Helen Fielding

Bridget Jones
Na rubu pameti

NASLOV IZVORNIKA
Helen Fielding
BRIDGET JONES: THE EDGE OF REASON
Copyright © Helen Fielding 1999

~2~
 Bridget Jones: Na rubu pameti nastavak je slavnog Dnevnika Bridget Jones,
koji je svojom duhovitošću i vedrinom osvojio cijeli svijet. I ovaj put pratimo
glavnu junakinju u pokušaju da sredi vlastiti život i cijelo joj vrijeme držimo
palčeve.

Duhovita i topla, autoironična i zabavna, a nadasve humana Bridget je

jedinstveni ženski karakter koji je obilježio kraj tisućljeća.

Smijeha po stranici - u prosjeku 2 (jako dobro), identifikacije s Bridget - 100%

(tragično), cuge konzumirane tijekom proučavanja knjige - 6 (jadno, ali čitanje
pod prisilom olakšavajuća je okolnost).

Bridget je opet s nama (hura!).

The Express

Odlična je vijest da je Bridget Jones: Na rubu pameti smješnije i potpunije

djelo od Dnevnika. Sjajno štivo... smijeh na svakoj stranici.
Sunday Times

Bridget Jones nije samo izmišljeni književni lik, ona je utjelovljenje duha
vremena.
Evening Standard

Knjige Helen Fielding među najsmješnijima su u Britaniji, a Bridget Jones djelo

je komičarskog genija.
Nick Hornby

~3~
Drugim Bridgeticama

~4~
 Hvala

Gillon Aitken, Sunetri Atkinson, Petera Bennet-Jonesu, Frankieu Bridgewoodu, Richardu

Colesu, Richardu Curtisu, Scarlett Curtis, Pam Dorman, Ursuli Doyle, Breene Farrington,
Nellie Fielding, obitelji Fielding, tvrtki »First Circle Films«, Andrewu Forbesu, Colinu Firthu,
Pauli Fletcher, Piersu Fletcheru, Henrietti Perkins, Traceyu MacLeodu, Sharon Maguire, Tini
Jenkins, Sari Jones, Emmi Parry, Harryju Ritchieu, Sarah Sands, Tomu Shoneu, Peteru
Strausu, Russu Warneru, tvrtki »Working Title Films« za inspiraciju, povratne informacije i
potporu.

Posebno zahvaljujem Kevinu Curranu.

Istraživanje obavila Sara Jones

~5~
1.

... i sretno su živjeli do

kraja života

~6~
 Ponedjeljak, 27. siječnja

kg – 58,5 (totalno utapanje u masti), dečko – 1 (hura!), ševe – 3 (hura!), kalorija – 2.100,
kalorija potrošenih seksom – 600, znači ukupno kalorija – 1.500 (uzorno)

7.15. Hura! Godine ludosti su prošle. Ved četiri tjedna i pet dana u uspješnoj sam vezi s
odraslim muškarcem, što dokazuje da nisam ljubavni izopdenik kao što sam se prije bojala.
Osjedam se sjajno, kao Jemima Goldsmith i njoj slične ozarene mladenke na otvaranju
bolnice za liječenje oboljelih od raka, s velom na licu, dok ih svi zamišljaju u krevetu s
Imranom Khanom. Gle! Mark Darcy maloprije se pomaknuo. Možda se probudi i upusti u
raspravu sa mnom.

7.30. Mark Darcy nije se probudio. Znam, ustat du i pripremiti mu fantastičan doručak.
Kobasice, omlet s gljivama ili možda jaja na benediktinski ili firentinski način.

7.31. Sve ovisi o tome kakva su to zapravo jaja na benediktinski ili firentinski način.

7.32. A nemam ni gljiva ni kobasica.

7.33. A niti jaja.

7.34. Kad malo bolje razmislim – nema ni mlijeka.

7.35. Još se nije probudio. Mmmm. Baš je zgodan. Volim ga gledati dok spava. Ima jako
seksi ramena i dlakava prsa. Pa i nije bitno da je seksi. Mene zanima samo njegova pamet.
Mmmm.

7.37. Još se nije probudio. Ne smijem biti bučna, ali bih ga možda mogla suptilno probuditi
telepatskim vibrama.

7.40. Možda.... AAAAH!

7.50. To se Mark Darcy uspravio u krevetu i zaurlikao: »Ma daj, Bridget, prestani. K vragu.
Prestani zuriti u mene dok spavam. Nađi si neku drugu zabavu.«

8.45. U Coins Cafeu uz cappuccino, čokoladni croissant i cigaretu. Olakšanje je popušiti

pljugu na javnom mjestu i ponašati se neprimjereno. Zapravo je jako komplicirano imati
muškarca u kudi, jer ne možeš slobodno ostati u kupaonici koliko ti treba i pretvoriti je u
plinsku komoru zato što znaš da onaj drugi kasni na posao, da mu je sila i slično. A smeta
mi i Markovo uredno slaganje gada prije spavanja, jer mi je sad neugodno jednostavno

~7~
baciti odjedu na pod. Osim toga, večeras opet dolazi pa moram idi u trgovinu prije ili poslije
posla. Dobro, ne moram, ali me zastrašuje činjenica što to želim, na čudan, možda genetski
zadan način koji nipošto ne smijem priznati Sharon.

8.50. Mmm. Pitam se kakav bi Mark Darcy bio otac (svojoj djeci, mislim. Ne meni. To bi
stvarno bilo edipovski bolesno).

8.55. Ma ne smijem dopustiti da me to opsjeda. Niti fantazirati.

9.00. Pitam se hode li nam Una i Geoffrey Alconbury dopustiti da na njihov travnjak
postavimo veliki šator za svadbu – fuuuuj!
Mama se drznula udi u moj kafid u plisiranoj suknji »Country Casuals« i kaputidu boje
zelene jabuke sa sjajnim zlatnim gumbima. Kao da je svemirac uletio u parlament,
zapljuvao sve svojim balama i mimo sjeo u prvu klupu.
»Jutro, zlato«, cvrkutala je. »Baš idem u Debenhams, a znam da ti uvijek ovdje
doručkuješ. Htjela sam samo navratiti i pitati za kad da ti naručim određivanje boja. O, baš
bi mi pasala kava. Misliš da de mi htjeti ugrijati mlijeko?«
»Mama, ved sam ti rekla da me ne zanima određivanje boja«, mrmljala sam, ljubičasta u
licu, dok su ljudi zurili, a mrzovoljna, brzonoga konobarica dojurila do nas.
»Ne budi tako dosadna. Zlato, moraš pokazati tko si! I nemoj stalno sjediti na ogradi i
gledati kako svijet prolazi kraj tebe. O, dobar dan, dušo.«
Mama se prebacila na svoj polagani, ljubazni glas kojim kao da je govorila: »Pokušajmo
se sprijateljiti što bolje možemo s konobarima i bez očitog razloga biti najbolji gost u
kafidu.«
»Nda. Da. Vidimo. Znate. Što. Naručila bih. Kavu. Jutros sam u Grafton Underwoodu s
mužem Colinom ved popila toliko čaja da mi je zlo od njega. A biste li mogli ugrijati malo
mlijeka? Ne podnosim hladno mlijeko u kavi. Od toga imam probavne probleme. A moja kdi
Bridget de...«
Grrr. Zašto roditelji to rade? Zašto? Je li to očajnička molba odrasle osobe da joj se
pokloni malo pozornosti i tako joj se pokaže koliko je važna ili je naš urbani naraštaj
prezaposlen i presumnjičav da bi bio otvoren i društven? Sjedam se kako sam se, kad sam
prvi put došla u London, svima smiješila sve dok mi se na pomičnim stubama u podzemnoj
tip iza mene nije izdrkao na leđa.
»Espressicu? Filtericu? Makijato? Slagiranu? Cappuccino s obranim ili dekaf«, ispalila je
konobarica, povlačedi sve tanjure sa stola prema sebi i gledajudi me optužujudim pogledom
kao da sam ja odgovorna za mamu.
»Dekaf cappuccino s obranim«, prošaptala sam ispričavajudi se.
»Baš je osorna. Ona ne zna engleski«, mrštila se mama iza konobaričinih leđa. »Čudan je
ovo grad, jelda? I ti ljudi stvarno ne znaju što bi obukli ujutro?«
Slijedila sam njezin pogled usmjeren na pomodne trustafarijanke za susjednim stolom.
Jedna je tipkala na laptopu, a na sebi je imala rastafarijansku kapu, nešto slično runu,

~8~
podsuknju i timberlenke na nogama, dok je druga, u Pradinim cipelama šiljastih potpetica,
planinarskim soknama, bickama, kaputu od ljame do poda i s butanskim vunenim
pastirskim šeširom sa štitnicima za uši, urlala u mobitel: »Čuj, i veli ti on meni da de me
izbaciti iz stana ako me opet vidi da pušim. A onda ja njemu velim: 'Ma daj odjebi, tata'.«
Dotle je njezin šestogodišnjak jadno bockao pržene krumpiride u tanjuru.
»Ta djevojka tako razgovara sa samom sobom?« pitala je mama. »Baš živiš u smiješnom
svijetu. Ne bi ti bilo bolje kad bi živjela među normalnim ljudima?«
»Ovo jesu normalni ljudi«, rekla sam bijesno, kimnuvši prema ulici kojom je, na žalost,
baš prolazila opatica u smeđem habitu i gurala u kolicima dva djeteta.
»Eto zato si ti sva smotana.«
»Nisam smotana.«
»Jesi«, rekla je. »Onda, kako ti je s Markom?«
»Krasno«, rekla sam sanjarski, na što se oštro zagledala u mene.
»Nedeš valjda s njim raditi 'ono'. Onda te nede oženiti, znaš.«
Grrr. Grrrr. Čim sam počela izlaziti s čovjekom kojega mi je osamnaest mjeseci
(»Malcolmov i Elainein sin, zlato, rastavljen, strašno sam i bogat«) pokušavala na silu
namjestiti, počela sam se osjedati kao da sudjelujem u nekoj utrci sa zaprekama
teritorijalne vojske, verem se uza zidove i mreže da doma donesem srebrni pokal s vrpcom.
»Znaš što poslije kažu«, nastavila je. »'O, ta je bila laka.' Naime, hodu ti redi, kad je Merle
Robertshaw počela izlaziti s Percivalom, majka joj je rekla: 'Pazi da mu ona stvar služi samo
za pišanje'.«
»Mama«, pobunila sam se. To je bilo malo previše. Prije samo šest mjeseci nikuda nije
išla bez portugalskog touroperatora s muškom torbicom.
»O, pa nisam ti rekla«, prekinula me, glatko mijenjajudi temu: »Una i ja idemo u Keniju.«
»Molim!« povikala sam.
»Idemo u Keniju! Zamisli, zlato! U najcrnju Afriku!«
Mozak mi se vrtio kao mikser tražedi mogude objašnjenje, a onda je stao: Mama je
postala misionarka? Mama je opet posudila video Moja Afrika? Mama se iznenada sjetila
filma Rođen slobodan i odlučila zadržati lavove?
»Da, zlato. Idi demo na safari i upoznati se s plemenom Masai, a onda ostati u hotelu na
samoj plaži!«
Mikser je napravio klik i stao baš na nizu sablasnih slika postarijih njemačkih dama koje
se na plaži seksaju s lokalnim mladcima. Tupo sam zurila u mamu.
»Nedeš valjda opet početi muljati?« pitala sam. »Tata se jedva oporavio od Julija.«
»Ma daj, zlato! Ne znam zašto ste se svi zbog toga uznemirili! Julio mi je bio samo
prijatelj – prijatelj s kojim sam se dopisivala! Svi mi trebamo prijatelje, zlato. Pa čak i u
najboljem braku jedna osoba jednostavno nije dovoljna: moraš imati prijatelje svih godina,
rasa, vjera i plemena. Moraš širiti svoje spoznaje na svakom...«
»Kad idete?«
»Ne znam, zlato. To je samo ideja. Ali moram juriti. Book!«
Sranje. Ved je 9.15. Kasnim na jutarnji sastanak.

~9~
11.00. Ured »Uspravi se, Britanijo«. Na sredu zakasnila sam samo dvije minute na sastanak
i uspjela sakriti kaput i srolati ga u loptu kako bih stvorila ugodan osjedaj da sam ved satima
tu i da sam se jednostavno zadržala na nekom hitnom koordinacijskom poslu negdje u
zgradi. Pribrano sam ušla, probijajudi se kroz jeziv ured preplavljen rječitim ostacima loše
televizije – ondje je ovca za napuhavanje s rupom u stražnjici, pa napuhana Claudia Schiffer
s glavom Madeleine Albright, pa veliki kartonski natpis: »LEZBIJKE! Van! Van! Van!« –
prema mjestu gdje je Richard Finch pokazivao svoje kratke zaliske i naočale u stilu Jarvisa
Cockera a njegovo se debelo tijelo, jezivo ugurano u retro safari odijelo iz sedamdesetih,
naginjalo nad dvadesetak okupljenih članova istraživačkog tima.
»Gle, Bridget Bez Gada opet kasni«, vikao je, primijetivši me kako dolazim. »Ne pladam
te da rolaš kapute u loptu i pokušavaš izgledati nedužno, pladam te da se pojavljuješ na
vrijeme i da dolaziš s idejama.«
Čovjek ne može izdržati da ga dan za danom ne poštuju.
»Dobro, Bridget!« grmio je. »Zamisli novu laburisticu. Zamisli slike i uloge. Hodu Barbaru
Follett u studiju. Neka promijeni Margaret Beckett. Naglasci. Crna haljinica. Čarape. Hodu
da Margaret izgleda nepodnošljivo seksi.«
Nekad mi se čini da apsurdi koje od mene traži Richard Finch nemaju granica. Jednoga
du dana nagovoriti Harriet Harman i Tessu Jowell da stoje u samoposluživanju dok ja
ispitujem prolaznike koja je koja, ili du pokušati nagovoriti Gospodara lova da trči gol
poljem dok ga progoni krdo zlih lisica. Moram pronadi korisniji posao koji de me više
ispunjavati. A da postanem bolničarka?

11.03. Za radnim stolom. Dobro, idem nazvati laburističkog predstavnika za tisak. Mmmm.
Stalno mi se u misli vradaju seksi prizori. Nadam se da se Mark Darcy nije jutros ozbiljno
naljutio. Pitam se je li prerano da ga zovem na posao.

11.05. Da. Kao što piše u knjizi Kako dobiti ljubav kakvu želiš – ili možda u onoj Kako
zadržati ljubav kad je nađeš? – stapanje muškarca i žene vrlo je osjetljivo pitanje. Muškarac
mora progoniti. Čekam da me nazove. Mogla bih pročitati materijale i upoznati se s novom
laburističkom politikom ako stvarno dobijem Margaret Beckett na telefon... Fuuuj!

11.15. Opet je urlikao Richard Finch. Dobila sam lov na lisice umjesto laburistica i moram
snimiti prilog u živo iz Leicestershira. Ne smijem paničariti. Samouvjerena sam, razumna,
odgovorna i potpuna žena. Moj osjedaj samosvijesti ne proistječe iz onoga što sam postigla
u svijetu nego iz mene same. Sigurna sam, razumna... O Bože. Lijeva kao iz kabla. Ne želim
idi u svijet koji izgleda poput križanca frižidera i bazena.

11.17. Zapravo je jako dobro kad ti daju intervju. Velika odgovornost – relativno govoredi,
iako se ne može mjeriti s odlukom hodeš li poslati krstarede rakete na Irak ni s držanjem
štipaljke na glavnom arterijskom zalisku za vrijeme operacije – ali prilika da uništiš ubojicu
lisica pred kamerom i izvedeš zaključak poput Jeremyja Paxmana u razgovoru s iranskim –

~ 10 ~
ili iračkim – veleposlanikom.

11.20. Možda me čak zamole da napravim pokusni prilog za Newsnight.

11.21. Ili seriju kratkih specijaliziranih reportaža. Hura! Dobro, idemo izvaditi materijale...
Gle, telefon.

11.30. Htjela sam se ne obazirati na nj, ali sam pomislila da bi mogla biti žrtva intervjua:
njegova ekscelencija Sir Hugo Boynton – ubojica lisica koji de mi dati sve upute o silosima,
svinjcima koji mi ostaju slijeva i slično pa sam podigla slušalicu: Magda.
»Bok, Bridget! Zovem te jer sam ti samo htjela redi u kahlicu! U kahlicu! Piški u kahlicu!«
Začula se buka kao da se nešto razbija, zatim je uslijedio zvuk tekude vode pa je netko u
pozadini zavrištao uz prijetede: »Dobit deš od mame po guzi! Po guzi!«
»Magda!« vikala sam. »Vrati se!«
»Oprosti, stara«, rekla je kad se ipak vratila. »Samo sam ti htjela redi... gurni tog pišonju
u kahlicu! Ako ga ostaviš da ti visi vani, sve de ti curiti po podu!«
»Imam gužvu na poslu«, rekla sam preklinjudi. »Za dvije minute moram krenuti u
Leicestershire...«
»Sjajno, divno, samo ti meni medi sol na ranu, svi ste vi glamurozni i važni, a ja sam se
zabila u kudu s dva stvorenja koja još ne govore engleski. No dobro, samo sam te nazvala
da ti kažem kako sam se s mojim zidarom dogovorila da sutra skoči do tebe i napravi ti
police. Oprosti što sam te gnjavila s mojim dosadnim kudnim problemima. Zove se Gary
Wilshaw. Bok.«
Telefon je zazvonio prije nego što sam je stigla ponovno nazvati. Jude je jecala kao ovca.
»Dobro je, Jude, dobro«, rekla sam gurajudi telefon pod bradu i pokušavajudi spremiti
izreske u torbu.
»Opet Podli Riiiichaaaard.«
O, Bože. Poslije Božida smo Shaz i ja uvjerile Jude da de, ako još samo jednom bude s
Podlim Richardom vodila sulud razgovor o živom pijesku njegova problema sa stalnom
vezom, završiti u duševnoj bolnici pa onda nede modi ni na kakve izlete, razgovore s
psihijatrom niti de još godinama imati zajedničku bududnost jer de biti u Ustanovi.
U sjajnom junačkom pothvatu samoljublja dala mu je nogu, ošišala se i počela
pojavljivati na svom ozbiljnom poslu u Cityju u kožnoj jakni i trapericama spuštenim na
bokove. Svaki Hugo, Johnny ili Jerrers u prugastoj košulji, koji se ikad nezainteresirano
pitao što se skriva ispod Judina kostima, katapultiran je u stanje prijapskog ludila pa se čini
da joj svake večeri drugi visi na telefonu. Ali je nekako cijela priča o Podlom Richardu uvijek
rastuži.
»Pregledavala sam sve što je ostavio, bila sam spremna sve to baciti kad sam našla ovu
knjigu za samopomod... koja se... koja se zove...«
»Sve je O. K. Možeš mi redi.«
»Zove se Kako izlaziti s mlađim ženama: vodič za muškarce iznad trideset pete.«

~ 11 ~
 Isuse.
»Osjedam se strašno, strašno...«, govorila je, »... ne mogu podnijeti pomisao da opet
moram prolaziti kroz pakao neke veze... U to more ne mogu uroniti... Zauvijek du ostati
sama...«
Nastojedi pronadi ravnotežu između prijateljstva i nemogudnosti da stignem u
Leicestershire u prekratkom roku, dala sam joj samo savjet za prvu pomod pokušavajudi je
navesti da misli na sebe: možda ju je namjerno ostavio; ne, nedeš i slično.
»Hvala ti, Bridge«, rekla je Jude lead se, kako se činilo, smirila. »Možemo se vidjeti
večeras?«
O Bože, osjedam krivnju zbog Jude i Sharon sad kad imam dečka, poput izdajničkog
prevarantskog gerilca koji stalno mijenja strane. Dogovorila sam se s Jude za sutra na
večer, i sa Shaz te da demo se večeras samo čuti i o svemu opet porazgovarati, što je, kako
se čini, dobro prošlo. Sad brzo moram nazvati Magdu i provjeriti je li joj dosadno i shvada li
što se krije s druge strane glamuroznoga posla.
»Hvala, Bridge«, rekla je Magda poslije kratkog razgovora. »Osjedam se tako depresivno
i osamljeno otkad sam rodila. Jeremy opet radi sutra na večer. Možda bi skočila do mene?«
»M, ovaj, dogovorila sam se s Jude u 192.«
Nastala je teška tišina.
»A ja sam previše dosadna samozadovoljna udana žena da bi vam se mogla pridružiti?«
»Ma ne, ne. Samo ti dođi. To bi bilo krasno!« Pretjerivala sam. Znala sam da de Jude biti
ljuta jer tako Podli Richard ispada iz središta, ali sam zaključila da to mogu poslije riješiti.
No sad stvarno jako kasnim i moram otidi u Leicestershire ne pročitavši ni jedan izrezak o
lovu na lisice. Možda stignem nešto pročitati u autu na semaforima. A da nazovem na
brzinu Marka Darcyja i velim mu kamo idem?
Hmmm. Ne. Loš potez. A ako zakasnim? Bolje da nazovem.

11.35. Hm. Razgovor je tekao ovako:

Mark: Da? Darcy na telefonu.
Ja: Bridget.
Mark: (stanka) Dobro. Sve je u redu?
Ja: Je. Baš nam je lijepo bilo sinod. Hodu redi, znaš, onda kad smo se...
Mark: Da, znam. Izvanredno. (Stanka.) Trenutačno sam s indonezijskim veleposlanikom,
predsjednikom Amnesty Internationala i zamjenikom ministra za trgovinu i industriju.
Ja: Oh. Oprosti. Ja samo idem u Leicestershire. Mislila sam da bi bilo dobro da te
obavijestim ako mi se nešto dogodi.
Mark: Ako se nešto...? Što?
Ja: Pa, ako... zakasnim. (Završila sam neuvjerljivo.)
Mark: Dobro. Mogla bi onda nazvati ETA-u kad završiš. Sjajno. Bok.
Hmmm. Mislim da to nisam smjela napraviti. U Kako voljeti rastavljenog muškarca i ne
izgubiti glavu piše da muškarci stvarno ne vole kad ih netko bez posebnog razloga zove na
posao.

