi​kao je ču​var i sli​nio po opek​li​ni.
– Slu​šaj me, de​be​li – hi​nio je stro​g ost Ba​nić – javi gaz​di da me nit​ko neće pre​g le​da​va​ti i da ne​-
mam oruž​je. Ako ne može bez pre​g le​da, ja od​la​zim.
Ču​var ne​što pro​mrm​lja pa po​nov​no nes​ta​ne u ti​jes​noj ku​ći​ci. Vi​dje​lo se kako de​be​lim pr​sti​ma
pre​bi​r e po sit​nim te​le​fon​skim tip​ka​ma, a za​tim se ram​pa po​la​ko po​dig​ne. Ba​nić upa​li mo​tor i po​la​ko
kre​ne pre​ma par​ki​r a​li​štu, do​ba​civ​ši us​put zlu​r a​di osmi​jeh de​be​lom ču​va​r u.
Unu​traš​njost kuće, bo​lje reći dvor​ca, bila je iz​lož​ba sko​r o​je​vić​kog ne​uku​sa i kiča. Uza zi​do​ve
pros​tra​nog pre​dvor​ja ko​či​li su se kon​fek​cij​ski an​tič​ki ki​po​vi, sli​ke su za​ci​je​lo bile pre​uzet​no ama​ter​-
sko ne​dje​lo raz​nih ano​ni​mu​sa, uz ulja su vi​sje​li go​ble​ni, a uz ta​pi​se​r i​je jef​ti​ne re​pro​duk​ci​je Mona
Lise i Ive​ko​vi​će​vih žanr-sce​na iz hr​vat​ske proš​los​ti. Te​pi​si su pri​pa​da​li raz​li​či​tim sti​lo​vi​ma, od vje​-
ro​jat​no pra​vih per​zij​skih sa​g o​va pa do onih iz Name i Vu​tek​sa. Je​di​no što je u ci​je​lom pre​dvor​ju bilo
stvar​no sa​vr​še​no bio je moć​ni air-con​di​ti​on koji je taj am​bi​jen​tal​ni užas čvr​sto dr​žao na se​dam​na​est
Cel​zi​je​vih stup​nje​va.
Vlas​nik tog car​stva, moć​ni pos​lov​ni čo​vjek i po​du​zet​nik Va​le​r i​jan Man​dić, do​če​kao ga je u ne​-
koj vr​sti rad​ne sobe za koju bi se mo​g lo reći sve pri​je nego da je bila jed​nos​tav​no i funk​ci​o nal​no na​-
mje​šte​na. Nje​zi​no ne​auten​tič​no po​kuć​stvo si​g ur​no je bilo iz​nim​no sku​po i pri​pa​da​lo je raz​nim,
uglav​nom nes​po​ji​vim sti​lo​vi​ma, jed​na​ko nes​po​ji​vim kao što su bile i boje Man​di​će​va sa​koa, ko​šu​lje i
kra​va​te. Va​le​r i​jan Man​dić mo​r ao je ima​ti znat​no više od pe​de​set go​di​na, ali je još bio u sna​zi, prem​da
bi se pri​je mo​g lo reći da je gr​do​si​ja nego atlet. Go​vo​r io je spo​r o, gle​da​ju​ći u su​g o​vor​ni​ka po​ma​lo
tupo, baš kao da mu pola raz​g o​vo​r a nije baš jas​no.
Ba​nić sjed​ne u po​nu​đe​ni fo​telj i od​lu​či pus​ti​ti Man​di​ća da mu po​drob​no objas​ni raz​lo​g e zbog
ko​jih ga je po​zvao.
– Dak​le, vi ste taj Ni​ko​la Ba​nić... pri​vat​ni is​tra​ži​telj – reče Man​dić na​lak​tiv​ši se na stol i spo​jiv​ši
pr​ste des​ne i li​je​ve ruke. – S ob​zi​r om na to da se ba​vi​te tim pos​lom, vje​r o​jat​no ste za​nat is​pek​li u biv​-
šoj po​li​ci​ji.
 Ba​nić po​t​vr​di ki​ma​njem gla​ve.
– Zna​či s ko​mu​nja​r a​ma. To vas baš ne čini oso​bom ko​joj bih pok​lo​nio pre​vi​še svog po​vje​r e​nja.
Ci​je​li sam ži​vot ra​to​vao pro​tiv vas ko​mu​nis​ta.
– Ima​te pra​vo – po​kaj​nič​ki će Ba​nić. – Mo​r am vam od​mah priz​na​ti da sam svo​je​dob​no bio član
poz​na​te zlo​či​nač​ke or​g a​ni​za​ci​je pi​o ni​r a, kao i da sam 1959. no​sio Ti​to​vu šta​fe​tu na re​la​ci​ji Bje​lo​var
– Kri​žev​ci.
Te​le​fon na Man​di​će​vu sto​lu za​zvo​ni i on po​dig​ne slu​ša​li​cu. Kao i svi pri​mi​tiv​ci, i on se de​r ao u
te​le​fon kao da nema mno​g o po​vje​r e​nja u finu elek​tro​ni​ku.
– Ako on kaže, onda od​mah ku​pi​te! Ma, haj​de, mo​lim te, če​tr​de​set ti​su​ća ma​r a​ka nije ni​šta za
tako malo rab​lje​nu stvar!... Čuo si me, ku​pi​te... na nje​g o​vu dušu... Ži​vio mi ti!
Man​dić od​lo​ži slu​ša​li​cu i za​g le​da se u svo​g a gos​ta, kao da još uvi​jek raz​miš​lja o kup​nji koju je
upra​vo do​pus​tio. Vi​dje​lo se da nje​g o​vu iro​nič​nu pri​mjed​bu nije ni shva​tio ili ju je već za​bo​r a​vio.
– Da, zbog njih sam mo​r ao pro​ves​ti više od de​set go​di​na u emi​g ra​ci​ji. U Nje​mač​koj. Bio sam
član jed​ne naše fran​k​furt​ske emi​g rant​ske udru​g e i ne​ma​lo sam puta vi​dio Ud​bi​na pse​ta na dje​lu...
– Na​dam se da me nis​te zva​li zbog toga – pre​ki​ne ga Ba​nić.
– Zvao sam vas zbog kće​r i. S njom imam ve​li​kih pro​ble​ma. Ima​te li dje​ce?
– Imam.
– No, onda vam ro​di​telj​ske bri​g e nisu stra​ne.
– Opros​ti​te, ali pe​da​g o​škom se dje​lat​noš​ću ne ba​vim...
– Znam – lupi Man​dić ša​kom po sto​lu. – I ne za​je​ba​vaj​te! Ova je kuća puna oz​bilj​nih lju​di koji ne
trpe za​je​ba​va​nje!
– Jas​no mi je. Jed​nog sam već upoz​nao na ula​zu – mir​no će is​tra​ži​telj. – Ra​di​je mi objas​ni​te što
vas muči.
On du​bo​ko uz​dah​ne, uhva​ti se za gla​vu, pa poč​ne:
– Imam se​dam​na​es​to​g o​diš​nju kćer​ku Maru, je​di​ni​cu. Sam je od​g a​jam jer joj je maj​ka umr​la pri​-
je pet​na​est go​di​na. U po​s​ljed​nje vri​je​me mala mi pra​vi sil​ne pro​ble​me, iz​bi​va iz kuće, vu​ca​r a se oko​-
lo s čud​nim druš​tvom, tro​ši puno love, pa i ovo, vi​di​te, i ovo sam na​šao u nje​zi​noj sobi...
Man​dić otvo​r i la​di​cu sto​la i pred Ba​ni​ća baci vre​ći​cu s malo bi​je​log pra​ha. Ba​nić gur​ne prst, za​-
hva​ti malo pra​ha pa ga la​g a​no liz​ne. Prem​da nije bio sto pos​to si​g u​r an, uči​ni mu se da je ri​ječ o he​r o​-
inu.
Te​le​fon na sto​lu po​nov​no za​zvo​ni.
– Bo​g a​mu, pus​ti​te me na miru!... Kako, nije sti​g la na​r udž​ba!? Pa pos​lao sam je u uto​r ak!... Slu​šaj​-
te, hoću tu robu do po​ne​djelj​ka... Ne, re​kao sam, fran​ko skla​di​šte!
– Opros​ti​te, Ba​ni​ću – nas​ta​vi Man​dić spu​šta​ju​ći te​le​fon​sku slu​ša​li​cu. – Po​sao je po​sao. Nego,
gdje sam ono... da, i sve to ne bi bilo ni​šta da mi pri​je pet​na​es​tak dana nisu po​če​le pris​ti​za​ti pri​je​te​će
po​r u​ke.
– Čime vam pri​je​te?
– Evo, tu su dvi​je – reče Man​dić iz​vla​če​ći pa​pi​r i​će iz la​di​ce sto​la.
Ba​nić uzme to što je on na​zvao pri​je​te​ćim po​r u​ka​ma. Po​r u​ke su bile is​pi​sa​ne na ne​ured​no is​trg​-
nu​tim koc​kas​tim pa​pi​r i​ći​ma od kak​vih su iz​r a​đe​ne ma​te​ma​tič​ke bi​ljež​ni​ce. Na jed​noj je ne​vje​štim ru​-
ko​pi​som i s obi​ljem pra​vo​pis​nih po​g re​ša​ka pi​sa​lo: Gade ako mi u roku od tje​dan dana ne daš 20 ti​su​-
ća dem, ubi​ću tvo​ju je​di​ni​cu Maru. Do​ne​si no​vac u pe​tak na Cvi​jet​ni Trg u 16 i 30 i naš će ti čo​vi​jek
pri​či.
A na dru​g oj je sta​ja​lo: Gade nisi do​njeo no​vac. Imaš šan​su su​tra u 18 sati na is​tom mjes​tu. Kada
daš no​vac pu​šta​mo ti kćer​ku na miru.
– Ne dje​lu​ju baš uvjer​lji​vo – za​miš​lje​no će Ba​nić. – Osim s vama, čo​vjek je i u žes​to​kom su​ko​bu
s pra​vo​pi​som. Jes​te li mo​žda bili na za​ka​za​no​me mjes​tu?
– Je​sam, ali mi nit​ko nije pri​šao.
– Pri​mi​li ste samo dvi​je po​r u​ke?
– Pri​mio sam ih se​dam, ali je pr​vih pet od​ni​je​la po​li​ci​ja.
– I što su rek​li? – za​ni​ma​lo je Ba​ni​ća.
– Nisu po​ka​za​li pre​tje​r a​no za​ni​ma​nje – od​mah​ne Man​dić ru​kom kao da ni o no​vim po​li​caj​ci​ma
nema baš naj​bo​lje miš​lje​nje. – Ka​za​li su da net​ko zbi​ja nes​la​ne šale, da će iz​vi​di​ti, da će pri​pa​zi​ti na
malu. Dva-tri dana tu se u oko​li​ci vr​z​ma​lo ne​ko​li​ko nji​ho​vih lju​di, a onda su sa​svim nes​ta​li. Vi​di​te,
ono što me po​naj​vi​še za​bri​nu​lo jest to što je uz sva​ku od po​r u​ka bila pri​lo​že​na i po​ne​ka Ma​r i​na sit​ni​-
ca: ukos​ni​ca, cr​ve​ni​lo za usne, dug​me vje​trov​ke... što zna​či da je nit​kov stal​no u nje​zi​noj bli​zi​ni.
– I što bih ja tre​bao uči​ni​ti?
– Što bis​te tre​ba​li uči​ni​ti!? – ču​dio se Man​dić kao da je stvar sama po sebi jas​na. – Pa tre​ba​li bis​te
je za​šti​ti​ti.
– Žao mi je – kre​ne Ba​nić kao da će us​ta​ti. – To ja ne ra​dim, to je po​sao za za​šti​ta​r e. Ima​te So​ko​-
le, Ti​g ro​ve i što ja znam kako se sve ne zovu.
– Kako ne ra​zu​mi​je​te, dra​g i gos​po​di​ne – nije se dao Va​le​r i​jan. – Ako uz​mem ko​je​g a od njih, taj
će za​igra​ti flas​te​r a. Za​li​je​pit će se uz malu tako da bez nje​g a neće moći ni na za​hod. A ja že​lim dis​-
kret​nu pa​sku, tak​vu koju ni ona neće pri​mi​je​ti​ti. I to ne ne​pre​kid​nu, nego samo kad du​lje iz​bi​va... ili
kad ide, da tako ka​že​mo, na ri​zič​ni​ja mjes​ta, na ples, na ka​kav do​mje​nak i slič​no.
Ba​nić ušu​ti, vi​dje​lo se da raz​miš​lja, da ni sam ne zna kak​vu će od​lu​ku do​ni​je​ti. Man​dić shva​ti
nje​g o​vu dvoj​bu, pa nas​ta​vi:
– Čuo sam da uzi​ma​te tris​to kuna na dan, a ja bih vam, vi​di​te, bio spre​man pla​ti​ti isto to​li​ko, ali
ma​r a​ka. Jas​no, uza sve to i tro​ško​ve koje bis​te ima​li. Evo, tu sam vam spre​mio mali pre​du​jam za prvi
tje​dan.
Re​kav​ši to, Man​dić gur​ne pred is​tra​ži​te​lja dvi​je nov​ča​ni​ce od ti​su​ću ma​r a​ka. Pred Ba​ni​će​vim se
oči​ma po​nov​no za​vr​ti ka​le​ido​skop mje​seč​nih po​tre​ba, du​g o​va i skrom​nih inves​ti​ci​ja.
– Vi​di​te – reče Ba​nić va​de​ći ci​g a​r e​tu iz ku​ti​je – bit će straš​no ble​sa​vo mo​tri​ti vašu kćer i če​ka​ti
hoće li joj se što do​g o​di​ti. Mo​žda bi bilo dje​lo​tvor​ni​je pro​na​ći ono​g a koji piše ta pi​sma...
Iri​tant​na zvo​nja​va te​le​fo​na još je​dan​put is​pu​ni sobu.
– Do​bro, ski​ni​te mi te usra​ne male di​o ni​ča​r e s vra​ta – opet je vi​kao po​du​zet​nik. – Ako ne mo​že​te
do​ku​pi​ti tih pet pos​to, onda nis​te ni za što!... Pa po​nu​di​te sva​ko​me tko je vo​ljan pro​da​ti bar dvos​tru​ko
od no​mi​na​le, a onda, od di​r ek​to​r a do čis​ta​či​ce, sve pod nož! Ha, ha, ha!
Man​dić spus​ti slu​ša​li​cu pa upre pr​stom u Ba​ni​ća.
– Čo​vje​če, to mi se svi​đa! To zbi​lja nije loša ide​ja.
– Ja na sve to gle​dam ova​ko: ta pi​sma za​ci​je​lo piše net​ko od va​ših proš​lih ili sa​daš​njih ne​pri​ja​te​-
lja, net​ko tko vam želi na​udi​ti... Mo​že​te li se sje​ti​ti kome ste sve u ži​vo​tu na​g a​zi​li na pr​ste? Tko su
vam ne​pri​ja​te​lji?
– Ko​mu​nis​ti su mi odu​vi​jek bili naj​lju​ći ne​pri​ja​te​lji – sr​dio se Man​dić. – Pro​tiv njih se bo​r im od
ma​lih nogu.
– To je u redu – umi​r i​vao ga je Ba​nić. – Ali, zna​te, sa​svim je mala mo​g uć​nost da vam ta pi​sma
ša​lju Sti​pe Šu​var i Ja​kov Bla​že​vić. Ili Du​šan Dra​g o​sa​vac, pri​mje​r i​ce. Pod ne​pri​ja​te​lji​ma sam mis​lio
na one osob​ne, in​tim​ne, dak​le na lju​de koje uglav​nom poz​na​je​te.
– Ne​mam ni​kak​vih ne​pri​ja​te​lja! Ja sam do​bro​tvor! Mi​li​ju​ne ma​r a​ka po​mo​ći do​nio sam ovoj
zem​lji i ovom na​r o​du kad mu je bilo naj​po​treb​ni​je.
Iz​g o​vo​r io je to s tak​vom nar​ci​so​id​nom si​g ur​noš​ću i od​luč​noš​ću da je Ba​ni​ću od​mah bilo jas​no
kako ima to​li​ko ne​pri​ja​te​lja da ih do ve​če​r i ne bi us​pio na​bro​ji​ti.
– Do​bro, onda ćete mi dati te pa​pi​r i​će i do​pus​ti​ti mi da vas po​sje​tim ko​je​g a od idu​ćih dana kako
bi​smo po​drob​ni​je po​pri​ča​li o lju​di​ma iz vaše i Ma​r i​ne oko​li​ne. Jer, sve to si​g ur​no radi net​ko tko vam
je vrlo bli​zu. Samo, kad slje​de​ći put do​đem, reći ćete onom de​be​lo​me na ula​zu da me za​o bi​đe u ši​r o​-
kom luku.
– Ah, pus​ti​te vi Đuru! – ve​se​lo će Man​dić. – To je do​bri​či​na, je​dan od pr​vih ba​nij​skih dra​g o​vo​-
lja​ca. Zove se Va​ku​mec, a svi ga zovu Va​kum, jer nema baš mno​g o u gla​vi... Drag je i po​šten, ali pa​-
me​tan... e, to baš nije... No, do​g o​vo​r e​no, neće vas više uz​ne​mi​r a​va​ti.
– I još ne​što – nas​ta​vi Ba​nić. – Kako ću pre​poz​na​ti vašu kćer?
– Maru!? – za​ču​di se po​du​zet​nik, a po​tom mu valj​da i sa​mo​me pos​ta​de jas​no da je is​tra​ži​telj ni​-
kad nije vi​dio. – Evo, tu je! Do​đi​te!
Va​le​r i​jan ga po​zo​ve do pro​zo​r a i pr​stom mu po​ka​že do​lje pre​ma ba​ze​nu. Na rubu je sje​di​la iz​a​-
zov​na pla​vu​ša u mi​ni​ja​tur​nom dvo​di​jel​nom ku​pa​ćem kos​ti​mu. Ni​šta na njoj nije go​vo​r i​lo da ima tek
se​dam​na​est go​di​na.
– Ako i po gra​du ide u te dvi​je si​ćuš​ne kr​pi​ce, onda je u redu – pro​mrm​lja Ba​nić. – U su​prot​no​-
me će mi tre​ba​ti koja no​vi​ja fo​to​g ra​fi​ja.
Va​le​r i​jan ne​što lju​ti​to pro​mrm​lja, a po​tom od​mah pri​tis​ne tip​ku na rad​nom sto​lu. Za ne​ko​li​ko
ča​sa​ka na vra​ti​ma se po​ja​vi mr​tvo​zor​nič​ka pri​li​ka sla​baš​na mu​škar​ca u cr​nom odi​je​lu i s de​be​lim na​-
oča​la​ma na nosu.
– Ovo je moj sa​vjet​nik, dok​tor Si​r o​nić, mo​zak svih mo​jih pot​hva​ta – ce​r e​mo​ni​jal​nim će gla​som
Va​le​r i​jan, dok je čo​vjek u cr​no​me, po​put vjer​na psa, sta​jao na vra​ti​ma i če​kao gaz​di​nu za​po​vi​jed. –
Dok​tor Si​r o​nić će vam dati Ma​r i​ne nove fo​to​g ra​fi​je i po​drob​no vam objas​ni​ti kamo mala iz​la​zi, kak​-
ve su joj na​vi​ke i slič​no. U redu?
Malo pos​li​je, kad su u jed​noj od spo​r ed​nih pros​to​r i​ja pre​tra​ži​va​li po brdu obi​telj​skih fo​to​g ra​fi​-
ja, Ba​nić upi​ta oz​bilj​no​g a i šut​lji​vog Si​r o​ni​ća:
– Gdje je vaš gaz​da na​ba​vio sve te sil​ne an​tič​ke ki​po​ve? Mis​lim da ih ni Grci ne​ma​ju to​li​ko.
– Priz​na​jem, nije baš čo​vjek od uku​sa – na​smi​je se Si​r o​nić. – Za​mis​li​te, imao je ide​ju da im se
svi​ma na​do​mjes​te ruke. Ali os​ta​vi​mo to! Že​lim vas upo​zo​r i​ti da do​bro pri​pa​zi​te. Straš​no je osjet​ljiv
na Maru, a ona... ona je sklo​na br​zim i po​vr​š​nim poz​nans​tvi​ma...
– Oho! – iz​ne​na​di se Ba​nić. – A vi, vi ste nje​zin dok​tor?
– Za​što bih bio?
 – Gaz​da vas je pred​sta​vio kao dok​to​r a. Mis​lio sam...
– Pre​va​r i​li ste se – pre​ki​ne ga Si​r o​nić. – Ni​sam dok​tor. Za​pra​vo, dok​tor sam samo za stva​r i ko​ji​-
ma se gaz​da bavi, pa me tako zove od mi​lja...
– A čime se gaz​da bavi?
Umjes​to da mu od​g o​vo​r i, Si​r o​nić se ne​ka​ko pa​kos​no i dvo​smis​le​no na​smi​je, pa mu pru​ži dvi​je
Ma​r i​ne por​tret​ne fo​to​g ra​fi​je, a po​tom ga brzo iz​g u​r a u pre​dvo​r je puno laž​nih an​tič​kih sta​tua. On​dje
je već sta​jao go​to​vo dva me​tra vi​sok mu​ška​r ac na​pad​no riđe ko​vr​ča​ve kose. I on je bio jak i po​de​beo,
ali ne kao de​bil iz ku​ći​ce na ula​zu. Imao je opa​san i pod​mu​kao iz​r az lica te sako za​deb​ljan is​pod li​je​-
vog pa​zu​ha, baš kao da tu drži fu​tro​lu s re​vol​ve​r om.
– To je naš Aldo Ko​kot, ko​je​g a svi zovu Trom​blon – objas​ni Si​r o​nić. – Čo​vjek sil​no zas​lu​žan za
našu stvar... i za Hr​vat​sku.
Sa svim tim do​bro​tvo​r i​ma na gr​ba​či do​mo​vi​ni se uis​ti​nu do​bro piše, po​mis​li Ba​nić pa kre​ne.
– Trom​blon, is​pra​ti gos​po​di​na do auta! – na​r e​di Si​r o​nić ko​vr​ča​vom tipu, a on krot​ko kre​ne is​-
pred Ba​ni​ća.
Dak​le, upoz​nao sam i tre​ćeg Man​di​će​va kuć​nog psa, mis​lio je ko​r a​ča​ju​ći iza ši​r o​kih Trom​blo​-
no​vih leđa, po​ma​lo sre​tan što na​pu​šta taj no​vo​kom​po​ni​r a​ni pos​lov​ni raj.
 4.

UNU TRAŠ NJOST LUK SUZ NOG DI SKOK LU BA FIRST iz​g le​da​la je Ba​ni​ću po​put mar​sov​ske me​tro​po​le; ni​šta tak​vo
ni​kad nije vi​dio, ni​šta slič​no nije poz​na​vao i ni​šta mu se od sve​g a toga nije svi​đa​lo. La​se​r i i rit​mi​zi​r a​-
na raz​no​boj​na svje​tlost, mla​dež u odje​ći od ša​r e​ne plas​ti​ke i kom​pju​to​r i​zi​r a​ni rav​ni ri​tam po ko​je​mu
se ljud​ska ti​je​la kla​te i pre​vi​ja​ju do iz​ne​mo​g los​ti. Ruku na srce, od sve​g a mu je naj​straš​ni​ja bila glaz​-
ba, jer kao fa​na​tik dže​za nije mo​g ao shva​ti​ti da glaz​be​ni ti​jek može ići ne​pre​ki​da​nom rav​ni​nom, bez
spu​šta​nja i bez po​di​za​nja. Obo​ža​vao je onu pre​vrt​lji​vost i ne​pre​dvi​di​vost dže​za, kad te smi​r e​ni bas,
umi​r u​ći gla​so​vir i me​tli​ce na bub​nje​vi​ma uvje​r a​va​ju da sve nes​ta​je i da je sve​mu kraj, a onda se od​-
ne​kud javi sak​so​fon, za​ur​la vrlo vi​so​ko, pa se sta​ne obru​ša​va​ti, pov​la​če​ći pra​te​ća glaz​ba​la u ne​umo​-
ljiv tem​po. A ov​dje je sve bilo ne​za​nim​lji​vo rav​no po​put cir​ku​lar​ne pile ili usi​sa​va​ča za pra​ši​nu, koji
je net​ko, oti​šav​ši na more, za​bo​r a​vio is​klju​či​ti. Ali kako i naj​straš​ni​ja pus​ti​nja ima po​ko​ju oazu, Ba​-
nić pro​na​đe šank koji je sred tog kom​pju​tor​skog ka​o sa dje​lo​vao kao raz​mjer​no pris​toj​no i ci​vi​li​zi​r a​-
no mjes​to. Šan​ker je bio pro​će​lav, imao je sta​r o​mod​ni pru​g as​ti pr​s​luk i lep​tir kra​va​tu, i uz Ba​ni​ća je
si​g ur​no bio da​le​ko naj​sta​r i​ji čo​vjek u tom pros​to​r u. Okru​že​ni go​mi​lom uz​bi​ba​ne mla​de​ži, kao da su
se obra​do​va​li je​dan dru​g o​me.
– Što ima za piće? – upi​ta Ba​nić do​volj​no glas​no da se od glaz​be mo​g lo čuti.
– Klin​ča​di​ja loče Red Bull, Flying Hor​se i dru​g a ener​g et​ska sra​nja, ali pret​pos​tav​ljam da bi se
vama od toga di​g ao že​lu​dac.
Ne​ko​li​ko gla​so​va sa stra​ne ve​se​lo je tra​ži​lo upra​vo ta »ener​g et​ska sra​nja« s vi​nja​kom ili vi​ski​-
jem, pa kad ih je pos​lu​žio, sre​do​vječ​ni se šan​ker vra​ti Ba​ni​ću i na​mig​ne mu.
– Imam u pri​ču​vi ne​ko​li​ko le​de​nih boca Pl​zenj-Urqu​el​la. Što ka​že​te na to?
– Iz va​ših usta u Bož​je uši! Daj​te jed​nu meni, dru​g u vama.
– To su vam one od nul’ tri​de​set tri! – po​nov​no na​mig​ne šan​ker.
– Oh, daj​te onda sva​ko​me po dvi​je.
Dok su pi​juc​ka​li pivo čija je zlat​na boja bila ple​me​ni​ti​ja od svih onih što su blje​ska​le po ti​je​li​ma
ro​bo​ti​zi​r a​nih ple​sa​ča, šan​ku pri​đe mla​dić odje​ven u uske hla​če i ru​ži​čas​tu blu​zu, koja je za​ci​je​lo mo​-
ra​la biti kup​lje​na u pro​da​va​o ni​ci žen​ske odje​će. Ba​ni​ću se uči​ni da ima umjet​ne tre​pa​vi​ce te da je
zbog fri​zu​r e mo​r ao bar dva sata pro​sje​di​ti u fri​zer​skom sa​lo​nu.
– Jean, daj mi, mo​lim te, vi​ski i cr​ve​nog bika!
Šan​ker ga po​g le​da mrko, na​lak​ti se na pult i iz​de​r e:
– Bjež’! Nisi pla​tio ni prvu run​du!
– Za​što si ta​kav, dušo? – njež​nim će gla​som mla​dić.
– I ne zovi me Jean, ’bem ti boga! – bio je po​sve odre​đen šan​ker.
Kad je mla​dić oti​šao bez pića, okre​ne se on Ba​ni​ću.
– Po​tro​še lovu na taj je​be​ni Ec​s​tasy pa mis​le da mogu cu​g a​ti ba​da​va.
– Ec​s​tasy!?
– Da. To je neko sme​će što ga žde​r u da ih po​dig​ne. Od čega mis​li​te da mogu tako tan​ca​ti sa​ti​ma?
A vi, vi ste ov​dje si​g ur​no zbog dje​te​ta?
– Ne... za​pra​vo da.
– Ne sti​di​te se – umi​r i​vao ga je šan​ker. – Kad bi bar više ro​di​te​lja za​vi​r i​lo ova​mo da vide što im
dje​ca rade, ne bi bilo loše. A koje je vaše?
– Ona tamo cura – reče Ba​nić i po​ka​že pr​stom pre​ma Mari Man​dić, koja je de​se​tak me​ta​r a da​lje
raz​g o​va​r a​la s dvje​ma dje​voj​ka​ma i žen​skas​tim mla​di​ćem koji je ma​lo​čas po​ku​šao is​kam​či​ti piće.
– Vi ste tata od Mary!? – zine šan​ker od iz​ne​na​đe​nja. – Vi ste, dak​le, onaj tvor​ni​čar nov​ca Man​-
dić, par​don... onaj po​du​zet​nik!
– Za​pra​vo, ja sam joj te​tak – sme​te se Ba​nić. – A ona, ona se ne zove Mary nego Mara.
– Mis​li​te da se ja zo​vem Jean? – lju​ti​tim će gla​som šan​ker. – Zo​vem se Ivo, ali me svi zovu Jean,
kao što i vašu Maru... Ali, slu​šaj​te, nije do​bro što vam se ne​ća​ki​nja dru​ži s tim pe​de​r om.
– Ko​jim?
– Kako ko​jim!? – sve uz​r u​ja​ni​jim gla​som go​vo​r io je šan​ker Ivo. – S onim koji je ma​lo​čas ži​cao
piće. To vam je druš​tvo ko​je​mu ni​šta nije stra​no. Mis​lim da se i fik​sa​ju. Do​đi​te je​dan​put pos​li​je faj​-
run​ta da vam po​ka​žem što sve čis​ta​či​ca Ba​r i​ca pro​na​đe u za​ho​du, pa će vam biti jas​no... Ne, s Gra​ci​-
jom se ne tre​ba dru​ži​ti.
– Gra​ci​ja!?
– Da, tako se zove to​pli bra​tac. Nego, ho​će​mo li još koje pivo? Zna​te, za ovu pa​sju vru​ći​nu B-vi​-
ta​min iz piva naj​bo​lja je pre​ven​ci​ja od de​hi​dra​ci​je or​g a​niz​ma.
– Može – slo​ži se Ba​nić. – A one dvi​je... tamo s Ma​r om, vi​di​te one dvi​je?
– Vi​dim, vi​dim – ot​po​vr​ne Ivo otva​r a​ju​ći nove boce pl​zenj​skog zla​ta. – I to vam je tuga, jad i
bol. Za​pra​vo, da​nas vam se žen​sku dje​cu, ako ho​će​te ima​ti mi​r an san, is​pla​ti dati is​klju​či​vo u sa​mos​-
tan, sve os​ta​lo je užas i noć​na mora. Ona vi​so​ka je Štu​ka. Ta vam sto pos​to vre​me​na pro​vo​di ov​dje, a
ot​kud joj no​vac, vrag neka zna. Osim toga, kad ne​ko​g a zovu Štu​ka, tu onda ne​što smr​di. Si​g ur​no ste i
sâmi ri​bič, pa već zna​te što je u ri​ječ​nom svi​je​tu štu​ka, grab​lji​vi​ca koja žde​r e sve što joj je u vid​nom
po​lju.
– A ona dru​g a?
– To je Zizi! Ona po​ku​ša​va na​pra​vi​ti pje​vač​ku ka​r i​je​r u i važ​na je kao do​kaz.
– Ka​kav do​kaz? – upi​ta Ba​nić pa​le​ći Mar​l​bo​r o.
– Kao do​kaz da svat​ko može sni​mi​ti je​be​ni cd! – od​bru​si Ivo, pa po​žu​r i pos​lu​ži​ti klin​ča​di​ju no​-
vim li​men​ka​ma vi​ta​min​sko-mi​ne​r al​nog elik​si​r a. Po​tom se vra​ti i mir​no nas​ta​vi piti svo​je pivo.
– Evo, pa​zi​te sad taj užas! – po​ka​že Ivo pre​ma po​di​ju na koji se Zizi po​pe​la. – Pje​va ne​kak​va sra​-
nja koja su glaz​be​no i tek​s​tu​al​no jed​nos​tav​ni​ja od dje​čjih bro​ja​li​ca. En-ten-tini je pre​ma nje​zi​nim pje​-
sma​ma čis​ti Mo​zart. Čuj​te, ja sam vam odras​tao na Mic​ku Jag​g e​r u i Jimu Mor​r i​so​nu i meni je ovo tu
sve sami smrd​lji​vi drek!
– Za​što uop​će ra​di​te ov​dje? – upi​ta ga Ba​nić, iz​ne​na​đen nje​g o​vom gor​či​nom.
– Jebi ga! Za soma ma​r a​ka! Ma​g is​tri​r ao sam fi​zi​ku i ra​dio sam u ins​ti​tu​tu ni za pola te pla​će. Pet​-
na​est ko​le​g a za​pa​li​lo je van, a ja sam zbri​sao u ovaj elek​tro​nič​ki geto. I sad sam osu​đen na noć​nu
smje​nu, a po danu ćo​r im. Ra​di​te li i vi kad u noć​noj smje​ni?
– Uglav​nom.
 – Onda zna​te nje​zi​ne pred​nos​ti. Noću su ti čula iz​o ​š​tre​ni​ja, a mo​zak radi tri​put pre​ciz​ni​je, hi​per​-
sen​zi​bi​li​zi​r an si na sva​ki šum, osje​ćaj... i te stva​r i. Lju​di iz noć​ne smje​ne bo​lje ra​zu​mi​ju svi​jet oko
sebe i zato su opas​ni​ji za vlast – tu​ma​čio je Ivo.
Ono što je pje​va​la Zizi uis​ti​nu je bilo ne​pod​noš​lji​vo, ali se ipak bar pe​de​set kli​na​ca kli​ma​ta​lo u
tom rit​mu. Ba​nić po​tra​ži po​g le​dom Maru, pa s la​g a​nom je​zom shva​ti da je više nema u dvo​r a​ni.
– Na kra​ju, kad ovi ba​ha​ti fra​je​r i ba​r i​r a​nim če​ko​vi​ma po​ku​pu​ju ci​je​lu zem​lju – nas​ta​vi Ivo svoj
so​li​lok​vij – os​tat će ne​što si​r o​ti​nje da im šlja​ka za par kuna, a svi s fak​som zbri​sat će u ino​zem​s​tvo.
Na fa​kul​te​ti​ma će mo​r a​ti pre​da​va​ti bra​va​r i, a lju​de će li​je​či​ti so​bos​li​ka​r i... To je lo​g i​ka mes​ni​ce u ko​-
joj je kila mi​ši​ća du​plo skup​lja od kile moz​g a prem​da se mo​zak puno teže nađe.
– Nis​te li vi​dje​li Maru? – za​us​ta​vi ga Ba​nić.
– Ma​lo​čas je s Gra​ci​jom i onom Štu​kom iz​iš​la van. Si​g ur​no su otiš​li na neko dru​g o mjes​to.
– Opros​ti​te – žu​r io je Ba​nić. – Mo​r am za njom!
Iz​bro​ji no​vac pred iz​ne​na​đe​nim Ivom, pa iz​ju​r i van.
– Do​đi​te opet! – vi​kao je za njim šan​ker, ali to Ba​nić sred kli​mak​sa Zi​zi​ne pje​sme nije mo​g ao
čuti.
Čim je iz​i​šao na par​ki​r a​li​šte, zap​ljus​ne ga to​pli zrak ljet​ne noći. Pro​mo​tri brzo par​ki​r a​li​šte i s
olak​ša​njem spa​zi Maru kako s druš​tvom ula​zi u svoj žuti fiat Uno. Sli​je​dio ih je, ne​pre​kid​no se bo​je​ći
da će iz​i​ći iz gra​da, gdje nje​g o​va »če​tvor​ka« više neće moći pra​ti​ti brzi ta​li​jan​ski auto. Na​sre​ću, žuti
se auto za​us​ta​vi na par​ki​r a​li​štu ho​te​la In​ter​con​ti​nen​tal.
Ni​ko​la Ba​nić, raz​nim ži​vot​nim okol​nos​ti​ma osu​đen na us​put​ne ham​bur​g e​r e, hot-do​g o​ve ili ne​-
ukus​ne kon​zer​ve što se otva​r a​ju u ti​ši​ni sa​mač​ke ku​hi​nje, ni​kad se nije do​bro sna​la​zio u sla​du​nja​vim
na​zi​vi​ma In​ter​con​ti​je​vih res​to​r a​na, pa je, sli​je​de​ći po​taj​no Maru, sjeo u ne​što čemu po​nov​no nije
znao ime. Ne​na​met​lji​vo se uvu​kao u se​pa​r e do ono​g a u ko​je​mu je sje​di​la Mara s pri​ja​te​lji​ma i na​ću​-
lio uši ne bi li po​hva​tao ko​ma​di​će nji​ho​va raz​g o​vo​r a. No u nji​ho​vu raz​g o​vo​r u nije bilo go​to​vo ni​če​-
ga što bi bilo bla​g o​dat za is​tra​ži​te​lje​ve uši. Gra​ci​ja je ble​be​tao o umi​je​ću gos​po​đe Ali​de, oči​to neke
mon​de​ne fri​zer​ke, opi​si​vao sjaj i gla​zu​r u po​je​di​nih la​ko​va za nok​te, koje, uz​g red, ve​če​r as nije us​pio
do​tje​r a​ti, i slič​no. Štu​ka je šu​tje​la dos​to​jans​tve​nim mi​r om kak​vo​me su neo​bič​no vič​ni praz​no​g la​vi, i
tek bi se tu i tamo uklju​či​la u raz​g o​vor krat​kim ko​men​ta​r i​ma po​put uis​ti​nu!, ko​lo​sal​no!, ma ne​moj mi
reći!
Po​ža​liv​ši već zbog toga što je za​sjeo u lo​kal s ko​jim ga ina​če ni​šta pod ka​pom ne​be​skom nije
ve​za​lo, Ba​nić se okre​ne i u kutu pros​to​r i​je spa​zi pri​li​ku sa​svim ne​prik​lad​nu za gos​pod​ski sple​en tog
ot​mje​nog ho​te​la. Imao je is​pos​nič​ko lice s krat​kom bra​di​com ili s tek ne​ko​li​ko dana neo​bri​ja​nim
obra​zi​ma, bio je po​vi​sok, mr​šav, ali jak, no​sio je straš​no iz​no​še​nu ma​ji​cu s nat​pi​som Fru​it of the
Loom, kak​ve su se no​si​le do​bra​no pri​je ovog rata, tra​pe​r i​ce, za​ci​je​lo mar​ke Levi’s i gu​me​ne na​ti​ka​če
kak​ve su se za ne​ko​li​ko kuna mo​g le ku​pi​ti u pri​zem​lju ve​ćih rob​nih kuća. Vje​r o​jat​no nije imao ni če​-
tr​de​set go​di​na. Gle​dao je pre​ma Ma​r i​nu sto​lu i mo​g lo se oče​ki​va​ti da će nje​g o​vi prvi pro​ble​mi nas​ta​-
ti kad se po​ja​vi ko​no​bar, pos​lo​vič​no nes​noš​ljiv pre​ma pro​le​ter​skom lo​oku. I sam već po​ma​lo uz​r u​jan
vlas​ti​tom sen​zi​bi​li​zi​r a​noš​ću na so​ci​jal​ne slu​ča​je​ve, Ba​nić svr​ne po​g led s ne​ugled​no odje​ve​na čo​vje​ka
u kutu pa us​mje​r i po​zor​nost na Maru. Ona je upra​vo tada ne​si​g ur​nim gla​som pu​nim bo​jaz​ni go​vo​r i​la
ne​što što je is​tra​ži​te​lja mo​r a​lo za​ni​ma​ti.
– Tako se bo​jim! Mis​lim da me uv​la​či u neku svo​ju igru koja neće do​bro za​vr​ši​ti.
– Daj mu nogu! – krat​ko će Gra​ci​ja. – Kad te se ko​nač​no ri​je​ši, mo​žda baci oko i na mene, ha,
ha, ha!
 – Idi​o te! – za​sik​će Mara. – Kat​kad mi se čini da nije sa mnom zbog mene nego zbog ne​če​g a do
čega može doći uz moju po​moć.
– Do love tvog ta​ti​ce! Ha, ha, ha! – ce​r e​kao se Gra​ci​ja.
– Bože, hoće li net​ko iz​ba​ci​ti ovog pe​de​r a!? – s ga​đe​njem će Mara, pa do​met​ne još ne​što što Ba​-
nić nije us​pio čuti, jer se pred njim po​ja​vio ko​no​bar.
– Što iz​vo​li gos​po​din?
– Hlad​no pivo! – brzo će Ba​nić, nas​to​je​ći ga se što pri​je ri​je​ši​ti.
– Opros​ti​te, ali ov​dje je pos​tav​lje​no samo za jelo.
– Onda mi do​ne​si​te bu​r ek od mesa! – reče Ba​nić, ni​ma​lo ne skri​va​ju​ći da mu ko​no​bar ide na živ​-
ce.
– Po to ćete mo​r a​ti sko​či​ti do Ku​len Va​ku​fa. Ces​te su upra​vo os​lo​bo​đe​ne.
– Onda do​ne​si​te bilo što! – od​bru​si Ba​nić, a ko​no​bar se lu​ka​vo na​smi​je i uljud​no po​vu​če.
Za su​sjed​nim sto​lom Mara je pla​ka​la i sve o čemu su do​tad raz​g o​va​r a​li bilo je za is​tra​ži​te​lja ne​-
po​vrat​no iz​g ub​lje​no. Su​ćut​ni Gra​ci​ja po​ku​ša​vao ju je utje​ši​ti, pa čak i za​g r​li​ti, ali je to Man​di​će​vu
kćer to​li​ko uz​r u​ja​lo da je zgra​bi​la tor​bi​cu i iz​ju​r i​la iz res​to​r a​na. Vi​djev​ši kako se Gra​ci​ja i Štu​ka ne
miču sa svo​jih mjes​ta, Ba​nić po​la​ko us​ta​ne i pođe za njom. Dos​pio je za​mi​je​ti​ti kako ula​zi u žen​ski
za​hod. Kre​ne za njom, os​vr​ne se i s olak​ša​njem shva​ti da je hod​nik pra​zan. Ne že​le​ći po​bu​di​ti ni​či​ju
sum​nju, otvo​r i vra​ta mu​škog za​ho​da, uđe u nj i za​pa​li ci​g a​r e​tu. Gla​vom mu si​jev​ne mi​sao kako još
od gim​na​zij​skih dana nije pu​šio u za​ho​du. Če​kao je da mala iz​i​đe; ne za​tvo​r iv​ši do​kra​ja vra​ta, na​dao
se da će je čuti. Na​kon što je po​pu​šio prvu ci​g a​r e​tu, uči​ni mu se da se pre​du​g o za​dr​ža​la. Ipak za​pa​li i
dru​g u, pa kad je i nju uga​sio u zid​noj ke​r a​mič​koj pe​pe​lja​r i, po​mis​li kako bi bilo pa​met​no pro​vje​r i​ti
što se zbi​va. Znao je da će na taj na​čin pro​koc​ka​ti svo​ju ano​nim​nost i da je više neće moći nad​zi​r a​ti
na tako jed​nos​ta​van na​čin. I već kad je bio si​g u​r an da mu pos​lov​na obve​za na​la​že da uđe u žen​ski za​-
hod i pro​vje​r i nije li dje​voj​ka na​pra​vi​la kak​vu ne​smo​tre​nost, ona mir​no iz​i​đe i za​pu​ti se na​trag pre​-
ma res​to​r a​nu. Is​pr​va po​mis​li kre​nu​ti za njom, ali ga neki ra​doz​na​li vra​ži​ćak u gla​vi pri​tje​r a da za​vi​r i
u za​hod. Na​sre​ću, kao i hod​nik, bio je pra​zan! Otvo​r io je prvu ka​bi​nu, po​tom dru​g u i tre​ću, ali ni u
jed​noj od njih nije bilo ni​šta sum​nji​vo. I kad je već po​mis​lio da tra​ti vri​je​me, do​sje​ti se, uđe u prvu
ka​bi​nu, neo​bič​no lako po​dig​ne pok​lo​pac vo​do​ko​tli​ća i spa​zi kako na po​vr​ši​ni vode pli​va plas​tič​na
špri​ca kak​vu rabe nar​ko​ma​ni. Za​tvo​r i brzo vra​ta ka​bi​ne i iz​i​đe.
Već na hod​ni​ku za​tek​ne me​tež i der​nja​vu. Iz res​to​r a​na je upra​vo is​tr​čao onaj tip u iz​no​še​noj ma​-
ji​ci i gu​me​nim na​ti​ka​ča​ma te spret​no po​ju​r io pre​ma stu​bi​štu. U ruci je dr​žao žen​sku tor​bi​cu, istu
onak​vu kak​vu je Mara no​si​la u za​hod. Ne​ko​li​ko je gla​so​va vi​ka​lo: »Drž’te ga!« i »Ukrao je tor​bi​cu!«
Za lo​po​vom je is​tr​čao vi​žlas​ti Gra​ci​ja i us​pio ga dos​ti​ći na pr​vom od​mo​r i​štu. I za​ci​je​lo bi Gra​ci​ja te
ve​če​r i pos​tao Ma​r i​nim he​r o​jem za​štit​ni​kom da se tip s tor​bi​com nije okre​nuo i do​bro od​mje​r e​nim
udar​cem u bra​du no​ka​uti​r ao na​do​bud​nog ho​mo​sek​su​al​ca. I tad, dok se ob​ne​vi​dje​li Gra​ci​ja po​ku​ša​vao
dig​nu​ti s poda, po​g led loše odje​ve​nog tipa su​sret​ne se s Ba​ni​će​vim. Da, Ba​nić ga je mo​žda mo​g ao i
sus​ti​ći, ali se u tako ne​što nije htio mi​je​ša​ti; on je imao »man​dat« da se bri​ne za dje​voj​ku, a ne za nje​-
zi​nu tor​bi​cu.
Os​ta​viv​ši na miru čo​vje​ka koji je u krat​kom vre​me​nu na​pus​tio ho​tel, is​tra​ži​telj se vra​ti u svoj se​-
pa​r e i nas​ta​vi slu​ša​ti raz​g o​vor Mare i Štu​ke.
– Što si ima​la unu​tra? – pi​ta​la je Štu​ka.
– Što sam ima​la!? Znaš što sam ima​la! Bile su još tri doze i ti​su​ću kuna.
– Ti​su​ću kuna!? – sne​bi se Štu​ka.
 – Ma je​beš ti​su​ću kuna! – op​su​je Mara.
Opi​pa​va​ju​ći bol​nu če​ljust, sto​lu pri​đe Gra​ci​ja.
– Do​bro me oda​la​mio... Ali oba​vi​jes​tio sam re​cep​ci​ju. .. već su po​zva​li po​li​ci​ju...
– Is​u​se! – pro​šap​će Mara. – Idi​o t je zvao po​li​ci​ju! Ide​mo brzo odav​de!
– Kre​te​nu! – oko​mi se Štu​ka na Gra​ci​ju. – Kao da ne znaš što je ima​la u tor​bi​ci!
Mara brzo us​ta​ne i pođe pre​ma iz​la​zu. Štu​ka ju je sli​je​di​la, ne​pre​kid​no ki​ma​ju​ći gla​vom kao da
oča​ja​va nad Gra​ci​ji​nom glu​poš​ću. Pa kad je i pe​der po​šao za nji​ma, ona se lju​ti​to okre​ne i pred svi​-
ma se iz​de​r e na nje​g a:
– Nosi se kući! Ve​če​r as si na​pra​vio dos​ta piz​da​r i​ja!
I baš kad je od​lu​čio us​ta​ti, pred Ba​ni​ćem se po​ja​vi ko​no​bar stav​lja​ju​ći na stol ve​li​ki pla​danj s
pok​lop​cem od ros​t​fra​ja. Po​dig​ne pok​lo​pac i pred iz​ne​na​đe​nim se is​tra​ži​te​ljem po​ka​že ve​li​ki cr​ve​ni
jas​tog koji se pu​šio u gri​miz​nom uma​ku.
– Gos​po​din je re​kao da do​ne​sem bilo što.
– Pa​met​no ste pos​tu​pi​li – mrm​ljao je Ba​nić pre​bi​r u​ći po dže​po​vi​ma. – Ko​li​ko sam du​žan?
– Osam​s​to kuna, mo​lim.
Ba​ni​ću se smrk​ne pred oči​ma; za to​li​ki je no​vac jeo dva tjed​na. Iz​va​di ko​nač​no iz dže​pa dvjes​to
ma​r a​ka i tut​ne ih ko​no​ba​r u u ruku.
– Os​ta​tak za​dr​ži​te! – reče brzo pa po​ju​r i za Ma​r om i nje​zi​nom druž​bom.
– Če​kaj​te! – de​r ao se za njim ko​no​bar. – To nije dos​ta! Ne​dos​ta​je još se​dam​de​set kuna.
– Mo​že​te po​jes​ti jas​to​g a, pro​da​jem vam ga za te nov​ce! – do​ba​ci Ba​nić, sju​r iv​ši se niz stu​bi​šte.
Ali nje​g o​va je žur​ba bila uza​lud​na jer se te ve​če​r i ni​šta više nije do​g o​di​lo. Gra​ci​ja je, za​r a​div​ši
ko​nač​no od Štu​ke ša​mar, os​tao u pri​zem​lju ho​te​la, Štu​ka se pak ot​pu​ti​la ne​ka​mo u mrak, a Mara je
sje​la u auto i kre​nu​la kući. Vo​zio je po​la​ko za njom sve do Man​di​će​ve ku​će​r i​ne s ba​ze​nom, te​ni​skim
igra​li​štem i os​ta​lim glu​pos​ti​ma, pa kad je vi​dio kako je par​ki​r a​la auto i nes​ta​la u zgra​di, po​la​ko se
okre​nuo i po​šao na​trag u grad. Us​put sred mrač​nih čem​pre​sa za​mi​je​ti tam​nu pri​li​ku ko​vr​ča​ve kose pa
us​po​r i. Po​kraj auta pro​đe Aldo Ko​kot, ili​ti Trom​blon, na​smi​je se Ba​ni​ću i sim​bo​lič​no mu od​sa​lu​ti​r a,
oči​to za​do​vo​ljan što tako pom​no bdi​je nad si​g ur​noš​ću gaz​di​ne kće​r i.
Kada je sti​g ao do svog unajm​lje​nog stan​či​ća u pro​la​zu kina Apo​lo, bila je već po​noć, pa ga je to
više iz​ne​na​di​lo svje​tlo na nje​g o​vu pro​zo​r u. U so​bi​ci je sje​di​la nje​g o​va kći Nika i pi​juc​ka​la pivo koje
je naš​la u hlad​nja​ku.
– Is​u​se, što ra​diš tako kas​no? – upi​ta on umor​no se is​pru​živ​ši pre​ko kre​ve​ta.
– Kas​no!? Pa u po​noć tek po​či​nje ži​vot. Imaš koji Mar​l​bo​r o?
On iz​vu​če iz dže​pa zgu​žva​nu ku​ti​ju ci​g a​r e​ta i baci je pre​ma njoj.
– Slu​šaj, Nika, ideš li ti kada u First!
– U First!? – za​ču​di je oče​vo pi​ta​nje.
– Da, tamo gdje jedu Ec​s​tasy, piju ne​kak​vog cr​ve​nog bika i ple​šu uz kom​pju​to​r i​zi​r a​nu do​sa​du.
Ona za​pa​li ci​g a​r e​tu i za​g o​net​no ga po​g le​da.
– Pos​ta​ješ star i kon​zer​va​ti​van. To ti je tec​h​no.
– Ne znam što je. Pi​tam te: ideš li ili ne?
 – Ne.
– Hva​la Bogu! – lak​ne nje​mu.
– Ali, znaš, ta je glaz​ba su​per. I mno​g o raz​no​li​ki​ja od tvog Che​ta Ba​ke​r a.
Nije imao sna​g e sva​đa​ti se s njom na temu dže​za i tec​h​na.
– Mama mi kaže da na​pu​štaš faks.
– Na​pu​štam – reče ona bez ikak​va stra​ha; baš kao da je tako što sa​vr​še​no ra​zum​no i pa​met​no.
– To nije baš mu​dra od​lu​ka.
Ona pri​đe kre​ve​tu, sjed​ne do nje​g a i maz​no mu se pri​vi​ne na gru​di. Bože, već je pra​va žena, po​-
mis​li on, užas​nut svim tim go​di​na​ma što su tako brzo proš​le.
– Ja sam tvo​ja kći.
– I!? – zine on, kao da mu nije jas​no što je time htje​la ka​za​ti.
– Pa mi Ba​ni​ći sklo​ni smo, tako... ne baš ra​zum​nim rje​še​nji​ma. Mama je već ne​što dru​g o...
On htje​de pro​s​vje​do​va​ti, ali se sje​ti kako je ve​če​r as po​tro​šio dvjes​to ma​r a​ka na jas​to​g a ko​je​g a je
je​dva po​mi​r i​sao.
– Čini mi se da sta​r im – nas​ta​vi ona s kli​nač​kom sje​tom u gla​su ne mi​ču​ći gla​vu s nje​g o​vih gru​-
di. – Sve je ma​nje stva​r i koje me za​ni​ma​ju i ve​se​le...
– A stu​dij me​di​ci​ne je među po​s​ljed​nji​ma – do​met​ne on.
Ona po​t​vrd​no kim​ne i gor​ko se na​smi​je​ši.
Tu smo, dak​le, po​mis​li on, ne​sret​na lju​bav i pri​pa​da​ju​ći Wel​t​s​c​h​merz. Ali, jas​no, bu​du​ći da se
uvi​jek tru​dio biti do​bar i su​o sje​ća​jan otac, re​zul​tat svo​je spoz​na​je mo​r ao je pre​šu​tje​ti.
 5.

KADA JE VANI TRI DE SET PET U HLA DU, u čaj​noj ku​hi​nji u ko​joj vri​ju špa​g e​ti za​ci​je​lo je sto stup​nje​va, mis​-
lio je Ba​nić nes​pret​no otva​r a​ju​ći kon​zer​vu s uma​kom od raj​či​ce i bo​silj​ka. Na​kon de​set mi​nu​ta sru​či
vre​lu tjes​te​ni​nu u cje​dilj​ku, pro​tre​se je, pre​ba​ci u zdje​lu uma​za​nu od ju​če​r aš​nje​g a iden​tič​nog ruč​ka,
pa sve za​li​je uma​kom i pos​pe ri​ba​nim par​me​za​nom. Da su ga po​zva​li u koju od onih te​le​vi​zij​skih
emi​si​ja u ko​ji​ma gos​ti po​ka​zu​ju vlas​ti​ta ku​li​nar​ska umi​je​ća, ku​ha​ni špa​g e​ti s ku​pov​nim uma​kom bili
bi je​di​no čime bi se mo​g ao po​di​či​ti pred gle​da​telj​stvom. Jeo je malo, tek ono​li​ko ko​li​ko se po pa​sjoj
vru​ći​ni dalo po​jes​ti, pa se po​tom pri​hva​tio le​de​nog piva, ko​je​g a je uvi​jek bar po​ko​ja boca mo​r a​la biti
u hlad​nja​ku. Za​tim se, samo u ku​pa​ćim ga​ći​ca​ma, sva​lio na kre​vet i za​pa​lio Mar​l​bo​r o. Da je ko​jim
slu​ča​jem bio vješt peru, či​ni​lo mu se kako bi o le​de​nom pivu, Mar​l​bo​r u i dže​zu mo​g ao is​pi​sa​ti op​-
sež​ne fi​lo​zof​ske ese​je. Na ka​se​to​fo​nu su se vr​tje​le poz​ne ta​li​jan​ske snim​ke Che​ta Ba​ke​r a, a opo​r i dim
Mar​l​bo​r a bio je po​naj​bo​ljim po​ma​g a​lom da se ot​pu​tu​je u mis​tič​ne pros​to​r e pje​sme, dok je le​de​no
pivo zna​či​lo bu​đe​nje, po​vra​tak bo​ljim sas​tav​ni​ca​ma stvar​nos​ti.
No kako su svi uži​ci ti​je​la ča​so​vi​ti, iz po​pod​nev​nog ga je sna​tre​nja pre​nu​la pro​dor​na zvo​nja​va
te​le​fo​na. Po​di​g ao je slu​ša​li​cu i za​čuo za​bri​nu​ti, go​to​vo pa​nič​ni glas Va​le​r i​ja​na Man​di​ća.
– Mo​r a​te hit​no za Ma​r om! Otiš​la je u Ri​je​ku!
– Si​g ur​ni ste? – upi​ta Ba​nić, koji se na​dao da će raz​ma​že​na klin​ka i ovo pa​sje po​pod​ne pro​ves​ti
na ba​ze​nu svo​je​g a doma.
– Si​g u​r an sam! Os​ta​vi​la mi je po​r u​ku da ide i da se su​tra vra​ća... Ali tko će ima​ti ži​va​ca če​ka​ti do
su​tra!
– Mo​žda je on​dje si​g ur​ni​ja nego ov​dje.
– Ne za​ni​ma​ju me vaša na​g a​đa​nja – lju​tio se Va​le​r i​jan. – Jed​no od onih pri​je​te​ćih pi​sa​ma ima​lo
je baš ri​ječ​ki žig. Smjes​ta kre​ni​te za njom. Boga mu, pa po​šte​no vas pla​ćam!
– Ali kako da je na​đem? Ri​je​ka ima go​to​vo dvjes​to ti​su​ća sta​nov​ni​ka, od ko​jih ve​li​ka ve​ći​na ne
poz​na​je vašu kćer.
– Otiš​la je žu​tim fi​atom – objaš​nja​vao je Va​le​r i​jan.
– U Ri​je​ci ima pri​ja​te​lji​cu u Đa​ko​vi​će​voj uli​ci broj se​dam i ro​di​cu u Cara Emi​na, na sa​mom
kra​ju... Bu​de​te li ima​li sre​će, na jed​noj od tih adre​sa na​ići ćete na nje​zin auto. I ni​ka​ko je ne is​pu​štaj​te
iz vida!
– A ako je ne na​đem?
– Ako je ne na​đe​te, ne po​jav​ljuj​te mi se pred oči​ma! – iz​de​r e se Man​dić pa spus​ti slu​ša​li​cu.
Ba​nić po​mis​li kako je li​je​po mo​g ao za sit​ni no​vac vo​di​ti u šet​nju pse bo​g a​tih Za​g rep​ča​na, a ne
ba​vi​ti se ovim glu​pa​vim nju​ška​njem, pa se, ljut na sa​mo​g a sebe, sju​r i pod tuš. Po​tom, još po​ma​lo
mo​kar, na​vu​če tra​pe​r i​ce i ma​ji​cu, str​pa odi​je​lo i dvi​je ko​šu​lje u tor​bu, a po​vrh toga ne​ko​li​ko ka​se​ta i
Smith&We​sson, za​tvo​r i tor​bu, uzme is​pra​ve i sve one mar​ke koje nije dos​pio raz​mi​je​ni​ti, pa kre​ne
pre​ma mjes​tu gdje je os​ta​vio auto​mo​bil. U auto​mo​bi​lu je bilo to​pli​je nego u peć​ni​ci, ali ipak hlad​ni​je
nego u vi​so​koj peći. Otvo​r i sve pro​zo​r e pa kre​ne, du​bo​ko u duši po​že​ljev​ši je​dan cje​lod​nev​ni plju​-
sak.
 Pro​met na auto​ces​ti bio je ri​je​dak; iako su na​kon us​pješ​ne ak​ci​je os​lo​ba​đa​nja kra​ji​ških pros​to​r a
de​žur​ni op​ti​mis​ti pre​dvi​đa​li tu​r is​tič​ku eks​plo​zi​ju, kao da nit​ko više nije išao na more. Na ra​di​ju je
svi​r a​la ona pje​sma s re​fre​nom »lupi pe​ta​ma« i Ba​ni​ću se, prem​da nije imao oso​bi​ta smis​la za tu vr​stu
glaz​be, uči​ni da je u sti​ho​vi​ma neko ele​men​tar​no po​šte​nje ko​jim se od Boga moli da za​šti​ti si​r o​ti​nju i
go​lu​bo​ve, dok se bo​g a​te pre​pu​šta nji​ho​voj lovi i ve​za​ma, što zna biti jed​na​ko učin​ko​vi​to. Pro​na​đe
po​tom vi​jes​ti u ko​ji​ma je čuo kako Srbi oko Sa​r a​je​va opet za​po​či​nju svo​je top​nič​ke or​g i​je, pa ih u
tom smis​lu me​đu​na​r od​na za​jed​ni​ca stro​g o opo​mi​nje i tra​ži te ovo, te ono...
Oko Del​ni​ca je pres​ti​g ao dva do​sad​na šle​pe​r a i če​ški tra​iler koji je iz​g le​dao kao da je sti​g ao iz
onih dana kada su na Ja​dran iz te zem​lje do​la​zi​li samo čla​no​vi CK i nji​ho​va svoj​ta.
Sa sla​bom na​dom da će u ve​li​kom luč​kom gra​du pro​na​ći malu po​du​zet​ni​ko​vu kćer, sti​g ao je u
Ri​je​ku. Spu​šta​ju​ći se pre​ma gra​du, spa​zio je sivu tvor​ni​cu pa​pi​r a, za​pje​nje​nu svi​je​tlo​ze​le​nu Rje​či​nu i
za​us​ta​vio se do​sko​r a po​kraj grad​skog ka​na​la s ko​je​g a se, sred te​ške za​pa​r e kas​nog po​pod​ne​va, ši​r io
ne​ugo​dan smrad. Jed​nog od ma​lo​broj​nih pro​laz​ni​ka za​pi​tao je gdje se na​la​zi uli​ca koja ga je za​ni​ma​-
la, a po​tom, na​šav​ši je, osje​ti neo​če​ki​va​no za​do​volj​stvo, spa​ziv​ši po​kraj jed​ne od kuća par​ki​r a​ni žuti
fiat Uno za​g re​bač​ke re​g is​tra​ci​je. Na​šav​ši par​ki​r a​li​šte s ko​je​g a je imao do​bar pre​g led, za​va​li se u nas​-
lon, na​bi​je na nos tam​ne na​o ča​le koje je ri​jet​ko i ne​r a​do no​sio, pa se pre​pus​ti do​ko​li​ci če​ka​nja. Fiat
Uno je sve​jed​na​ko mi​r o​vao, iz kuće nit​ko nije iz​la​zio.
Na​kon pola sata če​ka​nja osje​ti kako mu lice mi​lu​je la​g a​ni vje​tar koji je do​la​zio odoz​do s mor​-
ske stra​ne. Is​pr​va je​dva osje​tan, vje​tar usko​r o za​pu​še jače, a na​kon de​se​tak mi​nu​ta pre​tvo​r i se u to​pli
vi​hor koji je ces​tom no​sio pa​pi​r i​će od sla​do​le​da, sta​r e no​vi​ne i ko​tr​ljao praz​ne li​men​ke od piva i so​-
ko​va. Šku​r e na okol​nim ku​ća​ma brzo su se po​če​le za​tva​r a​ti, jed​na je žena s pro​zo​r a žur​no ski​da​la
mo​kro rub​lje, a star​čić sa šta​pom, na ploč​ni​ku pre​ko puta, brzo je tap​kao pre​ma nad​streš​ni​ci is​pred
kuće. Ba​nić pro​vi​r i kroz pro​zor​čić i po​g le​da pre​ma nebu. Bilo je puno tmas​tih obla​ka koji su pri​g u​-
še​no ti​tra​li na​bi​je​ni elek​tri​ci​te​tom. Bilo je ne​dvoj​be​no da na​ila​zi ne​ve​r a. I tek što je sklo​nio gla​vu u
si​g ur​nost auto​mo​bi​la, za​g lu​ši ga snaž​na grm​lja​vi​na, a po kro​vu se pros​pe gus​ta i te​ška kiša, koja se
na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta pre​tvo​r i u pra​vi pro​lom obla​ka.
Na​da​ju​ći se da Mara neće iz​la​zi​ti po tom ne​vre​me​nu slič​nom sma​ku svi​je​ta, Ba​nić se is​kra​de iz
auta i po​ju​r i do ka​fi​ća u ko​je​mu su se u taj čas upa​li​la svje​tla. Iako je bio po​pri​lič​no brz, za šank je
sti​g ao već go​to​vo mo​kar do kože.
– Ča ste se malo os​vje​ži​li? – upi​ta ga žena za šan​kom.
– Hlad​no pivo – reče on, iz​vla​če​ći no​vac iz dže​pa.
– More li ri​ječ​ko?
– Ne more! Daj​te neko stra​no.
Žena sta​vi pred nje​g a bocu Budwe​ise​r a, a po​tom mu vrlo us​luž​no raz​mi​je​ni sto ma​r a​ka.
– Ima​te li mo​žda te​le​fon?
Gos​ti​o ni​čar​ka za​r o​ni pod šank, pa iz​vu​če sta​r i crni te​le​fon​ski apa​r at i tres​ne nji​me o pult.
– Samo, bez me​đu​na​r od​nih raz​g o​vo​r a!
Ba​nić okre​ne Man​di​ćev broj. Te​le​fon je neko vri​je​me zvo​nio, a za​tim se za​ču​je Va​le​r i​ja​nov glas.
– Na​šao sam je – reče Ba​nić.
– Hva​la Bogu! – čuo se Va​le​r i​ja​nov te​žak uz​dah olak​ša​nja.
– Ne znam ko​li​ko ću ov​dje mo​r a​ti če​ka​ti. Pada li vam na pa​met kamo bi se mo​g la za​pu​ti​ti?
– Ni​šta mi ne pada na pa​met – na​kon po​du​lje stan​ke će Va​le​r i​jan. – Osim ako... zna​te, kad je bila
mala, čes​to smo iz Nje​mač​ke do​la​zi​li na Cres... Ima​la je tamo i neke pri​ja​te​lje. Mo​žda kre​ne na Cres.
Iako bih re​kao da će pri​je u Za​g reb... Pa​zi​te mi na nju. Ako sve do​bro za​vr​ši, ga​lant​no ću vam na​dok​-
na​di​ti tro​ško​ve.
Ba​nić mu obe​ća kako Maru neće is​pu​šta​ti iz vida, poz​dra​vi ga, a za​tim se vra​ti hlad​nom pivu.
Vani je i da​lje li​je​va​lo kao da se nebo otvo​r i​lo. Gos​ti​o ni​čar​ka do​hva​ti me​tlu i poč​ne mes​ti pros​to​r i​ju
u ko​joj, osim nje i Ba​ni​ća, nije bilo ni​ko​g a. Po​piv​ši pivo, Ba​nić kupi još če​ti​r i boce, sta​vi ih pod
ruku, iz​i​đe iz ka​fi​ća i po​tr​či pre​ma svo​joj »če​tvor​ki«. Go​di​la mu je po​sve mo​kra odje​ća što mu se li​-
je​pi​la po ti​je​lu i ve​se​lio se kiši ona​ko kako to zna​ju samo dje​ca. I pri​je no što će ući u auto, pod bri​sa​-
čem spa​zi cr​ve​ni pa​pi​r ić. Mis​le​ći kako mu je to po​li​ca​jac os​ta​vio kaz​nu, uzme pa​pi​r ić i za​g le​da se u
nj. Na nje​mu je net​ko jar​kim cr​ve​ni​lom za usne na​pi​sao nju​ška​lo. Sle​di se shva​tiv​ši što bi to tre​ba​lo
zna​či​ti, po​g le​da is​pred sebe i za​mi​je​ti da je Ma​r in fiat nes​tao.
Ba​civ​ši boce piva na pod auto​mo​bi​la, sjed​ne brzo za uprav​ljač i iz sve sna​g e na​g a​zi na pa​pu​či​cu
gasa. Nije imao pre​vi​še iz​bo​r a, po​ju​r io je pre​ma Mar​tin​š​či​ci, juž​nom iz​la​zu iz gra​da, na​da​ju​ći se da
je Va​le​r i​jan imao pra​vo kad je na​g a​đao kako bi mu kći mo​g la kre​nu​ti na Cres. Ces​ta je bila skli​ska,
pre​pu​na vode što je pres​po​r o otje​ca​la kroz lošu ka​na​li​za​ci​ju, tako da se Ba​ni​ćev auto, ne​na​vi​kao na
br​zi​ne veće od sto na sat, za​no​sio i kli​zao po mo​krom asfal​tu. Znao je kako je su​lu​do oče​ki​va​ti da će
sta​r a »če​tvor​ka« sti​ći fiat, ali se ipak na​dao da je klin​ka za vo​la​nom ma​nje is​ku​san i odva​žan vo​zač
od nje​g a.
Dok se pri​bli​ža​vao Krč​ko​me mos​tu, kiša je sve​jed​na​ko pa​da​la, a vje​tar je bio to​li​ko jak da se
po​bo​jao kako će most biti za​tvo​r en.
– Nije li ma​lo​čas ovu​da pro​šao žuti fiat Uno za​g re​bač​ke re​g is​tra​ci​je? – upi​ta čo​vje​ka u na​plat​noj
ku​ći​ci.
– S pla​vu​šom i mu​škar​cem? – za​ški​lji te​to​vi​r a​ni služ​be​nik žva​ču​ći gumu.
– Valj​da! – za​ču​di Ba​ni​ća po​da​tak da je s ma​lom i ne​ka​kav mu​ška​r ac.
– To je je​di​no što je proš​lo – reče čo​vjek pru​ža​ju​ći mu ti​ket. – Ne​kad ih je u ovo doba go​di​ne
bilo od po​čet​ka do kra​ja mos​ta... je​dan za dru​g im, a da​nas samo taj fiat i ova vaša sta​r u​di​ja. Pa daj ti
onda živi od tu​r iz​ma. A sva​ke nas zime jebu da će idu​će lje​to biti bo​lje...
Ne​ma​ju​ći vre​me​na za nje​g o​vu tuž​ba​li​cu, Ba​nić pla​ti i po​ju​r i vlaž​nom ces​tom. Iako mu je lak​nu​lo
što je Mara preš​la most, sve ga je više mu​či​lo to što ne zna gdje će od​sjes​ti. Jest da je nje​zin otac slu​-
tio kako će na Cres, ali je ipak mo​g la od​sjes​ti i tu neg​dje na Krku, u Ma​lin​skoj, Nji​vi​ca​ma, Vr​b​ni​ku,
Pun​tu i bog-te-pi​taj gdje. Ipak, go​njen valj​da pro​fe​si​o nal​nom in​tu​ici​jom, od​lu​či poći rav​no do tra​jek​-
t​ne luke za Cres. Na​kon što je dva​de​se​tak mi​nu​ta tje​r ao svo​ju jad​nu »če​tvor​ku« kao vrag greš​nu dušu,
skre​ne s glav​ne ces​te i nas​ta​vi pre​ma Val​bi​ski. Srce mu je snaž​no tuk​lo dok se spu​štao pre​ma tra​jek​t​-
nom pris​ta​ni​štu, pri​bli​ža​va​ju​ći se ono​me mjes​tu s ko​je​g a puca do​bar po​g led na ci​je​lu uva​lu. Ugle​dav​-
ši žuti fiat, shva​ti da ipak ima sre​će, pa kad je taj fiat kao po​s​ljed​nji ušao na tra​jekt, koji je od​mah na​-
pus​tio luku i kre​nuo pre​ma su​sjed​nom oto​ku, shva​ti i to da je sre​ća kat​kad sa​svim re​la​tiv​na stvar.
Spus​tio se do lu​či​ce i iz​i​šao iz auta. Čo​vjek koji je u plas​tič​noj ka​bi​ni pro​da​vao brod​ske kar​te
re​kao mu je da će slje​de​ći tra​jekt kre​nu​ti ot​pri​li​ke za je​dan sat.
Ot​pu​ti se do me​tal​ne glji​ve o koju se vežu bro​do​vi, sjed​ne na nju pa os​lo​ni gla​vu o dla​no​ve. Kiša
je po​sve pres​ta​la, je​njao je i vje​tar, tako da se more u tre​nu smi​r i​lo. Po​la​ko je pa​dao mrak i on je li​je​-
po mo​g ao vi​dje​ti u da​lji​ni svje​tla ve​li​kog tra​jek​ta koji mu je tako red pred no​som odveo Maru Man​-
dić. Ali ču​de​san ve​čer​nji smi​r aj tra​jao je tek mi​nu​tu-dvi​je, a onda je, is​pr​va po​la​ko, a po​tom sve žeš​-
će – okre​nu​lo na buru. Vra​tio se u auto i otvo​r io još jed​nu bocu piva.
 Kad mu je auto do​dir​nuo cre​sko tlo, bilo je već de​set sati i pu​ha​la je snaž​na bura. Kamo sad, pi​-
tao se, u koje se od je​be​nih cre​skih mjes​ta skri​la Mara Man​dić? Bila je već dru​g a po​lo​vi​ca ko​lo​vo​za,
Pri​mo​r je je zja​pi​lo praz​no i mala je mo​g la li​je​po bi​r a​ti iz​me​đu tri​de​se​tak ho​te​la i ne​ko​li​ko sto​ti​na ili
ti​su​ća pri​vat​nih soba na Cre​su i Lo​ši​nju. Ipak, bio je to dan kad je imao sre​će, kad je, kako se to kaže,
Bog bio uz nje​g a od tre​na kad je po​že​lio kišu, pa sve do kas​ne ve​če​r i, kad je is​pred cre​skog ho​te​la
Cre​sa spa​zio par​ki​r a​ni žuti fiat Uno.
Odve​zao je svoj auto po​da​lje od ho​te​la, uzeo put​nu tor​bu s re​zerv​nom odje​ćom i re​vol​ve​r om te
se oprez​no ušu​ljao u po​sve praz​no ho​tel​sko pre​dvo​r je. Nig​dje ša​r e​no odje​ve​nih tu​r is​ta, nig​dje ve​se​le
ho​tel​ske glaz​be što svi​r a pret​po​top​ne hi​to​ve, ni os​ta​lih po​uz​da​nih zna​ko​va do​bre se​zo​ne. Osvi​jet​lje​na
dis​kret​nim svje​tlom, na re​cep​ci​ji je sje​di​la mala cr​no​ko​sa dje​voj​ka i za​bav​lja​la se či​ta​ju​ći stra​ni
mod​ni ča​so​pis.
– Bu​ona ser​ra! Che cosa vo​le​te? – upi​ta re​cep​ci​o nar​ka vi​djev​ši ga kako bo​ja​ž​lji​vo pri​la​zi.
– Vi ste si​g ur​no Zden​ka? – reče Ba​nić, po​ka​zav​ši joj od​mah da nije Ta​li​jan.
– A za​što bih bila? – na​smi​je se ona neo​bič​nom gos​tu.
– Sve za​g re​bač​ke re​cep​ci​o nar​ke, fri​zer​ke i ko​no​ba​r i​ce zovu se Zden​ka ili Ru​ži​ca.
– Na​ža​lost, ja sam Maja. Mogu li vam po​mo​ći?
– Mo​že​te – šap​tao je Ba​nić kao da je ri​ječ o straš​no po​vjer​lji​voj stva​r i. – Vi​di​te, pri​je sat-dva
ova​mo su doš​li moji za​g re​bač​ki pri​ja​te​lji... onim tamo žu​tim autom.
– Aha! – shva​ti re​cep​ci​o nar​ka. – Da ih po​zo​vem?
– Ni za Boga! – pri​pri​je​ti on pr​stom. – Htio bih ih iz​ne​na​di​ti. Onoj pla​voj curi su​tra je ro​đen​dan
pa sam joj pri​pre​mio ve​li​ko iz​ne​na​đe​nje. Ne​ma​ju poj​ma da sam na Cre​su. Zna​te, oni mis​le da sam u
Jo​han​ne​sbur​g u.
– U Jo​han​ne​sbur​g u!? – zine Maja od iz​ne​na​đe​nja. – I kako da vam po​mog​nem?
– Daj​te mi sobu do nji​ho​ve – reče Ba​nić, rav​na​ju​ći po​la​ko nov​ča​ni​cu od sto kuna na glat​kom
pul​tu re​cep​ci​je. Vi​dje​lo se da ona ra​zu​mi​je nje​g o​vu ges​tu.
– Evo, dvjes​to dva na dru​g om katu. Oni su u dvjes​to tri – reče dje​voj​ka pru​živ​ši mu ključ s ve​li​-
kim dr​ve​nim pri​vje​skom u obli​ku cre​ske kule.
Ba​nić uzme ključ, pa pre​ko pul​ta gur​ne osob​nu is​kaz​ni​cu is​pod koje je bila nov​ča​ni​ca. Po​tom
za​hva​li, zgra​bi tor​bu, pa po​ju​r i ne​čuj​no uza stu​be, baš kao oso​ba koja ne​ko​me pri​pre​ma iz​ne​na​đe​nje.
U sobi se te​me​lji​to is​tu​ši​r a, obje​si mo​kru odje​ću o pro​zor​ske kva​ke, pa po​tom poč​ne is​tra​ži​va​ti
sti​jen​ku što je di​je​li​la nje​g o​vu sobu od Ma​r i​ne. Po​ku​ša pro​na​ći ono sla​bo mjes​to kroz koje bi se mo​-
glo čuti što se do​g a​đa u su​sjed​noj sobi. Pris​lo​nio je uho valj​da na sto​ti​nu mjes​ta, ali se ni na jed​no​me
ni​šta nije čulo. Mo​žda već spa​va​ju, po​mis​li, a po​tom iz​i​đe na bal​kon i po​g le​da pre​ma su​sjed​noj sobi.
Jas​no, sobe su bile iden​tič​ne, ima​le su jed​na​ke bal​ko​ne, ali se s jed​no​g a na dru​g i nije mo​g lo bez iz​-
nim​no opas​ne vra​to​lo​mi​je. Da je de​tek​tiv s fil​ma, ili bar iz ro​ma​na, po​mis​li, za​ci​je​lo bi bio spre​man
na spek​ta​ku​lar​na rje​še​nja, ova​ko se mo​r ao po​vu​ći i raz​mis​li​ti o ne​če​mu jed​nos​tav​ni​jem. Po​miš​ljao je
da ode do pri​zem​lja i malo pro​š​vr​lja po ho​tel​skim pros​to​r i​ja​ma, ali se bo​jao da bi i ne​ho​ti​ce mo​g ao
na​le​tje​ti na svo​ju šti​će​ni​cu. Ce​du​lji​ca što ju je na​šao pod auto​mo​bil​skim bri​sa​čem upu​ći​va​la je na to
kako ona mo​žda već i zna da je net​ko pra​ti. Leg​ne sto​g a ra​di​je u kre​vet, uga​si svje​tlo i sta​de os​lu​ški​-
va​ti ti​ši​nu. Bila je to neka vr​sta vjež​ba​nja dis​ci​pli​ne slu​ha, a s do​la​skom noći sve se ne​ka​ko bo​lje čulo
jer su se zvu​ci do​ima​li bli​ži​ma i jas​ni​ji​ma. Mo​žda je imao pra​vo šan​ker Ivo kad je lju​de iz noć​ne
smje​ne dr​žao nad​moć​ni​jom kas​tom. Ali prem​da to nije že​lio, ti​ši​na ga ulju​lja u san.
 Kad ga je pro​bu​di​la buka, nije mo​g ao zna​ti ko​li​ko je dugo spa​vao. Re​flek​s​no je sko​čio do zida i
pris​lo​nio uho uza nj. Iz Ma​r i​ne su se sobe čuli udar​ci i ste​nja​nje, po​tom pad te​škog pred​me​ta i de​r a​-
nja tka​ni​ne. Čuo je još i sa​svim tihi žen​ski ša​pat, ali nije mo​g ao ra​zaz​na​ti ri​je​či, za​tim se ša​pat pre​tvo​-
rio u vri​sak, a ne​što ve​li​ko i te​ško kao da se stro​va​li​lo na pod.
Sko​čio je i u mra​ku po​ski​dao već suhu odje​ću s pro​zo​r a, nas​to​je​ći se što pri​je odje​nu​ti. U ne​za​-
kop​ča​nim hla​ča​ma, bo​so​nog i s na​o pa​ko na​vu​če​nom ma​ji​com, ne​ma​ju​ći vre​me​na tra​ži​ti re​vol​ver, iz​-
ju​r io je na hod​nik osvi​jet​ljen sla​bom noć​nom ra​s​vje​tom. Vra​ta su​sjed​ne sobe bila su po​lu​o tvo​r e​na i
unu​tra je bilo upa​lje​no svje​tlo koje je na vid​lji​vom di​je​lu zida ocr​ta​va​lo ve​li​ku sje​nu.
I to je bilo po​s​ljed​nje što je mo​g ao vi​dje​ti. Sna​žan, pro​do​r an bol si​jev​nuo mu je za​tilj​kom, is​pu​-
niv​ši mu vid​no po​lje sit​nim ko​vi​tla​vim is​kri​ca​ma. Sti​g ao je tek opi​pa​ti straž​nji dio gla​ve, rav​no​du​šan
spram či​nje​ni​ce da se sil​nom i ne​za​us​tav​lji​vom br​zi​nom pri​bli​ža​va podu. Osje​tio je još meku to​pli​nu
te​pi​ha koja mu je omo​ta​la lice, a čas pos​li​je bio je već neg​dje drug​dje, gdje su mrak i rav​no​duš​nost
je​di​ne si​g ur​ne stva​r i.
 6.