~ 12 ~
19.00. Doma. Ostatak dana bio je nodna mora. Nakon puta kroz prometnu gužvu i kišu,
našla sam se u kišom opustošenom Leicestershireu, pokucala na vrata velike kockaste kude
okružene konjušnicama samo pola sata prije uključivanja u emisiju. Odjednom su se naglo
otvorila vrata na kojima je stajao visok muškarac u hlačama od kordsamta i prilično seksi
širokom puloveru.
»Hm«, rekao je odmjeravajudi me od glave do pete. »Uđite, do vraga. Vaši dečki su
otraga. Gdje ste vi dosad?«
»Radila sam veliku političku priču kad su me iznenada pozvali«, rekla sam s visoka dok
me vodio u veliku kuhinju punu pasa i dijelova sedla. Iznenada se okrenuo i bijesno se
zagledao u mene, a onda udario o stol.
»Ovo je navodno slobodna zemlja. Ako nam odrede da ne smijemo loviti u nedjelju,
kamo de nas to dovesti? Fuj!«
»To biste mogli redi i za držanje robova, zar ne?« mrmljala sam. »Ili za rezanje ušiju
mačkama. To mi se jednostavno ne čini džentlmenski – gomila ljudi i pasa za zabavu juri za
jednim preplašenim malim bidem.«
»Jeste li vi, do vraga, ikad vidjeli što lisice rade od pilida?« rikao je, zacrvenjevši se u licu.
»Ako ih prestanemo loviti, opustošit de nam sela.«
»Pa ih onda ubijate«, rekla sam zuredi u njega ubojitim pogledom. »Humano. A
nedjeljom lovite nešto drugo, kao na psedim utrkama. Pričvrstite na žicu plišanu životinjicu
natopljenu lisičjim mirisom.«
»Ubijamo ih? Jeste li ikad pokušali ubiti prokletu lisicu? Vaše bi male preplašene lisice
ostale ranjene u agoniji po cijeloj trgovini. Plišana životinja. Grrr!«
Iznenada je uzeo telefon i okrenuo broj. »Finch, seronjo«, urlao je. »Što si mi to poslao...
prokletu malu zelenu liberalku? Ako misliš da deš sljedede nedjelje raditi prilog o odrescima
od soje...« U tom je trenutku kamerman provirio kroz vrata i bijesno rekao: »A tu si.« Onda
je pogledao na sat. »Nemoj misliti da nas moraš o bilo čemu obavijestiti.«
»Finch hode razgovarati s tobom«, rekao je sir Hugo.
Dvadeset minuta poslije, osjedajudi bol zbog mogudeg otkaza, sjedila sam na konju
pripremajudi se da kasom ujašem u kadar i intervjuiram njegovu ekscelenciju Bezbontona
na konju.
»O. K. Bridget, s tobom smo za 15 sekundi, idemo, idemo«, urlao je iz Londona Richard
Finch u moju slušalicu, na što sam koljenima stisnula konja, kao što su me poučili. Na
žalost, konj se nije htio pomaknuti.
»Idemo, idemo, idemo!« urlao je Richard. »Sranje, nisi li rekla da znaš jahati?«
»Rekla sam da znam sjediti u sedlu«, siktala sam, mahnito udarajudi koljenima.
»O. K., Leicester, drž'te se sir Huga dok glupa Bridget ne nauči jahati, idemo, pet, četiri,
tri, dva... kreni.«
U tom je trenutku njegova ekscelencija Purpurnoliki počeo izvikivati reklamu za lov, a ja
sam mahnito udarala petama sve dok se konj nije neurotično propeo i lakim galopom
prošao kadrom dok sam mu se ja držala za vrat.
»Jebemu završi, završi!« urlao je Richard.

~ 13 ~
 »Eto, naše vrijeme je isteklo. A sad se vratimo u studio!« cvrkutala sam, a konj se opet
okrenuo i pošao natraške prema kamermanu.
Kad je ekipa smijuljedi se otišla, vratila sam se – ponižena – u kudu po stvari i praktično
se sudarila s njegovom ekscelencijom Divom za udaranje.
»Ha!« zarežao je. »Mislio sam da bi te taj pastuh mogao naučiti pameti. Hodeš jednu
krvavu?«
»Molim?« rekla sam.
»Jednu krvavu – Bloody Mary.«
Boredi se protiv nagonske potrebe da srknem votku, uspjela sam se uzdidi na svoju
razinu. »Hodete redi da ste namjerno sabotirali moju reportažu?«
»Možda.« Cerio se.
»To je stvarno sramotno«, rekla sam. »I nedostojno plemida.«
»Ha! Borbeni duh. To mi se sviđa kod žene«, rekao je grlenim glasom i bacio se na mene.
»Prste k sebi!« rekla sam izmičudi mu se. Ma daj, molim te. Što si je on to zamišljao. Ja
sam profesionalka, nisam došla da mi se upucava. Ni u kojem smislu. Iako to, zapravo,
samo dokazuje koliko muškarci vole kad im se čini da ti se ne sviđaju. Moram to zapamtiti
za neku korisniju situaciju.
Tek sam se vratila. Vukla sam se kroz Tesco Metro i puzala uz stubište nosedi osam
vredica. Stvarno sam umorna. Hm. Kako to da uvijek ja idem u dudan? Tako je to kad hodeš
karijeru i muža istodobno. Kao da živim u sedamnaestom... O, bljeska lampica na
sekretarici.
»Bridget« – Richard Finch – »hodu te vidjeti u svom uredu sutra u 9 sati. Prije sastanka.
U 9 ujutro, a ne u 9 na večer. Ujutro. Po danu. Ne znam kako bih to jasnije rekao. Samo se
pojavi.«
Zvučao je stvarno bijesno. Nadam se da nedu otkriti kako nikad nedu imati lijep stan,
dobar posao i finog dečka. Ma, pokazat du ja Richardu Finchu što je novinarski integritet.
No dobro. Idem sve pripremiti. Tako sam umorna.

20.30. Uspjela sam uz pomod chardonnaya vratiti energiju, maknuti sav nered, upaliti vatru
i svijede, okupati se, oprati kosu, našminkati se i obudi jako seksi crne traperice i top s
uskim naramenicama. Nije baš udobno, zapravo mi se traperice i uske naramenice
usijecaju u kožu, ali dobro izgledam, što je bitno. Jer, kako je rekla Jerry Hall, žena mora biti
kuharica u kuhinji i kurva u dnevnoj sobi. Ili u nekoj drugoj sobi, nije važno.

20.35. Hura! Bit de to lijepa ugodna, seksi večer uz ukusnu tjesteninu – laganu, a opet
hranjivu – i bez vatre. Ja sam sjajan hibrid karijeristice i cure.

20.40. Gdje je, vrag ga odnio?

20.45. Grr. Kakvoga smisla ima to što sam jurila uokolo ko pofurena buha ako de on uploviti
poput labuda kad god mu se prohtije?

~ 14 ~
20.50. Prokleti Mark Darcy, sad sam stvarno... Zvono. Hura!
Sjajno je izgledao u odijelu za posao i košulji s otkopčanim gornjim gumbima. Čim je
ušao, bacio je aktovku, uzeo me u naručje i zavrtio u kratkom seksi plesu. »Tako te lijepo
vidjeti«, mrmljao mi je u kosu. »Jako mi se dopala tvoja reportaža, bila si fantastična
jahačica.«
»Nemoj«, rekla sam odmičudi se. »Bilo je strašno.«
»Bilo je sjajno«, rekao je. »Stoljedima su ljudi jašili naprijed, a onda, u jednoj poticajnoj
reportaži, osamljena žena zauvijek promijeni lice – ili guzicu – britanskoga konjičkog sporta.
Bilo je to nešto posve novo, trijumf.« Umorno je sjeo na kauč. »Slomljen sam. Prokleti
Indonežani. Oni misle da napredovati u ostvarivanju ljudskih prava znači redi nekome da je
uhiden dok mu pucaju u potiljak.«
Natočila sam mu čašu chardonnaya i donijela mu je u stilu domadice Jamesa Bonda
govoredi s umirujudim smiješkom: »Brzo de večera.«
»O, Bože«, rekao je, ogledajudi se oko sebe prestrašeno kao da se gerilci s Dalekog
istoka skrivaju u mikrovalnoj. »Skuhala si večeru?«
»Jesam«, rekla sam srdito. Čovjek bi mislio da de mu biti drago! A nije spomenuo ni
kurvinsku odjedu.
»Dođi«, rekao je, lupnuvši dlanom po kauču, »zafrkavam te. Uvijek sam želio izlaziti s
Marthom Stewart 1.«
Baš bi se bilo lijepo malo maziti, ali tijesto se kuha ved šest minuta i postat de brašnasto.
»Idem završiti tjesteninu«, rekla sam izvlačedi se. I baš tad je zazvonio telefon, a ja sam
se iz navike bacila na njega, misledi da je možda on.
»Bok. Sharon. Kako napreduješ s Markom?«
»Tu je«, šaptala sam kroz stisnute zube i usta da mi Mark ne može čitati s usana.
»Molim?«
»U e«, procijedila sam kroz stisnute zube.
»Sve je O. K«, rekao je Mark kimnuvši ohrabrujude. »Znam da sam tu. Mislim da to ne
moramo jedno drugome tajiti.«
»O. K. Čuj sad ovo«, rekla je Shaz uzbuđeno, »nedemo redi da svi muškarci varaju. Ali svi
muškarci razmišljaju o tome. Muškarci imaju želje koje ih stalno žderu. Mi pokušavamo
suzbiti naše seksualne potrebe...«
»Ali, Shaz, ja samo kuham tijesto.«
»Oooo, ma nemoj, 'samo kuham tijesto', jel? Nadam se da se nedeš pretvoriti u
Samozadovoljnu Ženuzdečkom. Poslušaj me sad i poželjet deš mu sve baciti u glavu.«
»Čekaj«, rekla sam nervozno pogledavajdi Marka. Skinula sam tijesto sa štednjaka i
vratila se na telefon.
»O. K«, rekla je Shaz uzbuđeno. »Nekad instinkt nadvlada naše uzvišenije misli.
Muškarac de zuriti, približiti se ili povaliti ženu malih grudi ako je u vezi sa ženom velikih
grudi. Ti možda ne misliš da je raznovrsnost začin života, ali vjeruj nam, tvoj dečko to

1
Martha Stewart – poduzetnica, karijeru počela na burzi, a nakon toga osnovala servis za catering; najpoznatija po
savjetima koje daje u medijima.

~ 15 ~
misli.«
Mark je počeo bubnjati prstima po naslonu za ruke.
»Shaz...«
»Čekaj... čekaj. Tu imam knjigu koja se zove Što žele muškarci. Evo... 'Ako imate lijepu
sestru ili prijateljicu, možete biti sigurni da vaš dečko RAZMIŠLJA O SEKSU S NJOM'.«
Nastala je stanka puna očekivanja. Mark je počeo mahati rukom kao da si reže grlo i
spušta vodu u zahodu.
»Pa nije li to odvratno? Nisi li...?«
»Shaz, mogu te nazvati poslije?«
Onda me Shaz počela optuživati da sam opsjednuta muškarcima, a zapravo bih morala
biti feministica. Pa sam onda ja pitala zašto čita knjigu koja se zove Što žele muškarci, ako je
tako nezainteresirana za njih? Sve se pretvaralo u odvratno nefeminističku svađu oko
muškaraca kad nam je sinulo da je sve to smiješno pa smo zaključile da demo se vidjeti
sutra.
»Eto!« rekla sam veselo, sjedajudi na kauč kraj Marka. Na žalost, morala sam opet ustati
jer sam sjela na praznu čašicu jogurta »Müller Lite«.
»Daaaa?« rekao je brišudi jogurt s moje stražnjice. Sigurno ga nije bilo toliko niti ga je
morao tako čvrsto otirati, ali je baš bilo ugodno. Mmmm.
»Idemo večerati?« pitala sam, pokušavajudi se koncentrirati na ono što radim.
Tek sam stavila tjesteninu u zdjelu i prelila je umakom kad je telefon opet zazvonio.
Odlučila sam ne javljati se dok ne pojedemo, ali se uključila sekretarica, a Jude je
promeketala: »Bridge, jesi tamo? Javi se, javi se. Daj, Bridge, mooooliim tee.«
Digla sam slušalicu, a Mark se snažno udario po čelu. Zapravo, Jude i Shaz su bile dobre
prema meni godinama prije nego što sam srela Marka pa nipošto ne bi bilo lijepo ostaviti
im uključenu sekretaricu.
»Bok, Jude.«
Jude je bila u gimnastičkoj dvorani gdje je pročitala neki članak u kojem piše da su cure
iznad tridesete »polovne«.
»Tip tvrdi da cure koje nisu htjele izlaziti s njim u dvadesetoj sad to hode, ali ih on više
nede«, rekla je tužno. »Rekao je da su sve opsjednute stalnom vezom i djecom, a danas je
njegovo pravilo: Ništa starije od dvadeset pet.«
»Ma daj, molim te!« veselo sam se smijala pokušavajudi smiriti iznenadan trzaj
nesigurnosti u želucu. »To je čisto sranje. Nitko ne misli da si polovna. Pomisli samo na sve
one trgovce i bankare koji te nazivaju. A što je sa Staceyem i Johnnyjem?«
»Ah«, rekla je Jude, iako se činilo da zvuči malo veselije. »Sinod sam bila vani s
Johnnyjem i njegovim prijateljima iz Švicarske kreditne. Netko je pričao kako je neki tip
previše popio u indijskom restoranu i pao u komu, a Johnny je to shvatio doslovno pa je
nadovezao: 'Bože! Strašno. Znao sam tipa koji se jednom prejeo indijske hrane i na kraju
dobio čir!'«
Smijala se. Kriza je očito prošla. Vidi se da nije ništa ozbiljno, ona samo ponekad postane
paranoidna. Još smo malo brbljale i, kad se činilo da joj se samouvjerenost potpuno vratila,

~ 16 ~
pridružila sam se Marku za stolom i otkrila da tjestenina nije baš onakva kakvu sam
planirala: plivala je sluzava u bijeloj vodi.
»Sviđa mi se«, rekao je Mark glasom punim potpore. »Volim žnirance, volim mlijeko.
Mmmm.«
»A da naručimo pizzu?« pitala sam, osjedajudi se kao polovna gubitnica.
Naručili smo pizze i pojeli ih ispred kamina. Mark mi je ispričao sve o Indonežanima.
Pozorno sam ga slušala i govorila mu što mislim te dijelila savjete za koje je rekao da su
jako zanimljivi i »svježi«, a ja sam mu rekla za strašni sastanak s Richardom Finchom i
mogudnost otkaza. Dao mi je jako dobar savjet kako iz sastanka izvudi ono što želiš i kako
Richardu ponuditi kamo sve može otidi umjesto da me najuri. Dok sam mu objašnjavala da
je sve to slično pobjedničkom mentalitetu opisanom u Sedam navika vrlo uspješnih ljudi,
opet je zazvonio telefon.
»Ne javljaj se«, rekao je Mark.
»Bridget. Jude. Javi se. Mislim da sam pogriješila. Nazvala sam Staceya i nije mi uzvratio
poziv.«
Podigla sam slušalicu. »Možda nije doma.«
»Luduje baš kao i ti«, rekao je Mark.
»Šuti«, prosiktala sam, dok je Jude objašnjavala priču. »Čuj, sigurna sam da de te sutra
nazvati. Ali ako te ne nazove, vrati se na Faze hodanja iz Marsa i Venere. Povlači se kao
marsovska gumica. Moraš mu omoguditi da osjeti privlačnu silu i brzo se vrati natrag.«
Kad sam spustila slušalicu, Mark je gledao nogomet.
»Gumice i marsovski pobjednički mentalitet«, rekao je, ceredi mi se. »Kao ratna
zapovijed u zemlji gluposti.«
»Ti sa svojim prijateljima ne razgovaraš o emocijama?«
»Ne«, rekao je, prebacujudi se daljinskim s jedne utakmice na drugu. Zadivljeno sam ga
gledala.
»Hodeš li spavati sa Shazzer?«
»Molim?«
»Ti bi spavao sa Shazzer i Jude?«
»Sa zadovoljstvom! Misliš sa svakom posebno ili s obje istodobno?«
Pokušavajudi ignorirati njegov nezainteresirani ton, i dalje sam navaljivala. »Jesi li
poželio spavati sa Shazzer kad si je upoznao za Božid?«
»Pa, gle, spavao sam s tobom.«
»I nikad ti nije palo na pamet?«
»Je, naravno da mi je palo na pamet.«
»Molim?« eksplodirala sam.
»Ona je jako zgodna cura. Bilo bi stvarno čudno da mi nije palo na pamet«, zločesto se
cerio.
»A s Jude«, pitala sam ogorčeno. »Spavati s Jude. Je li ti to ikad 'palo na pamet'?«
»Pa, ponekad, mislim da je, onako – u letu. Ali to je ljudska priroda, nije?«
»Ljudska priroda? Meni nikad nije palo na pamet da bih mogla spavati s Gilesom ili

~ 17 ~
Nigelom iz tvog ureda.«
»Ne«, promrmljao je. »Siguran sam da niti druge nisu. Tragično. Osim možda Jose iz
otpreme.«
Baš kad smo maknuli tanjure i počeli se valjati po tepihu opet je zazvonio telefon.
»Ne javljaj se«, rekao je Mark. »Molim te, za ime Boga i svih njegovih kerubina,
serafima, svetaca, arhanđela, čuvara oblaka i šišača brade – ne javljaj se.«
Sekretarica je ved kliknula. Mark je udario glavom o pod kad je odjeknuo muški glas.
»Mm, bok. Ovdje Giles Benwick, Markov prijatelj. On nije tu, jelda? Ma samo sam...«
Odjednom mu je glas puknuo. »Samo sam mu htio redi da mi je žena maloprije rekla da se
hode rastati pa...«
»O, Bože dragi«, rekao je Mark i zgrabio slušalicu. Na licu mu se vidjela prava panika.
»Giles, Isuse, smiri se... mm... ovaj... mm, Giles, mislim da bi bilo bolje da razgovaraš s
Bridget.«
Mmmm. Nisam poznavala Gilesa, ali mislim da je savjet bio prilično dobar. Uspjela sam
ga smiriti i uputiti ga na nekoliko korisnih naslova. Poslije smo se Mark i ja poseksali, a ja
sam se osjedala tako ugodno i sigurno na njegovim grudima da su se sve zabrinjavajude
teorije činile nebitnima. »I ja sam polovna?« pitala sam pospano dok se on naginjao kako bi
ugasio svijedu. ωωω.вσsηαυηιтε∂.ηεт
»Polovna? Ne, ljubavi«, rekao je i smirivao me gladedi me po stražnjici. »Možda baš i nisi
rosa, ali sigurno nisi polovna.«

~ 18 ~
2.

Meduza na slobodi

~ 19 ~
 Utorak, 28. siječnja

kg – 58, cigareta popušenih pred Markom – O (jako dobro), cigareta popušenih potajno – 7,
nepopušenih cigareta – 47* (jako dobro)
* Odnosno gotovo popušenih. Sjetila sam se da sam prestala pa onda nisam popušila tih
47. Brojka ne označava broj nepopušenih cigareta u cijelom svijetu (bio bi to smiješan,
pretjeran broj).

8.00. Doma. Mark se otišao presvudi prije posla u svoj stan pa si mogu popušiti jednu,
razviti unutarnju snagu i pobjednički mentalitet spreman za sastanak na kojem du dobiti
otkaz. Nastojim stvoriti osjedaj mira i ravnoteže i... Ah! Zvono.

8.30. Magdin zidar Gary. Sranje, sranje, jebeno sranje. Zaboravila sam da dolazi.
»Ah! Super! Dobar dan! Možete li se vratiti za deset minuta? Baš nešto radim i ne mogu
prekinuti«, cvrkutala sam i požurila se, puzajudi u spavadici. A što ja to nisam mogla
prekinuti? Ševu? Pripremanje suflea? Izradu vaze na lončarskom kolu koju nikako nisam
smjela ispustiti iz ruku da mi se ne bi osušila nedovršena?
Još sam imala mokru kosu kad je opet pozvonio, ali sam bar bila obučena. Osjetila sam
provalu buržoaske krivnje dok se Gary kesio dekadenciji onih koji se besposleno razvlače u
krevetu dok je cijeli jedan svijet pravih radnika ved odavno na nogama i ved im je praktično
vrijeme objeda.
»Jeste li možda za čaj ili kavu?« pitala sam dražesno.
»Mhm. Čaj. Četiri žličice šedera, ali ne miješajte.«
Pogledala sam ga pokušavajudi otkriti je li to šala ili nešto kao pušenje bez uvlačenja.
»Odmah«, rekla sam. »Odmah.« I počela kuhati čaj, na što je Gary sjeo za kuhinjski stol i
zapalio pljugu. Ali, na žalost, kad sam počela točiti čaj, primijetila sam da nemam ni mlijeka
ni šedera.
Pogledao me ne vjerujudi, prelazedi pogledom preko zbirke praznih boca od vina.
»Nemate mlijeka i šedera?«
»Mlijeka mi je, ovaj, baš nestalo, a zapravo od mojih znanaca nitko ne pije čaj sa
šederom... iako je, naravno, sjajno... ovaj... stavljati šeder u čaj«, gubila sam se. »Skočit du u
dudan.«
Mislila sam da de, dok se ja ne vratim, ved izvaditi alat iz kombija, ali on je još tamo
sjedio. Počeo mi je pričati dugu i kompliciranu priču o pecanju šarana na umjetnom jezeru
u blizini Hendona. Bilo je to kao poslovni objed na kojem svi beskrajno dugo pričaju o
nečem drugom, sve dok im ne postane previše neugodno uništavati privid običnog
druženja pa nikad ni ne dotaknu glavnu temu.
Na kraju sam u naizgled nerazumljivu ribičku zgodu upala s rečenicom: »Dobro! Da vam
pokažem što želim da napravite?« Odmah mi je bilo jasno da sam napravila golem, bolan
gaf pokazujudi da me Gary ne zanima kao osoba, nego samo kao radnik pa sam se opet

~ 20 ~
morala vratiti ribičkoj zgodi i popraviti stvar.

9.15. Ured. Jurila sam na posao, histerična jer pet minuta kasnim, a prokletog Richarda
Fincha ni izbliza. Iako je to zapravo dobro jer imam vremena do kraja isplanirati obranu.
Čudno: ured je potpuno prazan! Znači, očito je da svaki dan, dok ja paničarim jer kasnim i
mislim da su svi ved tu i čitaju papire, zapravo svi kasne makar nitko ne kasni više od mene.
Dobro, napisat du glavne točke sastanka. Moram sve imati jasno u glavi, kaže Mark.
»Richard, kompromitirajudi svoj novinarski integritet...«
»Richard, kao što znaš, ja svoje zanimanje TV novinara uzimam vrlo, ozbiljno...«
»Ma jebi se, svinjo debela...«
Ne, ne. Kako je Mark rekao, misli na ono što želiš i što on želi i razmišljaj u pobjedničkom
duhu kako preporučuju u Sedam navika vrlo uspješnih ljudi. Aaaaah!