– GOS PO DI NE, GOS PO DI NE! – DR MU SAO GA JE NET KO gu​r a​ju​ći mu se u san. Te​škom je mu​kom otvo​r io oči i
od​mah osje​tio jaku gla​vo​bo​lju. Nad njim se na​dvio vi​so​ki si​je​di sta​r ac u pru​g as​toj pi​dža​mi što je
pod​sje​ća​la na one bol​nič​ke.
– Zas​pa​li ste tu na hod​ni​ku, a to je nez​dra​vo – go​vo​r io mu je sta​r ac koji nije mo​g ao vi​dje​ti čvo​-
ru​g u na Ba​ni​će​vu za​tilj​ku. – Pre​hla​dit ćete se, a sve se to pod sta​r e dane pla​ća. Da sam u mla​dos​ti bio
pa​met​ni​ji, zar mis​li​te da bih sada sva​ke noći išao mo​kri​ti pet do šest puta?
– Tko ste vi? – upi​ta Ba​nić, još uvi​jek ne shva​ća​ju​ći gdje se na​la​zi i što se zbi​lo.
– Vin​ko Ma​ju​r ec – mir​no će sta​r i. – Mi smo umi​r ov​lje​nič​ka ek​skur​zi​ja po ne​kak​voj pov​la​šte​noj
ci​je​ni... se​dam dana u se​dam rata. Išao sam mo​kri​ti i tu sam vas na​šao kako spa​va​te. Jes​te li mo​žda pi​-
ja​ni?
– Ko​li​ko je sati? – upi​ta Ba​nić.
– Evo, već će za pet mi​nu​ta biti dva i de​set. Prvi put sam mo​krio u dva​na​est, a idu​ći ću put valj​da
oko če​ti​r i.
Ba​nić po​la​ko sjed​ne i po​g le​da oko sebe. Gla​va ga je ne​pod​noš​lji​vo bo​lje​la, a u vid​nom su mu
po​lju ti​tra​le mr​lji​ce. Tad spa​zi otvo​r e​na vra​ta Ma​r i​ne sobe i sve​g a se sje​ti, us​ta​ne i uđe u sobu.
Soba je bila u op​ćem ne​r e​du i sva​ki bi is​tra​ži​telj​ski ne​vje​ža mo​g ao za​klju​či​ti da se tu odi​g ra​la
ne​kak​va bit​ka. Sto​lić i je​dan od nas​lo​nja​ča bili su pre​vr​nu​ti, jas​tuk na​pu​njen spu​žvas​tim ko​ma​di​ći​ma
le​žao je ras​pa​r an po​kraj noć​nog or​ma​r i​ća, a pos​te​lji​na na kre​ve​tu bila je zgu​žva​na, na​top​lje​na krv​lju
i na ne​ko​li​ko mjes​ta raz​de​r a​na. Na podu spa​zi os​tat​ke ras​tr​g a​ne žen​ske tor​bi​ce. U njoj su bile Ma​r i​na
pu​tov​ni​ca, osob​na is​kaz​ni​ca, ne​što koz​me​ti​ke i nov​čar​ka s po​deb​ljim svež​njem kuna. Do kre​ve​ta je
le​ža​la la​g a​na žen​ska ljet​na ci​pe​la, a do nje grud​njak po​pr​skan krv​lju. Ta​pi​son na podu bio je pun kr​-
va​vih mr​lja i či​ni​lo se da su nas​ta​le tako što je net​ko vu​kao okr​vav​lje​no ti​je​lo po podu.
Shva​tiv​ši da nema vre​me​na za oz​bilj​ni​je pre​tra​ži​va​nje, vra​ti se u svo​ju sobu, po​ku​pi na br​zi​nu
sve stva​r i pa ih ona​ko zgu​žva​ne baci u tor​bu i iz​i​đe na hod​nik.
– Opros​ti​te – obra​ti mu se star​čić koji je još bio tu. – Raz​g o​va​r a​ju​ći s vama, po​ma​lo sam se
smeo, tako da više ne znam na ko​joj je stra​ni hod​ni​ka za​hod. Bis​te li mi to mo​g li is​pi​ta​ti?
– Mo​g ao bih, ali na​pla​ću​jem tris​to kuna na dan, plus tro​ško​vi – odre​ci​ti​r a Ba​nić baš ona​ko kako
je či​nio pri ugo​va​r a​nju pos​lo​va.
Spus​ti se do praz​ne re​cep​ci​je u pri​zem​lju pa ne​ko​li​ko puta lup​ne po zvon​cu. Iz po​kraj​nje sobe
iz​vi​r i pos​pa​no Ma​ji​no lice.
– Nis​te ni​šta vi​dje​li? – upi​ta je uz​r u​ja​no, zna​ju​ći da mu vri​je​me is​tje​če po​put pi​je​ska u klep​si​dri.
Ona za​ni​je​če ki​ma​njem gla​ve.
– Nis​te vi​dje​li kad su iz​iš​li s ti​je​lom?
– Tko je iz​i​šao? – upi​ta re​cep​ci​o nar​ka gla​som u ko​je​mu se na​zi​r ao strah.
– Oni iz sobe dvjes​to tri!
Shva​tiv​ši da ona nema poj​ma o tome što se zbi​lo, da je ve​lik dio noći za​pra​vo pres​pa​va​la u su​-
sjed​noj pros​to​r i​ji, Ba​nić po​tr​či pre​ma iz​la​zu, a po​tom, do​sje​tiv​ši se, zas​ta​ne i do​vik​ne re​cep​ci​o nar​ki:
– Is​tog tre​na po​zo​vi​te po​li​ci​ju! Ja ću ih po​ku​ša​ti naći.
Čim se na​šao u bu​r om do​bra​no ra​s​hla​đe​noj noći, za​mi​je​ti kako na ho​tel​skom par​ki​r a​li​štu više
nema žu​tog fi​ata. Gla​vom bez ob​zi​r a po​tr​či pre​ma uli​ci u ko​joj je si​noć os​ta​vio auto. Uba​ci stva​r i na
straž​nje sje​da​lo, okre​ne ključ i pri​tis​ne pa​pu​či​cu gasa.
Pri​bli​ža​va​ju​ći se glav​noj otoč​koj ces​ti, shva​ti da brzo mora pro​na​ći od​g o​vor na jed​no važ​no pi​-
ta​nje: na koju su stra​nu kre​nu​li? Da je bio In​di​ja​nac, za​ci​je​lo bi iz​i​šao na ras​križ​ju i udu​bio se u od​-
go​ne​ta​nje tra​g o​va, ova​ko se pak mo​g ao pos​lu​ži​ti samo lo​g i​kom i in​tu​ici​jom. Kako je pret​pos​tav​ljao
da u ovo doba noći više nema tra​je​ka​ta za Krk, kre​ne na​des​no, na lo​šinj​sku stra​nu. Za ma​nje od pola
sata sti​g ao je već do mos​ti​ća u Oso​r u. Za​us​ta​vi auto i po​tr​či uza​nim osor​skim uli​či​ca​ma, na​da​ju​ći se
na​iv​no da će na​ba​sa​ti na žuti fiat Uno. I uis​ti​nu, po​kraj ga​le​r i​je spa​zi jed​no​g a. Bio je po​sve jed​nak,
samo je imao ta​li​jan​sku re​g is​tra​ci​ju Ber​g a​ma. Po​na​da se po​tom da će mu od po​mo​ći biti okaš​nje​li pi​-
ja​nac koji je te​tu​r ao uli​či​com do ga​le​r i​je. Upi​ta ga nije li ko​jim slu​ča​jem vi​dio žuti fiat, a pi​ja​nac se,
umjes​to da od​g o​vo​r i, pre​lo​mi u stru​ku i poč​ne glas​no blju​va​ti po ugla​ča​nom ka​me​nu no​g os​tu​pa.
Nije imao dru​g og iz​bo​r a, sjed​ne u auto i pri​je​đe na lo​šinj​sku stra​nu. Uska vi​ju​g a​va ces​ta što se
prov​la​či​la kroz gus​tu lo​šinj​sku ve​g e​ta​ci​ju bra​ni​la mu je da vozi brže od osam​de​set na sat. Ces​ta je
kri​vu​da​la po​put zmi​je i nes​ta​ja​la pod nje​g o​vim ko​ta​či​ma, i ni​šta, baš ni​šta sum​nji​vo nije se dalo nas​-
lu​ti​ti kroz pr​lja​vi vje​tro​bran. Po​čeo je već po​miš​lja​ti kako se pre​va​r io, kako je žuti auto oti​šao na
dru​g u stra​nu, pre​ma Va​lu​nu ili Po​r o​zi​ni, a onda, onda mu po​zor​nost za​o ku​pi auto​mo​bil​ski ko​tač što
je le​žao uz sam rub ces​te. Za​ko​či brzo i vra​ti se de​se​tak me​ta​r a na​tra​ške. S li​je​ve stra​ne ces​te, uza sam
ko​tač, vi​dje​lo se po​lom​lje​no i po​le​g lo me​di​te​r an​sko grm​lje te raz​ba​ca​no ka​me​nje što je mo​r a​lo pri​-
pa​da​ti su​ho​zi​du. Os​ta​vi auto na ma​lom pro​ši​r e​nju i vra​ti se do mjes​ta koje mu je pri​vuk​lo po​zor​nost.
Na jed​no​me od onih ka​me​na spa​zi žuti trag auto​mo​bil​ske boje pa se za​g le​da do​lje pre​ma moru.
Iako je bio po​pri​li​čan mrak, mo​g ao je naz​r e​ti da se od mjes​ta na ko​je​mu je sta​jao pa sve do oba​le
pru​ža​la str​ma pro​va​li​ja obras​la ni​skim ras​li​njem i ri​jet​kim bo​r o​vim sta​bli​ma. Vra​ti se do auta, u prt​-
ljaž​ni​ku pro​na​đe ba​te​r ij​sku svje​tilj​ku, pa se poč​ne po​la​ko spu​šta​ti pre​ma moru. Pe​de​se​tak me​ta​r a pri​-
je oba​le na​iđe na mla​do sta​blo, sru​še​no kao da ga je net​ko pre​pi​lio. Sag​ne se i osvi​je​tli tlo na ko​je​mu
je bilo mno​g o sit​nih zr​na​ca vje​tro​bran​skog stak​la. Crne mu slut​nje pro​ju​r e gla​vom pa po​žu​r i do​lje,
prem​da to na tako str​mom ka​me​nja​r u nije išlo ni brzo ni lako.
Na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta bio je na sa​moj oba​li. Kako ga je ba​te​r ij​ski snop brzo uvje​r io, i tu je sve
bilo puno sa​svim jas​nih tra​g o​va: ko​ma​dić žu​tog lima, dio is​puš​ne ci​je​vi, stak​lo, po​dos​ta ulja i mi​r is
ben​zi​na koji je nav​la​žio ka​men. Osvi​je​tli za​tim tam​nu po​vr​ši​nu vode, ali se na bu​r om uz​ne​mi​r e​no​me
moru nije mo​g la naz​r e​ti ni​kak​va mr​lja od ono​g a što je tre​ba​lo is​cu​r i​ti iz mo​to​r a. Nije imao poj​ma o
tome ko​li​ko bi more ov​dje mo​g lo biti du​bo​ko, ali mu se či​ni​lo da bi ro​nje​nje u mra​ku bila čis​ta lu​-
dost, po​g o​to​vo sto​g a što je od tre​na ne​sre​će mo​r a​lo pro​ći pre​vi​še vre​me​na a da bi net​ko u autu bio
živ. Oča​jan zbog sve​g a što mu se do​g o​di​lo, po​naj​pri​je zato što je dje​voj​ka, po​vje​r e​na mu na bri​g u,
naj​vje​r o​jat​ni​je stra​da​la, sjed​ne na obal​ni ka​men, od​lo​ži ba​te​r i​ju, pa iz dže​pa iz​vu​če ci​g a​r e​te i ši​bi​ce.
Ali, kako se to kaže, ne​sre​ća ni​kad ne do​la​zi sama – i ci​g a​r e​te i ši​bi​ce bile su pre​mo​kre da bi mo​g ao
pu​ši​ti.
Nije znao ko​li​ko je tako sje​dio uz oba​lu kad su se, s pr​vim svje​tlom pra​sko​zor​ja, gore na ces​ti
za​ču​le si​r e​ne po​li​cij​skog auta. Is​pr​va se po​bo​jao da će po​li​caj​ci pro​ju​r i​ti po​kraj ovo​g a mjes​ta, ali su
oni ipak sta​li, za​ci​je​lo spa​ziv​ši »če​tvor​ku«, auto​mo​bil​ski ko​tač i dru​g e tra​g o​ve ne​sre​će. Gore na ces​ti
vi​dio je blje​ska​nje pla​vih svje​ta​la i čuo za​tva​r a​nje auto​mo​bil​skih vra​ta. Uči​ni mu se da su sti​g la dva
auta.
 Iz​de​r e se iz sve sna​g e ne bi li ga tako za​mi​je​ti​li, a po​tom ih strp​lji​vo pri​če​ka. Bila su dvo​ji​ca i,
sre​ćom, je​dan je od njih bio pu​šač.
Za​pa​liv​ši drh​ta​vim pr​sti​ma do​bi​ve​nu ci​g a​r e​tu, Ba​nić im is​pri​ča tko je i što se do​g o​di​lo.
– U autu ih je bilo dvo​je? – upi​ta mla​đi od po​li​ca​ja​ca, prem​da je Ba​nić vrlo po​drob​no pre​pri​čao
ci​je​li do​g a​đaj.
– E, ti se, Boga mi, više neće ku​pa​ti! Ovo im je zad​nja tu​r is​tič​ka se​zo​na.
Ba​ni​ća is​pr​va za​ču​di po​li​caj​če​va hlad​na iro​ni​ja, ali se od​mah do​sje​ti da je ovo za njih samo jed​-
na od mno​g ih ne​sre​ća na koje su osu​đe​ni i koje ti​je​kom rad​nog vi​je​ka mo​r a​ju gle​da​ti, opi​si​va​ti i is​-
tra​ži​va​ti.
– Ni​šta mi tu ne mo​že​mo. Mi smo pro​met​nja​ci, a ov​dje je, kako ste rek​li, bilo i na​si​lja – reče sta​-
ri​ji po​li​ca​jac.
– Pri​če​kat ćemo da dođe in​s​pek​tor iz Ri​je​ke. Tre​bat će i ro​ni​o ci i di​za​li​ca – do​met​ne mla​đi – a to
će po​tra​ja​ti. No ovi​ma unu​tra više se ne žuri...
 7.

U JE DA NA EST SATI BURA SE VEĆ SMI RI LA, ali je nebo bilo i da​lje sivo, puno obla​ka ko​ji​ma se nije vi​dio kraj.
Uz oba​lu, tamo gdje je po​to​nuo auto​mo​bil, bila je već sva sila svi​je​ta, in​s​pek​tor Dru​ži​jan​čić, ne​ko​li​-
ko po​li​cij​skih struč​nja​ka, služ​be​nih fo​to​g ra​fa, dva ro​ni​o ca s bar​kom, lo​kal​ni pro​met​ni po​li​caj​ci, pa
čak i dva ri​ječ​ka no​vi​na​r a. Ogr​nut vje​trov​kom što ju je do​nio iz auto​mo​bi​la, Ba​nić je sje​dio malo
pos​tra​ni, nas​to​je​ći što ma​nje su​dje​lo​va​ti u tome, nje​mu već i pre​do​bro poz​na​tom ri​tu​alu i što više slu​-
ša​ti i pam​ti​ti po​je​di​nos​ti o ko​ji​ma se ne​pre​kid​no raz​g o​va​r a​lo. Na sre​ću, u svom pa​ke​tu prve po​mo​ći
na​šao je i ne​ko​li​ko pli​va​do​na, tako da mu je i gla​vo​bo​lja po​pus​ti​la.
In​s​pek​tor Dru​ži​jan​čić bio je tih i mrk čo​vjek koji je stal​no ne​što mrm​ljao sebi u bra​du i go​vo​r io
krat​kim, škr​tim re​če​ni​ca​ma. Oso​bi​to mu je, čini se, sme​ta​la Ba​ni​će​va na​zoč​nost, jer je u nje​mu gle​-
dao samo obič​no ama​ter​sko nju​ška​lo koje je mo​žda i vlas​ti​tom ne​smo​tre​noš​ću skri​vi​lo ovu ne​sva​ki​-
daš​nju ne​sre​ću.
De​se​tak me​ta​r a od oba​le po​ja​vi se gla​va ro​ni​o ca koji se upra​vo vra​tio iz du​bi​ne. Iz​va​dio je di​sa​-
li​cu iz usta i obra​tio se in​s​pek​to​r u:
– Auto je na osam me​ta​r a du​bi​ne, ali ti​je​la nema nig​dje.
– Otvo​r i​te prt​ljaž​nik! – vik​ne Ba​nić ko​je​g a nit​ko nije ni​šta pi​tao. In​s​pek​tor se okre​ne i pri​je​kor​-
no ga od​mje​r i po​g le​dom od gla​ve do pete.
– Zna​te li što zna​či otvo​r i​ti prt​ljaž​nik ka​r am​bo​li​r a​nog vo​zi​la pod tim tla​kom? – hlad​no će Dru​-
ži​jan​čić. – Osim toga, oni zna​ju svoj po​sao. Oni su pro​fe​si​o nal​ci, a ne ama​te​r i koji samo nju​ška​ju na​-
oko​lo.
Ro​ni​lac za​g ri​ze di​salj​ku i nes​ta​ne pod vo​dom. Ba​nić pri​mi​je​ti kako se dvo​ji​ca pro​met​nih po​li​ca​-
ja​ca do​šap​ta​va​ju i po​ka​zu​ju pre​ma ob​zo​r u. I sâm po​g le​da što im je to za​o ku​pi​lo po​zor​nost i u da​lji​ni
spa​zi brod koji se zi​bao na la​g a​nim va​lo​vi​ma.
– Sti​že di​za​li​ca! – vik​ne po​li​ca​jac in​s​pek​to​r u koji po​g le​da u tom smje​r u, pro​mrm​lja ne​što, pa
nas​ta​vi uz​r u​ja​nim ko​r a​ci​ma mje​r i​ti oba​lu.
Na mor​skoj se po​vr​ši​ni po​nov​no po​ja​vi ro​ni​o če​va gla​va; po boji ma​ske vi​dje​lo se da je to onaj
dru​g i. Iz​va​di di​sa​li​cu iz usta pa za​pli​va pre​ma oba​li. Po​li​caj​ci mu po​mog​nu da iz​i​đe jer je ka​me​na
oba​la bila pri​lič​no ne​pris​tu​pač​na.
– Otvo​r i​li ste prt​ljaž​nik? – upi​ta in​s​pek​tor.
– Ka​kav prt​ljaž​nik!? – ču​dio se ro​ni​lac. – Pa prt​ljaž​nik se ras​pao od udar​ca i nje​g ov pok​lo​pac
leži pet me​ta​r a od auto​mo​bi​la. Na​šao sam ovo...
Ro​ni​lac pru​ži in​s​pek​to​r u mre​žas​tu vre​ću na​lik na one u kak​vi​ma Me​đi​mur​ci pro​da​ju krum​pir. U
njoj su bile stva​r i koje je pri pr​vom ro​nje​nju us​pio naći u auto​mo​bi​lu. Ba​nić us​ta​ne i dis​kret​no za​vi​r i
ne bi li i on vi​dio što je unu​tra.
U vre​ći je bila žen​ska ci​pe​la, iden​tič​na onoj što ju je Ba​nić vi​dio u ho​tel​skoj sobi, po​de​r a​na
plah​ta s koje more još nije us​pje​lo opra​ti kr​va​ve mr​lje te ve​li​ki po​lu​kruž​ni rož​na​ti dr​žač za kosu.
– To je ho​tel​ska plah​ta! Po​g le​daj​te znak! – go​vo​r io je po​li​ca​jac koji je sta​jao do in​s​pek​to​r a Dru​-
ži​jan​či​ća. – Onaj tamo re​kao je da su je naj​vje​r o​jat​ni​je iz​ni​je​li umo​ta​nu u plah​tu.
 »Onaj tamo« od​no​si​lo se na Ba​ni​ća, koji se nije htio mi​je​ša​ti u raz​g o​vor. Dr​žao je da im je re​-
kao sve što je mis​lio da im tre​ba reći.
– To što nema ti​je​la – nas​ta​vi po​li​ca​jac – zna​či li to da u autu nije bilo ni​ko​g a? Da je gur​nut...
ona​ko pra​zan?
Dru​g i se po​li​ca​jac na​smi​je nje​g o​voj na​iv​nos​ti.
– Tako može za​klju​či​va​ti samo ža​bar koji se ro​dio neg​dje pod​no Pa​pu​ka! Znaš li ti kako su ov​-
dje jake mor​ske stru​je? Pri​je pet go​di​na ov​dje... to jest tamo, pet​sto me​ta​r a da​lje... sle​tje​la je ta​li​jan​ska
tu​r is​t​ki​nja. Znaš kad su je naš​li? Na​kon dva mje​se​ca. Vi​diš, tamo kod one pun​te u da​lji​ni... de​set ki​lo​-
me​ta​r a da​lje...
– Do​bro, do​bro – nije se pre​da​vao prvi po​li​ca​jac.
– Ali ako je cura ubi​je​na već u ho​te​lu, mo​žda ju je ubo​ji​ca sta​vio u auto, u prt​ljaž​nik, re​ci​mo... i
gur​nuo auto niz str​mi​nu...
– To je već vje​r o​jat​ni​je – slo​ži se nje​g ov ko​le​g a. – Što vi mis​li​te, in​s​pek​to​r e?
– Mis​lim na to – reče po​la​ko Dru​ži​jan​čić gle​da​ju​ći pre​ma bro​du di​za​li​ci koji se sad mo​g ao jas​-
ni​je vi​dje​ti – kako mi žena kod kuće peče koz​le​ti​nu na koju ću zbog ove piz​da​r i​je za​kas​ni​ti i jes​ti je
hlad​nu.
Je​dan od fo​to​g ra​fa na ove​ćem je rav​nom ka​me​nu slo​žio stva​r i što ih je ro​ni​lac do​nio s dna spre​-
ma​ju​ći se da ih sni​mi.
– Pazi na blen​du! – upo​zo​r i ga na​do​bud​ni po​li​ca​jac.
– Ono od proš​log tjed​na iz​g le​da​lo je kao da si sni​mao u mra​ku ba​bi​na du​pe​ta.
– Je​ba​la te blen​da! – pro​mrm​lja fo​to​g raf na​mje​šta​ju​ći fo​to​apa​r at.
Sad se na oba​li po​ja​vio i dru​g i ro​ni​lac. Vi​dje​lo se da mu je već dos​ta hlad​ne vode te da ni​šta važ​-
no nije na​šao.
– Šefe, išao sam pet​sto me​ta​r a u smje​r u stru​je, ali ni​šta ni​sam na​šao. Tre​ba po​pod​ne na​r u​či​ti eki​-
pu pa da sve de​talj​no pre​tra​že.
In​s​pek​tor ne od​g o​vo​r i nego pr​stom po​ka​že na brod di​za​li​cu čiji se mo​tor već sa​svim jas​no čuo.
– Ah, da! – pro​mrm​lja ro​ni​lac, na​mjes​ti ma​sku pa se vra​ti u hlad​nu vodu.
– Mora za​ve​za​ti saj​lu di​za​li​ce za auto. Kako bi ga ina​če iz​vuk​li? – tu​ma​čio je je​dan od po​li​ca​ja​-
ca.
Na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta, te​ško brek​ću​ći, brod se po​ku​ša​vao na​mjes​ti​ti u po​lo​žaj iz ko​je​g a će biti
naj​lak​še spus​ti​ti saj​lu i za​ve​za​ti po​to​nu​li auto​mo​bil. Dje​lo​vao je spo​r o i nes​pret​no, ali je ipak na​kon
sta​no​vi​tog vre​me​na us​pio za​uze​ti po​lo​žaj koji su mu odre​di​li ro​ni​o ci.
– To će po​tra​ja​ti – tu​ma​čio je onaj isti po​li​ca​jac koji se pa​čao baš u sve. – Bio sam na tri ovak​va
oče​vi​da.
Okre​nuv​ši leđa spo​r om pos​lu va​đe​nja po​to​nu​log auta, in​s​pek​tor Dru​ži​jan​čić pri​đe Ba​ni​ću.
– Sve ste mi is​pri​ča​li, ali mi još nis​te dali da pro​vje​r im vaše pa​pi​r e.
Iz nu​tar​njeg dže​pa vje​trov​ke Ba​nić iz​vu​če svo​ju osob​nu is​kaz​ni​cu i do​zvo​lu za rad, koja je u
odre​đi​va​nju ono​g a čime se on smi​je ba​vi​ti bila kraj​nje ne​jas​na. K tome je od stal​nog no​še​nja u dže​pu
bila u sta​nju go​to​vo pot​pu​nog ras​pa​da​nja.
– I vi ka​že​te da vam ovo pa​pir​no sme​će do​pu​šta da šti​ti​te lju​de?
 – Do​pu​šta.
– E, tad ste je baš kras​no za​šti​ti​li! Nje​zi​na će oca si​g ur​no ra​zve​se​li​ti vaš rad. Zna​te, već smo mu
ja​vi​li.
Ba​nić pro​tr​ne, znao je da taj ne​ugod​ni su​sret neće moći iz​bje​ći.
– Ne​kad ste bili po​li​ca​jac? – upi​ta Dru​ži​jan​čić.
– Bio sam in​s​pek​tor.
– A za​što više nis​te?
– Iz​ba​ci​li su me zbog nar​ko​ma​ni​je, so​do​mi​je, pe​do​fi​li​je i ike​ba​ne – reče Ba​nić, si​g u​r an u to da
Dru​ži​jan​čić pre​te​žit dio tih ri​je​či nije ni ra​zu​mio.
– Za​dr​žat ću vašu do​zvo​lu – reče in​s​pek​tor spre​ma​ju​ći po​ha​ba​ni pa​pi​r ić u džep. – I bu​di​te si​g ur​-
ni da ćemo još po​pri​ča​ti!
– Ne​će​mo! – otp​lju​ne Ba​nić us​tra​nu. – Za​bo​r av​lja​te za​kon i pos​lov​ne uzu​se. Bu​de​te li me tre​ba​li,
mo​r at ćete služ​be​no za​tra​ži​ti od za​g re​bač​kog Mup-a da me is​pi​ta. A on​dje rade svi moji ku​mo​vi, stri​-
če​vi i ne​ća​ci... i svi su u »sre​diš​nji​ci«! Zna​te valj​da ko​joj!
In​s​pek​tor ga pre​zir​no po​g le​da ne zna​ju​ći laže li ili go​vo​r i is​ti​nu, a za​tim iz​va​di do​zvo​lu iz dže​pa
i baci je na tlo.
– In​s​pek​to​r e, in​s​pek​to​r e – tr​čao je niz pa​di​nu mla​di po​li​ca​jac, koji je sve to vri​je​me pro​veo gore
na ces​ti de​žu​r a​ju​ći uz ra​di​o ve​zu. – Sad su ja​vi​li iz la​bo​r a​to​r i​ja! Tra​g o​vi krvi u ho​te​lu od​g o​va​r a​ju
ono​me što nam je ja​vio Za​g reb. Krv pri​pa​da toj ma​loj... Mari Man​dić!
– Ima​te li me​g a​fon? – upi​ta in​s​pek​tor jed​no​g a od svo​jih po​li​ca​ja​ca.
– Za​što? – upi​ta on.
– Zato da ga date idi​o tu, pa da pre​ko nje​g a viče o iz​vje​šta​ji​ma.
Mla​di po​li​ca​jac, oči​to po​čet​nik, tek pris​ti​g ao iz ško​le, do​tr​či do Dru​ži​jan​či​ća i po​nos​no ga po​-
gle​da, kao da je ta ana​li​za krvi bila nje​g o​va zas​lu​g a.
– Bože, ti si tre​bao biti kol​por​ter, a ne po​li​ca​jac – pro​mrm​lja in​s​pek​tor, okre​ne mu leđa i za​g le​-
da se u di​za​li​cu čije je vi​tlo ra​di​lo, a saj​la bila na​pe​ta. I uis​ti​nu, ubr​zo se po​vr​ši​na vode za​žu​ti, po​ka​že
se auto iz ko​je​g a je, kako ga je di​za​li​ca po​di​za​la, sa svih stra​na cu​r i​la voda. Pred​nji mu je dio bio sav
zgu​žvan od uda​r a​nja u ka​me​nje, vje​tro​bra​na i os​ta​lih sta​ka​la nije bilo, gume su mu bile po​de​r a​ne, a
pok​lo​pac prt​ljaž​ni​ka ot​pao.
Zna​ju​ći da mu neće do​pus​ti​ti da se mota oko auta i za​vi​r u​je u nj, Ba​nić se čvr​š​će za​o gr​ne vje​-
trov​kom pa po​la​ko kre​ne gore pre​ma ces​ti. Vi​dio je još no​vi​na​r e kako škljo​ca​ju svo​jim apa​r a​ti​ma,
ro​ni​o ce kako ko​nač​no iz​la​ze iz vode, po​li​caj​ce kako se po​ku​ša​va​ju ukr​ca​ti na brod, a onda im je de​-
fi​ni​tiv​no okre​nuo leđa zna​ju​ći da će ci​je​li dan čač​ka​ti po autu, sli​ka​ti ga sa svih stra​na i da na kra​ju
ni​šta pa​met​no ni ko​r is​no neće doz​na​ti.
I kad je već bio go​to​vo na​do​mak ces​te, iza leđa za​ču​je ko​r a​ke i raz​g o​vor, pa na​ću​li uši. Bila su
to ona dva po​li​caj​ca koja su se pre​pi​r a​la o tome je li u autu bilo lju​di. Je​dan od njih re​kao je ne​što što
je Ba​nić mo​g ao sa​svim jas​no čuti:
– Znaš što je re​kao ro​ni​lac? Da je uprav​ljač bio za​g lav​ljen ku​kom kako bi auto za​dr​žao smjer.
U tom času i Ba​nić je znao da Ma​r in ubo​ji​ca nije mo​g ao biti u autu u času kad je kre​nuo smr​to​-
nos​nom str​mi​nom.
 8.

NA KON DANA SRE ĆE DO LA ZI DAN NE SRE ĆE, mis​lio je Ba​nić, i ta je di​ja​lek​ti​ka na odre​đe​ni na​čin bila do​bra
uzme li se u ob​zir či​nje​ni​ca da pos​to​je i lju​di čiji ži​vot čine samo dani ne​sre​će. Da, na neki je na​čin
do​bra, a na neki za​pra​vo – užas​na! U samo ne​ko​li​ko dana bio je pos​lo​pri​ma​te​ljem dva​ju sa​svim su​-
viš​nih i po​sve glu​pa​vih pos​lo​va. Kao po​s​ljed​nja bu​da​la tu​ma​r ao je pos​lov​nim pros​to​r om sta​no​vi​tog
Om​ni​ar​ta, a kad je taj po​sao us​pio za​bo​r a​vi​ti, pri​hva​tio se još ble​sa​vi​je​g a – ču​va​nja ne​ko​g a koga za​-
pra​vo nije ni imao šan​se sa​ču​va​ti. Ali to je tako i ni​šta se tu više ne može pro​mi​je​ni​ti. Bol​ni sar​ka​zam
i bez​na​đe kom​po​zi​ci​je Ghost of a Chan​ce Les​te​r a Yo​un​g a, nje​g ov po​vr​šan i ne​ka​ko dis​tan​ci​r an sak​-
so​fon​ski solo, bili su tek ok​vir u ko​je​mu je Ba​ni​će​vo sa​mo​is​pi​ti​va​nje do​bi​va​lo još gor​či pri​zvuk.
Nije bilo iz​la​za, the​re’s no way out, kako u jed​noj stva​r i šap​će Bil​ly Hol​li​day. Znao je to Ba​nić, znao
je, na​ime, da se ko​nač​no mora su​o či​ti s ucvi​lje​nim ocem Va​le​r i​ja​nom Man​di​ćem.
Kada je ušao u nje​g ov ve​leb​ni po​sjed, pa​da​la je mo​no​to​na kiša, sa​svim na​lik na one do​sad​ne je​-
sen​ske, za koje čo​vjek mis​li da ni​kad neće sta​ti. Za​ču​do, ku​ći​ca po​kraj ram​pe bila je praz​na. Po po​vr​-
ši​ni ba​ze​na što je le​žao od​mah do vile pr​šta​le su kiš​ne kapi i voda je bila olov​no-sive boje i mut​na.
Kak​vu su samo pro​mje​nu u je​dan am​bi​jent mo​g li uni​je​ti jed​na smrt i jed​na kiša!
Ušav​ši u ono ve​li​ko pre​dvo​r je, od​mah shva​ti da je ne​umje​r e​ni ve​le​po​du​zet​nik Man​dić smrt vlas​-
ti​te kće​r i pre​tvo​r io u pa​te​tič​nu i pom​poz​nu pred​sta​vu. Nagi pse​udo​an​tič​ki ki​po​vi bili su pre​kri​ve​ni te​-
škom cr​nom tka​ni​nom, valj​da sto​g a što je nji​ho​va go​lo​ti​nja odu​da​r a​la od duha ža​lob​nih ce​r e​mo​ni​ja,
a sli​ke, sve baš, od onih auten​tič​nih, pa do re​pro​duk​ci​ja koje su se kva​li​te​tom mo​g le mje​r i​ti s oni​ma s
bom​bo​ni​je​r a, ima​le su pre​ko gor​nje​g a des​nog ugla crni flor obrub​ljen tan​kom sre​br​nom niti. Tak​vo
što Ba​nić ni​kad pri​je nije vi​dio, ali, is​ti​ni za vo​lju, u do​mo​ve lju​di koji su pri​pa​da​li Man​di​će​vu sta​le​-
žu ri​jet​ko je i za​la​zio.
Do​če​kao ga je »dok​tor« Si​r o​nić u sku​pom cr​nom odi​je​lu koje je, mo​žda, s ob​zi​r om na nje​g ov
stas, ku​pio u »Bra​ci i seki«. Si​r o​nić je bio tih, od​mje​r en i dos​to​jans​tven i na re​ve​r u je, kak​ve li lu​dos​-
ti, imao crni flor koji se zbog cr​ni​ne odi​je​la je​dva na​zi​r ao.
– Mo​lim vas da do​đe​te u moju rad​nu sobu – nak​lo​ni se Si​r o​nić i po​ve​de ga pre​ma jed​no​me od
hod​ni​ka ko​ji​ma se iz​la​zi​lo iz pre​dvor​ja.
– Osob​no sum​njam – nas​ta​vi on – da bi bilo pa​met​no da u ovom času iz​la​zi​te gaz​di na oči. Zna​-
te, nje​g o​vo je srce slom​lje​no i nje​g ov ži​vot više nema smis​la. Pri​je​pod​ne je čak go​vo​r io kako će na​-
pus​ti​ti is​praz​nos​ti svje​tov​nog ži​vo​ta i po​vu​ći se u sa​mos​tan.
– Za​što ne na​ba​vi je​dan pre​ko Ure​da za pri​va​ti​za​ci​ju? – pro​šap​će Ba​nić uz​r u​jan tak​vom pa​te​ti​-
kom.
– Mo​lim!? – glas​no će Si​r o​nić, koji je mo​r ao shva​ti​ti is​tra​ži​te​lje​vu iro​ni​ju.
– Za​bo​r a​vi​te – po​vu​če se Ba​nić, pa uđe u Si​r o​ni​će​vu sobu.
– Vi​di​te – re​kao je Si​r o​nić čim se udob​no smjes​tio u meki sto​lac – doz​na​li smo po​li​cij​sku ver​zi​-
ju do​g a​đa​ja. Ona je su​ho​par​na i ne​jas​na. Vi ste ci​je​lo vri​je​me, da tako ka​žem, ne​sret​noj dje​voj​ci bili
za pe​ta​ma, pa bi nas za​ni​ma​lo vaše miš​lje​nje. Kako za​pra​vo in​ter​pre​ti​r a​te do​g a​đa​je u ho​te​lu?
Ba​nić se na​kaš​lje pa iz​va​di ku​ti​ju Mar​l​bo​r a.
– Smi​jem li pu​ši​ti?
 – Mo​lim vas da se suz​dr​ži​te – hlad​no će i ne​pri​jaz​no Si​r o​nić. – Umjes​to da pu​ši​te, ra​di​je go​vo​r i​-
te. Moje je vri​je​me, na​ža​lost, ogra​ni​če​no. Već na​ve​čer pu​tu​jem na Lo​šinj da gos​po​di​no​vim nov​cem
utros​tru​či​mo po​sao tra​g a​nja za ti​je​lom. An​g a​ži​r a​li smo dva ro​ni​lač​ka šport​ska klu​ba.
– Ova​ko – reče Ba​nić, ne zna​ju​ći odak​le da poč​ne. – Ne znam tko je čo​vjek koji je s njom unaj​-
mio sobu. Mo​r a​li su se upi​sa​ti u ho​tel​sku knji​g u, ali su se mo​g li pos​lu​ži​ti laž​nim do​ku​men​ti​ma ili iz​-
miš​lje​nim ime​ni​ma. Pret​pos​tav​ljam da je uži​vao nje​zi​no po​vje​r e​nje, ako ne i ne​što više. Dr​žim da ju
je neg​dje pos​li​je po​no​ći hlad​no​krv​no ubio, sta​vio u prt​ljaž​nik auto​mo​bi​la, a auto​mo​bil gur​nuo u pro​-
va​li​ju.
– Što mis​li​te, zbog čega ju je ubio?
– Imam pre​ma​lo po​da​ta​ka da bih gra​dio ikak​ve kons​truk​ci​je. Zbog nov​ca oči​to nije. Na​ime, u
sobi je os​tao nov​ča​nik... U nje​mu čak i nije bilo nov​ca zbog ko​je​g a vri​je​di ubi​ti...
– Ko​li​ko, po vama, čo​vjek tre​ba ima​ti nov​ca da bi ga vri​je​di​lo ubi​ti?
– To je aka​dem​sko pi​ta​nje – na​smi​je se Ba​nić, iako si​tu​aci​ja nije uop​će tr​pje​la smi​jeh. – Kako se
uzme. Ima lju​di koje bi vri​je​di​lo ubi​ti i bez nov​ca. Tako, iz osob​nog za​do​volj​stva.
– Na​dam se da to nije alu​zi​ja – za​ški​lji Si​r o​nić na jed​no oko, pa se sa za​ni​ma​njem za​g le​da u Ba​-
ni​ća.
– Ne daj Bože! – brzo će Ba​nić, po​igra​va​ju​ći se otvo​r e​nom ku​ti​jom ci​g a​r e​ta. – Ja vam ni​šta više
ne mogu reći.
Ri​ječ​ka je po​li​ci​ja oba​vi​la oče​vid, pri čemu, što je sa​svim ra​zum​lji​vo, mene nisu pu​šta​li da nju​-
škam na​o ko​lo...
– Da, to i nije bio vaš za​da​tak – kuc​kao je Si​r o​nić pr​sti​ma po sto​lu. – Vi ste tre​ba​li dje​voj​ku
samo za​šti​ti​ti. Za​što to nis​te na​pra​vi​li? Zna​te, s ob​zi​r om na iz​nos koji vam je pla​ćen, dr​žim da je
moje pra​vo da vam kao zas​tup​nik gos​po​di​na Man​di​ća pos​ta​vim tak​vo pi​ta​nje.
– Ima​te to pra​vo – mir​no će Ba​nić va​de​ći iz dže​pa zgu​žva​ne nov​ča​ni​ce. Iz​bro​ji dvi​je ti​su​će ma​-
ra​ka, sta​vi ih na stol, pa ih ka​ži​pr​stom la​g a​no gur​ne pre​ma Si​r o​ni​ću. – Znam da vi i vaš gaz​da pre​zi​-
re​te sva​ki po​sao u ko​je​mu ne mo​že​te za​r a​di​ti dvo​r ac, mra​mor​ni ba​zen i go​mi​lu pse​udo​an​tič​kih ki​po​-
va bez ruku, pa tako pre​zi​r e​te i moj. Ali ovo što ja ra​dim tru​dim se obav​lja​ti pro​fe​si​o nal​no i sa​vjes​-
no. Ja ni​sam mo​g ao leći iz​me​đu njih dvo​je i bud​no pa​zi​ti što će tip ti​je​kom noći ra​di​ti. Naj​bo​lje što
sam mo​g ao bilo je da uz​mem sobu do nji​ho​ve i dr​žim ih na oku. Kada sam pri​mi​je​tio da se u nji​ho​-
voj sobi ne​što do​g a​đa, iz​ju​r io sam na hod​nik, ali me net​ko mlat​nuo dr​škom re​vol​ve​r a po gla​vi. To se
ina​če zove oz​lje​da na radu. Sva​ki zad​nji je​be​ni šlja​ker u ovoj zem​lji za tu stvar ima pra​vo tra​ži​ti nak​-
na​du, a kak​vo pra​vo imam ja? Da me pres​lu​ša​va pos​lo​dav​čev slu​g a ko​je​mu je smi​sao ži​vo​ta da žde​r e
mr​vi​ce s ve​le​po​du​zet​ni​ko​va sto​la!
Si​r o​nić stis​ne usne, ali ne reče ni​šta. Valj​da je dr​žao da je i srdž​ba ne​pri​mje​r e​na tuž​noj at​mo​sfe​-
ri.
– I još ne​što! Us​pjeh mog pos​la ovi​sio je i o stup​nju moje ne​za​mjet​lji​vos​ti. A oni, oni su zna​li da
ih po​ku​ša​vam sli​je​di​ti i nad​zi​r a​ti. Po​da​tak pak o tome mo​g ao je doći samo odav​de, is​pod ovog kro​va.
– Gos​po​di​ne, naš je raz​g o​vor za​vr​šen! – us​ta​ne Si​r o​nić. – Uz​mi​te svoj neo​dra​đe​ni ho​no​r ar i na​-
pus​ti​te ovo mjes​to!
Ba​nić us​ta​ne, lju​ti​to pri​pa​li ci​g a​r e​tu, okre​ne leđa sit​nom Si​r o​ni​ću i, ne tak​nuv​ši mar​ke što su le​-
ža​le na sto​lu, kre​ne pre​ma vra​ti​ma.
U taj čas vra​ta se ši​r om otvo​r e i na nji​ma se po​ja​vi tje​le​si​na rud​la​vog sna​g a​to​r a ko​je​g a su zva​li
Trom​blon.
– Gaz​da želi vi​dje​ti gos​po​di​na – iz​dek​la​mi​r a Trom​blon na​uče​nu re​če​ni​cu pa pr​stom po​ka​že Ba​-
ni​ća. – Ovu mo​r al​nu mi​r az​li​ju...
– Valj​da mi​ze​r i​ju! – is​pra​vi ga Si​r o​nić.
– Što ja znam – zbu​ni se sna​g a​tor. – Svi​ma sam vam sto​put re​kao da ne upo​treb​lja​va​te stra​ne ri​-
je​či koje ne mogu za​pam​ti​ti. Kao da ne​ma​mo naš li​je​pi hr​vat​ski je​zik.
Pros​to​r i​ja u koju je Trom​blon uveo Ba​ni​ća bila je ve​li​ka pri​ma​ća soba čiji su zi​do​vi od stro​pa
do poda bili pre​svu​če​ni go​le​mim ko​li​či​na​ma crne tka​ni​ne, ona​ko kako se to čini u ot​mje​ni​jim mr​-
tvač​ni​ca​ma. Na​sred sobe bio je pos​tav​ljen ve​li​ki stil​ski stol pre​kri​ven tam​nim stol​nja​kom i pun raz​nih
ot​mje​nih jes​tvi​na. Za sto​lom je sje​dio Va​le​r i​jan Man​dić, a ne​ko​li​ko me​ta​r a iza nje​g a ro​đa​ci, svi u
pro​pi​sa​noj cr​ni​ni. Uza zid je sta​jao stol​čić pre​svu​čen tam​no​pla​vom svi​lom, a na nje​mu, okru​že​na
broj​nim za​pa​lje​nim svi​je​ća​ma – sli​ka po​koj​ne dje​voj​ke. Vo​sak sa svi​je​ća ka​pao je i ci​je​dio se po sku​-
poj svi​li, ali to oči​to ni​ko​g a nije za​ni​ma​lo. Pri​zor je bio su​lud, pod​sje​ćao je na re​ne​san​s​nu sa​kral​nu
sli​ka​r i​ju.
– Ni​ko​la Ba​nić – reče Va​le​r i​jan je​dva ga i po​g le​dav​ši. – An​đeo za​štit​nik naše jad​ne Mare. Sjed​ni​-
te, Ba​ni​ću!
Kao da je sve bilo una​pri​jed do​g o​vo​r e​no, Trom​blon uzme sto​lac i pri​ne​se ga sto​lu s je​lom. Ba​-
nić se ne po​mak​ne s mjes​ta.
– Evo, dao sam pri​r e​di​ti sva Ma​r i​na omi​lje​na jela. Gle​daj​te, pr​že​ne ora​de, juha od špa​r o​g a, pu​-
nje​na te​le​ća prsa, tor​ta od sira, slat​ko od du​nja, bre​sk​ve sa šla​g om, čak i ja​g o​de u vinu...
Go​vo​r io je po​la​ko, ne​r az​g o​vi​jet​no, sebi u bra​du, baš kao Mar​lon Bran​do u svo​jim naj​g o​r im fil​-
mo​vi​ma.
– Sve sam dao pri​r e​di​ti, a nje, moje male je​di​ni​ce, nema. Ot​pu​to​va​la na nebo svo​joj mami. Sjed​-
ni​te onda vi i je​di​te, Ba​ni​ću... jer va​šom zas​lu​g om nje nema... no, sjed​ni​te!
Trom​blon od​mak​ne malo sto​lac kao da po​zi​va Ba​ni​ća da sjed​ne.
– Opros​ti​te – reče Ba​nić – lje​ti iz​bje​g a​vam ka​za​li​šte.
Bi​je​san zbog ne​ču​ve​ne uvre​de, Man​dić us​ta​ne, pri​đe sto​lu, zgra​bi ga obje​ma ru​ka​ma i pre​vr​ne
svu onu hra​nu na pod. Ro​đa​ci u cr​ni​ni, kako je i red, za​pa​nje​ni bi​je​som svog »kuma«, po​ni​ko​še gla​-
va​ma, baš kao da se pre​tva​r a​ju da uop​će ne pri​sus​tvu​ju tom ne​ugod​nom in​ci​den​tu.
S ne​do​g o​r je​lom ci​g a​r e​tom u ruci, Ba​nić se okre​ne i brzo iz​i​đe. Još je je​dan po​sao bio za​vr​šen.
Kod kuće, u pro​la​zu kina Apo​lo, već ga je če​kao po​li​ca​jac u ci​vi​lu. Mo​g ao mu je biti vrš​njak,
dje​lo​vao je na​o či​to i obra​zo​va​no. Ba​nić mu otvo​r i vra​ta i pus​ti ga u svoj ured.
– To vam je ured!? – reče po​li​ca​jac kao da je iz​ne​na​đen ne​ugled​noš​ću pros​to​r a. – Pro​šao je ko​-
mi​sij​ski pre​g led?
Ne od​g o​vo​r iv​ši, Ba​nić mu tut​ne u ruke svo​ju do​zvo​lu, sjed​ne za stol i uklju​či ka​se​to​fon, i to pri​-
lič​no glas​no. Neo​buz​da​ni​je stva​r i Char​leyja Par​ke​r a mogu i te kako ome​ta​ti lju​de u raz​g o​vo​r u.
– Ima​mo pri​ja​vu da ne​sa​vjes​no obav​lja​te svoj po​sao. Na​vod​no ste pri​hva​ti​li za​da​tak za​šti​te kli​-
jen​ta koji je samo ne​ko​li​ko dana pos​li​je ubi​jen go​to​vo pred va​šim oči​ma.
Ba​nić otvo​r i hlad​njak pa iz​va​di dvi​je hlad​ne li​men​ke He​ine​ke​na. Jed​nu od njih do​ba​ci po​li​caj​cu
koji je spret​no uhva​ti.
– Zna​te li kak​vu je za​šti​tu imao John Ken​nedy? – upi​ta ga Ba​nić otva​r a​ju​ći pok​lo​pac li​men​ke. –
Zna​te li kak​vu je za​šti​tu imao Aldo Moro? Ili ta​li​jan​ski tu​ži​te​lji koji su kre​nu​li na ma​fi​ju kao gr​lom u
ja​g o​de? Pa, vi​di​te, sve​jed​no su ih sve ubi​li.
– Mo​že​te li sti​ša​ti taj ka​se​to​fon?– upi​ta po​li​ca​jac ko​je​mu se, oči​to, pivo više svi​đa​lo od Char​-
leyja Par​ke​r a.
– Ne mogu. Mo​r at ćemo go​vo​r i​ti glas​ni​je.
– Po​sve vas ra​zu​mi​jem – na​smi​je se po​li​ca​jac, koji je za​ci​je​lo ga​jio sim​pa​ti​je pre​ma vuku sa​-
mot​nja​ku koji sam radi ono za što se po​li​ci​ja ko​r is​ti ci​je​lim eki​pa​ma struč​nja​ka. – Nit​ko nije ci​jep​-
ljen pro​tiv ne​us​pje​ha. Ali da bu​dem is​kren, net​ko mo​ćan radi na tome da vam se oduz​me do​zvo​la. Bu​-
di​te oprez​ni!
– Nis​te baš oso​bi​to lo​jal​ni pre​ma oni​ma koji su vas pos​la​li – reče Ba​nić sti​šav​ši ipak ka​se​to​fon.
– Ni​sam pre​vi​še za​do​vo​ljan oni​me čime se ba​vim. Kat​kad po​mis​lim kre​nu​ti va​šim sto​pa​ma...
– Nije ih vri​jed​no sli​je​di​ti – mir​no će Ba​nić va​de​ći iz sto​la dva pli​va​do​na jer se bol u za​tilj​ku
po​nov​no ja​vi​la. Usit​ni ih zu​bi​ma pa ih pro​g u​ta s hlad​nim pi​vom.
– Od​lič​no pivo – reče po​li​ca​jac u ci​vi​lu od​la​žu​ći praz​nu li​men​ku na stol. – Ali, ova glaz​ba baš
ne ide uz gla​vo​bo​lju.
Re​kav​ši to, po​li​ca​jac iz​i​đe, a Ba​nić os​lo​ni gla​vu o dla​no​ve če​ka​ju​ći da bol po​pus​ti. I baš kad mu
se uči​ni​lo da mu se gla​va raz​bis​tri​la, te​le​fon na sto​lu ogla​si se ne​ugod​nom zvo​nja​vom. Nije mo​g ao
vje​r o​va​ti vlas​ti​tim uši​ma. Na po​mo​lu je bio nov po​sao. Slu​šao je po​zor​no i bi​lje​žio.
– Ja sam Mi​ha​el Man​dić, Va​le​r i​ja​nov brat i stric po​koj​ne Mare. Imam za vas do​bar po​sao ako ste
slo​bod​ni da me su​tra pri​je​pod​ne po​sje​ti​te. Za​pi​ši​te moju adre​su.
 9.

DOM MI HA ELA MAN DI ĆA BIO JE LI JE PO DVO ETAŽ NO sa​mos​to​je​će zda​nje na Tu​škan​cu, ure​đe​no stro​g om i
suz​dr​ža​nom ot​mje​noš​ću koja ne bode pro​laz​ni​ka u oči, što je re​do​vi​ta po​ja​va s os​ta​lim zda​nji​ma u
tom di​je​lu gra​da. Čo​vjek bi na prvi po​g led mo​žda i po​mis​lio kako u kući sta​nu​je skrom​ni​ja oso​ba, ali
čim bi u gla​vi za​vr​tio iz​no​se kak​vi​ma se na Tu​škan​cu pla​ća samo gra​đev​no zem​lji​šte, od​mah bi od
tak​ve po​mis​li odus​tao. Ve​li​ko dvo​r i​šte s ukras​nim bi​ljem i ne​ko​li​ko sta​ba​la, pri​laz, pa i samo pro​če​-
lje zgra​de dje​lo​va​li su sta​r o i auten​tič​no, tu nije bilo sko​r o​je​vić​kih do​g rad​nji ni za​hva​ta, lu​do​r i​je po​-
put te​ni​skog igra​li​šta ili ba​ze​na na​g r​di​le bi od​mje​r e​ne pro​por​ci​je am​bi​jen​ta. Jas​no, na ula​zu nije bilo
an​ti​pa​tič​nog sna​g a​to​r a, par​la​fo​na ili kak​vo​g a za​štit​nog ure​đa​ja, čak su i dvo​r iš​na vra​ta bila ot​klju​ča​-
na i bla​g o od​škri​nu​ta kao da po​zi​va​ju na​mjer​ni​ka da uđe u taj sklad.
Unu​traš​njost kuće ta​ko​đer je im​po​ni​r a​la do​brim i ne​na​met​lji​vim uku​som; sli​ke po zi​do​vi​ma,
sta​r i za​g a​si​ti por​tre​ti u ulju, mo​r a​li su pri​pa​da​ti is​tom auto​r u i za​ci​je​lo su pred​stav​lja​li obi​telj ne​ka​-
daš​nje​g a ili sa​daš​njeg vlas​ni​ka zgra​de, dok je po​kuć​stva bilo raz​mjer​no malo, sve je pri​pa​da​lo is​tom
sti​lu i bilo je do​bro odr​ža​va​no. Mi​ha​el Man​dić, koji se po​ja​vio iz jed​ne od nus​pros​to​r i​ja, bio je vi​-
sok, do​bro gra​đen čo​vjek, star malo ma​nje od šez​de​set go​di​na. Imao je pro​si​je​du kosu, za čo​vje​ka te
dobi mo​žda malo pre​du​g u, ener​g ič​ne crte lica i na​o ča​le s tan​kim sre​br​nim ok​vi​r i​ma. Bio je odje​ven
u laki tam​no​pla​vi kuć​ni ogr​tač koji je se​zao go​to​vo do poda i is​pod ko​je​g a su se vi​dje​le bi​je​le te​ni​si​-
ce. Vje​r o​jat​no tek malo sta​r i​ji od bra​ta, dje​lo​vao je gra​đan​ski​je i pro​du​hov​lje​ni​je, pa mu je bio vrlo
malo na​lik.
– Vi ste si​g ur​no gos​po​din Ni​ko​la Ba​nić – reče po​g le​dav​ši doš​lja​ka pre​ko ok​vi​r a na​o ča​la, baš
kao što rade lju​di ko​ji​ma su na​o ča​le samo po​ma​g a​lo pri či​ta​nju. – Ako jes​te, sjed​ni​te u ovaj tro​sjed,
ako nis​te, re​ci​te brzo tko ste.
– Je​sam – ot​po​vr​ne Ba​nić, pa sjed​ne pre​kri​živ​ši noge.
– Do pri​je neki dan ni​sam imao poj​ma da se i u nas otva​r a​ju agen​ci​je po​put vaše. Za​g re​bač​ki
pri​vat​ni de​tek​tiv, još uvi​jek mi to zvu​či ne​ka​ko nes​tvar​no, ha, ha, ha!
– Ni​sam de​tek​tiv baš u tom smis​lu – mr​zo​volj​no će Ba​nić. – Ba​vim se pri​vat​nim pri​kup​lja​njem
do​ka​za i tako... po​sre​do​va​njem u pos​lo​vi​ma koji po​dra​zu​mi​je​va​ju neki osob​ni ri​zik...
– Do​bro, do​bro, ni​sam ni mis​lio da ste Rip Kir​by – reče Mi​ha​el otva​r a​ju​ći or​ma​r ić s pi​ćem. –
Ova​ko u tra​pe​r i​ca​ma dje​lu​je​te vrlo ne​ko​nven​ci​o nal​no. Pret​pos​tav​ljao sam da će doći go​r i​la u ste​r e​-
otip​nom si​vom odi​je​lu. Re​ci​te, u piću ste ko​nven​ci​o na​list ili na​g i​nje​te bi​zar​nom uku​su ne​mo​g u​ćih
kok​tel​nih kom​bi​na​ci​ja?
Ba​nić uoči slo​žen, po​ma​lo pom​po​zan ton nje​g o​vih re​če​ni​ca, ko​ji​ma kao da je že​lio ka​za​ti: ja
sam obra​zo​van, ni​sam kao moj pri​mi​tiv​ni brat.
– No, re​ci​te, rado bih vas po​nu​dio pi​ćem.
– Pivo – pro​mrm​lja is​tra​ži​telj.
– Bra​vo, to je pri​ma​r an, ne​isk​va​r en ukus! Kao i vino! Sun​ce, vre​nje gro​žđa ili pak hme​lja, piće
sa sna​g om zem​lje, bez teh​no​lo​škog odo​r i​r a​nja i ko​lo​r i​r a​nja. I sam ću vam se pri​dru​ži​ti.
Re​kav​ši to, Mi​ha​el za​tvo​r i vra​taš​ca or​ma​r i​ća, pri​đe ve​li​kom ame​r ič​kom hlad​nja​ku koji je tiho
preo u hod​ni​ku i iz nje​g a iz​vu​če dvi​je oro​še​ne boce. Otvo​r i ih, sta​vi na sto​lić is​pred Ba​ni​će​va tro​sje​-
da, pa sjed​ne na sto​lac koji je Ba​nić dr​žao pri​mjer​kom bi​der​ma​je​r a.
– Pit ćemo iz boca. Sla​že​te se? Bru​še​ne štam​pr​le i te​ške kris​tal​ne čaše iz​mis​li​li su u he​do​nis​tič​-
kom smis​lu im​po​tent​ni lju​di koji nisu zna​li uži​va​ti u te​ku​ći​na​ma. Sta​r i su Ni​jem​ci, pa i Česi, poz​na​va​-
li tu jed​nos​tav​nu mu​drost, pa su pili pri​r o​du iz zem​lje, što nji​ho​ve kupe od pe​če​ne gli​ne za​pra​vo i
jesu.
Ko​li​ko ri​je​či, po​mis​li Ba​nić, za ne​što tako jed​nos​tav​no, za ne​što što bi Pako ri​je​šio sa »Sta​r i,
buš pivo?«. Po​g le​da eti​ke​tu i po​mis​li: iako u ovoj zem​lji mno​g o toga ne šti​ma, uvoz piva je u svom
zlat​nom raz​dob​lju. Kil​keny nije bilo ni crno ni svi​je​tlo pivo; bilo je ukus​no, ali ga se nije mo​g lo po​-
pi​ti više od dvi​je do tri boce.
– Da vam bude jas​no – poč​ne Mi​ha​el. – Od​mah vam mo​r am ka​za​ti kako sa svo​jim bra​tom Va​le​-
ri​ja​nom, za ko​je​g a ste ra​di​li, već niz go​di​na uop​će ne raz​g o​va​r am. Mi smo dva svi​je​ta, va​tra i voda,
jin i jang, da ne ka​žem Kain i Abel.
– Koji je od vas Kain? – upi​ta Ba​nić ne mo​g av​ši svla​da​ti vlas​ti​ti ci​ni​zam.
– Ha, ha, ha! – na​smi​je se Mi​ha​el. – Lu​cid​ni is​tra​ži​telj! Tko bi re​kao da i toga ima! S bra​tom sam
u tak​vim od​no​si​ma da ju​čer, u ovom te​škom tre​nut​ku, ni​sam čak ni oti​šao k nje​mu. Prem​da sam s Ma​-
rom bio u vrlo pris​noj vezi.
– Tad ste pro​pus​ti​li do​bru pred​sta​vu.
– Mogu mis​li​ti! – sprem​no će Mi​ha​el. – U vlas​ti​toj ma​lo​g ra​đan​skoj ne​umje​r e​nos​ti mora da je
upri​li​čio fa​r a​o n​sku po​g reb​nu ce​r e​mo​ni​ju... prem​da po​g re​ba uop​će neće biti.
– Mo​žda bi bilo bo​lje da pri​je​đe​mo na stvar – pred​lo​ži Ba​nić, ko​je​mu je ir​sko pivo sve ma​nje
go​di​lo. – Za​što ste me uop​će zva​li? Pret​pos​tav​ljao sam da ću na​kon ovog in​ci​den​ta biti straš​no omra​-
žen u ci​je​loj obi​te​lji Man​dić.
– No, da – reče on, pr​stom gla​de​ći oro​še​nu bocu. – La​ti​li ste se pos​la koji nis​te us​pješ​no oba​vi​li,
ali vam ja ni​šta ne za​mje​r am. Dr​žim da Ma​r i​na smrt nije vaša kriv​nja. Ja bih na​pros​to htio da pro​na​-
đe​te ubo​ji​cu.
– Ali to je po​sao po​li​ci​je. Ni​kad ne pri​hva​ćam tak​ve an​g a​žma​ne.
– Pus​ti​te vi po​li​ci​ju! – ra​sr​di se Mi​ha​el. – Ni​šta oni neće pro​na​ći, mo​žda čak ni ti​je​lo. To su ko​-
mu​nja​r e koje je iz mi​li​ci​je u po​li​ci​ju pre​tvo​r io mod​ni kre​ator, za​mi​je​niv​ši im odo​r e i zvi​jez​du ša​-
hov​ni​com. Mo​r a​te zna​ti da neću biti ni​ma​lo škrt do​đe​te li mi na​kon ne​kog vre​me​na, re​ci​mo na​kon
mje​sec dana, i ka​že​te mi: ubo​ji​ca je taj i taj. Kad ga oz​na​či​te, sve os​ta​lo je moja bri​g a. Bit će to kao da
mu je sova u pra​sko​zo​r je tri​put huk​nu​la pod pro​zo​r om. Ra​zu​mi​je​te?
– Ra​zu​mi​jem – naj​e​ži se Ba​nić. – Smi​jem li pu​ši​ti?
– Ne pu​šim, ali uži​vam u dimu dru​g ih pu​ša​ča. Ha, ha, ha, to vam je neka vr​sta pu​šač​kog vo​ajer​-
stva! Zar ne?
– Moja je pret​pos​tav​ka da je dje​voj​ku mo​g ao ubi​ti net​ko od Va​le​r i​ja​no​vih ne​pri​ja​te​lja. Mis​lim da
ih je mo​r ao ima​ti...
– I te ko​li​ko! – slo​ži se Mi​ha​el. – Ali to je tako du​g a​čak po​pis da bi​smo na nj po​tro​ši​li ci​je​li dan.
Mo​r a​te zna​ti da je i dje​voj​ka ima​la vlas​ti​ti ži​vot u ko​je​mu je mo​g lo biti kan​di​da​ta za ubo​ji​cu. Ali, pi​-
taj​te, tru​dit ću se da vam od​g o​vo​r im na sve što znam.
– Vaš je brat pro​veo de​set go​di​na u Nje​mač​koj? – upi​ta Ba​nić. – Bili ste s njim?
– On je bio u Fran​k​fur​tu, a ja u Stut​t​g ar​tu. Ri​jet​ko smo se vi​đa​li. Ja sam in​že​njer elek​tro​ni​ke,
spe​ci​ja​li​zi​r an za slo​že​ne me​di​cin​ske ure​đa​je. On se odu​vi​jek ba​vio tr​g o​vi​nom, ula​g a​nji​ma, pre​pro​da​-
jom, li​hvom, dok sam ja no​ći​ma ras​tav​ljao ta​na​ne, si​ćuš​ne di​je​lo​ve me​di​cin​skih apa​r a​ta. Taj​na nje​g o​-
va bo​g at​stva leži u spret​nom i beš​ćut​nom me​še​ta​r e​nju koje iza sebe os​tav​lja go​mi​lu žr​ta​va is​praž​nje​-
nih lis​ni​ca, a taj​na mo​je​g a su tri priz​na​ta i pa​ten​ti​r a​na teh​no​lo​ška una​pre​đe​nja na jed​nom tipu ta​ko​-
zva​nih umjet​nih plu​ća i na ne​ko​li​ko ti​po​va umjet​nih bu​bre​g a, kao što bis​te vi la​ici rek​li. On se vra​tio
u do​mo​vi​nu kako bi nas​ta​vio s bes​kru​pu​loz​nim biz​ni​som, a ja sam se vra​tio da bih tro​šio ve​li​ki
royal​ty što mi re​do​vi​to doz​na​ču​ju pro​izvo​đa​či me​di​cin​skih po​ma​g a​la. I taj dio na​ših cur​ri​cu​lu​ma vi​-
tae svje​do​či o na​šim bes​kraj​nim i ne​pre​mos​ti​vim svje​to​na​zor​nim raz​li​ka​ma. On se okru​žu​je na​lic​ka​-
nim ki​če​r a​jem, ki​pi​ći​ma od pre​ša​ne ka​me​ne pra​ši​ne, na​ci​o nal​nim žanr-sli​či​ca​ma, a ja sam suz​dr​ža​ni
ko​lek​ci​o nar auten​tič​nih umjet​ni​na. No time vas neću za​ma​r a​ti.
– I ne​moj​te – slo​ži se Ba​nić pa​le​ći ci​g a​r e​tu. – U tim sam stva​r i​ma ne​po​prav​lji​va nez​na​li​ca. Na​ža​-
lost, moji zi​do​vi ne vape za sli​ka​ma nego za so​bos​li​ka​r om. Ot​ka​da se ne sla​že​te s bra​tom? Mis​lim,
što je pri​r o​da va​šeg su​ko​ba, ako se za​ne​ma​r e raz​li​či​ti po​g le​di na umjet​nost?
– Vi​di​te, od po​čet​ka sam ga osu​đi​vao zbog nje​g o​va ne​pod​noš​lji​vo auto​r i​ta​tiv​nog od​no​sa pre​ma
ženi, to jest Ma​r i​noj maj​ci.
– Ona je umr​la pri​je pet​na​est go​di​na – uple​te se Ba​nić.
– Da, tako vam je on re​kao – ne​volj​ko se na​smi​je Mi​ha​el. – A zna​te li kako je umr​la? Ako ne
zna​te, ja ću vam reći! Od gu​še​nja! Od gu​še​nja koje uz​r o​ku​ju ko​no​pac oko vra​ta i u oča​ju od​g ur​nu​ti
sto​lac.
– Obje​si​la se? – zine Ba​nić.
– Obje​si​la se na​kon tri go​di​ne bra​ka, što go​vo​r i o nje​zi​noj ne​vje​r o​jat​noj iz​dr​ž​lji​vos​ti. Ni strp​lji​-
vi Job ne bi du​lje iz​dr​žao. Ži​vje​ti s mo​jim bra​tom Va​le​r i​ja​nom, gos​po​di​ne Ba​ni​ću, zna​či poj​mi​ti sa​-
mo​uboj​stvo kao sa​svim pri​hvat​ljiv oblik euta​na​zi​je.
– A kći? Ka​kav je bio s njom?
– Is njom je bio gad, ah na je​dan, re​kao bih, di​ja​me​tral​no su​pro​tan na​čin. Zna​te, pos​to​je lju​di
koji vas ubi​ja​ju pa​koš​ću, mrž​njom i zlos​tav​lja​njem. Ah pos​to​je i oni koji će to isto uči​ni​ti lju​baz​noš​-
ću, po​pust​lji​voš​ću i umi​lja​va​njem. Maru je uni​šta​vao upra​vo na ta​kav na​čin, pu​šta​ju​ći je da pli​va u iz​-
o​bi​lju, u kom​fo​r u, is​pu​nja​va​ju​ći sva​ku nje​zi​nu su​lu​du že​lju i da​ju​ći joj be​sko​nač​nu slo​bo​du kak​va se
dje​ci ne smi​je do​pus​ti​ti. Vama je sva​ka​ko jas​no da toj si​r o​toj se​dam​na​es​to​g o​diš​nja​ki​nji nisu bile stra​-
ne stva​r i o ko​ji​ma nje​zi​ni vrš​nja​ci i ne sa​nja​ju. Mis​lim na seks, dro​g u, ne​umje​r e​no ra​si​pa​nje nov​ca i
slič​ne stva​r i.
– Ima​te li o tome ne​kih po​drob​ni​jih zna​nja? – za​ni​ma​lo je Ba​ni​ća.
– Ne​mam! – ot​po​vr​ne on. – Ah što su zna​nja? Lju​di ne stva​r a​ju vlas​ti​te svje​to​ve samo od zna​nja
nego i od in​di​ci​ja, od jas​nih sple​to​va in​di​ci​ja. A njih imam i pre​vi​še.
– Na pri​mjer?
– Na pri​mjer – zas​ta​ne Mi​ha​el kao da pre​miš​lja tre​ba li taj dio pr​lja​vog rub​lja uop​će ras​pros​ti​r a​-
ti pred is​tra​ži​te​ljem, a po​tom ipak nas​ta​vi: – U po​s​ljed​nje je vri​je​me ži​vje​la, do​du​še spo​r a​dič​no, u iz​-
najm​lje​nom sta​nu s vrlo opas​nom oso​bom, s ne​kak​vim deč​kom koji je bio uple​ten u raz​ne opa​či​ne,
među ko​ji​ma je tr​g o​vi​na ha​lu​ci​no​g e​ni​ma mo​žda samo po​r ok ni​žeg reda.
– Zna​te li kako se zove? Ih bar gdje je taj stan?
– Na​ža​lost, ne znam – sleg​ne Mi​ha​el ra​me​ni​ma. – Re​koh li vam da ras​po​la​žem samo in​di​ci​ja​ma?
Vje​r uj​te, ja ni​sam oso​ba koja bi in​dis​kret​no i bes​kru​pu​loz​no za​vi​r i​va​la u tuđu pri​vat​nost, čak ni kad
je u pi​ta​nju pri​vat​nost ma​lo​dob​ne ne​ća​ki​nje. No nje​zi​no druš​tvo to za​ci​je​lo zna. Za​vi​r i​te malo, skok​-
ni​te na ta mjes​ta i sve će vam se otvo​r i​ti. Sve vam to go​vo​r im sto​g a što u kru​g u tih lju​di mora biti i
nje​zin ubo​ji​ca. Dru​g og puta nema.
– Vaš brat tvr​di da je pri​mao pri​je​te​ća pi​sma...
– Jest. A tko bi ih mo​g ao sla​ti ako ne neki od Ma​r i​nih kva​zi​pri​ja​te​lja? Dak​le, ho​će​te li malo za​vi​-
ri​ti u taj la​bi​r int i pro​na​ći ubo​ji​cu? To​li​ko bar du​g u​jem nje​zi​noj si​r o​toj maj​ci.
– Po​ku​šat ću – tiho iz​us​ti Ba​nić tje​še​ći sama sebe da je sva​ki po​sao tek po​sao, a za​r a​da samo za​-
ra​da.
Vid​no za​do​vo​ljan nje​g o​vom od​lu​kom, Mi​ha​el Man​dić us​ta​ne i iz hlad​nja​ka do​ne​se još dvi​je
boce ir​skog piva, prem​da se Ba​ni​ću više nije pilo. Po​tom, na​kon što ih je otvo​r io, ode do sta​r in​sko​g a
rad​nog sto​la koji je imao rolo od le​tvi​ca, ot​klju​ča ga, iz​va​di iz nje​g a bi​je​lu ku​ver​tu, do​ne​se je i sta​vi
na stol pred is​tra​ži​te​lja.
– Tu sam vam pri​pre​mio i mali pre​du​jam od tri ti​su​će ma​r a​ka. Čim to po​tro​ši​te, mo​lim vas da
mi sva​ka​ko ja​vi​te, kao što ćete mi se, uos​ta​lom, ja​vi​ti čim ne​što saz​na​te.
Ba​nić ne​mar​no pre​sa​vi​ne ku​ver​tu i str​pa je u straž​nji džep tra​pe​r i​ca, pa us​ta​ne i ne tak​nuv​ši otvo​-
re​no pivo.
– Sjed​ni​te još ča​sak – za​us​ta​vi ga Mi​ha​el. – Ni​smo go​to​vi. Mo​r am vas upo​zo​r i​ti na još jed​nu
stvar o ko​joj bis​te tre​ba​li vo​di​ti bri​g u. Kako sam vam već re​kao, po​koj​na Mara po​sje​ći​va​la me bar
je​dan​put u mje​se​cu i re​do​vi​to se za​dr​ža​va​la po sat, dva. Svo​je​dob​no, ot​pri​li​ke pri​je mje​sec dana, od​-
ni​je​la je odav​de ne​ko​li​ko vri​jed​nih pred​me​ta, obve​zav​ši se da će ih ured​no vra​ti​ti. Na​r av​no, ni​sam je
pi​tao za​što joj tre​ba​ju, nego sam pri​lič​no ne​se​bič​no pris​tao na tu po​sud​bu. Sada nit​ko ne zna gdje su.
Je​di​no sam si​g u​r an da nisu u kući mo​je​g a bra​ta; to je, na​ime, bio uvjet pod ko​jim sam joj ih po​-
su​dio...
– Kak​vi su to pred​me​ti? – pos​ta​vi Ba​nić pi​ta​nje koje je dr​žao sa​svim umjes​nim.
– Za​pra​vo, to su... – oko​li​šao je Mi​ha​el – vrlo vri​jed​ni pred​me​ti, ali mi je do jed​no​g a oso​bi​to
sta​lo. To je vrlo sta​r a cr​k​ve​na re​lik​vi​ja iz​r a​đe​na od sku​pih ko​vi​na i ukra​še​na raz​li​či​tim dra​g im ka​me​-
njem. Nje​zi​no je po​dri​je​tlo iz​nim​no de​li​kat​no i za vas je bo​lje da o tome što ma​nje zna​te. Bu​di​te uvje​-
re​ni da za tak​vu dis​kre​ci​ju imam sa​svim opip​lji​ve raz​lo​g e.
– Nije li ukra​de​na?
– Ah, pa tako ne raz​g o​va​r a​ju gos​po​da! – uz​bu​di se Mi​ha​el, ali se Ba​ni​ću či​ni​lo da je i to uz​bu​đe​-
nje vje​što od​g lum​lje​no.
– Tog se pred​me​ta sva​ka​ko do​ko​pao net​ko od Ma​r i​nih na​zo​vi​pri​ja​te​lja, pa pret​pos​tav​ljam da će
se vrlo brzo po​ja​vi​ti kao ne​ka​kav oblik po​nu​de... u no​vi​na​ma... na cr​nom tr​ži​štu... Vama to i nije važ​-
no, že​lim samo da to re​g is​tri​r a​te i ja​vi​te mi gdje je i kod koga je. Os​ta​lo je moja bri​g a. Dak​le, moja
je že​lja dvos​tru​ka: da pro​na​đe​te Ma​r i​na ubo​ji​cu i da na​đe​te taj pred​met.
– To je kao ne​kak​va igra pro​na​la​že​nja ta​jans​tve​nog pred​me​ta – bu​nio se Ba​nić. – Kako mis​li​te
da ću pro​na​ći ne​što za što uop​će ne znam čemu slu​ži ni ka​kav oblik ima?
– Važ​no je samo da doz​na​te po​ku​ša​va li tko od Ma​r i​nih pri​ja​te​lja pro​da​ti kak​vu umjet​ni​nu...
– Ako mi ne ka​že​te što je to, vra​tit ću vam ku​ver​tu s nov​cem i za​bo​r a​vi​ti ovaj raz​g o​vor – us​tra​-
jao je Ba​nić i uis​ti​nu je bio spre​man udo​vo​lji​ti vlas​ti​toj tvr​do​g la​voj pri​r o​di, iako su mu nov​ci što ih
je već dr​žao u straž​njem dže​pu tre​ba​li.
– K vra​g u! – uz​r u​ja​no će Mi​ha​el Man​dić. – Uis​ti​nu ste upor​ni! To je neka vr​sta kri​ža. Je li vam to
dos​ta? Ako ga na​đe​te, za​r a​di​li ste više no što mo​že​te i za​mis​li​ti. A ako i da​lje bu​de​te ova​ko bez​o ​braz​-
no tvr​do​g la​vi, uvu​ći ćete se u ne​pri​li​ke kak​ve ta​ko​đer ne mo​že​te ni za​mis​li​ti.
 Za​do​vo​ljan što ga je us​pio na​tje​r a​ti da svu​če zmij​sku ko​šu​lji​cu smi​r e​ne i dos​to​jans​tve​ne pris​toj​-
nos​ti, Ba​nić po​nov​no us​ta​ne i uz ne​volj​ki poz​drav na​pus​ti nje​g ov tu​ška​nač​ki dom. I dok je pa​lio mo​-
tor svo​je »če​tvor​ke«, sve mu se više či​ni​lo kako od​mje​r e​nom es​te​tu Ma​r in ubo​ji​ca nije ni upo​la to​li​-
ko va​žan ko​li​ko iz​g ub​lje​na sa​kral​na dra​g o​cje​nost.
 10.