11.15. Richard Finch pojavio se u zgužvanu Gallianovu odijelu boje maline s akvamarin
modrom podstavom, galopirajudi natraške u ured kao da je na konju.
»Bridget! Dobro. Totalni si promašaj, ali si se izvukla. Oni gore su oduševljeni.
Oduševljeni. Oduševljeni. Imamo prijedlog. Zamisli zečicu, zamisli gladijatora, zamisli
agitiranje za parlamentarne izbore. Zamisli Chris Serle i Jerryja Springera 2, Anneku Rice 3,
Zoe Ball i Mikea Smitha iz Kasnog, kasnog doručka.
»Molim?« pitala sam ogorčeno.
Ispalo je da su smislili neku ponižavajudu shemu po kojoj bih svaki tjedan morala
isprobati drugo zanimanje i onda sve sjebati na kraju. Rekla sam mu, naravno, da sam
ozbiljna profesionalna novinarka i da nedu ni pomišljati da bih se mogla tako prostituirati, a
on je odglumio da se duri i rekao da de razmisliti koliko vrijedim za program, ako uopde
vrijedim.

20.00. Dan na poslu bio je totalno glup. Richard Finch pokušao mi je zapovjediti da se
pojavim u programu u kratkim, kratkim hlačicama uz povedanu Fergienu sliku u dresu.
Pokušala sam se jako pobjednički ponijeti prema svemu, govoredi kako sam počašdena, ali
da su mogli nadi pravi model, kad je ušao bog seksa Matt iz grafičke s povedanom slikom u
ruci i pitao: »Hodete li da montiramo animirane krugove oko celulita?«
»Da, da, ako isto možete ponoviti i s Fergie«, rekao je Richard Finch.
Sad je bilo dosta. Sad mi je bilo svega dosta. Rekla sam Richardu da u mom ugovoru ne
stoji da me mogu ponižavati na ekranu i da nedu to ni slučajno napraviti.
Vratila sam se doma kasno i umorna, zatekla ondje zidara Garyja i smrad izgorjela toasta
koji se raširio cijelim stanom koji je bio zatrpan gomilom posuđa i primjercima Angler’s
Maila i Coarse Fishermana.
»Kako vam se čini?« pitao je Gary, ponosno kimajudi prema svojih ruku djelu.
2
Chris Serle, Jerry Springer – voditelji TV emisija
3
Anneka Rice (1958.) – popularna voditeljica emisije »Lov na blago« britanske televizije u kojoj je morala mnogo trčati
i letjeti helikopterom kako bi pronašla skriveno blago.

~ 21 ~
 »Krasne su! Krasne!« pretjerivala sam, osjedajudi kako mi usta poprimaju smiješan,
stisnut oblik. »Samo jedna sitnica. Možete li ih napraviti tako da sve konzole budu u istoj
ravnini?«
Police su bile postavljene po nekoj suludoj asimetričnoj shemi, s konzolama na sve
strane i na svim mogudim visinama.
»Da, znate, problem je u kabelima za struju, ako tu počnem bušiti, napravit du kratki
spoj u cijelom stanu«, počeo je Gary kad je zazvonio telefon.
»Molim?«
»Bok, je li to zapovijed za početak ljubavnog rata?« Mark s mobitela.
»Jedino ih mogu skinuti i staviti tiple i onda sve to spajati«, mljeo je Gary.
»Netko je kod tebe?« zaškripao je Markov glas kroz prometnu buku.
»Ne, samo...«, htjela sam redi zidar, ali nisam htjela uvrijediti Garyja pa sam umjesto
toga rekla: »Gary – Magdin prijatelj.«
»Što radi kod tebe?«
»Naravno, trebat de vam novi materijal«, nastavio je Gary.
»Čuj, u autu sam. Ide ti se danas na večeru sa mnom i Gilesom?«
»Rekla sa ti da du se nadi s curama.«
»O, Bože. Pretpostavljam da dete me komadati, secirati i analizirati do detalja...«
»Ne, nedemo...«
»Čekaj. Prolazim ispod Westwaya.« Škrip, škrip, škrip. »Sreo sam tvoju prijateljicu
Rebeccu neki dan. Izgledala je jako lijepo.«
»Nisam znala da poznaš Rebeccu«, rekla sam, ubrzano dišudi.
Rebecca mi baš i nije prijateljica, jedino što se uvijek pojavljuje u 192 sa mnom i Jude i
Shaz. S Rebeccom je problem to što je meduza. Razgovaraš s njom i sve izgleda lijepo i
prijateljski, a onda odjednom osjetiš da te nešto ošinulo, a ne znaš ni što je ni odakle dolazi.
Razgovarate, recimo, o trapericama, a ona veli: »Da, pa ako ti se celulit nakuplja u obliku
jahačkih hlača, onda najbolje izgledaš u nekom stvarno dobrom kroju, kao recimo Dolce &
Gabanna«. (Ona ima bedra mlade žirafe.) I onda jedostavno prijeđe na kaki hlače DKNY kao
da se ništa nije dogodilo.
»Bridge, još si tu?«
»Gdje... gdje si sreo Rebeccu?« pitala sam prigušeno povišenim tonom.
»Bila je sinod u Barky Thompsonu na cugi pa mi se javila.«
»Sinod?«
»Da, navratio sam poslije posla jer si ti kasnila.«
»O čemu ste razgovarali?« pitala sam, svjesna Garyjeva cerekanja, s pljugom koja mu je
visila iz usta.
»Oh. Znaš, pitala me o poslu i rekla nekoliko lijepih stvari o tebi«, rekao je Mark mirno.
»Što je rekla?« siktala sam.
»Rekla je da si slobodnog duha...« Linija se na trenutak prekinula.
Slobodnog duha? Slobodan duh iz Rebeccinih usta znači isto što i: »Bridget spava s kim
stigne i uzima halucinogene droge.«

~ 22 ~
 »Pretpostavljam da to mogu namjestiti i objesiti ih«, Gary je opet počeo, kao da
telefonskog razgovora uopde nema.
»Dobro. Nedu ti više smetati, ako je netko kod tebe«, rekao je Mark. »Dobro se provedi.
Da te nazovem poslije?«
»Da, da, čujemo se poslije.«
Spustila sam slušalicu, dok su mi misli jurile kroz glavu.
»Upucava se drugoj, jelda?« rekao je Gary u čudnom, potpuno suvišnom trenutku
lucidnosti.
Bijesno sam ga pogledala. »I što sad s tim policama...?«
»Pa, ako ih hodete sve u istom redu, moram vam premjestiti vodove, a to znači skidanje
žbuke. A da ste mi bar prije rekli da hodete da budu simetrične. Mislim da to mogu i sad
napraviti.« Pogledom je kružio po kuhinji. »Imate nešto za jelo?«
»Dobre su, baš su krasne takve kakve jesu«, blebetala sam.
»Ako biste mi skuhali tijesto...«
Maloprije sam Garyju platila 120 funta u gotovini za sulude police samo da ga izbacim iz
kude. Bože, kasnim. Jebi ga, opet telefon.

21.05. Tata – čudno, jer obično telefonsku komunikaciju prepušta mami.

»Samo sam te nazvao da vidim kako si.« Zvučao je jako čudno.
»Ja sam dobro«, rekla sam zabrinuto. »A ti, kako si?«
»Jako dobro, jako dobro. Imam puno posla u vrtu, znaš, jako sam zaposlen, ali znaš i
sama da se u zimi nema baš što puno tražiti... A kako si ti?«
»Dobro«, rekla sam. »A s tobom je sve u redu?«
»O da, da, savršeno. Mhm, a posao? Kako posao?«
»Na poslu je dobro. A kako si ti?«
»Ja? O, dobro. Naravno, uskoro de se plop, plop, plop, probiti visibabe. A ti si dobro, je
li?
»Jesam, dobro sam. A kako si ti?«
I poslije još nekoliko minuta nerazumljivih konverzacijskih vratolomija sinulo mi je:
»Kako je mama?«
»Ah. Ona... ona...«
Duga, bolna stanka.
»Ide u Keniju, s Unom.«
Najgore je od svega bilo što je cijela priča s Julijem, portugalskim touroperatorom,
počela kad je zadnji put bila na dopustu s Unom.
»I ti ideš?«
»Ne, ne idem«, razbjesnio se tata. »Ne želim sjediti i čekati da dobijem rak kože u nekoj
groznoj enklavi, pijuckati pinacoladu i gledati plemenske plesačice u toplessu kako se
prodaju lascivnim bešdutnicima ispred stola na kojem de sutra ujutro biti poslužen
doručak.«
»Je li te pozvala?«

~ 23 ~
 »Pa, ovaj, nije, znaš. Tvoja mama tvrdi da ona ima svoja prava, da je naš novac njezin
novac i da joj se mora dopustiti da slobodno istražuje svijet i sebe kad god joj puhne.«
»Dobro, valjda može dok god istražuje samo to«, rekla sam. »Ona te voli, tata. Vidio si«,
gotovo sam rekla »zadnji put« ali sam to promijenila: »za Božid. Njoj samo treba malo
uzbuđenja.«
»Ma znam, ali tu je još nešto, Bridget. Nešto strašno. Možeš pričekati?«
Bacila sam pogled na sat. Ved sam morala biti u 192, a još nisam stigla redi Jude i Shaz da
dolazi i Magda. U vedini slučajeva to je jako osjetljivo: pokušati zbližiti prijatelje s različitih
strana bračne brane, ali Magda je tek rodila. A ja sam se bojala da to nede biti dobro za
Judino raspoloženje.
»Oprosti: samo sam zatvorio vrata.« Tata se vratio. »Gle«, nastavio je urotnički.
»Slučajno sam danas čuo mamu dok je razgovarala na telefonu. Mislim da je razgovarala s
nekim iz hotela u Keniji. I rekla je, rekla je...«
»Dobro je, dobro je. Što je rekla?«
»Rekla je: 'Želimo zasebne i da su vedi od metar i pol. Dolazimo uživati'.«
Isuse Bože.
»I ja bih sad...« – jadni tata, gotovo je jecao – »pa zar da mirno dopustim vlastitoj ženi
da si naruči žigola za doček?«
Na trenutak sam se izgubila. Davati savjete vlastitom ocu o navodnoj narudžbi žigola
vlastite majke nije tema kojom bi se bavila bilo koja od mojih knjiga.
Na kraju sam pokušala pomodi tati da učvrsti svoje samopoštovanje i predložila
razdoblje mirnog odmaka prije rasprave s mamom sutra ujutro: i postalo mi je jasno da taj
savjet ja ni slučajno ne bih mogla slijediti.
Sad sam ved previše kasnila. Objasnila sam tati da je Jude u maloj krizi.
»Idi samo, idi samo! Kad budeš imala vremena. Bez brige!« rekao je pretjerano veselo.
»Idem ja u vrt dok još nije pala kiša.« Glas mu je zvučao čudno i promuklo.
»Tata«, rekla sam, »sad je 9 sati na večer. I usred zime smo.«
»Ah, dobro«, rekao je. »Sjajno. Idem onda popiti jedan viski.«
Nadam se da de biti O. K.

Srijeda, 29. siječnja

kg – 59,5 (fuj! ali možda je to zbog vinske bačve u meni), cigareta – 1 (jako dobro), posao –
1, stan – 1, dečko – 1 (nastavljam dobar posao).

5.00. Nikad, nikad više nedu piti dok god sam živa.

5.15. Večer mi se uznemirujude i zbrkano vrada u misli.

Ispustivši dušu po kiši, stigla sam u 192 prije Magde, hvala Bogu, a Jude se ved nacvrcala,
što je omogudilo efekt lavine i izvuklo tešku sudbinu iz sitnih događaja, na što posebno

~ 24 ~
upozorava autor priručnika Ne mari za male stvari.
»Nikad nedu imati djece«, rekla je monotonim glasom, zuredi pred sebe. »Ja sam
polovna ženska. Dečki vele da su žene iznad tridesete samo hodajudi pulsirajudi jajnici.«
»O, Bože dragi!« frktala je Shaz, pružajudi ruku prema chardonnayu. »Nisi pročitala
Povratni udarac? On je obično nemoralno kljuse koje neprekidno mlati žene,
srednjoengleska propaganda da žene moraju biti robinje. Nadam se da de prerano
odelaviti.«
»Ali kolika je vjerojatnost da du sad nekoga upoznati i imati dovoljno vremena da s njim
ostvarim vezu i uvjerim ga kako želi djecu? Oni ih nikad ne žele prije nego što ih dobiju.«
Da bar Jude ne govori o biološkom satu u javnosti. Ljudi se očito o takvim stvarima brinu
nasamo i pokušavaju se pretvarati da se cijela ova nedostojanstvena situacija ne događa.
Govoriti o tome u 192 kod čovjeka samo može izazvati paniku i prisiliti ga da se osjeda kao
hodajudi kliše.
Na sredu, Shazzer je počela tiradu. »Previše žena uludo troši mladi život na rađanje djece
u dvadesetim, tridesetim i ranim četrdesetim kad bi se morale usredotočiti na karijeru«,
gunđala je. »Gle onu ženu u Brazilu, rodila je u šezdesetoj.«
»Hura!« rekla sam. »Nitko nikad ne želi djecu odmah, ali ih svi želimo tamo negdje za
dvije-tri godine!«
»Teško«, rekla je Jude mračno. »Magda je rekla da se Jeremy, čak i kad su ved bili u
braku, kad god bi ona spomenula djecu, počeo čudno ponašati i govoriti joj da postaje
preozbiljna.«
»Molim, čak i kad su ved bili u braku?« pitala je Shaz.
»Da«, rekla je Jude, uzela torbicu i bijesna odjurila na zahod.
»Imam sjajnu ideju za Judin rođendan«, rekla je Shaz. »Mogle bismo joj dati smrznuti
jedno jajašce.«
»Šššš«, smijuljila sam se. »Misliš da takvo iznenađenje ne bi bilo malo neizvedivo?«
Baš u tom trenutku ušla je Magda, u nezgodnom trenutku jer a) još nisam stigla
upozoriti cure i b) šokirala sam se jer sam Magdu vidjela samo jednom poslije rođenja
tredeg djeteta dok joj trbuh još nije splasnuo. Imala je na sebi zlatnu bluzu i baršunastu
vrpcu za kosu, što je potpuno odudaralo od urbane sportsko-maskirne odjede, a to se
nipošto nije moglo zanemariti.
Baš sam točila Magdi čašu chardonnaya kad se vratila Jude, pogledala najprije Magdin
trbuh pa onda zlobno mene. »Bok, Magda«, rekla je mrzovoljno. »Kad ti je termin?«
»Rodila sam prije pet tjedana«, rekla je Magda dok joj se brada tresla.
Znala sam da nije dobro miješati različite vrste prijatelja, znala sam.
»Tako debelo izgledam?« šapnula mi je Magda, kao da su Jude i Shaz neprijatelji.
»Ne, izgledaš sjajno«, rekla sam. »Blistaš.«
»Da?« pitala je Magda vedrije. »Treba ti vremena, znaš... da splasneš. A znaš, imala sam
i mastitis...«
Jude i Shaz su se povukle. Zašto samozadovoljne udane cure to rade, zašto? Povremeno
pričaju zgode o paranju, vezenju, izljevima krvi, otrovima, vodenjacima i bogzna o čemu

~ 25 ~
sve ne, kao da sudjeluju u laganom i ugodnom razgovoru u društvu.
»Uostalom«, nastavljala je Magda, gutajudi chardonney i veselo gledajudi prema
prijateljicama poput osobe koja je puštena iz zatvora: »Woney kaže da moraš staviti dva
lista zelja u grudnjak – mora biti savoy – i poslije otprilike pet sati izvuče ti infekciju.
Naravno, sve je malo prljavo od znoja, mlijeka i gnoja. A Jeremyju je pomalo smetalo što
idem u krevet krvaredi DOLJE i s grudnjakom punim vlažnog lišda, ali se sad osjedam mnogo
bolje! Potrošila sam gotovo cijelu glavicu!«
Zapanjeno smo šutjele. Zabrinuto sam pogledala lica oko stola i učinilo mi se da se Jude
iznenada razveselila, povlačedi top bez naramenica Donne Karan koji je otkrio zamaman
pogled na naušnicu u pupku i savršeno izbildan ravan trbuh, dok je Sharon popravljala
Wonderbra.
»Ali dosta sad o meni. Kako si ti?« pitala je Magda kao da je čitala jedan od onih
priručnika koje reklamiraju u novinama, s crtežom čudnoga muškarca u pedesetim i
naslovom Jeste li svladali umjetnost dobre konverzacije? »Kako je Mark?«
»On je sjajno«, rekla sam veselo. »Uz njega se osjedam tako...« Jude i Shazzer su
razmjenjivale poglede. Postalo mi je jasno da možda zvučim malo previše samodopadno.
»Samo...«, krenula sam drugim smjerom. »Što?« pitala je Jude, naginjudi se naprijed.
»Vjerojatno to nije ništa. Ali nazvao me večeras i rekao da je sreo Rebeccu.«
»ŠTOOOO?« eksplodirala je Shazzer. »Kako se samo usuđuje? Gdje?«
»Sinod na tulumu.«
»A što je on radio na tulumu sinod?« vikala je Jude. »S Rebeccom i bez tebe?«
Hura! Opet je bilo kao nekad. Brižljivo smo pretresle ton cijelog razgovora, osjedaje i
moguda značenja, činjenicu da je Mark sigurno došao k meni ravno s tuluma, a ipak je
tulum i Rebeccu spomenuo tek puna 24 sata poslije. »To je spominjitis«, rekla je Jude.
»Što je to?« pitala je Magda.
»Pa znaš, kad se nečije ime neprestano pojavljuje u razgovoru, i onda kad to nije bitno:
'Rebecca je rekla' ili 'Rebecca ima takav auto'.«
Magda je zašutjela. Točno sam znala zašto. Prošle mi je godine neprestano govorila kako
joj se čini da se nešto događa s Jeremyjem. Pa je na kraju otkrila da se spetljao s curom iz
Cityja. Ponudila sam joj Silk Cut.
»Točno znam što misliš«, rekla je, stavljajudi cigaretu u usta i zahvalno mi kimnuvši. »A
kako to da on stalno dolazi k tebi? Mislila sam da živi u nekoj sjajnoj palači u Holland
Parku.«
»Pa i živi, ali se čini da više voli...«
»Hmmm«, rekla je Jude. »Nisi pročitala Kako nadvladati međuovisnost s muškarcem koji
ne može prihvatiti stalnu vezu!«
»Nisam.«
»Poslije dođi do mene. Pokazat du ti.«
Magda je pogledala Jude kao Piglet koji se nada da de ga Pooh i Tigger pozvati na izlet.
»On se vjerojatno samo pokušava izvudi iz kupovine i pospremanja«, rekla je oštro. »Još
nisam srela muškarca koji potajno ne misli da bi se za njega netko morao brinuti kao što se

~ 26 ~
njegova majka brinula za njegova oca, bez obzira na to koliko se činilo da je evoluirao.«
»Točno«, gunđala je Shazzer, na što je Magda zasjala od ponosa. Na žalost, sve se
iznenada vratilo na činjenicu da Judin Amerikanac nije ponovno nazvao pa je Magda
odmah pokvarila sve što je dosad dobro učinila. »Ma daj, Jude!« rekla je Magda. »Nije mi
jasno kako se možeš boriti s kolapsom rublje na burzi i doživjeti ovacije cijeloga kata, a
onda se dovesti u ovakvu situaciju zbog glupog muškarca.«
»Gle, Mag«, objasnila sam, pokušavajudi izgladiti stvar, »s rubljom je mnogo lakše nego s
muškarcem. Njezino ponašanje određuju jasna i točna pravila.«
»Mislim da bi morala pustiti da prođe nekoliko dana«, rekla je Shaz zamišljeno. »Nemoj
biti opsjednuta, a kad nazove, budi vedra i doista zaposlena i reci da nemaš vremena za
razgovor.«
»Čekaj malo«, bubnula je Magda. »Ako želiš s njim razgovarati, kakve ima koristi čekati
tri dana i onda mu redi da nemaš vremena razgovarati s njim? Zašto ti ne nazoveš njega?«
Jude i Shazzer pogledale su je kao da je ne razumiju, ne vjerujudi u suludi prijedlog
Sretno Udane. Opde je poznato da Anjelica Huston nije nikad, baš nikad, nazvala Jacka
Nicholsona, a taj čovjek ne može podnijeti da ne bude lovac.
Sve je krenulo niz brdo; Magda je govorila širom otvorenih očiju o tome kako de, kad
sretne pravog muškarca, Judi sve biti lako kao »kad lišde pada s drveda«. U pola 11 Magda
je skočila na noge i rekla: »Idem ja sad! Jeremy se vrada u 11!«
»Baš si morala pozvati Magdu?« pitala je Jude istog trenutka kad je Magda više nije
mogla čuti.
»Osjedala se osamljeno«, rekla sam neuvjerljivo.
»Aha, sigurno. Zato što je morala provesti dva sata sama bez Jeremyja«, rekla je Shazzer.
»Ne može imati i jedno i drugo. Ne možeš biti u sretnom braku i jadikovati jer nisi urbani
samac«, rekla je Jude.
»Ozbiljno, kad bi ta cura bila bačena u dvoboj u svijetu suvremenih veza, živu bi je
pojeli«, mrmljala je Shaz.
»UZBUNA, UZBUNA, REBECCA«, tulila je Jude kao sirena za nuklearnu uzbunu. Pratile
smo njezin pogled kroz prozor do mjesta gdje je parkirao urbani jeep Mitsubishi s
Rebeccom koja je držala jednu ruku na upravljaču dok je drugom pridržavala telefon.
Rebecca je spustila duge noge van, kolutajudi očima zbog nekoga tko se usudio prodi kraj
nje dok je telefonirala, a zatim je prešla cestu ne obazirudi se na automobile koji su se
morali zaustaviti uz škripu kočnica, napravila je malu piruetu kao da želi redi: »Odjebite,
ovo je moj privatni prostor«, a zatim je naletjela ravno na skitnicu s kolicima za kupovinu i
potpuno ga ignorirala.
Uletjela je u kafid, zabacila dugu kosu s lica preko glave tako da joj je opet zapljusnula
lice poput lelujavoga sjajnog zastora. »O. K., žurim se. Pusa! Book!« govorila je u mobitel.
»Bok, bok«, rekla je, poljubivši nas sve, sjedajudi i pokazujudi konobaru da joj donese čašu.
»Kako je? Kako ti je s Markom, Bridge? Sigurno si jako sretna što napokon imaš dečka.«
»Napokon«. Grrr. Prva meduza večeras. »Sigurno si na sedmom nebu«, gukala je. »Vodi
te na večeru Društva pravnika u petak?«

~ 27 ~
 Mark nije spomenuo nikakvu večeru Društva pravnika.
»Joj, oprosti, zabrljala sam?« pitala je Rebecca. »Sigurno je zaboravio. Ili možda misli da
to ne bi bilo fer prema tebi. Ali ja mislim da deš se ti dobro snadi. Vjerojatno de misliti da si
dražesna.«
Kao što je Shazzer poslije rekla, to je više bio portugalski ratni brod nego meduza. Ribari
su ga opkolili čamcima pokušavajudi ga izvudi natrag na obalu.
Rebecca je odskakutala nekim drugim poslom pa smo nas tri na kraju oteturale do
Judina stana.
»Muškarac koji se ne može vezati nede te pozivati na svoje područje«, čitala je Jude dok
je Shaz petljala oko videa Ponos i predrasude pokušavajudi pronadi dio u kojem Colin Firth
skače u jezero.
»Voli dodi u tvoju kulu poput viteza lutalice bez obveza. A onda se vrada u svoj dvorac.
Može telefonirati kome god hode, a ti to nedeš znati. Može zadržati svoj stan – i sebe – za
sebe. «
»I više nego točno«, mrmljala je Shaz. »Evo, dođite, sad de skočiti.«
Svi smo zašutjeli gledajudi Colina Firtha kako izranja iz jezera, u prozirnoj bijeloj košulji,
dok se s njega cijedi voda. Mmm. Mmmmm.
»Ipak«, rekla sam branedi se, »Mark nije 'Muškarac koji se ne može vezati' – on je ved
bio oženjen«
»A onda možda misli da si 'Cura za malo više od jedne nodi'«, štucala je Jude.
»Svinja!« mumljala je Shazzer. »Prljave svinje. Ma gle ti to!«
Na kraju sam doteturala doma, pojurila puna očekivanja prema telefonskoj sekretarici i
obeshrabreno stala. Nije bilo crvenog svjetla. Mark nije zvao. O, Bože, ved je 6. Moram
malo odspavati.