KAD JE NI KO LA BA NIĆ UJU TRO UŠAO U KA FIĆ KICO, u nje​mu je bilo neo​bič​no živo. Za sto​lom do šan​ka sje​-
di​li su Pako, os​ta​r je​li šte​mer Kem​bra, koji je još šez​de​se​tih go​di​na is​pred tog kina tr​žio »kar​tu više«
i iz​a​zi​vao tuč​nja​ve, te mali »pu​klja​vi« gos​pon Ma​r i​jan, ina​če lo​kal​ni te​le​vi​zij​ski in​ka​sa​tor. Ma​r i​jan je
oso​bi​to vo​lio piti s Pa​kom jer se s njim, kao s je​di​nim čo​vje​kom koji u ovom di​je​lu Za​g re​ba nije po​-
sje​do​vao te​le​vi​zor, ni​kad nije us​pio po​sva​di​ti pri​li​kom do​sad​nog ži​ca​nja pret​pla​te. Pako je bio straš​-
no ljut i vi​kao je na vi​so​kog Kem​bru.
– Kaj me je​beš, za​kaj bi bil ko​mu​nja​r a ak sam re​kel da je re​li​g i​ja opi​jum za na​r od!? Kaj mis​liš
da su to zmis​li​la ona nji​ho​va bra​ća Marx? To sam iz​u​mil ja sam! Opi​jum, i bas​ta!
Kem​bra, čiju su šte​mer​sku eks​plo​ziv​nost po​la​ko ras​to​či​le go​di​ne, go​vo​r io je po​la​ko i tiho, tako
da ga Ba​nić nije mo​g ao do​bro čuti. Umjes​to da im se pri​dru​ži, Ba​nić uzme pivo na šan​ku, ode do
svo​je​g a stal​nog mjes​ta uz pro​zor, za​pa​li ci​g a​r e​tu, pa nas​ta​vi pra​ti​ti nji​ho​vu pre​pir​ku. Pako je bio
straš​no ljut i vi​kao je na Kem​bru.
– Ma kaj mi ti pri​čaš!? Tebe nisu ni pu​šta​li u cr​k​vu da se ne po​šte​maš s ve​le​čas​nim! Ti da ve​r u​ješ
u Boga koga nisi ni​kad vi​del!? A evo, gos​po​na Ma​r i​ja​na su svi vid​li kad po ku​ća​ma žica lovu za
onog Vr​do​lja​ka, pa mu niko ne ve​r u​je. Ma pus​ti ti tu fi​lo​zo​fi​ju!
Pako je tako žes​to​ko ges​ti​ku​li​r ao da je u jed​nom tre​nu us​pio pre​vr​nu​ti svoj i Ma​r i​ja​nov ge​mišt. I
tko zna što bi se do​g o​di​lo da pri​tom nije spa​zio Ba​ni​ća, pa je Kem​bri i gos​po​nu Ma​r i​ja​nu po​ka​zao
»bo​san​ski grb« i pri​šao is​tra​ži​te​lju.
– Pri​mi​ći! – sik​tao je Pako kroz nos. – To kaj je te​le​vi​zi​ja puna po​po​va nji​ma je čist u redu! Ne
znam za​kaj uop​će taj pu​klja​vi Ma​r i​jan skup​lja pret​pla​tu za te​le​vi​zi​ju, tre​bal bi je skup​ljat za Kap​tol.
Svet je pun ti​po​va kaj su još ju​čer cin​ka​li na Ko​mi​tet one kaj su za Bo​žić ki​ti​li bor, a sad su na misi
od ma​ti​ne​je pa do zad​nje pred​sta​ve. Slu​šaj me, de​tek​tiv, kad grad pre​pla​ve za​la​g a​o ni​ce i po​po​vi, to ti
je naj​bo​lji znak da je sve otiš​lo u ku​r ac. Za​la​g a​o ni​ce ti po​ća​pa​ju sve ma​te​r i​jal​no, a po​po​vi ti doj​du s
re​ver​som za dušu koju mo​r aš vra​tit tam gore. A tak je baš sad kod nas! Si vi​del novu za​la​g a​o ni​cu u
Ili​ci?
Ba​nić ga po​ku​ša umi​r i​ti; iz is​kus​tva je znao da se to naj​lak​še pos​ti​že ako mu se na​r u​či ge​mišt, pa
tako uči​ni. Pi​juc​ka​ju​ći raz​r i​je​đe​ni riz​ling, Pako pro​mi​je​ni temu.
– Znaš, ona pu​ši​o ni​ca s kar​ta​ma za Ston​se bila je čis​ti moj za​jeb. Sve sam de​lal u zad​nji čas. Os​-
no​va pra​vog biz​ni​sa je u pra​vo​vre​me​nos​ti. Sve stva​r i tre​ba zrih​tat par me​se​ci una​pred. Ku​žiš?
To što je Pako tu​ma​čio na​če​la pra​vog biz​ni​sa Ba​ni​ću se či​ni​lo jed​na​ko su​lu​dim kao kad bi, pri​-
mje​r i​ce, sli​je​pac objaš​nja​vao na​če​la fo​to​g ra​fi​je u boji ili glu​hi na​če​la kva​dro​fo​ni​je. Ipak, nije ga htio
pre​ki​da​ti.
– Za​kaj ti to uop​će pri​po​ve​dam? Zato kaj sam pred tim da ule​tim u je​dan bra​vu​r o​zan po​sel. Na​-
šel sam tipa kaj mi ne​vje​r o​jat​no jef​ti​no nudi par ti​su​ća pe​tar​di...
– Pe​tar​di!? – za​ču​di se Ba​nić. – Pa do Nove go​di​ne ima više od če​ti​r i mje​se​ca.
– I kaj!? – nije se dao Pako. – Pa o tom ti i pri​po​ve​dam. Kaj, da ih ku​pim za Bo​žić? Pa da se za​je​-
bem kao s kar​ta​ma za Ston​se? Sad je pra​vo vre​me, ionak ih tre​ba do​bro osu​šit.
– Osu​ši​ti!?
 – Kaj mis​liš da bi mi ih dal za ba​g a​te​lu da nisu skroz mo​kre? Sam bi ih zdi​lal! Be​dak ih je dr​žal
u po​dru​mu, u kar​ton​skoj ku​ti​ji, kraj kace za ze​lje koja je pro​pu​šta​la.
– Do​bro, za​što mi sve to pri​čaš? – upi​ta Ba​nić za​pa​njen tako ne​vje​r o​jat​no glu​pim pla​nom.
– Tre​ba mi malo po​čet​nog ka​pi​ta​la. Ku​žiš, valj​da, da sam s onim laž​nja​ci​ma za Ston​se kom​plet​-
no skra​hi​r al. Ne bu ti žal! Po​su​diš mi pet stot​ki, a ja ti ih vr​nem pos​le Nove go​di​ne i do​biš još dva​de​-
set pos​to od pro​da​je.
Ba​nić iz​va​di iz straž​njeg dže​pa pet​sto kuna, pru​ži ih Paku, pa po​tom od​mah iz​i​đe bo​je​ći se da bi
se nje​g o​ve pos​lov​ne po​tre​be u su​prot​no​me mo​g le na​g lo po​ve​ća​ti.
Već na​kon de​set mi​nu​ta za​us​ta​vio je auto is​pred gim​na​zi​je u Kri​ža​ni​će​voj uli​ci. Uga​sio je ra​dio
pre​ko ko​je​g a je NATO po​nov​no žes​to​ko pri​je​tio ra​zuz​da​nim bo​san​skim Sr​bi​ma i po​šao ši​r o​kim stu​-
bi​štem pre​ma ula​zu u ško​lu. Znao je da nas​ta​ve nema, ali je pret​pos​tav​ljao da se pot​kraj ko​lo​vo​za u
ško​li ipak može pro​na​ći po​dos​ta osob​lja. Po​dvor​nik mu je re​kao kako ne zna ni za kak​vu Maru Man​-
dić, ali ga je oba​vi​jes​tio da je rav​na​telj već u svo​joj sobi. Za​tr​pan broj​nim pa​pi​r i​ma, prvi čo​vjek ško​-
le ot​pra​vio ga je u zbor​ni​cu, gdje se na​la​zi​la gos​po​đa Je​la​čić, koja je, bar kako se nje​mu či​ni​lo, bila
raz​r ed​ni​ca tra​že​ne uče​ni​ce.
Gos​po​đa Je​la​čić uis​ti​nu je sje​di​la u po​lu​mrač​noj zbor​ni​ci i sre​đi​va​la ne​kak​ve pa​pi​r e. Ima​la je
va​lo​vi​tu pla​vu kosu, pri​ja​zan po​g led i ne​pre​kid​no se smje​ška​la.
– Mara nam je pro​blem nad pro​ble​mi​ma – rek​la je raz​r ed​ni​ca. – Sjed​ni​te, vi ste joj si​g ur​no otac.
Ni​sam vas ima​la pri​li​ke upoz​na​ti jer ste upor​no od​bi​ja​li moje po​zi​ve. Vi​di​te, vaša je mala u pe​tom
mje​se​cu na​pus​ti​la ško​lu, a da nama nit​ko ni​kak​vu is​prič​ni​cu nije do​nio. Ipak smo je iz​vuk​li samo s
dva po​prav​ka i ako se dva​de​set sed​mog po​ja​vi s mi​ni​mal​nim zna​njem...
– Neće se po​ja​vi​ti – pre​ki​ne Ba​nić bu​ji​cu nje​zi​nih ri​je​či.
– Kako, mo​lim?
– Neće se po​ja​vi​ti jer više nije živa.
– Bože dra​g i! – sklo​pi Je​la​čić​ka ruke. – Što se do​g o​di​lo?
– Čini se da je ubi​je​na. Pri​je ne​ko​li​ko dana... na Lo​ši​nju.
– I vi to tako hlad​no... Dak​le, nis​te joj otac?
– Ni​sam – priz​na Ba​nić. – Ja sam neka vr​sta pri​vat​nog is​tra​ži​te​lja. Unaj​mio me nje​zin stric. Že​li​-
te li vi​dje​ti moju rad​nu do​zvo​lu?
– Ne, ne... ne tre​ba. Vje​r u​jem vam. Ah, slu​ti​la sam da s tom ma​lom neće do​bro za​vr​ši​ti. Uvi​jek
sam se pro​ti​vi​la tak​vom od​g o​ju u ko​je​mu se sve što dje​te​tu tre​ba po​ku​ša​va za​mi​je​ni​ti nov​cem i obi​-
ljem.
– Ima​te pra​vo – su​ćut​no će Ba​nić.
– Ipak me to straš​no po​g o​di​lo – nas​ta​vi gos​po​đa Je​la​čić, još uvi​jek pod doj​mom lo​ših vi​jes​ti što
ih je do​nio is​tra​ži​telj. – Mogu li vam kako po​mo​ći?
– Mo​r am ra​zjas​ni​ti mno​g o stva​r i, a ne znam odak​le da poč​nem – is​kre​nim će gla​som Ba​nić. –
Zna​te li s kim se dru​ži​la?
– Ni s kim iz raz​r e​da. Bila je neka vr​sta stra​nog ti​je​la. Nije vo​lje​la ni​ko​g a i, na​ža​lost, čini se da
nit​ko nije vo​lio nju. Bila je po​pri​lič​no bis​tra, pi​sa​la je kras​ne po​et​ske sas​tav​ke, ali ni​kad nije uči​la...
ima​la sam do​jam da je baš ni​šta od sve​g a gra​di​va ne za​ni​ma. A kad te baš ni​šta ne za​ni​ma, tad si za
ško​lu iz​g ub​ljen.
 – Na​čuo sam da je ima​la pro​ble​ma s nar​ko​ti​ci​ma – po​g le​da je Ba​nić, ali je ona nje​g o​vo pi​ta​nje
do​če​ka​la s rav​no​duš​nim mi​r om.
– Malo vam znam o tome. Proš​le je go​di​ne je​dan rad​nik MUP-a po​sje​tio ško​lu i ras​pi​ti​vao se o
tome. Re​kao je da je mala na li​je​če​nju i da će se za mje​sec dana vra​ti​ti. Kada se vra​ti​la, us​pje​la je ne​-
ka​ko za​vr​ši​ti raz​r ed, ali je o li​je​če​nju nit​ko ni​šta nije pi​tao.
– Ima li još što? – upi​ta Ba​nić, ra​zo​ča​r an što go​to​vo ni​šta važ​no nije saz​nao.
– Mis​lim da je ima​la deč​ka... ali ne iz naše ško​le. Neg​dje u pro​lje​će, mis​lim kra​jem trav​nja, pre​-
da​va​la sam u svom raz​r e​du po​vi​jest kad ju je do​lje pod otvo​r e​nim pro​zo​r om net​ko po​čeo glas​no do​-
zi​va​ti. Iz​iš​la sam na pro​zor i spa​zi​la mla​di​ća koji je sta​jao po​kraj ze​le​nog auto​mo​bi​la i zvao je. Za​-
tvo​r i​la sam pro​zor i okre​nu​la se. I zna​te što se do​g o​di​lo? Dok sam ja bila na pro​zo​r u, Mara je po​bra​-
la stva​r i i po​bje​g la sa sata.
– Sje​ća​te li se kako je deč​ko iz​g le​dao? – za​ni​ma​lo je is​tra​ži​te​lja. – Mo​žda pam​ti​te boju kose, uz​-
rast... tako ne​što...
Ona se du​bo​ko za​mis​li, ali se ni po čemu nije mo​g lo za​klju​či​ti da bi se ne​če​g a ko​r is​nog mo​g la
sje​ti​ti.
– Ne, stvar​no ne znam – priz​na na kra​ju.
– A auto?
– Da, auto... vi​di​te, imao je isti auto kao i moj šo​g or, samo ze​le​ni...
– A ka​kav auto ima vaš šo​g or?
Ona ga po​g le​da bes​po​moć​nim po​g le​dom. Vi​dje​lo se da kao pra​va pro​fe​so​r i​ca po​vi​jes​ti zna sve
o ra​to​vi​ma i mi​r o​vi​ma, o tome tko se kada ro​dio ili umro, ali o auti​ma je zna​la samo to da ima​ju ot​-
pri​li​ke če​ti​r i ko​ta​ča te da se raz​li​ku​ju po boji.
– Če​kaj​te! – sine joj spa​so​nos​na ide​ja. – Od​mah ćemo saz​na​ti! Priš​la je te​le​fo​nu i okre​nu​la ne​ko​-
li​ko bro​je​va.
– Fra​njo, ja sam, bok... Do​bro, nema veze... Ne, ne, moja Inga to nije mo​g la ka​za​ti... Ma znaš da
je Bobi uvi​jek do​bro​do​šao... Kada?... U sri​je​du... No, to će već ići... Ne, reci joj da to nije do​volj​na
me​tra​ža jer je fla​nel jed​nos​truk.
Ba​nić us​ta​ne pa poč​ne uz​r u​ja​no pre​mje​šta​ti te​ži​nu s jed​ne noge na dru​g u, vi​djev​ši kako taj te​le​-
fon​ski raz​g o​vor ni​ka​ko ne vodi pra​vom sa​dr​ža​ju. I, ko​nač​no, kad su mu se već sve nade is​to​pi​le, ona
ga, ona​ko us​put, upi​ta za auto​mo​bil.
– Ima ne​kak​vu As​co​nu – reče ne od​mi​ču​ći slu​ša​li​cu, pa se po​tom brzo vra​ti raz​g o​vo​r u sa šo​g o​-
rom, ne ma​r e​ći za Ba​ni​ća koji je već na​pu​štao zbor​ni​cu.
Kas​no na​ve​čer, dru​g i put u ži​vo​tu, oti​šao je u mon​de​ni First i od​mah se za​li​je​pio za šank, dr​že​ći
ga je​di​nim pri​hvat​lji​vim mjes​tom u tom klu​bu.
– Ivo je u hlad​nja​ku uvi​jek imao i po ne​ko​li​ko le​de​nih boca Pl​ze​nja – reče ni​sko​me sme​đo​ko​-
som mla​di​ću koji je te ve​če​r i ra​dio na Ivi​nu mjes​tu.
– Imam samo Tu​borg. Ho​će​te? – služ​be​nim će gla​som šan​ker tre​su​ći se po​ma​lo u rit​mu groz​ne
glaz​be.
– Može – slo​ži se Ba​nić. – A gdje je Ivo?
– Neće ga više biti – na​smi​je se sme​đo​ko​si. – Oti​šao je jer je na​šao bo​lji po​sao.
– A gdje?
 – U To​r on​tu. Zna​te da je fi​zi​čar? E, re​kao je da je to naj​bli​že mjes​to gdje tre​ba​ju tu stru​ku.
Zna​či i on, po​mis​li Ba​nić pa od​g ur​ne pivo koje mu je, čini se, tog časa pri​sje​lo. Uis​ti​nu, za ne​-
ko​li​ko go​di​na, osim ve​le​po​du​zet​ni​ka i ne​što jef​ti​ne rad​ne sna​g e, u ovoj tuž​noj zem​lji neće više biti
ni​ko​g a.
Pla​tio je ne​po​pi​je​no pivo, iz​dr​žao ne​ko​li​ko glaz​be​nih bro​je​va među ko​ji​ma, na sre​ću, nije bilo
ono​g a per​s​pek​tiv​ne Zizi, a za​tim je iz​i​šao, ža​le​ći što je na tako glup na​čin po​tro​šio pet​na​es​tak mi​nu​ta
ži​vo​ta.
Ipak, stva​r i nisu uvi​jek onak​ve kak​vi​ma se čine! S cr​ve​nom plas​tič​nom pe​r i​kom na gla​vi, na​ma​-
za​nih tre​pa​vi​ca, odje​ve​na u žutu ma​ji​cu i iste tak​ve ta​ji​ce, pred ula​zom u First, u ne​dvoj​be​no iz​a​zov​-
noj pozi, os​lo​nje​na o zid, sta​ja​la je Štu​ka. Shva​tiv​ši od​mah da ga nije pre​poz​na​la, Ba​nić joj pri​đe i
upi​ta je:
– Ho​će​te li poći sa mnom?
Ona ga od​mje​r i od gla​ve do pete; vi​dje​lo se da je zbu​nju​ju nje​g o​ve go​di​ne te da ni po čemu ne
pri​pa​da druš​tvu koje je tu​ma​r a​lo su​lu​dom utro​bom Fir​sta. Od​g o​vo​r i mu za​g o​net​nim gla​som:
– Bo​lje da si naj​deš kega šta​fe​li​je​g a od mene...
Pre​poz​nav​ši stih iz po​pu​lar​ne pje​sme, Ba​nić se na​smi​je pa po​no​vi pi​ta​nje:
– Ne ze​zam se, bis​te li malo poš​li sa mnom?
– To će vas ko​šta​ti sto ma​r a​ka. Na​r av​no, ako ima​te sobu.
Oho, tu smo, po​mis​li is​tra​ži​telj, ko​je​mu ni na kraj pa​me​ti nije bilo kak​vim se pos​lom bavi iz​a​-
zov​na dje​voj​ka, ina​če po​sve na​lik na do​bre cu​r i​ce koje nisu mo​g le za​mis​li​ti ži​vot bez tog lo​ka​la. Kao
da je struč​njak u tim stva​r i​ma, Ba​nić iz​vu​če iz dže​pa sto ma​r a​ka, smo​ta ih u valj​čić na​lik na ci​g a​r e​tu,
gur​ne ih u nje​zin dže​pić, pa kre​ne pre​ma par​ki​r a​li​štu, si​g u​r an da ga ona krot​ko pra​ti.
Pos​li​je, kad su već ju​r i​li u mrak uto​nu​lim Tu​škan​cem, ona mu se nag​ne tako bli​zu da mu je us​na​-
ma tak​nu​la ušku, pa pro​šap​će:
– Ako ne​ma​te sobu, može i u autu.
– A da ne​mam auto, mo​g lo bi i na bi​cik​lu – od​vra​ti on, pa skre​ne jed​nim od tu​ška​nač​kih odvo​ja​-
ka. Kad je za​us​ta​vio, pri​mi​je​ti da se ona, oči​to upla​še​na, bo​ja​ž​lji​vo stis​nu​la u kut auta. Na​o ko​lo je bio
tako mr​k​li mrak da je uis​ti​nu bilo neo​z​bilj​no i opas​no ući u auto ne​poz​na​tog mu​škar​ca.
– Ni​šta se ne boj – umi​r i je on po​nu​div​ši joj ci​g a​r e​tu. – Htio bih ti pos​ta​vi​ti samo ne​ko​li​ko pi​ta​-
nja, a onda te odves​ti na​trag. Jas​no, nov​ča​ni​cu mo​žeš za​dr​ža​ti.
Ba​nić otvo​r i pro​zor​čić, a unu​traš​njost auta is​pu​ni svjež tu​ška​nač​ki vje​tar koji je mi​r i​sao na vlaž​-
ne kroš​nje. Uis​ti​nu je bilo neo​bič​no kako se vri​je​me tako brzo i ne​na​da​no pro​mi​je​ni​lo. Bio je to po​-
uz​dan znak da je lje​to na kra​ju i da se bli​ži duga i do​sad​na je​sen.
Pri​pa​li joj ci​g a​r e​tu, a ona bo​ja​ž​lji​vo upi​ta:
– Nis​te valj​da po​li​ca​jac?
– Ni​sam. Samo sam pri​vat​ni is​tra​ži​telj. Unaj​mio me stric Mare Man​dić.
– Ima​la je stri​ca!? – za​ču​di se Štu​ka. – Ni​kad nije go​vo​r i​la o nje​mu.
– Znaš što se do​g o​di​lo s Ma​r om?
Ona po​t​vr​di gla​vom, pa po​vu​če dim, pro​ma​tra​ju​ći Ba​ni​ća po​put pre​pla​še​ne mač​ke koja je
sprem​na na naj​ma​nji šum sko​či​ti i po​bje​ći.
 – Vas ne sme​ta to čime se ba​vim? Ne​će​te me pri​ja​vi​ti?
– To me se ni naj​ma​nje ne tiče. Za​ni​ma me s kim je Mara ži​vje​la.
– S ocem... – pro​šap​će ona.
– Ali je ima​la i stan s ne​kim ti​pom – po​ka​že on da zna i više no što je Štu​ka mo​g la mis​li​ti.
– Po​vre​me​no je ži​vje​la s Prin​com. Ali se on već de​se​tak dana nig​dje ne po​jav​lju​je. Mora da je u
ino​zem​s​tvu zbog robe.
– Zbog robe!? – za​ču​di se is​tra​ži​telj, iako je na​g a​đao o čemu je ri​ječ. – Tr​g u​je dro​g om?
Ona po​t​vrd​no kim​ne gla​vom, još uvi​jek suz​dr​ža​na i upla​še​na.
– Taj Princ ima ne​kak​vo ime i pre​zi​me?
– Valj​da ima, ali ga ja ne znam. Sum​njam da ga itko zna. Svi ga zovu samo Princ.
– I ko​li​ko ta nji​ho​va lju​bav​na veza tra​je?
– Ni​sam si​g ur​na. Is​pr​va su je kri​li. Mis​lim tri ili če​ti​r i mje​se​ca. Ja sam bila do​bra s Mary, ali me
nje​zin Princ nije pod​no​sio. Kao ni ja nje​g a. Išla sam k Mary samo kad nje​g a nije bilo kod kuće.
– Znaš, dak​le, gdje je taj stan! – po​ve​se​li se Ba​nić.
Ona za​muk​ne kao da se pre​ko​r a​va zbog br​zo​ple​tos​ti. Či​ni​lo se da je zbog stra​ha sprem​na su​r a​đi​-
va​ti, ali samo do odre​đe​ne mje​r e. Ko​li​ko god mr​zi​la Prin​ca, ču​dan joj is​tra​ži​telj ni po čemu nije mo​-
gao biti bli​ži od sit​nog tr​g ov​ca dro​g om.
– Znam. Ali mis​lim da je Mary... da ga je ona pri​je dva tjed​na na​pus​ti​la. Bar mi je rek​la da više
ne ide na Treš​njev​ku.
– Zna​či, stan je na Treš​njev​ci – reče Ba​nić pa​le​ći mo​tor. – Po​ka​zat ćeš mi gdje je, pa mo​žeš ići.
U redu? To će ti uis​ti​nu biti naj​lak​še za​r a​đe​na stot​ka.
Vo​zi​li su se vlaž​nim uli​ca​ma praz​no​g a gra​da i ubr​zo zaš​li u čud​ne sple​to​ve treš​nje​vač​kih uli​či​ca.
– Ov​dje – reče ona, po​ka​zu​ju​ći na jed​nu od uli​ca sje​ver​no od Treš​nje​vač​kog pla​ca. Ba​nić skre​ne
i ubr​zo se za​us​ta​vi is​pred dvo​kat​ne zgra​de u ko​joj nije mo​g lo biti više od šest ili osam sta​no​va.
– Tamo, ona dva pro​zo​r a u pri​zem​lju – po​ka​že Štu​ka pr​stom. – Ona dva na ko​ji​ma su spu​šte​ne
re​bre​ni​ce. Rek​la sam vam da ga nema, da je neg​dje vani.
Ba​nić iz​i​đe iz auta, upa​li ci​g a​r e​tu pa se is​pi​ti​vač​ki za​g le​da u zgra​du. Na ci​je​loj su zgra​di samo
dva pro​zo​r a bila osvi​jet​lje​na. Pri​đe ulaz​nim vra​ti​ma i po​ku​ša ih otvo​r i​ti. Bila su za​klju​ča​na. Mo​g ao
ih je mo​žda otvo​r i​ti i si​lom, mo​g ao je ne​ko​me po​zvo​ni​ti, ali od​lu​či da će ipak biti pa​met​ni​je dođe li
da​nju. Okre​ne se pre​ma »če​tvor​ki« i spa​zi Štu​ku kako mu pri​la​zi po​ka​zu​ju​ći ne​što na kol​ni​ku dva​de​-
se​tak me​ta​r a od zgra​de.
– Tu mu je auto. Ona ze​le​na As​co​na.
– Do​bro, po​g le​dat ćemo As​co​nu – reče on mir​no oče​ku​ju​ći da će i ona poći za njim. Umjes​to
toga, Štu​ka mu se obra​ti mo​le​ći​vim gla​som:
– Gos​po​di​ne, mogu li ja sad ići? Po​ka​za​la sam vam ono što ste tra​ži​li.
– Idi – od​vra​ti on pri​bli​ža​vaj ući se Prin​če​vu autu. Nije više po​g le​dao pre​ma Štu​ki, čuo je samo
brze odje​ke nje​zi​nih pot​pe​ti​ca i znao je da bje​ži pre​ma Treš​nje​vač​kom pla​cu, ra​dos​na što se ipak sret​-
no iz​vuk​la.
Ze​le​na As​co​na bila je par​ki​r a​na is​pod ulič​ne svje​tilj​ke tako da je malo svje​tla pa​da​lo i u nje​zi​nu
unu​traš​njost. Ba​nić iz​va​di no​žić iz dže​pa, ra​zva​li bra​vu i sjed​ne u auto. Znao je da bi net​ko mo​g ao za​-
mi​je​ti​ti kako prč​ka po tu​đem autu, pa se od​lu​či za onu naj​dr​ski​ju pro​val​nič​ku stra​te​g i​ju: otvo​r i vra​ta,
upa​li ra​dio i po​ja​ča ga tako da se ludi rap orio ci​je​lom uli​com.
U autu nije bilo ni​šta za​nim​lji​vo, po​g o​to​vo ne onih stva​r i ko​ji​ma se Princ, čini se, ba​vio. Pro​na​-
šao je ru​ka​vi​ce za vož​nju, one bez vr​ho​va pr​sti​ju, kak​ve više nit​ko ne ku​pu​je i ne nosi, po​tom pa​pi​r ić
od čo​ko​la​de, lo​pa​ti​cu za ski​da​nje leda sa stak​la, ne​ko​li​ko ka​se​ta s ime​ni​ma koja mu ni​šta nisu go​vo​-
ri​la i dru​g e sva​ko​vr​s​ne vo​zač​ke sit​ni​ce. I tada na gu​me​nom pod​nom štit​ni​ku spa​zi zgu​žva​ni pla​vi pa​-
pi​r ić. Po​dig​ne ga i shva​ti da je to ku​ver​ta. Po​ku​ša je iz​r av​na​ti i osje​ti da je tvr​da jer se unu​tra ne​što
na​la​zi​lo. Otvo​r i je i u njoj nađe zgu​žva​nu po​la​r o​id​nu fo​to​g ra​fi​ju, već iz​bli​je​dje​lu od vre​me​na, na ko​-
joj se ipak sa​svim jas​no mo​g ao vi​dje​ti kom​bi obo​jen sme​đim, žu​tim i ze​le​nim ma​skir​nim bo​ja​ma.
Vra​ti sli​ku u ku​ver​tu, a za​tim, pri​je no što će je spre​mi​ti u džep, pri​mi​je​ti da na njoj ne​što piše. Pri​ne​-
se je bli​že i u ra​su​toj žu​toj svje​tlos​ti ulič​ne svje​tilj​ke pro​či​ta sit​na ver​zal​na slo​va. Pi​sa​la je samo jed​na
je​di​na ri​ječ: MOG UL.
 11.

DRU GO JU TRO PO NOV NO JE BILO PO PRI LIČ NO HLAD NO, pa​da​la je kiša i pu​hao vje​tar malo ne​uobi​ča​jen za kraj
ko​lo​vo​za. Po​čeo je onaj ruž​ni​ji dio lje​ta, i Ba​nić je, pri​je no što će iz​i​ći, mo​r ao do​bro pro​mis​li​ti
hoće li uze​ti samo la​g a​nu vje​trov​ku ili će is​pod nje obu​ći i pu​lo​ver. Bilo je već pola de​vet kad ga je
na​zva​la Li​di​ja i za​mo​li​la da se na​ve​čer sva​ka​ko nađu. U nje​zi​nu gla​su nije bilo ni trun​ke ljut​nje i po
tome je znao da je sve već za​bo​r a​vi​la. Vani, pred ra​sko​pa​nim tr​g om, na​išao je na sta​r i​cu s ce​ke​r om
koja je, iako je bilo pri​lič​no hlad​no, ipak bila pre​to​plo odje​ve​na. Ima​la je na sebi ne​što iz​me​đu sta​r e
pe​le​r i​ne i zim​sko​g a ka​pu​ta, a sta​r ač​ka joj je pun​đa bila omo​ta​na vu​ne​nom ma​r a​mom. Od kiše se šti​ti​-
la ki​šo​bra​nom čije su žice va​pi​le za ge​ne​r al​nim po​prav​kom.
– Opros​ti​te, gos​po​di​ne – pre​sret​ne ga sta​r i​ca – ali ov​dje je bio plac. Što su uči​ni​li s njim?
– Ra​sko​pa​li su ga – rav​no​duš​no će Ba​nić. – I tako će valj​da os​ta​ti do je​se​ni.
– Bila sam u bol​ni​ci na Sve​tom Duhu više od dva mje​se​ca. On​dje vam se jako fino jede. Ju​čer
sam sti​g la doma i ni​sam ni zna​la da su na​pra​vi​li ovaj užas. Što ću sad?
– Ima​te tr​ž​ni​cu gore na Dol​cu.
– Znam, ali tamo od​mah na br​zi​nu sve po​me​tu i od​ne​su. .. – la​ko​vjer​no će ona, da bi od​mah
umuk​nu​la, svjes​na valj​da da je nez​nan​cu ot​kri​la pri​r o​du svog za​ni​ma​nja za tr​ž​ni​cu. Za​ci​je​lo je pri​pa​-
da​la onom go​le​mom si​r o​tinj​skom po​kre​tu koji se pre​hra​nju​je po grad​skim tr​ž​ni​ča​ma, tra​že​ći među
ot​pa​ci​ma upo​r ab​ljiv list sa​la​te, ne​do​volj​no tru​lu pa​pri​ku i obre​za​ne vr​ško​ve mla​dog luka. Zna​ju​ći
do​bro da se ja​di​ma svi​je​ta po​je​di​nac ne može us​pješ​no su​prot​sta​vi​ti, Ba​nić joj se pris​toj​no nak​lo​ni i
ode na svo​ju stra​nu.
Pet​na​es​tak mi​nu​ta kas​ni​je bio je već pred ku​ćom koju je Štu​ka oz​na​či​la kao taj​no pre​bi​va​li​šte
Mare i Prin​ca. Mara i Princ, po​mis​li Ba​nić, baš kao nas​lov dje​čje baj​ke iz do​ma​će ba​šti​ne.
Zi​do​vi oko ula​za bili su iša​r a​ni gra​fi​ti​ma i Ba​ni​ću ni​ka​ko nije bilo jas​no kak​ve veze s treš​nje​-
vač​kom klin​ča​di​jom ima​ju nat​pi​si kao što su Salt’n’Pepa, Me​ta​li​ca ili In​ner Cir​cle. Plo​či​ca sa zvon​-
ci​ma i po​pi​som sta​na​r a je​dva se dr​ža​la u svom le​ži​štu i samo na jed​no​me mjes​tu nije bilo pre​zi​me​na.
Bilo je sa​svim jas​no da pri​pa​da upra​vo sta​nu koji ga je za​ni​mao.
Vra​ta zgra​de bila su ot​klju​ča​na i Ba​nić uđe u hod​nik pri​zem​lja, na​šav​ši od​mah vra​ta koja su mo​-
ra​la pri​pa​da​ti sta​nu sa spu​šte​nim re​bre​ni​ca​ma. Kao što je mo​g ao oče​ki​va​ti, ni na tim vra​ti​ma ni​šta
nije pi​sa​lo. Nag​ne se nad špi​jun​ku, ali je unu​tra bio samo ne​pro​zir​ni mrak. Uhva​ti kva​ku i po​ku​ša
otvo​r i​ti vra​ta, ali mu to nije us​pje​lo, čak ni kad ih je dva-tri puta do​bro pro​tre​sao. I baš kad je iz​va​dio
no​žić ne bi li nji​me otvo​r io bra​vu, na su​sjed​nim se vra​ti​ma po​ja​vi de​be​la žena s pre​g a​čom i vik​le​r i​-
ma u kosi. Pro​ma​tra​la ga je lju​ti​to i sum​nji​ča​vo.
– Kaj tu de​la​te? Nema ni​kog doma!
– Vi ste? – okre​ne joj se Ba​nić stro​g o i auto​r i​ta​tiv​no.
– Ko​ba​sić... Ra​vi​joj​la Ko​ba​sić. A tko ste, pro​sim fino, vi?
– Po​li​ci​ja! – odre​že on još od​luč​ni​je. – Ho​će​te li da vam po​ka​žem služ​be​nu is​kaz​ni​cu?
– Is​u​se i Ma​r i​jo! – upla​ši se gos​po​đa Ko​ba​sić. – Ni po​treb​no, ni po​treb​no... A kaj tre​ba​te? Su mo​-
žda ovi tu kaj skri​vi​li?
 – To se još ne zna – reče Ba​nić pa po​la​ko pri​đe upla​še​noj do​ma​ći​ci. – Tko im je iz​naj​mio stan?
– Je, kak se uzme – zbu​ni se Ko​ba​sić​ka. – Praf za praf, ja sam im ga iz​naj​mi​la, jer su moja deca
preš​la u Nje​mač​ku. Ali sam to za​bo​r a​vi​la pri​ja​vit. No su​tra bum to na​pra​vi​la, čas​na reč, drug... gos​-
pon po​li​ca​jac.
– Ni​sam do​šao radi toga.
Gos​po​đi Ko​ba​sić kao da se sva​lio ka​men s leđa, du​bo​ko uz​dah​ne i po​zo​ve Ba​ni​ća na kavu.
– Ne pi​jem kavu na duž​nos​ti! – od​bi​je on, i sam svjes​tan kako je re​kao ve​li​ku glu​post.
– Kaj, ni ka​vi​cu vam ne daju!? O, Bože moj, to je zato da stal​no bu​de​te sprem​ni za te Srbe. Ali i
to bu se sko​r o sre​di​lo. Bute vid​li.
– A kako se zovu ti vaši? Ti ko​ji​ma ste iz​naj​mi​li stan?
Vi​dje​lo se da se gaz​da​r i​ca po​nov​no naš​la na sto muka.
– Ne znam. Doš​li su pri​je tri me​se​ca i pla​ti​li za pola go​di​ne una​pred. U mar​ka​ma. I za​kaj bi ih
onda i pi​ta​la? Mis​lim da se zo​ve​ju Ivi​ca i Ma​r i​ca. Joj, ne! Ona se zove Mara, a on je Ivi​ca... Ne, on se
zove ne​kak čud​no... Kao onaj od one Di​ja​ne iz Lon​do​na kaj se ra​ziš​la od nje​g a jer ju je tu​kel...
– Princ? – po​mog​ne joj on.
– Toč​no tak! Princ. Lepo ime, kaj ne?
– I ot​kad ih nema?
– Pa tak... – za​mis​li se žena s vik​le​r i​ma u kosi. – Jed​no pet​na​est dana. Kol’ko ja znam. Al’ ne vi​-
rim vam ja stal​no i ne kon​tro​li​r am ih...
Ba​nić je bio uvje​r en da ona pri​pa​da oso​ba​ma koje ne​pres​ta​no za​vi​r u​ju i sve ima​ju pod nad​zo​-
rom te da ih, ako ona tako kaže, si​g ur​no nema pet​na​est dana.
– I ne pri​ma​ju po​štu, nit​ko ih ne tra​ži, nit​ko im ne do​la​zi, ne os​tav​lja po​r u​ke...?
– Bil je je​dan! – do​sje​ti se ona, volj​na da po​mog​ne po​li​caj​cu, ne bi li se on što pri​je mak​nuo
odav​de. – Al’ taj im ni pri​ja​tel. Lu​pal je po vra​ti​ma, a kad sam se na​luk​nu​la, po​ku​ša​val je šraf​ci​g e​r om
ot​prt vra​ta. Mo​r a​la sam po​zvat vaše deč​ke. Zna​te, ja s na​šom hr​vat​skom po​li​ci​jom jako do​bro su​r a​đu​-
jem, a tak bum i s vama, sve vam bum rek​la ak’ me, pro​sim fino, ne pri​ja​vi​te kaj sam ove tu za​bo​r a​vi​-
la...
Već po​ma​lo umo​r an od nje​zi​ne ver​bal​ne bu​ji​ce, Ba​nić se vra​ti stro​g om, služ​be​nom tonu.
– I jesu li ga uhi​ti​li?
– Jesu, kak nisu!? Po​ku​šal im je zbri​sat, al’ su ga zgra​bi​li tam prek, kod pi​ce​r i​je. Oti​mal se, al’
su ga brzo sre​di​li.
– Kad se to do​g o​di​lo?
– Tak, pred jed​no... – za​mis​li se ona. – Pa tak, baš neg​de kak su otiš​li, pri​je oko​li dva tjed​na. Zna​-
te, ja si mis​lim, pa sad je leto, deca su mla​da, pak su si​g ur​no preš​li ne​kam na more.
– Ima​te pra​vo – za​mis​li se is​tra​ži​telj. – Ona... ta Mara... ona je zbi​lja na moru.
– No, vi​di​te – za​do​volj​no će gos​po​đa Ko​ba​sić po​nos​na što je nje​zi​na pret​pos​tav​ka bila toč​na. –
A za​kaj ih onda tra​ži​te? Mis​lim, kad zna​te da su na moru.
– Tako... ru​tin​ska pro​vje​r a – pro​mrm​lja Ba​nić os​tav​lja​ju​ći gos​po​đu Ko​ba​sić sret​nu što lju​bo​pit​-
lji​vi po​li​ca​jac ipak od​la​zi.
U je​da​na​est sati, iako je tak​ve po​sje​te iz​bje​g a​vao, ušao je u svoj biv​ši ured, tamo gdje je pri​je pet
go​di​na ra​dio. Na hod​ni​ci​ma je za​te​kao sve nova, mla​da lica, pa se već upla​šio da ni Ko​ma​r a neće naći
na nje​g o​vu mjes​tu. Ali sta​r i drug još iz dav​nih dana bio je u svo​joj sobi i uis​ti​nu se obra​do​vao ugle​-
dav​ši Ni​ko​lu Ba​ni​ća na vra​ti​ma.
– Sjed​ni, sta​r i​no! – ve​se​lio se Ko​mar. – Ho​ćeš li što po​pi​ti?
– Ne – reče Ba​nić sje​da​ju​ći na sto​lac i pro​ma​tra​ju​ći sobu u ko​joj baš ni​šta više nije bilo isto.
Novi na​mje​štaj, nove sli​ke, kom​pju​to​r i, Eric​sso​no​vi te​le​fo​ni, novi me​mo​r an​du​mi...
– Če​kaj, po​zvat ću deč​ke da te vide. Si​g ur​no će se obra​do​va​ti!
– Ma koga ćeš po​zva​ti? – na​smi​je se Ba​nić nje​g o​voj na​iv​nos​ti. – Svi su novi. Od sta​r ih ste os​ta​li
valj​da samo ti, Sti​pe​tić i Vin​ko Do​g an. Sum​njam da bi mi se ije​dan obra​do​vao.
– Pa jest – slo​ži se Ko​mar. – Ali Sti​pe​tić je do​bar ka​dar... Sje​ćaš se, po​čeo je kod tebe.
– Ni​kad nisi znao pro​ci​je​ni​ti lju​de – od​mah​ne Ba​nić ru​kom. – Do​g an je do​bar, iako je ba​r a​ba. A
Sti​pe​ti​ću kao is​tra​ži​te​lju ne bih dao ni da mi uju​tro pod kre​ve​tom tra​ži šla​pe, a ka​mo​li ne​što oz​bilj​ni​-
je.
– Do​bro, do​bro! – po​pu​štao je Ko​mar poz​na​va​ju​ći do​bro pri​ja​te​lje​vu čud​nu na​r av. – Kako je Li​-
di​ja, kako Nika? Reci, ti i Li​di​ja ste još uvi​jek... mis​lim, još uvi​jek ste se​pa​r i​r a​ni, da tako ka​žem...
– Traj​no smo se​pa​r i​r a​ni, da tako ka​žeš... A Nika... luda... na​mje​r a​va na​pus​ti​ti fa​kul​tet i za​pos​li​ti
se.
– A što ćeš, dje​ca kao dje​ca – umi​r i​vao ga je Ko​mar. – Vi​diš, i onaj je moj na​pus​tio fa​kul​tet i za​-
pos​lio se. I, Boga mi, do​bro na​pre​du​je. Već je šef na​bav​nog par​ka...
– E, pa li​je​po. Čes​ti​tam! – reče Ba​nić zna​ju​ći da to što mu je sin »šef na​bav​nog par​ka« za​pra​vo
zna​či da je skla​di​štar.
– Slu​šaj, Ko​mar! – od​lu​či Ba​nić pre​ki​nu​ti taj be​das​ti ver​bal​ni ko​lo​plet. – Ti si moj naj​bo​lji pri​ja​-
telj i svi naši nes​po​r a​zu​mi re​zul​tat su moje za​je​ba​ne na​r a​vi, i za to ti se una​pri​jed is​pri​ča​vam, ako tre​-
ba i za idu​ćih tri​de​set go​di​na. Do​šao sam zbog sa​svim odre​đe​ne, za​pra​vo ko​r is​to​lju​bi​ve na​mje​r e.
Tre​bam tvo​ju po​moć.
Ba​nić iz​va​di pa​pi​r ić i sta​vi ga na stol pred Ko​ma​r a. Na pa​pi​r i​ću je bila adre​sa i da​tum.
– Što s tim? – upi​ta Ko​mar, ko​je​mu je uvi​jek tre​ba​lo dos​ta objaš​nja​va​ti.
– Na toj je adre​si neki tip po​ku​šao pro​va​li​ti u tuđi stan. Žena iz su​sjed​nog sta​na po​zva​la je po​li​ci​-
ju i tip je uhi​ćen. Idi, mo​lim te, do glav​nog kom​pju​to​r a i za​mo​li žen​ske da ti pro​vje​r e. Straš​no mi je
važ​no da do​bi​jem ime tog tipa i nje​g o​vu adre​su.
– Nije po​treb​no, sad smo svi u mre​ži – po​hva​li se Ko​mar i uklju​či kom​pju​tor na sto​lu. – Ali, Ni​-
ko​la, o ovo​me ni​ko​me ni ri​je​či!
– Kao grob! – reče Ba​nić po​di​žu​ći pr​ste kao da pri​se​že.
– Evo ga! – ra​dos​no će Ko​mar. – Taj ac​cess radi ko Bog!
– Ka​kav ac​cess?
– Pro​g ram. Baza po​da​ta​ka. Evo, pri​ve​den je neki Bo​r is Vi​tez, star tri​de​set šest go​di​na, bez za​-
pos​le​nja, na neki na​čin rat​ni ve​te​r an, za​pra​vo biv​ši dra​g o​vo​ljac s Ba​ni​je... i tako da​lje... i tako da​lje...
Na​di​mak mu je Grom.
– Za​što je po​ku​šao pro​va​li​ti?
Ko​mar za​ški​lji i za​g le​da se u zas​lon; vi​dje​lo se da je sla​bi​jeg vida i da mu kom​pju​tor za​da​je po​-
dos​ta pro​ble​ma.
– Za​što ne uz​meš na​o ča​le?
– Nema to veze – pro​mrm​lja Ko​mar. – Iz​vr​s​no vi​dim. Evo, htio je pro​va​li​ti zato što su mu oni
iz​nu​tra bili duž​ni neke nov​ce... ali se is​pos​ta​vi​lo da je po​g ri​je​šio adre​su... od​nos​no da ti koji su mu
duž​ni uop​će ne sta​nu​ju u toj zgra​di.
– I to je sve? – ra​zo​ča​r a​no će Ba​nić. – Što je pos​li​je bilo s njim?
– Ni​šta. Pro​veo je noć u sta​ni​ci, a po​tom je pu​šten...
– Ima li adre​su?
– Na​ža​lost, ne. Tuž​na pri​ča. Ne​za​pos​len i be​skuć​nik. Ali bio je u ZNG-u. Po​ku​šaj po​tra​ži​ti u ko​-
joj od ve​te​r an​skih udru​g a. Mo​žda je član neke od njih.
– Ko​mar, za ovo te vo​dim na ru​čak – reče Ba​nić us​ta​ju​ći.
– Če​kaj malo! – za​us​ta​vi ga Ko​mar. – Ma ovaj je pro​g ram zbi​lja sa​vr​šen! Što sve ne po​ka​zu​je!
Evo, po​g le​daj!
Ba​nić se pri​bli​ži zas​lo​nu i za​vi​r i u plav​kas​tu ma​sku, ali ni​ka​ko nije mo​g ao shva​ti​ti što tu ima
fan​tas​tič​no.
– U ovom tu ma​lo​me me​ni​ju piše da je ju​čer net​ko ula​zio u bazu i tra​žio isti po​da​tak. Vi​diš, čak
ga je i is​prin​tao.
– I što to zna​či?
– To zna​či da se net​ko od na​ših ta​ko​đer za​ni​ma za Bo​r i​sa Vi​te​za.
– Od​lič​no – za​klju​či Ba​nić, pa pri​lič​no ne​za​do​vo​ljan na​pus​ti po​li​cij​sku zgra​du. Na​mje​r a​vao je
pro​na​ći neko zgod​no mjes​to gdje bi mo​g ao ne​što pri​g ris​ti, ali mu je po​zor​nost za​o ku​pi​la gu​žva is​-
pred su​sjed​ne pro​da​va​o ni​ce te​le​vi​zo​r a. Pri​šao je bli​že i pre​ko ra​me​na zna​ti​želj​ni​ka ugle​dao groz​ne
pri​zo​r e što su se vi​dje​li na se​dam ili osam te​le​vi​zij​skih pri​jam​ni​ka: žene koje leže u lok​va​ma krvi,
mr​tav mla​dić pre​sa​vi​jen pre​ko me​tal​ne ogra​de uz ploč​nik, star​čić koji leži i za​po​ma​že po​ka​zu​ju​ći da
mu ne​dos​ta​je ci​je​la pot​ko​lje​ni​ca...
– Što je bilo? – upi​ta mla​di​ća koji je sta​jao is​pred nje​g a.
– Srbi su po​nov​no po​g o​di​li sre​di​šte Sa​r a​je​va – ot​po​vr​ne mla​dić pa plju​ne na ploč​nik i op​su​je.
Već je pao mrak kada je za​us​ta​vio auto is​pred Šum​skog dvo​r a i po​žu​r io kako ga Li​di​ja ne bi
pre​du​g o če​ka​la. Za​ču​do, iako je ve​ći​na lju​di sje​di​la unu​tra, Li​di​ja ga je če​ka​la sje​de​ći u vrt​nom di​je​lu
res​to​r a​na, ogr​nu​ta me​kom bi​je​lom ves​tom čije je ru​ka​ve za​ve​za​la na gru​di​ma. Doš​la je de​se​tak mi​-
nu​ta pri​je nje​g a i već mu je na​r u​či​la pivo. Ot​pio je ne​ko​li​ko gut​lja​ja i po​g le​dao je. Dje​lo​va​la mu je
ne​ka​ko čud​no, ve​če​r as je bilo u njoj neke ne​sva​ki​daš​nje bez​briž​nos​ti, mir​no​će, ne​če​g a što se ne da
opi​sa​ti, ne​če​g a što u nje već dugo, pre​du​g o nije za​mi​je​tio. Za​pra​vo, uči​ni mu se da ga sve ove go​di​ne
ona sve​jed​na​ko voli, ali uvi​jek samo do one gra​ni​ce koja nje​mu od​g o​va​r a. I odjed​nom pri​mi​je​ti da
mu je ne​ka​ko ne​ugod​no, da kri​vi sebe što je nji​hov brak pro​pao, uči​ni mu se da ne​što mora ka​za​ti,
po​pra​vi​ti niz za​blu​da i is​pri​ča​ti se, ali ipak ne ura​di ni​šta nego samo za​pa​li Mar​l​bo​r o.
– Baš sam te pro​ma​tra​la kad si do​la​zio – za​poč​ne ona – i po​ma​lo ti za​vi​dje​la. Još si uvi​jek vrlo
priv​la​čan, oču​vao si li​ni​ju i us​pra​van hod, imaš bore koje na​g la​ša​va​ju tvo​ju mu​žev​nost i sje​di​ne koje
te čine ne​ka​ko mu​dri​jim. Čini mi se da bi se sva​ka klin​ka mo​g la za​lju​bi​ti u tebe. A ja, ja se iz dana u
dan mu​čim s li​ni​jom. Da​nas sam po​je​la sa​la​tu i bif​tek i ni​šta više. Za​što mu​škar​ci iz​g le​da​ju naj​bo​lje u
go​di​na​ma kad žene tako na oči​g led sta​r e?
 – Li​di​ja, udva​r aš li mi to? – upi​ta je on u šali.
Ona se na​smi​je pa se bo​lje umo​ta u svo​ju ši​r o​ku ves​tu.
– Ne udva​r am. Samo ti za​vi​dim. Nije mi jas​no kako us​pi​je​vaš odr​ža​ti du​hov​nu rav​no​te​žu i taj iz​-
gled, tra​že​ći od ži​vo​ta samo dvi​je stva​r i: pivo i Mar​l​bo​r o.
– I džez – do​met​ne on.
– Ah, da! Go​to​vo sam za​bo​r a​vi​la. Crni ma​g o​vi kri​vu​da​ve buke koju ni​kad ni​sam mo​g la ra​zu​-
mje​ti. Reci, bi li me više vo​lio da sam u ži​vo​tu po​ka​za​la više za​ni​ma​nja za Che​ta Ba​ke​r a i Dexte​r a
Yo​un​g a?
– Les​te​r a – is​pra​vi je on, spret​no iz​bje​g av​ši od​g o​vor. Iako mu je ča​sak pri​je bilo dra​g o kad ju je
ugle​dao u mra​ku is​pod sta​r o​g a div​ljeg kes​te​na, sada se već po​čeo vr​po​lji​ti u ple​te​nom stol​cu, po​bo​-
jav​ši se da bi ovaj raz​g o​vor mo​g ao kre​nu​ti u ko​jem od ne​že​lje​nih smje​r o​va. Za tak​vo što ona je bila
pra​va maj​sto​r i​ca.
– Što je s Ni​kom? – upi​ta on pa​le​ći još jed​nu ci​g a​r e​tu. – To je bio raz​log zbog ko​jeg si že​lje​la da
se vi​di​mo.
– Ni​šta oso​bi​to! – od​mah​ne ona ru​kom kao da je ri​ječ o ne​važ​nim stva​r i​ma. – Na​pus​tit će faks,
za​pos​li​ti se i tako... Da​nas po​pod​ne sve mi je is​pri​ča​la. Čis​ti kli​nač​ki ste​r e​o tip. Za​lju​bi​la se u ne​kog
kli​pa​na, ho​da​la s njim tri mje​se​ca i sad ju je os​ta​vio.
– I ja sam to po​mis​lio – reče on, po​ma​lo uvri​je​đen što se Nika pri​je po​vje​r i​la maj​ci, a ne nje​mu.
– Ho​da​li su tri mje​se​ca. To je pri​lič​no dugo, jesu li... znaš, nije ti rek​la?
– Bože, Ni​ko​la – na​smi​je se ona shva​tiv​ši što ga muči. – Pa to je ipak ni​sam mo​g la pi​ta​ti...
– Da, da, jas​no – lup​kao je on pr​sti​ma po sto​lu. – I što ćemo sad? Mis​lim, s njom...
– Ni​šta! Neka radi što želi. Neka na​pus​ti faks, neka se za​pos​li! Sve​jed​no! Do​volj​no je odras​la da
sama do​no​si od​lu​ke. Što god na​pra​vi​la, ima sve šan​se da u ži​vo​tu bude sret​ni​ja od tebe i mene.
 12.

U UDRU ZI INVA LI DA DO MO VIN SKOG RATA bili su po​ma​lo služ​be​ni, ali su ipak po​du​ze​li sve ne bi li pro​naš​li
po​dat​ke o ne​ka​daš​njem rat​ni​ku Bo​r i​su Vi​te​zu. No sve što su us​pje​li bilo je samo nje​g o​vo ime na be​-
sko​nač​no du​g ač​koj lis​ti bo​jov​ni​ka ra​nje​nih u je​sen 1991. U sre​diš​njem kom​pju​to​r u služ​be nije bilo
ni​kak​va tra​g a da se jav​ljao, zah​ti​je​vao ne​što, tra​žio po​moć ili slič​no.
– Po​pri​li​čan je kaos vla​dao 1991., pa nam je još i da​nas ta go​di​na sla​bi​je obra​đe​na od os​ta​lih –
tu​ma​či​la mu je mla​da služ​be​ni​ca kvr​c​ka​ju​ći po tip​kov​ni​ci kom​pju​to​r a. – Bilo je i ra​nje​nih koje nit​ko
nije evi​den​ti​r ao i onih koji se ni​kad nisu ja​vi​li radi os​tva​r i​va​nja kak​vih pra​va. Usto, ako je i bio ra​-
njen, nije nuž​no da je i inva​lid. Si​g ur​ni ste da je inva​lid?
– Ni​sam – ot​po​vr​ne Ba​nić sve​jed​na​ko dr​že​ći ce​du​lju s Vi​te​zo​vim ime​nom. – Si​g u​r an sam samo
da mi tre​ba nje​g o​va adre​sa.
– Po​ku​šaj​te na dru​g o​me mjes​tu. Pos​to​je evi​den​ci​je u ve​te​r an​skim udru​g a​ma, u Mi​nis​tar​stvu
obra​ne, pri Cr​ve​nom kri​žu i dru​g im me​đu​na​r od​nim udru​g a​ma... To je po​pri​li​čan po​sao, tako ve​lik da
bi se pri​vat​ni de​tek​tiv imao čime ba​vi​ti.
– Da, da – za​mis​li se Ba​nić. – A da an​g a​ži​r am ko​je​g a?
– Ako ih uop​će u nas ima – na​smi​je se služ​be​ni​ca.
Za ra​ču​na​lom u Cr​ve​nom kri​žu sje​dio je po​vi​sok mla​dić pra​ve kom​pju​to​r a​ške fi​zi​o no​mi​je, vi​-
so​ka čela, de​be​lih na​o ča​la i gla​ve jako iz​ba​če​ne na​pri​jed, tako da mu je nos go​to​vo do​di​r i​vao zas​lon
mo​ni​to​r a. Pri​mje​nju​ju​ći raz​ne »ma​kro​ko​man​de«, kako je na​zi​vao hi​tro pre​li​je​ta​nje pr​sti​ju pre​ko tip​-
kov​ni​ce, pro​češ​ljao je bazu u svim smje​r o​vi​ma, ali nije na​šao ni​kak​vog Bo​r i​sa Vi​te​za zva​no​g a
Grom. Pred​lo​žio je da ga po​ku​ša po​tra​ži​ti pri​mje​nju​ju​ći naj​ti​pič​ni​je po​g re​ške u pi​sa​nju vlas​ti​tih ime​-
na, pret​pos​tav​lja​ju​ći da je net​ko mo​g ao po​g reš​no utip​ka​ti ime, ali ni ta se po​lu​sat​na pre​tra​g a nije is​-
pla​ti​la.
Naj​ve​ća od ve​te​r an​skih udru​g a ima​la ga je u kom​pju​to​r u, ali je on​dje bila na​ve​de​na nje​g o​va da​-
ru​var​ska adre​sa, gdje je ži​vio do sa​mog rata. Da je adre​sa pras​ta​r a, dalo se za​klju​či​ti i po tome što je
uli​ca no​si​la ime ne​kak​vo​g a voj​vo​đan​skog kor​pu​sa ili bri​g a​de.
– Na​ža​lost, ne mogu vam po​mo​ći – sa​žal​no je ka​za​la krup​na pla​vu​ša po​kraj čije se tip​kov​ni​ce
na​la​zio na​po​la po​je​den sen​dvič. – Po​ku​šaj​te neg​dje drug​dje.
Ima li još koje mjes​to gdje ni​sam bio, mis​lio je Ba​nić na rubu oča​ja. Sat na zidu po​ka​zi​vao je
pola dva: u tra​že​nju je pro​veo pu​nih šest sati, a da sada nije bio pa​met​ni​ji ni za je​dan po​da​tak o Vi​te​-
zu.
Dje​voj​ka koja je ra​di​la za kom​pju​to​r om do pla​vu​še sa sen​dvi​čem, za​ci​je​lo ne​što mla​đa, ali pri​-
lič​no raz​r o​ka, dig​ne pr​ste s tip​kov​ni​ce i po​g le​da pre​ma ko​le​g i​ci.
– Biba, ako sam do​bro čula, tra​ži​te Bo​r i​sa Vi​te​za?
Pla​vu​ša, ko​joj je sad Ba​nić znao i ime, okre​ne se i po​t​vrd​no kim​ne gla​vom.
– Gos​po​di​nu tre​ba adre​sa. Za​što pi​taš? – reče Biba.
– Zato što su ga neki dan tra​ži​li. Prvo je bio ne​ka​kav vi​so​ki u ci​vi​lu, ina​če dje​lat​nik Mup-a, a oko
pod​ne na​zva​li su iz Doma za nez​bri​nu​tu dje​cu...
 Ba​nić živ​ne pa se uple​te u raz​g o​vor.
– Iz kak​vog doma?
– Pa rek​la sam vam. Iz Doma za nez​bri​nu​tu dje​cu u Lo​vra​nu. Tra​ži​li su po​dat​ke o rad​nom od​no​-
su, pri​ma​nji​ma ili ne​što slič​no... ali im ni​sam mo​g la po​mo​ći.
– A za​što im je to tre​ba​lo? – za​ni​ma​lo je is​tra​ži​te​lja.
– Zato što je u tom domu Vi​te​zo​va ma​lo​dob​na kći.
– Rek​li ste u Lo​vra​nu! – za​ma​lo će ve​se​lim gla​som Ba​nić, pa, os​tav​lja​ju​ći ce​du​lji​cu s Vi​te​zo​vim
ime​nom na pul​tu is​pred Bibe, brzo iz​i​đe iz zgra​de.
Pre​sko​čiv​ši ru​čak, u pola tri za​us​ta​vio je auto is​pred treš​nje​vač​ke zgra​de u ko​joj su do pri​je dva
tjed​na ži​vje​li Mara i ne​poz​na​ti mla​dić ko​je​g a su svi zva​li Princ. Dva​de​se​tak me​ta​r a od kuće, na onom
is​to​me mjes​tu, još je uvi​jek sta​ja​la ured​no par​ki​r a​na ze​le​na As​co​na. Ba​nić uđe u zgra​du na​da​ju​ći se
da će gos​po​đa Ko​ba​sić ovaj put ma​nje do​sa​đi​va​ti. Jas​no, mora da ga je ugle​da​la čim je za​us​ta​vio
auto, pa ga je do​če​ka​la vi​r e​ći kroz od​škri​nu​ta vra​ta. Uis​ti​nu je bila jed​na od onih groz​nih oso​ba ko​ji​-
ma malo što pro​mak​ne. Či​ta​ju​ći o ratu što se vo​dio na ovim pros​to​r i​ma i u su​sjed​noj Bos​ni, na​išao je
na broj​ne re​por​ta​že o tome kako su po​je​di​ne pos​troj​be iz​ne​na​di​le one ne​pri​ja​telj​ske, kako se net​ko
ušu​ljao neg​dje ili kri​o mi​ce pro​šao kroz ne​pri​ja​telj​ske crte. Da su na stra​žar​ska mjes​ta i pro​ma​trač​ke
čuke pos​tav​lja​li gos​po​đe Ko​ba​sić​ke, to se ni​kad ne bi do​g o​di​lo.
– Kaj ste opet doš​li? – javi mu se ona vi​r e​ći s pra​g a. – Ne​ma​te sre​će, još se nisu vr​nu​li s mora.
Za​uzev​ši po​nov​no stav stro​g o​g a i od​luč​nog po​li​caj​ca, Ba​nić br​zim ko​r a​kom pri​đe Ko​ba​sić​ki​-
nim vra​ti​ma i pri​pri​je​ti joj pr​stom.
– Opet ih nis​te pri​ja​vi​li! U stal​nom ste ra​sko​r a​ku sa za​ko​nom, tako da bi vaša neo​d​g o​vor​nost
mo​g la za​vr​ši​ti i su​za​ma! Ja ću malo po​g le​da​ti po sta​nu, a vi se vra​ti​te svom gu​la​šu.
– Kak zna​te da ku​ham gu​laš? – za​ču​di se Ko​ba​sić​ka nje​g o​voj vi​do​vi​tos​ti.
– Osje​ti se mi​r is već od Treš​nje​vač​kog pla​ca. Haj​de, unu​tra! I o ovo​me ni​ko​me, ali ni​ko​me, ni
ri​je​či!
– Šu​ti​la bum kak za​li​ve​na – reče ona pre​kri​živ​ši se, prem​da je Ba​ni​ću bilo jas​no da će već su​tra
bar po​lo​vi​ca Treš​njev​ke zna​ti što se ov​dje zbi​lo.
Zna​ju​ći da baba više neće iz​la​zi​ti na hod​nik, Ba​nić iz​va​di no​žić i pri​mi​je​ni vje​šti​nu ko​joj su ga
na​uči​li oni što ih je ne​koć, dok je još ra​dio u »na​r od​noj mi​li​ci​ji«, hva​tao i uhi​ći​vao zbog raz​li​či​tih
pro​val​nih ne​dje​la. Ne pos​to​je ne​ko​r is​na zna​nja i ni​kad ne znaš kada će ti koje od njih za​tre​ba​ti, mis​lio
je dok je bra​va po​la​ko po​pu​šta​la. Ušao je, za​tvo​r io za so​bom vra​ta i odah​nuo, za​do​vo​ljan što je ko​-
nač​no na mjes​tu na ko​je​mu je nje​g o​va biv​ša šti​će​ni​ca Mara vje​r o​jat​no pro​ve​la po​dos​ta vre​me​na.
Stan je bio ma​len, imao je samo jed​nu sobu, ove​ću ku​hi​nju i malu ku​pa​o ni​cu. Zna​ju​ći da nije pa​-
met​no po​di​za​ti re​bre​ni​ce, Ba​nić uđe u sobu i upa​li svje​tlo. Sta​r in​ski dr​ve​ni kre​vet nije bio pos​prem​-
ljen, pre​ko zgu​žva​ne deke le​ža​la je ne​ured​no od​ba​če​na mu​ška pi​dža​ma, a na jas​tu​ku otvo​r e​ni ma​g a​-
zin s fo​to​g ra​fi​ja​ma auto​mo​bilâ. Su​de​ći po sve​mu, u nje​mu je po​s​ljed​nji put spa​va​la samo jed​na oso​-
ba, naj​vje​r o​jat​ni​je mu​ška​r ac. U pla​ka​r u je bilo ne​što mu​ške odje​će, a na sto​lu ne​ko​li​ko zgu​žva​nih
kuna, nož na opru​g u i čaša s tra​g om cr​nog vina. Pre​ko stol​ca je bila pre​ba​če​na ma​ji​ca s lo​g o​ti​pom
sku​pi​ne Black Sa​bath, a na tam​noj ko​mo​di ci​g ar​špic i pe​pe​lja​r a puna opu​ša​ka bez fil​tra. Ba​nić se za​-
gle​da u pe​pe​lja​r u, po​dig​ne je i po​mi​r i​ši, ali osim mi​r i​sa iz​g o​r je​la du​ha​na, ni​šta dru​g o nije mo​g ao
osje​ti​ti. Na zidu je bilo po​vje​ša​no dos​ta sta​r in​skih vjer​skih sli​či​ca i ma​njih go​ble​na koji su, kao i na​-
mje​štaj, mo​r a​li pri​pa​da​ti sta​no​dav​ki, gos​po​đi Ko​ba​sić, a među nji​ma, kao uoč​ljiv kon​trast, sta​jao je
čav​li​ći​ma pri​bi​jen pos​ter sred​nje ve​li​či​ne na ko​je​mu je bio cr​nac s gi​ta​r om. U do​njem di​je​lu pos​te​r a,
oči​to is​trg​nu​to​g a iz ne​kog od ča​so​pi​sa za mla​dež, pi​sa​lo je Prin​ce. Is​pod pos​te​r a na​la​zi​la se po​li​ca
koja je ne​koć naj​vje​r o​jat​ni​je pri​pa​da​la ono​me što na selu zovu psi​ha, samo što iz​nad nje nije bilo ve​-
li​kog zr​ca​la. Na po​li​ci je sta​ja​lo ne​ko​li​ko vrlo ruž​nih pred​me​ta od gru​be, crne ke​r a​mi​ke koje je si​-
gur​no iz​r a​dio ano​nim​ni ki​par ama​ter. Je​dan je pred​met imao oblik svi​jeć​nja​ka, dru​g i loše obra​đe​nog
kri​ža, a tre​ći je pod​sje​ćao na krat​ko kra​ljev​sko žez​lo. Na cr​noj gla​zu​r i pred​me​ta bile su is​cr​ta​ne ne​-
pra​vil​ne šare što su pod​sje​ća​le na ure​se s na​r od​nih noš​nji. Ba​nić uzme svi​jeć​njak i po​g le​da mu pod​-
nož​je na ko​je​mu je po​nos​ni autor bi​je​lom bo​jom na​pi​sao ime i go​di​nu: J. Anić, 1990. Iako se u ki​par​-
stvo nije ni naj​ma​nje ra​zu​mio, Ba​nić s pre​zi​r om vra​ti svi​jeć​njak na nje​g o​vo mjes​to, pri​mi​je​tiv​ši pri​-
tom da je i na os​ta​lim ar​te​fak​ti​ma isti pot​pis i ista go​di​na.
U ku​pa​o ni​ci je tiho tek​la voda iz ne​do​volj​no za​tvo​r e​ne sla​vi​ne, pok​lo​pac školj​ke bio je po​dig​-
nut, a za​vje​sa na tuš-kadi po​ki​da​na. Na stak​le​noj po​li​ci iz​nad umi​va​o ni​ka bilo je ne​što jef​ti​ne mu​ške
koz​me​ti​ke, jed​no​krat​nih no​ži​ća za bri​ja​nje, en​g le​ski šam​pon za kosu, pa​ke​tić pre​zer​va​ti​va i dvi​je-tri
bo​či​ce žen​skog par​fe​ma. Pre​ko kro​mi​r a​nog dr​ža​ča bio je pre​ba​čen ve​li​ki ruč​nik ka​kav se može vi​-
dje​ti na pla​ža​ma i ru​ži​čas​te žen​ske ga​ći​ce. Sve u sve​mu, obič​no, pro​sječ​no i ne​dos​tat​no za bilo kak​ve
za​ključ​ke.
Ba​nić je znao da je dro​g a, ko​jom je Princ po sve​mu su​de​ći tr​g o​vao, ako je uop​će i bila u sta​nu,
neg​dje do​bro skri​ve​na. Ali nije imao vre​me​na za po​drob​no pre​tra​ži​va​nje najs​kro​vi​ti​jih ku​ta​ka niti ga
je to uop​će za​ni​ma​lo.
Uđe po​tom u ku​hi​nju i upa​li svje​tlo. Pros​to​r i​ja je bila tako čis​ta i ured​na da je od​mah shva​tio
kako se tu, osim kave, ni​šta dru​g o nije ku​ha​lo. Na​ime, na plin​skom se šted​nja​ku na​la​zi​la praz​na dže​-
zva od va​tros​tal​nog stak​la, a do nje li​men​ka go​to​vo puna cr​nog pra​ha. U zid​nim po​li​ca​ma nije bilo
ni​kak​va po​su​đa, a sla​vi​na iz​nad su​do​pe​r a bila je ne​is​prav​na. Pre​ko sto​li​ća za koji je mo​g lo sjes​ti dvo​-
je lju​di bio je pre​ba​čen bi​je​li stol​njak s cr​ve​nim šes​tin​skim ukra​si​ma, a is​pod sto​la, uza sam zid, le​-
žao je ve​li​ki Mag​num s pri​g u​ši​va​čem na ci​je​vi. Ba​nić se sag​ne i pru​ži ruku pre​ma re​vol​ve​r u, ali se
ipak pre​do​mis​li. Duh po​li​cij​skog in​s​pek​to​r a, koji je još uvi​jek ti​njao neg​dje u nje​g o​voj nu​tri​ni, nije
mu do​pu​štao da na tako glup na​čin upro​pas​ti dra​g o​cje​ne do​ka​ze. Od​lu​či os​ta​vi​ti re​vol​ver da na is​to​-
me mjes​tu do​če​ka po​li​ci​ju; on iona​ko s dak​ti​lo​skop​skim na​la​zi​ma ne bi imao što ra​di​ti. Ali ako je re​-
vol​ver tu, po​mis​li, gdje je onda leš, prem​da nije bilo nuž​no da uz sva​ki re​vol​ver na ovo​me svi​je​tu ide
i po je​dan leš! Za​pra​vo, da je leša i bilo, mis​lio je da​lje, na​kon pet​na​est dana od nje​g a bi se ši​r io tako
ne​pod​noš​ljiv smrad da bi to oko​li​na mo​r a​la za​mi​je​ti​ti.
Ve​lik dio ku​hi​nje za​uzi​ma​la je go​le​ma tris​to​li​tar​ska škri​nja za du​bo​ko za​mr​za​va​nje, po čemu se
dalo za​klju​či​ti da su oni koji su tu ži​vje​li pri​je Prin​ca i Mare bili ne​po​prav​lji​vi žde​r a​či mesa i dru​g e
za​mrz​nu​te hra​ne. Mo​tor škri​nje tiho je i rav​no​mjer​no preo, kon​trol​ne su lam​pi​ce svi​je​tli​le, i Ba​ni​ću
se odjed​nom uči​ni sum​nji​vim to što škri​nja u ku​hi​nji lju​di koji uop​će ne ku​ha​ju nije is​klju​če​na. Po​-
dig​ne sto​g a nje​zin pok​lo​pac.
U škri​nji se, čud​no sklup​čan, na​g u​r an za​pra​vo, na​la​zio po​sve za​le​đen leš go​log mu​škar​ca. Po​je​-
di​ni su mu di​je​lo​vi ti​je​la bili pre​kri​ve​ni sit​nim le​de​nim pra​hom, gla​va mu je bila okre​nu​ta na​g o​r e,
pre​ma pok​lop​cu, a tupe stak​las​te oči du​bo​ko smrz​nu​tog po​koj​ni​ka kao da su upor​no zu​r i​le u Ni​ko​lu
Ba​ni​ća. Na čelu mu je bilo mno​g o tam​nih gru​di​ca leda, i Ba​nić od​mah shva​ti da je to mjes​to kroz
koje je pro​šao me​tak. Za​is​ta neo​bi​čan na​čin spre​ma​nja po​koj​ni​ka, po​mis​li is​tra​ži​telj nad pri​zo​r om
čija je gro​zo​ta bila uma​nje​na nje​g o​vom bi​zar​noš​ću.
– To je, dak​le, Princ – iz​us​ti tiho, prem​da je znao da je ta​kav za​klju​čak mo​žda pre​ura​njen.
Za​tim na dnu škri​nje ne​što za​s​vje​tlu​ca, ne​što što nije bio led. Kroz usku pu​ko​ti​nu Ba​nić te​škom
mu​kom pro​g u​r a ruku, na​pi​pa hla​dan pred​met i iz​vu​če ga. Bio je to kro​mi​r a​ni klju​čić čiji je gor​nji
ba​ke​lit​ni ili plas​tič​ni dio bio slom​ljen. I to je ne​što, po​mis​li, spre​ma​ju​ći klju​čić u straž​nji džep tra​pe​-
ri​ca. Za​tim od​mah spus​ti pok​lo​pac škri​nje i rup​či​ćem obri​še znoj s čela. Vra​ti se u sobu i na podu po​-
kraj ko​mo​de spa​zi te​le​fon​ski apa​r at. Sjed​ne na par​ket, nas​lo​ni se na zid, okre​ne dva bro​ja što pri​pa​da​-
ju po​li​ci​ji i oba​vi​jes​ti ih o treš​nje​vač​koj adre​si na ko​joj mogu naći li​jep, do​bro oču​van i du​bo​ko za​-
mrz​nut leš.
– Kak​ve su to ble​sa​ve šale? – de​r ao se de​žur​ni po​li​ca​jac. – Tko ste vi?
– Ne mo​r a​te žu​r i​ti, on može još dugo iz​dr​ža​ti ova​ko ! – od​bru​si mu Ba​nić pa spus​ti slu​ša​li​cu.
Zna​ju​ći da će za če​t​vrt sata stan biti pre​plav​ljen po​li​ci​jom, iz​i​đe na hod​nik, za​tvo​r i vra​ta i, ne
jav​lja​ju​ći se do​sad​noj ku​ćev​las​ni​ci, na​pus​ti zgra​du.
Sti​g av​ši kući, shva​ti da da​nas neće moći ru​ča​ti iako od ju​čer nije ni​šta po​jeo. Po​pi​je pola boce
piva, raz​miš​lja​ju​ći o tome kako se stva​r i sve više za​pet​lja​va​ju. Princ, sa​svim si​g ur​no, nije bio taj koji
je ubio Maru. I nje​g a i nju ubio je net​ko tre​ći, prem​da su ih mo​g le ubi​ti i dvi​je oso​be. Za​pa​li ci​g a​r e​tu
za​r i​ču​ći se da da​nas više neće mis​li​ti ni na Maru ni na Prin​ca. Ra​di​je pri​đe te​le​fo​nu i na​zo​ve
989, gdje su mu od​mah dali te​le​fon​ski broj lo​vran​skog Doma za nez​bri​nu​tu dje​cu. Drh​ta​vim pr​-
sti​ma okre​ne de​vet bro​je​va i do​bi​je dom či​joj se po​mo​ći na​dao. Oni su zna​li sve što ga je tog tre​na
za​ni​ma​lo. Vi​te​zo​va šes​to​g o​diš​nja kći bila je nji​ho​va šti​će​ni​ca, zva​la se So​nja i otac ju je pri​lič​no re​-
do​vi​to po​sje​ći​vao. A otac, Bo​r is Vi​tez, kako su mu rek​li, tre​nu​tač​no je sta​no​vao kod neke žene u Gre​-
ben​g rad​skoj uli​ci. Zna​li su čak i ulič​ni broj.
 13.

RANO UJU TRO PO ČE LA JE PA DA TI KIŠA, za nje​zi​nim ti​him ro​mi​nja​njem za​ču​la se i buka gra​đev​nih stro​je​va
koji su uni​šta​va​li Bri​tan​ski trg, a po​tom je us​li​je​di​lo i ono naj​g las​ni​je – snaž​na eks​plo​zi​ja koja je uz​-
dr​ma​la ci​je​lu zgra​du. Ba​nić sko​či iz kre​ve​ta, na​vu​če hla​če i iz​ju​r i van. Ci​je​li pro​laz kina Apo​lo bio je
u gus​tom obla​ku pra​ši​ne, is​pred Pa​ko​ve sobe bilo je mno​g o šute i ot​pa​lih ci​g a​la, a ok​vir nje​g o​va
pro​zo​r a le​žao je na dru​g oj stra​ni, is​pod pla​ka​ta za fil​mo​ve koji su tek do​la​zi​li. Ubr​zo se i Pako po​ja​-
vi na pro​zo​r u, pre​ko​r a​či ono malo zida što je os​ta​lo i kroz oblak pra​ši​ne kre​ne pre​ma Ba​ni​ću. Bio je
crn u licu, ko​šu​lja mu je bila po​de​r a​na, a ma​lje na gru​di​ma spa​lje​ne.
– De​tek​tiv, si vi​del, bile su pra​va roba! Sam ti re​kel?
– Što to? – za​ču​di se Ba​nić nje​g o​voj smi​r e​nos​ti.
– Pe​tar​de! Uop​će nisu bile prev​laž​ne. Osu​šil sam ih u roru, a onda sam ih išel is​pro​bat. Jed​na mi
je pala u...
– Is​u​se! – za​va​pi Ba​nić za​pa​njen Pa​ko​vom lu​doš​ću. – Što će reći vlas​ni​ca?
– Zato sam baš i kre​nul k tebi – mir​no će on. – Na​ime, si​tu​aci​ja se tak za​kom​pli​ci​r a​la da bum pak
mo​r al na par dana u ile​g a​lu. Daj se ti malo za​uz​mi kod sta​r e da mi ne da nogu. Oba smo neo​že​nje​ni,
al’ na tebe ne​kak bo​lje gle​da. Buš?
– Do​bro, do​bro – pro​mrm​lja Ba​nić, koji je već znao što to zna​či »za​uze​ti se kod sta​r e«. Mo​r at će
uga​đa​ti bo​g a​toj usi​dje​li​ci, hva​li​ti joj fri​zu​r u, ten i novi kos​tim, pla​ti​ti po​pra​vak zida i pro​zo​r a, pa čak
i za​o s​ta​lu sta​na​r i​nu, a onda, kad sve bude sre​đe​no, kad po​tro​ši more love, doći će Pako iz ile​g a​le i
reći: »Čuj, sta​r i, kaj bi mi mo​g el ule​tit s jed​no sto do dves​to ma​r a​ka, na​šel sam tipa kaj za ba​g a​te​lu
pro​da​je pe​de​set ko​ma​da knji​g e Bilo je čas​no ži​vje​ti s Ti​tom. Znaš, ima dost ko​mu​nja​r a koji bi to pla​ti​-
li su​him zla​tom. Imaš dva​de​set pos​to!«
– Sta​r i si drug! – ve​se​lo će Pako, pa se vra​ti u svo​ju sobu da uzme stva​r i koje su mu po​treb​ne za
ne​ko​li​ko dana ži​vo​ta u »ile​g a​li«.
Ku​ći​ca u Gre​ben​g rad​skoj dje​lo​va​la je kao upri​zo​r e​na po​vi​jest za​g re​bač​ke pe​r i​fe​r i​je. Ima​la je
dr​ve​nu ogra​du, malo dvo​r i​šte sa za​pu​šte​nim trav​nja​kom, pra​zan ko​ko​ši​njac i ne​r a​van krov s mno​g o
pro​pa​lih cre​po​va koje je net​ko za​mi​je​nio če​t​vr​tas​tim ko​ma​di​ma lima. Žbu​ka s kuće na mno​g im je
mjes​ti​ma ot​pa​la, tako da se tu vi​dje​la gola ci​g la, ok​vi​r i na pro​zo​r i​ma bili su sa​svim olju​šte​ni, a po​je​-
di​na su raz​bi​je​na stak​la bila za​mi​je​nje​na de​be​lim kar​to​ni​ma. Iako je dje​lo​va​la ne​ka​ko iz​van vre​me​na
i pros​to​r a, ipak se na Treš​njev​ci mo​g lo pro​na​ći još tak​vih zda​nja što su po​bu​đi​va​la nos​tal​g i​ju, ali i
tugu.
Ni​ko​la Ba​nić otvo​r i dvo​r iš​na vra​ta i pre​ko no​g os​tu​pa od ulek​nu​te ci​g le pri​je​đe onih ne​ko​li​ko
ko​r a​ka što su ga di​je​li​li od ula​za u troš​nu ku​ći​cu. U pro​r ez vra​ta bio je za​tak​nut kar​ton​čić na ko​je​mu
je pi​sa​lo: Vra​ća​mo se za pol sata. Već na prvi po​g led Ba​ni​ću se taj ne​vje​šti rad​nič​ki ru​ko​pis uči​ni ne​-
ka​ko poz​na​tim, a po​tom se od​mah i do​sje​ti: ista je ruka vje​r o​jat​no na​pi​sa​la i pri​je​te​će po​r u​ke koje je
pri​mao Va​le​r i​jan Man​dić.
Ba​nić sta​ne pod malu nad​streš​ni​cu, za​pa​li ci​g a​r e​tu i od​lu​či pri​če​ka​ti Bo​r i​sa Vi​te​za.
I uis​ti​nu, do​šao je već na​kon pet​na​es​tak mi​nu​ta u prat​nji vi​so​ke, mr​ša​ve žene koja je ima​la ne​-
ured​nu kosu i jed​nos​tav​nu si​r o​tinj​sku ha​lji​nu kak​va se, valj​da, još je​di​no može do​bi​ti u cen​tri​ma za
hu​ma​ni​tar​nu po​moć. Ali una​toč svo​je​mu pro​sječ​nom, ne​za​nim​lji​vom iz​g le​du, ima​la je ve​li​ke ži​vah​ne
pla​ve oči koje su pa​met​no gle​da​le su​g o​vor​ni​ka. Vi​tez i Ba​nić po​g le​da​li su se po​g le​dom lju​di koji se
ot​pri​je zna​ju. Na​ime, Bo​r is Vi​tez bio je čo​vjek koji je one ve​če​r i u In​ter​con​ti​nen​ta​lu ona​ko dr​sko
ukrao tor​bi​cu Mare Man​dić i spret​no no​ka​uti​r ao nje​zi​na ho​mo​sek​su​al​nog pra​ti​o ca.
Osje​ća​ju​ći, valj​da, da je Ba​ni​će​va na​zoč​nost važ​na, Vi​tez mu otvo​r i vra​ta i pus​ti ga u skrom​ni
dom.
– Čija je ovo kuća? – upi​ta is​tra​ži​telj čim je sjeo za stol od gru​bih je​lo​vih da​sa​ka na ko​je​mu nije
bilo ni​kak​va stol​nja​ka.
– Moja – reče žena. – Za​pra​vo, moje bake. Bo​r is živi sa mnom tri mje​se​ca. Ot​ka​ko smo se upoz​-
na​li. A za​što ga tre​ba​te?
– Viš​nja, mo​lim te, ne go​vo​r i umjes​to mene! Pu​no​lje​tan sam! – gru​bo će Bo​r is, u či​jim se ri​je​či​-
ma ću​tje​la pri​je​ka na​r av.
Ba​nić iz​va​di iz dže​pa kar​ton​čić na ko​je​mu je pi​sa​lo »Vra​ća​mo se za pol sata« i tut​ne ga do​ma​ći​-
nu pod nos.
– Sva​ki bi sud​ski gra​fo​log u tren oka us​t​vr​dio da je ovaj ru​ko​pis iden​ti​čan ono​me ko​jim su pi​sa​-
ne ucje​nji​vač​ke pri​jet​nje Va​le​r i​ja​nu Man​di​ću. I to bi bilo sa​svim dos​tat​no da se ono​g a tko je to pi​sao
uhi​ti i op​tu​ži za ucje​nu i uboj​stvo.
Vi​te​zo​vo se lice za​mrz​ne od iz​ne​na​đe​nja. On us​ta​ne, iz vi​tri​ne sta​r in​skog kre​den​ca iz​va​di bocu
ra​ki​je i dvi​je ča​ši​ce u kak​vi​ma se ina​če pro​da​je senf. Jed​nu sta​vi is​pred Ba​ni​ća, dru​g u is​pred sebe.
– Bo​r is nije ni​ko​g a ubio... – ti​him će gla​som žena. – On ne bi trav​ku zga​zio. Samo kad bis​te ga
bo​lje poz​na​va​li...
– Viš​nja, ušu​ti! – iz​de​r e se Bo​r is, pa iz​li​je ra​ki​ju u grlo po​kre​tom ko​jim se baca voda u mi​je​ša​li​-
cu. – Vi nis​te po​li​ca​jac? – pro​mrm​lja, gle​da​ju​ći u Ba​ni​ća koji nije ni tak​nuo svo​ju ča​ši​cu ra​ki​je.
– Ni​sam. Ali ako odem na po​li​ci​ju i is​pri​čam sve što znam, po​s​lje​di​ce za vas bit će iste kao i da
je​sam. Re​ci​te mi, po​ku​ša​li ste pro​va​li​ti u Ma​r in stan kako bis​te doš​li do nje​zi​nih sit​ni​ca i nji​ma pot​-
kri​je​pi​li oz​bilj​nost ucje​nji​vač​kog pi​sma? Iz is​tih ste joj raz​lo​g a ukra​li i tor​bi​cu?
– Da – priz​na tiho Bo​r is, zna​ju​ći valj​da da tom čo​vje​ku nema što la​g a​ti, da je ot​kri​ven te da ga
još samo is​ti​na može spa​si​ti.
– A za​što ste to ra​di​li? Mis​lim, za​što ste uz pi​sma stav​lja​li ukos​ni​ce, gum​be i što ja znam... Tko
vam je dao tu ide​ju?
– Vi​dio sam to u jed​nom fil​mu.
– Bez veze! – na​smi​je se Ba​nić. – Ni​kad ne smi​je​te ži​vot pri​la​g o​đa​va​ti ono​me što vi​di​te u kinu.
– Vi​dje​li smo i na te​le​vi​zi​ji – umi​je​ša se Viš​nja, a on je ovaj put ne uko​r i.
– Do​bro, sve mi je jas​no. To što ste ra​di​li straš​no je glu​po, ali ipak dojm​lji​vo. Tra​ži​li ste dva​de​-
set ti​su​ća ma​r a​ka. Va​le​r i​jan Man​dić mi je re​kao kako je dva puta do​la​zio na naz​na​če​no mjes​to s nov​-
cem, ali mu se nit​ko nije ja​vio.
– Znam da je do​la​zio... – tiho će Bo​r is do​li​je​va​ju​ći si ra​ki​ju. Dok je pri​no​sio ča​ši​cu us​ti​ma, ruke
su mu drh​ta​le, ali se Ba​ni​ću či​ni​lo da bi mu bez ra​ki​je drh​ta​le još jače.
– Za​što mu se nis​te ja​vi​li? Za​što nis​te uze​li taj no​vac?
Bo​r is se ra​sr​di, po​g le​da Viš​nju u oči kao da od nje oče​ku​je po​moć, a onda dla​nom ras​pa​li po
sto​lu tako jako da su se od udar​ca pre​vr​nu​le i boca i čaše.
 – To je zato što sam ta​kav je​be​ni čo​vjek! Ne mogu si po​mo​ći, ne mogu si po​mo​ći!
Ba​ni​ću se čak uči​ni da će se taj snaž​ni tip ras​pla​ka​ti, ali se on ipak ne​ka​ko smi​r i, po​dig​ne brzo
bocu i ča​ši​ce, pa nas​ta​vi.
– Bio sam si​g u​r an da će mi us​pje​ti. S pra​vom sam od​luč​noš​ću na​pi​sao sva ta pi​sma, do​šao do
sit​ni​ca koje su pri​pa​da​le ga​do​voj kće​r i, a onda kad bi tre​ba​lo uze​ti no​vac... e, onda se u meni neki
vrag po​bu​nio, pa bih se pi​tao: tre​bam li..., smi​jem li to ja..., neće li mi se to osve​ti​ti...?
– Pri​je tje​dan dana, dak​le onog dana kad je Mara ubi​je​na – poč​ne Ba​nić pra​te​ći nje​g o​ve re​ak​ci​je
– gdje ste bili?
On se za​mis​li, po​g le​da u strop kao da u sebi ra​ču​na, pa po​tom od​g o​vo​r i:
– U Ri​je​ci. Išao sam kće​r i u Lo​vran.
– Zna​či, mo​g li ste li​je​po skok​nu​ti do Cre​sa i ubi​ti je...
– Ubi​ti je!? – sko​či Vi​tez. – Ali za​što bih to uči​nio? Imao sam raz​lo​g a da uz​mem no​vac nje​zi​na
oca... ali da bih je ubio... pa to je pre​vi​še! Gos​po​di​ne, ja sam iona​ko tu be​das​tu ide​ju de​fi​ni​tiv​no na​-
pus​tio.
I Ba​ni​ću se uči​ni da Vi​tez ima pra​vo. Tâ on je, po sve​mu su​de​ći, bio še​prt​lja, sa​svim nes​po​sob​na
za ona​ko so​fis​ti​ci​r a​no uboj​stvo.
– Mo​žda – raz​miš​ljao je na​g las is​tra​ži​telj – mo​žda je i tako, ali bu​di​te uvje​r e​ni da po​li​ci​ja neće
po​ka​za​ti ovo​li​ko ra​zu​mi​je​va​nja ko​li​ko po​ka​zu​jem ja...
– Ako vi nis​te po​li​ca​jac – upi​ta Viš​nja, koja je sve vri​je​me mir​no sje​di​la ruku pre​kri​že​nih u kri​lu
– tko ste onda?
– Obi​čan pri​vat​ni is​tra​ži​telj koji radi za ho​no​r ar i nema ni​kak​vih ov​las​ti. Unaj​mio me stric po​-
koj​ne Mare da po​ku​šam pro​na​ći nje​zi​na ubo​ji​cu i neke obi​telj​ske dra​g o​cje​nos​ti.
Po praz​nom Bo​r i​so​vu po​g le​du od​mah se vi​dje​lo da on ne zna ni za kak​ve dra​g o​cje​nos​ti. Je​di​no
što je znao bio je taj dje​ti​nje na​ivan plan zbog ko​je​g a se sada gor​ko ka​jao.
– Ako nis​te po​li​ca​jac – nas​ta​vi Viš​nja – zna​či da ga ne mo​r a​te pri​ja​vi​ti. Bilo bi straš​no kad bis​te
ga pri​ja​vi​li. On više ni​kad ne bi do​bio skr​b​niš​tvo nad So​njom, a to bi ga ubi​lo. A bez svo​je kće​r i neće
moći ži​vje​ti.
Bo​r is je šu​tio, a u oči​ma kao da su mu se cak​li​le suze, ili je to bio samo sjaj ka​kav zna iz​a​zva​ti
al​ko​hol.
– Za​što ne mo​že​te do​bi​ti skr​b​niš​tvo? – okre​ne mu se Ba​nić, već pret​pos​tav​lja​ju​ći kako će mu od​-
go​vo​r i​ti kak​vom tuž​nom ži​vot​nom pri​čom.
– U je​sen 1991. oti​šao sam s deč​ki​ma kao dra​g o​vo​ljac na Ba​ni​ju. Sje​ća​te se kak​vo je to ludo vri​-
je​me bilo. Ni​smo bili or​g a​ni​zi​r a​ni i u prvo vri​je​me svi smo na​r e​đi​va​li, ali i slu​ša​li na​r e​đe​nja. Jed​nos​-
tav​no, osje​ća​li smo da je do​mo​vi​na u smrt​noj opas​nos​ti i da je to naš rat. Od tih ne​sret​nih i hra​brih
deč​ki, od pos​troj​be iz Vi​sov​ca, mis​lim da smo živi tro​ji​ca ili če​tvo​r i​ca. U stu​de​no​me sam te​ško ra​-
njen pa sam če​ti​r i mje​se​ca pro​veo po bol​ni​ca​ma i to​pli​ca​ma. U me​đu​vre​me​nu me os​ta​vi​la žena po​-
bje​g av​ši s dru​g im čo​vje​kom u Šved​sku. Našu tro​g o​diš​nju kćer os​ta​vi​la je kod babe u Da​r u​va​r u. Ba​-
ba​je na​kon mje​sec dana umr​la, a malu su pre​ba​ci​li u lo​vran​ski dom. Kad sam iz​i​šao iz bol​ni​ce, saz​-
nao sam da sam iz​g u​bio po​sao, a novi ni​sam mo​g ao naći, to više što su mi os​la​bi​li i živ​ci. Sva vra​ta
na koja sam po​ku​cao os​ta​la su za​tvo​r e​na. Ako bih ne​što i na​šao, bilo je to na crno, krat​ko​r oč​no i
straš​no bi​jed​no pla​će​no. Gos​po​di​ne, bili su pre​ma meni tak​vi kao da sam se vra​tio iz sr​p​ske, a ne iz
hr​vat​ske voj​ske... Kad sam po​ku​šao uze​ti So​nju, rek​li su da mi je ne mogu dati jer ne​mam ma​te​r i​jal​nu
os​no​vu da se bri​nem za nju...
– I zato ste po​ku​ša​li doći do dva​de​set ti​su​ća ma​r a​ka?
Umjes​to nje​g a, od​g o​vo​r i Viš​nja.
– Da ste ga samo vi​dje​li ka​kav je bio kad su mu pro​lje​tos po​nov​no od​bi​li dati So​nju. No​ći​ma
nije spa​vao, iz​la​zio bi, pio po bir​ti​ja​ma i upa​dao u tuč​nja​ve. Sad se mal​ko smi​r io, ali ako ne do​bi​je
di​je​te, on će jed​nos​tav​no umri​je​ti od tuge...
– Pus​ti to! – pre​ki​ne je on, za​ci​je​lo pos​ti​đen. Po​tom nas​ta​vi okre​nut pre​ma Ba​ni​ću. – Zna​te, gos​-
po​di​ne, kad se čo​vjek osje​ti pre​va​r e​nim, a pre​va​r e​nih i za​bo​r av​lje​nih da​nas je stvar​no pre​vi​še, onda
naj​pri​je po​ku​ša ne​što uči​ni​ti, kad to ne ide, ras​pla​če se, a na​kon pla​ča us​ta​ne na noge, hva​ta ga bi​jes
pa kre​će ne bi li prav​du os​tva​r io sam. I tad po​nov​no pu​ca​ju gla​ve, teče krv, gore kuće, a dim ku​lja
pre​ma nebu...
Ba​nić se naj​e​ži pri po​mis​li ko​li​ko će još re​vo​lu​ci​ja ne​za​do​volj​ni​ka pro​tut​nja​ti ovim pros​to​r i​ma
pri​je no što se sve smi​r i i pri​je no što lju​di pri​hva​te stvar​nost sa svim nje​zi​nim ne​sa​vr​še​nos​ti​ma.
– U redu, ali jed​na mi stvar nije jas​na – pre​ki​ne Ba​nić nje​g o​vu is​po​vi​jed. – Za​što ste oda​bra​li baš
Va​le​r i​ja​na Man​di​ća i nje​g o​vu kćer? Ko​li​ko sam čuo, on je do​bro​tvor koji se vra​tio iz Nje​mač​ke da
po​mog​ne do​mo​vi​ni.
– Malo mor​g en! – od​bru​si Vi​tez pa još je​dan​put snaž​no po​teg​ne, ovaj put iz boce.
– Bo​r is! – za​va​pi Viš​nja. – Obe​ćao si da ćeš ma​nje piti!
– Obe​ćao sam! A što sve meni nisu obe​ća​li! – iz​de​r e se on tako da se Ba​nić po​že​lio što pri​je
mak​nu​ti s ovo​g a mjes​ta.
– Nje​g o​vi su lju​di do​la​zi​li u je​sen 1991. na naše crte – nas​ta​vi Vi​tez. – Do​bro​tvor je tr​g o​vao
oruž​jem i pro​da​vao ga bra​ni​te​lji​ma. Vlas​nik stoč​ne far​me iz Vi​sov​ca dao je sav imu​tak da nas ops​kr​-
bi ka​laš​nji​ko​vi​ma, zo​lja​ma, stre​lji​vom... Man​di​ćev šle​per bio je ša​r e​ni du​ćan u ko​je​mu se sve to mo​-
glo na​ba​vi​ti. A pri​ča​lo se da je sve to još lje​tos pro​da​vao i Sr​bi​ma. Kako idi​o t​ski! Bo​r i​li smo se tamo
i kr​va​r i​li u nje​g o​vu aran​žma​nu, s pu​ška​ma koje nam je svi​ma pro​da​vao... Jas​no, pos​li​je je shva​tio da
do​la​ze nova, sre​đe​ni​ja vre​me​na, pa se po​vu​kao iz te ra​bo​te, ali no​vac što ga je za​r a​dio ne​iz​mje​r an je,
a na sva​koj je nov​ča​ni​ci i So​to​nin pot​pis.
– Vi bis​te to mo​g li do​ka​za​ti? – upi​ta Ba​nić.
– Ne bu​di​te smi​ješ​ni! – pre​ko​r i ga Vi​tez to​nom upu​će​ni​je​g a i re​al​ni​je​g a. – Tko bi to mo​g ao do​-
ka​za​ti!? Kada bih i po​ku​šao, tko zna u ko​jem bi mi noć​nom jar​ku bio kraj.
Ra​zo​r u​žan Vi​te​zo​vom gor​či​nom, Ba​nić us​ta​ne i na​to​či si ra​ki​ju koju ina​če ni​kad nije pio, čak ni
kad ga je mu​čio že​lu​dac. Is​ka​pi ča​ši​cu, a po​tom, kako se pre​vi​še pri​bli​žio iz​la​zu, osje​ti sna​žan uda​r ac
vra​ta koja je net​ko iz​ne​na​da i svom si​li​nom otvo​r io, pa se spo​tak​ne o sto​lac i pad​ne na pod. Je​dan od
po​li​ca​ja​ca koji su upa​li u pros​to​r i​ju već je iz​ne​na​đe​nom Vi​te​zu na​mak​nuo li​si​ce, a dru​g i je zgra​bio
Viš​nju i za​vr​nuo joj ruku. Ona je na sav glas vri​šta​la:
– Pus​ti​te ga! On ni​ko​me nije uči​nio ni​kak​vo zlo! On se samo bo​r io za svo​ju do​mo​vi​nu i želi
svo​ju kćer!
Za po​li​caj​ci​ma u sobu uđe i in​s​pek​tor Vin​ko Do​g an, po​g le​da Vi​te​za s li​si​či​na​ma, po​tom Viš​nju
koja se sve​jed​na​ko oti​ma​la, ali ipak naj​ve​će za​do​volj​stvo po​ka​že spa​ziv​ši Ni​ko​lu Ba​ni​ća kako leži na
podu.
– Oho, i pri​vat​nik je tu! – na​smi​je se zlob​no. – Sher​lock Hol​mes tra​ži tra​g o​ve na podu! Haj​de,
Ne​dilj​ko, pus​ti curu, a ovu dvo​ji​cu odve​di da se do​bro nas​pa​va​ju i od​mo​r e, kako bi bili or​ni​ji za raz​-
go​vor.
 14.

NOĆU, PRI TVO REN U ZA GUŠ LJI VU I PRE TO PLU ĆE LI JU, Ba​nić je le​žao na tvr​dom kre​ve​tu od gru​bih da​sa​ka i
pro​ma​trao ljet​nu mje​se​či​nu. Ne​koć dav​no, valj​da još u ško​li, či​tao je knji​g u u ko​joj ne​ka​kav uhi​će​ni
se​ljak pro​ma​tra mje​se​či​nu i iz tog pri​zo​r a iz​vla​či svoj po​g led na svi​jet. Ali Ba​ni​ću pri po​g le​du u
mje​se​či​nu ni​šta pa​met​no nije pa​da​lo na pa​met, pa mu se uči​ni da su sve važ​ne knji​g e u ko​ji​ma se na
ta​kav ili neki dru​g i na​čin iz​vla​či po​g led na svi​jet za​pra​vo ve​li​ke fo​li​r an​ci​je i pre​ne​ma​g a​nja. U tri uju​-
tro iz​ve​li su ga iz će​li​je i odve​li u ured, gdje mu je je​dan mla​di, sa​svim krat​ko oši​ša​ni služ​be​nik uzeo
os​nov​ne po​dat​ke, a onda ga po​ku​šao pres​lu​ša​ti. Po ne​si​g ur​nu gla​su i za​muc​ki​va​nju Ba​ni​ću se uči​ni da
je mla​dić ne​što po​put is​tra​ži​telj​skog pri​prav​ni​ka ko​je​mu su dali da se vjež​ba na čo​vje​ku koji im je
bio trn u oku.
– Kada ste saz​na​li da je Bo​r is Vi​tez zva​ni Grom ubio Maru Man​dić? – za​ni​ma​lo je krat​ko pod​ši​-
ša​nog mla​di​ća.
– Vi ste novi u ovom pos​lu? – upi​ta Ba​nić ne od​g o​vo​r iv​ši na nje​g o​vo glu​po i na​iv​no pi​ta​nje.
– Ja pos​tav​ljam pi​ta​nja! – sr​di​to će mla​dić ne za​mje​ću​ju​ći da je u nje​g o​voj ljut​nji ne​što ko​mič​no.
– Po​la​ko, po​la​ko... – umi​r i​vao ga je Ba​nić. – Htio sam vas samo upo​zo​r i​ti na pro​ce​du​r al​nu po​-
gre​šku. Mo​r a​te me is​pi​ti​va​ti tako da mi u lice upe​r i​te ovu svje​tilj​ku... no, ovu tu na sto​lu... Zar nis​te
gle​da​li ni​je​dan film u ko​je​mu po​li​ci​ja pres​lu​ša​va uhi​će​ne?
Mla​dić kre​ne des​nom ru​kom pre​ma svje​tilj​ci, za​tim zas​ta​ne do​sje​tiv​ši se, valj​da, da ga Ba​nić za​-
fr​ka​va.
– Dak​le, vi od​bi​ja​te su​r ad​nju! – us​ta​ne mla​dić i pri​je​te​ći pri​đe Ba​ni​ću.
– To je jas​no samo po sebi – mir​no će Ba​nić. – Iz​i​šao sam iz služ​be 1990. i pres​tao su​r a​đi​va​ti s
po​li​ci​jom. Zar mis​li​te da ću se tek tako vra​ti​ti i nas​ta​vi​ti su​r a​đi​va​ti?
– Ni​sam mis​lio na to!
– Nego na što?
– Na pi​ta​nja! Od vas se tra​ži da su​r a​đu​je​te od​g o​va​r a​ju​ći na moja pi​ta​nja.
– A to! – zine Ba​nić kao da je tek sad shva​tio. – Pa, može. Pu​caj​te!
– Kad ste saz​na​li da je Vi​tez ubio Maru Man​dić?
– To ni​sam saz​nao. To se ne može tako reći. To se može tvr​di​ti tek na​kon pra​vo​moć​nos​ti pre​su​-
de...
Krat​ko oši​ša​ni drh​tao je od bi​je​sa. Vra​tio se za stol i za​g le​dao u Ba​ni​ćev spis, smiš​lja​ju​ći tak​ti​ku
dalj​njeg is​pi​ti​va​nja.
– Sta​r i​ji vas ko​le​g e samo ze​za​ju – nas​ta​vi Ba​nić. – Svi zna​ju da sam ja pri​vat​ni is​tra​ži​telj, da ra​-
dim po pro​pi​si​ma, da mi se ni​šta ne može na​to​va​r i​ti, i kada vi uju​tro pre​da​te svoj kra​so​pi​som pi​san
za​pis​nik, oni će vam to​bo​že dati pe​ti​cu, a za​pis​nik će ba​ci​ti.
Vi​dje​lo se da u mla​di​ću kuha, da očaj​nič​ki smiš​lja ne​što čime bi slo​mio ne​dis​ci​pli​ni​r a​nog is​pi​ta​-
ni​ka.
– Pos​lu​šaj​te moj sa​vjet – go​vo​r io je da​lje Ba​nić. – Ne​iz​mjer​no bo​lji do​jam os​ta​vi​li bis​te kad bis​-
te im uju​tro, umjes​to da im date ure​dan za​pis​nik, rek​li: »Deč​ki, ne​moj​te me za​je​ba​va​ti! Što ja imam
is​pi​ti​va​ti tog svo​je​g la​vog tipa!?«
– Ima​mo mi i dru​g e me​to​de! – pri​pri​je​ti mla​dić ne​uvjer​lji​vim gla​som.
– Mis​li​te da ima​te, a za​pra​vo ih ne​ma​te! Ima ih in​s​pek​tor Do​g an koji bi, da sam mu se ova​ko su​-
prot​sta​vio, raz​bio pola stva​r i u ovoj sobi, među nji​ma i moje zube. Ali vi ne​ma​te dru​g e me​to​de. Sami
smo tu u sobi, a ja zbog va​šeg pro​pus​ta ne​mam ni li​si​ce na ru​ka​ma. Osob​no sum​njam da bis​te se usu​-
di​li pri​mi​je​ni​ti silu ri​ski​r a​ju​ći da vas mo​žda no​ka​uti​r am i iz​vrg​nem pod​smi​je​hu ko​le​g a... Vi​dim po
vama, vi ste samo do​bar deč​ko koji se za​bu​nio na satu pro​fe​si​o nal​ne ori​jen​ta​ci​je...
– Stra​ža! – vik​ne mla​dić koji više nije mo​g ao pod​no​si​ti Ba​ni​će​ve dr​skos​ti.
Umjes​to stra​ža​r a, na vra​ti​ma se po​ja​vi pos​pa​na faca in​s​pek​to​r a Ko​ma​r a, ko​je​g a je net​ko vje​r o​-
jat​no oba​vi​jes​tio o tome da mu je biv​ši ko​le​g a pri​ve​den. Ko​mar nije samo bio pos​pan nego je u žur​bi
obu​kao ma​ji​cu na​o pa​ko, a jed​na mu je ci​pe​la bila ne​za​ve​za​na.
– Haj​de, Ivi​ću, dos​ta si ga is​pi​ti​vao. Na​pi​ši za su​tra sve što si doz​nao, a Ba​nić ide kući jer ov​dje
nema što tra​ži​ti.
– Ni​sam li vam do​bro sa​vje​to​vao? – na​smi​je se Ba​nić mla​di​ću, koji za​us​ti da kaže ne​što, ali se
na kra​ju ipak samo okre​ne i pos​ti​đen na​pus​ti sobu.
Pos​li​je, dok su se spu​šta​li pre​ma iz​la​zu, Ko​mar po​tap​ša Ba​ni​ća po ra​me​nu i reče:
– I ti upa​daš u raz​na ne​po​treb​na sra​nja! Ču​vaj se! Do​g an mi je re​kao kako ima i pre​vi​še do​ka​za
za to da je Vi​tez ubio malu Man​dić​ku.
Iz​iš​li su na uli​cu. Vani je već svi​ta​lo. Prvi ra​no​ju​tar​nji auto​mo​bi​li ju​r i​li su vlaž​nim asfal​tom, a
pre​ko puta po​li​cij​skog ula​za sta​jao je ka​mi​o n s ko​je​g a su rad​ni​ci ski​da​li ka​še​te svje​žeg mli​je​ka.
– Nije ju ubio – reče Ba​nić pa pos​pa​no zi​jev​ne.
Na​kon ne​ugod​ne noći Ba​ni​ća je če​ka​lo i jed​na​ko ne​ugod​no pri​je​pod​ne. Kako nije mo​g la pro​na​-
ći ne​tra​g om nes​ta​lo​g a Paka, gos​po​đi​ca Ni​ko​lić, vlas​ni​ca zgra​de u pro​la​zu kina Apo​lo, če​ka​la je Ba​ni​-
ća s ko​jim je htje​la po​pri​ča​ti o šte​ti što ju je objek​tu na​ni​je​la eks​plo​zi​ja pe​tar​di. Ko​r is​te​ći se pro​ku​ša​-
nim sred​stvi​ma, Ba​nić je po​hva​lio nje​zin ten, po​tom novi broš, pa i fri​zu​r u, iako se ono što je ima​la
na gla​vi ni​ka​ko nije mo​g lo na​zva​ti tako pre​ten​ci​o z​nim ime​nom. Paka, ko​je​g a je ona ovaj put od​lu​či​la
de​fi​ni​tiv​no is​tje​r a​ti, us​pio je obra​ni​ti pro​ku​ša​nom laži da je jad​nik odras​tao bez oca koji je stra​dao na
Križ​nom putu te da ga je pos​li​je zlos​tav​ljao očuh, ina​če dje​lat​nik zlo​či​nač​ke Udbe. Jas​no, sve je to
ima​lo ne​kak​vog učin​ka, ali bi bilo sa​svim ne​dos​tat​no da joj nije po​nu​dio kako će sam naći zi​da​r a i
pla​ti​ti po​pra​vak. Tek kad je to čula, bila je sprem​na pri​hva​ti​ti sve kom​pli​men​te i na​ši​r o​ko se ras​pri​ča​-
la, dok se Ba​nić zbog noći pro​ve​de​ne u će​li​ji go​to​vo ru​šio od pos​pa​nos​ti.
Pos​li​je​pod​ne se u Splen​di​du na​šao sa San​ti​ni​jem, je​di​nim no​vi​na​r om ko​je​g a je poz​na​vao. Iako je
San​ti​ni ra​dio u dr​žav​nom me​di​ju, Ba​nić je pret​pos​tav​ljao da će zna​ti skro​vi​te de​ta​lje bi​o gra​fi​je Va​le​-
ri​ja​na Man​di​ća. Na​r av​no, San​ti​ni nije oso​bi​to pod​no​sio Ba​ni​ća, ali je bio nje​g o​vim duž​ni​kom jer mu
je is​tra​ži​telj ne​ko​li​ko puta omo​g u​ćio da prvi dođe do po​da​ta​ka kak​vi se u no​vin​skim kru​g o​vi​ma drže
pres​tiž​ni​ma.
– Imam vrlo malo vre​me​na – po​ža​li se od​mah San​ti​ni sr​ču​ći ca​puc​ci​no. – U re​dak​ci​ji je lud​ni​ca.
– Ne​što se do​g a​đa? – upi​ta Ba​nić mu​če​ći se s pi​vom koje je za nje​g ov ukus bilo pre​to​plo. Pri​pa​-
dao je oni​ma koji pivo piju na gra​ni​ci smr​za​va​nja.
– Vi ste je​di​ni koji ne zna. Ju​tros je nato po​kre​nuo op​sež​ne zrač​ne uda​r e na bo​san​ske Srbe. U
zra​ku su sto​ti​ne avi​o na i ra​ke​ti​r a​ju im stra​te​ške ci​lje​ve na ci​je​lom te​r e​nu.
 – To je od​lič​na vi​jest – reče is​tra​ži​telj, ko​je​mu je i sa​mo​me već išla na živ​ce bes​kraj​na po​pust​lji​-
vost ve​li​ke voj​ne ma​ši​ne​r i​je. – Ovaj put valj​da neće pre​r a​no odus​ta​ti.
– Na​daj​mo se – ot​po​vr​ne San​ti​ni. – I, eto, u vri​je​me tog ve​li​kog do​g a​đa​ja vi ste je​di​ni koji ni​šta
ne zna nego se za​ni​ma za Va​le​r i​ja​na Man​di​ća.
– Zna​ju li no​vi​ne išta o nje​mu?
– Zna​ju – na​smi​je se San​ti​ni kao da mu je to omi​lje​na tema. – Samo, zna​nja o nje​mu di​je​le se na
dvi​je sku​pi​ne: ona o ko​ji​ma se piše i ona o ko​ji​ma nije zgod​no pi​sa​ti.
– Do​bro – reče Ba​nić. – Ono o čemu pi​še​te ma​nje me za​ni​ma. Znam da je do​bro​tvor, po​du​zet​nik,
član ugled​nih hr​vat​skih udru​g a u di​jas​po​r i...
– I to je pro​ble​ma​tič​no! – pre​ki​ne ga San​ti​ni. – U više je in​ter​v​jua tvr​dio kako je bio dje​la​tan član
emi​g rant​skih aso​ci​ja​ci​ja, a ja sam se, vi​di​te, pu​bli​cis​tič​ki dje​lat​no i se​r i​o z​no ba​vio ak​tiv​noš​ću naše
di​jas​po​r e i do​šao sam do sa​svim druk​či​jih za​klju​ča​ka.
Ba​nić se na​kaš​lje i ot​pi​je malo mla​kog piva. Znao je da se San​ti​ni bavi di​jas​po​r om tren​dov​ski,
jed​na​ko kao što se de​se​tak go​di​na pri​je toga ba​vio ne​s​vr​sta​noš​ću i do​bro​bi​ti​ma so​ci​ja​lis​tič​kog sa​mo​-
uprav​lja​nja, no​se​ći na re​ve​r u Kar​de​lje​vu znač​ki​cu. Ali pre​vi​še se San​ti​ni​ja raz​mi​lje​lo na​o ko​lo a da bi
net​ko u tome vi​dio ne​što neo​bič​no.
– Ni​jed​no od hr​vat​skih gla​si​la u di​jas​po​r i ne spo​mi​nje nje​g o​vo ime, po​je​di​ni mu ugled​ni​ci odri​-
ču bilo ka​kav udio u radu, a neki, jed​na​ko ugled​ni, tvr​de čak da je ra​dio za Esde​be. No tko će, osim
sa​mog Man​di​ća, zna​ti što je u sve​mu is​ti​na.
– A oruž​je? Neki tvr​de da se ba​vio na​ba​vom i pre​pro​da​jom oruž​ja.
– Si​g ur​no se i time ba​vio! – slo​ži se San​ti​ni. – Ali i to je te​ško do​ka​za​ti jer je spret​no i na​vri​je​me
iz​i​šao iz tog pos​la. I to je već proš​lost. Bila su tak​va vre​me​na, Hr​vat​skoj je tre​ba​lo oruž​je i mno​g i su
se ba​vi​li tim pos​lom. Neki su u tome po​žr​tvov​no po​tro​ši​li ci​je​li svoj imu​tak, dru​g i su se oko​r is​ti​li i
bes​kru​pu​loz​no obo​g a​ti​li... Mis​lim da je to stvar koja će se pre​pus​ti​ti za​bo​r a​vu, ne​što po čemu se neće
kop​ka​ti i is​tra​ži​va​ti.
– Tu se valj​da mo​g lo do​bro za​r a​di​ti? – za​ni​ma​lo je Ba​ni​ća.
– I te kako – fuć​ne San​ti​ni ne bi li po​ja​čao do​jam svog za​ključ​ka. – Po​ku​šaj​te samo iz​r a​ču​na​ti
ko​li​ko se može dig​nu​ti na šle​pe​r u s ne​ko​li​ko ti​su​ća ru​munj​skih ka​laš​nji​ko​va koje ste pla​ti​li sto pe​de​-
set ma​r a​ka po ko​ma​du, a pro​da​li ih po se​dam​s​to. Je​di​ni kunst bio je u tomu kako s vo​zi​lom pri​je​ći
sve te gra​ni​ce. Pri​ča​lo se kako je Man​di​ću u Aus​tri​ji uhva​ćen šle​per s hu​ma​ni​tar​nom po​mo​ći u ko​je​-
mu su u vre​ća​ma s ri​žom bile ruč​ne gra​na​te, stre​lji​vo i pu​nje​nja za pro​tu​ten​kov​ske ba​ca​če. Ali ni za
do​ka​zi​va​nje toga nije bilo vre​me​na.
– U tom je pos​lu imao su​r ad​ni​ka?
– Mo​žda – za​mis​li se San​ti​ni. – Go​vor​ka​lo se da ne radi sam, da ima moć​nog part​ne​r a, fi​nan​ci​ja​-
ša, ne​ko​g a tko za​pra​vo uprav​lja i nje​g o​vim pos​lom, ali i nje​g o​vom sud​bi​nom. No to je ne​važ​no. U
pos​lov​nim tran​sak​ci​ja​ma ni​kad se ne pita tko sto​ji iza koga i čija je lova za​pra​vo u igri. To je na​če​lo
ka​pi​ta​liz​ma i u tome je nje​g o​va ne​iz​mjer​na pred​nost.
Ba​nić se pri​sje​ti San​ti​ni​je​va felj​to​na iz osam​de​se​tih go​di​na u ko​je​mu je, uz par​tij​sko odo​bra​va​-
nje, pi​sao o mo​lo​hu ka​pi​ta​liz​ma, o nje​g o​vu ne​hu​ma​nom licu, pret​pos​tav​lja​ju​ći mu vi​so​ke etič​ke nor​-
me rad​nič​kog sa​mo​uprav​lja​nja. Ali, jed​na​ko kao i Man​di​će​vo me​še​ta​r e​nje oruž​jem, i taj je sa​dr​žaj
bio ne​što po čemu se neće kop​ka​ti.
– A brat? – pad​ne na pa​met is​tra​ži​te​lju. – Zna li se što o nje​g o​vu bra​tu?
 – Kak​vom bra​tu!?
– O Mi​ha​elu Man​di​ću.
– Čas​na ri​ječ, prvi put ču​jem da ima bra​ta. Po sve​mu su​de​ći, on mora da je ano​ni​mus. Ne znam
ni čime se bavi.
– A čime se kon​kret​no bavi Va​le​r i​jan? – upi​ta Ba​nić. – Na​vod​no je iz tr​g o​vi​ne oruž​jem iz​i​šao
1992.
– Jest – po​t​vr​di San​ti​ni. – Vlas​nik je mno​g ih tvrt​ki, tr​g o​vač​kih po​du​ze​ća i slič​no. Ime​na vam ni​-
šta ne bi zna​či​la. Osim toga, ono​me čemu je vlas​nik da​nas, već su​tra mo​žda neće biti. Ku​pi​te jef​ti​nu
tvrt​ku, upro​pas​ti​te je do​kra​ja i pro​da​te zgra​du za veći no​vac od ono​g a koji ste ulo​ži​li u kup​nju. Ali
tako mora biti!
– Sva​ka​ko, sva​ka​ko – za​mis​li se Ba​nić. – Ohra​bru​ju​će je kako ste us​pje​li evo​lu​ira​ti, mis​lim s ob​-
zi​r om na ono mrač​no vri​je​me kada ste vje​r o​va​li u rad​nič​ke sa​vje​te.
San​ti​ni po​cr​ve​ni, ali ipak ne uz​vra​ti. Bila je to si​tu​aci​ja na kak​vu se već mo​r ao na​vik​nu​ti. Na​ža​-
lost, ne​po​sred​na proš​lost nije se uvi​jek mo​g la iz​bri​sa​ti po​te​zom gu​mi​ce.
– Ima​te li još kak​vo pi​ta​nje?
– Imam – do​met​ne Ba​nić. – Pos​lu​šaj​te ovak​vu pret​pos​tav​ku. Net​ko tko se 1991. ba​vio tr​g o​vi​nom
oruž​jem mo​g ao se za​mje​r i​ti mno​g im lju​di​ma, po​naj​pri​je oni​ma koji su bra​ne​ći do​mo​vi​nu mo​r a​li to
oruž​je ku​po​va​ti. Po​tom oni​ma koji iz te tr​g o​vi​ne nisu iz​vuk​li oče​ki​va​ni dio pro​fi​ta. Sto​g a ne bi bilo
čud​no da i da​nas, če​ti​r i go​di​ne pos​li​je, ima lju​di koji bi mu se rado osve​ti​li, vi​dje​li ga iza re​še​ta​ka ili
mu na neki dru​g i na​čin na​pa​kos​ti​li...
– Još i kako! – us​klik​ne San​ti​ni. – Mo​r a​te zna​ti da se mo​g ao mno​g i​ma za​mje​r i​ti. I ne samo pro​-
da​jom oruž​ja.
Na te​r e​nu je bila oso​bi​ta si​tu​aci​ja, po​ma​lo na​lik na Div​lji za​pad: praz​na, na​pu​šte​na na​se​lja, sto​ka
koja luta po po​lji​ma, vri​jed​na imo​vi​na u ku​ća​ma, ne​za​šti​će​ne cr​k​ve s vri​jed​nim umjet​nič​kim sli​ka​ma,
na​mje​šta​jem i dru​g im dra​g o​cje​nos​ti​ma. Lju​di po​put Va​le​r i​ja​na Man​di​ća mo​g li su se za​mje​r i​ti mno​g i​-
ma, i to ne na je​dan nego na ti​su​ću na​či​na.
– Za tra​g e​di​ju nje​g o​ve kće​r i Mare ste čuli?
– Kako ne!? – od​vra​ti San​ti​ni, čak po​ma​lo i uvri​je​đen što mu se kao do​bro oba​vi​je​šte​nom no​vi​-
na​r u pos​tav​lja tak​vo pi​ta​nje. – Evo, su​tra ćemo i o tome ima​ti vi​jest. Pro​či​taj​te Crnu kro​ni​ku. Ju​čer je
iz mora, neg​dje oko oto​ka Raba, iz​va​đen nje​zin leš.
 15.

NE BOM SU BRZO JU RI LI NI SKI OBLA CI, tako da je sun​ce ča​skom oba​sja​va​lo ve​li​ku sku​pi​nu lju​di, ča​skom je
pak sve bilo u su​mor​nom si​vi​lu, tako prik​lad​noj sce​no​g ra​fi​ji za spro​vo​de. Nas​to​je​ći da ga što ma​nje
lju​di pri​mi​je​ti jer je nje​g o​va na​zoč​nost mno​g i​ma mo​g la za​sme​ta​ti, Ba​nić je sta​jao po​da​lje od onih
što su u du​g oj ko​lo​ni če​ka​li is​pred kre​ma​to​r i​ja kako bi is​ka​za​li su​ćut ocu po​koj​ni​ce i naj​bli​žoj rod​bi​-
ni. Za​ču​di​la ga je od​lu​ka Va​le​r i​ja​na Man​di​ća da na taj na​čin pos​tu​pi sa, kako se to kaže, zem​nim os​ta​-
ci​ma svo​je kće​r i, jer je mis​lio kako je kre​mi​r a​nje mla​dih ne​ka​ko ne​pri​lič​no. No za​što je tako mis​lio,
ni sam nije znao objas​ni​ti.
Ubr​zo se go​mi​la sta​la ti​ska​ti oko glav​ne dvo​r a​ne kre​ma​to​r i​ja, gdje je tre​bao po​če​ti ce​r e​mo​ni​jal
opra​šta​nja. Zna​ju​ći Va​le​r i​ja​no​vu ne​umje​r e​nu na​r av i nje​g o​vu sklo​nost pre​tje​r i​va​nju, Ba​nić je bio si​-
gu​r an da će sve biti na naj​vi​šoj ra​zi​ni i da će tra​ja​ti vrlo dugo. Vi​dio je kako u dvo​r a​nu ula​zi dje​vo​-
jač​ki zbor sav u cr​no​me, a za njim i ko​mor​ni sas​tav s glaz​ba​li​ma, koji je na spro​vo​di​ma za​ci​je​lo svi​-
rao samo iz​nim​no i samo za ve​lik no​vac. Na​kon pet​na​es​tak mi​nu​ta iz dvo​r a​ne se za​ču​la glaz​ba, sve​-
ča​na i tu​r ob​na, neka kla​sič​na stvar o ko​joj Ba​nić, na​r av​no, nije imao poj​ma.
Os​vr​ne se na​o ko​lo i shva​ti da je os​tao vani sam sam​cat; svi su bili u dvo​r a​ni kre​ma​to​r i​ja. Od​lu​či
i sam ući i iz pri​kraj​ka po​g le​da​ti što se unu​tra do​g a​đa, ali ga od te na​mje​r e odvu​če poz​na​ta pri​li​ka
koja se spu​šta​la ši​r o​kim stu​bi​štem pre​ma kre​ma​to​r i​ju – po​koj​ni​čin stric Mi​ha​el Man​dić. Bio je u ot​-
mje​nom cr​nom odi​je​lu, ho​dao je us​prav​no, a vje​tar mu je mr​sio pro​si​je​du kosu, tako da je odoz​do,
odan​de gdje je sta​jao Ba​nić, dje​lo​vao uz​no​si​to i moć​no. Pro​šav​ši po​kraj is​tra​ži​te​lja, zna​čaj​nim mu
po​g le​dom po​ka​že da ga je za​mi​je​tio, a za​tim mir​nim, sve​ča​nim ko​r a​kom uđe u dvo​r a​nu. Iz​nu​tra su
do​pi​r a​li vi​so​ki žen​ski gla​so​vi pje​va​ju​ći tuž​nu pje​smu, ri​je​či koje Ba​nić nije mo​g ao ra​zu​mje​ti. Kako
se sve to raz​li​ko​va​lo od kom​pju​to​r i​zi​r a​ne glaz​be iz Fir​sta, glaz​be u ko​joj je po​koj​ni​ca uži​va​la! Iz​va​-
di po​tom ci​g a​r e​tu i za​pa​li, prem​da mu pu​še​nje vani na vje​tru ni​ka​da nije bilo uži​tak. Kad je na​kon ne​-
ko​li​ko mi​nu​ta ba​cio opu​šak, spre​man da kre​ne kući, na vra​ti​ma dvo​r a​ne po​ja​vi se Mi​ha​el Man​dić.
Sada više nije dje​lo​vao uz​no​si​to nego slom​lje​no; dok su mu se ra​me​na tres​la, bi​je​lim je rup​či​ćem
bri​sao oči. Na kra​ju glas​no obri​še nos pa pri​đe is​tra​ži​te​lju.
– Opros​ti​te – reče tru​de​ći se vra​ti​ti si​g ur​nost. – Znam da oso​bi moje dobi ne pris​to​ji plač, ali kad
sam tamo sred dvo​r a​ne vi​dio taj bi​je​li li​jes koji će u va​tru... u meni se ne​što slo​mi​lo i, vi​di​te, mo​r ao
sam iz​i​ći...
Ba​nić ne od​g o​vo​r i; u si​tu​aci​ja​ma u ko​ji​ma je tre​ba​lo po​ka​za​ti ra​zu​mi​je​va​nje i su​ćut bio je kraj​-
nje nes​na​la​ž​ljiv i nes​pre​tan. Mi​ha​el ga uhva​ti pod ruku, nag​ne mu se do uha i gla​som pris​na pri​ja​te​lja
reče:
– Pro​še​ći​mo malo par​ce​la​ma... Za​ni​mat će me da mi is​pri​ča​te dok​le ste doš​li.
Grob​lje uz kre​ma​to​r ij bilo je raz​mjer​no novo i ma​le​no, tako da se ci​je​lo mo​g lo obi​ći za ne​ko​li​-
ko mi​nu​ta. U us​po​r ed​bi s raz​no​li​kom ar​hi​tek​tu​r om, mir​nim skla​dom, du​bo​kom hla​do​vi​nom i sta​r im
nat​pi​si​ma Mi​r o​g o​ja, nije bilo do​bar am​bi​jent ni za šet​nju, ni za me​di​ta​ci​ju. Jas​no, Ba​ni​ću to nije ni​-
ma​lo sme​ta​lo jer Mi​ha​el Man​dić nije bio oso​ba s ko​jom bi po​že​lio pro​ves​ti više vre​me​na u šet​nji i
me​di​ta​ci​ji. Mi​ha​el je, na​pros​to, bio kli​jent koji pla​ća, i s njim se tre​ba​lo dru​ži​ti upra​vo u skla​du s
onim ko​li​ko pla​ća.
– Pre​kju​čer je po​li​ci​ja uhi​ti​la sta​no​vi​tog Bo​r i​sa Vi​te​za sa ži​vo​pis​nim na​dim​kom Grom. Ne​dvoj​-
be​no je da je on pi​sao ucje​nji​vač​ka pi​sma va​šem bra​tu, a na dan uboj​stva bio je u Ri​je​ci, dak​le vrlo
bli​zu mjes​ta gdje se sve odi​g ra​lo – pri​čao je Ba​nić dok su la​g a​no ko​r a​ča​li šljun​ča​nom sta​zi​com.
– Zna​te li ne​što više o tom čo​vje​ku?
– To je grad​ski lum​pen​pro​le​ter, ako smi​jem upo​tri​je​bi​ti taj mr​ski mar​k​sis​tič​ki iz​r az – iro​nič​no
će Ba​nić.
– Smi​je​te – do​met​ne Mi​ha​el. – To je nje​mač​ko-la​tin​ska ri​ječ za one koji su od vlas​niš​tva po​sje​-
do​va​li samo pro​les, dak​le dje​cu. Nema to mno​g o veze s mar​k​siz​mom! La​ti​ni su bili sta​r i​ji od Car​la
Mar​ca, kako ga je zva​la moja baba Is​tri​jan​ka.
– Mo​r am se is​pri​ča​ti, jer u tom slu​ča​ju nije čak ni lum​pen​pro​le​ter jer nema... kako ste rek​li?
– Pro​les – po​no​vi Mi​ha​el.
– On je u ve​li​koj nov​ča​noj stis​ci, a pod utje​ca​jem glu​pe te​le​vi​zi​je sko​vao je in​fan​til​ni plan o
tome kako da se do​mog​ne nov​ca va​šeg bra​ta. Pri​je če​ti​r i go​di​ne bio je na ba​nij​skom ra​ti​štu, gdje se
os​vje​do​čio da se vaš brat bavi ne​do​pus​ti​vom tr​g o​vi​nom oruž​jem. Baš se zbog toga od​lu​čio za va​šeg
bra​ta kao za gada ko​je​mu bez pre​tje​r a​nih mo​r al​nih ob​zi​r a može odu​ze​ti dva​de​set ti​su​ća »doj​č​ma​r a​-
ka«.
– Sla​žem se s nje​g o​vom ocje​nom samo dje​lo​mič​no – za​miš​lje​nim će gla​som Mi​ha​el. – Moj brat
jest gad, ali mu tu le​g i​ti​ma​ci​ju ne daje tr​g o​vi​na oruž​jem. Tak​va su bila vre​me​na. Hr​vat​skoj je tre​ba​lo
oruž​je, i to je ono naj​bit​ni​je. Uza sav šverc, pre​pro​da​ju i što ja znam... po​s​lje​dak sve​g a bio je to da se
do​mo​vi​na ipak na​o ru​ža​la.
– Že​li​te ka​za​ti da su i nit​ko​vi obav​lja​li sve​tu duž​nost?
– Ne bu​di​te ci​nič​ni! – reče Mi​ha​el za​us​ta​viv​ši se na​sred ma​le​no​g a grob​lja. – Uis​ti​nu su na​pra​vi​li
čudo od ovo​g a! Više pod​sje​ća na grob​lje kuć​nih lju​bi​ma​ca nego na dos​to​jans​tve​no po​či​va​li​šte lju​di.
– Pret​pos​tav​ljam da će po​li​ci​ja, bude li do​volj​no do​ka​za, po​ku​ša​ti na​to​va​r i​ti to uboj​stvo Bo​r i​su
Vi​te​zu na vrat.
– Za​što ga tako apri​o ris​tič​ki po​ku​ša​va​te iz​u​ze​ti od kriv​nje? – za​ču​di se Mi​ha​el Man​dić. – To što
je, kako ka​že​te, lum​pen​pro​le​ter, drži ga dos​toj​nim naše so​ci​jal​ne skr​bi i su​ću​ti. Ali, slo​žit ćete se sa
mnom, ne pos​to​je druš​tve​ni slo​je​vi koji bi bili imu​ni na zlo​čin. Ako mu se do​ka​že da je ubio, onda je
ubio, i tu mo​r al​ni ob​zi​r i pres​ta​ju.
Uz​r u​jan nje​g o​vim pa​me​to​va​njem, Ba​nić zas​ta​ne po​ku​ša​va​ju​ći suz​bi​ti bi​jes koji ga je u Man​di​će​-
vu druš​tvu spo​pa​dao.
– Tvr​di​ti da je Bo​r is Vi​tez pro​ta​g o​nist tako slo​že​nog zlo​či​na jed​na​ko je ble​sa​vo kao kad bis​te
tvr​di​li da sam ja na​pi​sao La​bu​đe je​ze​ro ili da je vaš brat pro​jek​ti​r ao cik​lo​tron Ins​ti​tu​ta »Ru​đer Bo​ško​-
vić«. Tu se ne radi o so​ci​jal​nom sta​tu​su nego o in​te​lek​tu​al​noj ra​zi​ni.
– Vo​li​te li La​bu​đe je​ze​ro? – upi​ta Mi​ha​el. – Mis​lim kad vam je ono prvo palo na pa​met.
– Ne, uop​će ne vo​lim ope​r e! – lju​ti​to će is​tra​ži​telj.
– Joj ! No, pa to je lap​sus. Ri​ječ je o ge​ni​jal​nom i ve​leb​nom ba​le​tu.
– Isti vrag! – otp​lju​ne Ba​nić prem​da je na grob​lju bilo sa​svim ne​pri​lič​no plju​va​ti. – Usto, ako
nije uzeo no​vac, tih je​be​nih dva​de​set ti​su​ća ma​r a​ka koje je mo​g ao uze​ti, za​što bi onda ubio?
– To je umjes​no pi​ta​nje! – slo​ži se Mi​ha​el. – No, priz​na​jem da ima​te pra​vo. Taj si​r o​maš​ni ne​sret​-
nik nije ubio Maru. A dra​g o​cje​nos​ti, što je s nji​ma? Sje​ća​te se, mo​lio sam vas da se ras​pi​ta​te za križ.
– Vi​tez živi s ne​kom si​r o​maš​nom že​nom u kući u kak​vu vi još ni​kad nis​te no​g om kro​či​li. U toj
je kući je​di​na dra​g o​cje​nost boca ra​ki​je... A i ona je već pri kra​ju.
– Ži​va​han opis – po​g le​da ga Mi​ha​el, kao da ga se doj​mio nje​g ov knji​žev​ni dar. – Sad bih se mo​-
rao vra​ti​ti. Htio bih se mak​nu​ti odav​de pri​je no što moj brat iz​i​đe. Jes​te li mo​žda doz​na​li s kim je ži​-
vje​la moja ne​ća​ki​nja?
– Dje​lo​mič​no. To je sit​ni nar​ko​di​ler, oči​to ne oso​ba s kak​vom bi tre​ba​la ži​vje​ti se​dam​na​es​to​g o​-
diš​nja dje​voj​ka. Ime mu nit​ko ne zna, a na​di​mak mu je Princ, po onom cr​nom pje​va​ču.
– Eto, vi​di​te – pec​ne ga Mi​ha​el – ne sna​la​zi​te se u ope​r a​ma i ba​le​ti​ma, ali vam crni pje​vač nije
ne​poz​nat.
– I Princ je mr​tav!
– Ah, da! U tom svi​je​tu glaz​be​ne es​tra​de lako se gine. Ver​di i Tos​ca​ni​ni ima​li su pov​las​ti​cu duga
ži​vo​ta, a da​naš​nji crni pje​va​či, na​po​je​ni dro​g om, al​ko​ho​lom i sek​su​al​nom ne​umje​r e​noš​ću, od​la​ze
znat​no brže. To je da​nak vre​me​nu i sti​lu ži​vo​ta.
– Pje​vač nije mr​tav, bar ko​li​ko ja znam – is​pra​vi ga is​tra​ži​telj. – Mr​tav je onaj Princ koji vam je
tu​cao ne​ća​ki​nju. Upu​can u čelo, a onda, po​put svinj​ske po​lo​vi​ce, na​g u​r an u škri​nju za za​mr​za​va​nje.
Mi​ha​el Man​dić na​g lo zas​ta​ne i po​g le​da ga, oči​to za​ču​đen nje​g o​vom sr​di​tom iz​r av​noš​ću.
– I što mi još mo​že​te ka​za​ti o tome?
– Ni​šta! Time se sada bavi za​g re​bač​ka po​li​ci​ja.
– Onda do​bro – služ​be​nim će to​nom Mi​ha​el. – Vi​dim da nis​te ljen​ča​r i​li. Sada, na​ža​lost, mo​r am
oti​ći. Čut ćemo se dru​g om pri​li​kom. Tre​ba li vam nov​ca ili još uvi​jek dis​po​ni​r a​te onim pre​duj​mom?
– Pri​je no što ode​te – reče Ba​nić kao da je pre​čuo nje​g o​vo pi​ta​nje – vi bis​te mo​g li od​g o​vo​r i​ti
meni na ne​ko​li​ko pi​ta​nja.
– Može, može... ali samo krat​ko i jez​g ro​vi​to. Vje​r uj​te, kraj​nji mi je čas...
– Vašu je ne​ća​ki​nju mo​g ao ubi​ti samo net​ko tko je ne​pri​ja​telj nje​zi​na oca – poč​ne Ba​nić. – Za
nas koji smo u ovom pos​lu to je neka vr​sta ma​te​ma​ti​ke. Da bih znao ne​što o ne​pri​ja​te​lji​ma va​šeg bra​-
ta, pri​je sve​g a mo​r am zna​ti ne​što o nje​mu. Re​ci​te mi, nije li mo​žda tamo u Nje​mač​koj, kako se to
kaže, na​g a​zio ne​ko​me na žulj?
– Malo smo se dru​ži​li...
– Pri​ča​li ste vrlo njež​no o nje​g o​voj ženi, Ma​r i​noj maj​ci.
Mi​ha​el ga po​g le​da hlad​no i lju​ti​to, vi​dje​lo se da mu je dir​nuo u sta​r e rane.
– Ako baš ho​će​te, ima​li smo kon​tak​te sve dok je ona bila živa. Do​la​zi​li su k meni u Stut​t​g art, ili
bih ja pu​to​vao nji​ma u Fran​k​furt. Na​kon nje​zi​na sa​mo​uboj​stva po​sve smo se ra​ziš​li. Već idu​će go​di​ne
on se spet​ljao s bo​g a​tom udo​vi​com, ku​ćev​las​ni​com, s ko​jom je ži​vio u ne​vjen​ča​nom bra​ku, što ja ni​-
sam odo​bra​vao.
– I nju je na​pus​tio? Mis​lim, kad se vra​tio u Hr​vat​sku?
– Ne, Ama​li​ju Ge​iger nije na​pus​tio. Ta ima ne​kak​vu čud​nu moć nad njim. Mis​lim da je još uvi​-
jek re​do​vi​to po​sje​ću​je.
– Nije li ov​dje? Na po​g re​bu?
– Ne – za​mis​li se on. – Vi​di​te, to je za​is​ta čud​no ! Amy nije tu, prem​da je do​la​zi​la i zbog mno​g o
ma​njih raz​lo​g a. A bila je i vrlo bli​ska s Ma​r om. Zbi​lja, kako to da nije tu?
– Re​ci​te mi još...
 – Gos​po​đi​ne Ba​ni​ću – od​bi​je ga Mi​ha​el – sve ću vam ka​za​ti, ali ne​kom dru​g om pri​li​kom. Re​kao
sam vam da idem. Ne že​lim više os​ta​ti ov​dje i su​o či​ti se s pa​te​tič​nim bi​je​som svo​g a pri​mi​tiv​nog bra​-
ta. Do vi​đe​nja!
Poz​dra​vio je tako od​r je​ši​to da ga se Ba​nić nije usu​dio ni is​pra​ti​ti. Pro​ma​trao ga je kako se brzo
us​pi​nje stu​bi​štem pre​ma ces​ti iza koje je bilo par​ki​r a​li​šte. Pa kad je po zvu​ku auto​mo​bi​la shva​tio da je
Mi​ha​el oti​šao, i sam po​žu​r i, pre​ska​ču​ći po dvi​je stu​be odjed​nom, ali onda za​ču​je kako ga net​ko do​zi​-
va. Okre​ne se i spa​zi mr​ša​vu ženu u jef​ti​noj cvjet​noj ha​lji​ni kako trči za njim. Bila je to žena u či​joj je
kući ži​vio uhi​će​ni Bo​r is Vi​tez Grom.
– Gos​po​di​ne, gos​po​di​ne! – go​vo​r i​la je sva za​di​ha​na us​pi​nju​ći se str​mim stu​ba​ma. – Opros​ti​te,
zna​la sam da ćete biti ov​dje pa sam vas po​tra​ži​la. Samo, raz​g o​va​r a​li ste s onim fi​nim gos​po​di​nom, pa
ni​sam htje​la sme​ta​ti. Sa​kri​la sam se među grm​lje i če​ka​la.
– Vi ste Viš​nja? – reče Ba​nić na​da​ju​ći se da joj je po​g o​dio ime.
– Da. Viš​nja Kna​flec – po​cr​ve​ni ona. – Htje​la sam vas za​mo​li​ti da po​mog​ne​te mom jad​nom Bo​-
ri​su. On je u za​tvo​r u i mo​lio je da ga sva​ka​ko po​sje​ti​te. Želi vam ka​za​ti neke važ​ne stva​r i. Oh, Bože,
on je u za​tvo​r u, a mi ne​ma​mo nov​ca za od​vjet​ni​ka. Tako je sam i oča​jan da se bo​jim da ne priz​na ne​-
što što nije uči​nio. Re​ci​te, tuku li u is​traž​nom za​tvo​r u?
– Kako se uzme – dvo​smis​le​no će Ba​nić. – Ako nije ni​šta uči​nio, ni​šta mu se neće do​g o​di​ti.
– Ni​šta on nije uči​nio! On je samo smis​lio taj na​iv​ni plan i slao ta ble​sa​va pi​sma. Da sam ga
samo mo​g la od​g o​vo​r i​ti! Pos​lao bi pi​smo, a na​kon toga po tri dana ne bi spa​vao jer ga je mu​či​la sa​-
vjest. Sve što je že​lio bilo je da do​bi​je na​trag svo​ju So​nju. Da samo vi​di​te to kras​no di​je​te! Bila sam
jed​nom s njim u Lo​vra​nu i mala me na​zva​la ma​mom. Zna​te, ja ni​kad ni​sam ima​la dje​ce, a ta mala...
I tad se ona, ne mo​g av​ši se više svla​da​ti, ras​pla​če, ne​pre​kid​no ku​ka​ju​ći kako nje​zin Bo​r is ne bi
ni mra​va zga​zio. Sta​ja​la je pred njim pog​nu​te gla​ve i je​ca​la, lica po​kri​ve​na koš​ča​tim dla​no​vi​ma. Nije
znao kako da joj po​mog​ne, kako da je utje​ši; nije bilo ni​če​g a što ga je mo​g lo to​li​ko zbu​ni​ti kao žen​-
ski plač. I ne​koć, kad bi se Li​di​ja zna​la ras​pla​ka​ti, on bi neo​pa​zi​ce šmug​nuo iz sobe tr​pe​ći pos​li​je nje​-
zi​na pred​ba​ci​va​nja da je beš​ćut​na po​li​caj​či​na.
– Ho​će​te li mu po​mo​ći, gos​po​di​ne? – upi​ta Viš​nja kad se malo pri​bra​la. – Mi ne​ma​mo ni​ko​g a, vi
ste je​di​na utje​caj​na oso​ba koju poz​na​je​mo...
Jaku ste vezu naš​li, po​mis​li Ba​nić, pa po​t​vrd​no kim​ne gla​vom iako nije imao poj​ma kako bi im
mo​g ao po​mo​ći.
– Uz​mi​te onda ovaj mali dar – reče ona, obri​še suze sa svo​jih ve​li​kih pla​vih oči​ju i na​smi​je se,
ra​dos​na što će joj »moć​nik« po​put nje​g a po​mo​ći. – Ušte​dje​la sam i ku​pi​la ih za vas.
Gur​ne mu u ruku ku​ti​ju za​mo​ta​nu u tan​ki bi​je​li pa​pir, pa kako se pa​pir malo ras​tvo​r io, on pre​-
poz​na Kra​še​vu ku​ti​ju na​po​li​tan​ki od pola ki​lo​g ra​ma. Znao ih je s po​li​ca tr​g o​vi​ne, ko​šta​le su osam​na​-
est kuna i ni​kad ih nije ku​po​vao jer ni​šta nije tako mr​zio kao na​po​li​tan​ke.
– Hva... hva​la – pro​mu​ca Ba​nić čvr​sto ste​žu​ći ku​ti​ju jef​ti​nih kek​sa. Osje​ti kako mu je ne​što ve​li​-
ko zas​ta​lo u grlu, pa se u jed​nom tre​nu po​bo​ja da će se i sam, na​kon to​li​kih go​di​na, ras​pla​ka​ti.
Vi​djev​ši, valj​da, da je i nje​mu te​ško, ona ga iz​ne​na​da po​lju​bi u obraz, okre​ne se i po​bjeg​ne gore
pre​ma ces​ti.
 16.