8.30. Zašto me nije nazvao? Zašto? Hm. Sigurna sam u sebe, puna razumijevanja,
odgovorna potpuna žena. Svjesna sam sebe zahvaljujudi samoj sebi, a ne... Čekaj malo.
Možda mi je telefon pokvaren.

8.32. Znak za slobodnu liniju zvuči normalno, ali du ipak provjeriti s mobitela. Ako ne radi,
onda znači da je sve dobro.

8.35. Hm. Telefon radi. Mislim da je sigurno rekao da de nazvati... Super, zvoni telefon!
»Jutro, zlato. Nisam te probudio, jelda.«
Tata. Odjednom sam osjetila grižnju savjesti jer sam bila grozna, sebična kdi koju je više
zanimala njezina vlastita četverotjedna veza nego prijetnja koju su za tridesetogodišnji brak
njezinih roditelja predstavljala dvojica odvojenih kenijskih žigola vedih od metar i pol.
»Što se dogodilo?«
»Ništa«, tata se smijao. »Spomenuli smo telefonski razgovor i – gle sad – evo je.«
»Ma daj, molim te!« rekla je mama i zgrabila telefon. »Ne znam odakle tati takve šašave
ideje. Razgovarali smo o krevetima!«

~ 28 ~
 Smijala sam se samoj sebi. Tata i ja očito imamo pokvarenu maštu.
»Svejedno«, nastavila je, »ne odustajemo. Kredemo osmog veljače! U Keniju! Zamisli!
Jedina je crna mrlja...«
»Mama!« eksplodirala sam.
»Molim, zlato?«
»Ne možeš redi 'crna mrlja'. Zvuči rasistički.«
»Pa nedemo nikoga stavljati u varekinu, bleso! Tata i ja imamo jako dobru veš-mašinu.«
»Ako dopustimo da takvi izrazi ostanu u rječniku, potpirujemo mržnju i...«
»Ma daj! Ti stvarno nekad ne vidiš šumu od drveda. A jesam li ti rekla da je Julie
Enderbury opet trudna.«
»Čuj, stvarno moram idi...«
Zašto majke, kad im na telefonu kažeš da moraš idi, odmah pomisle na sto pedeset
totalno nebitnih stvari koje ti baš sad moraju redi?
»Da. To joj je trede«, rekla je kao da je optužuje. »Da, i još sam ti htjela redi da smo Una i
ja odlučile jedriti na mreži.«
»Mama, veli se surfati na netu, ali...«
»Jedriti, surfati, plutati... svejedno mi je, zlato! Merle i Percival bave se time. Znaš, on je
bio šef odjela za opekotine u northamptonskoj ambulanti. A drugo, hodete li ti i Mark dodi
za Uskrs?«
»Mama, moram idi, kasnim na posao!« rekla sam. Napokon sam je se, poslije još deset
minuta gluposti, uspjela riješiti i sa zahvalnošdu uroniti u jastuk. Iako se osjedam pomalo
jadno što je mama priključena na Internet, a ja nisam. Bila sam, ali mi je tvrtka koja se zove
GBH pogreškom poslala 677 identičnih poruka i od tada ništa više ne razumijem.

Četvrtak, 30. siječnja

kg – 59,5 (alarm: čipkaste gadice su na meni počele ostavljati trag), isprobala 17 zgodnih
seksi gada, kupila 1 divovske i zastrašujude gade za inkotinenciju, dečko – 1 (ali to ovisi o
tome hodu li uspjeti od njega sakriti novo zastrašujude rublje)

9.00. Coins Café. Na kavi. Hura! Sve je super! Maloprije je zvao. Navodno me zvao sinod,
ali nije ostavio poruku jer me htio opet nazvati, ali je zaspao. Malo sumnjivo, ali me pozvao
na onaj pravnički domjenak sutra. A i Giles iz njegovog ureda rekao je kako sam bila
ljubazna na telefonu.

9.05. To s pravnicima malo me zastrašuje. Obvezna je večernja odjeda. Pitala sam Marka
što se od mene očekuje, a on je rekao: »Ništa. Bez brige. Samo demo sjediti za stolom i
večerati s ljudima s kojima radim. Oni su moji prijatelji. I svidjet deš im se.«

9.11. »Svidjet deš im se.« Eto vidiš, to je ved prešutno priznanje da sam na provjeri. Zato

~ 29 ~
moram ostaviti dobar dojam.

9.15. Dobro, razmišljat du pozitivno. Bit du divna: elegantna, živahna, prekrasno odjevena.
Ma da. Nemam dugu haljinu. Možda de mi je posuditi Jude ili Magda.
Evo:

Odbrojavanje do večere Društva pravnika

Dan br. 1 (danas)

Planirani unos hrane:
1. zajutrak: vodni frape od naranče, banane, kruške, dinje ili drugog sezonskog voda
(N. B. rani zajutrak: cappuccino i čokoladni croissant ved konzumirani)
2. užina: vode, ali ne neposredno prije objeda jer se enzimi probavljaju poslije jednoga
sata
3. objed: salata s proteinima
4. užina: celer ili brokula. Poslije posla idem na fitness
5. poslije fitnessa: celer
6. večera: piletina na žaru i povrde kuhano na pari.

18.00. Izlazim iz ureda. Idem s Magdom u kasnu večernju kupovinu donjeg rublja radi
kratkoročnog rješavanja problema linije. Magda de mi posuditi nakit i vrlo elegantnu dugu,
tamno plavu haljinu za koju, kaže, treba mala 'pomod', a sve filmske zvijezde, navodno, na
premijerama nose donje rublje za popravljanje figure. To znači da ne moram na fitness
nego da je čvrsto rublje kratkoročno djelotvornije od odlaska u teretanu.
Osim toga, opdenito sam odlučila da nedu odlaziti u teretanu kad mi se prohtije, nego du
sutra započeti cijeli potpuno nov program koji počinje s prilagodbom fitnessa. Očito ne
mogu očekivati da de mi se tijelo znatno promijeniti do večere, što je zapravo smisao
kupovine donjeg rublja, ali du se bar okrijepiti. O, telefon.

18.15. Bila je Shazzer. Brzo sam joj ispričala program dočeka pravničkog domjenka
(uključujudi i potpun debakl za objed kad sam pojela pizzu), ali kad sam joj rekla za
prilagodbu fitnessa, učinilo mi se da je pljunula u telefon.
»Nemoj to napraviti«, upozorila je s grobnim šaptom.
Ispada da je Shaz ved pretrpjela sličnu prilagodbu: golema gladijatorica divlje crvene
kose po imenu Carborundum postavila ju je pred zrcalo usred teretane i riknula: »Salo sa
stražnjice spustilo ti se i pogurnulo salo s bedara u stranu tako da su ti se stvorile 'jahačke
hlače'.«
Mrzim pomisao na gladijatoricu. Uvijek sam se bojala da de gladijatorski program izmadi
nadzoru, da de se gladijatori pretvoriti u mesoždere, a producenti početi bacati kršdane
Carborundum i njezinu soju. Shaz kaže da svakako moram otkazati, ali ja tvrdim da se salo,
kako napominje Carborundum, može premještati pa je očito mogude modelirati i stisnuti

~ 30 ~
postojedu mast u ljepši oblik – ili čak razne oblike, ved prema prigodi. Pitam se da li bih, da
mogu slobodno preslagivati salo po svom izboru, i dalje željela smanjiti njegovu količinu?
Mislim da bih imala goleme grudi, široke bokove i tanašan struk. I bi li tako preostalo
mnogo sala kojega bih se morala riješiti? A kamo s viškom? Bi li bilo loše imati debela
stopala ili uši, ako bi ostatak tijela bio savršen?
»Debele usnice bile bi dobre«, rekla je Shazzer, »ali ne...«, snizila je glas u šapat pun
gađenja »debele usne.«
Uh. Shazzer je nekad baš odvratna. Dobro. Moram idi. Dogovorila sam se s Magdom u
Marks & Sparksu u pola 7.

21.00. Doma. Kupovinu možda najbolje opisuje riječ – poučan. Magda mi je uporno
domahivala groznim golemim zastrašujudim gadama. »Dođi, Bridget: Novi korzet! Sjeti se
sedamdesetih, sjeti se onoga: vječno tvoja, sjeti se haltera«, rekla je držedi nekakvu odjedu
serijskog ubojice na biciklu, od crne likre s kratkim hlačicama i čvrstim grudnjakom s
fišbajnima.
»Ja to nedu obudi«, prosiktala sam. »Vrati to.«
»Zašto?«
»A što ako to netko, znaš, napipa?«
»Molim te, Bridget. Donje rublje ima svoju funkciju. Ako nosiš mekanu haljinicu ili hlače
– na poslu, recimo – sigurno hodeš imati vitku liniju. Na poslu te valjda nitko nede pipati.«
»Pa mogao bi«, rekla sam branedi se i razmišljajudi o onome što se događalo u liftu na
poslu kad sam »izlazila« – ako se tako može opisati nodna mora i fobija od stalne veze – s
Danielom Cleaverom.
»A ovaj?« pitala sam puna nade, držedi krasan komplet napravljen od istoga materijala
od kojega se rade tanke crne čarape, samo u obliku grudnjaka i gadica.
»Ne! Ne! Totalno osamdesete. Ovo ti treba«, rekla je mašudi nečim što je izgledalo kao
križanac mamine dolčevite i dugih gada.
»A što ako mi netko gurne ruku pod suknju?«
»Bridget, ne mogu vjerovati«, rekla je glasno. »I ti svako jutro ustaješ razmišljajudi o
tome kako bi ti neki muškarac toga dana mogao slučajno gurnuti ruku pod suknju? Ti ne
možeš kontrolirati svoju seksualnu sudbinu?«
»Jasno da mogu«, rekla sam prkosno, kredudi s gomilom krutih gada prema garderobi.
Na kraju sam se pokušala ugurati u nešto poput crne gumene futrole, koja je sezala sve do
ispod mojih grudi i ostala nabrana na oba kraja poput neobuzdanog kondoma. »Što ako me
Mark vidi u tome ili napipa?«
»Pa nedete se šlatati u klubu. Idete na formalnu večeru na kojoj de htjeti impresionirati
kolege. Bit de koncentriran na to – i nede te pokušati pipkati.«
Nisam sigurna da se Mark ikad koncentrira na ostavljanje dojma na bilo koga, jer je jako
samouvjeren. Ali Magda ima pravo kad je riječ o rublju. S vremenom čovjek mora izidi iz
uskih okvira poimanja donjeg rublja.
Dobro, moram ustati rano. Imam termin u teretani u 8 ujutro. Zapravo mislim da cijelim

~ 31 ~
bidem doživljavam seizmičku promjenu.

Petak, 31. siječnja: Dan D

kg – 59, cuga – 6 (2)*, cigareta – 12 (0), kalorije – 4.284 (1.500), laži fitness-statističaru –
14.
* Podaci u zagradi označavaju podatke dane fitness-statističaru.

9.30. Tipično je za novu nepristojnu kulturu fitness-klubova da se osobni treneri smiju

ponašati poput liječnika bez položene Hipokratove zakletve.
»Koliko alkoholnih pida popijete u jednom tjednu?« pitao je »Buntovnik«, Bradu Pittu
sličan balavi fitness-statističar, čim sam sjela pokušavajudi zadržati trbuh u grudnjaku i
gadicama.
»Četrnaest do dvadeset jednog«, očito sam lagala na što se on usudio trgnuti.
»Pušite?«
»Prestala sam«, prela sam.
Na to je Buntovnik zajedljivo pogledao u moju torbu u kojoj je, no dobro, bila kutija Silk
Cut Ultra, pa što onda?
»Kad ste prestali?« pitao je ukočeno, utipkavajudi u kompjutor nešto što de očito otidi
ravno u središnjicu Konzervativne stranke i osigurati da me sljededi put kad dobijem kaznu
za krivo parkiranje pošalju ravno na dobrovoljni rad.
»Danas«, rekla sam odlučno.
Na kraju sam stajala dok mi je Buntovnik mjerio salo štipkajudi me.
»Sad du napraviti ove znakove kako bih mogao vidjeti što mjerim«, rekao je zapovjednim
tonom, bilježedi flomasterom po meni kružide i križide. »Otidi de kad ih istrljate
alkoholom.«
Onda sam morala idi u dvoranu i vježbati uza sve neobjašnjene Buntovnikove poglede i
dodire – stajali smo, recimo, sučelice držedi jedno drugome ruke na ramenima dok je
Buntovnik radio čučnjeve, snažno udarajudi stražnjicom po strunjači, a ja na čudan način
pokušavala tek malo saviti koljena. Kad je sve bilo gotovo, osjedala sam se kao da sam
imala dugačak i vrlo intiman odnos s Buntovnikom i skoro smo svršili. Onda sam se obukla i
istuširala pa nisam znala što bih – činilo mi se da se moram vratiti i pitati ga kad dolazi na
večeru. Ali ja, naravno, idem na večeru s Markom Darcyjem.
Jako sam uzbuđena zbog večere. Vježbala sam u haljini koja stvarno izgleda sjajno,
glatkih, blagih linija – i sve to zahvaljujudi jezivim gadama koje on uopde ne mora otkriti. A
nema ni razloga zašto ne bih bila dobra pratnja. Ja sam svjetska žena s karijerom i sl.

Ponod. Kad sam napokon stigla u Guildhall, Mark je šetkao gore-dolje u smokingu i dugom
kaputu. Fuf. Divno je kad ideš van s nekim tko ti odjednom počne izgledati kao strašno
privlačan stranac pa poželiš samo odjuriti doma i ševiti se do besvjesti kao da ste se tek
upoznali. (Ne, naravno, to nije normalno za ljude koji su se tek upoznali.) Kad me vidio,

~ 32 ~
izgledao je stvarno šokiran, smijao se, a onda se uozbiljio i pokazao prema vratima ljubazno
i kao dobro odgojen muškarac.
»Oprosti što kasnim«, rekla sam bez daha.
»Ne kasniš«, rekao je, »lagao sam ti kad je početak.« Opet me čudno pogledao.
»Što je?« pitala sam.
»Ništa, ništa«, rekao je premirno i prepristojno, kao da sam luđakinja koja stoji na autu
sa sjekirom u jednoj ruci i glavom njegove žene u drugoj. Ugurao me kroz vrata dok nam ih
je livrirani sluga držao.
Ulazni prostor bio je visok i tamno popločen, a unutra su žamorili mnogi starci u
smokinzima. Vidjela sam ženu u krastavom topu ukrašenom šljokicama kako me čudno
gleda. Mark joj je ljubazno kimnuo i šapnuo mi na uho: »Skoči u garderobu i pogledaj si
lice.«
Odjurila sam na zahod. Na žalost, u taksiju sam u mraku obraze namazala tamno-sivim
Macovim sjenilom što bi se svakom moglo dogoditi jer su kutijice potpuno jednake. Kad
sam se vratila iz toaleta, uredno obrisana i bez kaputa, stala sam kao ukopana. Mark je
razgovarao s Rebeccom.
Na sebi je imala satensku haljinu golih leđa boje kave koja je padala preko svih njezinih
bezmesnih kostiju i ispod koje očito nije bilo korzeta. Osjedala sam se kao tata kad je donio
kolač na festival u Grafton Underwoodu i kad je, nakon ocjenjivanja, na njemu zatekao
cedulju na kojoj je pisalo »Nije dorastao standardima natjecanja«.
»Mislim da je to bilo presmiješno«, govorila je Rebecca smijudi se nježno Marku u lice.
»Oh, Bridget«, rekla je kad sam im se priključila. »Kako si, ljepotice!« Poljubila me, pri
čemu nije mogla izbjedi kiselo lice. »Nervozna?«
»Nervozna?« pitao je Mark. »Zašto bi bila nervozna? Ona je utjelovljenje unutarnje
ravnoteže, zar ne, Bridget?«
Na trenutak sam na Rebeccinu licu pročitala da joj je neugodno, ali se odmah brzo
pribrala i rekla: »Ah, kako je to slatko. Tako sam sretna zbog vas dvoje!« Onda je zbrisala
dobacujudi Marku preko ramena tobože plah pogled.
»Izgleda tako draga«, rekao je Mark. »Uvijek se čini vrlo draga i pametna.«
Uvijek?? Razmišljala sam. Uvijek? Mislila sam da su se sreli samo dvaput. Kliznuo je
rukom opasno blizu mom korzetu pa sam morala odskočiti. Par napuhanaca došao je do
nas i počeo čestitati Maricu za nešto što je napravio s Meksikancima. Ljubazno je
razgovarao minutu-dvije, a onda se vješto izvukao i poveo me u blagovaonicu.
Bilo je jako glamurozno: tamno drvo, okrugli stolovi, svjetlost svijeda i svjetlucanje
kristala. Jedino me mučilo što sam morala odskakivati od Marka kad god bi mi stavio ruku
oko struka.
Za naš stol ved je sjedala vojska sjajnih samouvjerenih pravnika od trideset i nešto koji su
se grohotom smijali i pokušavali jedni druge nadmašiti svojevrsnim neumjesnim
konverzacijskim ispadima što su očito bili vrh golemoga ledenjaka pravničkoga znanja i
znanja u duhu vremena:
»Kako znaš da si ovisan o Internetu?«

~ 33 ~
 »Sine ti da ne znaš spol svojih najboljih triju prijatelja.« Ahaha. Uaahaha. Ha ha.
»Iza svake točke pišeš co. uk.« Uahaha.
»Sve svoje poslovne zadade pišeš u HMTL Protocolu.« Baaaaha haha. Aaaahahaha.
A kad su svi prisutni počeli jesti, žena po imenu Louise Barton-Foster (nevjerojatno
samouvjerena pravnica i žena za koju možeš zamisliti da te može na sve prisiliti) počela je
držati govor o nečemu što je izgledalo kao beskrajno dosadno totalno sranje.
»Ali na neki bismo način«, govorila je oštro zuredi u mene, »mogli tvrditi da je cijeli
Emeuro Proto zapravo glupost.«
Bilo je sve savršeno – mirno sam sjedila, jela i pila – dok Mark nije iznenada rekao:
»Mislim da si apsolutno u pravu, Louise. Budem li opet glasovao za torijevce, želim znati da
moja stajališta netko a) proučava i b) zastupa.«
Prestravljeno sam zurila u njega. Osjedala sam se poput mog prijatelja Simona dok se
igrao s djecom na nekoj zabavi, a onda se pojavio njihov djed – Robert Maxwell. Simon je
pogledao dječicu i ugledao sve same mini Roberte Maxwelle sa stršedim obrvama i
golemim bradama.
Jasno mi je da između tebe i osobe s kojom uđeš u novu vezu može biti razlika, razlika
koje se moraju uskladiti i ublažiti poput oštrih bridova, ali nikad ni u ludilu nisam mislila da
spavam s čovjekom koji je glasao za konzervativce. Odjednom mi se učinilo da uopde ne
poznajem Marka Darcyja i moglo je ispasti da je sve ove tjedne dok je hodao sa mnom
potajice skupljao primjerke keramičkih životinjica iz ograničenih serija, nosio kapice sa
zadnjih stranica nedjeljnih priloga ili se iskradao na rugby utakmicu i kroz zadnji prozor
autobusa bezvoljno promatrao druge vozače.
Razgovor je postajao sve uobraženiji i sve prepotentniji.
»I kako znaš da je 4,5 prema 7?« lajala je Louise na muškarca koji je izgledao poput
princa Andrewa u prugastoj košulji.
»Pa, slušao sam ekonomiju na Cambridgeu.«
»Tko ti je predavao?« ispalila je druga djevojka kao da je to presudno za raspravu.
»Dobro si?« šapnuo je Mark kroz kutak usana.
»Jesam«, promrmljala sam spuštene glave.
»Ti... drhtiš. Ma daj. Što ti je?«
Na kraju sam mu morala redi.
»Glasovao sam za torijevce i što je loše u tome?« pitao je sumnjičavo zuredi u mene.
»Šššššš«, šaptala sam gledajudi nervozno oko stola.
»U čemu je problem?«
»U tome što bih ja«, počela sam, želedi da je Shazzer ovdje, »ovaj, da sam glasovala za
torijevce, bila izopdena iz društva. Bilo bi to kao kad bih se pojavila u Café Rougeu na konju
i s lovačkim psima ili kao kad bih otišla na svečanu večeru na kojoj ti serviraju i tanjurid za
kruh.«
»Misliš kao što je ova?« nasmijao se.
»Pa da«, promrmljala sam.
»A za koga si onda ti glasovala?«

~ 34 ~
 »Za laburiste, naravno«, prosiktala sam. »Svi glasuju za laburiste.«
»Mislim da je očito dokazano da to nije točno, bar ne zasad«, rekao je. »Samo me
zanima zašto?«
»Što?«
»Zašto si glasovala za laburiste?«
»Zato što«, pažljivo sam zastala, »glasovati za laburiste znači biti ljevičar.«
»A.« Činilo se da misli kako je to jako zabavno. Sad su svi slušali.
»I socijalist«, dodala sam.
»Socijalist. Aha. A biti socijalist znači...?«
»Ujedinjeno radništvo.«
»Pa Blair baš nede povedati ovlasti sindikatima«, rekao je. »Pogledaj samo što je rekao o
4. klauzuli.«
»A torijevci su čisto sranje.«
»Sranje«, pitao je. »Gospodarstvo je sad u boljem stanju nego što je bilo posljednjih
sedam godina.«
»Nije«, naglasila sam. »Oni su ga vjerojatno samo uljepšali jer se bliže izbori.«
»Što su uljepšali?« pitao je. »Uljepšali gospodarstvo?«
»Kakav je Blairov položaj u Europi u odnosu na Majorov?« priključila se Louise.
»Nda. I zašto nije odgovorio na obedanje konzervativaca da de svake godine
proporcionalno povedavati izdvajanja za zdravstvo?« rekao je prince Andrew.
Ozbiljno. I tako su se dalje jedni pred drugima pravili važni. Na kraju to više nisam mogla
trpjeti.
»Stvar je u tome da morate glasovati za načelo, a ne za nebitne pojedinosti o ovom ili
onom postotku. A očito je da se laburisti zauzimaju za načelo dijeljenja, ljubaznosti, za
homoseksualce, samohrane majke i Nelsona Mandelu, za razliku od glasnih tiranina koji se
ševe na sve strane i lijevo i desno i u centru pa odu u pariški Ritz, a kad se vrate izgrde sve
voditelje u Todayu.«
Oko stola je zavladao muk.
»Mislim da si pogodila u bit«, rekao je Mark smijudi se i masirajudi mi koljeno. »Tu nema
spora.«
Svi su nas gledali. A onda su se, umjesto da se netko razbjesni – kako bi se to dogodilo u
normalnome svijetu – počeli pretvarati da se ništa nije dogodilo pa su opet počeli zveckati i
kokodakati, potpuno me ignorirajudi.
Nisam mogla procijeniti koliko je incident bio strašan. Kao da sam pregazila psa
papuanskog poglavice pa ne znam znači li njihovo mrmljanje kako to nije bitno ili
raspravljaju o tome kako de mi spohati glavu.
Netko je kucnuo po stolu da mogu početi govori, koji su bili stvarno, stvarno, jezivo
dosadni, da se poždereš od muke. Čim su završili, Mark je šapnuo: »Idemo?«
Pozdravili smo se i krenuli kroz dvoranu. »Mm... Bridget«, rekao je. »Ne bih te želio
strašiti, ali nešto čudno ti se nagužvalo oko struka.«
Brzo sam provjerila rukom. Grozni se korzet nekako otkopčao i naborao mi se oko struka

~ 35 ~
poput goleme automobilske gume.
»Što je to?« pitao je Mark kimajudi i smješkajudi se ljudima dok smo prolazili između
stolova.
»Ništa«, promrmljala sam. Čim smo izišli iz dvorane, zbrisala sam u zahod. Stvarno je
bilo teško skinuti haljinu i odmotati grozne gadice, a onda opet navudi cijelu strašnu
kombinaciju. Poželjela sam da sam doma u vredastim hlačama i puloveru.
Kad sam provirila u predvorje, gotovo sam odmah pojurila natrag u zahod. Mark je
razgovarao s Rebeccom. Opet. Nešto mu je šaptala na uho, a onda je prasnula u smijeh koji
je zvučao kao zastrašujude sovino hukanje.
Otišla sam do njih i nemodno stala.
»Evo je!« rekao je Mark. »Problem riješen?«
»Bridget!« rekla je Rebecca, pretvarajudi se da joj je drago što me vidi. »Čujem da si ih
sve impresionirala svojim političkim stajalištima!«
Da sam bar smislila neki jako smiješan odgovor, umjesto što sam stajala gledajudi je
ispod oka.
»Zapravo je bilo sjajno«, rekao je Mark. »Zahvaljujudi njoj, svi smo izgledali kao
pompozni seronje. I tako, moramo idi, drago mi je da smo se opet sreli.«
Rebecca nas je oboje ovlaš poljubila u oblaku Guccijeva »Envyja«, a onda je odlepršala
natrag u dvoranu tako da je bilo doista očito kako se nada da de je Mark gledati.
Nisam znala što bih rekla dok smo išli prema autu. On i Rebecca očito su mi se smijali iza
leđa, a onda su to pokušali prikriti. Da sam bar mogla nazvati Jude i Shaz i tražiti od njih
savjet.
Mark se ponašao kao da se ništa nije dogodilo. Čim smo krenuli, pokušao mi je kliznuti
rukom uz bedro. Zašto muškarac želi seks to više što ti manju želju pokazuješ za tim?
»Ne bi li radije držao ruke na volanu?« rekla sam očajnički se pokušavajudi pomaknuti
tako da rub gumene navlake ostane što dalje od njegovih prstiju.
»Ne. Hodu te napastovati«, rekao je zalijedudi se na otok za pješake.
Nisam reagirala, pretvarajudi se da sam opsjednuta sigurnošdu na cesti.
»A, da. Rebecca pita hodemo li jednom dodi k njoj na večeru«, rekao je.
Ne mogu vjerovati. Rebeccu poznajem četiri godine i nikad me nije pozvala na večeru.
»Dobro je izgledala, jelda? Imala je zgodnu haljinu.«
Čisti spominjitis. Vlastitim sam ušima doživjela spominjitis.
Došli smo do Notting Hilla. Na semaforu je, ništa me ne pitajudi, skrenuo prema mom
stanu koji je daleko od njegovog. Njegov je dvorac ostao neosvojen. Vjerojatno je bio pun
Rebeccinih poruka. Bila sam samo Privremena Djevojka.
»Kamo idemo«, izvalila sam.
»K tebi. Zašto?«, pitao je uznemireno me gledajudi.
»Točno. Zašto?«, pitala sam bijesno. »Hodamo četiri tjedna i šest dana. I nikad nismo bili
kod tebe. Niti jednom. Nikad! Zašto?«
Mark je zašutio kao zaliven. Dao je žmigavac, skrenuo lijevo, a onda se vratio prema
aveniji Holland Park ne izgovorivši ni riječ.

~ 36 ~
 »Što je?« napokon sam pitala.
Gledao je pred sebe i kvrcnuo po žmigavcu. »Ne volim kad netko viče.«
Kad smo došli k njemu, bilo je grozno. Zajedno smo se šutke uspinjali stubama. Otvorio
je vrata, pokupio poštu i upalio svjetlo u kuhinji.
Kuhinja je bila visoka kao double-decker i jedna od onih od besprijekorno čistog rostfraja
u kojoj ne znaš gdje je frižider. Bila je neobično pusta, bez stvari razbacanih uokolo i s tri
izvora hladne svjetlosti nasred stropa.
Prešao je prostoriju dugim koracima koji su šuplje odzvanjali kao u podzemnoj špilji na
nekom školskom izletu, zabrinuto se zagledao u vrata od rostfraja i rekao: »Želiš li čašu
vina?«
»Da, molim«, rekla sam pristojno. Uz šank od rostfraja stajali su moderni visoki stolci.
Nespretno sam se popela na jedan od njih, osjedajudi se kao Des O'Connor dok priprema
duet s Anitom Harris.
»Odmah«, rekao je Mark. Otvorio je jedan od ormarida s vratima od rostfraja i primijetio
da je za njih pričvršden koš za smede pa je onda otvorio druga i začuđeno se zagledao u
perilicu. Pogledala sam u pod, poželjevši se nasmijati.
»Crno ili bijelo?« iznenada je rekao.
»Bijelo, molim.« Odjednom sam osjetila umor, cipele su me žuljale, zastrašujude gade
urezivale su mi se u kožu. Samo sam htjela doma.
»Ah.« Našao je frižider.
Pogledala sam prijeko i primijetila telefonsku sekretaricu na jednom pultu. Grč u želucu.
Crvena je lampica žmirkala. Pogledala sam Marka koji je stajao ispred mene držedi bocu
vina u nezaobilaznoj jadnoj konranesknoj željeznoj posudi. I on je izgledao jadno.
»Čuj, Bridget, ja...«
Sišla sam sa stolca kako bih ga zagrlila, ali su se njegove ruke odmah spustile do mog
struka. Ustuknula sam. Morala sam se riješiti proklete futrole.
»Idem malo gore«, rekla sam.
»Zašto?«
»Na zahod«, rekla sam divlje i oteturala prema stubama u cipelama koje su me sad ved
nepodnošljivo tiskale. Ušla sam u prvu sobu za koju sam pretpostavila da je Markova
garderoba, u sobu prepunu odijela, košulja i redova cipela. Izvukla sam se iz haljine i, uz
golemo olakšanje, počela guliti sa sebe grozne gade, razmišljajudi kako bih mogla obudi
kudni ogrtač pa bismo se možda mogli udobno smjestiti i riješiti probleme, ali Mark se
odjednom pojavio na vratima. Ukočila sam se u punoj jezivoj opremi, a onda je mahnito
počela svlačiti dok je on prestravljeno zurio.
»Čekaj, čekaj«, rekao je dok sam posezala za kudnim ogrtačem, namjerno mi gledajudi u
trbuh. »Ti si to na sebi igrala križid-kružid?«
Pokušala sam Marku objasniti sve o Buntovniku i o tome kako nisam mogla u petak na
večer pronadi alkohol, ali je on izgledao umorno i zbunjeno.
»Oprosti, nemam pojma o čemu govoriš«, rekao je. »Moram se naspavati. Idemo u
krevet?«

~ 37 ~
 Otvorio je druga vrata, upalio svjetlo. Pogledala sam unutra i ispustila strašan krik. Na
golemu bijelom krevetu ležao je gipki Azijat, potpuno gol, čudno se smijao, držao dvije
drvene kuglice na konopcu i maloga zeca.

~ 38 ~
3.

Prokletstvo!

~ 39 ~
 Subota, 1. veljače

kg – 58,5, cuge - 6 (ali pomiješano sa sokom od rajčice, jako hranjivo), cigareta – 400
(potpuno razumljivo), zečeva, jelena, fazana i drugih divljih životinja pronađenih u krevetu –
0 (golemo poboljšanje u odnosu na jučerašnji dan), dečko – 0, dečko bivšeg dečka – 1, broj
normalnih potencijalnih dečki preostalih u svijetu – 0

12.15. Zašto mi se to i dalje događa? Zašto? ZAŠTO? Čim mi se učini da je divan, osjedajan,
neoženjen i da bi ga prihvatila moja mama, da nije lud, alkoholičar ili sjeban, ispada da je
bestijalni perverzni peder. Nije čudo što nije htio da dođem k njemu. Nije ga bilo strah veze
niti mu se sviđa Rebecca niti sam ja privremena djevojka. On je u svojoj spavadoj sobi
skrivao malog Azijata i svoje divlje strasti.
Odvratan šok. Odvratan. Dvije sam sekunde zurila u malog Azijata i pojurila natrag u
garderobu, navukla haljinu i potrčala niza stube, ostavljajudi iza sebe spavadu sobu i
vriskove koji su zvučali kao američki pokolj vijetkongovaca. Teturala sam i mahnito mahala
taksistima poput prostitutke naletjele na mušteriju koja joj je htjela razbiti glavu.
Možda je točno ono što kažu sretno oženjeni: preostali neoženjeni muškarci nisu se
oženili jer imaju neku preveliku manu. Zato je sve tako jebeno, jebeno, jebeno... Ne mislim
pri tom da je homoseksualizam sam po sebi mana, ali je to definitivno istina kad si cura
homida koji se pravi da to nije. Četvrtu godinu za redom sama za Valentinovo, sljededi
Božid u djevojačkom krevetu roditeljskog doma. Opet. Prokletstvo. Prookletstvoooo!
Da bar mogu nazvati Toma. Otišao je u San Francisco baš kad mi treba savjet iz homo-
perspektive. Samo njemu slično. Ja njemu satima moram davati savjete kad mu veza s
homidem padne u krizu, a što on napravi kad meni treba savjet jer sam u krizi s homidem?
Ode u JEBENI SAN FRANCISCO.
Smiri se, smiri se. Znam da je pogrešno za cijeli incident optuživati Toma, posebno zato
što taj incident nema nikakve veze s Tomom, ali ne smijem se liječiti optužbama. Ja sam
sigurna u sebe, tolerantna, odgovorna potpuna žena, sama sebi dovoljna... Fuj! Telefon.
»Bridget. Mark. Žao mi je. Jako mi je žao. To je bilo strašno.«
Grozno je zvučao.
»Bridget?«
»Molim?« rekla sam pokušavajudi smiriti ruke koje su mi se tako tresle da nisam mogla
zapaliti Silk Cut.
»Znam kako je izgledalo. I ja sam bio šokiran baš kao i ti. Nikad ga prije u životu nisam
vidio.«
»Pa tko je onda on?« izvalila sam.
»Ispalo je da je sin moje domadice. Nisam čak ni znao da ima sina. Navodno je
shizofreničar.«
U pozadini se čula dreka.
»Idem, idem. O, Bože. Čuj, moram idi to riješiti. Zvuči kao da je želi zadaviti. Mogu li te
poslije nazvati?« – opet se čula vika. »Čekaj samo... Bridget, nazvat du te ujutro.«

~ 40 ~
 Zbunjena. Da bar mogu nazvati Jude ili Shaz i otkriti je li isprika opravdana, ali ne mogu
to napraviti usred nodi. Mogu pokušati zaspati.

9.00. Uuuuh! Uuuuh! Telefon. Hura! Prokletstvo! Sad sam se sjetila što se dogodilo.

9.30. Nije bio Mark, nego mama.

»Znaš, zlato, jako sam bijesna.«
»Mama«, odlučno sam je prekinula. »Mogu te nazvati s mobitela?«
Sjedanje mi se vradalo u valovima. Morala sam je maknuti s telefona, ako Mark pokuša
nazvati.
»S mobitela? Ne pričaj gluposti, zlato – pa ti nemaš mobitel od druge godine. Sjedaš se?
Imala si onaj s lampicama? O. Tata ti hode nešto redi, ali... Evo ti ga.«
Čekala sam, mahnito gledajudi čas mobitel, čas sat.
»Bok, sunce«, rekao je tata umorno. »Ne ide u Keniju.«
»Sjajno, jako dobro«, rekla sam, zadovoljna što napokon netko od nas nije u krizi. »Što si
napravio?«
»Ništa. Istekla joj je putovnica.«
»Ha! Sjajno. Nemoj joj redi da se mogu nabaviti nove.«
»O, zna ona to, zna«, rekao je. »Problem je u tome što moraš imati i novu fotografiju,
ako tražiš novu putovnicu. Nije to ni iz kakvog obzira prema meni, nego je u pitanju samo
flert s pograničnom policijom.«
Mama je zgrabila telefon. »To je tako glupo, zlato. Slikala sam se i izgledam stara ko
Biblija. Una je rekla da se probam slikati na automatu, ali je ispalo još gore. Zadržat du staru
putovnicu i gotovo. A kako je Mark?«
»Dobro«, rekla sam piskutavim, prigušenim glasom i jedva izbjegla dodatak: voli spavati
s mladim Azijatima i igrati se sa zečevima, baš je zabavno.
»Krasno! Tata i ja smo mislili da biste možda ti i Mark htjeli sutra dodi na objed. Još vas
nismo vidjeli zajedno. Možda bih mogla samo ubaciti u pednicu lasagne s malo graha.«
»Mogu te poslije nazvati? Kasnim... na jogu!« rekla sam nadahnuto.
Uspjela sam se osloboditi poslije začuđujude kratkog petnaestominutnog verglanja
tijekom kojega je postajalo sve jasnije da se sva sila Britanskoga ureda za putovnice nede
uspjeti oduprijeti mami i staroj fotografiji, a onda sam, očajna i zbunjena, potražila još
jedan Silk Cut. Domadica? Znam da ima domadicu, ali... A onda sve to s Rebeccom. I još k
tome glasa za torijevce. A da pojedem malo sira. Ah! Telefon.
Shazzer.
»O, Shaz«, rekla sam jadno i počela mljeti priču.
»Stani«, rekla je još prije nego što sam došla do malog Azijata. »Čekaj. Ovo du redi
jednom i hodu da me slušaš.«
»Molim?« pitala sam razmišljajudi kako je Sharon – uz moju mamu – osoba, ako takva u
svijetu uopde postoji, koja ništa ne zna redi samo jednom.
»Izvuci se.«

~ 41 ~
 »Ali...«
»Izvuci se. Dobila si znak za uzbunu. Glasuje za konzervativce. Sad se iz toga izvuci prije
nego što se previše zagriješ.«
»Ali čekaj, to nije...«
»O za Boga miloga«, režala je. »Sve je uvijek po njegovom, jelda? On dolazi k tebi, njemu
se sve napravi. Ti se pojaviš dotjerana od glave do pete pred njegovim odvratnim
torijevskim prijateljima i što on napravi? Upucava se Rebecci. Ponaša se pokroviteljski
prema tebi. I glasa za torijevce. Tu je previše manipulacije, patrijarhata...«
Nervozno sam pogledala na sat. »M, Shaz, mogu te nazvati s mobida?«
»Molim!? Ti to misliš za svaki slučaj, ako on nazove? Ne!« eksplodirala je.
I baš tad je doista zazvonio mobitel.
»Shaz, moram idi. Nazvat du te poslije.«
Znatiželjno sam stisnula O. K. na mobidu.
Jude. »Oh, oh, osjedam se tako mamurna. Mislim da du povradati.« I krenula je nadugo
pričati o ružioni u Metu, ali sam je morala zaustaviti jer mi se stvarno činilo da je problem
malog Azijata puno hitniji. Stvarno to mislim. Nisam sebična.
»O Bože, Bridge«, rekla je Jude kad sam završila. »Siroče. Mislim da si se stvarno dobro
držala. Stvarno to mislim. Stvarno si uspjela.«
Osjetila sam golem ponos, poslije kojega je uslijedila zbunjenost.
»Što sam napravila«, upitala sam okredudi se po sobi i naizmjence se samozadovoljno
smiješila i zbunjeno žmirkala.
»Napravila si točno ono što preporučuju u Ženama koje previše vole. Nisi napravila ništa.
Jednostavno si se isključila. Ne možemo mi rješavati njihove probleme. Mi se jednostavno
isključujemo.«
»Točno, točno«, revno sam kimala.
»Ne želimo im zlo. Ne želimo im dobro. Ne zovemo ih. Ne viđamo se s njima.
Jednostavno se isključimo. Domadičin sin, ma da. Ako ima domadicu, zašto je onda stalno
kod tebe pa ti moraš prati posuđe?«
»Ali što ako je to stvarno bio domadičin sin?«
»Ma daj, Bridget«, rekla je Jude oštro. »To je faza odbijanja istine.«

11.15. Dogovorila sam se s Jude i Shazzer da demo se nadi za objed u 192. Dobro. Izvudi du
se iz faze odbijanja istine.

11.16. Da. Potpuno sam se isključila. Vidiš!

11.18. Ne mogu vjerovati da još nije nazvao. Jebi ga, sranje, jebi ga. Mrzim pasivno-
agresivno ponašanje telefona u suvremenom svijetu ljubavnih veza, kad se komunicira
nekomunikacijom. Strašno, strašno: jednostavno oglašavanje zvona ili njegova šutnja znače
razliku između ljubavi i prijateljstva, srede i ulaska u nemilosrdan rovovski rat s dečkom koji
je jednak prošlome, ali se čini još sjebanijim od njega.

~ 42 ~
Podne. Ne mogu vjerovati. Telefon je doista zazvonio dok sam zurila u njega. Kao da sam
ga snagom misli prisilila da zazvoni – ovaj put je bio Mark.
»Kako si?«, pitao je umorno.
»Dobro«, rekla sam, pokušavajudi biti isključena.
»Da dođem po tebe za objed pa demo razgovarati?«
»Mm, danas objedujem s curama«, rekla sam doista vrlo isključeno.
»O, Bože.«
»Molim?«
»Znaš li ti, Bridget, kakvu sam ja nod proveo? Taj je dečko pokušao u kuhinji zadaviti
vlastitu majku, došle su policija i hitna, smirili su ga strelicama za uspavljivanje, odveli u
bolnicu, a histerični Filipinci jurišali su mi po cijeloj kudi. Stvarno, stvarno mi je žao što si
sve to morala proživjeti, ali morao sam i ja, a nisam kriv.«
»Zašto prije nisi nazvao?«
»Jer su svaki put, kad sam imao sekundu vremena, tvoj telefon i mobitel bili zauzeti!«
Hmmmm. Isključivanje nije najbolje uspjelo. Stvarno mu je bilo grozno. Dogovorili smo
se za večeru, a on de odspavati popodne. Sam, duboko se i iskreno nadam.

Nedjelja, 2. veljače

kg – 58 (izvrsno, pretvaram se u istočnjačkog dječarca), cigarete – 3 (jako dobro), kalorija –

2.100 (jako skromno), dečko – opet 1 (hura!), knjiga sa savjetima koje je ponovno
inaugurirani dečko glasno nabrojao s prezirom i nepovjerenjem – 37 (razumljivo, s obzirom
na godine).