NA ZAS LO NU MA LOG TE LE VI ZO RA što ga je gaz​da ka​fi​ća Kico pos​ta​vio iz​nad šan​ka mo​g ao se vi​dje​ti je​dan
od za​po​vjed​ni​ka NATO pak​ta kako sa šta​pi​ćem u ruci na kar​ti Bos​ne i Her​ce​g o​vi​ne po​ka​zu​je ci​lje​ve
zrač​nih na​pa​da. Ra​dio je to s jed​nos​tav​nom oz​bilj​noš​ću ko​jom pro​fe​sor zem​ljo​pi​sa objaš​nja​va dje​ci
oso​bi​tos​ti po​je​di​nih re​g i​ja. Na​kon toga sa​te​lit​skom sli​kom ili sli​kom iz zra​ka zor​no je pot​kri​jep​lje​na
ra​zor​nost sva​ko​g a po​je​di​nog na​pa​da. Is​pred te​le​vi​zo​r a sje​di​li su in​ka​sa​tor Ma​r i​jan, biv​ši šte​mer
Kem​bra u svo​joj obvez​noj pla​voj ma​ji​ci s lo​g o​ti​pom Di​na​ma i Pako, koji se tog ju​tra vra​tio iz »ile​-
ga​le«. Na​kon sva​ke snim​ke Pako bi uzvik​nuo »dva nula za nas«, pa »tri nula za nas«, i tako re​dom,
za​li​je​va​ju​ći sva​ki po​g o​dak ge​mi​štom.
– Ako Ame​r i tak nas​ta​ve... – go​vo​r io je gos​po​din Ma​r i​jan Paku – ti buš kraj ovog rata do​če​kal s
vi​r o​zom je​tre!
– S ci​r o​zom! Vrag te be​das​ti! – is​pra​vi ga Pako. – Od tog mi je i sta​r i rik​nut, al tek dvajst let na​-
kon što ju je do​bil.
Ba​nić pri​đe šan​ku i na​r u​či kavu, a ko​no​ba​r i​ca Zden​ka mu u po​vje​r e​nju reče:
– Gos​pon Ba​nić, daj​te ga vi odve​di​te. Po​pio je već šest ge​mi​šta i stal​no pri​ča da se uba​cio u ne​-
ka​kav biz​nis. Vi​di​te one ku​ti​je...
Ba​nić po​g le​da na sto​lić do Paka, pa mu se la​g a​no za​vr​ti u gla​vi; on​dje je sta​ja​lo pet kar​ton​skih
ku​ti​ja, sva​ka bar dvos​tru​ko veća od ku​ti​je za ci​pe​le.
– De​tek​tiv! – ra​dos​no će Pako čim ga je spa​zio. – Do​bro si obra​dil sta​r u fraj​lu. Valj​da te ni pre​-
več ko​šta​lo. Bum ti vr​nul čim zdi​lam ovo tu.
Po​ka​zi​vao je iste ku​ti​je na koje je Ba​ni​ća već upo​zo​r i​la ko​no​ba​r i​ca. Ba​nić sjed​ne za stol, a Pako
do​vu​če novi ge​mišt i otvo​r i jed​nu od kar​ton​skih ku​ti​ja.
– Gle, ovo za dva me​se​ca ba​cam na tr​ži​šte. Pla​nu​le buju kak’ alva. Do​bil sam ih po de​set lipa ko​-
mad.
U ku​ti​ja​ma je bila go​mi​la no​vo​g o​diš​njih, od​nos​no bo​žić​nih čes​tit​ki, raz​vr​sta​nih pre​ma mo​ti​vi​-
ma i oba​vi​je​nih gu​mi​ca​ma po pe​de​set ko​ma​da. Pako im se nije mo​g ao na​di​vi​ti.
– Gle, ka​kav kins​tle​r aj ! Sne​g o​vić, zima na selu, sve​ti Ni​ko​la i drug Kram​pus, bor s ku​g li​ca​ma...
do​bro, kod ove se sje​bal, že​če​ki više pa​še​ju za Us​krs, al nema veze. Evo ti pe​de​set ko​ma​da za​ba​dav,
si​g ur​no imaš dost svoj​te za čes​ti​tat.
Pako mu uva​li sve​žanj čes​tit​ki, a po​tom na​tr​pa ku​ti​je jed​nu na dru​g u pa, hva​ta​ju​ći rav​no​te​žu po​-
put cir​ku​skog ek​vi​li​bris​ta, iz​ne​se robu iz ka​fi​ća. Čulo se još kako viče:
– Zden​ka, daj na​to​či još po je​dan ge​mišt, a de​tek​ti​vu daj pivo! Vr​nem se za de​set mi​nu​ta.
Ba​nić pro​mi​je​ša kavu, srk​ne malo, a po​tom ras​tvo​r i sve​žanj čes​tit​ki. Bile su jef​ti​ne, loše otis​nu​-
te, tak​vog for​ma​ta za koji je ne​mo​g u​će pro​na​ći ku​ver​tu, a na sva​koj od njih pi​sa​lo je Sre​tan Bo​žić i
Nova 1995. La​ko​mis​le​nom Paku net​ko je uva​lio ne​pro​da​ne proš​lo​g o​diš​nje za​li​he.
Kem​bra, koji je pre​ko Ba​ni​će​va ra​me​na vi​r io u čes​tit​ke, po​nos​no reče:
– To sam mu ja zrih​tal. Kao i pe​tar​de. Imam tipa u Du​bra​vi kaj si je za proš​lu Novu go​di​nu na​-
pra​vil straš​ne za​li​he, al su ga, na ne​sre​ću, u pro​sin​cu str​pa​li u gaj​bu, pa mu je sve pro​pa​lo. Sad sve
daje za ba​g a​te​lu.
– Ali to su čes​tit​ke od proš​le go​di​ne!
– Pa kaj!? – lju​ljao se Kem​bra s ge​mi​štom u ruci. – Tu jed​nu broj​ku niko ne bu ni pri​me​til!
U de​set pri​je​pod​ne za​us​ta​vio se Ni​ko​la Ba​nić is​pred male bra​var​ske ra​di​o ni​ce u Pe​trinj​skoj uli​-
ci. Ušao je u lo​kal i za​te​kao gaz​du kako se bori s ga​ble​com koji se sas​to​jao od po​g a​če i de​be​lo na​r e​-
za​ne lo​vač​ke sa​la​me.
– Par​don, par​don – pro​mum​ljao je gaz​da pu​nim us​ti​ma kao da mu je ne​ugod​no što ga je mu​šte​-
ri​ja za​tek​la za je​lom. – Kaj iz​vo​li​ju?
Ba​nić iz​va​di klju​čić što ga je na​šao po​kraj smrz​nu​tog leša, po​ka​že ga gaz​di i reče kako bi htio
novi jer se ovo​me str​g a​la dr​ška. Za​pra​vo, ko​pi​ja mu nije tre​ba​la to​li​ko ko​li​ko miš​lje​nje o tome ka​-
kav bi to klju​čić mo​g ao biti.
Gaz​da pro​g u​ta za​lo​g aj, iz dže​pa pla​ve kute iz​va​di na​o ča​le pa po​g le​da klju​čić.
– Ne bu išlo – reče kao da mu je žao. – Ne de​la​mo auto​mo​bil​ske klju​če​ve. Ali odve​zi​te se do Fel​-
d​ba​uera u Mar​ti​će​voj, on se samo time bavi.
– Kako da se odve​zem kad ne​mam ključ? – reče Ba​nić hi​ne​ći ra​zo​ča​r a​nje.
No nije oti​šao u Mar​ti​će​vu nego rav​no do is​traž​nog za​tvo​r a, pred ko​jim ga je tre​bao če​ka​ti od​-
vjet​nik Li​va​dić, ko​je​g a je si​noć te​škom mu​kom us​pio na​g o​vo​r i​ti da pre​uz​me Vi​te​zo​vu obra​nu. Li​va​-
dić je bio dvos​tru​ko ljut, prvo zato što ga je Ba​nić na​g o​vo​r io na ne​što što mu se nije ra​di​lo, a po​tom i
zato što ga je na putu do za​tvo​r a opa​lio ne​ka​kav BMW i raz​bio mu li​je​vi bla​to​bran.
– Slu​šaj me, Ni​ko​la, to što smo sta​r i pri​ja​te​lji ne da je ti pra​vo da me ziv​kaš u pola noći i tje​r aš
da zas​tu​pam ne​ko​g a tko neće moći pla​ti​ti... – pro​tes​ti​r ao je Li​va​dić čim je vi​dio Ba​ni​ća da iz​la​zi iz
svo​je »če​tvor​ke«. – Osim toga, je​dan je idi​o t pro​šao kroz cr​ve​no i sje​bao mi auto za pet​sto ma​r a​ka. I
još je i po​bje​g ao...
– Jesi li sre​dio da nas pus​te do nje​g a? – upi​ta Ba​nić, kao da ga se pri​ja​te​ljev bla​to​bran ne tiče.
– Je​dva – pro​mrm​lja od​vjet​nik. – Da znaš kak​ve sam veze mo​r ao po​teg​nu​ti!
Na​kon pola sata sje​di​li su u pros​to​r i​ji za raz​g o​vor u koju su usko​r o uve​li i Bo​r i​sa Vi​te​za s li​si​-
ca​ma na ru​ka​ma. Vi​tez je bio za​r as​tao u bra​du, u hodu se nji​hao kao da je one​mo​ćao, a po jako upa​-
lim obra​zi​ma mo​g lo se nas​lu​ti​ti da od​bi​ja hra​nu. Stra​žar koji ga je do​veo sjeo je u kut i po​čeo či​ta​ti
no​vi​ne, ne po​ka​zu​ju​ći ni​kak​vo za​ni​ma​nje za raz​g o​vor iz​me​đu Ba​ni​ća i uhi​će​ni​ka.
– Ovo je od​vjet​nik Li​va​dić – reče od​mah na po​čet​ku Ba​nić. – On će vas zas​tu​pa​ti. Do​bar je čo​-
vjek, po​te​kao iz si​r o​maš​ne obi​te​lji i prav​da mu je mno​g o važ​ni​ja od nov​ca.
Li​va​dić za​ko​lu​ta oči​ma, ali ne reče ni​šta.
– Mora da vas je moja Viš​nja straš​no zag​nja​vi​la – ot​poč​ne Vi​tez. – Ona je tako do​bra i briž​na
duša. Već i radi nje htio bih što pri​je iz​i​ći...
– Bo​r i​se! – uko​r i ga Ba​nić. – Do​pus​ti​li su nam vrlo kra​tak raz​g o​vor. Os​ta​vi​te Viš​nju na miru i
re​ci​te za​što ste me zva​li.
Vi​tez ga po​g le​da zbu​nje​no, kao da mu je žao što i sam nije znao pro​ci​je​ni​ti si​tu​aci​ju, pa za​tim
pro​šap​će:
– Ima​te li ci​g a​r e​tu?
Ba​nić iz​vu​če iz dže​pa dvi​je ku​ti​je Mar​l​bo​r a i sta​vi ih pred nje​g a. Po​tom na isto mjes​to sta​vi i
dvi​je nov​ča​ni​ce od sto kuna, zna​ju​ći da će Bo​r is i u za​tvo​r u lako doći do ci​g a​r e​ta bude li imao nov​ca.
 Uhi​će​nik drh​ta​vim pr​sti​ma pri​pa​li ci​g a​r e​tu, ot​puh​ne dim, pa poč​ne.
– Pri​čao sam vam kako sam uje​sen 1991. bio dra​g o​vo​ljac na ba​nij​skoj bo​jiš​ni​ci. Bili smo sta​ci​-
oni​r a​ni u selu Vi​sov​cu, nas tri​de​se​tak bra​ni​te​lja i nit​ko više, jer je selo bilo eva​ku​ira​no. Oruž​je smo
dva puta do​bi​li od Man​di​će​vih lju​di i nije bila taj​na da su mu naši do​bro​tvo​r i pla​ća​li ka​laš​nji​kov po
se​dam​s​to ili osam​s​to nje​mač​kih ma​r a​ka. Man​di​ća ni​sam ni​ka​da vi​dio, ali sam upoz​nao jed​no​g a go​le​-
mog tipa ko​vr​ča​ve kose ko​je​g a su svi zva​li Trom​blon. Taj je do​ve​zao oruž​je i bio je neko vri​je​me u
selu.
– Znam Trom​blo​na – krat​ko će Ba​nić, dok je od​vjet​nik Li​va​dić sve vri​je​me šu​tio i za​ču​đe​no po​-
gle​da​vao čas Ba​ni​ća, čas uhi​će​ni​ka, uop​će se ne sna​la​ze​ći u nji​ho​vu raz​g o​vo​r u.
– Od Trom​blo​na je važ​ni​ji sta​no​vi​ti Ma​to​še​vić. Mis​lim da se zvao Jo​sip. Ho​će​te li za​pi​sa​ti nje​-
go​vo ime?
Is​tra​ži​telj iz​va​di ke​mij​sku olov​ku, otrg​ne pok​lo​pac Mar​l​bo​r a pa za​pi​še.
– Ma​to​še​vić je od po​čet​ka bio s nama, ali se s vre​me​nom, kako se to kaže, sli​zao s Trom​blo​nom
i po​čeo ra​di​ti za Va​le​r i​ja​na Man​di​ća. Čini se da mu se tr​g o​vi​na oruž​jem svi​dje​la više od sta​ja​nja u
rovu, u ko​je​mu je po​čet​kom je​se​ni bilo vode i do ko​lje​na. Dak​le, na bo​jiš​ni​ci je pro​vo​dio sve ma​nje
vre​me​na, a sve je više obi​la​zio te​r en s Trom​blo​nom i Man​di​će​vim lju​di​ma.
– To se mo​g lo? Mis​lim, s ob​zi​r om na voj​nu dis​ci​pli​nu?
– Mo​g lo se – na​smi​je se Vi​tez. – Nije to bila voj​ska kao ova da​nas. Vla​dao je po​pri​li​čan kaos, ali
smo se ipak dugo odr​ža​li jer su Srbi pret​pos​tav​lja​li da nas je bar de​set puta više i da smo mno​g o bo​-
lje na​o ru​ža​ni. Ali, ruku na srce, loša or​g a​ni​za​ci​ja bila je glav​ni raz​log zbog ko​je​g a su nas ko​nač​no
od​ba​ci​li pre​ma Si​sku. Pa​zi​te, Man​di​će​vi lju​di nisu samo tr​g o​va​li oruž​jem, oni su ra​zvi​li ši​r o​ku dje​-
lat​nost na ci​je​lom te​r e​nu. Čuo sam da su jed​nom pri​li​kom odvez​li dva ka​mi​o na sto​ke. To​bo​že su je
eva​ku​ira​li, a mora da su je neg​dje pro​da​li... Po​tom se go​vor​ka​lo o bla​g u op​ljač​ka​nom po cr​k​va​ma i
još o ko​je​če​mu što bi se da​nas te​ško mo​g lo do​ka​za​ti...
– I što je bilo s tim Ma​to​še​vi​ćem? – pre​ki​ne ga Ba​nić jer su ga za​ni​ma​le samo kon​kret​ne po​je​di​-
nos​ti.
– On se po​čet​kom 1992. ra​zi​šao s Va​le​r i​ja​nom Man​di​ćem. Bio je oja​đen, pri​čao je da ga je Man​-
dić kr​va​vo pre​va​r io i tvr​dio je kako ima do​volj​no ma​te​r i​ja​la ko​ji​ma ga može ot​pre​mi​ti na ti​suć​ljet​nu
ro​bi​ju. Jed​na​ko je tako bio ljut i na ne​kog dru​g og čo​vje​ka koji se vrlo čud​no zvao. Mo​g il... ili Mo​g ul.
Tvr​dio je da je on glav​ni mo​zak sve​g a i da pred njim i Va​le​r i​jan sto​ji mir​no.
– I je li što po​du​zeo?
– Ne znam – za​mis​li se Vi​tez. – To bis​te vi tre​ba​li saz​na​ti. Znam samo da je jed​ne noći u Lici, ili
na Kor​du​nu, ka​mi​o ne​tom neo​prez​no za​šao u unpa zonu i da su ga Srbi uhva​ti​li. Vi​dio sam ga čak na
ba​nja​luč​koj te​le​vi​zi​ji, gdje su ga pred​sta​vi​li kao uhi​će​nog čla​na us​ta​ško​g a le​te​ćeg zdru​g a koji je tre​-
bao upas​ti u sr​p​sko selo i sve pok​la​ti. No u sr​p​nju iste go​di​ne upao je u neku od onih raz​mje​na za​r ob​-
lje​ni​ka, ali ga ja više ni​kad ni​sam vi​dio. Znam samo da je neko vri​je​me ži​vio u Si​sku.
– I to je sve? – upi​ta Ba​nić.
On je šu​tio, ne​ma​ju​ći valj​da više što ka​za​ti. Ba​nić pri​mi​je​ti kako mu po​drh​ta​va kut us​ni​ce, a oči
mu se pune su​za​ma.
– Gos​po​di​ne – reče on po​niz​nim gla​som – po​mo​zi​te mi da se ne​ka​ko iz​vu​čem odav​de. Okri​ve li
me za uboj​stvo, ni​kad više neću vi​dje​ti kćer.
– Na​šao sam vam do​brog od​vjet​ni​ka – smi​r i​vao ga je Ba​nić. – Ali bu​di​te re​al​ni. Ako vas i ne op​-
tu​že za uboj​stvo, os​ta​ju vam još ano​nim​ne pri​jet​nje, kra​đa tor​bi​ce i tak​ve stva​r i... Tre​bat će iz​nim​no
mno​g o vje​šti​ne da vas od​vjet​nik iz​vu​če s uvjet​nom kaz​nom. Zar ne, Li​va​di​cu?
– Na​pra​vit ćemo sve što mo​že​mo – ne​ka​ko će pre​ko vo​lje Li​va​dić.
– Znam – reče Vi​tez. – Tje​ši me ipak to da sam ne​vin i pra​ve​dan, pa će mi i Bog po​mo​ći. Ako je
net​ko ubio Man​di​će​vu kćer, onda to može biti samo Ma​to​še​vić. Pa i sam je to jed​nom re​kao. Do​du​še,
pri piću... Re​kao je: tako ga mr​zim da ću mu i kćer uko​ka​ti ako ne bude dru​g og na​či​na...
– Dos​ta je pri​če! – iz​de​r e se stra​žar koji je sve vri​je​me u kutu sobe či​tao no​vi​ne. – Da si bio pa​-
me​tan, raz​miš​ljao bi pri​je, pa sad ne bi mo​r ao ku​ka​ti.
– A ja!? – sko​či Li​va​dić. – Ja još ni​sam raz​g o​va​r ao s njim! Ko​nač​no, ja sam mu od​vjet​nik!
– Da ste htje​li, mo​g li ste raz​g o​va​r a​ti – bio je ne​umo​ljiv stra​žar. – Žao mi je, dru​g i put.
Ne oba​zi​r u​ći se na stra​ža​r a, Vi​tez brzo us​ta​ne, str​pa u nje​dra ci​g a​r e​te i sto kuna, a dru​g u nov​ča​-
ni​cu pru​ži Ba​ni​ću.
– Sto će mi biti dos​ta. Ako bis​te bili... tako do​bri... pa da ovu stot​ku od​ne​se​te Viš​nji... Ona nema
ni​kak​vih pri​ho​da... Ra​di​la je pri​je u tvor​ni​ci tri​ko​ta​že, ali su je ot​pus​ti​li kao vi​šak.
 17.

U DVA PO POD NE DOŠ LA JE NIKA, ba​ci​la u kut ure​da ša​r e​nu Be​net​to​no​vu na​prt​nja​ču, za​va​li​la se u fo​telj i,
za​ba​civ​ši dugu kosu pre​ko nas​lo​na, za​tvo​r i​la oči i du​bo​ko uz​dah​nu​la. Po​tom je, ne od​g o​vo​r iv​ši ni na
jed​no od oče​vih pi​ta​nja, iz​va​di​la iz nje​g o​ve ku​ti​je ci​g a​r e​tu i za​pa​li​la je. Ot​pu​hi​va​la je po​la​ko ko​lu​ti​će
dima i dje​lo​va​la po​put oso​be ko​joj su, kako se obič​no kaže, po​to​nu​le sve lađe. Ba​nić ju je već vi​dio u
tre​nu​ci​ma mla​de​nač​ke de​pre​si​je i uvi​jek ga je iz​no​va ču​di​lo kako tada neo​do​lji​vo pod​sje​ća na svo​ju
maj​ku.
– Evo, imam već šest sati rad​nog sta​ža – rek​la je kad joj je već i sa​moj šut​nja pos​ta​la ble​sa​va.
On shva​ti ve​li​ku is​ti​nu pa se obra​du​je, prem​da bi mu bilo dra​že da je nas​ta​vi​la stu​dij.
– Za​pos​li​la si se! Ho​će​mo li to pros​la​vi​ti?
Nika bez ri​je​či us​ta​ne, po​dig​ne na​prt​nja​ču i kre​ne pre​ma vra​ti​ma, je​dva iz​us​tiv​ši kako pri​hva​ća
nje​g ov po​ziv.
Odvez​li su se do Šes​tin​skog la​g vi​ća i sje​li za stol na te​r a​si s koje je pu​cao ši​r ok po​g led na Za​-
greb. U lo​ka​lu je u ovo doba bilo malo lju​di pa se mo​g lo mir​no pri​ča​ti i uži​va​ti u po​g le​du na grad
koji je le​žao u do​li​ni.
– Što ćeš po​jes​ti? – upi​ta je on raz​miš​lja​ju​ći kak​vo bi jelo bilo naj​prik​lad​ni​je za tako va​žan dan.
– Samo ću piti – reče ona ne​volj​ko, li​je​no se opus​tiv​ši na sla​bom sun​cu koje je na​kon ne​ko​li​ko
kiš​nih dana pro​vi​r i​lo kroz obla​ke.
Ba​nić ko​nač​no shva​ti da ne​što nije u redu. Ot​ka​ko su se on i Li​di​ja ra​zve​li, ru​čao je s Ni​kom bar
je​dan​put u tjed​nu i sva​ki put je uži​va​la smiš​lja​ju​ći kamo bi mo​g li iz​i​ći i što bi mo​g li po​jes​ti.
– Što je? – upi​ta je on na​zi​r u​ći uz​r ok nje​zi​noj zlo​vo​lji. – Ne svi​đa ti se po​sao?
– Oh, ne! Sad je već sa​svim ure​du. Is​pr​va je bilo groz​no, ali sada je sa​svim o.k.
– Kako!? – za​ču​di se on. – Na​vik​la si se već na​kon šest sati?
– Ne! – sr​di​tim će gla​som Nika. – Na​kon šest sati dala sam ot​kaz.
– Mis​lim da ću i ja samo piti – uz​dah​ne on pa po​zo​ve ko​no​ba​r a.
Go​lo​bra​di mla​dić, naj​vje​r o​jat​ni​je prak​ti​kant iz ugos​ti​telj​ske ško​le, pri​đe sto​lu, otre​se mr​vi​ce sa
stol​nja​ka, za​mi​je​ni pe​pe​lja​r u, pa ih upi​ta što će piti. Obo​je u isti glas re​ko​še: »Pivo!«
Iz​ne​na​đe​na i sama tom po​du​dar​noš​ću, ona ga po​g le​da, a po​tom po​kri​je lice ru​ka​ma i poč​ne se
smi​ja​ti.
– Vi​diš, pra​va sam Ba​nić​ka. Pi​jem pivo i pu​šim Mar​l​bo​r o.
Za​tim se nas​ta​vi smi​ja​ti, a na​kon ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka nje​zin se smi​jeh pre​tvo​r i u plač.
– Pres​ta​ni pla​ka​ti! – stro​g o će on. – Sad više nisi Ba​nić​ka!
Nika brzo obri​še suze, obri​še nos, pa zgra​bi kri​g lu s pi​vom koju je mla​đah​ni ko​no​bar upra​vo
spus​tio na stol.
– Za​mis​li, odve​li su me u skla​di​šte ne​kak​ve nove knjiž​ni​ce i po​sje​li is​pred brda od de​set ti​su​ća
knji​g a. Iz sva​ke je tre​ba​lo iz​va​di​ti kar​ton​ski dže​pić i na​li​je​pi​ti ne​ka​kav bar code. Ra​di​la sam to šest
sati i pri​tom upro​pas​ti​la če​ti​r i knji​g e te na​li​je​pi​la de​se​tak po​g reš​nih bar co​do​va. Nad​zi​r a​la me de​be​la
sta​r a vje​šti​ca u cr​ve​noj kuti koja me os​lov​lja​va​la s »gos​po​đi​ce po​moć​na knjiž​ni​čar​ko«.
– Ta​ma​r in ti je na​šao taj po​sao?
– Mama je pro​g u​ta​la kned​lu i za​mo​li​la ga. Bio je užas​no po​no​san što mi je us​pio naći tako do​-
bro mjes​to. A na tom je​be​no​me mjes​tu osje​ća​la sam se naj​o ​sam​lje​ni​jim stvo​r om na ku​g li ze​malj​skoj.
Sta​r a mi je vje​šti​ca rek​la kako ću, bu​dem li do​bra, na​kon dvi​je do tri go​di​ne moći ra​di​ti i sa stran​ka​-
ma...
– Sta​ni! – pre​ki​ne je on. – Sada već dra​ma​ti​zi​r aš! Osje​ća​la si se naj​o ​sam​lje​ni​jom na svi​je​tu ne
zato što si li​je​pi​la bar co​do​ve nego zato što te os​ta​vio deč​ko.
Ona ga po​g le​da kao da se čudi kako on to zna, a onda shva​ti da mu je si​g ur​no Li​di​ja to rek​la.
– Nije zbog toga – sla​že ona. – Os​ta​vio me i neka mu bude. Kao da svi​jet nije pre​pun tak​vih pro​-
sječ​nih bu​da​la!
– Bio sam stu​dent kada me os​ta​vi​la prva mač​ka – reče on na​g i​nju​ći iz kri​g le, svjes​tan da joj prvi
put pri​ča o svo​jim dav​nim lju​ba​vi​ma. – Znaš što sam u oča​ju na​pra​vio? Na​pi​sao sam pje​smu, prvu i
po​s​ljed​nju u ži​vo​tu.
– I jesi li joj je pos​lao?
– Kamo sre​će da je​sam – gor​ko se na​smi​je. – Da je​sam, ne bi je se do​ko​pa​li moji ci​me​r i. Na​uči​li
su je na​pa​met i pola su me go​di​ne tako za​fr​ka​va​li da mi se oga​di​la i po​ezi​ja, a i ta cura. Tako sam je
pre​bo​lio.
Ona kao da je bila iz​ne​na​đe​na, ali i za​do​volj​na nje​g o​vom neo​če​ki​va​nom is​kre​noš​ću.
– I što je bilo u pje​smi?
– Ne sje​ćam se više – zbu​ni se on. – Valj​da ono što mora biti... sivi obla​ci, kiša, suze, je​se​nje liš​-
će... Sve ono što vide mla​di kad ih os​ta​vi onaj koga vole.
– Mo​g li bi​smo ipak ne​što po​jes​ti – pred​lo​ži ona, sada već u bo​ljem ras​po​lo​že​nju.
Pos​li​je, kad su već do​vr​ša​va​li te​le​će odre​ske s glji​va​ma, Nika obri​še usne sal​ve​tom, pa mu se
po​vjer​lji​vo nag​ne.
– Tata, ti bi mo​g ao utje​ca​ti na mamu. Htje​la bih van.
– Van!?
– Da. U ino​zem​s​tvo. On​dje bih ne​što ra​di​la.
– I tamo su do​sad​ne knjiž​ni​ce... i još više bar co​do​va.
– Znam – nas​ta​vi ona jed​na​ko mo​le​ći​vim gla​som – ali je sve ne​ka​ko ve​dri​je, ša​r e​ni​je, živ​lje... Ne
mogu više u ovom si​vi​lu... Zar ne vi​diš da svi od​la​ze van?
– Ako svi vi mla​di ode​te – od​lo​ži on vi​li​cu i nož – ov​dje će biti još siv​lje.
– Znam! Ali to ne​moj go​vo​r i​ti meni nego nji​ma!
Na​kon ruč​ka na​pu​nio je auto​mo​bil​ski sprem​nik na cr​p​ki na Lan​g o​vu trgu i kre​nuo pre​ma Si​sku.
Kas​no po​pod​ne obla​ci su se po​sve ra​ziš​li, tako da mu je sun​ce ne​ugod​no tuk​lo u vje​tro​bran. Čak mu
se uči​ni da se, eto, pot​kraj ko​lo​vo​za, lje​to vra​ća u svom ve​li​kom sti​lu. Iako se ma​lo​čas lju​tio na kćer,
iz​ne​na​da i sam po​že​li da je neg​dje drug​dje, da se kupa u mir​nim lo​šinj​skim uva​la​ma, da luta po pa​r i​-
škim du​ća​ni​ma s ri​jet​kim plo​ča​ma dže​za ili da mir​no leži za​va​ljen u sje​da​lo put​nič​kog zra​ko​plo​va
osam ti​su​ća me​ta​r a iz​nad zem​lje.
 Ured si​sač​ko​g a grad​skog MUP-a bio je za​tvo​r en, pa je mo​r ao sko​či​ti do po​šte, na​da​ju​ći se da će
u grad​skom te​le​fon​skom ime​ni​ku pro​na​ći Ma​to​še​vi​će​vu adre​su. Ime​nik je, na​ža​lost, bio po​pri​lič​no
star i pun uli​ca koje su no​si​le na​zi​ve po na​r od​nim he​r o​ji​ma i par​ti​zan​skim je​di​ni​ca​ma. Mo​g ao je sta​-
vi​ti ruku u va​tru da se više ni​jed​na ne zove svo​jim sta​r im ime​nom; či​tao je u no​vi​na​ma kako su u jed​-
nom gra​du, u nas​tu​pu to​tal​ne neo​ba​vi​je​šte​nos​ti, pro​mi​je​ni​li ime​na i uli​ca​ma Sla​ve Ra​škaj, Stje​pa​na
Kon​zu​la Is​tra​ni​na i Ju​li​ja Klo​vi​ća, mis​le​ći valj​da da su mr​ski ko​mu​nis​tič​ki od​lič​ni​ci. Sre​ćom, uz ime
sta​no​vi​te Ja​dran​ke Ma​to​še​vić pi​sa​lo je Za​g re​bač​ka uli​ca, pa je po​žu​r io da je nađe, iako nije znao je li
ta Ja​dran​ka u kak​vom rodu s onim Ma​to​še​vi​ćem ko​je​g a je tra​žio.
Na pr​vom katu sa​svim loše oču​va​ne ba​r ok​ne zgra​de bila su dvo​ja vra​ta. Na jed​ni​ma je pi​sa​lo
Cer​jak, a na dru​g i​ma ni​šta. Ta dru​g a bila su za​klju​ča​na i za​g ra​đe​na de​be​lim le​tva​ma koje je net​ko za​-
bio pre​ko dr​ve​nog ok​vi​r a. Za​čuv​ši valj​da ko​r a​ke što su od​zva​nja​li du​g im vlaž​nim hod​ni​kom, mr​ša​vi
star​čić otvo​r i su​sjed​na vra​ta. No​sio je zgu​žva​ne hla​če, usku ves​tu bez ru​ka​va i de​be​le na​ti​ka​če od sla​-
me.
– Vi ste Cer​jak? – upi​ta Ba​nić za​g le​dav​ši se u plo​či​cu na vra​ti​ma.
– Ja sam Mus​ta​fa Če​ha​jić od Bi​ha​ća. Tu su me smjes​ti​li. A koji si ti?
– Tko sta​nu​je ov​dje pri​je​ko? – pre​sko​či Ba​nić nje​g o​vo pi​ta​nje.
– Tu su sta​no​va​li Ivan​ko​vi​ći iz Kos​taj​ni​ce, ali su se neki dan vra​ti​li u svo​je mjes​to. A i mi ćemo
usko​r o, bude li Ala​ho​va vo​lja.
Iza star​če​vih leđa u Ba​ni​ća je zu​r i​lo pet-šest pari ra​doz​na​lih dje​čjih oči​ju.
– Hus​ni​ja! Vodi tu dje​cu! – iz​de​r e se star​čić na ženu u di​mi​ja​ma, pa za​tvo​r i vra​ta os​tav​ši s Ba​ni​-
ćem na hod​ni​ku.
– Što ćete!? Unu​čad... ra​doz​na​la... sve bi da vidi.
– A Ma​to​še​vić? – upi​ta Ba​nić, ne vje​r u​ju​ći kako će od sta​r o​g a pre​vi​še saz​na​ti. – Nije li tu sta​no​-
vao Jo​sip Ma​to​še​vić?
– A šta ja znam tko je sta​no​vao – sleg​ne sta​r i ra​me​ni​ma. – Kad su ovi iz Kos​taj​ni​ce otiš​li, bio je
neki čo​vjek i pri​bio to na vra​ta. Re​kao je da je stan pro​dan i da će pr​vo​g a net​ko use​li​ti.
S čud​nom svi​ješ​ću da je ovaj prok​le​ti rat to​li​ko iz​mi​je​šao pu​čans​tvo da više nit​ko ni​ko​g a neće
moći naći, Ba​nić se spus​ti na uli​cu i uđe u su​sjed​nu gos​ti​o ni​cu, gdje je de​be​la ko​no​ba​r i​ca pos​lu​ži​va​la
tri mla​di​ća u ma​skir​nim uni​for​ma​ma. Stol im je bio pun ma​lih čaša u kak​vi​ma se pos​lu​žu​ju žes​to​ka
pića, ali su deč​ki raz​g o​va​r a​li sa​vr​še​no mir​no i tiho.
Ko​no​ba​r i​ca pri​đe sto​lu za koji je sjeo Ba​nić, pa pre​o kre​ne ka​r i​r a​ni stol​njak, iako je i s dru​g e
stra​ne bio po​djed​na​ko pr​ljav. Ba​nić na​r u​či pivo, za​do​vo​ljan što se i u tako ne​ugled​nim lo​ka​li​ma
može do​bi​ti stra​no pivo, pa kad mu je žena do​ni​je​la bocu, on upi​ta:
– Nije li tamo pri​je​ko na katu sta​no​vao Jo​sip Ma​to​še​vić?
Ona po​g le​da kroz ve​li​ko stak​lo gos​ti​o ni​ce pre​ma su​sjed​noj zgra​di kao da se po​ku​ša​va sje​ti​ti tko
je sve tamo sta​no​vao, pa ot​po​vr​ne:
– Tamo vam već po​du​lje sta​nu​ju samo iz​bje​g li​ce.
– Mis​lim, pri​je rata.
– Ne znam – rav​no​duš​no će ona. – Pri​je rata ži​vje​la sam u Pe​tri​nji. Idu​ći se mje​sec vra​ćam i ni za
što me nije bri​g a.
Ba​nić se vra​ti svo​je​mu pivu. Pio ga je po​la​ko, pi​ta​ju​ći se što uop​će radi u toj ne​ugled​noj si​sač​-
koj bir​ti​ji. I tad, umjes​to da se dig​ne od sto​la, osje​ti da mu tre​ba još jed​no piće. Ko​no​ba​r i​ca ga do​ne​se
za​jed​no s tri nova vi​nja​ka za deč​ke sa su​sjed​nog sto​la. Ba​nić pri​mi​je​ti kako ga je je​dan od voj​ni​ka la​-
ga​no tak​nuo po nad​lak​ti​ci.
– Gos​po​di​ne – reče voj​nik – ako se ne va​r am, ras​pi​ti​va​li ste se za Jo​si​pa Ma​to​še​vi​ća.
– Poz​na​je​te ga? – obra​du​je se Ba​nić.
– Sa​svim sam ga po​vr​š​no poz​na​vao. Znam da je bio dra​g o​vo​ljac u Vi​sov​cu i da je sta​no​vao tu
neg​dje u bli​zi​ni.
– I ja sam ga poz​na​vao – glas​ni​je će dru​g i voj​nik, koji je ra​skop​čao odo​r u jer je u gos​ti​o ni​ci
bilo to​pli​je nego vani. – Znam da je bio svi​nja i kao svi​nja je mo​r ao skon​ča​ti. Spo​mi​nja​li su ga oko
one afe​r e s vi​so​vač​kom cr​k​vom...
– Kak​ve afe​r e? – s pra​vom je za​ni​ma​lo Ba​ni​ća.
– Pres​ta​ni, Blaž! – umi​je​ša se prvi voj​nik. – Pre​vi​še si po​pio pa su ti svi svi​nje i svi su ima​li ne​-
kak​ve afe​r e!
– Do​bro, do​bro – pov​la​čio se Blaž. – Ali, kad vam ja ka​žem, taj Ma​to​še​vić nije bio čist.
– Ne bis​te li mi ipak rek​li o čemu je ri​ječ? – pi​tao je Ba​nić iako je znao da tri voj​ni​ka, koji su u
sebe na​li​li po​dos​ta vi​nja​ka, nisu druš​tvo koje bi po nje​g o​voj na​r udž​bi od​g o​va​r a​lo na do​sad​na pi​ta​nja.
– Za​bo​r a​vi​te to! – uvje​r a​vao ga je prvi voj​nik. – Blaž je poz​nat po pre​tje​r i​va​nji​ma. Ma​to​še​vi​ća
ne​će​te ov​dje naći. Sje​ćam se samo da su ga Srbi za​r o​bi​li i da je u lje​tu 1992. raz​mi​je​njen, ali ga već
go​di​na​ma ni​sam vi​dio. Naj​vje​r o​jat​ni​je je ne​ka​mo od​se​lio.
– Ima li ov​dje kak​ve rod​bi​ne?
– Ima samo biv​šu ženu. Os​ta​vi​la ga je još dok je bio u za​r ob​lje​niš​tvu. Ne znam gdje sta​nu​je, ali
je kat​kad vi​dim.
– Bis​te li mi mo​g li ugo​vo​r i​ti raz​g o​vor s njom? – na​va​lji​vao je is​tra​ži​telj.
– Ne bih! – odre​že voj​nik. – Po​nov​no se uda​la i ima naj​lju​bo​mor​ni​jeg muža u ovom di​je​lu svi​je​-
ta. Ali zna​te što? Mo​že​te mi dati vašu po​sjet​ni​cu pa ću je pi​ta​ti čim je sret​nem. Ako želi raz​g o​va​r a​ti,
neka vam se javi.
Ba​nić iz​va​di ke​mij​sku olov​ku pa na po​le​đi​ni ra​ču​na na​pi​še svo​je ime i te​le​fon​ski broj. Dok je to
ra​dio, voj​nik ga od​mje​r i od gla​ve do pete i upi​ta:
– Što da joj ka​žem, tko ste vi?
– Is​tra​ži​telj.
– Oho! Mu​po​vac! Onda mora pris​ta​ti na raz​g o​vor – za​klju​či voj​nik.
– Ne mora. Ja sam pri​vat​ni is​tra​ži​telj.
– Pri​vat​ni is​tra​ži​telj!? – za​ču​di se voj​nik. – Mis​lio sam da toga ima samo u fil​mo​vi​ma.
– Go​to​vo tako...
– Zna​te, za nju sam čuo da je vrlo pro​r a​ču​na​na i ko​r is​to​lju​bi​va oso​ba. Doći će vam na raz​g o​vor
samo ako shva​ti da joj se to is​pla​ti.
– Evo, is​pla​tit će se – reče Ba​nić, pa na pa​pi​r i​ću is​pod svo​g a te​le​fon​skog bro​ja na​pi​še »500 kn«.
– Vi je, čini se, do​bro poz​na​je​te?
– On ju je jebo! – na​ce​r i se Blaž, ali se od​mah smi​r i, vi​djev​ši kako ga je voj​nik na ko​je​g a se ta
ne​ukus​na šala od​no​si​la stro​g o po​g le​dao.
 Pos​li​je, kad se vra​ćao u Za​g reb, ces​ta je već uto​nu​la u mr​k​li mrak, a po ba​nij​skim se ko​tli​na​ma
ra​ši​r i​la gus​ta ma​g la, po čemu se dalo za​klju​či​ti da je po​pod​nev​no sun​ce zna​či​lo sve pri​je no po​vra​tak
lje​ta. Neg​dje oko Bu​šev​ca su​lu​dom ga br​zi​nom pres​tig​ne tam​ni džip za​g re​bač​ke re​g is​tra​ci​je koji nes​-
ta​ne iza za​vo​ja. Lju​tit na lu​đa​ka koji div​lja po ces​ti, Ba​nić po​ju​r i ne bi li mu pro​či​tao bro​je​ve s ta​bli​-
ca, pa, iz​i​šav​ši iz za​vo​ja, samo što ne na​le​ti na nje​g a. Za​ko​či iz sve sna​g e i za​us​ta​vi se me​tar is​pred
vo​zi​la.
Po​kraj dži​pa koji je pre​pri​je​čio ces​tu sta​ja​le su dvi​je poz​na​te pri​li​ke, de​be​li Va​kum, koji je po​-
vre​me​no ra​dio na ram​pi is​pred ula​za u Man​di​će​vu vilu, i ko​vr​ča​vi Trom​blon. Obo​ji​ca su bila sve pri​-
je no ugod​ni su​g o​vor​ni​ci, po​g o​to​vo kad se na​đe​te s nji​ma noću iz​van na​se​lje​na mjes​ta.
Ba​nić iz​i​đe iz auta i pri​đe im bli​že, tru​de​ći se da ne po​ka​že ni naj​ma​nji strah. U jed​nom je tre​nu
po​mis​lio uze​ti re​vol​ver što ga je dr​žao u po​li​ci na vra​ti​ma, ali se ipak pre​do​mis​lio shva​tiv​ši da je ta​-
kav ne​ugod​ni raz​g o​vor bo​lje za​vr​ši​ti bez va​tre​ne pot​po​r e.
– Gaz​du za​ni​ma za​što i da​lje nju​ška​te, una​toč tomu što vam je ot​ka​zao us​lu​g e – reče Trom​blon
uni​jev​ši mu se to​li​ko u lice da je mo​g ao osje​ti​ti te​žak za​dah iz nje​g o​vih usta.
– Po​sje​tio sam bra​ti​ća u Si​sku – sla​že Ba​nić, svjes​tan da to Trom​blon neće pro​g u​ta​ti.
– Znam ja kome ste poš​li – nad​moć​nim će gla​som ko​vr​ča​vi sna​g a​tor. – Ako se ne opa​me​ti​te,
mo​g lo bi sve za​vr​ši​ti jako loše. I ne slu​ti​te u kak​vim se gov​ni​ma mo​že​te naći.
– Mo​žda u škri​nji za za​mr​za​va​nje... – tiho će is​tra​ži​telj , pa​ze​ći hoće li to na Trom​blo​no​vu licu
iz​a​zva​ti kak​vu re​ak​ci​ju.
Trom​blon os​ta​de mi​r an. Va​kum je sada ne​što pet​ljao oko Ba​ni​će​ve »če​tvor​ke«; mora da je pri​-
pa​dao oni​ma ko​ji​ma je sla​g a​nje re​če​ni​ca ne​iz​r e​ci​vi men​tal​ni na​por, pa je iz​va​dio nož ko​je​mu je bio
vič​ni​ji.
– Gos​po​di​ne Ba​ni​ću – go​vo​r io je Trom​blon i da​lje sa​svim mi​r an. – No​sim vam po​r u​ku od gaz​-
de koji vas poz​drav​lja i sa​vje​tu​je vam da pres​ta​ne​te za​ba​da​ti nos u stva​r i koje vas se ne tiču. S Ma​r i​-
nom smr​ću ov​dje za vas više nema pos​la. Za​bo​r a​vi​te sve i ne tra​ži​te više Ma​to​še​vi​ća!
Ipak je iz​r e​kao to ime, po​mis​li Ba​nić, sve više svjes​tan da je Ma​to​še​vić ključ sve​g a. Iz​ne​na​da za​-
ču​je tup uda​r ac i ši​šta​nje zra​ka, pa se okre​ne pre​ma Va​ku​mu koji je upra​vo bio za​bav​ljen gu​ma​ma
nje​g o​va re​na​ul​ta. Ne​mi​lo​srd​no je pro​bu​šio tri, pa kad je s no​žem u ruci pri​šao če​t​vr​toj i za​mah​nuo,
nje​g ov se vri​sak pro​lo​mio kroz noć.
– Što je? – vik​ne Trom​blon i po​tr​či pre​ma »če​tvor​ki«.
– Je​bem mu ma​ter! – op​su​je Va​kum po​ka​zu​ju​ći kr​va​vi dlan. – Po​r e​zao sam se.
– Idi​o te, kako si se mo​g ao opet po​r e​za​ti!? – de​r ao se Trom​blon. – Tebi čo​vjek ni​šta ne može po​-
vje​r i​ti.
Ba​nić se zlu​r a​do na​smi​je za​bo​r av​lja​ju​ći da će bi​jes​ni Va​kum to pri​mi​je​ti​ti. No bilo je pre​kas​no i
ni​šta se više nije mo​g lo is​pra​vi​ti. Va​kum za​ur​la od bi​je​sa, baci se na onu če​t​vr​tu gumu i sta​de je tako
bi​jes​no uba​da​ti no​žem da su od nje, na​kon ne​ko​li​ko ča​sa​ka, os​ta​li samo ne​pra​vil​ni gu​me​ni ko​ma​di​ći.
A za​tim se, jed​na​ko bi​je​san, us​pra​vi, pri​đe Ba​ni​ću i iz sve ga sna​g e opa​li ša​kom po us​ti​ma. Is​tra​ži​telj
se skljo​ka u ja​r ak po​kraj ces​te i tu os​ta​ne le​ža​ti zna​ju​ći da je tako naj​pa​met​ni​je. Kroz vi​so​ki ko​r ov vi​-
dio je kako se Man​di​će​vi tro​g lo​di​ti uda​lja​va​ju pre​ma dži​pu, ula​ze unu​tra, i kako cr​ve​na po​zi​cij​ska
svje​tla nji​ho​va vo​zi​la nes​ta​ju u noći. Po​tom je us​tao, opi​pao kr​va​ve usne i zube koji su se kli​ma​li te
kre​nuo pre​ma pr​vim ku​ća​ma ne bi li odan​de po​zvao služ​bu za vuču vo​zi​la.
 18.

BAV LJE NJE IS TRAŽ NIM POS LO VI MA, bez​o b​zir​no nju​ška​nje po tu​đoj pri​vat​nos​ti, upa​da​nje u raz​ne be​das​te, pa
kat​kad i opas​ne si​tu​aci​je, zah​ti​je​va​lo je odre​đe​nu ko​li​či​nu pro​fe​si​o nal​ne hra​bros​ti. Po sve​mu su​de​ći,
is​tra​ži​telj Ni​ko​la Ba​nić nije bio ku​ka​vi​ca prem​da je od dje​tinj​stva ro​bo​vao jed​nom stra​hu pred ko​jim
je bio po​sve ne​mo​ćan – stra​hu od zu​ba​r a. Zbog toga je i naj​ma​nje za​hva​te na svo​jim zu​bi​ma po​vje​r a​-
vao samo pri​ja​te​lju, zu​ba​r u Fis​tri​ću, ko​je​g a su svi zva​li Doc i za ko​je​g a je bio si​g u​r an da mu neće
pip​nu​ti ni​je​dan zub dok mu de​talj​no ne objas​ni što će ra​di​ti i vje​štom ga re​to​r i​kom ne uvje​r i kako sve
to neće ni naj​ma​nje bo​lje​ti.
Zu​ba​r a Fis​tri​ća za​te​kao je kako se, odra​div​ši smje​nu, spre​ma kući. Spa​ziv​ši Ba​ni​ća kako, smrz​-
nut od stra​ha i s rup​či​ćem na us​ti​ma, ula​zi u or​di​na​ci​ju, Fis​trić smjes​ta na​vu​če bi​je​lu kutu i sjed​ne ga
na zu​bar​ski sto​lac. Zna​ju​ći da sad do​la​ze oni naj​g o​r i tre​nu​ci u ži​vo​tu, Ba​nić se gr​če​vi​to uhva​ti za ru​-
ko​hvat stol​ca i upre mo​le​ćiv po​g led u zu​ba​r a. Za​tim po​la​ko i neo​d​luč​no otvo​r i usta.
– Do​bro su te opa​li​li – reče Fis​trić pa mu me​kim, an​đe​o skim po​kre​tom opi​pa zube. – Ova dva će
se s vre​me​nom uč​vr​sti​ti, ali dvoj​ku ti mo​r am iz​va​di​ti.
– Zav baf mo​vaf va​di​ti...? – iz​us​ti is​tra​ži​telj otvo​r e​nih usta. – Ali savo s injek​ci​jov!
– Sta​r i, ja tebe uop​će ne ku​žim! – lju​tio se zu​bar. – To kad su te zviz​nu​li mo​r a​lo te si​g ur​no bo​lje​-
ti de​set puta više nego va​đe​nje.
– Na​g lo me lu​pio! – reče Ba​nić isp​lju​nuv​ši kr​va​vu sli​nu u plju​vač​ni​cu. – A ti bi mi to va​dio ona​-
ko na​te​na​ne. Ako me i ti opa​liš pa ta dvoj​ka is​pad​ne, bit će mi dra​že nego da je po​la​ko va​diš.
– Je​bem mu! – op​su​je Fis​trić, pa iz or​ma​r a iz​va​di bocu vi​ski​ja i dvi​je ča​ši​ce. – Čas​na ri​ječ, ti si
mi naj​bo​lji pri​ja​telj i naj​g o​r i pa​ci​jent! Jed​nom si mi pao u ne​svi​jest, a dru​g i put sam ti mo​r ao dati
injek​ci​ju na mr​tav zub. Sto pos​to bez živ​ca! Haj​de, po​pit ćemo, pa ćemo onda va​di​ti.
– Znaš da ne smi​ješ piti – upo​zo​r i ga Ba​nić zna​ju​ći da su mu li​ječ​ni​ci za​bra​ni​li i samu po​mi​sao
na al​ko​hol.
– Kako ne bih pio kad po​piz​dim!? – lju​tio se zu​bar. – Za​bra​ni​li su mi piti, ali su mi za​bra​ni​li i
pa​ci​jen​te ka​kav si ti!
Pola sata kas​ni​je već se vra​ćao na Bri​tan​ski trg, usta utr​nu​lih od injek​ci​je koju mu je Fis​trić na​-
kon sil​nih na​te​za​nja ipak dao. Bu​co​nji​će​vom se do​ve​zao do Trga, a po​tom, iz​me​đu ske​la i ro​vo​ko​pa​-
ča, je​dva us​pio sti​ći do Ro​ko​va pe​r i​vo​ja, gdje je os​ta​vio auto. Spus​tiv​ši se po​tom do po​šte, spa​zi svo​-
ju biv​šu ženu kako, is​pred kuće u ko​joj je sta​no​va​la, ži​vah​no raz​g o​va​r a s dos​ta mla​đim mu​škar​cem.
Tip je imao po​du​lju ne​ured​nu kosu, ši​r o​ku ko​šu​lju, tra​pe​r i​ce i po​ma​lo tra​pa​vo dr​ža​nje, ali na onaj
šar​man​tan na​čin na ka​kav se fu​r ao fran​cu​ski glu​mac De​par​di​eu. Što ona ima s njim pri​ča​ti, po​mis​li,
za​bo​r av​lja​ju​ći kako se biv​šeg muža tak​ve stva​r i, po​g o​to​vo na​kon pe​to​g o​diš​nje raz​dvo​je​nos​ti, ne bi
smje​le uop​će ti​ca​ti. A Li​di​ja se baš ras​pri​ča​la, po​vre​me​no se čak i smi​ja​la, pr​sti​ma se igra​ju​ći gum​-
bom na mla​di​će​voj ko​šu​lji. Mo​g ao bih sad oti​ći do njih i objas​ni​ti se s ti​pom, po​mis​li Ba​nić. Čak kad
bi se i po​tuk​li, dr​žao je da ima odre​đe​nu pred​nost jer mu je injek​ci​ja još uvi​jek dje​lo​va​la, tako da
uda​r ac po zu​bi​ma ne bi ni osje​tio. I dok je tako raz​miš​ljao, Li​di​ja se okre​ne i uđe u ha​us​tor, a du​g o​-
ko​si tip pođe za njom. Is​pr​va po​mis​li i sam kre​nu​ti za nji​ma, ali se u pra​vi čas pre​do​mis​li. Na​pi​pa ci​-
ga​r e​te u dže​pu, žud​no za​pa​li jed​nu, pa pre​ko ža​los​no raz​r o​va​nog trga kre​ne pre​ma kinu Apo​lo. Us​put
je za​vi​r io u ka​fić Kico, ali on​dje nije bilo ni Paka ni gos​po​di​na Ma​r i​ja​na. Pro​du​ži sto​g a do ure​da,
pop​ne se u stan i do​bro se is​tu​ši​r a. Po​tom pro​na​đe bocu vi​nja​ka, koji je uis​ti​nu ri​jet​ko pio, pa po​pi​je
ne​ko​li​ko gut​lja​ja. Injek​ci​ja je još uvi​jek dje​lo​va​la i rana od iz​va​đe​nog zuba nije ga pek​la. Upa​li mali
te​le​vi​zor i poč​ne gle​da​ti po​pod​nev​ne vi​jes​ti. Tvr​de​ći da su sr​p​ski gu​bi​ci go​le​mi, NATO je, kao što se
mo​g lo i oče​ki​va​ti, pri​vre​me​no obus​ta​vio zrač​ne uda​r e. Ne​ko​li​ko je opor​be​nih po​li​ti​ča​r a shva​ti​lo da
je hdz nji​ho​va pri​r od​na sre​di​na u ko​joj će se moći pra​vil​no ra​zvi​ja​ti, pa su od​lu​či​li os​ta​vi​ti svo​je do​-
mi​cil​ne stran​ke i o tome su sada ra​z​nje​že​no pri​ča​li pred ka​me​r a​ma. Zbog blis​ta​vih us​pje​ha u »Olu​ji«
Pred​sjed​nik je od​li​ko​vao iz​me​đu dva​de​set i tri​de​set ti​su​ća lju​di, a gos​po​dar​stve​na si​tu​aci​ja bila je sve
bo​lja i bo​lja, o čemu je br​zim, te​ško ra​zum​lji​vim re​če​ni​ca​ma go​vo​r io prvi čo​vjek Vla​de. Ba​nić ot​pi​je
još samo malo vi​nja​ka, pa se pri​sje​ti kako se s Ko​ma​r om do​g o​vo​r io da će se vi​dje​ti na ruč​ku. Po​g le​-
da na sat, bilo je pet​na​est do dva, tako da mu je do sas​tan​ka os​ta​lo samo če​t​vrt sata. Uga​si te​le​vi​zor
baš u tre​nu kada je smi​ješ​ni vo​di​telj, koji je u vi​jes​ti​ma glu​mio me​te​o ro​lo​g a, tu​ma​čio raz​lo​g e užas​no
loše po​lo​vi​ce lje​ta, pa na​vu​če tra​pe​r i​ce, zgra​bi sa stol​ca vje​trov​ku i po​tr​či na​da​ju​ći se da će do obliž​-
njeg Fi​ja​ke​ra sti​ći na​vri​je​me.
U miru ma​siv​no​g a dr​ve​nog se​pa​r ea Ko​mar je već sje​dio i ma​zao na kruh piv​nič​ki sir.
– Na​r u​čio sam nam ku​ha​ne no​g i​ce s hre​nom – reče, pa za​g ri​ze na​ma​za​ni kruh.
– Te​ško da ću moći jes​ti – pip​ne se Ba​nić po bol​nim us​na​ma ot​kriv​ši da je Fis​tri​će​va anes​te​zi​ja
pres​ta​la dje​lo​va​ti.
– Malo mo​r aš! – na​g o​va​r ač​kim će to​nom Ko​mar. – A što ti je to s us​nom?
– Na​le​tio sam na za​tvo​r e​na vra​ta – sla​že Ba​nić gle​da​ju​ći u ta​njur s ku​ha​nom svinj​skom no​g om
koju je ko​no​bar upra​vo sta​vio pred nje​g a.
Ko​mar se zduš​no pri​hva​ti obje​da. Vi​li​com i no​žem vje​što je ski​dao ko​ži​ce i hr​ska​vi​cu s kos​ti i
tr​pao ih u usta. Po​tom, ne​ma​ju​ći dru​g og iz​bo​r a, zgra​bi no​g i​cu pr​sti​ma i poč​ne je glo​da​ti, odva​ja​ju​ći
sit​ne koš​či​ce na ta​njur.
– Jesi li se ras​pi​tao? – upi​ta ga Ba​nić ne po​ka​zu​ju​ći ni​kak​vo za​ni​ma​nje za ono što mu se hla​di​lo
u ta​nju​r u.
– Je​sam. Znaš, ne sje​ćam se da smo ika​da ru​ča​li za​jed​no a da po​vod tomu nisu bile in​for​ma​ci​je
koje si tre​bao od mene.
Go​vo​r e​ći, Ko​mar je upro svinj​sku nogu pre​ma Ba​ni​ću, kao da mu njo​me pri​je​ti.
– Priz​nao sam da te is​ko​r i​šta​vam – umi​r i​vao ga je Ba​nić. – Ti si moj do​bar, a ja sam tvoj loš pri​-
ja​telj.
– Mogu li? – upi​ta Ko​mar po​ka​zu​ju​ći vi​li​com i no​žem na Ba​ni​ćev ta​njur.
Ba​nić gur​ne svoj objed na nje​g o​vu stra​nu, pa na​r u​či dva ve​li​ka piva.
– Iako je Do​g an dos​ta ra​dio na nje​mu, Vi​tez nije ni​šta priz​nao – reče Ko​mar mlja​ska​ju​ći. – Znaš,
kao si​r o​maš​no sla​von​sko di​je​te odras​tao sam na ku​ha​nim no​g i​ca​ma.
I do​g u​r ao do sto dva​de​set kila, po​mis​li Ba​nić, ali ne reče ni​šta.
– Iako nema pra​vog ali​bi​ja – nas​ta​vi Ko​mar – sve okol​nos​ti go​vo​r e pro​tiv pret​pos​tav​ke da je
ubio malu...
– To znam – pre​ki​ne ga Ba​nić. – Mo​lio sam te da saz​naš sve o onom smrz​nu​to​me.
Ko​mar na​pra​vi ki​se​lo lice kao da mu ta sli​ka kva​r i tek, a za​tim po​ku​ša obri​sa​ti ruke pa​pir​nim
ubru​som. Škrob iz ku​ha​ne svi​nje​ti​ne li​je​pio se za pa​pir i sal​ve​ta se u nje​g o​vim ru​ka​ma po​sve po​de​r a​-
la. Ali ni to, čini se, nije sme​ta​lo nje​g o​vu ne​ukro​ti​vom ape​ti​tu.
 – Sada bi​smo mo​g li ko​tlo​vi​nu s po​li​ca​ma – reče on.
– Samo uzmi – ka​zao je Ba​nić i ot​pio malo piva. Bilo je le​de​no i go​di​lo mu je na​te​če​noj usni.
– Onaj smrz​nu​ti je sta​no​vi​ti Princ. U pod​zem​lju ga poz​na​ju kao tr​g ov​ca nar​ko​ti​ci​ma na sit​no.
Mali žo​har koji ve​li​kim ka​na​li​ma samo sme​ta, ple​te se dru​g i​ma pod noge... Ali bar do ovog tre​na nit​-
ko mu ne zna pra​vo ime niti odak​le je. Za​mis​li, nije imao ni​kak​vu, ali baš ni​kak​vu osob​nu is​pra​vu.
Face mu nema u kar​to​te​ka​ma, otis​ci pr​sti​ju su ne​poz​na​ti, kao da je pao s Mar​sa. Čak je i auto što ga je
vo​zio ukra​den pri​je šest mje​se​ci. Hej, za​što i ti nisi na​r u​čio ko​tlo​vi​nu? Pa mo​r aš ne​što jes​ti!
Ta​njur s ko​tlo​vi​nom se pu​šio i Ko​mar je ra​dos​no bu​ljio u nj. Ljep​lji​vim pr​sti​ma pu​nim os​ta​ta​ka
pa​pir​ne sal​ve​te on uhva​ti vi​li​cu i nož te poč​ne re​za​ti meso.
– Tog smo Prin​ca naš​li na​kon ano​nim​ne do​ja​ve.
Ba​nić se na​kaš​lje, a Ko​mar nas​ta​vi ne​ma​ju​ći poj​ma o tome tko je za​pra​vo bio ano​nim​ni do​jav​-
lji​vač.
– Ot​kri​lo se da je s po​koj​nom kće​r i Va​le​r i​ja​na Man​di​ća bio u lju​bav​noj vezi. Za​mis​li taj spoj:
kći bo​g a​to​g a i ugled​nog po​du​zet​ni​ka i mali ano​nim​ni di​ler. Mogu ti ka​za​ti da mo​r a​mo biti pre​sret​ni s
na​šom dje​com...
– Jes​te li mu obja​vi​li sli​ku u no​vi​na​ma?
– Je​smo – od​vra​ti Ko​mar, po​bi​r u​ći gus​ti sok ko​ma​dom kru​ha na​bo​de​nim na vi​li​cu – ali se nit​ko
nije ja​vio. Nije ni čud​no! Sli​ka​li su ga kad se od​mrz​nuo i fo​tos je bio stra​šan. Ho​će​mo li još gu​laš
juhu? Mis​lim, na kra​ju...
– Pre​vi​še je...
– Imaš pra​vo – slo​ži se Ko​mar hva​ta​ju​ći kri​g lu piva na ko​joj je već bilo mno​g o sli​jep​lje​nih ko​-
ma​di​ća sal​ve​te.
– Jes​te li ot​kri​li tko ga je ubio? – upi​ta Ba​nić zna​ju​ći da je u sta​nu os​tao re​vol​ver na ko​je​mu su
mo​r a​li biti otis​ci ne​či​jih pr​sti​ju.
– I to se zna – do​met​ne Ko​mar važ​no. – U sta​nu smo naš​li re​vol​ver s pri​g u​ši​va​čem, a na nje​mu
oti​sa​ka ko​li​ko že​liš.
– Či​jih oti​sa​ka?
– Mare Man​dić! Po​koj​ne Va​le​r i​ja​no​ve kće​r i. Ona ga je ubi​la hi​cem u čelo. I tu se krug za​tva​r a
jer je, kao što ti je poz​na​to, i klin​ka mr​tva.
 19.