22.00. Doma. Opet je sve dobro. Večera je u početku bila pomalo neugodna, ali se
atmosfera popravila kad sam odlučila povjerovati u njegovu priču, posebno kad je rekao da
moram dodi i upoznati se s domadicom.
No dok smo jeli čokoladni mousse, rekao je: »Bridge? Sinod sam, još prije nego što se
dogodilo, primijetio da nešto nije u redu.«
Osjetila sam hladan udarac strave u želucu. Što je doista bilo ironično s obzirom na to da
sam i ja mislila kako nešto nije u redu. Ali sve je u redu kad ti misliš da u vezi nešto ne
štima, ali kad to počne misliti druga strana, onda je to isto kao da ti kritizira majku. I počneš
misliti da de te nogirati, a to, osim bola, gubitka, slomljena srca i slično, donosi i poniženje.
»Bridge? Ti si pod hipnozom?«
»Nisam. Zašto misliš da nešto nije u redu?« prošaptala sam.
»Pa svaki put kad sam te htio dodirnuti, odmicala si se kao da sam stari razvratnik.«
Kakvo olakšanje. Objasnila sam mu sve o jezivim gadama, na što se od srca nasmijao.
Naručio je desertno vino, oboje smo se malo nacvrcali, otišli k meni i fantastično se
poševili.
Jutros, dok sam ljenčarila i čitala novine ispred kamina, počela sam razmišljati bi li

~ 43 ~
trebalo spominjati Rebeccu i pitati zašto uvijek dolazi k meni. A opet, Jude je rekla da se to
ne smije jer je ljubomora suprotnom spolu vrlo odbojna osobina.
»Bridget«, rekao je Mark, »izgledaš kao da si pala u trans. Pitao sam te kakav ti je to novi
sistem polica. Meditiraš? Ili je možda način postavljanja polica na neki način budistički?«
»Tako je zbog vodova«, rekla sam odsutno.
»A kakve su to knjige?« pitao je, ustajudi dok ih je gledao. »Kako izlaziti s mladim
ženama: vodič za muškarce starije od 35? Da je Budha imao curu? Samo naprijed Victora
Kyama?«
»To su moje knjige korisnih savjeta«, rekla sam branedi se.
»Što muškarci žele? S onu stranu ovisnosti o muškarcu nespremnom za stalnu vezu?
Kako voljeti rastavljenog muškarca i ne poludjeti? Je li tebi jasno da stvaraš najvede temelje
teoretskoga znanja o ponašanju suprotnoga spola u svemiru. Počinjem se osjedati kao
laboratorijska životinja!«
»Mmmm... .«
Cerio mi se. »To se mora čitati u paru«, pitao je uzimajudi knjigu s police. »Pripremaš se
za sve mogudnosti? Sretni samci uz Kako pronadi savršenog partnera za trideset dana?
Budizam za neznalice uz Samo naprijed Victora Kyama?«
»Ne«, rekla sam ogorčeno. »Ne, čita se svaka posebno.«
»Zašto, da mi je znati, kupuješ te knjige?«
»Ja ti o tome imam svoju teoriju«, počela sam uzbuđeno (jer stvarno imam svoju teoriju
o tome). »Ako o drugim svjetskim religijama razmišljaš kao o...«
»O drugim svjetskim religijama? A koja je prva?«
Grrrrr. Ponekad poželim da Mark nije tako dobar odvjetnik.
»Prva su knjige korisnih savjeta.«
»Da, i mislio sam da deš to redi. Bridget, knjige korisnih savjeta nisu religija.«
»Jesu! One su novi oblik religije. Kao da su ljudska bida potoci koji se, kad na putu naiđu
na zapreku, zapjenušaju i zaobilaze je kako bi pronašli novi put.«
»Zapjenušaju se i zaobilaze zapreke, Bridge?«
»Hodu redi da ljudi, kad organizirana religija posustane, kredu u potragu za novim
skupom pravila. A ako, kako sam rekla, pogledaš knjige savjeta, u njima deš nadi mnogo
ideja zajedničkih s drugim vjerama.«
»Kao...?« pitao je, kružedi rukom u znak ohrabrivanja.
»Pa, budizam i...«
»Ma daj. A kakve to ideje?«
»Pa«, počela sam pomalo paničariti jer teorija još nije baš najbolje razvijena, »pozitivno
razmišljanje. U Emocionalnoj inteligenciji stoji da je optimizam, pomisao da de na kraju sve
dobro završiti, najhitniji. A tu je, naravno, i vjerovanje u sebe, kao u Emocionalnom
samopouzdanju. A ako pogledaš kršdanstvo...«
»Daaa...?«
»Pa to čitaju na vjenčanjima – isto je: 'Preostaje troje: vjera, ufanje i ljubav'. A tu je i
život u sadašnjem trenutku – to se može pronadi i u Najskrovitijem putu i u budizmu.«

~ 44 ~
 Mark me gledao kao da sam luda.
»... i praštanje: u Možeš izliječiti svoj život stoji da je trajna srdžba loša pa moraš
opraštati ljudima.«
»I koja je sad to vjera? Ne muslimanska, nadam se. Ne čini mi se da baš ima mnogo
praštanja u vjeri koja ljudima odsijeca ruke jer su ukrali kruh.«
Mark je kimao glavom i zurio u mene. Nije mi se činilo da je stvarno razumio teoriju. Ali
možda je to zato što Markova duhovnost nije baš na visokom stupnju razvoja, što zapravo
dokazuje da se u našoj vezi pojavljuje još jedan problem.
»'I otpusti nama duge naše kao što mi otpuštamo dužnicima našim!'« rekla sam
ogorčeno. A onda je zazvonio telefon.
»Sigurno ratni stožer u bitki za hodanje«, rekao je Mark. »Ili možda nadbiskup od
Canterburyja!«
Mama. »Što još radite tamo? Sjec, sjec. Mislila sam da ti i Mark dolazite na objed.«
»Ali mama...« bila sam sigurna da nisam rekla kako dolazimo na objed, bila sam sigurna.
Mark je zakolutao očima i okrenuo na nogomet.
»Ma daj, Bridget. Napravila sam tri pavlove – iako je zapravo napraviti tri pavlove
jednako jednostavno kao i napraviti jednu, a izvadila sam i lasagne i...«
Čula sam tatu kako govori u pozadini: »Pusti je na miru, Pam« dok je ona uvrijeđeno
nastavljala govoriti o opasnostima ponovnog zamrzavanja mesa, a onda je on došao na
telefon.
»Bez brige, zlato. Siguran sam da joj nisi rekla da dolaziš. To si je ona tako zamislila u
svojoj glavi. Pokušat du smiriti stvar. Uostalom, imam lošu vijest, ide u Keniju.«
Mama je zgrabila telefon. »Sredila sam putovnicu. Napravili smo lijepu sliku u onom
salonu za izradu vjenčanih fotografija u Ketteringu, znaš, ondje gdje je Ursula Collingwood
napravila Karenine slike.«
»Retuširali su te?«
»Nisu!« rekla je ljuto. »Možda su napravili nešto na kompjutoru, ali nije imalo nikakve
veze s tuširanjem. Tako, Una i ja odlazimo u subotu. Na samo deset dana. Afrika! Zamisli
samo!«
»A tata?«
»Ma daj, molim te, Bridget! Život je stvoren za uživanje! Ako tata hode živjeti između
golfa i vrtlarske kudice, nek mu bude!«
Na kraju sam se uspjela izvudi, dok me Mark ohrabrivao stojedi kraj mene sa smotanim
novinama u jednoj ruci i tapkajudi po satu drugom. Otišla sam k njemu i sad mu definitivno
vjerujem jer je domadica ondje čistila kuhinju, s još petnaest članova svoje obitelji koji su
svi izgledali kao da se hode klanjati Marku kao bogu. Onda smo ostali kod njega i zapalili
sve svijede u spavadoj sobi. Hura! Mislim da je O. K. Da. Definitivno je O. K. Volim Marka
Darcyja. Nekad djeluje zastrašujude, ali ispod toga je jako drag i sladak. Što je dobro. Bar
mislim.
Posebno zato što je za dvanaest dana Valentinovo.

~ 45 ~
 Ponedjeljak, 3. veljače

kg – 57,5 (v. dobro), cuge – 3, cigareta – 12, dana do Valentinova – 11, minuta provedenih
u razmišljanjima o feminističkim pogreškama o Valentinovu – 162 otprilike (loše)

8.30. Nadam se da de tata biti dobro. Ako mama putuje u subotu, to znači da de ga ostaviti
za Valentinovo, što baš i nije lijepo. Možda mu pošaljem čestitku, kao tajna obožavateljica.
Pitam se što de Mark napraviti? Sigurno de mi poslati čestitku, bar to.
Sigurno hode.
A možda demo otidi na večeru ili de me počastiti na neki drugi način. Mmmm. Jako je
dobro jednom imati dečka na Valentinovo. Ah, telefon.

8.45. Bio je Mark. Sutra ide u New York na dva tjedna. Zapravo je zvučao pomalo
neprijateljski i rekao je da ima previše posla večeras da bismo se vidjeli jer mora srediti sve
svoje papire.
Uspjela sam biti dobra i redi samo: »O, to je lijepo«. Pričekala sam dok nisam spustila
slušalicu, a onda sam povikala: »Ali u petak tjedan dana je Valentinovo. Valentinovo.
Buuuuu!«
Ma ništa zato. To je nezrelo. Bitna je veza, a ne cinični marketinški trikovi.

Utorak, 4. veljače

8.00. U kafidu na cappuccinu i čokoladnom croissantu. Evo vidiš! Izvukla sam se iz

negativnog razmišljanja i zapravo je možda jako dobro da Mark odlazi. Imat de priliku
napeti se kao marsovska lastika i stvarno osjetiti privlačnu silu. A modi du i raditi na sebi i
uhvatiti korak s vlastitim životom.

Plan za dane dok je Mark na putu

1. Ići svaki dan na fitness.

2. Provesti puno ugodnih večeri s Jude i Shazzer.
3. Nastaviti dobro djelo uređivanja stana.
4. Provesti neko vrijeme s tatom dok mame nema.
5. Stvarno naporno raditi i popraviti položaj na poslu.

Oh. I smršaviti 3 kg, naravno.

Podne. Ured. Mirno jutro. Dobila sam prilog o zelenim autima. »Mislim na ekološki zelene,
Bridget«, rekao je Richard Finch, »a ne zelene boje.«
Vrlo brzo mi je postalo jasno da prilog o zelenom autu nikad nede biti emitiran pa sam

~ 46 ~
mirno mogla maštati o Marku Darcyju i kako se služim novim dizajnerskim uredskim
priborom s mojim imenom, otisnutim različitim fontovima i nijansama, dok smišljam ideje
za novi prilog koji de me stvarno izbaciti na vrh... Aaaah!

12.15. Prokleti je Richard Finch urlao: »Bridget, ovo nije usrana socijalna služba. Ovo je
sastanak u uredu televizijske produkcije. Ako baš moraš zuriti kroz prozor, onda bar nemoj
gurati olovku nutra-van iz usta. Možeš li ti to?«
»Mogu«, rekla sam nadureno, spuštajudi olovku na stol.
»Ma nisam te pitao možeš li spustiti olovku na stol nego možeš li nadi glasača srednjih
godina iz srednje Engleske, starijeg od pedeset, vlasnika kude, koji je za?«
»Mogu, nema problema«, disala sam lagano, razmišljajudi kako poslije mogu Patchouli
pitati za što.
»Za što?« pitao je Richard Finch.
Nasmijala sam mu se prilično zagonetno. »Mislim da ste time odgovorili na svoje
pitanje«, rekla sam. »Muško ili žensko?«
»Oboje«, rekao je Richard sadistički, »od svakoga po jedno.«
»Hetero ili homo«, ispalila sam.
»Rekao sam iz srednje Engleske«, režao je iznemoglo. »A sad se baci na prokleti telefon i
drugi put se sjeti obudi suknju, odvradaš mi pozornost ljudima.«
Ma da, kao da oni išta primjeduju, toliko su opsjednuti karijerom, a suknja uopde nije
tako kratka, samo se podigla.
Patchouli veli za europsku ili jedinstvenu valutu. A ona misli da je to svejedno. Jebeš ga.
No dobro. A, telefon. To je sigurno redakcija Zakopanog blaga.

12.25. »Bok, zlato«. Grrr. Mama. »Čuj, imaš li top od strecha?«

»Mama, rekla sam ti da me na posao možeš zvati samo u hitnim slučajevima«, siktala
sam.
»Ma znam, ali vidiš, putujemo u subotu, a dudani su još puni zimskih stvari.«
Odjednom mi je sinulo. Trebalo mi je vremena da objasnim.
»Ma daj, Bridget«, rekla je kad sam joj objasnila. »Pa ne želimo valjda da nam dođu
kamioni iz Njemačke i preko nodi pokupe sve zlato.«
»Ali mama! Pa sama si rekla da se život mora udisati punim pludima! Sve moramo
pokušati.«
Tišina.
»To de pomodi valutama afričkih naroda.« Nisam sigurna je li to baš točno, ali nema
veze.
»Možda je to točno, ali nemam sad vremena za televiziju jer se moram pakirati.«
»Čuj«, prosiktala sam, »hodeš ti taj top od strecha ili ne?«

12.40. Hura! Uspjela sam nadi ne samo jednog, ne dva, nego tri glasača iz srednje Engleske.
Una želi dodi s mamom kako bi mogle prekopati moju garderobu i skočiti u »Dickens and

~ 47 ~
Jones«, a Geoffrey želi biti na televiziji. Sam vrh istraživačkog novinarstva.
»Onda, jesmo vrijedni?« Richard Finch je bio sav znojan i napuhan poslije ručka.
»Planiraš jako uspješnu verziju uvođenja jedinstvene valute à la Jones?«
»Ne baš«, promrmljala sam smiješedi se hladnokrvnim skromnim osmijehom. »Ali imam
vaše srednjoengleske glasače koji su za. Točnije troje«, dodala sam usput prelistavajudi
»bilješke«.
»I nitko ti nije rekao«, pitao je, zlobno žmirkajudi. »To smo izbacili. Sad mi nađi dva
torijevca iz srednje Engleske koji svaki dan putuju na posao i koji razumiju IRA-ine
argumente.«

20.00. Uh. Tri sata šibao me vjetar na Victoriji dok sam mišljenje putnika o IRA-i pokušavala
izmanipulirati do te mjere da sam se počela bojati uhidenja i prebacivanja u »Maze« 4. Sa
strahom razmišljajudi o tome što bi mama i Una mogle nadi u mojoj garderobi, vratila sam
se u ured na buran razgovor s Richardom Finchom koji je tekao otprilike ovako: »Pa nisi
valjda mislila da deš nekog nadi? Naivko!«
Moram, moram nadi drugi posao. Super, telefon.
Tom. Hura! Vratio se!
»Bridget! Tako si smršavila!«
»Stvarno?« rekla sam oduševljeno, prije nego što sam se sjetila da je primjedba
izgovorena telefonom.
Tom je onda nadugo oduševljeno pričao o putovanju u San Francisco.
»Dečko na carini bio je tako krasan. Rekao je: 'Imate što za prijaviti', a ja sam odgovorio:
'Samo ovu strašnu brončanu put!' Uglavnom, dao mi je svoj broj, a ja sam ga povalio u
kupelji!«
Osjetila sam poznatu navalu zavisti prema homoseksu. Čini se da se oni odmah poševe
samo zato što im se hode i nikoga nije briga hode li prije toga izidi na tri sastanka niti koliko
vremena mora prodi do prvog telefonskog poziva poslije toga.
Poslije četrdeset pet minuta opisivanja sve groznijih eskapada rekao je: »Uostalom, znaš
kako mrzim govoriti o sebi. Kako si ti? Kako su Mark i njegova mala čvrsta guza?«
Rekla sam mu da je Mark u New Yorku, ali sam odlučila ostaviti priču o Zečidu za poslije,
jer sam se bojala da bi ga mogla previše uzbuditi. Umjesto toga dosađivala sam mu
pričama o poslu.
»Moram nadi novi posao, ovaj stvarno narušava moj osjedaj dostojanstva i
samopoštovanja. Treba mi nešto što de mi omoguditi da ozbiljno iskoristim svoj talent i
svoje sposobnosti.«
»Hmmm. Jasno mi je. Jesi li razmišljala o uključivanju u igru?«
»Jako smiješno.«
»Zašto se ne bi bavila novinarstvom sa strane? Napravila koji intervju u slobodno
vrijeme?«

4
Maze Prison – zatvor u Sjevernoj Irskoj za osobe, i protestante i katolike, osuđene zbog terorizma.

~ 48 ~
 To je stvarno bila sjajna ideja. Tom je rekao da de razgovarati sa svojim prijateljem
Adamom iz Independenta da mi da nekakav intervju ili recenziju ili bilo što drugo!
Bit du vrhunska novinarka i postupno dobivati sve više posla i sve više novca pa du modi
napustiti posao i sjediti na kauču s laptopom na koljenima. Hura!

Srijeda, 5. veljače

Nazvala sam tatu i pitala ga kako je i želi li nešto lijepo za Valentinovo.

»Baš si zlatna. Ali mama je rekla da moram proširiti svoje vidike.«
»I?«
»Idem s Geoffreyjem na golf u Scarborough.«
Super. Drago mi je da je dobro.

Četvrtak, 13. veljače

kg – 58,5, cuge – 4, cigareta – 19, odlazaka u teretanu – 0, preuranjenih čestitki za

Valentinovo – 0, dečkovih spominjanja Valentinova – 0, smisao Valentinova ako ga dečko
čak i ne spominje – 0

Baš sam ljuta. Sutra je Valentinovo, a Mark ga nije čak ni spomenuo. Nije mi jasno zašto
uopde mora ostati u New Yorku cijeli vikend. Sigurna sam da su uredi zatvoreni.

Ciljevi ostvareni dok Marka nije bilo:

– br. odlazaka na fitness – 0
– večeri provedenih s Jude i Shazzer – 6 (i još jedna sutra, kako se čini)
– minuta provedenih s tatom – 0, minuta provedenih u razgovoru s tatom o njegovim
osjećajima – 0, minuta provedenih u razgovoru s tatom o golfu dok je Geoffrey
rikao u pozadini – 287
– napisanih novinskih članaka – 0
– izgubljenih kila – 0
– dobijenih kila – 1.

Ipak sam poslala Maricu dar za Valentinovo. Čokoladno srce. Poslala sam mu ga u hotel
prije nego što je otišao i napisala: »Ne otvaraj prije 14. veljače«. Mislim da de znati da je od
mene.

~ 49 ~
 Petak, 14. veljače

kg – 59, odlazaka na fitness – 0, čestitki za Valentinovo – 0, cvijeda, sitnica, darova za

Valentinovo – 0, svrha Valentinova – 0, razlika između Valentinova i bilo kojeg drugog dana
– 0, smisao života: nepoznat, mogudnost pretjerane reakcije na propalo Valentinovo: blaga

8.00. Više me stvarno nije briga za stvari poput Valentinova. Opdenito gledano, to uopde
nije bitno.

8.20. Jednostavno du sidi i pogledati je li bio poštar.

8.22. Poštar nije bio.

8.27. Poštar još nije bio.

8.30. Poštar! Hura!

8.35. Izvod iz banke. Ništa od Marka, ništa, ništa, ništa, ništa, ništa. Ništa.

8.40. Ne mogu vjerovati da sam opet sama za Valentinovo. Najgore je bilo prije dvije
godine kad sam išla u Gambiju s Jude i Shaz i kad sam morala zbog leta krenuti dan ranije.
Kad sam sišla na večeru, sve je bilo u srcima i stabalcima. Za svakim je stolom sjedio neki
par koji se držao za ručice pa sam morala ondje sama sjediti i čitati Naučite voljeti same
sebe.
Jako sam žalosna. Nemogude da nije znao. Jednostavno mu je svejedno. To sigurno znači
da je sa mnom zato što nema ništa bolje jer, kao što kažu u Mars i Venera izlaze, mislim da
je muškarac stvarno zainteresiran kad ti kupuje rublje i nakit, a ne knjige i usisavače.
Možda je to njegov način da mi pokaže kako je gotovo, što de mi i redi kad se vrati.

8.43. Možda su Jude i Shaz bile u pravu i stvarno se moraš povudi čim se pojave prvi
znakovi upozorenja. Vidiš, tako i prošle godine, da sam se povukla odmah kad mi Daniel
nije došao na prvi čvenk opravdavajudi se poslije jadnim isprikama i da nisam upala u fazu
odbijanja istine, nikad ne bih našla golu ženu na krovnoj terasi. Kad malo bolje razmislim:
Daniel, Da ni, Dani jel, Da nije...
To je ved shema. Stalno kod tipova s kojima izlazim pronalazim gole ljude. Ponavljam
shemu.

8.45. O, Bože. 200 funti u minusu. Kako? Kako? Kako? 8.50. Evo. Iz svega je ispalo nešto
dobro. U izvodu sam našla čudan iznos od 149 funti koji ne prepoznajem. Uvjerena sam da
je u pitanju ček koji sam ispisala u čistionici na 14,90 ili slično.

~ 50 ~
9.00. Nazvala sam banku da vidim na koga je ček napisan i ispalo je da je napisan na
»Monsieur S. F. S.«. Ti u čistionici su prevaranti. Nazvat du Jude, Shazzer, Rebeccu, Toma i
Simona i redi im da više ne idu u Duraclean.

9.30. Ha. Bila sam u Duracleanu provjeriti »Monsieura S. F. S.« pretvarajudi se da nosim
malu crnu svilenu spavadicu na čišdenje. Nisam mogla ne primijetiti da osoblje u čistionici
nije bilo toliko francuskoga koliko indijskoga podrijetla. Možda indofrancuskog.
»Možete li mi redi kako se zovete«, pitala sam čovjeka kojemu sam predala spavadicu.
»Salwani«, rekao je smiješedi se sumnjičavo i ljubazno.
S. Ha!
»A vi?« pitao je.
»Bridget.«
»Bridget. Napišite ovdje svoju adresu, molim vas, Bridget.« To je bilo jako sumnjivo.
Odlučila sam napisati adresu Marka Darcyja jer ima osoblje i protuprovalni alarm.
»Poznajete li Monsieura S. F. S.«, upitala sam, na što se čovjek gotovo razigrao.
»Ne, ali mislim da ste mi odnekud poznati«, rekao je. »Nemojte misliti da ne znam što se
događa«, rekla sam i izjurila iz čistionice. Eto. Uzela sam stvari u svoje ruke.

22.00. Ne mogu vjerovati što se dogodilo. U pola dvanaest u ured je došao mladid nosedi
golem buket crvenih ruža koji je spustio na moj stol. Moj! Trebali ste vidjeti lica Pachouli i
Harolda Strašnog. Čak je i Richard Finch zapanjeno zašutio izgovorivši samo jadno: »Sami si
šaljemo cvijede, je li?«
Otvorila sam čestitku na kojoj je pisalo:
Sretno Valentinovo svjetlu moga turobnoga starog života. Budi na Heathrowu,
Terminal 1, u 8.30 sutra ujutro i podigni kartu na šalteru British Airwaysa (ref:
P23/R55) za magičan tajanstveni vikend. Vraćamo se u ponedjeljak ujutro, na
vrijeme za posao. Vidimo se s druge strane.
(Pokušaj posuditi skijaško odijelo i neke razumne cipele.)

Ne mogu vjerovati. Jednostavno ne mogu vjerovati. Mark me na Valentinovo vodi na

skijaški izlet iznenađenja. Čudo. Hura! Baš de nam biti romantično u selu s božidne čestitke,
među treperavim svjetlima i slično, dok demo se spuštati niz padine držedi se za ruke kao
snježni kralj i kraljica.
Osjedam se strašno, jer sam pala u pesimistične misli, ali to bi se svakom moglo dogoditi.
Sigurno.
Nazvala sam Jude, posudila mi je skijaško odijelo: crni kombinezon nalik na onaj
Michelle Pfeiffer u ulozi Catwoman ili slično. Jedini je problemčid što sam na skijanju bila
samo jednom sa školom i iščašila gležanj ved prvi dan. Ništa zato. Sigurna sam da de biti
jednostavno.

~ 51 ~
 Subota, 15. veljače

kg – 76 (tako se bar osjedam – golema lopta na napuhavanje puna fonduea, hot doga,
vrude čokolade i sl.), grappa – 5, cigareta – 32, vrudih čokolada – 6, kalorija – 8.257, nogu –
3, gotovo smrtonosnih situacija – 8

13.00. Na rubu ponora. Ne mogu vjerovati u kakvoj sam se situaciji našla. Kad sam se našla
na vrhu planine, paralizirala sam se od straha pa sam potaknula Marka da ode naprijed,
dok sam ja namještala skije i gledala ga kako se spušta fšššš fzzzz fzzz niz padinu kao prava
raketa na navođenje, zabranjena petarda ili slično. Iako sam mu jako zahvalna što me
doveo na skijanje, ne mogu vjerovati da je uspon na brdo takva nodna mora, jer me
zbunjuje pitanje u čemu je smisao prelaženja kroz golema betonska zdanja puna rešetaka i
lanaca kao koncentracijski logor, s napola skvrčenim koljenima i odgovarajudim plastičnim
gipsom na svakoj nozi, nošenja neposlušnih skija koje se stalno razdvajaju, pristajanja da te
guraju kroz automatski vrtuljak kao ovcu koja ide na klanje, kad sam lijepo mogla ostati u
krevetu. Najgore je od svega što mi je kosa pošašavila od visine, pretvorila se u čudne
uzvisine i rogove nalik na vredice Cadburyjevih Misshapesa, a kostim Catwoman dizajniran
je samo za duge, mršave ljude poput Jude koji u njemu izgledaju kao rugoba ili
pantomimičarka. A i trogodišnjaci jure uokolo bez štapova, stojedi na jednoj nozi i izvodedi
salta.
Skijanje je stvarno jako opasan sport, ne izmišljam. Ljudi ostaju paralizirani, zatrpani
ispod lavina i tako dalje i tako dalje. Shazzer mi je pričala o tome kako je njezin prijatelj
otišao na opasnu misiju slobodnog skijanja i izgubio živce pa su morali dodi spasitelji kako
bi ga odnijeli dolje na nosilima, a onda su nosila ispustili.

14.30. Planinski kafid. Mark se spustio fzzzz fšššš i pitao me jesam li i ja za to spremna.
Objasnila sam šapdudi da sam pogriješila što sam došla na padinu jer je skijanje, zapravo,
jako opasan sport – toliko da ga ni osiguranje ne pokriva. Jedno je stradati u nesredi koju
ne možeš predvidjeti, a drugo namjerno se dovesti u strašno opasnu situaciju, svjesno se
kockati sa smrdu ili sakadenjem, kao recimo idi na bungee jumping, penjati se na Everest,
dozvoliti da ti netko puca u jabuku na glavi i slično.
Mark je šutke i zamišljeno slušao. »Jasno mi je što hodeš redi, Bridget«, rekao je. »Ali
ovo je padina za malu djecu. Praktički livada.«
Rekla sam Marku da se hodu vratiti onim čudom od lifta, ali mi je rekao da je to vučnica i
da se vučnicom ne možeš spustiti. Četrdeset pet minuta poslije Mark me spustio niz padinu
tako da me najprije malo pogurnuo, a onda jurio oko mene da me ulovi. Kad smo došli do
dna, pomislila sam kako bih mogla postaviti pitanje povratka uspinjačom u selo na kratak
odmor i cappuccino.
»Gle, Bridget«, rekao je, »skijanje ti je kao i sve drugo u životu. Pitanje samopouzdanja.
Dođi. Mislim da ti treba grappa.«

~ 52 ~
14.45. Mmmm. Volim grappu.

15.00. Grappa je stvarno vrhunsko pide. Mark ima pravo. Vjerojatno sam prirodni talent za
skijanje. Samo moram skupiti rasplinuto samopouzdanje.

15.15. Na vrhu dječjeg spusta. Sjajno. To je baš jednostavno. Idemo. Aaaaa!

16.00. Ja sam sjajna, fantastična skijašica. Baš sam se savršeno spustila s Markom niz
padinu: fzzzz fšššš, a cijelo mi se tijelo svijalo, kredudi se u savršenoj harmoniji kao da to
radim instinktivno. Divlje ushidenje! Otkrila sam potpuno nov izvor životne snage. Prava
sam sportašica poput princeze Ane! Puna nove energije i pozitivnih misli! Samopouzdanje!
Hura! Idemo u susret novom životu punom samopouzdanja! Grappa! Hura!

17.00. Krenuli smo na još jednu u planinski kafid kad je Marka iznenada pozdravila cijela
hrpa ljudi pravno-bankarskoga tipa među kojima je stajala visoka, vitka plavokosa djevojka
okrenuta leđima prema meni, u bijelom skijaškom odijelu, s plišanim štitnicima za uši i
Versaceovim naočalama. Rikala je od smijeha. Kao u usporenom filmu, zabacila je kosu s
lica i dok ju je pomicala poput mekog zastora, počela sam primjedivati da poznajem taj
smijeh, a onda sam vidjela kako okrede lice prema nama. Rebecca.
»Bridget!« rekla je, zveckajudi i ljubedi me. »Koji komad! Kako mi je drago da smo se
sreli! Kakva slučajnost!«
Pogledala sam Marka, koji je zbunjeno provlačio ruku kroz kosu.
»Hm, pa baš i nije slučajnost«, rekao je čudno. »Ti si mi predložila da dovedem Bridget
ovamo. Hodu redi, sjajno je što te vidim, naravno, ali nisam imao pojma da demo se svi nadi
ovdje.«
Kod Marka je sjajno to što mu uvijek vjerujem, ali kad je ona to predložila? Kad?
Rebecca je na trenutak izgledala zbunjeno, a zatim se pobjednički nasmijala. »Znam, sad
sam se sjetila kako je sjajno u Courchevalu, a dodi de i ostali... Oooo!« – prigodno se
'spotaknula' pa ju je morao 'uhvatiti' jedan od obožavatelja koji su spremno čekali.
»Hmmm«, rekao je Mark. Nije se baš činilo da je jako sretan. Ja sam stajala spuštene
glave pokušavajudi odgonetnuti što se događa.
Na kraju više nisam mogla podnositi teret pokušaja da ostanem normalna pa sam
šapnula Marku da idem još jednom skočiti do dječje padine. Stala sam u red za vučnicu
mnogo lakše nego obično, jako zahvalna što sam daleko od čudnih događaja. Propustila
sam prvih nekoliko tanjura jer nisam hvatala kako treba, ali sam uspjela uhvatiti sljededi.
Nevolje su počele čim sam krenula, činilo mi se da ništa nije kako treba, staza je bila
kvrgava i neravna, kao da poskakujem. Odjednom sam primijetila kako mi neko dijete maše
sa staze i nešto viče na francuskom. Pogledala sam preko, prema terasi kafida i vidjela kako
svi Markovi prijatelji nešto viču i mašu. Što se dogodilo? Onda sam vidjela Marka kako
bjesomučno trči prema meni. »Bridget«, vikao je kad mi se približio toliko da ga mogu čuti,
»zaboravila si skije.«

~ 53 ~
 »Glupača«, grmio je Nigel kad smo se vratili u kafid. »Nešto tako glupo ved godinama
nisam vidio.«
»Da ostanem s njom«, pitala je Rebecca Marka silno zabrinuta – kao da sam nestašno
derište. »Tako bi mogao malo odskijati prije večere.«
»Ne, ne, dobro nam je«, rekao je, ali sam mu na licu vidjela da želi otidi, a i ja sam to
željela jer on jako voli skijanje. Ali jednostavno nisam mogla probaviti pomisao o skijaškoj
poduci proklete Rebecce.
»Zapravo mislim da mi je potreban odmor«, rekla sam. »Popit du vrudu čokoladu i
oporaviti se.«
Ispijanje čokolade u kafidu bilo je fantastično, kao da pijem golemu šalicu čokoladnog
umaka, što je bilo dobro jer mi je odvratilo pogled od Marka i Rebecce kako se zajedno
voze na sedežnici. Vidjela sam kako je bila sva vesela i vrckava dok je dodirivala njegovu
ruku.
Na kraju su prošišali kao snježni kralj i kraljica – on u crnom, ona u bijelom – nalik na par
sa slike iz hotelske brošure koja pokazuje da osim u osam teških staza, 400 žičara i
polupansiona – možete uživati i u sjajnom seksu, baš kao što de sad učiniti ovo dvoje.
»O, to je tako veselo«, rekla je Rebecca, podižudi naočale na glavu i smijudi se Marku u
lice. »Čuj, hodete li večerati s nama? Imat demo fondue gore na vrhu, a onda se s bakljama
spustiti na skijama – joj, oprosti, Bridget, ali ti možeš idi žičarom.«
»Ne«, rekao je Mark iznenada. »Propustio sam Valentinovo pa vodim Bridget na
romantičnu večeru.«
Kod Rebecce je dobro to što se uvijek u nekom trenutku razotkrije i pokaže sav svoj
bijes.
»No dobro, kako hodete, zabavite se«, rekla je, nabacila osmijeh iz reklame za pastu,
nabila naočale i veselo odskijala prema gradu.
»Kad ste se sreli«, pitala sam. »Kad je predložila Courcheval?«
Namrštio se. »Bila je u New Yorku«.
Posrnula sam i ispustila štap. Mark je prasnuo u smijeh, podignuo ga i snažno me zagrlio.
»Nemoj me tako gledati«, rekao je prislonjen uz moj obraz. »Bila je ondje s društvom,
razgovarali smo deset minuta. Rekao sam kako želim nečim lijepim nadoknaditi propušteno
Valentinovo, a ona je predložila ovo mjesto.«
Ispustila sam tih, neodređen zvuk.
»Bridget«, rekao je, »volim te.«

Nedjelja, 16. veljače

Težina: baš me briga (zapravo, nema vage), br. izgovaranja uzvišene riječi na Lj u mojoj
glavi: broj beskonačan poput crne rupe.

Tako sam sretna. Nisam ljuta zbog Rebecce, nego velikodušna i otvorena. Ona je savršeno

~ 54 ~
ljubazna, izvještačeni komarac/krava. Mark i ja bili smo na dobroj, zabavnoj večeri, samo
smo se smijali i govorili si koliko smo jedno drugom nedostajali. Dala sam mu dar, mali
privjesak za ključeve Newcastle Uniteda i bokserice Newcastle United koje su mu se jako,
jako svidjele. On je meni za Valentinovo poklonio crvenu svilenu spavadicu, malo premalu,
ali se nije činilo da mu to smeta, baš obratno, da budemo do kraja iskreni. Poslije mi je
ispričao i sve što mu se s poslovne strane dogodilo u New Yorku, a ja sam mu rekla što o
svemu mislim, za što je on rekao da je umirujude i »jedinstveno«!
P. S. Ovaj dio nitko ne mora čitati jer je besraman. Tako me uzbudilo što je izgovorio
riječ na Lj ved na samom početku veze da sam slučajno nazvala Jude i Shaz i sve im
ispričala u poruci. Ali sad vidim da je to bilo plitko i pogrešno.

Ponedjeljak, 17. veljače

kg – 60 (fuj! Fuuuuj! Prokleta vruda čokolada), cuge – 4 (ali uključujudi i let pa je onda to
jako dobro), cigareta – 12, neugodnih neokolonijalističkih poteza moje majke – 1, ali golem.

Vikend je bio fantastičan, osim Rebecce, ali sam se danas ujutro malo šokirala na
Heathrowu. Baš sam stajala u predvorju i tražila natpis »Taksi« kad je glas progovorio:
»Zlato! Nisi morala dodi pred mene, ludice. Geoffrey i tata nas čekaju vani. Samo smo išli
nešto kupiti tati. Dođi, upoznaj se s Wellingtonom!«
Mama, jarko narančaste puti, kose ispletene u Bo Derek pleteničice s kuglicama na
krajevima i u širokoj narančastoj batik haljini kao Winnie Mandela.
»Znam da de misliti da je Masai, ali nije, on je Kikuju! Kikuju! Zamisli!«
Slijedila sam njezin pogled do mjesta na kojem je stajala Una Alconbury, sva narančasta,
od glave do pete u batiku, ali s naočalama za čitanje i zelenom torbicom s velikim zlatnim
preklopom. Stajala je kraj pulta Sock Shopa s otvorenim novčanikom. Zadovoljno je
pogledavala golemog mladog crnca kojemu je iz svakoga uha visila karika od mesa s
limenkom za filmsku rolu u jednoj od njih, odjevenog u jarko modru kockastu halju.
»Hakuna Matata. Don't worry, be happy! Na svahiliju. Sjajno, jelda? Una i ja smo se
sjajno provele, a Wellington je došao s nama! Bok, Mark«, rekla je, površno priznajudi
njegovu prisutnost. »Dođi, zlato, reci Wellingtonu Jambo!«
»Daj zašuti, mama«, prosiktala sam kutkom usana, gledajudi nervozno s jedne strane na
drugu. »Ne možeš dovesti doma tipa iz nekog tamo afričkog plemena. To je
neokolonijalistički, a tata još nije prebolio Julija.«
»Wellington nije«, rekla je mama, potpuno se uspravljajudi, »iz nekog tamo plemena. On
je, zlato, iz pravog plemena! Hodu redi, živi u kolibi od blata! I htio je dodi! Hode putovati
svijetom baš kao Una i ja!«
Mark je u taksiju bio malo nedruželjubiv. K vragu i mama. Da bar imam normalnu mamu
kao i svi drugi, sjedokosu mamu koja kuha sjajne gulaše.
Da, nazvat du tatu.

~ 55 ~
21.00. Tata se povukao u najpotištenije mogude srednjoenglesko duševno stanje i opet
zvučao totalno uništeno.
»Kako si?«, usudila sam se pitati kad sam na kraju uspjela maknuti uzbuđenu mamu s
telefona.
»M, dobro, dobro, znaš. Zulu-ratnici u kamenjaru. Niču jaglaci. A ti si dobro?«
O, Bože. Nisam sigurna da de opet podnijeti to ludilo. Rekla sam mu da me nazove kad
god bude htio, ali je to jako teško kad je tako zatvoren.

Utorak, 18. veljače

kg – 60 (teška uzbuna), cigareta – 13, mazohističkih fantazija o tome kako Mark vodi ljubav
s Rebeccom – 42.

19.00. Na mukama. Vratila sam se poslije još jednog strašnog dana u gužvi (Shaz je
neobjašnjivo zaključila da voli nogomet pa Jude i ja idemo k njoj gledati Nijemce kako
mlate Turke, Belgijance i slično) i zatekla dvije poruke na sekretarici. Nijedna nije bila
tatina.
Najprije je Tom rekao da njegov prijatelj Adam iz Independenta veli da mu nede biti
teško dodijeliti mi neki intervju, ako nađem nekoga stvarno slavnog i ako ne očekujem da
de mi to platiti.
Pa ne događa se valjda to u novinama? Kako ljudi pladaju hipoteke i pijanstvo?
Druga je bila Markova. Rekao je da je večeras vani s Amnestyjem i Indonežanima i da me
može nazvati kod Shazzer i pitati koji je rezultat. Onda je nastala mala stanka, a on je
rekao: »O, da, Rebecca je pozvala nas i cijelo 'društvo' u kudu svojih roditelja u
Gloucestershireu na kudnu zabavu sljededi vikend. Što misliš? Nazvat du te poslije.«
Znam točno što mislim. Mislim da bih radije sjela u malu rupu u maminom i tatinom
kamenjaru i družila se s glistama cijeli vikend, nego išla na Rebeccinu kudnu zabavu i
gledala kako se upucava Marku. A zašto nije nazvala mene i pozvala nas?
To je spominjitis. To je pravi spominjitis. Nema sumnje. Telefon. Sigurno Mark. Što da
mu odgovorim?
»Bridget, digni, spusti to, spusti to. PUSTI TO.«
Zbunjeno sam podigla slušalicu. »Magda?«
»O, Bridget! Bok! Kako je bilo na skijanju?«
»Sjajno, ali...« Ispričala sam joj cijelu priču o Rebecci i New Yorku i kudnoj zabavi. »Ne
znam da li da idem ili ne.«
»Svakako moraš otidi, Bridget«, rekla je Magda. »Da Mark hode izlaziti s Rebeccom,
izlazio bi s Rebeccom, samo reci... Dolje, dolje, Harry, siđi s tog stolca ili deš dobiti po guzi.
Vi ste tako različite.«
»Hmmmm. Vidiš, ja mislim da bi Jude i Shazzer rekle...«
Jeremy je zgrabio telefon. »Čuj, Bridge, slušati savjete za uspješnu vezu koje ti daju Jude

~ 56 ~
i Shazzer isto je kao da ti preporuke za dijetu daje čovjek od 130 kila.«
»Jeremy!« dreknula je Magda. »On se samo igra vražjeg odvjetnika, Bridge. Ignoriraj ga.
Svaka žena ima svoju auru. On je izabrao tebe. Pristani, budi prekrasna i drži je na oku.
Neeee! Ne na pod!«
U pravu je. Bit du sigurna, otvorena, odgovorna, potpuna žena i imat du krasnu sjajnu
auru. Hura! Samo du još nazvati tatu i idem na nogomet.

Ponod. Doma. Kad sam se počela vani smrzavati, sigurna, potpuna žena jednostavno je
isparila u nesigurnost. Morala sam prodi kraj radnika koji su pod jarkim svjetlima popravljali
plinovod. Imala sam na sebi jako kratak kaput i čizme pa sam se ved pripremila na
mijaukanje i neugodne primjedbe, a onda sam se osjetila ko totalni idiot kad ih nije bilo.
To me podsjetilo na onda kad sam imala 15 godina i kad sam išla usamljenom uličicom
prema gradu a počeo me slijediti čovjek koji me zatim zgrabio za ruku. Uznemireno sam se
okrenula da pogledam napadača. Bila sam jako mršava i u uskim trapericama. A nosila sam
i naočale i aparatid za zube. Čovjek me pogledao u lice i pobjegao.
Kad sam se vratila, ispričala sam Jude i Sharon kako sam se osjedala pri susretu s
radnicima. »To ti je to, Bridget«, eksplodirala je Shazzer. »Muškarci se prema ženama
ponašaju kao prema predmetima, kao da nam je fizička ljepota jedina funkcija.«
»Ali ovi nisu«, rekla je Jude.
»Zato je sve to tako strašno. A sad dosta, rekle smo da demo gledati utakmicu.«
»Mmmm. Baš imaju dobra bedra, jelda?« rekla je Jude.
»Mmmm«, složila sam se, rastreseno se pitajudi bi li Shaz poludila da sad za vrijeme
utakmice spomenem Rebeccu.
»Znam osobu koja je jednom spavala s Turčinom«, rekla je Jude. »A penis mu je bio tako
golem da nije mogao ni s kim spavati.«
»Molim? Činilo mi se da si rekla da je spavala s njim«, rekla je Shazzer, gledajudi jednim
okom televiziju.
»Spavala je s njim, ali nisu ništa napravili«, objasnila je Jude.
»Jer nije mogla jer mu je bio prevelik«, rekla sam objašnjavajudi Judinu anegdotu.
»Strašno. Misliš da to ide po nacionalnostima? Ti misliš da Turci...?«
»Dajte šutite«, rekla je Shazzer.
Na trenutak smo zašutile, zamišljajudi bezbroj pimpača uredno složenih u hlačice i
razmišljajudi o svim prošlim igrama različitih nacionalnosti. Baš sam htjela otvoriti usta, ali
je onda Jude, koja se činila prilično fiksiranom iz nekog razloga, propiskutala: »Sigurno je
čudno imati onu stvar.«
»Je«, složila sam se, »jako je čudno imati aktivni visuljak. Da ga ja imam, ja bih stalno
razmišljala o njemu.«
»Pa da, zanimalo bi te što de sljedede napraviti«, rekla je Jude.
»Točno«, složila sam se. »Možeš odjednom doživjeti divovsku erekciju usred nogometne
utakmice.«
»O, Bože dragi!« viknula je Sharon.

~ 57 ~
 »Dobro, dobro, smiri se«, rekla je Jude. »Bridge? Dobro si? Čini se da te nešto bacilo u
komu.«
Nervozno sam pogledala Shaz i onda zaključila da je previše važno da bi čekalo. Pročistila
sam grlo tražedi pozornost i izjavila: »Rebecca je nazvala Marka i pozvala nas na vikend.«
»MOLIM?« - Jude i Shaz su eksplodirale istodobno.
Baš mi je bilo drago jer je ozbiljnost situacije potpuno shvadena. Jude je ustala i otišla po
Milk Tray, a Shaz je donijela još jednu flašu iz frižidera.
»Problem je u tome«, sumirala je Sharon, »što Rebeccu poznamo godinama. Je li ikad
prije pozvala tebe, mene ili Jude na neki od svojih šminkerskih tuluma za vikend?«
»Nije«, svečano sam stresla gavom.
»Ali«, rekla je Jude, »ako ti ne odeš, što ako on ode sam? Ne možeš ga pustiti Rebecci u
pandže. A očito je nekome na njegovom položaju važno imati dobrog partnera za društvo.«
»Hmf«, puhala je Shazzer. »To je retrospektivno sranje. Ako Bridget kaže da ne želi idi, a
on ode bez nje i pokupi Rebeccu, onda je drugorazredni šarlatan koji te nije vrijedan.
Partner za društvo. Ma daj. Više nismo u pedesetima. Ne čisti ona cijeli dan kudu u
čipkastom grudnjaku i onda zabavlja njegove kolege kao prava poslušna ženica. Reci mu da
znaš da je Rebecca luda za njim pa zato nedeš idi.«
»Ali onda de biti polaskan«, rekla je Jude. »Muškarcu je najprivlačnija žena koja ga voli.«
»Tko to kaže«, pitala je Shaz.
»Barunica iz Moje pjesme moji snovi«, rekla je Jude plaho.
Na žalost, kad smo se vratile utakmici, činilo se da je završila.
Onda je nazvao Mark.
»Što se dogodilo«, pitao je uzbuđeno.
»M...«, rekla sam divlje gestikulirajudi Jude i Shazzer koje su bijelo gledale.
»Gledale ste, jelda?«
»Da, jesmo, nogomet se vrada doma, vrada se...«, pjevala sam nejasno se sjedajudi da to
ima nekakve veze s Njemačkom.
»Pa zašto onda ne znaš što se dogodilo? Ne vjerujem ti.«
»Gledale smo. Ali smo...«
»Što?«
»... pričale«, završila sam neuvjerljivo.
»O, Bože«. Duga tišina. »Čuj, hodeš idi Rebecci?«
Panično sam pogledala Jude pa Shaz. Jedna je kimala da. Druga ne. I još Magdin da.
»Da«, rekla sam.
»Sjajno. Bit de zabavno. Mislim. Rekla je da donesemo kupade.«
Badid! Prokletstvo. Prookletstvoooo!
Na putu kudi srela sam iste radnike dok su posrtali pijani iz puba. Digla sam nos u zrak i
zaključila da me nije briga hode li zviždati ili ne, ali čim sam prošla kraj njih, začula se
kakofonija zvukova odobravanja. Okrenula sam se, zadovoljno ih zavodnički pogledala i
otkrila da gledaju u drugom smjeru, a jedan od njih je baš bacio ciglu kroz prozor
Volkswagena.