ZA VOD SE NA LA ZIO U MA LIM, SKU ČE NIM, DO TRA JA LIM i sa​svim ne​dos​tat​nim pros​to​r i​ja​ma u jed​noj od uskih
uli​či​ca Gor​nje​g a gra​da, i ako je is​ti​na da vlast pre​ma po​je​di​nim us​ta​no​va​ma pos​tu​pa maj​čin​ski, a
pre​ma dru​g i​ma ma​će​hin​ski, bio je pra​vo za​pos​tav​lje​no na​ho​če. Hod​ni​ci su bili na​kr​ca​ni sta​r im vi​so​-
kim me​tal​nim ste​la​ža​ma, koje su bile upra​vo na​bi​je​ne na​brek​lim si​vim re​g is​tra​to​r i​ma, a pros​tor od
vrha do stro​pa bio je is​pu​njen de​be​lim fas​cik​li​ma na​lik na pre​tr​pa​ne her​ba​r i​je. Čo​vjek bi se mo​r ao
do​bra​no po​mu​či​ti kad bi u tu praš​nu, vlaž​nu ar​hi​vu, što je vo​nja​la na pli​je​san, htio str​pa​ti samo još je​-
dan je​di​ni list.
Ni​ko​la Ba​nić uđe u ured, u ko​je​mu sta​nje, čini se, nije bilo ni​ma​lo bo​lje. U ma​le​noj pros​to​r i​ji,
tri puta dva me​tra, sta​jao je rad​ni stol s kom​pju​to​r om, a oko nje​g a ne​pre​g led​no, ka​o tič​no more re​g is​-
tra​to​r a, spi​sa, knji​g a i ka​ta​lo​g a. Za kom​pju​to​r om je sje​dio služ​be​nik, za​ci​je​lo ne pre​vi​še star, ali s de​-
be​lim na​o ča​la​ma na nosu i bez ijed​ne vla​si na gla​vi. Po čud​noj zvo​nja​vi, pi​ska​nju i zvec​ka​nju što su
se čuli s kom​pju​to​r a, čini se da je igrao neku igru. Iza nje​g o​vih leđa, iz​me​đu dva me​tra vi​so​kih re​do​-
va nas​la​g a​nih spi​sa, bio je pri​bi​jen crno-bi​je​li pos​ter Che​ta Ba​ke​r a, sli​ka koju Ba​nić, za​ču​do, nije do​-
tad vi​dio. Na njoj je slav​ni tru​bač i pje​vač ču​čao, na gla​vi mu je bio troš​ni kož​ni še​šir, u ruci tru​ba, a
noge su mu bile bose. Ba​nić se obra​du​je kao da je noću u Pa​ta​g o​ni​ji na​ba​sao na deč​ke iz svog kvar​ta;
sva​ku sobu na či​jem je zidu sli​ka Che​ta Ba​ke​r a do​živ​lja​vao je kao vlas​ti​ti dom.
– Ne znam tu sli​ku – upre Ba​nić pr​stom u pos​ter na zidu.
Čo​vjek se trg​ne, uga​si kom​pju​tor, okre​ne se pre​ma sli​ci, a po​tom se na​smi​je.
– Nije baš poz​na​ta. Snim​lje​na je 1975. u Cit​ta di Cas​tel​lu. Na​kon du​g og vre​me​na Chet po​nov​no u
Euro​pi. Mis​lim da je tada svi​r ao i s Do​nom Cher​r yjem. Zna​či li vam Ba​ker ne​što?
– Is​u​se! – uz​dah​ne Ba​nić pa sjed​ne na me​tar vi​so​ku hrpu vo​do​r av​no nas​la​g a​nih re​g is​tra​to​r a. –
Kad umrem, to će mi svi​r a​ti na spro​vo​du.
Će​la​vi se služ​be​nik na​smi​je pa pri​tis​ne gumb na ka​se​to​fo​nu koji je sta​jao od​mah do kom​pju​to​r a.
Iz ma​log zvuč​ni​ka raz​li​je se ne​što sa​vr​še​no, suhi ra​su​ti zvuk gla​so​vi​r a i rav​ni tru​bač​ki solo tu​r o​ban
do muč​ni​ne.
– Vje​r o​jat​no nis​te doš​li zbog Che​ta Ba​ke​r a – reče služ​be​nik kvr​c​ka​ju​ći po​la​ko po tip​kov​ni​ci
uga​še​nog kom​pju​to​r a.
– Čuo sam da se ov​dje mogu do​bi​ti po​da​ci o šte​ta​ma nas​ta​lim u Do​mo​vin​skom ratu.
– Kak​ve vas šte​te za​ni​ma​ju?
– Pa, kako bi se to rek​lo... one nas​ta​le na kul​tur​nim do​bri​ma, od​nos​no na vjer​skim objek​ti​ma...
– U ko​jem ste svoj​stvu doš​li?
– Vje​r o​jat​no ne bi bilo dos​tat​no da ka​žem kako sam obi​čan zna​ti​želj​nik... Re​ci​mo da sam no​vi​-
nar.
– Tad bis​te sva​ka​ko ima​li no​vi​nar​sku is​kaz​ni​cu – lu​ka​vo ga po​g le​da služ​be​nik Za​vo​da.
– Za​met​nuo sam je...
– Do​bro – lup​ne služ​be​nik ru​kom po sto​lu. – Reći ću vam što vas za​ni​ma ako po​g o​di​te tko ovo
svi​r a. Na​r av​no, uz Ba​ke​r a.
 – Russ Fre​eman – lupi Ba​nić i sam sum​nja​ju​ći da je po​g o​dio. – Ili onaj koji je umro vrlo mlad
od dro​g e... onaj kla​vi​r ist...
– Bra​vo! – po​hva​li ga služ​be​nik iako nije re​kao ime po​koj​nog kla​vi​r is​ta. – Dick Twar​d​zik ! Zna​-
te li da je ovo ra​r i​tet​na snim​ka? Do​bio sam je proš​li tje​dan iz Ame​r i​ke, jas​no, na vi​nil​noj plo​či.
– U je​sen 1992. na Ba​ni​ji, neg​dje ne​da​le​ko od Vi​sov​ca, zbi​la se ne​kak​va afe​r a... ne​što je ukra​de​-
no... – reče Ba​nić jed​nim uhom još uvi​jek slu​ša​ju​ći Ba​ke​r ov solo.
– Za no​vi​na​r a ras​po​la​že​te s vrlo malo in​di​ci​ja.
– Ni​sam no​vi​nar – priz​na Ba​nić; či​ni​lo mu se ne​pri​lič​nim la​g a​ti jed​nom uvje​r e​nom lju​bi​te​lju
Che​ta Ba​ke​r a, još k tome vlas​ni​ku ri​jet​kih vi​nil​nih sni​ma​ka. – Ja sam pri​vat​ni is​tra​ži​telj.
– Iz​vr​s​no! – odu​šev​lje​no će lju​bi​telj Ba​ke​r a. – Džez je moja prva fas​ci​na​ci​ja, a dru​g a su kri​mi​ći.
Vo​li​te li Chand​le​r a?
– Na​ža​lost, ne poz​na​jem gos​po​di​na – s ne​la​g o​dom će Ba​nić. Ne​koć je dav​no, još u gim​na​zi​ji,
mo​r ao pro​či​ta​ti Zlo​čin i kaz​nu, ali je sum​njao da bi to mo​g lo pro​ći kao kri​mić.
– No, do​bro – po​mir​lji​vo će služ​be​nik. – Što se može!? Nit​ko nije sa​vr​šen! Mo​žda ste či​ta​li Co​-
na​na Doylea?
Ba​nić za​ni​je​če gla​vom prem​da mu se uči​ni​lo da je tu ili neku slič​nu stvar jed​nom či​tao u stri​pu,
ali više ni u to nije bio si​g u​r an.
Će​la​vi se služ​be​nik sag​ne pa otvo​r i naj​do​nju la​di​cu svo​g a rad​nog sto​la i iz nje iz​va​di troš​nu
knji​ži​cu, ne deb​lju od sto​ti​njak stra​ni​ca. Puh​ne na nju kako bi ski​nuo pra​ši​nu, a po​tom je do​ba​ci Ba​ni​-
ću. Nas​lov je bio is​pi​san go​ti​com, tako da ga is​tra​ži​telj uop​će nije mo​g ao pro​či​ta​ti. Shva​tiv​ši da ga je
do​veo u ne​ugod​nu si​tu​aci​ju, će​la​vi us​ta​ne, pri​đe do is​tra​ži​te​lja i uzme mu knji​g u iz ruke.
– Ovo vam je ra​r i​tet veći od Ba​ke​r o​ve plo​če! Hel​mut Gni​ers, Der Sc​hatz Mit​te​le​uro​pas, ti​skao
Zim​mer​mann Ver​lag 1907. u Beču. Bla​go Sred​nje Euro​pe. Nas​lov malo pre​am​bi​ci​o zan za po​dru​čje
koje je po​koj​ni kuns​t​his​to​r i​čar obi​šao. Do​bar je uvid imao u juž​nu Aus​tri​ju, Slo​vač​ku i Mo​r av​sku,
Če​šku je go​to​vo po​sve is​pus​tio, a od hr​vat​skih kra​je​va, su​de​ći po sa​dr​ža​ju, obi​šao je ve​lik dio Voj​ne
kra​ji​ne, Hr​vat​sko za​g o​r je i Po​dra​vi​nu. Da​le​ko od toga da je to ci​je​la Mit​te​le​uro​pe! No sta​r i Gni​ers
poz​na​vao je mno​g a naša bla​g a bo​lje no što ih mi da​nas poz​na​je​mo.
Ne shva​ća​ju​ći za​što mu služ​be​nik tako po​drob​no pri​ča o sta​r oj knji​ži​ci, Ba​nić se za​g le​da u nje​-
go​ve pr​ste pod ko​ji​ma su se po​jav​lji​va​le sli​či​ce sta​r ih ka​le​ža, kr​sti​o ni​ca, cr​k​ve​nog na​mje​šta​ja i slič​-
nih stva​r i.
Služ​be​ni​ko​va se po​zor​nost za​us​ta​vi na stra​ni​ci na ko​joj je bilo ne​ko​li​ko jed​nos​tav​nih cr​te​ža iz​-
nad ko​jih je pi​sa​lo »Wi​szowetz«.
– Evo ga! – us​klik​ne služ​be​nik, ve​seo što je na​šao pra​vu stra​ni​cu. – Kao što sâm piše, bio je u
ruj​nu 1901. i na Ba​ni​ji, u selu Vi​sov​cu. On​dje se na​la​zi​la cr​k​va Bla​že​ne Dje​vi​ce Ma​r i​je. Evo, po​tan​ko
opi​su​je tlo​r is cr​k​ve, na​mje​štaj osred​nje vri​jed​nos​ti, li​je​pe vi​tra​že na pro​zo​r i​ma iz​nad ol​ta​r a i... i onda
mu se po​zor​nost za​us​tav​lja na ovo​me...
Ba​nić se za​g le​da u sli​ku koju mu je po​ka​zi​vao. Pre​do​či​va​la je po​jed​nos​tav​nje​ni cr​tež kri​ža s
broj​nim ukra​si​ma, ali od čega je križ i kak​vi su ukra​si, to se iz sli​ke nije dalo ra​zaz​na​ti.
– Bi​je​lo zla​to, sa​fi​r i, ru​bi​ni i čip​kas​ti zlat​ni ukra​si koji na​di​la​ze i da​naš​nje do​se​g e ko​vi​nar​ske
vje​šti​ne... Gni​ers ga drži sred​njo​europ​skim dra​g u​ljem koji pre​ma​šu​je go​to​vo sve što je vi​dio i sma​tra
ga ne​pro​cje​nji​vom vri​jed​noš​ću. Mis​li​te li da su oni u Vi​sov​cu zna​li što po​sje​du​ju, da su či​ta​li Gni​er​-
so​vu knji​g u?
 – I ko​li​ko... – poč​ne Ba​nić bo​je​ći se da će kao ap​so​lut​na nez​na​li​ca u tim stva​r i​ma is​pas​ti be​dast –
ko​li​ko to može vri​je​di​ti?
– Kad bis​te ga sta​vi​li na vagu – na​smi​je se služ​be​nik Za​vo​da – ona​ko kao što se stav​lja ju​ne​ti​na,
za​ci​je​lo bi vri​je​dio mno​g o, ali ne pre​vi​še. No či​ta​li ste valj​da o bje​lo​kos​nom kri​žu što ga je Mi​ma​r a
pro​dao Tho​ma​su Howin​g u, od​nos​no nju​jor​škom Clo​is​te​r u.
– Je... je​sam... – pro​mu​ca Ba​nić ne​si​g ur​no.
– Tad vam je jas​no – tu​ma​čio je služ​be​nik. – Kad bis​te kljo​vu od koje je na​prav​ljen pro​da​va​li po
te​ži​ni, do​bi​li bis​te ne​ko​li​ko do​la​r a. A Mi​ma​r a ga je pro​dao za šes​to ti​su​ća do​la​r a, i još se taj Howing
hva​lio kako je do​bro pro​šao. A su​de​ći po ovo​me što piše Gni​ers, vi​so​vač​ki križ ne bi tre​bao biti ma​-
nje vri​je​dan, da​pa​če...
– I gdje je sad?
– Tko!? – za​ču​di se služ​be​nik.
– Taj križ?
– Pa to je afe​r a za koju ste se za​ni​ma​li! Zar ne zna​te? Kra​jem lis​to​pa​da 1991. naš je čo​vjek do​bio
za​da​tak da obi​đe kom​bi​jem sve dos​tup​ne cr​k​ve u na​pu​šte​nim ba​nij​skim se​li​ma i po​ku​pi cr​k​ve​ne dra​-
go​cje​nos​ti kako bi​smo ih sklo​ni​li na si​g ur​no. Neke su cr​k​ve već bile po​kra​de​ne, iz ne​kih su cr​k​ve​ne
vlas​ti us​pje​le sklo​ni​ti ono naj​vred​ni​je, a u Vi​sov​cu se do​g o​di​lo to da je žup​nik umro od mo​žda​ne
kapi, a da to nit​ko nije znao.
– Kako nije znao?
– Li​je​po! Selo je bilo praz​no, bra​ni​te​lji su bili u šumi dva ki​lo​me​tra juž​ni​je i ima​li su svo​jih bri​-
ga, a cr​k​va je bila za​klju​ča​na jer je žup​nik umro. No naš je čo​vjek imao na po​pi​su i vi​so​vač​ku cr​k​vu,
pa je pro​va​lio vra​ta i us​pio po​tr​pa​ti sve što je od traj​ni​je vri​jed​nos​ti.
– Spa​sio je križ?
– Pri​vre​me​no – reče služ​be​nik pa uga​si ka​se​to​fon, iz​va​di ka​se​tu i sta​vi je u plas​tič​nu ku​ti​ju. – Te
se ve​če​r i nije vra​tio u Za​g reb, pa ga je dru​g o ju​tro po​tra​ži​la po​li​ci​ja. Zna​te, do​bar dio po​dru​čja bio je
pod učes​ta​lom sr​p​skom va​trom, pa smo se s pra​vom bo​ja​li...
– I što se do​g o​di​lo?
– Ne zna​te!? – go​to​vo se raz​lju​tio služ​be​nik. – O tome su pi​sa​le sve no​vi​ne. Naš​li su ga us​tri​je​-
lje​nog ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​r a od Vi​sov​ca. Le​žao je u jar​ku uz ces​tu, a kom​bi je ne​po​vrat​no nes​tao. S
njim i vi​so​vač​ki križ!
– Straš​no – tiho će is​tra​ži​telj.
– Da, straš​no! – slo​ži se služ​be​nik. – Ali kad bih vam sad po​drob​no po​ka​zao što je sve uni​šte​no,
ukra​de​no ili nes​ta​lo u ovom užas​nom ratu, na vi​so​vač​ki bis​te križ ma​nje mis​li​li. Pa kad još po​mis​li​te
kako je sva​ki ljud​ski ži​vot vi​šes​tru​ko vred​ni​ji od naj​iz​vr​s​ni​je umjet​ni​ne, upa​da​te u ta​kav re​la​ti​vi​zam
u ko​je​mu za umjet​ni​ne i kri​že​ve više nema mjes​ta.
– Je li tko bio op​tu​žen ili osum​nji​čen? – upi​ta Ba​nić.
– Sum​njam. To je bila po​seb​na go​di​na! Bilo je mno​g o važ​ni​jih pos​lo​va i broj​ni su nit​ko​vi is​ko​-
ris​ti​li tu okol​nost. Evo, po​g le​daj​te ove ka​ta​lo​g e!
Služ​be​nik uzme sa sto​la hr​pi​cu knji​ži​ca raz​li​či​tih for​ma​ta i tut​ne ih Ba​ni​ću u ruke, a on ih ra​ši​r i
kao što se šire svje​že kup​lje​ne kar​te u po​ke​r u. Nas​lo​vi su im bili na raz​li​či​tim svjet​skim je​zi​ci​ma, po​-
naj​vi​še na nje​mač​ko​me.
 – Na ne​kim auk​ci​ja​ma umjet​nič​kih pred​me​ta, oso​bi​to oni​ma u Nje​mač​koj, već su se ne​ko​li​ko
puta po​ja​vi​le umjet​ni​ne ne​le​g al​no otu​đe​ne iz hr​vat​skih cr​ka​va. Mi​nis​tar​stvo vanj​skih pos​lo​va us​pje​lo
je za neke po​kre​nu​ti pos​tu​pak res​ti​tu​ci​je, ali o mno​g i​ma ne​ma​mo poj​ma. Po​g o​to​vo o oni​ma što se
pro​da​ju pri​vat​nim, taj​nim ka​na​li​ma, ona​ko iz ruke u ruku.
– A vi​so​vač​ki križ? Nije li se i on po​ja​vio na ko​joj od auk​ci​ja?
– Ne – ot​po​vr​ne služ​be​nik. – S ob​zi​r om na nje​g o​vu vri​jed​nost, za lo​po​ve bi to bilo pre​o pas​no.
– Hva​la, po​mo​g li ste mi – reče Ba​nić vra​ća​ju​ći mu ka​ta​lo​g e, pa poz​dra​vi i kre​ne pre​ma vra​ti​ma.
– Ne​što ste za​bo​r a​vi​li! – za​us​ta​vi ga služ​be​nik.
Ne zna​ju​ći na što mis​li, Ba​nić se okre​ne. Čo​vjek mu pru​ži plas​tič​nu ku​ti​ju s ka​se​tom.
– Gni​er​so​vu vam knji​g u ne mogu pok​lo​ni​ti, ali ka​se​tu s Ba​ke​r om i Twar​d​zi​kom mo​g li bis​te
uze​ti. Iona​ko kod kuće imam plo​ču.
Ne vje​r u​ju​ći da ima tak​vu sre​ću, Ba​nić uzme ka​se​tu, a služ​be​nik do​met​ne:
– Upu​ta o upo​r a​bi piše na ku​ti​ji.
I uis​ti​nu, na ku​ti​ji je bila žuta eti​ke​ta na ko​joj je ne​ured​nim slo​vi​ma pi​sa​lo: slu​ša​ti noću.
 20.

PO NOV NO JE PA DA LA KIŠA I PU HAO HLA DAN VJE TAR, a po​s​ljed​nji su se tu​r is​ti na br​zi​nu pa​ki​r a​li i vra​ća​li s Ja​-
dra​na; od lje​ta se više nije ima​lo što oče​ki​va​ti. Bri​tan​ski trg, po​kraj ko​je​g a je sta​no​vao Ni​ko​la Ba​nić,
i da​lje je bio ra​sko​pan i nit​ko nije znao kako će na kra​ju iz​g le​da​ti. Su​de​ći po ono​me što su na​pra​vi​li
Cvjet​nom trgu, ni​šta se do​bro nije mo​g lo oče​ki​va​ti. Gra​do​vi su do​če​ki​va​li svo​je pos​troj​be koje su se
sla​vo​do​bit​no vra​ća​le iz pret​po​s​ljed​njeg boja Do​mo​vin​skog rata, a s ra​di​ja i te​le​vi​zi​je ras​pi​r i​van je
pro​pi​sa​ni op​ti​mi​zam u sve​mu.
Ni​ko​la Ba​nić je bio sve si​g ur​ni​ji u to da su Bo​r is Vi​tez i nje​g o​va ne​vjen​ča​na žena Viš​nja tek tuž​-
na so​ci​jal​na epi​zo​da u ni​ski uboj​sta​va u koju ni​ka​ko nije mo​g ao pro​nik​nu​ti. Tra​g e​di​ja pri​je​ko​g a i ne
baš pre​in​te​li​g ent​no​g a biv​šeg rat​ni​ka koji se umo​r io tra​že​ći prav​du za koju je mis​lio da mu pri​pa​da
bila je u čud​noj ko​in​ci​den​ci​ji. Bes​kraj​no na​iv​no po​čeo je ucje​nji​va​ti bo​g a​tu​na ži​vo​tom nje​g o​ve kće​r i,
i ne slu​te​ći da je nje​zi​na smrt već pre​dvi​đe​na ne​kim dru​g im zlo​či​nač​kim pla​nom. Ka​kav je taj dru​g i
plan, Ba​ni​ću nije bilo jas​no, prem​da je bilo po​dos​ta in​di​ci​ja da je dje​voj​ka pos​ta​la žr​tvom sta​no​vi​tog
Ma​to​še​vi​ća, koji se na taj na​čin osve​tio nje​zi​nu ocu zbog ne​kih mut​nih i dav​nih raz​lo​g a. Ali za​što je
ma​lo​dob​na dje​voj​ka ubi​la svog bez​i​me​nog lju​bav​ni​ka? I to tako hlad​no, go​to​vo pro​fe​si​o nal​no, s re​-
vol​ve​r om na koji je bio pri​č​vr​š​ćen pri​g u​ši​vač? Zar je mo​g u​će da se iz​me​đu ucje​ne, leša u škri​nji za
za​mr​za​va​nje i utop​lje​ne dje​voj​ke do​g o​di​lo to​li​ko po​du​dar​nos​ti i da sve to nije u ne​koj čvr​š​ćoj uz​r oč​-
no-po​s​lje​dič​noj vezi?
Vo​zio je po​la​ko skli​skim i vlaž​nim grad​skim uli​ca​ma koje su, kao i uvi​jek kad je pa​da​la kiša,
bile kr​ca​te i za​g u​še​ne auto​mo​bil​skim pro​me​tom. Iako je vri​je​me kad lju​di od​la​ze na po​sao već po​-
odav​no proš​lo, na kri​ža​nji​ma se bes​kraj​no dugo če​ka​lo jer je ve​ći​na se​ma​fo​r a bila pok​va​r e​na. Lju​tit
na gu​žvu, na pro​met​nu re​g u​la​ci​ju, na prok​le​ti auto, Ba​nić iz​ne​na​da spa​zi slo​bod​no mjes​to u za​pad​-
nom di​je​lu Ma​saryko​ve uli​ce, pa na​g lo za​us​ta​vi auto i iz​i​đe iz nje​g a, prem​da je u tom tre​nu kiša po​-
če​la pa​da​ti još jače. Na Cvjet​nom trgu ku​pio je »Ve​čer​nji list« i sta​vio ga na gla​vu kako ne bi pre​vi​še
po​kis​nuo, dr​že​ći da je, eto, i od tih no​vi​na ne​kak​va ko​r ist. U Ok​to​g o​nu ga je za​us​ta​vi​la žena s dje​te​-
tom re​kav​ši:
– Gos​po​di​ne, mogu li vas ne​što pi​ta​ti?
Pa kad je zas​tao, ona je po​če​la s pri​čom o tome kako joj je kuća iz​g o​r je​la, muž stra​dao, po​du​ze​-
će pro​pa​lo, a di​je​te se baš za​že​lje​lo ki​fle koja ko​šta samo se​dam kuna. I pro​sja​ci su, shva​ti on, zbog
ras​tu​će kon​ku​r en​ci​je mo​r a​li pri​bje​g a​va​ti sve no​vi​jim tak​ti​ka​ma. Naj​straš​ni​je je bilo to što su vre​me​na
bila tak​va da su i naj​bi​zar​ni​je pro​sjač​ke pri​če mo​g le biti is​ti​ni​te. Dao je tih se​dam kuna pre​ko​r a​va​ju​ći
se što se po​la​ko pre​tva​r a u la​ko​vjer​nu ho​da​ju​ću ka​r i​ta​tiv​nu us​ta​no​vu koja di​je​li sve i ne mis​li na vlas​-
ti​ti ban​krot koji joj se ne​za​us​tav​lji​vo pri​bli​ža​va po​put ju​r e​ćeg vla​ka.
Kad je sti​g ao do Mar​ti​će​ve uli​ce, kiša je pres​ta​la, ali ni od toga nije bilo ve​li​ke ko​r is​ti jer je već
bio skroz mo​kar. Ušao je u Fel​d​ba​uero​vu bra​va​r i​ju, pa kako u lo​ka​lu nije bilo ni​ko​g a, sta​vio je na
pult onaj klju​čić što ga je na​šao po​kraj do​bro ra​s​hla​đe​nog Prin​če​va leša i sjeo na sto​lac koji je bio
po​kraj pul​ta.
Na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta u lo​kal uđe gaz​da, ni​ski na​bil​da​ni čo​vjek sa za​lis​ci​ma kak​vih se ne bi
pos​ti​dio ni El​vis Pres​ley iz la​sve​g a​skog raz​dob​lja.
– Vo​zi​te opel As​co​nu? – upi​ta gaz​da i uđe u rad​ni dio lo​ka​la.
 – Ne – ot​po​vr​ne Ba​nić, mis​le​ći da je gaz​da ljut što je net​ko par​ki​r ao As​co​nu na nje​g o​vu ula​zu. –
Vo​zim »če​tvor​ku«, a os​ta​vio sam je u Ma​saryko​voj zbog pro​met​ne gu​žve.
– Čiji je onda ovo ključ? – upi​ta gaz​da, po​ka​zu​ju​ći na klju​čić što je le​žao na pul​tu.
– Moj.
– Tko tu koga zeza? – lju​tio se bra​var. – To nije klju​čić od »če​tvor​ke« nego od As​co​ne. Da je
ovaj dio od ba​ke​li​ta malo širi, mo​g ao bi biti i od Vec​tre, ali nije! Nema sa mnom za​fr​kan​ci​je, iz​r a​đu​-
jem auto​mo​bil​ske klju​če​ve dva​de​set go​di​na i mogu žmi​r e​ći, dak​le samo pi​pa​ju​ći, raz​li​ko​va​ti više od
dvjes​to vr​sta. Onda, vo​zi​te li re​na​ult 4 ili As​co​nu? Od​lu​či​te se!
– Do​bro, vo​zim As​co​nu – po​mir​lji​vo će Ba​nić, iako je do​bro znao da ni​kad u ži​vo​tu neće ima​ti
do​volj​no nov​ca za ta​kav auto.
– Tre​ba​te du​pli​kat?
Ba​nić kim​ne po​t​vrd​no, a gaz​da uzme me​tal​nu ma​tri​cu, gur​ne je u stroj i za pola mi​nu​te iz​vu​če
go​to​vu ko​pi​ju.
– Si​g ur​ni ste da je od As​co​ne? – upi​ta is​tra​ži​telj iz​vla​če​ći iz dže​pa dva​de​set kuna ko​li​ko je ko​-
štao po​sao.
– Kao da vam je žao...
– Ah, ne, ne – na​smi​je se Ba​nić, iako mu je uis​ti​nu bilo žao. Je​di​na stvar što ju je iz​vu​kao iz sta​na
u ko​je​mu je ubi​jen Princ bila je bez​vri​jed​na! Klju​čić je oči​to pri​pa​dao ubi​je​no​me i bio je od onog
auto​mo​bi​la par​ki​r a​no​g a ne​da​le​ko od kuće.
Vra​ća​ju​ći se pre​ko Je​la​či​će​va trga, ko​je​g a je još uvi​jek po na​va​di zvao Tr​g om Re​pu​bli​ke, na​le​ti
na ne​ko​g a koga bi u ovoj pri​li​ci ra​di​je iz​bje​g ao. No​si​la je žutu mla​de​nač​ku plas​ti​fi​ci​r a​nu vje​trov​ku
kak​vu nose je​dri​li​ča​r i i na​r an​čas​tu kapu s ve​li​kim šil​tom. Ma​šu​ći mu otvo​r e​nim ki​šo​bra​nom, ve​se​lo
ga je zva​la da se sklo​ni od kiše.
– Li​di​ja, ot​kud ti?
– Ču​diš se kao da smo se sre​li na Man​hat​ta​nu, a ne sto​ti​njak me​ta​r a od kuće – reče ona, po​g le​-
dav​ši ga od gla​ve do pete. – Is​u​se, Ni​ko​la, skroz si mo​kar. Pre​hla​dit ćeš se.
Da bar hoću, po​mis​li on, po​že​ljev​ši za sebe, umjes​to ovog ble​sa​vog rin​ta​nja za an​ti​pa​tič​nog kli​-
jen​ta, bo​les​nič​ki kre​vet u ko​je​mu se oba​vi​ješ to​plom de​kom i uži​vaš u vlas​ti​toj vru​ći​ci dok ti neka
do​bra duša do​no​si to​pli čaj, vi​ta​mi​ne i mi​r is​ne na​r an​če. Ali, na​ža​lost, u nje​g o​vu sta​nu nije bilo ni do​-
bre duše koja bi to ra​di​la, ni vi​ta​mi​na, ni na​r an​či, ni​če​g a osim jef​ti​nih kon​zer​vi i le​de​nog piva.
Je​dva je pris​tao da ga ona po​ve​de na kavu, pi​ta​ju​ći se za​što lju​di čim se sret​nu od​la​ze lo​ka​ti tu
glu​pu crnu te​ku​ći​nu.
– Vi​dim da si skroz down – reče ona pro​ma​tra​ju​ći ga kako, ona​ko mo​kar i od​su​tan, pro​li​je​va
kavu i tre​se pe​peo ci​g a​r e​te po​kraj pe​pe​lja​r e. – Je​dan od tvo​jih lo​ših dana. Što te muči?
– Ovo! – od​vra​ti on po​ka​zu​ju​ći joj klju​čić što ga je ne​tom dao ko​pi​r a​ti. Jas​no, ona to nije mo​g la
shva​ti​ti, ali je do​bro zna​la da nje​g o​vu zlo​vo​lju može iz​a​zva​ti i mno​g o ma​nja stvar od klju​či​ća. Uzme
mu ci​g a​r e​tu pa se na​smi​je.
– Ti si naj​čud​ni​ji čo​vjek ko​je​g a sam ikad poz​na​va​la. Una​toč tome, ni​kad ni​sam mis​li​la da će to
iz​me​đu nas...
I tu se ona na​g lo ugri​ze za us​ni​cu kao da se po​bo​ja​la da bi on mo​g ao po​g reš​no pro​tu​ma​či​ti nje​-
zi​ne ri​je​či. Po​vu​če sto​g a je​dan du​bok dim ci​g a​r e​te koju je odu​vi​jek dr​ža​la pre​ja​kom, pa skre​ne na
dru​g u temu.
– Nika stal​no pri​ča o tome kako će oti​ći u ino​zem​s​tvo. Is​pr​va sam mis​li​la da je to samo re​to​r i​ka,
ali sad se po​če​la ras​pi​ti​va​ti po agen​ci​ja​ma. Znaš, ma ko​li​ko to iz​g le​da​lo nes​tvar​no, mis​lim da će nam
ipak oti​ći u Lon​don.
On je po​g le​da kao da mu je ne​jas​no što je mis​li​la s onim »da će nam oti​ći«, a ona nas​ta​vi.
– Čini se da joj je jed​na agen​ci​ja pro​naš​la neku pris​toj​nu obi​telj gdje bi ču​va​la dvo​je dje​ce i
ima​la stan i hra​nu te tjed​ni dže​pa​r ac od pe​de​set fun​ti. Ti mis​liš da je to do​bro?
On ne reče ni​šta; mis​lio je da je naj​bo​lje ne mis​li​ti ni​šta, da tre​ba za​žmi​r i​ti, zas​pa​ti, sa​kri​ti se i
pus​ti​ti sve da ide ona​ko kako ide.
– A što mis​li onaj tvoj?
– Koji moj!? – Li​di​ja ga sr​di​to po​g le​da.
– Onaj Gérard De​par​di​eu. Vi​dio sam vas neki dan kako ula​zi​te u tvoj ha​us​tor.
– Gérard De​par​di​eu! Ha, ha, ha! – smi​ja​la se ona tako glas​no da su ih po​če​li po​g le​da​va​ti lju​di
stis​nu​ti oko os​ta​lih sto​lo​va. – De​par​di​eu! Baš ću mu reći! To će ga sil​no oras​po​lo​ži​ti. To je Ivan, ko​-
le​g a s pos​la.
– Ah, tako – reče on iro​nič​no. – Kako mi to nije palo na pa​met!?
– Ni​ko​la! – upi​lji ona po​g led u nje​g a. – Zar je i to mo​g u​će? Ti da si lju​bo​mo​r an?
– Slu​šaj, Li​di​ja! – reče on uz​r u​ja​no že​le​ći se što pri​je mak​nu​ti iz lo​ka​la koji ga je zbog svo​jih
stak​le​nih sti​je​na pod​sje​ćao na ak​va​r ij. – Što god mi ka​za​li, Nika će na​pra​vi​ti po svo​me. Onda je bo​lje
da je po​dr​ži​mo u nje​zi​noj od​lu​ci.
Mis​le​ći da je to do​volj​no, on brzo pla​ti ra​čun i kre​ne pre​ma iz​la​zu, a ona ga la​g a​no uhva​ti za
mo​kri ru​kav.
– Če​kaj! Kiša je, iona​ko ide​mo u is​tom smje​r u.
– Ne! Ono kamo ja idem ne znam može li se uop​će na​zva​ti smje​r om! – od​bru​si on i iz​i​đe na
kišu, da bi se već na​kon ne​ko​li​ko ko​r a​ka pos​ti​dio vlas​ti​te pa​te​ti​ke.
Že​ljan to​ple kup​ke, sred​stva pro​tiv gla​vo​bo​lje i du​bo​kog sna, za​bo​r a​vio je na auto što ga je os​ta​-
vio ne​ko​li​ko uli​ca da​lje i ušao u pro​laz kina Apo​lo. Pro​laz je bio po​sve pra​zan, samo je je​dan viši
mu​ška​r ac u tam​nom ba​lo​ne​r u i s cr​nim ki​šo​bra​nom po​nad gla​ve ner​voz​no šet​kao iz​me​đu Ba​ni​će​vih
vra​ta i Pa​ko​va pro​zo​r a.
– Opros​ti​te! – reče uljud​no mu​ška​r ac s ki​šo​bra​nom. – Sta​nu​je​te li ov​dje?
– Da – ot​po​vr​ne Ba​nić.
– Onda si​g ur​no poz​na​je​te bi​tan​g u koja sta​nu​je do vas!
– Po​vr​š​no – od​g o​vo​r i is​tra​ži​telj shva​tiv​ši da se čo​vjek ne​dvoj​be​no za​ni​ma za Paka.
– Gdje je? Če​kam ga ov​dje već dva sata.
Shva​tiv​ši u pra​vi čas o čemu bi se mo​g lo ra​di​ti, Ba​nić od​lu​či da je naj​pa​met​ni​je sla​g a​ti.
– Mis​lim da je mo​bi​li​zi​r an. Nema ga već du​lje...
– A u koju pos​troj​bu? – upi​ta čo​vjek, sve ne​r as​po​lo​že​ni​ji. – Spre​man sam oti​ći na bo​jiš​ni​cu, naći
ga i pred svi​ma ga us​tri​je​li​ti kao psa!
Ba​nić ne​moć​no sleg​ne ra​me​ni​ma, za​g le​dan u tipa ko​je​mu je lice bilo sve ru​me​ni​je. Iako to Ba​nić
nije oče​ki​vao, čo​vjek mu se od​lu​či iz​ja​da​ti.
 – Ja sam Ško​r o... Čuli ste valj​da za mene? Pola pro​daj​nih štan​do​va koji se za Bo​žić pos​ta​ve po
gra​du pri​pa​da​ju meni. Imam naj​ve​ći iz​bor bo​žić​nog na​ki​ta, čes​ti​ta​ka i slič​ne robe. Ovaj tu gad uva​lio
mi je pet​na​est ti​su​ća bo​žić​nih čes​ti​ta​ka za proš​lu go​di​nu. Zna​te, do​bro sam pre​g le​dao svu robu, ali mi
ni na kraj pa​me​ti nije bilo da je sta​r a. Do​bro vi​di​te da na nji​ma piše 1995., ali vam ni​šta ne pada na​pa​-
met...
– Je li ih mo​g u​će ne​ka​ko re​di​zaj​ni​r a​ti? – ne​vje​što će Ba​nić, sve u že​lji da po​mog​ne Paku. – Mis​-
lim, da ne​ka​ko pre​pra​vi​te samo tu zad​nju broj​ku.
– Re​di​zaj​ni​r at ću ja nje​g a, a ne broj​ku! – steg​ne čo​vjek šake po​ka​zu​ju​ći da s njim nema šale. –
Ako ga vi​di​te, re​ci​te mu da do utor​ka vra​ti lovu i pre​uz​me čes​tit​ke, ina​če neće do​ži​vje​ti ni Bo​žić, a
ka​mo​li Novu go​di​nu!
Ba​nić obe​ća, iako je pret​pos​tav​ljao da je taj po​sao za gos​po​di​na Ško​r u sa​svim iz​g ub​ljen i da je
Pako si​g ur​no već spi​skao no​vac, pa uđe u svoj stan i otvo​r i to​plu vodu nad tuš-ka​dom. I baš kad se
htio svu​ći, za​zvo​ni te​le​fon.
– Do​bar dan, ja sam Ja​dran​ka Ba​lić – go​vo​r io mu je glas iz slu​ša​li​ce.
– Ne poz​na​jem ni​kak​vu Ja​dran​ku Ba​lić – ot​po​vr​ne Ba​nić mis​le​ći kako je žena naj​vje​r o​jat​ni​je po​-
gri​je​ši​la broj.
– Znam da me ne poz​na​je​te. Do​bi​la sam vaš broj od jed​nog voj​ni​ka. Ja sam biv​ša žena Jo​si​pa
Ma​to​še​vi​ća. Zo​vem vas iz Si​ska i sprem​na sam doći u Za​g reb ako mi na​dok​na​di​te tro​ško​ve.
– Na​dok​na​dit ću – sprem​no će Ba​nić.
– Ali na pra​ve​dan na​čin – do​met​nu ona. – Ono​li​ko ko​li​ko ste na​pi​sa​li.
– U redu je – reče on ne sje​ća​ju​ći se više ko​li​ki je iz​nos na​pi​sao na pa​pi​r i​ću što ga je dao voj​ni​-
ku.
 21.

ONAJ DIO NEBA KOJI SE MO GAO VI DJE TI kroz ve​li​ki pro​zor pr​vog kata ho​te​la Du​brov​nik tako se za​mra​čio
da su u pros​to​r i​ji mo​r a​li upa​li​ti svje​tlo. Iz tmas​tih obla​ka što su po​drh​ta​va​li ne​pre​kid​nim svje​tlu​ca​-
njem mu​nja na​g lo se iz​li​je pra​vi pro​lom obla​ka. Lju​di s Trga bje​ža​li su na sve stra​ne, brže i pa​nič​ni​je
no što su to ra​di​li pri​je če​ti​r i go​di​ne za vri​je​me zrač​nih uz​bu​na. Usko​r o su na otvo​r e​no​me os​ta​li
samo tra​mva​ji i kol​por​ter, koji je od na​g log plju​ska po​ku​ša​vao spa​si​ti svoj im​pro​vi​zi​r a​ni ki​o sk s
ove​ćom ko​li​či​nom ša​r e​nog ti​ska.
Ja​dran​ka Ba​lić sje​di​la je za sto​lom i po​la​ko sr​ka​la ver​mut koji joj je na​r u​čio Ba​nić. Znao je da
mu se ni​kad ne bi mo​g la svi​dje​ti oso​ba koja pije ver​mut, i pro​ma​tra​ju​ći je, bio je sve si​g ur​ni​ji da je ta
pret​pos​tav​ka toč​na. Ima​la je ne​što više od če​tr​de​set go​di​na, vi​so​ko čelo i po​ma​lo ro​ša​vo lice s broj​-
nim koz​me​tič​kim in​ter​ven​ci​ja​ma. Iako malo pre​de​be​la, no​si​la je usku ru​ži​čas​tu ma​ji​cu koja joj je is​-
ti​ca​la pre​ve​li​ke gru​di i uske ze​le​ne ta​ji​ce koje nisu mo​g le skri​ti ce​lu​lit. Na pr​sti​ma je ima​la go​mi​lu,
za​ci​je​lo jef​ti​nog pr​ste​nja, a oko vra​ta po​dos​ta svje​tlu​ca​ve bi​žu​te​r i​je, koja je pri sva​kom nje​zi​nu po​-
kre​tu zvec​ka​la. Go​vo​r i​la je spo​r o i dr​ža​la se jako važ​no ra​be​ći čes​to stra​ne ri​je​či, uglav​nom na sa​-
svim po​g reš​nim mjes​ti​ma.
– Ot​kad je po​čeo taj rat, jako sam ga ri​jet​ko vi​đa​la. Pret​pos​tav​lja​la sam da se bavi ne​čim ne​do​-
pu​šte​nim jer je stal​no imao uza se se​r i​o z​ne svo​te no​va​ca, ali dugo ni​sam zna​la da taj ka​pi​tal po​tje​če
od tr​g o​vi​ne oruž​jem. Ne, Ma​to​še​vić i ja ni​smo se do​bro sla​g a​li jer smo ima​li obr​nu​to dis​pro​por​ci​-
onal​ne na​r a​vi ka​r ak​te​r a. On je bio neuk, a ja in​te​lek​tu​al​ka, s go​to​vo per​fek​tu​ira​nom sred​njom ško​-
lom.
– Po ko​jim se bo​ji​šti​ma kre​tao?
– Jo​sip je uglav​nom bio u Vi​sov​cu, na Ba​ni​ji, a pos​li​je se zbog te tr​g o​vi​ne kre​tao i u ši​r em di​ja​-
pa​zo​nu.
– Čuli ste za Va​le​r i​ja​na Man​di​ća?
– Da – ot​po​vr​ne ona na​kon kra​ćeg pre​miš​lja​nja. – Mis​lim da je za nje​g a ra​dio. I za ne​kak​vog
Mo​g u​la, sve dok se Man​dić i Mo​g ul nisu po​sva​di​li.
– Tko je Mo​g ul?
– Mo​g ul!? – za​mis​li se ona. – Zva​li su ga Mo​g ul, ali mu pra​vo ime ne znam. Na​vod​no je taj bio
kru​ci​jal​no iz​nad svih njih, čak i iz​nad Va​le​r i​ja​na Man​di​ća. Ali, rek​la sam vam, ri​jet​ko je do​la​zio kući
i malo je go​vo​r io. U oral​nom po​g le​du moj vam je biv​ši muž bio straš​no suz​dr​žan, ne bis​te ni ri​ječ iz
nje​g a iz​vuk​li.
Ba​nić se za​mis​li. Sve što je na​pir​li​ta​na pri​mi​tiv​ka go​vo​r i​la o do​g a​đa​ji​ma iz 1991. bilo je za​nim​-
lji​vo, ali ne​dos​tat​no. U nje​zi​nim ri​je​či​ma nije bilo onog svje​tla koje bi do​g a​đa​ji​ma dalo novo zna​če​-
nje i uk​lo​pi​lo ih u smis​le​nu cje​li​nu.
– Sje​ća​te li se iz tog vre​me​na ne​če​g a oso​bi​to za​nim​lji​vog, ne​če​g a neo​bič​nog u nje​g o​vim pos​-
tup​ci​ma? Nije li se zbog ne​čeg lju​tio, nije li tvr​dio da ga je net​ko iz​i​g rao, pre​va​r io ili slič​no?
– Sje​ćam se – ot​po​vr​ne ona, pa srk​ne još malo slat​kog ver​mu​ta. Ba​ni​ća po​di​đe jeza pri po​mis​li
da bi ga net​ko mo​g ao na​tje​r a​ti da pije ne​što po​put ver​mu​ta.
– Čega?
 Ona od​lo​ži čašu pa na stol sta​vi svo​ju plas​tič​nu tor​bi​cu, otvo​r i je i iz nje iz​vu​če ce​du​lju koju je
Ba​nić is​pi​sao u si​sač​koj bir​ti​ji. Na pa​pi​r u je pi​sa​lo »500 kn«.
– Ah, kako sam mo​g ao za​bo​r a​vi​ti!? – lup​ne se is​tra​ži​telj po čelu pa iz dže​pa iz​va​di zgu​žva​nu
hrpu nov​ca. Odvo​ji pet nov​ča​ni​ca i sta​vi ih pred nju. Ona kre​ne kao da će ih po​ku​pi​ti, ali joj on za​us​-
ta​vi ruku.
– No, što je bilo?
– Neg​dje u lis​to​pa​du ili stu​de​nom iz​ne​na​da je do​šao kući iz Vi​sov​ca u ve​li​kom vol​k​swa​g e​no​vu
kom​bi​ju. Unio je u kuću za​klju​ča​nu me​tal​nu ku​ti​ju s na​vod​no važ​nom do​ku​men​ta​ci​jom i sa​krio je u
ku​hi​nji is​pod pod​ne da​ske. Re​kao je da ta do​ku​men​ta​ci​ja vri​je​di enor​m​no nov​ca i da o tome ni​ko​me
ži​vom ne smi​jem ka​za​ti ni ri​je​či, čak ni pod ul​ti​ma​ti​vi​te​tom smr​ti.
– Ul​ti​ma​ti​vi​te​tom smr​ti... – po​no​vi tiho Ba​nić ču​de​ći se nje​zi​nu na​či​nu iz​r a​ža​va​nja.
– Za​tim su on i sin utje​r a​li kom​bi u ga​r a​žu i noću ga pre​ko​lo​r i​r a​li u ma​skir​ne šare. Ima​li su čak
i dru​g e re​g is​tar​ske plo​či​ce koje su pri​č​vr​sti​li na kola.
– Odak​le mu kom​bi?
– Ne znam – od​g o​vo​r i ona. – Valj​da ga je ukrao... za​klju​ču​jem to po tom kon​s​pi​r a​tiv​nom pre​bo​-
ja​va​nju. Ni​sam ga ni pi​ta​la, jer mi ne bi ni od​g o​vo​r io. Ili bi me mo​žda oša​ma​r io...
– Tu​kao vas je?
– Tu i tamo. Ne stal​no, nego ovis​no o tre​nut​nom mo​men​tu sen​ti​men​ta.
– Da, da – za​mis​li se Ba​nić. Pri​ča o pre​la​ki​r a​nom kom​bi​ju bila je vri​jed​na, mo​žda svih pet​sto
kuna.
– Uju​tro je oti​šao s tim kom​bi​jem. Pos​li​je se još je​dan​put ja​vio te​le​fo​nom i pi​tao me je li pti​ca u
gni​jez​du.
– Što je to tre​ba​lo zna​či​ti?
– Pa, jesu li do​ku​men​ti još uvi​jek u ku​hi​nji is​pod da​ske. Po ono​me što je pri​čao mo​g la sam za​-
klju​či​ti da se kon​flik​t​no po​sva​dio s Man​di​ćem i Mo​g u​lom i da će im tim do​ku​men​ti​ma na​ni​je​ti ne​-
kak​vu šte​tu, ali ne znam kak​vu. Da, još je re​kao: za​pa​prit ću im, neka me se do​bro ču​va​ju!
– I što je bilo da​lje? – za​ni​ma​lo je Ba​ni​ća.
– Mogu li do​bi​ti još je​dan ver​mut? Ovaj put tam​ni.
Ba​nić na​r u​či još jed​no piće, a ona nas​ta​vi.
– Gos​po​di​ne Ba​ni​ću, iz vaše sam po​nu​de ra​za​bra​la da moji put​ni tro​ško​vi ne ula​ze u ovih pet​sto
kuna.
– Sva​ka​ko – reče Ba​nić, va​de​ći još sto kuna. – Je li ovo dos​ta, ili ste mo​žda iz Si​ska doš​li avi​-
onom?
– Ni​sam! – na​lju​ti se ona. – Ali sam od sta​ni​ce išla tak​si​jem, a mo​r am se, da​ka​ko, i vra​ti​ti, što
ukup​ni kon​to mak​si​mi​r a još za je​da​na​est kuna.
– Sva​ka​ko, i to ćemo be​ne​vo​lent​no su​bven​ci​o ni​r a​ti – slo​ži se Ba​nić pos​lu​živ​ši se njoj svoj​stve​-
nim ri​je​či​ma, pa iz dže​pa iz​va​di pet​na​est kuna.
– Za​ci​je​lo ste i tak​sis​tu dali če​ti​r i kune na​poj​ni​ce – reče on ne uči​niv​ši ni​šta dok je ona ku​pi​la
no​vac i tr​pa​la ga u tor​bi​cu.
– Po​čet​kom 1992. s ka​mi​o nom je za​lu​tao i na​le​tio na sr​p​sku pa​tro​lu u unpa zoni. Srbi su ga od​-
mah ate​r i​r a​li i odve​li u neki od svo​jih sa​bir​nih lo​g o​r a. Šest mje​se​ci ni​sam o nje​mu čula ni gla​sa. A
za​tim se u sr​p​nju, ili ko​lo​vo​zu, ja​vio te​le​fo​nom, re​kav​ši da je upra​vo raz​mi​je​njen i da će to​kom noći
doći kući. I da, pi​tao me imam li još uvi​jek one do​ku​men​te.
– Pti​ca je još bila u gni​jez​du?
– Bila je – na​smi​je se Ja​dran​ka. – Ali ja više ni​sam bila! Zna​te, nije ga bilo šest mje​se​ci i meni se
do​g o​di​lo ono što ni​sam mis​li​la da će se do​g o​di​ti. Za​lju​bi​la sam se u dru​g og mu​škar​ca koji mi je bio
slič​ni​ji po ha​bi​tu​su ka​r ak​te​r a, tako da mi uop​će nije od​g o​va​r a​lo da se Jo​sip vra​ti kući.
– Ipak je do​šao? – za​ni​ma​lo je Ba​ni​ća.
– Nije. Rek​la sam svom no​vom... da se dis​tan​ci​r a​no uda​lji, da me os​ta​vi na​sa​mo i obe​ća​la mu da
ću Jo​si​pu ka​za​ti sve, da imam dru​g og, da tra​žim ra​zvod... i tako. Če​ka​la sam ga ci​je​lu noć bud​na, ali
nije do​šao. Na​kon dva dana pro​či​ta​la sam u no​vi​na​ma da je stra​dao u auto​mo​bil​skoj ne​sre​ći po​kraj
Kar​lov​ca. To je na je​dan na​čin bilo straš​no, a na dru​g i... to je za​pra​vo bio za mene iz​laz.
– A do​ku​men​ti? Oni što ih je sa​krio u podu? Bis​te li ih mo​g li pro​da​ti meni? Evo, pla​tio bih...
– Već sam ih pro​da​la – pre​ki​ne ga ona baš u tre​nu kad je smiš​ljao ko​li​ko po​nu​di​ti. – Isti dan ur​-
gent​no su sti​g li Man​di​će​vi lju​di i za​tra​ži​li me​tal​nu ku​ti​ju. Po​nu​di​li su mi pet ti​su​ća ma​r a​ka. Ja sam
rek​la da je to pre​ma​lo i da tra​žim de​set. Onda su me iša​ma​r a​li, pa sam do​ku​men​te na kra​ju mo​r a​la
pro​da​ti za tri ti​su​će.
Ona se snu​ždi pa ot​pi​je malo tam​nog ver​mu​ta. Vi​dje​lo se da još uvi​jek nije pre​ža​li​la te dvi​je ti​-
su​će ma​r a​ka.
– Kak​vi su to bili do​ku​men​ti? – upi​ta Ba​nić.
– Na​ža​lost, ni​kad ih ni​sam vi​dje​la, čak ni ona​ko na br​zi​nu, op​tič​ki...
– Evo, ja bih žr​tvo​vao još jed​no dvjes​to kuna kada bis​te mi rek​li.
– Stvar​no ne znam, gos​po​di​ne! Ni​sam ih vi​dje​la. Ne mo​r a​te mi dati dvjes​to kuna, ali mo​žda bis​te
mi mo​g li dati još sto. Ci​je​lo me vri​je​me muči ni​sam li ipak pre​jef​ti​no pro​da​la ono što znam.
– Što ćete! To je pi​ta​nje koje ni​ko​me od nas ne da mira – uz​dah​ne Ba​nić, ne vje​r u​ju​ći da će od
nje ima​ti još kak​ve ko​r is​ti. Is​pr​va je s ve​li​kim na​da​ma slu​šao nje​zi​nu pri​ču, koja je ipak ima​la ra​zo​-
ča​r a​va​ju​ći svr​še​tak. Na​ime, Jo​sip Ma​to​še​vić, ko​je​g a je dr​žao mo​g u​ćim ubo​ji​com Man​di​će​ve kće​r i,
bio je već mr​tav i sto​g a sa​svim ne​za​nim​ljiv za is​tra​g u.
No u tom mu tre​nu ipak ne​što pad​ne na pa​met.
– Spo​mi​nja​li ste sina.
– Jest – reče ona. – Sada već, Boga mi, ima dva​de​set pet go​di​na. Odu​vi​jek je bio bo​les​no pri​vr​-
žen ocu. Htio je s njim na bo​jiš​ni​cu, ali mu otac nije dao. Bo​jao se za nje​g a. Na​kon što je Jo​sip stra​-
dao u ne​sre​ći, Sla​ven se go​to​vo raz​bo​lio od tuge. Nije htio pri​hva​ti​ti či​nje​nič​ne fak​te i kon​ti​nu​itet​no
je fan​ta​zi​r ao o tome kako tata nije imao ne​sre​ću nego ga je net​ko ubio. Tvr​dio je da zna tko i da će
mu se kr​va​vo osve​ti​ti.
– Sla​ven... to vam je sin?
– Da. Sla​ven Ma​to​še​vić – reče ona kao da se čudi što to Ba​ni​ću nije jas​no.
– I gdje je sad?
– Sla​ven!? – reče ona s bla​g im pri​zvu​kom tuge u gla​su. – Ne znam. Nije se sla​g ao s mo​jim no​-
vim mu​žem pa je pri​je dvi​je go​di​ne oti​šao. Ne znam kamo. Ni​kad mi se više nije ja​vio. Pret​pos​tav​-
ljam da je neg​dje u ino​zem​noj di​jas​po​r i. Zna​te, na mene je, in​ten​ziv​no je ta​len​ti​r an i oso​bi​to da​r o​vit.
Si​g ur​no je da​le​ko do​g u​r ao.
– Ima​te li mo​žda nje​g o​vu sli​ku? – kop​kao je Ba​ni​ća crv sum​nje.
– Imam – ot​po​vr​ne ona. – Tri go​di​ne sta​r u, ali se otad nije mo​g ao jako pro​mi​je​ni​ti. Jako vam je
važ​na ta sli​ka?
– Jest! Jako! – reče Ba​nić shva​tiv​ši od​mah da se za​le​tio.
– Onda vam je mogu pro​da​ti za dvjes​to kuna jer imam još jed​nu slič​nu kod kuće – na​smi​je se
ona pa iz tor​bi​ce iz​va​di fo​tos ve​li​či​ne raz​g led​ni​ce.
– Može za sto? – cjen​kao se on.
– Na​ža​lost, ne može! Sli​ka je u ko​lo​r u.
Ba​nić op​su​je u sebi, pa iz​va​di dvjes​to kuna zna​ju​ći da će usko​r o, nas​ta​vi li tako, mo​r a​ti k an​ti​pa​-
tič​nom pos​lo​dav​cu po još nov​ca.
Ja​dran​ka ured​no pre​sa​vi​ne dvi​je stot​ke, sta​vi ih u tor​bi​cu, a na​kon toga pre​da Ba​ni​ću fo​to​g ra​fi​ju.
On je po​g le​da i za​drh​ti. Bila je to ama​ter​ska, ali pri​lič​no oš​tra por​tret​na fo​to​g ra​fi​ja lje​pu​škas​to​-
ga pla​vo​ko​sog na​smi​ja​nog mla​di​ća u cr​noj dol​če​vi​ti. Iako ga je vi​dio u sa​svim dru​g a​či​joj si​tu​aci​ji,
is​tra​ži​telj od​mah pre​poz​na te crte lica. Sla​ven Ma​to​še​vić bio je za​pra​vo Princ.
 22.

NA RAV NO, IS TRA ŽI TELJ NIJE RE KAO JA DRAN KI BA LIĆ kako se nje​zin sin neće vra​ti​ti iz bi​je​log svi​je​ta kao
imu​ćan čo​vjek blis​ta​ve ka​r i​je​r e. Pre​šu​tio je nje​g ov sit​ni biz​nis s nar​ko​ti​ci​ma i stra​šan kraj na mi​nus
šes​na​est stup​nje​va, ne sto​g a što bi mis​lio da će to nju jako ga​nu​ti, već zato što je to dr​žao pos​lom po​-
li​ca​ja​ca. Kad-tad mo​r at će ot​kri​ti nje​g ov iden​ti​tet i s lo​šim vi​jes​ti​ma kre​nu​ti u po​tra​g u za naj​bli​žom
rod​bi​nom.
Po​put ša​r e​nih ka​le​ido​skop​skih sta​ka​la​ca, raz​ne su se pret​pos​tav​ke u naj​r az​li​či​ti​jim kom​bi​na​ci​ja​-
ma ro​ji​le Ba​ni​će​vom gla​vom. Sla​ven Ma​to​še​vić oda​brao je za sebe neo​bič​nu ma​sku prin​ca Ec​s​tasyja,
ko​ka​ina i dru​g ih slat​kih bom​bon​či​ća na koje na​sje​da mla​dež, do​lu​tao u Za​g reb i sa​svim sra​ču​na​no
za​veo se​dam​na​es​to​g o​diš​nju kćer bo​g a​tog po​du​zet​ni​ka. Tad ga je po​čeo i ucje​nji​va​ti, tko zna čime i
tko zna kako, s ob​zi​r om na to da se Va​le​r i​jan po​o dav​no pri​je toga do​mo​g ao me​tal​ne ku​ti​je s do​ku​-
men​ta​ci​jom koja bi ga mo​g la kom​pro​mi​ti​r a​ti. I kak​vi su to do​ku​men​ti mo​g li biti? Mo​žda oni koji
pru​ža​ju ja​san uvid u nje​g o​vo pro​fi​ter​sko po​ima​nje ro​do​ljub​lja, dak​le u tr​g o​vi​nu ru​munj​skim ka​laš​-
nji​ko​vi​ma i dru​g im stvar​či​ca​ma što pro​izvo​de buku i mr​tva​ce. I tad ga je Mara ubi​la, u ve​li​kom sti​lu,
re​vol​ve​r om s pri​g u​ši​va​čem, baš kao na fil​mu kak​ve je mo​g la po​su​đi​va​ti u za​g re​bač​kim vi​de​o te​ka​ma.
Ali za​što? Te​ško je vje​r o​va​ti kako je to uči​ni​la da za​šti​ti oca; nji​ho​vi svje​to​vi mora da su već odav​no
bili ne​po​vrat​no odvo​je​ni: dro​g a i tec​h​no glaz​ba nisu ima​li baš ni​kak​ve veze s pre​šver​ca​nim šle​pe​r i​-
ma i is​pod ci​je​ne ot​kup​lje​nim di​o ni​ca​ma. I po​što ga je ubi​la, Mara se od​lu​ču​je sklo​ni​ti na neko vri​je​-
me. Od​la​zi u Ri​je​ku, po​tom na Krk, pa u cre​ski ho​tel i na kra​ju u hlad​nu, du​bo​ku vodu noć​nog za​lje​-
va. Či​jom vo​ljom i od čije ruke? Zar je pos​to​jao net​ko tko bi bio vo​ljan osve​ti​ti Prin​ca, toga ano​nim​-
nog pro​vin​cij​skog ot​pad​ni​ka?
Na​ve​čer je ne​vri​je​me pres​ta​lo i da​le​ko na ob​zor​ju po​ja​vi​li su se okraj​ci ve​drog neba što je nes​-
ta​ja​lo u za​g a​si​tom cr​ve​ni​lu su​to​na. Ni​ko​la Ba​nić za​us​ta​vi auto is​pred tu​ška​nač​kog zda​nja svo​g a pri​-
vre​me​nog pos​lo​dav​ca Mi​ha​ela Man​di​ća. Dvo​r iš​na vra​ta opet su bila po​lu​o tvo​r e​na, a do njih se na​la​-
zio po​štan​ski san​du​čić pun pu​bli​ka​ci​ja koje je vje​r o​jat​no na​g u​r ao po​štar. Ba​nić za​vi​r i kroz pro​r ez
san​du​či​ća, ali ži​g o​ve na omot​nom pa​pi​r u nije mo​g ao pro​či​ta​ti. Sto​g a odus​ta​ne od bez​r az​lož​ne ra​doz​-
na​los​ti pa pođe pu​ti​ćem pre​ma kući, ču​de​ći se što ni na jed​nom pro​zo​r u nema svje​tla. Kao što je i
oče​ki​vao, ulaz​na su vra​ta bila za​klju​ča​na. Po​ža​liv​ši što je do​šao ne​na​jav​ljen, po​mis​li vra​ti​ti se, ali se
ipak pre​do​mis​li, pa pođe pre​ma ve​li​kim me​tal​nim vra​ti​ma smje​šte​ni​ma de​se​tak me​ta​r a od ulaz​nih. Po
sve​mu su​de​ći, bio je to ulaz u po​drum. Uhva​ti kva​ku i za​ču​di se vi​djev​ši da su vra​ta ot​klju​ča​na. Otvo​-
ri ih po​la​ko i pred njim se na​đo​še dis​kret​no osvi​jet​lje​ne stu​be koje su vo​di​le u pros​to​r i​ju is​pod kuće.
I tad se za​ču​je gla​san pu​canj, u ko​je​mu je, kao ne​ka​daš​nji is​kus​ni po​li​ca​jac, od​mah pre​poz​nao re​vol​-
ver ve​li​kog ka​li​bra. Zas​ta​ne zbu​njen, čak po​ma​lo i upla​šen, da bi već u idu​ćem tre​nu, kad su se za​ču​la
još tri hica za​r e​dom, shva​tio o čemu je ri​ječ. Spus​ti se stu​ba​ma i nađe se na po​čet​ku dva​de​se​tak me​ta​-
ra du​g ač​ko​g a be​ton​skog hod​ni​ka u ko​je​mu je Mi​ha​el Man​dić na​pra​vio svo​ju pri​vat​nu pod​zem​nu stre​-
lja​nu. U dnu stre​lja​ne bila je kar​ton​ska meta na po​kret​noj žici, a na po​čet​ku pult is​pred ko​je​g a je sta​-
jao Mi​ha​el sa štit​ni​ci​ma na uši​ma. Dr​že​ći obje​ma ru​ka​ma ve​li​ki Mag​num, ga​đao je u crno po​pr​sje u
dnu hod​ni​ka. Is​pa​liv​ši šest me​ta​ka, Mi​ha​el pri​tis​ne gumb, a me​ha​ni​zi​r a​na meta kre​ne pre​ma nje​mu.
Ski​ne štit​ni​ke s uši​ju i uhva​ti metu pro​ma​tra​ju​ći re​zul​tat ga​đa​nja. Tad pri​mi​je​ti Ba​ni​ća i pri​je​kor​no ga
po​g le​da.
– Tre​ba​li ste se naj​a​vi​ti.
 Ba​nić se za​g le​da u metu, go​to​vo svi po​g o​ci bili su gru​pi​r a​ni u pre​dje​lu gla​ve.
– Bra​vo! – tiho će Ba​nić. – Mo​žda bi bilo još bo​lje da ste umjes​to si​lu​ete pos​ta​vi​li bra​to​vu fo​to​-
gra​fi​ju.
– Ne​kad sam bio i bo​lji ! – hva​lio se Mi​ha​el kao da ne pri​mje​ću​je Ba​ni​će​vu iro​ni​ju. – Pri​je tri​de​-
se​tak go​di​na nas​tu​pao sam i na dr​žav​nim pr​vens​tvi​ma. Ho​će​te li vi po​ku​ša​ti?
Mi​ha​el mu pru​ži re​vol​ver i ku​ti​ju s me​ci​ma, pa ci​nič​no pri​mi​je​ti:
– Zna​te ga valj​da na​pu​ni​ti...
– Ne, hva​la – bra​nio se Ba​nić. – Ri​jet​ko se slu​žim re​vol​ve​r om. Vje​r o​jat​no bih se osra​mo​tio.
Mi​ha​el sleg​ne ra​me​ni​ma, po​g a​si svje​tla na stre​lja​ni, pa ga po​ve​de gore u kuću. I dok je Ba​nić
sje​dio na onom is​tom tro​sje​du, do​ma​ćin ope​r e ruke, pa iz hlad​nja​ka u hod​ni​ku iz​vu​če dvi​je li​men​ke
pl​zenj​skog piva i sta​vi ih na stol. Ba​nić od​bi​je is​pri​čav​ši se gla​vo​bo​ljom. Bilo je to pivo koje je naj​-
vi​še vo​lio, ali ono što jako vo​liš ne mo​žeš di​je​li​ti s lju​di​ma koji ti se više ni naj​ma​nje ne svi​đa​ju.
Od​lu​či biti kra​tak i vrlo iz​r a​van.
– Mla​dić ko​je​g a je vaša ne​ća​ki​nja ubi​la zove se Sla​ven Ma​to​še​vić i sin je Jo​si​pa Ma​to​še​vi​ća. Go​-
vo​r i li vam što to ime?
Mi​ha​el se za​g le​da u nje​g a, pa za​tim, kao da želi skre​nu​ti raz​g o​vor u dru​g e vode, poč​ne:
– Bo​lje bi bilo da o tome što ma​nje pri​ča​mo. Kako vri​je​me pro​la​zi, sve sam više u mis​li​ma s
jad​nom Ma​r om i to me već​ma boli taj gu​bi​tak. A vi kao ga​vran kop​ka​te samo po ra​na​ma, po ono​me
što boli. Zna​te li koga Sha​kes​pe​are na​zi​va ga​vra​nom?
– Ni​sam za​mi​je​tio koga – suho će Ba​nić koji je, do​du​še, znao za pis​ca Sha​kes​pe​area, ali se češ​će
dru​žio s is​to​ime​nim ro​la​ma za blin​ker. – Jo​sip Ma​to​še​vić ha​r ao je po Ba​ni​ji s va​šim bra​tom i nje​g o​-
vim lju​di​ma. Ba​vi​li su se ko​je​či​me, što se mene ne tiče, i vaš mu se brat to​li​ko za​mje​r io da je imao
do​brih raz​lo​g a da mu se osve​ti.
– Mis​li​te li da bi on mo​g ao biti ubo​ji​ca?
– Ne mis​lim, jer je stra​dao još 1992. Ali imao je sina koji je po​dos​ta znao, pa je i on mo​g ao kre​-
nu​ti u Za​g reb da na​mi​r i dug. Me​đu​tim, i on je mr​tav.
– Ka​že​te da je 1991. ra​dio za Va​le​r i​ja​na?
– Da. I za sta​no​vi​tog Mo​g u​la. Go​vo​r i li vam to ime što?
– Go​vo​r i – reče on po​igra​va​ju​ći se neo​tvo​r e​nom li​men​kom piva. – To je vla​dar iz Ti​mu​r o​va
roda. Taj je rod vla​dao u In​di​ji u šes​na​es​tom ili se​dam​na​es​tom sto​lje​ću. Ne znam više toč​no, ali ako
ho​će​te, mogu pro​vje​r i​ti u Po​vi​jes​ti svi​je​ta...
– Da! – pre​ki​ne ga Ba​nić. – Mo​g ul je in​dij​ski vla​dar, a Va​le​r i​jan su bilj​ne kap​lji​ce za srce. Tako
vi pris​tu​pa​te stva​r i​ma, iro​nič​no i mis​ti​fi​ka​tor​ski.
– Mis​ti​fi​ka​tor​ski!? – na​smi​je se on. – Pri​lič​no smi​o n iz​r az za biv​šeg po​li​caj​ca. Pri​mje​ću​jem da
vam se od na​še​g a po​s​ljed​njeg su​sre​ta za​mjet​no pro​ši​r io rječ​nik. Ide​te li na kak​ve te​ča​je​ve? Ako ide​te,
i ako ste za​o kup​lje​ni gra​di​vom, ne bis​te smje​li za​bo​r a​vi​ti za​što sam vas unaj​mio... da pro​na​đe​te Ma​r i​-
na ubo​ji​cu. Jes​te li u tome us​pje​li?
– Ni​sam – od​vra​ti Ba​nić mir​no. – I oz​bilj​no sum​njam da ste me zbog toga an​g a​ži​r a​li.
Mi​ha​el us​ta​ne i poč​ne uz​r u​ja​no ho​da​ti po sobi. Na​vi​r i se kroz pro​zor, a po​tom na​vu​če zas​to​r e.
Ba​ni​ću je po​nov​no bilo dra​g o što ga je us​pio iz​ba​ci​ti iz rav​no​te​že. Slu​tio je da je oti​šao ko​r ak pre​da​-
le​ko, da je po​čeo raz​g o​va​r a​ti s pos​lo​dav​cem ona​ko kako se to ne čini, da je saz​nao pre​vi​še te da se
zbog sve​g a toga nji​ho​va su​r ad​nja ne​za​us​tav​lji​vo bli​ži kra​ju.
– A zbog čega sam vas to, mo​lim vas li​je​po, an​g a​ži​r ao ako ne zbog Ma​r i​na ubo​ji​ce!?
– Kako zbog čega!? – vr​po​ljio se Ba​nić u tro​sje​du. – Pa zbog kri​ža.
– Ah, da! – od​mah​ne on ru​kom kao da je ri​ječ o ne​važ​noj sit​ni​ci. – Za​bo​r a​vi​te na to!
– Je li to križ iz cr​k​ve u Vi​sov​cu? Onaj koji Gni​ers drži dra​g u​ljem sred​njo​europ​ske cr​k​ve​ne
umjet​nos​ti?
– Kak​ve cr​k​ve? Ni​kad ni​sam čuo za Vi​so​vac. Ja sam ži​vio u Nje​mač​koj! Poz​na​jem sva sela oko
Stut​t​g ar​ta, ali o do​ma​ćim se​len​dra​ma ne​mam poj​ma! – lju​tio se Mi​ha​el.
– Do​bro! Dak​le, za Vi​so​vac nis​te čuli! Ali, upo​zo​r a​vam vas, ako se taj križ pro​na​đe, nje​g ov će
ak​tu​al​ni vlas​nik ima​ti straš​no oz​bilj​ne raz​g o​vo​r e s ov​daš​njom po​li​ci​jom. Jer, iza kri​ža sto​je pljač​ka i
uboj​stvo. Po​li​ci​ja će na tome to​li​ko us​tra​ja​ti da se vlas​nik neće moći skri​ti, re​ci​mo, ni u Fran​k​fur​tu,
ni u Stut​t​g ar​tu...
– Vi ste dr​ski! – iz​de​r e se Mi​ha​el. – Uis​ti​nu ne​mam poj​ma ni o kak​vom kri​žu iz Vi​sov​ca. Osim
toga, raz​r je​šu​jem vas svih pos​lo​va zbog ko​jih sam vas an​g a​ži​r ao! Kako se samo usu​đu​je​te!? Križ o
ko​je​mu sam vam go​vo​r io u ma​te​r i​jal​nom je i umjet​nič​kom smis​lu bez​vri​je​dan, ali je za mene va​žan
u afek​tiv​nom smis​lu. Ako to vaša prag​ma​tič​na po​li​cij​ska pa​met uop​će može do​ku​či​ti. Osim toga, već
mi je vra​ćen.
– Oho! – iz​ne​na​di se Ba​nić. – Ko​nač​no i jed​na do​bra vi​jest! Rado bih ga vi​dio. Zna​te, kad se čo​-
vjek uza​lud​no po​tu​ca od ne​mi​la do ne​dra​g a, rado bi vi​dio zbog čega je to mo​r ao ra​di​ti.
– Neću vam ga po​ka​za​ti – zbu​ni se Mi​ha​el. – Ne zas​lu​žu​je​te! I jes​te li ko​nač​no shva​ti​li, naš je
pos​lov​ni od​nos pres​tao pri​je pet mi​nu​ta! Re​ci​te samo, du​g u​jem li vam što?
– Pa, zna​te – pre​miš​ljao je is​tra​ži​telj – ne bis​te vje​r o​va​li ko​li​ko su in​for​ma​ci​je da​nas sku​pe... Nit​-
ko ti ni​šta neće ka​za​ti pri​je no što otvo​r iš lis​ni​cu.
Lju​ti​to mrm​lja​ju​ći, Mi​ha​el ode do rad​nog sto​la i do​ne​se dvi​je ti​su​će ma​r a​ka koje sta​vi is​pred
Ba​ni​ća.
– Hoće li to biti do​volj​no?
– Tre​ba​te li priz​na​ni​cu? – na​smi​je se Ba​nić, što nje​g a još više raz​lju​ti. – Mis​lim, zbog tro​ško​va i
pri​ja​ve po​r e​za.
– Ne tre​bam – pro​sik​će Mi​ha​el. – A sum​njam i da se uop​će zna​te pot​pi​sa​ti.
Ba​nić uzme bez ri​je​či dvi​je nov​ča​ni​ce, spre​mi ih u džep, pa tiho i bez poz​dra​va na​pus​ti kuću Mi​-
ha​ela Man​di​ća.
Kad je iz​la​zio na uli​cu, kr​ca​ti mu po​štan​ski san​du​čić po​nov​no zap​ne za oko. Znao je da je već
do​volj​no uda​ljen od kuće i da će ga Mi​ha​el, čak i ako gle​da s pro​zo​r a, te​ško za​mi​je​ti​ti, pa iz​vu​če no​-
žić i spret​no ra​zva​li bra​vu. Unu​tra je bilo mno​g o ti​ska​ni​ca, uglav​nom ka​ta​lo​g a raz​nih kuća koje se
bave tr​g o​vi​nom umjet​ni​na​ma, a na po​le​đi​ni jed​no​g a od njih bio je jas​no otis​nut lo​g o​tip tvrt​ke Amy
Ge​iger – ART & DECO.
 23.

NA VE ČER SE U PRO LAZ KINA APO LO vra​tio sta​r i ile​g al​ni rat​nik Pako. Bio je do​bre vo​lje iako je oko oka
imao tam​nu mo​dri​cu, po čemu se dalo za​klju​či​ti da nije us​pio iz​bje​ći su​sret s gos​po​di​nom Ško​r om.
– De​tek​tiv, imaš mo​žda ne​an​g a​ži​r a​nih pet​na​est kuna? – upi​tao je is​pi​ja​ju​ći hlad​ni ge​mišt ko​jim
ga je u Kici po​čas​tio Ba​nić.
Is​tra​ži​telj iz​va​di nov​ce i od​bro​ji mu pet​na​est kuna, a on, spa​ziv​ši hrpu nov​ca, brzo do​met​ne:
– I još osam za plju​g e.
Zgra​biv​ši no​vac, os​ta​vio je ge​mišt i brzo otr​čao na Ili​cu.
Ba​nić na​r u​či još jed​no pivo, pa upi​ta ko​no​ba​r i​cu:
– Zden​ka, što mu je?
– Ne znam tko ga je sre​dio – od​vra​ti ona bri​šu​ći šank. – Do​šao je da​nas po​pod​ne i opet nudi ne​-
kak​vih pet​na​est ti​su​ća čes​ti​ta​ka. Kaže da ima​ju mali fe​ler, ali neće reći ka​kav. Ima još to​li​ko do Bo​ži​-
ća, ja mis​lim da se on u taj po​sao ba​cio pre​r a​no.
– Što se tiče tih čes​ti​ta​ka, ba​cio se pre​kas​no – reče Ba​nić za​g o​net​no, a Zden​ka se okre​ne i uklju​či
te​le​vi​zor. Na ekra​nu se mo​g ao vi​dje​ti su​mor​ni, po​lu​o svi​jet​lje​ni stu​dio u ko​je​mu je šest pred​stav​ni​ka
vlas​ti raz​g la​ba​lo o ne​kom vrlo važ​nom pro​ble​mu. Vo​di​la se oš​tra i ne​iz​vjes​na po​le​mič​ka bit​ka iz​me​-
đu onih koji su tvr​di​li da je plan Vla​de u tom smis​lu jako do​bar i onih koji su us​tra​ja​va​li na tvrd​nji da
je od​li​čan. Vo​di​telj se dr​žao ne​utral​no tvr​de​ći da je plan iz​vr​stan. Ne oba​zi​r u​ći se na po​le​mič​ke is​kri​-
ce, u lo​kal ude Pako, sav za​ja​pu​r en. Na nosu su mu bile tam​ne na​o ča​le koje su mu ote​ža​va​le kre​ta​nje
u iona​ko mrač​nom pros​to​r u, ali je zbog njih dje​lo​vao ne​ka​ko po​nos​ni​je.
– Vi​diš, samo pet​na​est kuna – reče tak​nuv​ši la​g a​no ka​ži​pr​stom ok​vir na​o ča​la. – Kaj se ne is​pla​ti?
Ba​nić mu se za​g le​da u lice; na​r av​no, sada se mo​dri​ca oko oka je​dva na​zi​r a​la.
– Odak​le ti?
– Tu, pe​de​set me​ta​r a da​lje... u Ghe​tal​du​su...
– Ne iz​mo​ta​vaj se! Odak​le ti šlji​va? – lju​ti​to će Ba​nić.
– Ah, to! To je samo mali pos​lov​ni ri​zik – od​vra​ti on neo​dre​đe​no pa se vra​ti svom ge​mi​štu. – Al
pla​til sam Kem​bri ge​mišt i on bu tipu na​bil po šlji​vu na sva​ko oko.
– Ma ne​moj! Kem​bra se zad​nji put tu​kao pri​je dva​de​set go​di​na. Sad ima kilu i bo​les​nu pros​ta​tu.
– Pa je – do​sje​ti se Pako. – Od onog ge​mi​šta tri​put je išel pi​šat. Jebi ga, al sam je re​kel da bu tipa
već zbom​bar​di​r al.
U de​vet na​ve​čer, baš kad se pre​svu​kao od​lu​čiv​ši iz​i​ći, za​zvo​nio je te​le​fon. Bila je Nika; glas joj
je dje​lo​vao si​g ur​no i ra​dos​no, ni tra​g a onoj su​mor​nos​ti ko​jom je opi​si​va​la svoj šes​to​sat​ni rad​ni staž
po​moć​ne knjiž​ni​čar​ke.
– Do​bi​la sam po​sao! Ja​vi​la se jed​na obi​telj iz lon​don​skog Wim​ble​do​na. Ču​vat ću im dje​cu i
malo pos​pre​ma​ti. Če​ka​ju me da do​đem. Za​mis​li, čak sam go​vo​r i​la en​g le​ski s gos​po​đom!
– I kad ideš? – za​drh​ti mu glas. Neg​dje u sebi još se uvi​jek na​dao da će se pre​do​mis​li​ti i nas​ta​vi​ti
stu​dij.
– Za koji dan. Da​nas su mi avi​o n​ski pos​la​li kre​dit​no pi​smo. A onda na aero​drom i rav​no u Lon​-
don! Straš​no se ve​se​lim.
– Ako se ve​se​liš ti, ve​se​lim se i ja – reče to​nom u ko​je​mu nije bilo ni trun​ka ve​se​lja.
– Na​pra​vi brzo po​pis svih onih cr​na​ca koji za​vi​ja​ju na sak​so​fo​nu – ša​li​la se ona. – Sve što ti ne​-
dos​ta​je od​mah ću ti na​ba​vi​ti i pos​la​ti.
– Ma, pus​ti to – bra​nio se od nje​zi​ne lju​baz​nos​ti. – Naj​pri​je ku​puj sebi, ja mogu i pri​če​ka​ti. Tre​-
baš li nov​ca?
U slu​ša​li​ci nas​ta​ne po​du​lji muk, a za​tim se ona, po​ma​lo oko​li​ša​ju​ći, javi.
– To sam te baš htje​la pi​ta​ti. Mama je tre​nu​tač​no de​kin​ti​r a​na, a avi​o n​ska kar​ta ko​šta šes​t​sto ma​r a​-
ka.
– Do​bro.
– I mo​žda... mo​žda... – nas​ta​vi Nika kao da joj je ne​ugod​no – mo​žda sto ma​r a​ka za prvu ruku... za
pod​zem​nu i...
– Dat ću ti ti​su​ću – pred​lo​ži on.
– Su​per! – odu​šev​lje​no će ona. – I Ta​ma​r in mi je obe​ćao dvjes​to...
– Če​kaj ! – vik​ne Ba​nić. – Dat ću ti ti​su​ću dvjes​to da ne mo​r aš ži​ca​ti od nje​g a.
Ali Nika je već, ra​dos​na i uz​bu​đe​na, spus​ti​la slu​ša​li​cu.
Kas​no na​ve​čer sje​dio je u ma​lom i mrač​nom džez-klu​bu na Gor​njem gra​du. Klub je bio za​pra​vo
jed​nos​tav​na i skrom​na adap​ta​ci​ja ve​ćeg po​dru​ma s go​lim ci​g las​tim zi​do​vi​ma i svo​do​vi​ma. Sje​dio je
sam u naj​dub​ljem i naj​mrač​ni​jem kut​ku pros​to​r i​je, za sto​lom na ko​je​mu je ve​o ma brzo us​pio na​ni​za​ti
če​ti​r i praz​ne piv​ske boce. Una​toč tomu što je pre​ki​nuo su​r ad​nju s an​ti​pa​tič​nim pos​lo​dav​cem i tako se
po​nov​no na​šao sred pre​o bi​lja slo​bod​nog vre​me​na, osje​ćao se ne​iz​r e​ci​vo muč​no. Po​sao je bio za​vr​-
šen, ali ni​šta nije bilo ni jas​no, ni pos​prem​lje​no na svo​je mjes​to. Usto, glaz​ba je bila ne​pod​noš​lji​vo
loša. Gi​ta​r ist, ba​sist i bub​njar raz​mjer​no su us​pješ​no stva​r a​li at​mo​sfe​r u, pri​do​no​se​ći ugod​nom oz​r a​-
čju, ali je idi​o t od sak​so​fo​nis​ta pre​tje​r i​vao sa svo​jim so​lom, ne mi​ču​ći se s po​di​ja i po de​se​tak mi​nu​-
ta. Ba​nić je odu​vi​jek dr​žao da je solo mis​te​r ij, elik​sir do​zi​r an na ka​palj​ku, da so​list mora zna​ti doći u
pra​vom tre​nut​ku i po​vu​ći se čas pri​je no što se to oče​ku​je, stva​r a​ju​ći tako na​pe​tost i iš​če​ki​va​nje po​-
treb​no za novi ula​zak. Na ovom je is​to​me mjes​tu pri​je dva​de​se​tak go​di​na gle​dao Fred​dyja Hub​bar​da,
koji je osam​de​set pos​to kon​cer​ta pro​veo pos​tran​ce, uz kri​g lu piva, ali onih dva​de​se​tak pos​to tru​bač​-
kog sola bili su do​volj​ni da te gri​ju go​di​na​ma i ne za​bo​r av​lja​ju se ci​je​lo​g a ži​vo​ta.
Kada je pa​cer sa sak​so​fo​nom po​čeo štre​ber​ski pre​ciz​no svi​r a​ti Par​ke​r ov Autumn in New York,
Ba​nić se iz​vu​če iz svog kut​ka, pla​ti i iz​i​đe na svjež noć​ni zrak. Di​sao je pu​nim plu​ći​ma mis​le​ći kako
je svje​ži zrak, čak i za oko​r je​log pu​ša​ča, ne​us​po​r e​di​vo bo​lji od lo​šeg dže​za. Do​sko​r a iz klu​ba iz​i​đe i
te​tu​r a​vi tip koji se os​lo​ni o zid i pob​lju​je.
– Pre​vi​še pića? – do​ba​ci Ba​nić sa​žal​no.
– To je od glaz​be – pro​ci​je​di čo​vjek pi​ja​nim gla​som po​ku​ša​va​ju​ći rup​či​ćem očis​ti​ti mr​lje na no​-
ga​vi​ca​ma. – Jes​te li čuli taj solo? Tip je ši​zo​fre​nik ko​je​mu se gu​bi​ca za​li​je​pi​la za pi​sak. Ako je kom​-
po​zi​ci​ja pe​čen​ka, onda je solo za​čin. Pos​peš malo i ideš da​lje.
Ba​nić se na​smi​je, za​do​vo​ljan što još net​ko na ovom ble​sa​vom svi​je​tu mis​li kao on. Pa ma​kar
samo i o dže​zis​tič​kom solu. Po​tap​ša pi​jan​ca po ra​me​nu i kre​ne do​lje pre​ma Je​la​či​će​vu pla​cu.
 Ne zna​ju​ći ni sam kako se i za​što to do​g o​di​lo, iz​ne​na​da, kad je već bio u Ra​di​će​voj uli​ci, jed​na
mu smi​o na i ne​sva​ki​daš​nja mi​sao pad​ne na pa​met. Iz is​kus​tva je znao da bi​zar​ne noć​ne mis​li tre​ba
pro​vje​r i​ti od​mah, dok su još svje​že i do​volj​no ša​ša​ve. Po​žu​r io je pre​ma glav​noj po​šti u Ju​r i​ši​će​voj
uli​ci, na​da​ju​ći se da još radi.
Na​sre​ću, po​šta je bila otvo​r e​na ci​je​le noći i bila je po​sve praz​na. Ušao je u odjel me​đu​na​r od​no​-
ga te​le​fon​skog pro​me​ta i on​dje za​te​kao samu i sne​nu pla​vo​ko​su služ​be​ni​cu, tako bri​ž​lji​vo do​tje​r a​nu i
na​šmin​ka​nu kao da se ve​če​r as spre​mi​la za ka​za​li​šte, a ne za rad u noć​noj smje​ni.
– Ima​te li stra​ne te​le​fon​ske ime​ni​ke? – upi​ta je lju​baz​no.
– Kako se uzme – ot​po​vr​ne pla​vu​ša. – Ako tra​ži​te broj ne​ko​g a iz Ga​bo​na ili Bur​ki​ne Faso, onda
ne​ma​mo. Ali ako tre​ba​te ne​što uobi​ča​je​ni​je, mo​žda bi se naš​lo.
– Fran​k​furt – reče on.
– Od​mah ćemo vi​dje​ti – reče ona pa se upu​ti do po​li​ce na ko​joj su le​ža​le hrpe stra​nih te​le​fon​skih
ime​ni​ka. – Samo, nisu baš novi.
Pre​vr​ta​la je te​ške knji​žu​r i​ne, uglav​nom pri​lič​no ošte​će​ne, go​vo​r e​ći više za sebe: Beč, Rim,
Zürich, Dü​ssel​dorf, Mün​c​hen... aha, evo ga! Vra​ti​la se do pul​ta i tres​nu​la pred Ba​ni​ća de​be​lu knji​g u
ošte​će​nih ru​bo​va i pre​sa​vi​je​nih uglo​va.
– Fran​k​furt je iz 1992. Je​dan od no​vi​jih ime​ni​ka. Ju​čer smo ba​ci​li Trst iz 1966. Ni​ko​g a se više
nije mo​g lo do​bi​ti.
Ba​nić od​ne​se ime​nik do vi​so​kog sto​la, okre​ne ga pre​ma svje​tlu i poč​ne ga pre​lis​ta​va​ti. Na sa​-
mom po​čet​ku pro​na​đe tvrt​ku ART & DECO. Za​pi​še broj i adre​su pa kre​ne da​lje. Neg​dje pri sre​di​ni knji​-
ge na​la​zi​le su se dvi​je Ama​li​je Ge​iger, jed​na u Phi​lo​sop​henwe​g u 14, a dru​g a u Sc​hil​ler​stra​sse 18.
Srce mu brže za​ku​ca. Uz tvrt​ku ART & DECO i uz ime ove dru​g e Ama​li​je Ge​iger sta​ja​li su isti te​le​fon​ski
broj i ista uli​ca.
Vra​ti služ​be​ni​ci te​le​fon​ski ime​nik, sta​vi pred nju pa​pi​r ić s bro​jem i za​mo​li je da ga na​zo​ve.
– Mo​že​te i sami – zi​jev​ne ona, pa mu is​pred bro​ja na​pi​še pred​broj za Nje​mač​ku. – Eno tamo, u
ka​bi​ni se​dam!
S pa​pi​r i​ćem u ruci Ba​nić uđe u ka​bi​nu i po​dig​ne slu​ša​li​cu iz koje se čuo rav​no​mje​r an zvuk slo​-
bod​ne li​ni​je. Kao da još uvi​jek pre​miš​lja, pri​če​ka ne​ko​li​ko ča​sa​ka, a za​tim po​la​ko okre​ne onih če​tr​-
na​est bro​je​va što su bili na​pi​sa​ni na pa​pi​r i​ću.
Čuo je kako te​le​fon na dru​g oj stra​ni, ti​su​ću i pol ki​lo​me​ta​r a da​lje, dugo i upor​no zvo​ni, a onda
je net​ko ipak po​di​g ao slu​ša​li​cu.
– Ja! Bit​te?– re​kao je ta​na​ni žen​ski gla​sić koji nije mo​g ao pri​pa​da​ti sta​r oj oso​bi kak​va je bila
Ama​lia Ge​iger.
Ne usu​đu​ju​ći se upo​r a​bi​ti svoj ka​tas​tro​fal​no loš nje​mač​ki, Ba​nić je ok​li​je​vao, pa kad se već po​-
bo​jao da će žena spus​ti​ti slu​ša​li​cu, pro​tis​ne ne​si​g ur​nim gla​som:
– Frau Ge​iger, bit​te!
Mla​đah​ni glas od​g o​vo​r i:
– Tan​te Amy ist im Ba​de​zim​mer...
Is​tra​ži​telj vra​ti slu​ša​li​cu na nje​zi​no mjes​to i os​lo​ni se o sti​jen​ku te​le​fon​ske ka​bi​ne u ko​joj je bilo
tako to​plo da mu se ta​nak mlaz zno​ja po​čeo sli​je​va​ti niz čelo. Srce mu je snaž​no tuk​lo, a ruke drh​ta​le.
Bio je si​g u​r an da sada zna sve.
 Iz​i​šao je iz ka​bi​ne, pla​tio raz​g o​vor, a po​tom u obliž​njoj pro​da​va​o ni​ci, koja je ta​ko​đer ra​di​la ci​-
je​le noći, kupi dva sen​dvi​ča i šest li​men​ki piva. Pet​na​es​tak mi​nu​ta na​kon toga ba​cio je to na pod svo​je
»če​tvor​ke«, a za​tim po​vu​kao čok, upa​lio mo​tor i kre​nuo.
Dru​g i put ovo​g a tra​lja​vog lje​ta vo​zio se na more.
 24.

RANO UJU TRO SJE DIO JE NA OBA LI I PRO MA TRAO SIVO, kao stak​lo rav​no more. Bilo je po​sve tiho, zrak je bio
vla​žan i pun mi​r i​sa cr​no​g o​r i​ce. Us​ta​ne po​tom i pri​đe olu​pi​ni žu​tog fi​ata koji su na​kon oče​vi​da os​ta​-
vi​li na oba​li, na mjes​tu gdje je vje​r o​jat​no sle​tio u vodu. Os​ta​ci auta bili su u jad​nom sta​nju, lju​di su ti​-
je​kom vre​me​na po​ku​pi​li sve što se dalo ski​nu​ti. Pod pok​lop​cem nije više bilo mo​to​r a, ko​ta​či su bili
ski​nu​ti i od​ne​se​ni, sje​da​la ta​ko​đer, čak je net​ko iz​va​dio i ra​di​o ka​se​to​fon. Može li se ra​dio uop​će os​-
po​so​bi​ti na​kon što je neko vri​je​me bio u mor​skoj vodi, pi​tao se Ba​nić, ali mu ni​ka​kav od​g o​vor nije
pa​dao na pa​met. Obi​đe auto pa spa​zi da su čak i re​tro​vi​zo​r i nes​ta​li, a za​tim se vra​ti, sjed​ne na ka​men s
ko​je​g a je ma​lo​čas us​tao, pa se za​g le​da u more. Za​pi​ju​ka​lo je ne​ko​li​ko ga​le​bo​va, a na​kon toga se za​-
ču​lo i tiho plju​ska​nje ve​sa​la. Ubr​zo se pred is​tra​ži​te​ljem po​ja​vi sta​r i dr​ve​ni ča​mac u ko​je​mu je sta​jao
koš​ča​ti ri​bar u pla​vom pu​lo​ve​r u i po​la​ko uda​r ao ves​li​ma po mor​skoj po​vr​ši​ni.
– Do​bar dan – poz​dra​vi ri​bar, s ču​đe​njem pro​ma​tra​ju​ći Ba​ni​ća kako bez ikak​va vid​lji​va raz​lo​g a
u rano ju​tro sje​di na obal​nom ka​me​nu. – Što tu ra​di​te?
– Ni​šta – od​vra​ti is​tra​ži​telj. – Gle​dam ovu olu​pi​nu. Po​kra​li su iz nje sve što se dalo od​ni​je​ti.
– Tak​vi su lju​di – reče ri​bar za​us​ta​viv​ši bar​ku. – Vi ste neki rod dje​voj​ci koja je ov​dje stra​da​la?
– Ah, ne, ne – sme​te se Ba​nić. – Samo sam do​šao... Zna​te li da su pri​je de​se​tak dana pro​naš​li nje​-
zi​no ti​je​lo?
Ri​bar sjed​ne na kr​me​ni dio svog čam​ca, iz​va​di iz dže​pa lulu i poč​ne je mi​nu​ci​o z​no čis​ti​ti. Po​tom
uspe du​han što ga je dr​žao u vre​ći​ci ve​za​noj za struk, pa za​pa​li. Tek na​kon što je po​vu​kao ne​ko​li​ko
di​mo​va, udos​to​ji se pro​g o​vo​r i​ti.
– A gdje?
Ba​nić us​ta​ne i upre pr​stom u da​lji​nu, pre​ma oto​ku koji se je​dva na​zi​r ao u si​voj da​lji​ni.
– Tamo. Bli​zu Raba. Od​ni​je​le su je mor​ske stru​je.
– Ma ne​moj​te!? – reče ri​bar s iro​ni​jom i pre​zi​r om u gla​su. – To su valj​da za​klju​či​li Sla​von​ci!
– Ne ra​zu​mi​jem – zbu​ni se Ba​nić. – Za​što baš oni?
– Zato što oni zna​ju sve o tovu svi​nja i si​ja​nju pše​ni​ce, a ni​šta o mor​skim stru​ja​ma. Ako se uto​pi​-
la ov​dje, onda su je stru​je mo​g le od​ni​je​ti samo do​lje na jug. Tamo neg​dje pre​ma onoj pun​ti.
Sta​r i je slo​bod​nom ru​kom po​ka​zi​vao neg​dje u da​lji​nu, dok je u dru​g oj sve​udilj dr​žao lulu. Mjes​-
to koje je po​ka​zi​vao bilo je da​le​ko od Raba.
– Ako su ne​ko​g a naš​li bli​zu Raba – nas​ta​vi ri​bar – taj se, bog​me, nije mo​g ao uto​pi​ti ov​dje. To je
jas​no kao dan.
– Tko bi onda mo​g ao biti taj koga su naš​li kod Raba?
– Dra​g i će Bog zna​ti! – za​klju​či ri​bar. – Zna​te ko​li​ko se lju​di uto​pi za vri​je​me se​zo​ne? Ko​li​ko ih
us​mr​te gli​se​r i, ko​li​ko njih od​lu​ta na da​ska​ma za je​dre​nje, ko​li​ko ih do​ži​vi sr​ča​ni udar sun​ča​ju​ći se na
zrač​nom jas​tu​ku? Jed​no je si​g ur​no: nema te stru​je koja bi ne​što odav​de od​ni​je​la na Rab. Vje​r uj​te
meni, imam šez​de​set šest go​di​na i sve sam ih pro​veo ov​dje na oto​ku.
Pola sata kas​ni​je Ba​nić uđe u cre​ski ho​tel, onaj isti u ko​je​mu je pro​veo noć kad su na​pa​li Maru
Man​dić. Ho​tel je već bio za​tvo​r en za gos​te, ali je nje​g o​vim pre​dvo​r jem pro​la​zi​lo mno​g o rad​ni​ka koji
su ga pri​pre​ma​li za dugo zi​mo​va​nje. Se​zo​na je bila tako očaj​no loša da se od ruj​na, osim praz​nih
soba i gu​bi​ta​ka, ni​šta dru​g o nije mo​g lo oče​ki​va​ti.
Imao je sre​ću, pa je već s ula​za spa​zio re​cep​ci​o nar​ku Maju, koja mu je one noći lju​baz​no us​tu​pi​-
la ključ sobe broj dvjes​to dva. Za​ču​do, nije ga se više sje​ća​la, ili se samo pra​vi​la da ga je za​bo​r a​vi​la
zbog svih ne​ugod​nos​ti što ih je ima​la zbog zlo​či​na u ho​te​lu.
– Ne mogu vam dati po​dat​ke o ho​tel​skim gos​ti​ma – rek​la je služ​be​no, ne pre​ki​da​ju​ći rad na spi​-
si​ma u koje se udu​bi​la.
– Za​ni​ma me samo tko je bo​r a​vio u sobi dvjes​to tri noću s pet​na​es​to​g a na šes​na​es​ti ko​lo​vo​za.
– Ra​zu​mi​je​te li vi hr​vat​ski? – reče ona po​sve ne​lju​baz​no. – Tak​ve po​dat​ke može do​bi​ti samo po​-
li​ci​ja. Ali vi ne!
– Čak i kad bih bio spre​man odu​ži​ti se – po​ku​ša on s pod​mi​ći​va​njem.
– Čak ni tada – hlad​no će ona.
I baš kad je smiš​ljao kak​vu bi još tak​ti​ku mo​g ao upo​tri​je​bi​ti, ne bi li je smek​šao, nju po​zo​ve net​-
ko s dru​g og kra​ja ho​tel​skog pre​dvor​ja.
– Evo me od​mah! – vik​ne ona i po​tr​či.
Ne​ma​ju​ći dru​g og iz​bo​r a, Ba​nić spa​zi re​cep​cij​sku knji​g u na des​nom rubu pul​ta, zgra​bi je i poč​ne
brzo pre​lis​ta​va​ti. Sa​svim je lako pro​na​šao šes​na​es​ti ko​lo​vo​za. U ko​lo​ni koja je po​či​nja​la broj​kom
203 pi​sa​lo je Ana i Mar​ko Mar​ko​vić. Po​kraj ime​na nije bilo ni bro​je​va osob​nih is​kaz​ni​ca, ni bro​je​va
pu​tov​ni​ca, po čemu se mo​g lo za​klju​či​ti da su uze​li sobu ne po​ka​zav​ši ni​kak​ve is​pra​ve. Ana i Mar​ko
Mar​ko​vić, po​mis​li Ba​nić, smi​ješ​no, to je ne​što kao Mary i John Smith! Zak​lo​pi knji​g u i kre​ne pre​ma
iz​la​zu, pri​mi​je​tiv​ši kako se lju​ti​ta Maja vra​ća. Bio je si​g u​r an da ga je vi​dje​la kako za​vi​r u​je u knji​g u.
Ide​ju što ga je mu​či​la bilo je ve​o ma te​ško pro​vje​r i​ti, jer je na Lo​ši​nju bilo pre​vi​še ho​te​la. Pret​-
pos​tav​ljao je da bi mo​g li pos​to​ja​ti tra​g o​vi koji od cre​sko​g a vode do ne​ko​g a od lo​šinj​skih ho​te​la.
Onaj tko je te noći bio s Ma​r om mo​r ao je bar do ju​tra os​ta​ti na Cre​su ili Lo​ši​nju, jer noću nije bilo
tra​jek​ta ko​jim bi se vra​tio na Krk, od​nos​no na kop​no.
Ho​tel Zlat​na uva​la na Lo​ši​nju bio je otvo​r en, čak je u nje​mu bilo i po​ne​što tu​r is​ta koji su uglav​-
nom še​ta​li uz oba​lu iz​bje​g a​va​ju​ći ku​pa​nje u moru koje se pre​vi​še ra​s​hla​di​lo. Pri​šao je re​cep​ci​o na​r u i
za​mo​lio ga da mu po​ka​že tko je sve one noći bo​r a​vio u ho​te​lu. Jas​no, mo​mak je imao spre​man od​g o​-
vor.
– Samo uz po​li​cij​ski na​log.
Po​na​ša​ju se kao da rade u voj​nim ba​za​ma ili nuk​le​ar​nim elek​tra​na​ma, po​mis​li Ba​nić, i više nego
lju​tit na ho​tel​sku dis​kre​ci​ju. Iz​va​di po​tom iz dže​pa sto ma​r a​ka i sta​vi ih na pult pred re​cep​ci​o na​r a. On
shva​ti smi​sao nje​g o​ve po​nu​de, na​smi​je se i na​mig​ne, is​pri​ča​va​ju​ći se kako mora na ne​ko​li​ko mi​nu​ta
sko​či​ti do ku​hi​nje. Kad je os​tao sam, Ba​nić uzme knji​g u gos​ti​ju, nađe da​tum koji ga je za​ni​mao i pr​-
stom pro​đe pre​ko ime​na svih onih koji su bo​r a​vi​li u ho​te​lu. Nije pro​na​šao ni​šta sum​nji​vo, a uz sva su
ime​na bili ured​no za​bi​lje​že​ni bro​je​vi is​kaz​ni​ca ili pu​tov​ni​ca. Ra​zo​ča​r an, sklo​pi knji​g u i kre​ne pre​ma
iz​la​zu, a za​tim se pre​do​mis​li, vra​ti se i po​ku​pi s pul​ta svo​jih sto ma​r a​ka, mis​le​ći kako se ovih dana
uis​ti​nu na​pla​ćao tu​đih ko​r is​nih i ne​ko​r is​nih in​for​ma​ci​ja. Pri​mi​je​tiv​ši da na pul​tu više nema nov​ča​ni​-
ce, re​cep​ci​o nar je vik​nuo za njim, ali se Ba​nić nije ni os​vr​nuo zna​ju​ći da mu ne može ni​šta.
Re​cep​ci​ja u Auro​ri bila je praz​na, tako da se knji​g om gos​ti​ju mo​g ao dr​sko pos​lu​ži​ti pri​je no što
je re​cep​ci​o nar do​šao i shva​tio o čemu je ri​ječ.
 Kas​no po​pod​ne sti​g ao je i do ho​te​la Pun​ta u Ve​lom Lo​ši​nju, za​us​ta​viv​ši auto na par​ki​r a​li​štu po​-
kraj jed​no​g a od broj​nih te​ni​skih igra​li​šta. Spus​tio se do ho​te​la i na​išao na za​klju​ča​na vra​ta; ho​tel je
već bio za​tvo​r en. Po​ku​ša na dru​g a, ali i ona su bila za​klju​ča​na. Iz​va​di iz dže​pa ko​va​ni​cu od pet kuna i
lup​ne njo​me ne​ko​li​ko puta po stak​le​nim vra​ti​ma. Iz du​bi​ne mrač​nog pros​to​r a po​ja​vi se mla​dić u pla​-
voj kuti, koji mu ot​klju​ča.
– Ho​tel ne radi. Mi samo sre​đu​je​mo elek​trič​ne ins​ta​la​ci​je – tu​ma​čio mu je čo​vjek u kuti bri​šu​ći
is​to​dob​no kva​ku koju je za​pr​ljao uma​za​nim pr​sti​ma.
Ba​nić brzo iz​vu​če iz dže​pa svo​ju Ame​r i​can Ex​press kar​ti​cu, po​ka​že je sa​svim na​krat​ko elek​tri​-
ča​r u i gru​bo se iz​de​r e:
– Po​li​ci​ja! Smjes​ta me odve​di​te do re​cep​ci​je!
– Ali, ja ne smi​jem... mo​r ao bih zva​ti ne​ko​g a iz upra​ve...
– Mla​di​ću! Stvar je hit​na! Ne to​va​r i​te si tuđe pro​ble​me na leđa! Mo​r am samo ča​skom za​vi​r i​ti u
re​cep​cij​ske knji​g e.
Is​tra​ži​telj je dje​lo​vao tako auto​r i​ta​tiv​no da je mla​dić us​tuk​nuo i odveo ga do re​cep​ci​je. Po​bo​jav​-
ši se da bi do​ku​men​ta​ci​ja već mo​g la biti pos​prem​lje​na i za​klju​ča​na, zađe brzo iza pul​ta i poč​ne tra​ži​ti.
Sre​ćom, knji​g a na ko​joj je pi​sa​lo »ko​lo​voz« bila je još tu. Po​dig​ne je na pult i poč​ne lis​ta​ti.
Mla​di ga je elek​tri​čar neko vri​je​me pro​ma​trao, a za​tim je po​ma​lo neo​d​luč​no pri​šao te​le​fo​nu i
po​di​g ao slu​ša​li​cu.
– Koga zo​ve​te? – upi​ta ga stro​g o is​tra​ži​telj.
– Dir... di​r ek​to​r a ho​te​la – za​mu​ca elek​tri​čar. – On bi mo​r ao biti oba​vi​je​šten o ovo​me...
– Ho​će​te li da vas uhi​tim? – pri​pri​je​ti mu Ba​nić je​dva svla​da​va​ju​ći smi​jeh.
Elek​tri​čar spus​ti slu​ša​li​cu, okre​ne se i za​g le​da pre​ma moru koje se s re​cep​ci​je do​bro vi​dje​lo.
Obla​ci su se ra​ziš​li i ono je bilo njež​no pla​ve boje kao u naj​bo​ljim da​ni​ma lje​ta.
Na stra​ni​ci što se od​no​si​la na šes​na​es​ti ko​lo​vo​za među broj​nim do​ma​ćim i stra​nim pre​zi​me​ni​ma
bili su upi​sa​ni i gos​ti Ana i Mar​ko Mar​ko​vić, jas​no – bez ikak​ve oz​na​ke koja bi se od​no​si​la na osob​-
ne do​ku​men​te. A od​mah do nji​ho​vih pi​sa​lo je i tre​će ime, ime čo​vje​ka koji je pre​no​ćio s nji​ma u is​toj
sobi. Taj tre​ći zvao se Aldo Ko​kot, i Ba​nić se od​mah pri​sje​ti da je to pra​vo ime čo​vje​ka ko​je​g a su svi
zva​li Trom​blon!
 25.

NA ODJE LU PRO DA JE KA RA TA U NE VE LI KOJ ZGRA DI ri​ječ​ke zrač​ne luke na Krku sje​di​la je do​bro​duš​na crn​ka
pe​de​se​tih go​di​na, koja je iz​g le​da​la po​put žena koje sav ži​vot vode ne​r av​no​prav​nu bit​ku sa su​viš​nim
ki​lo​g ra​mi​ma. Ima​la je kosu uvi​je​nu u sta​r o​mod​nu pun​đu, lice joj je bilo do​bra​no na​ma​za​no, a ve​li​ke
su joj gru​di vi​sje​le go​to​vo do kom​pju​tor​ske tip​kov​ni​ce. Žus​trim kret​nja​ma pra​vo​g a pos​lov​nog čo​-
vje​ka Ba​nić dođe do nje​zi​na sto​la pa se bez do​pu​šte​nja za​va​li u ni​ski fo​telj od ska​ja. Crn​ka mu upu​ti
po​g led ocva​le fem​me fa​ta​le.
– Vi ste ne​koć išli u za​g re​bač​ku Petu gim​na​zi​ju? – ve​se​lo upre pr​stom u nju Ba​nić.
Ona zbu​nje​no za​ni​je​če gla​vom.
– Ne​moj​te mi samo reći da nis​te Ni​ves No​vak!
– Ni​sam – pro​šap​će ona i da​lje se ču​de​ći.
– Is​u​se! Ne​vje​r o​jat​no! A tak​va slič​nost! Ci​je​la je ško​la bila luda za Ni​ves No​vak. Ple​sa​ti s njom
bio je san sva​ko​g a gim​na​zi​jal​ca. Lje​po​ti​ca nad lje​po​ti​ca​ma! Kad sam vas spa​zio, re​kao sam sa​mo​me
sebi: Bože, gle, Ni​ves radi na krč​kom aero​dro​mu! Kako se malo pro​mi​je​ni​la!
Nje​zi​ne se usne ra​zvu​ku u ši​r ok osmi​jeh, go​di​le su joj nje​g o​ve ri​je​či.
– Ako i nis​te Ni​ves – od​mah​ne on ru​kom kao da to nije važ​no – on​dje gdje ste išli u gim​na​zi​ju
mora da ste ža​r i​li i pa​li​li. Si​g ur​no ste ho​da​li po ploč​ni​ku na​prav​lje​no​me od slom​lje​nih sr​da​ca jad​nih
gim​na​zi​ja​la​ca.
Ona poč​ne hi​ho​ta​ti tako da su joj gru​di lup​ka​le po tip​kov​ni​ci.
– Pa jest. Deč​ki su se za​ni​ma​li... Bila sam mr​ša​vi​ja...
– Ma, haj’te, mo​lim vas! – pre​ki​ne je Ba​nić. – Čemu mr​ša​vi​ja!? Ako čo​vjek i na​vu​če koju ki​li​cu,
u na​šoj je to dobi samo plus. Zna​te, kad čo​vjek pro​đe tri​de​se​tu, na​uči ci​je​ni​ti vo​lu​men.
– Ah, proš​la sam ja i če​tr​de​se​tu, a ka​mo​li ne tri​de​se​tu! – po​r u​me​ni ona, ne priz​nav​ši da je naj​vje​-
ro​jat​ni​je preš​la i pe​de​se​tu.
– Ne​vje​r o​jat​no! – na​pas​nič​ki će Ba​nić. – Naj​pri​je tvr​di​te da nis​te škol​ska lje​po​ti​ca Ni​ves No​vak,
a sad ka​že​te da ste preš​li če​tr​de​se​tu. Pa vi me ob​ma​nju​je​te!
– Ne, ne – ce​r e​ka​la se i da​lje. – A što gos​po​din tre​ba?
– Ma, nema veze! – od​mah​ne on pa se za​g le​da u nju kao da je op​či​njen. – Za​pra​vo, ne​što što mi
vi mo​že​te dati. Po​pis put​ni​ka koji su le​tje​li s ovog aero​dro​ma se​dam​na​es​tog ko​lo​vo​za. Je li uop​će tog
dana bilo le​to​va?
Ona ot​ku​ca ne​što na tip​kov​ni​ci, pa reče:
– Samo je​dan, u de​vet uju​tro. Za Fran​k​furt...
– Eto vi​di​te – opet će on. – Tre​bao bih taj po​pis. Če​kam na​šeg od​vjet​ni​ka da mi do​ne​se pi​sme​nu
do​zvo​lu Mi​nis​tar​stva pro​me​ta.
– Čime se ba​vi​te?
– Agent sam osi​g u​r a​va​ju​ćeg druš​tva. Jed​no​me od put​ni​ka na tom letu nes​ta​la je prt​lja​g a s oso​bi​-
to vri​jed​nim do​ku​men​ti​ma. Slu​šaj​te, zbi​lja nis​te Ni​ves No​vak?
– Da bar je​sam! – na​smi​je se ona, a za​tim se vra​g o​las​to nag​ne pre​ma nje​mu. – Za​mis​li​mo da je​-
sam Ni​ves No​vak... Tad bih vam si​g ur​no dala taj po​pis i bez služ​be​ne do​zvo​le.
On je po​g le​da go​to​vo za​ljub​lje​no, a ona pri​tis​ne tip​ku na tip​kov​ni​ci i iz la​ser​skog pi​sa​ča što je
bio na sto​lu la​g a​no is​cu​r e dva lis​ta s po​pi​som put​ni​ka na li​ni​ji Krk-Fran​k​furt.
Među ime​ni​ma tri​de​se​tak put​ni​ka za koje ni​kad nije čuo na​la​zi​lo se i ime sta​no​vi​te Hel​g e Ge​iger.
Je​dva se os​lo​bo​div​ši de​be​le pro​da​va​či​ce avi​o n​skih ka​r a​ta, koja je na​va​lji​va​la da za​jed​no skok​nu
u Nji​vi​ce na škam​pe, Ba​nić se odve​ze do male krč​ke bol​ni​ce, gdje se upu​ti na odjel pa​to​lo​g i​je. On​dje
je doz​nao da je leš po​koj​ne Mare Man​dić le​žao baš u toj zgra​di, da ga je iden​ti​fi​ci​r ao otac, a da je
mr​tvo​zor​nič​ku do​ku​men​ta​ci​ju sre​dio pa​to​log, dok​tor Li​vio Ivan​čić. Na ne​sre​ću, pa​to​lo​g a nije bilo u
služ​bi jer je bio na bo​lo​va​nju. Je​dan mu je bol​ni​čar dao Ivan​či​će​vu adre​su i ot​pra​tio ga do auta.
– Od čega bo​lu​je? – upi​ta Ba​nić, a bol​ni​čar se na​smi​je, pa pri​ne​se pa​lac us​ti​ma kao da želi ka​za​ti
kako pa​to​log bo​lu​je od al​ko​ho​liz​ma.
– Loče kao smuk, pa je sva​ki čas na bo​lo​va​nju. Ovo će mu valj​da biti po​s​ljed​nje. Go​vor​ka se da
mu je rav​na​telj već pot​pi​sao rje​še​nje o ot​ka​zu.
Ba​nić uđe u auto i upa​li mo​tor.
– Ako tre​ba​te ne​što od nje​g a – do​ba​ci bol​ni​čar – ne​moj​te ići bez boce, i to ne​če​g a žes​to​kog.
Li​vio Ivan​čić sta​no​vao je na kra​ju mjes​ta, u kući što je neo​do​lji​vo pod​sje​ća​la na jef​ti​ni​ju vi​ken​-
di​cu. Is​pred kuće, po​dig​nu​te uz more, le​žao je iz​vu​čen ča​mac ko​je​g a je net​ko po​čeo bo​ji​ti, a uz sam
ulaz na​la​zi​le su se dvi​je otvo​r e​ne crne kan​te za sme​će is​pu​nje​ne uglav​nom praz​nim bo​ca​ma.
Pa​to​lo​g ov je stan bio u bes​kraj​nom ne​r e​du, či​ni​lo se da ni​jed​na stvar nije na svo​me mjes​tu; stol
je bio pun os​ta​ta​ka hra​ne, rub​lje je le​ža​lo na kre​ve​tu, is​pred te​le​vi​zo​r a bilo je po​r az​ba​ca​nih knji​g a,
pr​lja​vih ča​r a​pa i praz​nih ku​ti​ja ci​g a​r e​ta, a po​lu​pa​na pro​zor​ska okna bila su po​kr​pa​na cr​nom plas​ti​-
kom vre​ća za sme​će.
Li​vio Ivan​čić, su​ho​njav čo​vjek svi​je​tle bra​di​ce i po​pu​ca​lih ži​li​ca na licu, sje​dio je za sto​lom i
gla​ve os​lo​nje​ne o dla​no​ve zu​r io u praz​no. Ni naj​ma​nje ga nije uz​bu​dio Ba​ni​ćev do​la​zak. Kao ni ve​ći​-
ni pi​ja​na​ca, ni nje​mu se sta​r ost nije mo​g la pro​ci​je​ni​ti po iz​g le​du, za​ci​je​lo je bio mno​g o mla​đi no što
bi čo​vjek re​kao.
Ba​nić sta​vi pred nje​g a bocu škot​skog vi​ski​ja, pa mu sjed​ne na​su​prot. Pa​to​lo​g o​ve oči si​jev​nu​še;
ako se či​ni​lo da ne pri​mje​ću​je doš​lja​ka, bocu je sva​ka​ko uočio. Od​vr​ne me​tal​ni čep, po​mi​r i​ši, ot​pi​je
iz boce pet, šest gut​lja​ja pa po​g le​da u is​tra​ži​te​lja.
– Ne​mam čis​tih čaša – reče – ali se na​dam da vi iona​ko ne pi​je​te.
– Ne pi​jem – umi​r i ga Ba​nić. – Ci​je​la je boca samo za vas.
– Dak​le, ra​dost je po​nov​no ušla u moj dom – za​klju​či on iro​nič​no pa još je​dan​put do​bro po​teg​ne
iz boce. Čini se da je bio kralj uni​šta​va​nja žes​to​kog al​ko​ho​la. – Čime mogu pla​ti​ti vašu do​bro​tu?
– Pri​čom – krat​ko će Ba​nić. – Bu​de​te li pri​ča​li li​je​po, zor​no i is​ti​ni​to, os​ta​vit ću vam ovo...
Re​kav​ši to, Ba​nić sta​vi na stol sto ma​r a​ka.
– Zna​te li ko​li​ko se vi​ski​ja može ku​pi​ti za tu nov​ča​ni​cu? Če​ti​r i boce.
– Je​beš vi​ski! – s ga​đe​njem će pa​to​log. Za te se pare može ku​pi​ti de​se​tak boca »ba​di​ća«.
Ba​nić je znao taj iz​r az iz žar​g o​na za​g re​bač​kih pi​ja​na​ca, »Ba​dić« je bio naj​jef​ti​ni​ji Ba​de​lov vi​-
njak, lo​šeg oku​sa, ali ubo​jit. Bio je po​s​ljed​nje uto​či​šte pi​ja​na​ca koji su vino i pivo dr​ža​li ne​kom vr​-
stom dje​čje hra​ne, a za pra​vu »žes​ti​cu« nisu više ima​li nov​ca.
– Pri​je ot​pri​li​ke tje​dan dana ob​du​ci​r a​li ste utop​lje​nu Maru Man​dić i na​pi​sa​li iz​vje​štaj ili di​jag​no​-
zu... ne znam kako to već zo​ve​te.
– To zo​ve​mo »pa​pi​r i​ma«! – na​smi​je se on njež​no gla​de​ći bocu.
– Tko je iden​ti​fi​ci​r ao leš?
– Nje​zin otac.
– A kako ga je iden​ti​fi​ci​r ao? Mis​lim, je li leš uop​će bio u sta​nju koje omo​g u​ću​je jed​nos​tav​nu
iden​ti​fi​ka​ci​ju?
Na nje​g o​vu se licu po​ja​vi ne​što kao grč, pa brzo do​g ra​bi bocu i po​nov​no po​teg​ne. Žuta te​ku​ći​na
klo​ko​ta​la je u boci koja je već bila go​to​vo do po​lo​vi​ce praz​na. Za​tim po​drig​ne, pa se mut​nim oči​ma
za​g le​da u is​tra​ži​te​lja.
– Uop​će nije ima​la lica. Uni​šti​la ga je eli​sa gli​se​r a. A sta​r i je samo pri​šao i od​mah re​kao da je to
ona, nje​g o​va kći Mara.
Ba​nić zas​ta​ne; stva​r i o ko​ji​ma je pri​čao pa​to​log bile su mu sve čud​ni​je. Od​lu​či biti po​sve iz​r a​-
van.
– Kad ste pi​sa​li te svo​je »pa​pi​r e«, je li tko od vas tra​žio da ne​što pro​mi​je​ni​te, da ne​što pre​pra​vi​-
te, fal​si​fi​ci​r a​te... ?
Pa​to​log ga lu​ka​vo po​g le​da, vi​dje​lo se da je svjes​tan da su doš​li do kru​ci​jal​nog di​je​la pri​če.
– E, to vri​je​di i više od de​set »ba​di​ća«! – pro​mrm​lja Ivan​čić.
– Pa do​bro, mo​žda bih do​dao za još koju bocu.
– Da, ali ako vam sve is​pri​čam, svje​do​čit ću pro​tiv sebe. Ono što se do​g o​di​lo kaž​nji​vo je i zbog
toga se može lako os​ta​ti bez pos​la.
– Bol​ni​čar s va​šeg odje​la re​kao mi je kako vam je rav​na​telj već pot​pi​sao ot​kaz.
– Pič​ka im ma​te​r i​na! – op​su​je pa​to​log, pa za​li​je srdž​bu s još malo škot​skog vi​ski​ja, oči​to ne​sre​-
tan što se ra​zi​na pića tako brzo sma​nju​je. Pri​pa​dao je oni​ma koje bi žes​to​kim al​ko​ho​lom va​lja​lo ops​-
krb​lji​va​ti vo​do​vo​dom. – Za​pra​vo, na neki ih na​čin i ra​zu​mi​jem. Ni​sam im baš od ve​li​ke ko​r is​ti, iako
bar ne mogu upr​ska​ti vlas​ti​te pa​ci​jen​te. Oni su, kako vam je poz​na​to, iona​ko mr​tvi. Ha, ha, ha! No,
sta​vi​te na stol i tu do​dat​nu lovu. Utop​lje​ni​čin otac bio je ši​r o​ke ruke. Pla​tio mi je dva soma ma​r a​ka.
– Za što vam je pla​tio? – upi​ta Ba​nić, va​de​ći još sto kuna.
– Da u pa​pi​r i​ma pre​pra​vim po​dat​ke o kosi, gra​đi ti​je​la, ma​de​ži​ma i tak​vim piz​da​r i​ja​ma. Da bi
opis utop​lje​ni​ce što više od​g o​va​r ao nje​g o​voj kće​r i.
– Zna​či, to nije bila nje​g o​va kći?
Pa​to​log uzme sa sto​la Ba​ni​će​vu ku​ti​ju Mar​l​bo​r a, pa iz​vu​če ci​g a​r e​tu i za​pa​li je.
– Vi ste baš neki gos​po​din! Pu​ši​te sku​pe ci​g a​r e​te i ku​pu​je​te uvoz​ni vi​ski. Da ste za te pare ku​pi​li
»ba​dić«, sad bih još imao bocu i pol go​r i​va. Po vama vi​dim da me pre​zi​r e​te i da vam se ga​dim. Ali da
ste to​li​ke go​di​ne ra​di​li moj po​sao, mo​žda bis​te i vi sad lo​ka​li de​na​tu​r i​r a​ni špi​r it. Jes​te li ikad vi​dje​li
kako iz​g le​da kar​ci​nom je​tre u po​o d​mak​loj fazi ili rak že​lu​ca koji je veći od tog is​tog že​lu​ca, ili bar
lice koje je sam​lje​la eli​sa gli​se​r a? Ro​di​te​lji su me na​tje​r a​li na tu je​be​nu me​di​ci​nu, prem​da sam htio
biti vi​o li​nist.
Una​toč pi​jans​tvu, dje​lo​vao je tako uvjer​lji​vo da je Ba​ni​ću u jed​nom tre​nu bilo čak i dra​g o što je
Nika na​pus​ti​la taj stu​dij.
Pa​to​log koji je htio pos​ta​ti glaz​be​nik us​ta​ne i ne​si​g ur​nim ko​r a​kom pri​đe or​ma​r u s ko​je​g a ski​ne
praš​nu vi​o li​nu i gu​da​lo. No ipak nije za​svi​r ao jer je bio tako pi​jan da bra​dom nije us​pio pri​dr​ža​ti do​-
nji kraj vi​o li​ne. Za​tim lju​ti​to baci vi​o li​nu i gu​da​lo pod kre​vet, pa se te​tu​r a​ju​ći vra​ti do sto​la i sjed​ne.
– Što ja znam je li mu to bila kći!? U pa​pi​r i​ma sam na​pi​sao da jest i sve po​dat​ke pri​la​g o​dio, za
što mi je po​šte​no pla​tio dvi​je ti​su​će ma​r a​ka, koje sam već us​pio za​pi​ti. I uop​će me zbog toga ne peče
sa​vjest. Ako čo​vjek ne želi da mu li​je​pa i sku​pa obi​telj​ska grob​ni​ca zja​pi praz​na, za​što mu ne bi​smo
ugo​di​li?
Ba​nić je sje​dio i raz​miš​ljao. Prvo što mu je palo na pa​met bila je ek​shu​ma​ci​ja, ali se do​sje​tio da
je Va​le​r i​jan Man​dić dao ti​je​lo kre​mi​r a​ti. Bilo je te​ško ne po​mis​li​ti da je to uči​nio sra​ču​na​no. Po​g le​da
za​tim pre​ma pa​to​lo​g u, ali on je u me​đu​vre​me​nu pao u du​bok al​ko​ho​li​čar​ski san. Gla​va mu je le​ža​la
na sto​lu, a neo​pra​no je po​su​đe bru​ja​lo od nje​g o​va glas​nog hr​ka​nja.
Pre​dve​čer se Ni​ko​la Ba​nić za​us​ta​vio is​pred Doma za nez​bri​nu​tu dje​cu u Lo​vra​nu, gdje je od​mah
po​tra​žio rav​na​te​lji​cu. Sla​g ao joj je da je od​vjet​nik Bo​r i​sa Vi​te​za te da bi htio vi​dje​ti nje​g o​vu kćer i
uru​či​ti joj no​vac što joj ga ša​lje otac. Rav​na​te​lji​ca ga je po​g le​da​la s pre​zi​r om i tek na​kon po​du​žeg
na​g o​va​r a​nja do​pus​ti​la mu da s ma​lom pro​ve​de ne​ko​li​ko mi​nu​ta u dom​skom par​ku pod pa​skom de​-
žur​nog bol​ni​ča​r a.
So​nja je bila sit​na, njež​na šes​to​g o​diš​nja dje​voj​či​ca duge svi​je​tle kose skup​lje​ne u rep. Bila je
odje​ve​na u lošu dom​sku odje​ću, za​ci​je​lo pri​kup​lje​nu po skla​di​šti​ma hu​ma​ni​tar​ne po​mo​ći. Ima​la je
ve​li​ke sme​đe oči i go​vo​r i​la je pla​ho i po​la​ko, kao da se boji lju​di, što, s ob​zi​r om na is​kus​tvo koje je s
nji​ma stek​la, nije bilo ni čud​no.
– So​nja, poz​drav​lja te tata i ša​lje ti ovo da si ku​piš bom​bo​na. A poz​drav​lja te i teta Viš​nja.
Mala po​g le​da u nov​ča​ni​cu od dvjes​to kuna koju joj je pru​žio Ba​nić, pa de​mons​tra​tiv​no sta​vi
ruke na leđa.
– Tata se nada da će te usko​r o po​sje​ti​ti. No, ho​ćeš li uze​ti no​vac?
– Neću! – reče ona tiho dok su joj se u oči​ma cak​li​le suze. – Rek​la sam mu da mi po​ša​lje ona​kav
ve​li​ki ka​se​to​fon ka​kav ima​ju crn​ci. Ni​kad ni​sam ima​la ne​što s čega bih mo​g la slu​ša​ti glaz​bu. A on ša​-
lje no​vac. Neću no​vac!
Ba​nić se za​mis​li; tko zna hoće li nje​zin otac ikad u ži​vo​tu ima​ti nov​ca za je​dan ghe​to​blas​ter kak​-
ve su uis​ti​nu no​si​li crn​ci u ame​r ič​kim fil​mo​vi​ma. Nije znao kako pos​tu​pi​ti; iako je i nje​g o​va Nika
svo​je​dob​no ima​la šest go​di​na, ni​kad nije znao kako pos​tu​pa​ti s dje​com, kako ih na ne​što pri​vo​lje​ti,
što reći kad te naj​vi​še zbu​ne.
Vi​dio je stro​g u rav​na​te​lji​cu kako iz​la​zi iz dom​ske zgra​de i ne​što šap​će na​bil​da​nom bol​ni​ča​r u,
koji na​kon toga od​mah po​žu​r i do Ba​ni​ća, zgra​bi So​nju za ruku i odvu​če je u tuž​nu i do​sad​nu si​g ur​-
nost doma.
Nije znao što je uz​r ok tom na​pras​nom pos​tup​ku, sve dok se rav​na​te​lji​ca nije vra​ti​la i priš​la mu.
Gle​dao ju je zbu​njen, još uvi​jek dr​že​ći onih dvjes​to kuna što ih je mala od​bi​la uze​ti.
– Upra​vo nas je oba​vi​jes​ti​la za​g re​bač​ka po​li​ci​ja da je Bo​r is Vi​tez da​nas po​bje​g ao iz is​traž​nog
za​tvo​r a. Upo​zo​r i​li su nas da pa​zi​mo na malu jer pret​pos​tav​lja​ju da bi mo​g ao doći ova​mo i ote​ti je –
reče rav​na​te​lji​ca stro​g im i nad​moć​nim gla​som, pa ga od​mje​r i od gla​ve do pete, baš kao da sum​nja da
je i on su​di​o nik te ak​ci​je.
– Kako otac može ote​ti vlas​ti​tu kćer!? – za​ču​di se Ba​nić.
 – Može! I te kako! Ima ro​di​te​lja koji uop​će ne zas​lu​žu​ju dje​cu! – od​bru​si ona pa se lju​ti​to okre​ne
i vra​ti u zgra​du.
 26.

NE UGOD NO GA JE IZ NE NA ĐE NJE ČE KA LO KAD JE os​ta​vio auto na Ro​ko​vu pe​r i​vo​ju i spus​tio se na Bri​ta​nac.
Zak​lo​njen iza ro​vo​ko​pa​ča koji je su​dje​lo​vao u ve​li​koj pre​o braz​bi trga, spa​zio je kako na uglu is​pred
biv​še knji​ža​r e ća​ska​ju Man​di​ćev pas Va​kum i oni​ži tip lom​bro​zov​ske fi​zi​o no​mi​je. Pri​če​kao je ne​ko​li​-
ko mi​nu​ta, ali se Va​kum i nje​g ov su​g o​vor​nik nisu mak​nu​li s mjes​ta. Na​čas bi pre​ki​nu​li raz​g o​vor, dis​-
kret​no se os​vr​nu​li sva​ki na jed​nu stra​nu, a po​tom bi nas​ta​vi​li raz​g o​va​r a​ti. Ba​nić se oprez​no pro​vu​če
do Kon​zu​mo​ve zgra​de, koju su ta​ko​đer ob​nav​lja​li, pa po​g le​da pre​ma pro​la​zu ko​jim je na putu do sta​-
na mo​r ao pro​ći. Is​pred pro​la​za, os​lo​njen o ogra​du uz tra​mvaj​ski ko​lo​si​jek, sta​jao je, s ru​ka​ma u dže​-
po​vi​ma, Aldo Ko​kot Trom​blon i ner​voz​no pu​šio ci​g a​r e​tu za ci​g a​r e​tom. Bilo je ne​dvoj​be​no da sva
tro​ji​ca ne​ko​g a če​ka​ju, i nije tre​ba​lo mno​g o pa​me​ti pa da se za​klju​či koga. Zna​ju​ći da sada ne smi​je
kući, Ba​nić se okre​ne i pođe pre​ma Ro​ko​vu pe​r i​vo​ju, ali ga u tom tre​nu za​us​ta​ve ve​se​li žen​ski gla​so​-
vi.
– Ni​ko​la! Ko​nač​no! – do​zi​va​la ga je biv​ša žena Li​di​ja.
– Tata, pa gdje si do​sad? – ve​se​li​la se Nika.
Ba​nić se okre​ne i spa​zi ih kako iz​la​ze iz zgra​de u ko​joj su sta​no​va​le. Nika je te​g li​la dvi​je go​le​me
šport​ske tor​be, a na le​đi​ma je ima​la svo​ju omi​lje​nu Be​net​to​no​vu na​prt​nja​ču.
Pro​vje​r iv​ši jesu li ga Va​kum i onaj tip pri​mi​je​ti​li, Ba​nić po​la​ko pri​đe Niki i Li​di​ji.
– Nig​dje te nema, a Nika upra​vo pu​tu​je! Ima avi​o n u je​da​na​est i tri​de​set, a chec​king je bar sat ra​-
ni​je. Ra​ču​na​la sam s tim da ćeš je ti odves​ti.
– Ra​zu​mi​je se da hoću! I sâm idem na aero​drom... pu​tu​jem služ​be​no u Fran​k​furt – oprav​da​vao se
Ba​nić. – Ni​sam se sti​g ao ja​vi​ti.
– Ideš služ​be​no u Fran​k​furt!? – za​dir​ki​va​la ga je Nika. – Da nisi pro​mi​je​nio po​sao?
– Ni​sam – zlo​volj​no će on, pa uzme težu od nje​zi​nih tor​bi i po​ve​de ih gore na Ro​kov pe​r i​voj.
Kad je us​pio po​tr​pa​ti sve tor​be u prt​ljaž​nik, Nika i Li​di​ja su se iz​g r​li​le i iz​lju​bi​le.
– Ti ne​ćeš s nama? – upi​ta Ba​nić.
– Ne mogu – od​vra​ti Li​di​ja. – Mi smo se već opros​ti​le, sad je na vama red...
Re​kav​ši to, ona im mah​ne, pa kre​ne pre​ma Bri​tan​cu. Za​tim na tren zas​ta​ne i do​vik​ne kće​r i:
– Sva​ka​ko se javi čim stig​neš u Lon​don!
Jas​no, nje​mu nije rek​la da se javi čim stig​ne u Fran​k​furt.
U zgra​di zrač​ne luke bilo je malo lju​di. Bila je vrlo sla​ba se​zo​na, s malo le​to​va i malo put​ni​ka.
Nika je sta​la u ne​ve​lik red kako bi pre​da​la prt​lja​g u, a on je po​žu​r io do ure​da Cro​atia Air​li​ne​sa i ku​-
pio kar​tu za Fran​k​furt. Taj je let bio naj​av​ljen za dva​na​est sati.
Sti​g ao je pri​je nje u aero​drom​sku ka​fe​te​r i​ju i za​uzeo stol. Po​g le​da kroz stak​le​ne sti​jen​ke u siv,
mu​tan dan i osje​ti neku čud​nu, te​šku tugu. Nika ko​nač​no od​la​zi i više neće biti nji​ho​vih za​jed​nič​kih
ne​djelj​nih ruč​ko​va, neće mu više do​la​zi​ti kas​no noću i gnja​vi​ti ga svo​jim pro​ble​mi​ma, neće ga više
za​fr​ka​va​ti zbog nje​g o​vih ča​r ob​nja​ka sak​so​fo​na... Čak će se i Li​di​ja osjet​no ma​nje jav​lja​ti jer neće biti
Nike koja ih je ipak na neki na​čin ve​za​la u tu neo​bič​nu raz​vrg​nu​tu za​jed​ni​cu. On uz​dah​ne, na​r u​či dva
piva, pa iz​va​di no​vac i od​bro​ji ti​su​ću dvjes​to ma​r a​ka.
 – Ti nisi pre​dao prt​lja​g u? – reče Nika sje​da​ju​ći za stol.
– Ne​mam prt​lja​g u. Obe​ćao sam ti lovu – po​ka​že on na nov​ča​ni​ce što su le​ža​le na sto​lu. – Opros​ti
što ni​sam pri​je...
– Nema veze – ve​se​lo će ona. – Sve je u redu. Mama je po​su​di​la za kar​tu pa njoj vra​ti šes​t​sto ma​-
ra​ka.
Nika iz​dvo​ji šest nov​ča​ni​ca i gur​ne ih po​kraj čaše, a os​ta​lo str​pa u džep.
– Ne​maš lis​ni​cu?
– Ne – od​vra​ti ona.
– Ho​ćeš li da ti ku​pim jed​nu? Ima ih tu u gif​t​sho​pu...
– Ne tre​ba – na​smi​je se ona. – Rek​la sam ti da sam pra​va Ba​nić​ka. Ni ti je ni​kad ne no​siš.
Ima​la je pra​vo; kako je vri​je​me pro​la​zi​lo, uvi​đao je kako je ne​po​g re​ši​vom pre​ciz​noš​ću po​ku​pi​la
sve nje​g o​ve loše oso​bi​ne. Sje​dio je i pro​ma​trao je. I sad kad je pred nji​ma le​ža​lo vri​je​me duge raz​-
dvo​je​nos​ti, ni​ka​ko mu nije pa​da​lo na pa​met o čemu bi mo​g li raz​g o​va​r a​ti. Pri​mi​je​tiv​ši nje​g o​vu zbu​-
nje​nost, shva​ća​ju​ći da mu ovaj ras​ta​nak pada mno​g o teže nego njoj, Nika la​g a​no po​lo​ži svoj dlan na
nje​g o​vu ruku i za​g le​da mu se u oči.
– Tata, jesi li na​pra​vio po​pis džez-ka​se​ta?
– Ni​sam sti​g ao – ot​po​vr​ne on tiho. – Više bi me ve​se​li​lo da ih i sama poč​neš slu​ša​ti nego da ih
ku​pu​ješ meni.
– Za​mis​li! – reče ona. – Si​noć sam na ra​di​ju slu​ša​la emi​si​ju o ne​kak​vom Les​te​r u Yo​un​g u. Bilo je
tako li​je​po i tuž​no da sam po​mis​li​la kako vu​ko​vi sa​mot​nja​ci po​put tebe tak​vu glaz​bu uop​će ne bi tre​-
ba​li slu​ša​ti.
Shva​tio je da ble​fi​r a, da nije slu​ša​la Les​te​r a Yo​un​g a i da je to samo vješt uvod u ne​što što na​mje​-
ra​va reći.
– Pa sam mis​li​la... – nas​ta​vi ona s pre​ki​di​ma –... da bi bilo li​je​po... da se ti i mama malo zbli​ži​te...
mis​lim sad kad ste sami kao du​ho​vi...
Htio je pri​mi​je​ti​ti kako mama nije sama, ali mu se to uči​ni​lo glu​pim i ne​prik​lad​nim, pa umjes​to
toga svr​ne po​g led na su​sjed​ni stol za ko​jim je dri​je​mao sli​je​pac s cr​nim na​o ča​la​ma, čiji je bi​je​li štap
bio os​lo​njen o sto​lac. Pu​tu​ju li i sli​je​pi avi​o nom, upi​ta se, a po​tom se od​mah na​smi​je glu​pos​ti vlas​ti​te
po​mis​li.
– Mis​lim da bi se ona htje​la po​mi​r i​ti – nas​ta​vi Nika s pri​čom kak​ve je on ne​r a​do slu​šao, po​g o​to​-
vo ako se od nje​g a tra​žio ka​kav stav ili pak od​g o​vor. – Shva​ti​la sam to iz​me​đu re​da​ka. Čes​to go​vo​r i
o tebi... te Ni​ko​la bi re​kao ovo, te Ni​ko​la to ne bi ni​kad te... Za​mis​li, si​noć mi je, ne znam više zbog
čega, lju​ti​to od​bru​si​la kako sam se tre​ba​la ugle​da​ti u oca.
– Do​bro je što nisi – od​vra​ti on, pa​le​ći ci​g a​r e​tu.
– Tata, ne mogu te gle​da​ti ova​ko de​špe​r at​no​g a! – une​se mu se ona u lice. – Ra​zve​dri se, ne od​la​-
zim u Pa​ta​g o​ni​ju ili Ka​me​r un! Pi​sat ću ti, čut ćemo se te​le​fo​nom, doći ću za Bo​žić, ti ćeš doći u Lon​-
don...
– Mo​žda bi u Sco​tland Yar​du bilo kak​vog pos​la za mene – po​pus​ti Ba​nić pred kće​r i​nim na​va​lji​-
va​njem pa se na​smi​je.
– Eto, vi​diš! – pri​hva​ti ona nje​g o​vu šalu. – Osim toga, to je grad Sher​loc​ka Hol​me​sa!
Mut​nim gla​som raz​g las je naj​av​lji​vao let za Lon​don, po​zi​va​ju​ći put​ni​ke da kre​nu pre​ma iz​la​zu
broj če​tr​na​est. Nika po​pi​je os​ta​tak piva pa us​ta​ne.
– Čuj, za ras​tan​ke je naj​bo​lje da tra​ju što kra​će!
Slo​živ​ši se s tom mu​droš​ću, Ba​nić us​ta​ne pa kre​ne za kćer​kom.
– Nis​te pla​ti​li – vi​kao je za nji​ma ko​no​bar.
– Od​mah se vra​ćam – do​ba​ci mu Ba​nić, koji još nije ni po​pio svo​je pivo.
Is​pred ula​za če​tr​na​est bilo je pet, šest lju​di, tako da za ula​zak u bes​ca​r in​sku zonu nije tre​ba​lo
dugo če​ka​ti. Vi​djev​ši ubr​zo da is​pred nje više ni​ko​g a nema, Nika iz​vu​če iz dže​pa pu​tov​ni​cu pa se, pri​-
je no što će pro​ći, okre​ne ocu. Sta​ja​li su tako ne​ko​li​ko ča​sa​ka kao da pre​miš​lja​ju hoće li se po​lju​bi​ti,
a onda on, mis​le​ći valj​da da je tako prik​lad​ni​je, po​dig​ne ruku i oni se poz​dra​vi​še udar​cem dla​no​va,
ona​ko kako to čine ko​šar​ka​ši na​kon važ​nog time outa.
Malo kas​ni​je sje​dio je u ka​fe​te​r i​ji za is​tim sto​lom i do​pi​jao pivo. Znao je da će usko​r o naj​a​vi​ti i
nje​g ov let i bio je spre​man na taj po​ziv. Nije imao ni​kak​ve prt​lja​g e; sve što je no​sio bila je pu​tov​ni​ca,
kar​ta i no​vac.
Sli​je​pac do nje​g o​va sto​la od​lo​žio je na​o ča​le na stol, a bi​je​li mu je štap pao na pod. Nije li mu
zlo, po​mis​li Ba​nić, ali se po nje​g o​vu ti​hom i rav​no​mjer​nom hr​ka​nju ipak dalo za​klju​či​ti kako je sve
u redu i kako je samo zas​pao.
– Mogu li sad na​pla​ti​ti? – upi​ta ko​no​bar koji je pri​šao sto​lu.
Ba​nić od​bro​ji no​vac i pla​ti, na​r u​čiv​ši za sva​ki slu​čaj još jed​no pivo. I tad spa​zi ne​što što ga je
mo​r a​lo uz​ne​mi​r i​ti. Ne​ko​li​ko me​ta​r a is​pred ula​za za me​đu​na​r od​ne le​to​ve sta​jao je Trom​blon ruku na​-
bi​je​nih u dže​po​ve svje​tlu​ca​ve crne vje​trov​ke. Ba​nić je na​zi​r ao da ko​vr​ča​vi go​r os​tas u dže​pu drži re​-
vol​ver, pa kad su im se po​g le​di na čas sre​li, bio je si​g u​r an i u to da je ova​mo do​šao baš radi nje​g a,
Ba​ni​ća.
Ali, za​mi​je​ti usko​r o is​tra​ži​telj, Trom​blon nije bio sam; neg​dje na pola puta iz​me​đu ka​fe​te​r i​je i
ula​za če​tr​na​est šet​ka​la je go​le​ma fi​g u​r a Va​ku​ma, dru​g og Man​di​će​va sna​g a​to​r a.
Znao je da su ova​mo mo​g li doći samo zbog dva raz​lo​g a: ili da ga pri​ve​du gaz​di, ili da ga samo
spri​je​če da od​le​ti u Fran​k​furt. Za​ci​je​lo su ga za​mi​je​ti​li još na Bri​tan​skom trgu i pra​ti​li do zrač​ne luke.
Raz​g las po​zo​ve put​ni​ke na li​ni​ji Za​g reb – Fran​k​furt.
Ba​nić se poč​ne vr​po​lji​ti u stol​cu koji mu je odjed​nom pos​tao ne​udob​nim. Mo​r ao je od​mah ne​što
po​du​ze​ti, ali nije znao što. Sad kad mu se či​ni​lo da je sve shva​tio, nije mu bilo dru​g e – mo​r ao je ući u
taj zra​ko​plov! Ali, su​de​ći po sve​mu, i Va​le​r i​jan Man​dić je shva​tio da on sve zna.
I tad spa​zi kako kroz glav​na ulaz​na vra​ta pro​la​zi po​li​ca​jac, pa u tre​nu od​lu​či što mu je či​ni​ti. Pa​-
ze​či da ne pro​bu​di sli​jep​ca, zgra​bi bi​je​li štap što je le​žao po​kraj stol​ca i uko​če​na hoda, rav​no​mjer​no
lup​ka​ju​ći šta​pom po podu, iz​i​đe iz ka​fe​te​r i​je i pri​đe po​li​caj​cu.
– Opros​ti​te, do​bri gos​po​di​ne – reče Ba​nić, tru​de​ći se da mu po​g led dje​lu​je što be​ži​vot​ni​je – pu​-
tu​jem u Fran​k​furt, a ne znam gdje je ulaz broj če​tr​na​est. Bis​te li me vi odve​li?
– Sva​ka​ko – us​luž​no će po​li​ca​jac, pri​mi ga pod ruku i po​ve​de.
Za​čas se pred nji​ma stvo​r i Trom​blon koji za​us​ta​vi lju​baz​nog po​li​caj​ca.
– Pus​ti​te, ja ću ga po​ves​ti... mi smo u rodu... zar ne?
Ba​nić osje​ti kako mu noge kle​ca​ju; ako po​li​ca​jac na​sjed​ne, pro​pao je.
– Kako ho​će​te – na​iv​no će po​li​ca​jac, spre​man da pre​pus​ti sli​jep​ca nje​g o​vu ro​đa​ku.
 Ba​nić snaž​no za​mah​ne bi​je​lim šta​pom i iz sve sna​g e opa​li Trom​blo​na po pr​sti​ma. Po​tom se iz​-
de​r e:
– Blaž! S to​bom više ne​mam što raz​g o​va​r a​ti! Re​kao sam ti što sam imao! Ne odri​čem se svog
di​je​la na​s​ljed​stva! Gos​po​di​ne, mo​lim vas da me vi po​ve​de​te, jer ne že​lim biti u druš​tvu ovo​g a po​-
hlep​nog na​sil​ni​ka.
Iako po​g le​da upr​tog u jed​nu toč​ku, mo​g ao je vi​dje​ti lju​ti​to Trom​blo​no​vo lice i nje​g o​ve stis​nu​te
šake. Ali u na​zoč​nos​ti po​li​caj​ca go​r os​tas se ipak nije usu​dio pri​bje​ći sili. Od​mak​nuo se u stra​nu i pus​-
tio ih da pro​đu. Pa kad su već bili pred služ​be​ni​kom koji je pre​g le​da​vao pu​tov​ni​ce i kar​te, Ba​nić se
okre​ne po​li​caj​cu i pru​ži mu bi​je​li štap.
– Hva​la vam, gos​po​di​ne! Mo​lim vas da ovaj štap od​ne​se​te u ka​fe​te​r i​ju i vra​ti​te ga mo​jem sli​je​-
pom pri​ja​te​lju koji je za​dri​je​mao za sto​lom. Pre​poz​nat ćete ga po tam​nim na​o ča​la​ma.
– Kako!? – zbu​ni se po​li​ca​jac, ali ipak pri​hva​ti štap. – Zar ga ra​bi​te za​jed​nič​ki?
– Do​bro ste po​g o​di​li! – reče Ba​nić pru​ža​ju​ći pu​tov​ni​cu služ​be​ni​ku. – Mi ni​smo bo​g a​ti nego si​-
ro​maš​ni sli​jep​ci!
 27.

KUĆA U SC HIL LER STRA SSE 18 BILA JE vi​so​ka tro​kat​ni​ca. U pri​zem​lju​je bio lo​kal iz​nad či​jeg je ula​za pi​sa​lo
ART & DECO. Fa​sa​da kuće mo​r a​l a je biti ne​dav​no obo​j e​na, tako da se žu​to​sme​đa zgra​da is​ti​ca​l a među
dru​g im, pre​te​ži​to si​vim zda​nji​ma. Ba​nić pla​ti tak​sis​tu koji ga je ova​mo do​ve​zao s fran​k​furt​skog
aero​dro​ma, pa se upu​ti pre​ma ula​zu, po​kraj ko​je​g a se na​la​zi​la plo​či​ca s jas​nom naz​na​kom da Ama​lia
Ge​iger sta​nu​je na dru​g om katu. Kako u zgra​di nije bilo di​za​la, us​peo se do dru​g og kata i po​zvo​nio.
Čuo je brze ko​r a​ke kako od​zva​nja​ju par​ke​tom, a za​tim su se vra​ta otvo​r i​la i pred njim se naš​la Mara
Man​dić, živa da živ​lja nije mo​g la biti.
– Si​esind?– upi​ta Ba​nić, na​da​ju​ći se da se to baš tako kaže i da će ga dje​voj​ka ra​zu​mje​ti.
– Ich bin... – za​g le​da se ona u nje​g a kao da se čudi nje​g o​vu lo​šem na​g la​sku. – Ich bin Hel​ga Ge​-
iger.
– A ja sam Ni​ko​la Ba​nić, is​tra​ži​telj iz Za​g re​ba – reče on, za​do​vo​ljan što ju je us​pio iz​ne​na​di​ti i
upla​ši​ti.
Ona is​pr​va po​cr​ve​ni, a po​tom briž​ne u plač:
– Ni​sam ga ja ubi​la! Ni​sam! Za​što mi nit​ko ne vje​r u​je?!
Re​kav​ši to, ona odju​r i hod​ni​kom, a Ba​nić, kako je za​bo​r a​vi​la za​tvo​r i​ti vra​ta, uđe u stan. Pro​la​zio
je po​la​ko du​g im hod​ni​kom u ko​je​mu je bilo mno​g o pred​me​ta, nas​la​g a​nih i pre​kri​ve​nih bi​je​lom tka​-
ni​nom. Mu​čen zna​ti​že​ljom, odig​ne kraj jed​ne plah​te i ugle​da hrpu sli​ka os​lo​nje​nih o zid. Ve​ći​na sli​ka
pri​ka​zi​va​la je pos​ta​je križ​nog puta.
Spus​ti tka​ni​nu i kre​ne da​lje, na​šav​ši se ubr​zo pred pri​tvo​r e​nim vra​ti​ma iza ko​jih se čulo zvec​ka​-
nje čaša.
– Uđi​te, če​ka​mo vas! – do​pro je do nje​g a glas iz sobe. On otvo​r i vra​ta i uđe.
Pri​ma​ća soba u ko​joj se na​šao bila je puna stil​skog na​mje​šta​ja, umjet​nič​kih pred​me​ta i sli​ka, i
sve se to do​bra​no raz​li​ko​va​lo od sme​ća ko​jim je Ma​r in otac po​ku​šao ure​si​ti svo​je za​g re​bač​ko obi​ta​-
va​li​šte. Ama​lia Ge​iger bila je vit​ka pla​vo​ko​sa žena, za​ci​je​lo sta​r i​ja od pe​de​set go​di​na, po či​jim se
smi​r e​nim i pra​vil​nim cr​ta​ma lica dalo za​klju​či​ti da je u mla​dos​ti bila pra​va lje​po​ti​ca. No​si​la je male
na​o ča​le zlat​nih ok​vi​r a, i to joj je da​va​lo po​ma​lo škol​nič​ki i strog iz​r az. Sje​di​la je u iz​nim​no do​bro
oču​va​nom bi​der​ma​jer​skom tro​sje​du, uza svog lju​bav​ni​ka Va​le​r i​ja​na Man​di​ća, koji se ra​ši​r io u sje​da​-
lu, odje​ven u odi​je​lo boje tru​le viš​nje i s kra​va​tom koja nije pris​ta​ja​la ni uz boju odi​je​la, ni uz boju
ko​šu​lje. Če​ka​li su ga tiho i sta​lo​že​no, kao što suci oče​ku​ju op​tu​že​ni​ka. Is​pred njih bio je sto​lić s na​to​-
če​nim kris​tal​nim ča​ša​ma, a is​pred sto​la – sto​lac koji je za​ci​je​lo bio na​mi​je​njen doš​lja​ku.
Ni​ko​la Ba​nić sjed​ne za stol i ve​se​lo po​g le​da Va​le​r i​ja​na.
– Na​pra​vi​li ste tako pre​kra​san po​g reb​ni fes​ti​val, da je pra​va šte​ta što vam je kći živa. Oso​bi​to me
se doj​mio stol s omi​lje​nim po​koj​ni​či​nim je​li​ma. Zna​te, bio sam na to​li​kim spro​vo​di​ma i za​duš​ni​ca​-
ma, ali nig​dje, baš nig​dje ni​sam vi​dio da se net​ko do​sje​tio na​pra​vi​ti ne​što tako ori​g i​nal​no.
Va​le​r i​jan ga po​g le​da smrk​nu​tim po​g le​dom, dok je Ami Ge​iger, koja vje​r o​jat​no nije ra​zu​mje​la
taj eg​zo​tič​ni je​zik, mir​no sje​di​la i sve​udilj šu​tje​la.
– Priz​na​jem da sam vas pod​ci​je​nio. Iz​vo​li​te piće – reče Va​le​r i​jan.
 – Hva​la! U tome sam straš​no iz​bir​ljiv. Ne pi​jem sa sva​kim, po​g o​to​vo ne s oni​ma koji su me htje​-
li is​ko​r is​ti​ti kao fi​g u​r u u svo​joj pr​lja​voj igri.
– Kako to mis​li​te? – upi​ta Va​le​r i​jan, gle​da​ju​ći kako je Ba​nić od​g u​r ao čašu što je bila is​pred nje​-
ga.
– Li​je​po. Mis​lim da sam sve shva​tio. Ima​li ste straš​ne pro​ble​me s dje​te​tom. Upa​la je u loše druš​-
tvo, po​če​la se dro​g i​r a​ti, a onda je čak i ubi​la čo​vje​ka s ko​jim je ži​vje​la. Dak​le, pred njom je bila sa​-
svim loša bu​duć​nost, a pred vama sra​mo​ta i druš​tve​ni skan​dal. Nis​te zna​li kako se iz sve​g a toga iz​vu​-
ći. I tad vas je na​dah​nu​la na​iv​či​na koja vam je sla​la pi​sma, tvr​de​ći kako će vam ubi​ti kćer. Od​lu​či​li ste
in​s​ce​ni​r a​ti uboj​stvo, a nje​g o​ve po​s​lje​di​ce sru​ši​ti na leđa tog čo​vje​ka. Zove se Bo​r is Vi​tez i upra​vo je
po​bje​g ao iz is​traž​nog za​tvo​r a. Ne bi bilo čud​no da vas od​lu​či po​tra​ži​ti.
– I što je bilo da​lje? – upi​ta Va​le​r i​jan, pra​ve​ći se da ga Ba​ni​će​ve pret​pos​tav​ke za​bav​lja​ju.
– On vam je pi​sao ta pi​sma jer vas je dr​žao ga​dom od ko​je​g a nije ne​mo​r al​no uze​ti dva​de​set ti​su​-
ća ma​r a​ka. Znao je, na​ime, za sve vaše pr​lja​ve pos​lo​ve na Ba​ni​ji, znao je ko​li​ko ste pla​ća​li i po ko​li​-
ko pro​da​va​li ka​laš​nji​ko​ve, mine, ba​ca​če i slič​ne dran​g u​li​je...
– To je proš​lost koja vas se ne tiče! – pre​ki​ne ga Va​le​r i​jan.
– Znam – mir​no će is​tra​ži​telj – pre​vi​še vas je u tome su​dje​lo​va​lo, a da bi se da​nas po tome kop​-
ka​lo. To se mene zbi​lja ne tiče. Ali me se i te kako tiče na​čin na koji ste upo​tri​je​bi​li mene.
– Kako sam vas to upo​tri​je​bio?
– Pos​la​li ste me u Ri​je​ku da vam pa​zim na kćer. Sli​je​dio sam nje​zin auto sve do cre​skog ho​te​la,
ne zna​ju​ći da je ona os​ta​la na Krku, kako bi su​tra​dan s laž​nim do​ku​men​ti​ma od​le​tje​la u Fran​k​furt. A
onda je ono dvo​je u ho​te​lu odi​g ra​lo pred​sta​vu. Lu​pa​li su po stva​r i​ma, pa​r a​li pos​te​lji​nu i po​pr​ska​li
sve Ma​r i​nom krv​lju, koju su mo​r a​li do​ni​je​ti u bo​či​ci ili špri​ci. Pret​pos​tav​ljam da im je u toj igri bio
oso​bi​to drag onaj dio sce​na​r i​ja u ko​je​mu su mo​r a​li i mene klo​pi​ti po gla​vi. Gur​nu​li su po​tom auto
niz str​mi​nu u more, preš​li u auto onog va​šeg Trom​blo​na, koji ih je tamo če​kao da ih odve​ze do ho​te​-
la u Ve​lom Lo​ši​nju. Za​mis​li​te, taj vaš idi​o t dao je da mu u ho​tel​sku knji​g u upi​šu pra​vo ime!
– Ni​kad nije bio pre​vi​še bis​tar – priz​na Va​le​r i​jan. – Ali što mis​li​te pod tim da sam vas is​ko​r is​tio
kao fi​g u​r u u igri?
– I to je jed​nos​tav​no – nas​ta​vi Ba​nić. – Ci​je​li je plan mo​g ao us​pje​ti tek ako pos​to​ji ne​ka​kav oče​-
vi​dac, net​ko tko je vi​dio sve, osim ono​g a bit​nog, bu​da​la koja će alar​mi​r a​ti po​li​ci​ju vi​ču​ći kako je na​-
pad​nu​ta i ote​ta Mara Man​dić. Tu sam ulo​g u odi​g rao ja... i to vrlo us​pješ​no. No to nije kraj. Vaša je
ma​šta išla tako da​le​ko da ste pos​li​je osi​g u​r a​li čak i leš, koji ste dali kre​mi​r a​ti i tako za​pe​ča​ti​li stvar za
vi​je​ke vje​ko​va. Dali ste pi​ja​noj ru​ini od pa​to​lo​g a dvi​je ti​su​će ma​r a​ka, ne slu​te​ći da će sve iz​brb​lja​ti za
de​se​tak puta ma​nju svo​tu. Re​ci​te mi, zna​te li tko je Princ? Zna​te li iden​ti​tet čo​vje​ka ko​je​g a je vaša kći
ubi​la?
Va​le​r i​jan po​dig​ne po​g led. Za​ču​do, či​ni​lo se da o tome nema poj​ma.
– On je sin Jo​si​pa Ma​to​še​vi​ća s ko​jim ste tr​ži​li po Ba​ni​ji i s ko​jim ste se tako po​sva​di​li da je on
upro sve sna​g e ne bi li vas uni​štio. Stra​dao je u auto​mo​bil​skoj ne​sre​ći na​kon što je iz​i​šao iz sr​p​skog
za​to​če​niš​tva. Pos​to​ji do​volj​no in​di​ci​ja da ste i tu ne​sre​ću aran​ži​r a​li vi ili net​ko od va​ših tro​g lo​di​ta.
– To bis​te te​ško do​ka​za​li – iz​us​ti Va​le​r i​jan, pa se nag​ne pre​ma Ami i poč​ne joj ne​što brzo go​vo​-
ri​ti na uho, na​r av​no, na nje​mač​ko​me.
– I zna​te li, ko​nač​no, gdje je taj vi​so​vač​ki križ? I za njim su os​ta​li le​še​vi, što je naj​bo​lji znak da
ste tim pu​tem proš​li vi.
 – Čuo sam da vas je an​g a​ži​r ao moj dra​g i brat – poč​ne on. – Si​g ur​no vam je o meni na​pri​čao ko​-
je​kak​ve stva​r i. On je ve​li​ki mis​ti​fi​ka​tor i fan​tast. No za​ci​je​lo vam nije re​kao da je imao lju​bav​nu vezu
s mo​jom biv​šom že​nom, koja se ubi​la kad joj je okre​nuo leđa...
Tu Va​le​r i​jan zas​ta​ne, vi​dje​lo se da se za​le​tio i da taj dio vlas​ti​te proš​los​ti drži bol​ni​jim od onog
ba​nij​sko​g a. Ot​pi​je malo iz kris​tal​ne čaše, pa nas​ta​vi:
– A ja sam ga jed​na​ko tr​pio, slu​šao i pri​si​lja​vao se da pri​je​đem pre​ko sveg zla koje mi je na​nio.
Sve dok se 1992. ni​smo ko​nač​no ra​ziš​li. Dak​le, on vam je mo​r ao is​pri​ča​ti i to o tom kri​žu...
– Pre​ma mo​jim spoz​na​ja​ma, tog se kri​ža do​ko​pao Jo​sip Ma​to​še​vić. Ubio je vo​za​ča kom​bi​ja i
op​ljač​kao puno vo​zi​lo cr​k​ve​nih umjet​ni​na.
– Ne že​lim o tome slu​ša​ti! – po​vi​si glas Va​le​r i​jan. – Ma​to​še​vić me ucje​nji​vao do​ku​men​ta​ci​jom o
pro​da​ji oruž​ja. Utu​vio si je u gla​vu da me time može upro​pas​ti​ti. Pos​li​je sam te pa​pi​r e ot​ku​pio od
nje​g o​ve biv​še žene, ali ni za ka​kav križ ni​sam čuo. Ma​to​še​vić je ra​dio i za moga bra​ta.
– A čime se ba​vio vaš brat?
– To pi​taj​te nje​g a. On vas je an​g a​ži​r ao! – od​bru​si Va​le​r i​jan, tako da se od​mah vi​dje​lo kako o
tome više neće ka​za​ti ni ri​je​či.
– No, što ka​že​te na moju pri​ču? – upi​ta Ba​nić. – Je​sam li sve shva​tio?
– Ve​ći​nu – reče Va​le​r i​jan na​kon što je do​bro pro​mis​lio. – Shva​ti​li ste, da tako ka​žem, teh​nič​ki
dio pri​če, ali ne i nje​zin ljud​ski, emo​tiv​ni sa​dr​žaj. Mo​že​te li za​mis​li​ti u kak​vom sam se po​lo​ža​ju na​-
šao kad sam ot​krio da mi kći živi s tr​g ov​cem dro​g e, kad sam shva​tio da se dro​g i​r a, da je na​pus​ti​la
ško​lu... Znao sam da ću je spa​si​ti samo ako je po​sve is​trg​nem iz te sre​di​ne i pru​žim joj pri​li​ku za novi
ži​vot na ne​kom dru​g om mjes​tu. I onda k tome još i to uboj​stvo...
U taj se čas vra​ta su​sjed​ne sobe otvo​r e i na nji​ma se po​ja​vi upla​ka​na Mara, koja je za​ci​je​lo čula
nji​ho​ve po​s​ljed​nje ri​je​či. His​te​r ič​nim je gla​som vi​ka​la:
– Dos​ta! Ni​sam ga ubi​la! Ni​sam!
Ami Ge​iger us​ta​ne, uhva​ti je od​luč​no za ruku i iz​vu​če iz sobe, dok se ona i da​lje de​r a​la da nije
ubi​la Prin​ca.
– Uis​ti​nu nis​te zna​li da je taj Princ Ma​to​še​vi​ćev sin? – upi​ta ga Ba​nić.
– Ni​sam. Ne znam čime bih vam se mo​g ao zak​le​ti.
– I nije vas ni​čim ucje​nji​vao?
– Ne – reče on uvjer​lji​vo, pa nas​ta​vi, za​do​vo​ljan što mala više nije u sobi. – Toga me dana net​ko
ano​nim​no oba​vi​jes​tio da je Mara u ve​li​kom škrip​cu i dao mi onu treš​nje​vač​ku adre​su. Kad smo ušli u
taj stan, ona je bila bez svi​jes​ti, oči​to dro​g i​r a​na, a taj je gad le​žao u sobi na te​pi​hu pros​tri​je​lje​ne lu​ba​-
nje. Bila mi je sa​svim pri​hvat​lji​va pret​pos​tav​ka da ga je ona, dro​g i​r a​na, ubi​la. Po​ku​pi​li smo nje​zi​ne
stva​r i i odve​li je; su​tra​dan se više ni​če​g a nije sje​ća​la, ali je ne​pre​kid​no tvr​di​la da ga nije ubi​la. Sad
više ni sam ne znam.
– Nis​te li mo​žda sta​vi​li leš u škri​nju za du​bo​ko za​mr​za​va​nje? – upi​ta Ba​nić.
– Is​u​se! – zgro​zi se on. – Za​što bih ura​dio ne​što tako su​lu​do!?
– Jes​te li mo​žda naš​li re​vol​ver ko​jim je ubi​jen?
– Ne. Sve smo pre​g le​da​li.
– I ku​hi​nju?
 – Pa na​r av​no! Nig​dje nije bilo re​vol​ve​r a. Mis​lio sam da ga je mo​g la ubi​ti, za​tim sa​kri​ti re​vol​ver
ili ga ba​ci​ti van, a po​tom uze​ti injek​ci​ju i... Psi​ho​lo​ški mi je to bilo uvjer​lji​vo...
Ba​nić se za​mis​li; to što je čuo bila je nova či​nje​ni​ca koja je na sve ba​ca​la sa​svim druk​či​je svje​-
tlo. Po​li​ci​ja je ima​la re​vol​ver s Ma​r i​nim otis​ci​ma pr​sti​ju, a Va​le​r i​jan, koji je bio tamo ne​po​sred​no
na​kon uboj​stva, nije vi​dio ni​šta.
Ne oba​zi​r u​ći se na to što se is​tra​ži​telj du​bo​ko unio u vlas​ti​te mis​li, Va​le​r i​jan nas​ta​vi.
– Za​bo​r a​vi​te na ba​nij​ske pos​lo​ve, za​bo​r a​vi​te na Jo​si​pa Ma​to​še​vi​ća... Sve je to proš​lost koje se i
sam sti​dim i koju više ni​kad ne bih po​no​vio. Shva​ti​te moj ljud​ski pro​blem. Mo​r ao sam spa​si​ti kćer, i
u tome sam us​pio. Za​do​vo​ljan sam, iako sam svjes​tan da sam pri​tom po​vri​je​dio dru​g e lju​de...
Ba​nić ga po​g le​da, za​ču​đen nje​g o​vim me​kim, go​to​vo mo​le​ći​vim to​nom. Nije pri​pa​dao lju​di​ma
koji ko​mu​ni​ci​r a​ju na ta​kav na​čin. Va​le​r i​jan nas​ta​vi.
– Ako vi pro​g o​vo​r i​te, sve što sam po​du​zeo bit će uza​lud​no. Hel​g a Ge​iger bit će po​nov​no Mara
Man​dić i mo​r at će se su​o či​ti sa svim po​s​lje​di​ca​ma mla​de​nač​ke ne​pro​miš​lje​nos​ti i ne​dos​tat​nog od​g o​ja
koji sam joj dao. Pa zar me ne ra​zu​mi​je​te, gos​po​di​ne Ba​ni​ću? Znam da i vi ima​te kćer!
Ba​nić po​mis​li na Niku koja mo​žda upra​vo sada luta lon​don​skim uli​ca​ma i tra​ži adre​su svo​jih
pos​lo​da​va​ca.
– Evo, ja bih bio spre​man za vašu šut​nju pla​ti​ti dva​de​set ti​su​ća ma​r a​ka.
Is​tra​ži​telj ga po​g le​da stro​g o i on us​tuk​ne.
– Opros​ti​te, znam da ne pri​pa​da​te oni​ma koji se mogu ku​pi​ti. Ali, re​ci​mo, taj Bo​r is Vi​tez, on je
tra​žio upra​vo to​li​ku svo​tu... Zna​te li za​što?
– Tre​bao mu je no​vac kako bi do​bio sta​r a​telj​stvo nad kćer​kom.
– Od​lič​no! Zar ne bi bilo pra​ved​no da uz​me​te tih dva​de​set ti​su​ća za nje​g a? Svi bi​smo se osje​ća​li
pra​ved​ni​ma i ko​r is​ni​ma.
Va​le​r i​jan us​ta​ne i ode u dru​g u sobu. Nije se vra​ćao de​se​tak mi​nu​ta. Hoće li me prvi put u ži​vo​tu
pot​ku​pi​ti nit​kov, raz​miš​ljao je Ba​nić, ne​pre​kid​no s is​tim pri​zo​r om pred oči​ma, s upla​ka​nom Viš​njom
koja mu pru​ža ku​ti​ju jef​ti​nih kek​sa.
Man​dić se vra​ti i šut​ke sta​vi na stol dva​de​set nov​ča​ni​ca po ti​su​ću ma​r a​ka. Ni​ko​la Ba​nić je dugo
raz​miš​ljao, zna​ju​ći da se od​lu​ke po​put ove do​no​se je​dan​put ili dva​put u ži​vo​tu i da na​kon njih ni​šta
više nije isto. A po​tom, valj​da i sam že​le​ći da što pri​je pre​ki​ne tu muč​nu si​tu​aci​ju, us​ta​ne, uzme nov​-
ča​ni​ce i brzo na​pus​ti stan Ama​li​je Ge​iger.
I kad je već iz​i​šao na uli​cu, za​ču​je kako se na dru​g om katu otva​r a​ju pro​zo​r i, po​g le​da gore i spa​-
zi lice Mare Man​dić.
– Gos​po​di​ne! – vik​ne ona. – Za​li​ven je u gips!
Nije znao što mu to želi po​r u​či​ti, i baš kad je htio za​pi​ta​ti, gore na pro​zo​r u po​ja​vi se Ama​lia Ge​-
iger, koja po​vu​če dje​voj​ku unu​tra i lju​ti​to za​lu​pi pro​zor​skim ok​ni​ma.
»Za​li​ven je u gips«, stal​no je u sebi po​nav​ljao tu be​smis​le​nu re​če​ni​cu, lu​ta​ju​ći fran​k​furt​skim uli​-
ca​ma u po​tra​zi za slo​bod​nim tak​si​jem. I tad se za​us​ta​vi is​pred ve​li​kog iz​lo​g a pro​da​va​o ni​ce elek​tro​-
nič​ke robe. Toč​no pred njim sta​jao je ve​li​ki ra​di​o ka​se​to​fon, pra​vi prav​ca​ti cr​nač​ki ghe​to​blas​ter.
 28.

IN S PEK TOR VIN KO DO GAN DRE MUC KAO JE za sto​lom po​kraj pro​zo​r a i uži​vao u sun​cu koje je ju​tros, na​kon
ne​ko​li​ko kiš​nih dana, po​nov​no od​lu​či​lo malo za​g ri​ja​ti grad. Trg​nuo se kad su vra​ta ure​da tres​nu​la, a
za​tim se is​kre​no iz​ne​na​dio spa​ziv​ši na nji​ma Ni​ko​lu Ba​ni​ća. Ne če​ka​ju​ći da mu to Do​g an pred​lo​ži,
Ba​nić od​luč​no uđe i sjed​ne za stol, pre​kri​živ​ši noge i za​pa​liv​ši ci​g a​r e​tu. Za​ni​je​miv​ši od tak​ve dr​skos​-
ti, Do​g an se za​va​li u sto​lac če​ka​ju​ći da mu Ba​nić objas​ni raz​log svo​je​g a do​la​ska.
– Slu​šaj, Vin​ko, mi smo sve pri​je nego do​bri pri​ja​te​lji. Ali kad su lju​di ra​zum​ni, mogu tr​g o​va​ti
čak i kad ne trpe je​dan dru​g o​g a.
– O kak​voj bi tr​g o​vi​ni mo​g lo biti ri​je​či kad smo ti i ja u pi​ta​nju? Ja tr​g u​jem samo ro​bom pro​fe​-
si​o nal​ne kva​li​te​te, a ti si, na​ža​lost, samo ama​ter, pri​vat​nik, ho​bist...
– Zar zbi​lja imaš tako loše miš​lje​nje o meni? – za​ču​di se Ba​nić.
– Da si os​tao u služ​bi, imao bih mno​g o bo​lje miš​lje​nje! Dvi​je su me go​di​ne še​fo​vi gnja​vi​li da te
na​g o​vo​r im na po​vra​tak koji si ti, tvr​do​g lav kao maz​g a, stal​no od​bi​jao. I sad si otvo​r io ne​ka​kav ured
u ko​je​mu si osu​đen na ama​ter​sku ra​zi​nu... Imaš li kom​pju​to​r i​zi​r a​ne kar​to​te​ke, mo​žeš li na​pra​vi​ti dak​-
ti​lo​skop​sku ana​li​zu, mo​žeš li re​kons​tru​ira​ti ba​lis​tič​ku pu​ta​nju, us​po​r e​di​ti me​tak i ci​jev, i što ja znam...
– Ne mogu – priz​na Ba​nić. – Sve​jed​no imam ne​što čime bi​smo mo​g li tr​g o​va​ti.
– Što imaš? – upi​ta Do​g an.
– Iden​ti​tet onog Prin​ca... onog ko​je​g a ste naš​li u škri​nji za za​mr​za​va​nje...
– Kako ti to znaš? – ra​sr​di se Do​g an pa opa​li ša​kom po sto​lu. – To je is​traž​na taj​na! Tko ti je re​-
kao?
– Ja sam ga na​šao – priz​na Ba​nić – i ano​nim​no vas oba​vi​jes​tio.
– I ti se to usu​đu​ješ ova​ko mir​no priz​na​ti! Znaš li da bih te mo​g ao uhi​ti​ti.
– Mo​g ao bi, ali ne​ćeš. Ko​le​g e bi ti se smi​ja​le kad bi doz​na​le da sam tamo bio pri​je tebe...
Do​g an lju​ti​to stis​ne us​ni​ce i nas​ta​vi ga pro​ma​tra​ti.
– No, za​ni​ma li te Prin​čev iden​ti​tet ili ne? – upi​ta Ba​nić.
– Za​ni​ma.
– E, onda slu​šaj ! Ro​dom je iz Si​ska, imao je dva​de​set pet go​di​na i zvao se Sla​ven Ma​to​še​vić.
Otac mu je stra​dao u pro​met​noj ne​sre​ći 1992., a maj​ka mu još uvi​jek živi u Si​sku. Zove se Ja​dran​ka
Ba​lić, pre​uda​la se i ne zna da joj je sin mr​tav.
– Če​kaj, če​kaj! – vi​kao je Do​g an po​ku​ša​va​ju​ći sve za​pi​sa​ti. – Bi​tan​g o! I sve si to us​pio doz​na​ti!
– Jest. I bez kom​pju​to​r i​zi​r a​nih kar​to​te​ka i ba​lis​tič​kih pu​ta​nja – do​met​ne Ba​nić zlu​r a​do. – A ako te
za​ni​ma tko bi mo​g ao biti u to uple​ten, pri​pa​zi malo na sta​no​vi​tog Mi​ha​ela Man​di​ća, Ma​r i​na stri​ca.
– Što znaš o nje​mu? – upi​ta Do​g an.
– Go​to​vo ni​šta – od​vra​ti Ba​nić. – Ali ako ga malo pri​tis​neš, si​g ur​no ćeš što​šta saz​na​ti. Znaš da
mi ama​te​r i ne​ma​mo tih sred​sta​va, nama se svi smi​ju, tje​r a​ju nas s kuć​nog pra​g a i od​bi​ja​ju go​vo​r i​ti...
– Ako nisi la​g ao, puno si mi po​mo​g ao – mir​ni​jim će gla​som Do​g an. – Ali ako si la​g ao, onda me
se ču​vaj!
– Ču​vam te se iona​ko...
– A što tebe za​ni​ma?
Ba​nić us​ta​ne, ne zna​ju​ći odak​le da poč​ne. Znao je da će Do​g an po​nov​no pla​nu​ti.
– Tamo u tom sta​nu na Treš​njev​ci naš​li ste re​vol​ver s otis​ci​ma po​koj​ne Mare Man​dić.
– Dak​le, i to znaš – za​š​kr​g u​će Do​g an zu​bi​ma.
– Za​ni​ma me je li me​tak ko​jim je ubi​jen mla​dić neo​s​por​no is​pa​ljen iz tog re​vol​ve​r a.
– Slu​šaj me, Ba​ni​ću! – us​ta​ne i in​s​pek​tor Do​g an. – Ti si prok​le​to nju​ška​lo s ko​jim ne va​lja ima​ti
pos​la! Ni sam ne znaš da si sada dir​nuo u moju naj​ve​ću sum​nju. Taj Princ ubi​jen je hi​cem u gla​vu.
Me​tak je na​pra​vio pros​tri​jel​nu ranu i iz​i​šao na za​tilj​ku.
– A je li is​pa​ljen iz re​vol​ve​r a koji ste naš​li?
– Što ja znam?! – ra​sr​di se Do​g an. – Pre​ko​pa​li smo ci​je​li stan sto puta, a da je​be​ni me​tak ni​smo
naš​li. Oči​to ga je ubo​ji​ca od​nio, tako da ne znam iz ko​jeg je re​vol​ve​r a is​pa​ljen.
Za​do​vo​ljan što je doz​nao sve što ga je za​ni​ma​lo, Ba​nić pođe pre​ma vra​ti​ma, ali se onda za​us​ta​vi
sje​tiv​ši se da još ne​što mora pi​ta​ti.
– A što je s Bo​r i​som Vi​te​zom? Čuo sam da vam je zbri​sao.
– Idi​o t! – pro​mrm​lja Do​g an. – Sko​čio je kroz pro​zor is​traž​no​g a... s dru​g og kata. Dan pri​je no
što su ga tre​ba​li pus​ti​ti. Iz​vu​kao bi se s uvjet​nom, a ova​ko si je na gla​vu na​to​va​r io i bi​jeg, i kra​đu
auto​mo​bi​la, i uni​šte​nu imo​vi​nu...
– Če​kaj! – za​us​ta​vi ga Ba​nić, iz​ne​na​đen nje​g o​vim ri​je​či​ma. – Što se do​g o​di​lo?
– Zbri​sao je iz za​tvo​r a, ukrao novi BMW i za​pa​lio pre​ma Ri​je​ci. Valj​da je htio u Lo​vra​nu po​ku​pi​ti
kćer. Kod Skra​da je sle​tio s ces​te, na​pra​vio na BMW-u to​tal​ku, a sam za​vr​šio u šok-sobi. Ne zna se
hoće li os​ta​ti živ.
Ras​tu​žen tom či​nje​ni​com, Ba​nić na​bi​je ruke u dže​po​ve pa iz​i​đe iz po​li​cij​ske zgra​de, upor​no
mis​le​ći kako stva​r i opet idu svo​jim pro​pi​sa​nim re​dom: bo​g a​ti će se iz​vu​ći uz po​moć love, a si​r o​ma​-
si, oni će je​di​ni na​g ra​bu​si​ti...
Čim je za​us​ta​vio auto is​pred kuće na Treš​njev​ci, bio je si​g u​r an da je gos​po​đa Ko​ba​sić već pri​-
mi​je​ti​la nje​g ov do​la​zak. Po​zvo​nio je na nje​zi​nim vra​ti​ma, a ona ga je poz​dra​vi​la go​to​vo kao sta​r og
pri​ja​te​lja.
– Oho, gos​pon po​li​ca​jac... Ste vid​li kaj se straš​no do​g o​di​lo tu po​leg mene? Je​dva sam us​pje​la
pro​nać nove pod​sta​na​r e. I ured​no sam ih pri​ja​vi​la, tak da se ne mo​r a​te ni​kaj živ​ci​r a​ti. Samo, pro​sim
vas da pred no​vim pod​sta​na​r i​ma ne pri​po​ve​da​te ni​kaj o uboj​stvu! Oni ništ ne zna​ju.
– U redu – slo​ži se od​mah Ba​nić. – Za​ni​ma me što ste na​pra​vi​li sa stva​r i​ma onih koji su tu pri​je
sta​no​va​li.
– A kaj bi na​pra​vi​la!? Ionak je na​mje​štaj moj. Ono os​ta​lo su vaši pre​g le​da​li pa sam sklo​ni​la dole
u dr​var​ni​cu.
– Može li se to po​g le​da​ti? – živ​ne Ba​nić.
– Za​kaj ne!? Pri​če​kaj​te sam da zga​sim plin jer pe​čem fa​ši​r an​ce. A mo​r am zeti i ključ.
Ona se brzo vra​ti s ove​ćim sno​pom klju​če​va. Spus​ti​li su se do du​g ač​kog hod​ni​ka koji je za​uda​-
rao na pi​lje​vi​nu i u ko​je​mu je bilo ne​ko​li​ko dr​var​ni​ca s vra​ti​ma od je​lo​vih le​ta​va. Gos​po​đa Ko​ba​sić
ot​klju​ča ve​li​ki hr​đa​vi lo​kot i pus​ti Ba​ni​ća u dr​var​ni​cu. Na po​li​ci, pre​kri​ve​ne sta​r im te​pi​hom, le​ža​le su
stva​r i koje su ne​koć pri​pa​da​le Mari i Prin​cu. Bilo je tu ne​što rub​lja, stri​po​va, dva para ci​pe​la, pi​dža​-
ma, dže​zva i ne​ko​li​ko okr​h​nu​tih ša​li​ca, pri​bor za bri​ja​nje i dru​g e ko​je​šta​r i​je. U sta​r oj ku​ti​ji za ci​pe​le
le​žao je ru​žan ke​r a​mič​ki križ s pot​pi​som ano​nim​nog auto​r a i to​bož​njom go​di​nom iz​r a​de. Ba​nić iz​vu​-
če iz dže​pa no​žić i nji​me za​g re​be po kri​žu. Za​r ez je bio du​bok i ja​san i Ba​nić od​mah shva​ti da nije ri​-
ječ o ke​r a​mi​ci nego o pre​la​ki​r a​nom gip​su.
– Bis​te li mi pro​da​li taj križ? – upi​ta Ko​ba​sić​ku koja je po​zor​no pro​ma​tra​la što to radi.
– Ni moj – reče ona. – A i kak bi pro​da​va​la po​li​ci​ji? Bili ste jako fer pre​ma meni, pa si ga samo
ze​mi​te. Al ne​moj​te ni​kom reć. Kaj je, mor​ti, vre​dan?
– Nije – na​smi​je se Ba​nić pa sta​vi ku​ti​ju s kri​žem pod ruku.
I tad, is​pod ku​ti​je u ko​joj je le​žao križ, za​mi​je​ti pre​sa​vi​je​nu stra​ni​cu dnev​nih no​vi​na. Bila je već
po​žu​tje​la i ošte​će​na te se či​ni​lo da je vrlo sta​r a. Ba​nić je ras​tvo​r i; bila je to stra​ni​ca šport​ske ru​bri​ke
»Vjes​ni​ka« iz 1968. go​di​ne. U do​njem des​nom kutu stra​ni​ce na​la​zio se i ver​zal​ni nas​lov Mo​g ul opet
naj​bo​lji!, a is​pod nas​lo​va sli​či​ca mno​g o mla​đe​g a, ali ipak pre​poz​nat​lji​vog Mi​ha​ela Man​di​ća. Le​g en​-
du is​pod sli​ke net​ko je oz​na​čio žu​tim mar​ke​r om. Pi​sa​lo je: Mi​ha​el Man​dić, po​pu​lar​ni Mo​g ul, po​nov​-
no osvo​jio Zlat​nu metu – stre​ljač​ki kup gra​do​va.
 29.

U SU MRAK UTO NU LI PO SJED I KUĆA MI HA ELA MAN DI ĆA dje​lo​va​li su po​ma​lo sa​blas​no, i Ba​nić nije znao je li
tom ugo​đa​ju pri​do​ni​je​la oso​bi​ta svje​tlost Sun​če​va za​la​ska ili či​nje​ni​ce koje je ne​tom doz​nao o vlas​-
ni​ku. Uđe kroz od​škri​nu​ta vra​ta i pođe sta​zi​com koja je vo​di​la pre​ma ula​zu u kuću. Svje​tla na katu su
go​r je​la, i to je bio po​uz​dan znak da je Mi​ha​el kod kuće. I tada, na li​va​di​ci iz​me​đu tam​nih čem​pre​sa,
Ba​nić spa​zi auto​mo​bil i dugu gu​me​nu ci​jev koja je vi​ju​g a​la kroz tra​vu. U tome što je net​ko pre​dve​čer
prao auto nije bilo ni​šta neo​bič​no, ali je sva​ka​ko bilo neo​bič​no to što je i Mi​ha​el Man​dić po​sje​do​vao
opel As​co​nu. Do​du​še, ne ze​le​nu, nego sivu. Osup​nut tom spoz​na​jom, Ba​nić se vra​ti do svo​je »če​tvor​-
ke« i poč​ne kop​ka​ti po po​li​ci pri​č​vr​š​će​noj o vra​ta. Na​dao se da je klju​čić što ga je svo​je​dob​no dao
ko​pi​r a​ti još uvi​jek neg​dje u autu. S olak​ša​njem odah​ne kad shva​ti da ga nije iz​g u​bio, pa po​žu​r i do As​-
co​ne koja se su​ši​la na trav​nja​ku. Gur​ne klju​čić i ot​klju​ča vra​ta. Za​tim ih s ve​se​ljem po​nov​no za​klju​ča,
pa opet ot​klju​ča.
Str​pa klju​čić u džep pa kre​ne pre​ma kući, ali na​kon de​se​tak me​ta​r a zas​ta​ne, pa se još je​dan​put
vra​ti do svog auta. Sa​blas​tan iz​g led zda​nja sada je pro​tu​ma​čio kao znak, za​vu​če sto​g a ruku u pre​ti​nac
is​pod uprav​lja​ča, na​pi​pa re​vol​ver, uzme ga i za​tak​ne za po​jas. Za​kop​ča po​tom vje​trov​ku i kre​ne pre​-
ma kući, na​da​ju​ći se kako ga Mi​ha​el sve ovo vri​je​me nije pro​ma​trao s pro​zo​r a.
Mi​ha​el Man​dić sje​dio je u svom dnev​nom bo​r av​ku nag​nut nad ša​hov​sku plo​ču. Kad je Ba​nić
ušao, trg​nuo se, a lice mu se od​mah smrk​nu​lo.
– Igra​te šah? – do​bro​duš​no će Ba​nić, kao da se proš​li put među nji​ma ni​šta nije do​g o​di​lo i kao
da su još uvi​jek u pos​lov​nom od​no​su.
– Rje​ša​vam pro​ble​me. To je naj​bo​lja vr​sta in​te​lek​tu​al​ne gim​nas​ti​ke.
– Čud​no – zas​ta​ne Ba​nić is​pred vi​tri​ne u ko​joj je bilo mnoš​tvo li​je​pih ma​lih pred​me​ta: sa​to​va u
ke​r a​mič​koj opla​ti, sre​br​nih zdje​li​ca za slat​ki​še, pr​ste​nja s ge​ma​ma i slič​nih stva​r i – znao sam da je
Mo​g ul stre​ljač​ki as, ali ni​sam imao poj​ma da se ra​zu​mi​je i u ša​hov​ske pro​ble​me.
– Sad ste saz​na​li – hlad​no će Mi​ha​el. – I što tra​ži​te ov​dje? Ko​li​ko se sje​ćam, ja sam vas ot​pus​tio.
Nis​te li mo​žda po​nov​no po​če​li ra​di​ti za moga od​vrat​nog bra​ta?
– Nije više po​treb​no da glu​mi​te mrž​nju – na​smi​je se Ba​nić. – Znam da ste s bra​tom u mno​g o bo​-
ljim od​no​si​ma no što se to pri​je či​ni​lo. Ili ste bar bili do 1992. Tek tada ste se oz​bilj​no po​sva​di​li. Ne
znam je li to bilo zbog pljač​ke cr​k​ve​nog bla​g a ili zbog ne​če​g a dru​g og, ali znam da je Ma​to​še​vić do​-
ve​zao vama sa​dr​žaj kom​bi​ja koji je pos​li​je pre​la​ki​r ao ma​skir​nim bo​ja​ma.
– Ka​kav Ma​to​še​vić!? Ka​kav kom​bi!? – bu​nio se on.
– Ne bu​di​te tako ste​r e​o tip​ni! Vama pris​ta​je neka ori​g i​nal​ni​ja re​ak​ci​ja, vi ste čo​vjek od duha i
uku​sa. Pi​ta​te ka​kav Ma​to​še​vić! Pa da vas pod​sje​tim. Jo​sip Ma​to​še​vić, koji je za vas i vje​r o​jat​no po va​-
šem na​put​ku do​šao do vi​so​vač​kog kri​ža. Otac Sla​ve​na Ma​to​še​vi​ća, koji vam je uz po​moć vaše ne​ća​-
ki​nje us​pio otu​đi​ti taj križ i nji​me vas ucje​nji​va​ti. Za​ni​ma me samo je li pri​je​tio da će križ od​ni​je​ti
po​li​ci​ji i tako vas op​tu​ži​ti ili ga je za​ni​ma​la samo lova.
Sje​de​ći skru​še​no za sto​lom, Mi​ha​el je dje​lo​vao ne​moć​no i iz​g ub​lje​no. Za​ci​je​lo se nije na​dao da
će is​tra​ži​telj us​pje​ti is​ko​pa​ti to​li​ko ne​ugod​nih stva​r i. Po​r u​šio je ne​haj​no ne​ko​li​ko fi​g u​r a na plo​či i ni​-
je​mo se za​pi​ljio u Ba​ni​ća.
 – No, do​bro, nije važ​no na koji vas je na​čin ucje​nji​vao. Važ​no je kako ste mu od​lu​či​li od​g o​vo​r i​-
ti. Na​ime, od​lu​či​li ste da je naj​bo​lje zbri​sa​ti ga s lica zem​lje. Saz​na​li ste gdje živi i otiš​li ste tamo na
Treš​njev​ku, baš u tre​nu kad su Mara i Princ ot​plo​vi​li u ša​r e​ni he​r o​in​ski san. Ubi​li ste ga re​vol​ve​r om s
pri​g u​ši​va​čem, pre​g le​da​li do​bro stan, ali križ nis​te naš​li. Da samo zna​te kako vam je bio bli​zu!
– Gdje je bio? – upi​ta on na​g lo, mo​žda i ne​s​vjes​tan da je na taj na​čin priz​nao sve za što ga je Ba​-
nić op​tu​žio.
– To do​la​zi pos​li​je – reče Ba​nić pri​šav​ši sto​lu sa ša​hov​skim fi​g u​r a​ma. – Pret​pos​tav​ljam da ste
na​kon toga te​le​fon​ski, jas​no, ano​nim​no, oba​vi​jes​ti​li bra​ta da mu je kći u vrlo opas​noj si​tu​aci​ji. On je
brzo sti​g ao, odvu​kao kćer i po​ku​pio nje​zi​ne stva​r i. Na​kon toga, ili mo​žda dan kas​ni​je, vi ste po​nov​no
otiš​li na Treš​njev​ku, pod​met​nu​li re​vol​ver s otis​ci​ma pr​sti​ju vaše ne​ća​ki​nje i uze​li me​tak koji je pro​-
šao kroz Prin​če​vu gla​vu. Na​ime, da ste ga os​ta​vi​li, po​li​ci​ja bi od​mah za​klju​či​la da nije is​pa​ljen iz re​-
vol​ve​r a na ko​je​mu su Ma​r i​ni otis​ci.
– Vi ste fan​tast! Odak​le mi re​vol​ver s Ma​r i​nim otis​ci​ma pr​sti​ju?
– Ne pra​vi​te se ne​vje​šti – po​tap​ša ga Ba​nić po ra​me​nu. – Da onog dana ni​sam vi​dio vašu po​-
drum​sku stre​lja​nu, ne bih ni ja znao. Una​toč oče​voj za​bra​ni, Mara vas je po​sje​ći​va​la. Pret​pos​tav​ljam
da su pod​zem​na stre​lja​na i pu​ca​nje iz re​vol​ve​r a za po​lu​div​lju se​dam​na​es​to​g o​diš​nju ba​la​vi​cu za​vod​-
lji​va za​ba​va.
– Kako bis​te do​ka​za​li sve te lu​dos​ti? Ba​r a​ta​te samo in​di​ci​ja​ma. Zna​te li da je Ha​mle​to​va tra​g e​di​-
ja bila to što je ba​r a​tao samo in​di​ci​ja​ma?
– Mo​lim vas! – ra​sr​di se Ba​nić. – Nije vri​je​me za Ha​mle​ta! Do​ka​zao bih vrlo jed​nos​tav​no. Od​-
go​va​r a​lo vam je da se leš pro​na​đe što kas​ni​je. Kad ste doš​li pod​met​nu​ti re​vol​ver s tu​đim otis​ci​ma pr​-
sti​ju, str​pa​li ste leš u škri​nju za du​bo​ko za​mr​za​va​nje. Mora da ste se do​bra​no na​te​g li​li. Se​dam​de​se​tak
kila nije lako no​si​ti. Samo, tad ste iz​g u​bi​li ovo.
Ba​nić iz​va​di iz dže​pa auto​mo​bil​ski klju​čić i po​ka​že ga Man​di​ću.
– Ma​lo​čas sam ga is​pro​bao do​lje na trav​nja​ku. Bes​pri​je​kor​no otva​r a i za​tva​r a vašu As​co​nu.
– Sve su to pret​pos​tav​ke! – od​mah​ne on ru​kom kao da ga oma​lo​va​ža​va. – Ni​je​dan sud na svi​je​tu
ne bi to što ste na​brb​lja​li pri​hva​tio kao do​kaz!
– A bi li pri​hva​tio vi​so​vač​ki križ?
– Gdje vam je križ?
Ba​nić iz​vu​če is​pod vje​trov​ke ru​žan crni križ na​prav​ljen od la​ki​r a​no​g a gip​sa, a Mi​ha​el se gro​ho​-
tom na​smi​je.
– I to je po vama vi​so​vač​ki križ, bu​da​lo!
– Bio je u Prin​če​vu sta​nu, ali vi nis​te na nj obra​ti​li po​zor​nost. Sad ćete vi​dje​ti kako se iz​vo​de do​-
ka​zi.
Re​kav​ši to, Ba​nić snaž​no za​mah​ne i lupi kri​žem po ma​siv​noj plo​či sto​la. Ša​hov​ske fi​g u​r e od​le​te
na sve stra​ne, a gip​sa​ni križ pr​s​ne i r pad​ne se na više ko​ma​da. Mi​ha​el Man​dić sko​či za​pa​njen i za​g le​-
da se u fino zlat​no tki​vo kri​ža koji se os​lo​bo​dio gip​sa​ne opla​te.
– Is​u​se, ipak... – pro​šap​će Mi​ha​el pa kre​ne kao da će uze​ti križ, ali ga Ba​nić spret​no od​g ur​ne u
stra​nu.
Mi​ha​el po​pra​vi ko​šu​lju i kra​va​tu, a za​tim se nad​moć​no na​smi​je, una​toč tomu što je Ba​nić iz​va​-
dio re​vol​ver.
 – Sklo​ni​te to! Naj​pri​je ćemo raz​g o​va​r a​ti i po​ku​ša​ti se na​g o​di​ti.
– Nema na​g od​be! – bi​jes​no će is​tra​ži​telj.
– Čini vam se kako nema zato što i ne zna​te što vam se nudi – mir​no će Man​dić sje​da​ju​ći u fo​telj
is​pred stal​ka na ko​je​mu su bili te​le​vi​zor i vi​de​o re​kor​der. – Mo​r am vam objas​ni​ti neke po​je​di​nos​ti
naše do​sa​daš​nje su​r ad​nje o ko​ji​ma vi, na​ža​lost, ne​ma​te poj​ma. Vi​di​te, pri​je no što sam vas an​g a​ži​r ao
pret​pos​ta​vio sam da bis​te vi uz taj križ mo​g li ot​kri​ti i neke, na​zo​vi​mo ih tako, ne​ugod​ne po​je​di​nos​ti,
pa sam od​lu​čio uvu​ći vas u jed​nu zgod​nu klop​ku. Ne​ko​li​ko dana pri​je no što sam vas unaj​mio po​sje​-
tio vas je moj čo​vjek... moj su​r ad​nik Viki... Uđi, Viki!
Na vra​ti​ma dnev​ne sobe po​ja​vi se čo​vjek sa ši​jom Mi​kea Tyso​na i s Mag​nu​mom u ruci.
– Ba​ci​te tu igrač​ku! – za​r e​ži doš​ljak, a Ba​nić pos​luš​no is​pus​ti re​vol​ver na par​ket.
– Sje​ća​te li se Vi​ki​ja? – do​bro​duš​no će Mi​ha​el.
Ba​nić je do​bro pam​tio fi​zi​o no​mi​je. Viki je bio onaj isti tip koji mu se pred​sta​vio kao od​vjet​nik
Her​ce​g o​vić i pos​lao ga u sta​no​vi​ti Om​ni​art da pre​uz​me me​mo​ra​bi​li​ju.
– Om​ni​art je jed​na od mo​jih tvrt​ki – objaš​nja​vao mu je Man​dić. – Ba​vi​la se pos​lo​vi​ma o ko​ji​ma
ne bi bilo pa​met​no raz​g o​va​r a​ti. Reći ću vam samo to da je s pra​vom za​pe​la za oko fi​nan​cij​skoj po​li​-
ci​ji. Dan pri​je no što su doš​li nji​ho​vi in​s​pek​to​r i moji su lju​di us​pje​li po​čis​ti​ti svu do​ku​men​ta​ci​ju i iz​-
bri​sa​ti kom​pju​tor​ske di​sko​ve. Su​tra​dan smo pri​ja​vi​li pro​va​lu tvr​de​ći da smo čis​ti kao suza i da nam
je to pod​met​nu​la kon​ku​r en​ci​ja. Pro​g u​ta​li su našu pri​ču, to više što smo us​pje​li do​ka​za​ti kako bi ne​ki​-
ma od na​ših iz​r av​nih kon​ku​r e​na​ta sva​ka​ko od​g o​va​r ao nes​ta​nak Om​ni​ar​to​vih pos​lov​nih pa​pi​r a. Za​mr​-
še​no, zar ne?
Ba​nić se s gor​či​nom pri​sje​ti kako je tu​pa​vo tu​ma​r ao pros​to​r i​ja​ma Om​ni​ar​ta, a na​kon toga bez​-
us​pješ​no tra​žio od​vjet​ni​ka Her​ce​g o​vi​ća.
– Tvrt​ka koja ima ve​li​ki pro​met i tr​g u​je s ino​zem​s​tvom, sa​svim vam je jas​no, mo​r a​la je ima​ti
mo​der​no osi​g u​r a​nje. U Om​ni​ar​tu su bile skri​ve​ne ka​me​r e koje su se uklju​či​va​le čim bi net​ko ušao u
pros​to​r i​ju. Kad je doš​la po​li​ci​ja, tvr​di​li smo da je spret​ni pro​val​nik ones​po​so​bio alarm i od​nio vi​de​-
oka​se​tu, što bi, na​r av​no, pra​vi pro​fe​si​o na​lac i uči​nio. Jas​no, bila je to mala, slat​ka laž. Ho​će​te li vi​-
dje​ti što je na ka​se​ti?
Mi​ha​el Man​dić uzme da​ljin​ski uprav​ljač, uklju​či te​le​vi​zor, a po​tom pus​ti vrp​cu. Užas​nut, Ba​nić
spa​zi sebe kako za​vi​r u​je u re​g is​tra​to​r e, kako ne​što prč​ka po kom​pju​to​r i​ma, kako po​tom od​la​zi u dru​-
gu pros​to​r i​ju... Iako nije bilo tako, sli​ka je bila ja​san do​kaz da je upra​vo on po​čis​tio do​ku​men​ta​ci​ju
in​kri​mi​ni​r a​ne tvrt​ke.
– Vi​di​te li sad da je u ovom slu​ča​ju na​g od​ba sa​svim re​alan iz​laz? – go​vo​r io je Mi​ha​el Man​dić,
pre​mo​ta​va​ju​ći vrp​cu na po​če​tak. – Vi meni klju​čić, križ i šut​nju, a ja vama, na​r av​no, ovu li​je​pu vi​de​-
oka​se​tu. U va​šoj će vi​deo-ko​lek​ci​ji biti veći hit nego u mo​joj.
Ba​nić se sva​li u fo​telj ne zna​ju​ći što da radi. Nije mu bilo jas​no kako se dao na​vu​ći na tu glu​pa​r i​-
ju u Om​ni​ar​tu.
– Viki – obra​ti se Mi​ha​el svom part​ne​r u – gos​po​din će si​g ur​no pris​ta​ti. Do​ne​si koju bocu hlad​-
nog piva pa da pros​la​vi​mo.
Viki se na​smi​je pa kre​ne pre​ma hod​ni​ku.
I tad se do​g o​di ne​što što Ba​nić ni u snu ne bi oče​ki​vao. Do​šav​ši do hod​ni​ka, uz tre​sak i psov​ku,
Viki ja​uk​ne, po​tom uz​dah​ne, pa se sru​ši na pod, a re​vol​ver što ga je dr​žao u ruci od​le​ti i nes​ta​ne pod
or​ma​r om. Po​nad Vi​ki​ja sta​jao je Vin​ko Do​g an, koji ga je upra​vo obo​r io s ne​ko​li​ko ne​mi​lo​srd​nih
uda​r a​ca. Viki se sk​vr​či, uhva​ti za že​lu​dac i zas​te​nje, a Do​g an ga još je​dan​put opa​li ci​pe​lom po licu,
tako da se čulo kr​c​ka​nje zubi. Prvi put u ži​vo​tu Ba​nić je bio odu​šev​ljen bru​tal​noš​ću biv​šeg ko​le​g e.
Do​g an iz​vu​če re​vol​ver, uđe u sobu pa se obra​ti Mi​ha​elu.
– Vje​r u​jem da ćete biti mir​ni i sa​svim prak​tič​ni.
Na vra​ti​ma iza in​s​pek​to​r a već su sta​ja​la i dva po​li​caj​ca. Do​g an im se okre​ne i na​r e​di:
– Od​ne​si​te ovo sme​će bez zuba u auto, a ele​g ant​nom gos​po​di​nu sta​vi​te li​si​ce!
Je​dan od po​li​ca​ja​ca iz​va​di li​si​ce i pri​đe Ba​ni​ću, a in​s​pek​tor se iz​de​r e na nje​g a:
– Ne nje​mu! Zar ti on iz​g le​da kao ele​g ant​ni gos​po​din!?
Po​li​ca​jac sleg​ne ra​me​ni​ma pa li​si​ce sta​vi na ruke Mi​ha​ela Man​di​ća.
Tren kas​ni​je, kad su već bili do​lje pred ula​zom, Ba​nić upi​ta Do​g a​na:
– Doš​li ste u pra​vi čas. Kako ste zna​li?
– Kako smo zna​li!? – otp​lju​ne Do​g an u tra​vu. – Ni​smo zna​li. Moji su te pra​ti​li ot​ka​ko si oti​šao
od mene.
Do​g an spre​mi re​vol​ver u fu​tro​lu pod pa​zu​hom, pa kre​ne pre​ma ulič​nim vra​ti​ma, dok je Ba​nić
ka​skao za njim. U jed​nom času in​s​pek​tor se okre​ne i iz​de​r e se na nje​g a.
– Kamo?
– Pa idem van.
– Idi​o te! – une​se mu se u lice lju​ti​ti Do​g an. – Sve sam čuo! Idi brzo na​trag i sklo​ni onu je​be​nu
ka​se​tu. Zar že​liš da te su​tra net​ko za​je​ba​va zbog toga?
 30.

S PRO ZO RA KU ĆI CE U GRE BEN GRAD SKOJ raz​li​je​va​la se žuta svje​tlost sla​be ža​r u​lje po ne​ugled​nom dvo​r i​štu
pu​nom vode i bla​ta. Za​o bi​šav​ši mla​ke, Ba​nić po​ku​ca na vra​ta, na ko​ji​ma se tre​nu​tak kas​ni​je po​ja​vi
bo​le​ći​vo bli​je​do lice s ve​li​kim pla​vim oči​ma.
– Vi ste – tiho će Viš​nja pa ga pus​ti unu​tra.
Ba​nić uđe, od​mo​ta mo​kri naj​lon i iz nje​g a iz​va​di ve​li​ki ra​di​o ka​se​to​fon pa ga sta​vi na dr​ve​ni stol.
U si​r o​tinj​skom am​bi​jen​tu Viš​nji​ne izbe kro​mi​r a​ni ghe​to​blas​ter s če​ti​r i ve​li​ka zvuč​ni​ka i go​mi​lom
tip​ki, dis​ple​ja i oz​na​ka dje​lo​vao je sa​svim nes​tvar​no.
– So​nja je že​lje​la baš ta​kav – iz​us​ti Viš​nja, sa stra​ho​po​što​va​njem gle​da​ju​ći go​le​mu spra​vu koja
pro​izvo​di glaz​bu.
– To je za nju. Obe​ćao sam joj ga u Lo​vra​nu – sla​že Ba​nić – i do​nio sam ga iz Nje​mač​ke.
Viš​nja bo​ja​ž​lji​vo tak​ne sjaj​nu kro​mi​r a​nu dr​šku i po​vu​če pr​stom po njoj.
– Po​lu​djet će od ve​se​lja. Kako ste samo pa​ž​lji​vi!
– Kako je Bo​r is?
Ona sjed​ne za stol i po​g le​da ga praz​nim po​g le​dom. Za​ci​je​lo već umor​noj od noć​nih pla​če​va, oči
su joj bile suhe, ali su joj pr​sti la​g a​no po​drh​ta​va​li.
– Na​da​ju se da će ipak os​ta​ti živ... ali nije si​g ur​no. A ako i os​ta​ne, do​bit će naj​ma​nje go​di​nu dana.
Tako je re​kao od​vjet​nik Li​va​dić.
– Za​što je to na​pra​vio?
Ona po​kri​je lice dla​no​vi​ma kao da se i sama pita za​što je uči​nio ne​što tako ne​r a​zum​no ne​po​treb​-
no.
– Su​tra ću ga po​sje​ti​ti.
– Ne​moj​te – reče ona. – Iona​ko nije pri svi​jes​ti.
– Mogu li kako po​mo​ći? – upi​ta on.
– Hva​la, ali ne tre​ba. Tako smo dugo na​o ko​lo mo​lja​ka​li po​moć, a svi su bili glu​hi. Sada sam od​-
lu​či​la da više ni​ko​g a ni​šta ne mo​li​mo. Us​tra​jat ćemo i bo​r i​ti se sami. Pa ako us​pi​je​mo, do​bro, ako ne
us​pi​je​mo, onda je to valj​da usud i Bož​ja vo​lja. To je iona​ko nji​hov svi​jet, mi samo ži​vi​mo u nje​mu!
– Viš​nja, ne​moj​te oča​ja​va​ti – reče on iz​va​div​ši iz dže​pa ku​ver​tu s nov​cem što ga je uzeo od Va​le​-
ri​ja​na Man​di​ća. – Ov​dje je dva​de​set ti​su​ća ma​r a​ka. Gos​po​di​nu Man​di​ću, ocu po​koj​ne Mare, straš​no je
žao što je vaš Bo​r is mo​r ao pro​ći kroz sve ovo, što je uhi​ćen iako je i pre​ma nje​g o​vu miš​lje​nju sa​-
svim ne​vin, pa je od​lu​čio da vam u do​broj vje​r i po​mog​ne. Vi​di​te, uvi​jek se u svi​je​tu nađe i po​ko​ja
do​bra duša koja je volj​na po​mo​ći oni​ma u ne​vo​lji.
– Što mi ima​mo s njim? – po​dig​ne ona glas. – Za​što bi nam on da​vao no​vac?
– Zato što je iz​g u​bio kćer i što ra​zu​mi​je vaše pat​nje – reče Ba​nić osje​ća​ju​ći već bla​g o ga​đe​nje
zato što ga okol​nos​ti tje​r a​ju da tako go​vo​r i o obič​nom nit​ko​vu. A po​tom, po​bo​jav​ši se da će raz​g o​-
vor kre​nu​ti ne​že​lje​nim smje​r om, us​ta​ne i brzo iz​i​đe.
 Bio je već na dvo​r iš​nim vra​ti​ma kad je Viš​nja s ku​ver​tom u ruci iz​iš​la na kuć​ni prag.
– Gos​po​di​ne! – rek​la je od​luč​no. – Idi​te tom čo​vje​ku i vra​ti​te mu nje​g ov no​vac! Re​ci​te mu da nas
ne može ku​pi​ti i da se na nama ne može vjež​ba​ti do​bro​čins​tvo. A kad bi se i mo​g lo, sva​ka​ko mu re​ci​-
te da je pre​kas​no!
Re​kav​ši to, ona baci ku​ver​tu koja pad​ne u mo​kru tra​vu, a za​tim se po​nos​no okre​ne i za​lu​pi vra​ti​-
ma.
Ba​nić je sta​jao ne​ko​li​ko ča​sa​ka na kiši, a za​tim je po​šao pre​ma auto​mo​bi​lu. Na​dao se da je nje​-
zin pa​te​tič​ni od​g o​vor po​s​lje​di​ca tre​nut​ka te da će se pos​li​je smi​r i​ti i po​ku​pi​ti ku​ver​tu što je le​ža​la na
kiši u mrač​nom dvo​r i​štu. Na​dao se, ali više ni u što nije bio si​g u​r an.
Una​toč kiši, ve​čer u gra​du bila je ne​ka​ko ži​vah​na, ces​te su bile pune auto​mo​bi​la, mno​g o pje​ša​ka
še​ta​lo je s ki​šo​bra​ni​ma u ruci i zas​taj​ki​va​lo pred ša​r e​nim, osvi​jet​lje​nim iz​lo​zi​ma, iz us​put​nog kina iz​-
la​zi​la je svje​ti​na, a u res​to​r a​nu do kina nije se mo​g ao vi​dje​ti slo​bo​dan stol. Iako je to bila sa​svim
obič​na kas​na ljet​na ve​čer, dje​lo​va​la je ne​ka​ko sve​ča​no i blag​dan​ski. Čak su i ra​dij​ske vi​jes​ti bile do​-
bre. Srbi su pris​ta​li na oz​bilj​ne mi​r ov​ne raz​g o​vo​r e u Ame​r i​ci, u čemu su mno​g i ko​men​ta​to​r i na​zi​r a​li
po​če​tak kra​ja rata na ovim pros​to​r i​ma. Ba​nić osje​ti ču​dan mir i za​do​volj​stvo čo​vje​ka koji je upra​vo
za​vr​šio po​sao do po​s​ljed​njeg de​ta​lja.
I u Kicu je vla​da​la ne​sva​ki​daš​nja, go​to​vo pi​ja​na ži​vost. Ci​je​li je lo​kal bio za​sut ve​li​kim bro​jem
bo​žič​nih čes​ti​ta​ka koje su, po​put ve​li​kih če​t​vr​tas​tih kon​fe​ta, pre​kri​le pod i sve sto​lo​ve. Usred gru​pi​ce
lju​di sta​jao je raz​dra​g a​ni Pako, koji je iz kar​ton​ske ku​ti​je va​dio čes​tit​ke i ba​cao ih u zrak. Gos​po​din
Ma​r i​jan so​ko​lio ga je u tome dok mu je biv​ši šte​mer Kem​bra sa šan​ka do​da​vao ge​mišt za ge​mi​štom.
Ba​nić pri​đe šan​ku i upi​ta Zden​ku:
– Koji mu je vrag?
– Sla​vi. Ki​no​o pe​r a​ter Apo​la oti​šao je u inva​lid​sku, pa su ga po​zva​li na​trag. Od pr​vo​g a opet radi
u kinu.
– To zvu​či tako pa​met​no da mi dje​lu​je po​ma​lo nes​tvar​no – za​mis​li se Ba​nić, pa na​r u​či pivo.
Spa​ziv​ši ga, Pako vik​ne:
– Zden​ka! I de​tek​ti​vo​vo pivo sta​vi na moj ra​čun!
Ba​nić se na​smi​je, uzme pivo i ode do sto​la koji je bio uza sam pro​zor. Pi​juc​kao je i gle​dao van
na kišu koja je pra​la praz​ni pro​laz Apo​la. Čud​no je to, po​mis​li, kako u tom kinu, de​se​tak me​ta​r a od
sta​na, za​pra​vo ni​kad nije gle​dao ni​je​dan film.
– Si čul no​vost? – upi​ta ga Pako koji mu je pri​šao i pri​ja​telj​ski ga po​tap​šao po ra​me​nu.
– Je​sam. Dra​g o mi je da si se opa​me​tio.
– Da. Al’ ne baš skroz. Znaš, u ovu sam pros​la​vu ule​til po​ma​lo na​pa​met, pa se na​dam da buš mi
do​šel s jed​no tris​to kuna. Jas​no, dok ne do​bim prvu pla​ću.
– I to je bo​lje nego da ti po​su​đu​jem za mo​kre pe​tar​de – pro​mrm​lja Ba​nić, pa mu pru​ži tri stot​ke.
– Gle, eno ti biv​še žene! – upo​zo​r i ga Pako nag​nut nad pro​zor. – Već je tre​ći put tu. Mora da još
uvi​jek trza na tebe kad te tra​ži po tak​voj kiši.
Ba​nić os​ta​vi pivo i brzo iz​i​đe.
Kao u ne​kom sta​r om fil​mu, osvi​jet​lje​na cr​ve​nim neo​nom Apo​la, Li​di​ja je sta​ja​la pred njim s ki​-
šo​bra​nom u ruci i u li​je​pom svi​je​tlom kiš​nom ka​pu​tu koji još ni​kad nije vi​dio na njoj.
– Doš​la sam ti reći da se Nika ja​vi​la. Zva​la je i tebe, ali te ni​ka​ko nije mo​g la za​te​ći kod kuće.
 – Kad sam prok​le​ta skit​ni​ca – na​smi​je se on pa joj uzme ki​šo​bran iz ruke. – Ot​pra​tit ću te, a ti
pri​čaj. Što kaže mala?
Li​di​ja ga uhva​ti pod ruku i oni kre​nu​še pre​ma zgra​di u ko​joj su pro​ve​li naj​ve​ći dio za​jed​nič​kog
ži​vo​ta.
– Ma la​ja​la je go​to​vo pola sata – ve​se​lo je pri​ča​la Li​di​ja. – Ne znam što će reći ti lju​di, već im je
prvi dan na​bi​la ta​kav te​le​fon​ski ra​čun. Uglav​nom, tamo je sve jako fino, ču​vat će pe​to​g o​diš​nje bli​zan​-
ce, Da​vi​da i Gra​ha​ma, koji su je za​vo​lje​li na prvi po​g led... i tako. Ima svo​ju so​bi​cu s te​le​vi​zo​r om, po​-
pod​ne ima slo​bod​no, kra​san pub joj je u bli​zi​ni, a na​ve​čer će na te​čaj je​zi​ka...
– Zna​či, sve je ide​al​no – za​do​volj​no će on.
– Pa... ne baš... Znaš, na kra​ju se ras​tu​ži​la i uhva​ti​la ju je nos​tal​g i​ja. Rek​la je da je on​dje sve per​-
fa... ali da bi dala sve da joj je po​nov​no de​set go​di​na i da opet ži​vi​mo svi za​jed​no na Bri​tan​cu...
Ona umuk​ne, a ni on nije znao što na to ka​za​ti.
– Ah, da – reče on kao da mu je tek sad palo na pa​met. – Mo​r am ti dati šes​to ma​r a​ka koje sam joj
obe​ćao za avi​o n​sku kar​tu. Iz​da​la te i rek​la mi da si mo​r a​la po​su​đi​va​ti.
– Je​sam – na​smi​je se ona. – Ne ide mi baš naj​bo​lje. Tvrt​ku nam je ku​pio ne​ka​kav bo​g a​ti po​du​zet​-
nik i sad nas po​ku​ša​va ras​tje​r a​ti ni​skim pla​ća​ma.
– Zove li se mo​žda Man​dić? – upi​ta on va​de​ći iz dže​pa zgu​žva​ne nov​ča​ni​ce.
– Ne! Za​što bi se zvao Man​dić!? – od​g o​vo​r i Li​di​ja.
– Ni​šta... tako... – pro​mrm​lja on, iz​dvo​jiv​ši šes​t​sto ma​r a​ka, shva​tiv​ši da mu go​to​vo ni​šta nije ni
os​ta​lo.
– Mo​g ao si mi dati i su​tra – reče ona ured​no spre​ma​ju​ći no​vac u tor​bi​cu.
– Tko zna kad ćemo se opet vi​dje​ti – od​vra​ti on, svjes​tan da je opet re​kao ne​što po​sve ne​pri​lič​no.
Sta​ja​li su već is​pred nje​zi​nih vra​ta.
– Ako me za​tre​baš, slo​bod​no me na​zo​vi – reče on po​ma​lo ne​si​g ur​nim gla​som, ne bi li po​pra​vio
do​jam.
– Ho​ćeš li malo gore? Nisi dugo bio – pro​šap​će ona, a nje​mu se uči​ni kako su u nje​zi​nu pri​jed​-
lo​g u skri​ve​ne i neke taj​ne pri​mis​li.
– Mo​žda koji dru​g i dan – zbu​ni se on.
– Što je? Da ne​maš opet noć​nu smje​nu?
– Ne, ne! – od​vra​ti on, po​ku​ša​va​ju​ći naći kak​vu zgod​nu iz​li​ku. – Idem se is​tu​ši​r a​ti i is​pa​va​ti. Po​-
gle​daj kako sam mo​kar!
– Kako ho​ćeš – na​smi​je se ona, mah​ne mu ve​se​lo ru​kom i nes​ta​ne u mrač​noj veži.

Za​g reb, zima 1995./96.

Chi​t a(m) team 2014.

Sadržaj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.