~ 58 ~
 Subota, 22. veljače

kg – 59,5 (zastrašujude), cuge – 3 (primjerno ponašanje), cigareta – 2 (uh), kalorija – 10.000

(vjerojatno zbog sumnje u Rebeccinu sabotažu), njuški u krilu – 1 (neprestano)

Gloucestershire. Ispalo je da »seoska kudica« Rebeccinih roditelja ima konjušnice,

gospodarske zgrade, bazen, osoblje i vlastitu crkvu u »vrtu«. Dok smo se probijali
pošljunčanom stazom, Rebecca se – u trapericama u kojima joj je guza izgledala kao
biljarska loptica, kao u reklami Ralpha Laurena – igrala sa psom, kose prošarane sunčanim
zrakama usred mnoštva saabova i BMW kabrioleta.
»Emma! Dolje! Hiiii!«, vikala je, na što se pas otrgnuo i zarinuo mi njušku ravno u kaput.
»Maaaa, dođi, popij nešto«, rekla je pozdravljajudi Marka dok sam se ja hrvala sa
psedom glavom.
Mark me spasio viknuvši: »Emma! Drži!« Onda je bacio štap koji je pas donio natrag
mašudi repom.
»Gle, obožava te, jelda, zlato, jelda, jelda?« gugutala je Rebecca, ljuljajudi psedu glavu
kao da je njezino i Markovo prvorođenče.
Zazvonio mi je mobitel. Pokušala sam ga ignorirati.
»Mislim da je tvoj, Bridget«, rekao je Mark.
Izvadila sam ga i pritisnula gumb.
»Bok, zlato, pogodi što ima novo.«
»Mama, zašto me zoveš na mobitel«, siktala sam gledajudi kako Rebecca odvodi Marka.
»Sljededi petak svi idemo na Miss Saigon! Una i Geoffrey, i tata i ja, i Wellington. Još
nikad nije bio na mjuziklu. Kikuju na Miss Saigon. Baš je zabavno. A nabavili smo karte i za
tebe i Marka da nam se pridružite!«
Fuj. Mjuzikli! Čudni muškarci stoje raširenih nogu i deru se.
Kad sam stigla do kude, Mark i Rebecca su nestali i više nikoga nije bilo u blizini osim psa
koji mi je opet zarinuo njušku u kaput.

16.00. Baš smo se vratili iz šetnje »vrtom«. Rebecca me stalno uvlačila u razgovore s
muškarcima, a onda odvlačila Marka kilometrima ispred svih ostalih. Na kraju sam šetala uz
Rebeccina nedaka, navodno sličnog Leonardu DiCapriju, koji je u kaputu iz Oxfama 5
izgledao kao da ga progone duhovi i o kojemu su svi govorili kao o »Johnnyjevom malom«.
»A ja imam svoje ime«, mrmljao je.
»Ma ne budi smiješaaaaan!« rekla sam oponašajudi Rebeccu. »Kako se zoveš?«
Zastao je kao da mu je neugodno. »St. John.«
»Oh«, suosjedala sam s njim.
Nasmijao se i ponudio mi pljugu.

5
Oxfam – prodavaonice u kojima Oxford Committee for Famine Relief (Oxfordski odbor za pomod gladnima) –
dobrotvorna organizacija za pomod siromašnim zemljama prodaje novu i rabljenu robu radi prikupljanja novca.

~ 59 ~
 »Radije ne«, rekla sam kimajudi prema Marku.
»Je li ti on dečko ili tata?«
Odvukao me sa staze prema malom jezeru i zapalio mi cigaretu.
Baš je bilo zabavno pušiti i zločesto se smijuljiti. »Moramo se vratiti«, rekla sam, gazedi
cigaretu čizmom.
Drugi su bili kilometrima ispred nas pa smo morali potrčati: mladi, divlji i slobodni, kao
na reklamama Calvina Kleina. Kad smo dostigli Marka, zagrlio me. »Što si to radila?« rekao
mi je u kosu. »Pušila kao zločesta školarka?«
»Ja nisam zapalila ved pet godina!« zvonila je Rebecca.

19.00. Mmm. Mmm. Mark se baš napalio prije večere. Mmmm.

Ponod. Rebecca je napravila veliku zbrku kad me za večerom posjela kraj »Johnnyjevog
malog« – »Vas dvoje se taaaaaako dobro slažete!!!« – a sebe kraj Marka.
Izgledali su savršeno jedno uz drugo u večernjoj odjedi. Večernja odjeda! Baš kao što je
Jude rekla, sve je to samo zato što se Rebecca htjela pokazati u svojoj opremi Country
Casuals i večernjim toaletama poput kandidatkinje za Miss svijeta. Kao na znak je rekla: »A
sad demo se presvudi u kupade kostime«. Odskakutala se presvudi i za nekoliko minuta
pojavila se u besprijekorno krojenom badidu, s nogama do lustera.
»Mark«, pitala je, »možeš mi pomodi? Moram maknuti pokrivač s bazena.«
Mark je zabrinuto gledao nju pa mene.
»Naravno. Mogu«, rekao je čudnim glasom i nestao za njom.
»I ti ideš plivati«, pitao je balavac.
»Pa«, počela sam, »ne bih htjela da pomisliš kako nisam odlučna i motivirana sportašica,
ali jedanaest sati na večer i još poslije obilne večere – nije baš neko vrijeme za plivanje.«
Još smo neko vrijeme razgovarali, kad sam primijetila da zadnji ljudi odlaze iz prostorije.
»Idemo na kavu?« pitala sam ustajudi.
»Bridget.« Iznenada se pijano nagnuo naprijed i pokušao me ljubiti. Vrata su se naglo
otvorila. Rebecca i Mark.
»Ups! Oprostite«, rekla je Rebecca i zatvorila vrata.
»Što ti je«, zgroženo sam siktala na balavca.
»Ali... Rebecca mi je rekla da si joj rekla da ti se sviđam i da... i da...«
»I što?«
»Rekla je da se ti i Mark razilazite.«
Uhvatila sam se za stol da se ne srušim. »Tko joj je to rekao?«
»Rekla je«, izgledao je tako prestravljeno da mi ga je stvarno bilo žao, »da joj je to rekao
Mark.«

~ 60 ~
 Nedjelja, 23. veljače

kg – 78 (vjerojatno), cuge – 3 (od ponodi, a tek je 7 ujutro), cigareta 100.000 (i najradije bih
zapalila), kalorija 3.275, optimističnih misli – 0, dečko: vrlo nesiguran pojam

Mark je bio u kupaonici kad sam se vratila u sobu pa sam sjedila u spavadici i planirala
obranu.
»Nije ono što misliš«, rekla sam jako originalno čim se pojavio.
»Nije«, pitao je držedi viski u ruci. Počeo je šetkati gore-dolje kao pravi odvjetnik, ogrnut
samo ručnikom. To me nerviralo, ali je bilo nevjerojatno seksi. »Možda ti je špekula zapela
u grlu?« pitao je. »A 'Sinjun' zapravo nije maloljetni pohotljivac s debelim računom nego je
vrhunski otorinolaringolog koji ti ju je pokušao iščeprkati jezikom?«
»Ne«, rekla sam, pažljivo i promišljeno. »Nije ni to.«
»Onda si hiperventilirala? Pa ti je 'Sinjun' – kad se njegov napušeni mozak prisjetio
osnova prve pomodi što ih je nekad davno vidio na plakatu na zidu ustanove za liječenje
ovisnosti u kojoj je bio jednom u svom kratkom i inače nezanimljivom životu – pokušao dati
poljubac života? Ili se jednostavno zabunio pa je mislio da si joint smotan od najbolje trave
koji nije mogao...«
Počela sam se smijati. Onda se i on počeo smijati, a onda smo se počeli ljubiti i tako je
jedno vodilo prema drugome, poslije čega smo zaspali zagrljeni.
Ujutro sam se probudila sva vesela i mislila da je sve O. K., ali onda sam pogledala oko
sebe i vidjela da se ved obukao. Znala sam da ništa nije ni slučajno O. K.
»Mogu objasniti«, rekla sam dramatično se uspravivši u krevetu. Na trenutak smo se
gledali i počeli se smijati. Ali onda se uozbiljio.
»Objasni onda.«
»Rebecca«, rekla sam. »St. John mi je rekao da mu je Rebecca rekla da sam joj rekla da
mi se on sviđa i...«
»A ti si povjerovala u taj zbunjujudi niz pokvarenih telefona?«
»I da si joj ti rekao da mi...«
»Da?«
»Prekidamo«, rekla sam.
Mark je sjeo i počeo jako polako trljati prstima čelo.
»Jesi li«, šapnula sam. »Jesi li to rekao Rebecci?«
»Nisam«, rekao je na kraju. »Nisam to rekao Rebecci, ali...«
Nisam ga se usudila pogledati.
»Ali možda...«, počeo je.
Soba mi se počela magliti. To mrzim u vezama. Čas si s nekim bliskiji nego s bilo kim na
ovom svijetu, a onda je dovoljno da izgovori »prekinimo na neko vrijeme«, »moramo
ozbiljno razgovarati« ili »možda ti...« i više ga nikad nedeš vidjeti. I onda deš sljededih šest
mjeseci zamišljati razgovore u kojima te moli da mu se vratiš i plakati na sam pogled na
njegovu četkicu za zube.

~ 61 ~
 »Ti želiš da prekinemo...?«
Netko je pokucao. Rebecca, ozarena, u prljavoružičastom kašmiru. »Zadnji poziv na
doručak, ljudi«, gugutala je i nije se micala.
Na kraju sam doručkovala prljave kose, sva raščupana, a Rebecca je zamahivala svojom
sjajnom grivom i posluživala kašu.
Natrag smo se vozili u tišini, a ja sam svim silama pokušavala sakriti osjedaje i ne
izgovoriti nešto pogrešno. Iz iskustva znam kako je strašno kad pokušavaš nekoga uvjeriti
da ne smijete prekinuti ako je on to ved odlučio, a onda poslije razmišljati što si sve rekla. I
osjedati se idiotski.
»Nemoj!« htjela sam urlati kad smo stali pred mojom kudom. »Pokušava mi te oteti i sve
je to urota. Nisam poljubila St. Johna. Volim te.«
»Dobro, onda bok«, rekla sam uzvišeno i prisilila se izidi.
»Bok«, mrmljao je ne gledajudi me.
Gledala sam kako brzo, uz škripu, okrede auto. Vidjela sam kako je, odlazedi, ljutito trljao
obraz kao da pokušava nešto izbrisati.

~ 62 ~
4.

Nagovaranje

~ 63 ~
 Ponedjeljak, 24. veljače

kg – 95 (kombinirana težina mene i mojeg jada), cuge – 1 (ja), cigareta 200.000, kalorija
8.477 (ne računajudi čokoladu), teorija o tome što se događa – 477, koliko sam se puta
predomislila što učiniti – 448

3.00. Ne znam što bih jučer napravila da nema cura. Nazvala sam ih čim me Mark dovezao i
došle su za 15 minuta, niti jednom ne spomenuvši »rekla sam ti«.
Kad je Shazzer uletjela ruku punih flaša i vredica lajudi »je li nazvao« izgledala je kao dr.
Greene iz Hitne službe.
»Nije«, odgovorila je Jude gurajudi mi cigaretu u usta kao da je toplomjer.
»Pitanje vremena«, rekla je Shaz veselo vadedi chardonnay, tri pizze, dvije kutije pralina
Haagen-Daaz i kutiju Twixa.
»Da«, rekla je Jude spuštajudi Ponos i predrasude na video uz Kroz ljubav i gubitak do
samopoštovanja, Pet stupnjeva veze i Kako mržnjom izliječiti bol. »Vratit de se.«
»Misliš da ga moram nazvati«, pitala sam.
»Ne«, viknula je Shaz.
»Pa nisi valjda luda«, urlala je Jude. »On je marsijanska lastika. Nazvati ga zadnje je što
smiješ učiniti.«
»Znam«, rekla sam razdražljivo. Pa ne misli valjda da baš ništa nisam čitala.
»Pusti ga da se vrati u svoju špilju, osjeti kako ga privlačiš, a ti se iz Ekskluzivnosti prebaci
u Nesigurnost.«
»Ali ako...?«
»Popusti malo, Shaz«, uzdisala je Jude. »Inače de cijelu nod čekati da je nazove umjesto
da gradi samopoštovanje.«
»Neeeee!« vapila sam, osjedajudi se kao da de mi odrezati uho.
»Uostalom«, rekla je Shaz vedro, izvlačedi uz klik telefonsku žicu iz zida, »koristit de mu.«
Dva sata poslije bila sam još zbunjenija.
»Što više muškarac voli ženu, to de više izbjegavati obvezu!« rekla je Jude pobjedonosno,
čitajudi Mars i Venera izlaze.
»I zvuči kao muška logika!« rekla je Shaz.
»Znači ako mi je dao nogu, to bi zapravo moglo značiti da želi ozbiljnu vezu?« pitala sam
uzbuđeno.
»Čekaj, čekaj«, Jude je počinjala proučavati Emocionalnu inteligenciju. »Žena mu je bila
nevjerna?«
»Je«, mrmljala sam ustima prepunim Twixa. »Tjedan dana poslije vjenčanja. Prevarila ga
je s Danielom.«
»Hmm. Vidiš, to mi zvuči kao da je i on bio emocionalno osakaden, vjerojatno zbog ranije
emocionalne 'modrice' koju si nehotice zadala. Naravno! Pa naravno! To je to! Zato je
pretjerano reagirao kad si zažvalila malog. Bez brige, kad modrica prestane izazivati zbrku u
cijelom njegovom živčanom sustavu, shvatit de pogrešku.«

~ 64 ~
 »I da mora izidi s nekim drugim jer mu se toliko sviđaš«, rekla je Sharon veselo paledi Silk
Cut.
»Šuti, Shaz«, siktala je Jude. »Šuti.«
Bilo je prekasno. Rebeccin se duh pojavio i ispunio sobu kao čudovište pa napuhavanje.
»Oh, oh, oh«, rekla sam trljajudi oči.
»Brzo, donesi joj pide, donesi joj pide«, vikala je Jude.
»Oprosti, oprosti. Stavi Ponos i predrasude«, brbljala je Shaz natačudi mi čist konjak u
usta. »Nađi mokru majicu. Da naručimo pizzu?«
Pomalo je podsjedalo na Božid ili na karmine i sprovod i svu zbrku u kojoj ništa nije
normalno pa ljudi ne primjeduju gubitak jer su nečim zaokupljeni. Nevolje počnu kad život
pokaže kako de biti bez te osobe. Kao sad, recimo.

19.00. Divlja sreda! Kad sam se vratila doma, na sekretarici je žmigalo zeleno svjetlo.
»Bok, Bridget, Mark. Ne znam gdje si bila sinod. Samo sam ti se htio javiti. Pokušat du
poslije.«
Pokušat de poslije. Hmm. To valjda znači da ga ne zovem.

19.13. Nije nazvao. Nisam sigurna koji je točan postupak u ovakvim situacijama. Bolje bi
bilo da nazovem Shaz.
Uz sve ostalo što mi se dogodilo, još mi je i kosa pošašavila od tuge. Čudno je to kako je
kosa tjednima normalna, a onda odjednom u roku od pet minuta totalno poludi i najavi da
je došlo vrijeme za šišanje onako kako dijete urliče kad je gladno.

19.30. Odvrtila sam njegovu poruku Shaz i pitala: »Da ga pustim natrag?«
»Ne! Pusti ga nek pati. Ako te nogirao i predomislio se mora dokazati da te zaslužuje.«
Shaz je u pravu. Da. Jako sam odlučna u pogledu Marka Darcyja.

20.35. Ali ipak. Možda je žalostan. Mrzim ga zamišljati kako sjedi u majici Newcastle
Uniteda i tuguje. Možda bih ga morala nazvati i riješiti stvar do kraja.

20.50. Baš sam htjela nazvati Marka i izlanuti koliko mi se sviđa i da je sve bio samo
nesporazum, ali na sredu je, prije nego što sam stigla podidi slušalicu nazvala Jude. Rekla
sam joj o kratkom, ali zabrinjavajude pozitivnom raspoloženju.
»Znači opet si u fazi odbijanja?«
»Jesam«, rekla sam nesigurno. »Da ga nazovem sutra?«
»Ne ako se želiš pomiriti s njim, ne smiješ sve uništiti scenama. Čekaj četiri-pet dana dok
se ne regeneriraš i onda ga možeš slobodno nazvati onako, prijateljski, tek tako da mu
spomeneš kako je sve u redu.«

23.00. Nije nazvao. Jebi ga. Jako sam zbunjena. Cijeli svijet sretnih veza podsjeda na
zlokobnu igru blefa i prijevara u kojoj muškarci i žene pucaju jedni na druge zaklonjeni

~ 65 ~
vredama s pijeskom. Kao da postoji niz pravila kojih se moraš držati, ali ih nitko ne zna pa ih
svi izmišljaju. Onda dobiješ nogu jer ih se nisi pridržavala, a kako da ih uopde točno slijediš
kad i ne znaš kako glase.

Utorak, 25. veljače

Koliko sam se puta provezla kraj kude Marka Darcyja samo da bih pogledala jesu li svjetla
upaljena? Dva (odnosno četiri, ako se broje oba smjera). Koliko sam puta nazvala 141 (tako
da ne može otkriti moj poziv ako nazove 1471) i onda zvala njegov broj samo zato da mu
čujem glas? Pet (loše). (Jako dobro što nije ostavio poruku). Koliko sam puta pogledala broj
Marka Darcyja u telefonskom imeniku samo da si dokažem da još postoji? Dva (vrlo
ograničeno), postotak izlaznih poziva s mobitela kako bi linija ostala otvorena ako nazove –
100. Postotak dolaznih poziva koji su izazvali bijes jer nisu Mark Darcy – ako nisu nazvali
zato da razgovaraju o Marku Darcyju – i koje sam zatražila da se maknu s telefon što brže
da ne bi blokirali poziv Marka Darcyja – 100.

20.00. Baš me nazvala Magda i pita kako je bilo na vikendu. Na kraju sam joj izlajala cijelu
priču.
»Čuj, ako ti njemu to uzmeš još jedanput, ideš u kut! Harry! Oprosti, Bridge. A što je on
na to rekao?«
»Nisam s njim razgovarala.«
»Molim? Zašto nisi«
Objasnila sam joj sve o poruci na sekretarici i cijeloj teoriji elastične gume i emocionalnih
modrica koje me povezuju s tom teorijom.
»Bridget, ti si stvarno nevjerojatna. Ništa u cijeloj priči ne pokazuje da te nogirao. Samo
je bio loše volje jer te uhvatio kako se s nekim žvališ.«
»Nisam se žvalila. Mene su zaskočili protiv moje volje!«
»Ali on ne zna čitati tuđe misli. Kako bi mogao znati što osjedaš? Morate komunicirati.
Pljuni to! Odmah! Dođi sa mnom. Sad ideš gore u kut.«

20.45. Možda je Magda u pravu. Možda sam samo pretpostavila da me hode nogirati, a on
to uopde nije htio. Možda je u autu bio samo uznemiren zbog ljubakanja pa je htio da ja
nešto kažem i sad misli da ga izbjegavam!! Nazvat du ga. U tome je problem suvremenih (ili
bivših) veza – jednostavno nema dovoljno komunikacije.

21.00. No dobro, nazvat du ga.

21.01. Evo sad du.

21.10. Mark Darcy zalajao je »molim!« nevjerojatno nervoznim glasom dok se u pozadini

~ 66 ~
čula nepodnošljiva buka.
Pokunjeno sam prošaptala: »Ja sam, Bridget.«
»Bridget! Jesi luda? Ti stvarno ne znaš što se događa? Nisi mi se javila dva dana i sad
zoveš usred glavne, najglavnije – Neeeee! Neeeee! Idiote, majmune... Isuse Bože.
Kretenčino – baš kraj suca. Faul! To je bio faul! Sad de te... Tako. Tako. Van. Isuse... čuj,
nazvat du te kad završi.«

21.15. Naravno, znala sam da je neko prekosvjetsko finale ili nešto slično, samo sam to
zaboravila zbog emocionalnih jada. Pa svakom bi se to moglo dogoditi.

21.30. Kako sam mogla biti tako glupa? Kako? Kako?

21.35. Supač... telefon! Mark Darcy!

Jude. »Molim?« rekla je. »Nije s tobom razgovarao jer gleda nogometnu utakmicu? Van.
Odmah van. Nemoj biti doma kad nazove. Kako se samo usuđuje!«
Odmah mi je bilo jasno da je Jude u pravu, a da je Maricu stvarno stalo do mene,
nogomet mu ne bi bio važniji. Shaz je bila još jasnija.
»Muškarci su toliko opsjednuti nogometom jer su totalno nesposobni«, eksplodirala je.
»Ako navijaju za neki klub ili bilo što drugo i pritom galame, odmah misle da su sami dobili
utakmicu i da zaslužuju pljesak i pohvale te da se sve vrti oko njih.«
»Da. I ti deš dodi k Jude?«
»M, ovaj, nedu...«
»Zašto?«
»Gledam utakmicu sa Simonom.«
Sa Simonom? Shazzer i Simon? Pa Simon je samo naš prijatelj.
»Ali mislila sam da si rekla...?«
»To je drugo. Ja volim nogomet jer je to jako zanimljiva igra.«
Hmmm. Baš sam izlazila iz kude kad je telefon opet zazvonio.
»O, bok, zlato. Mama. Sjajno se zabavljamo. Svi obožavaju Wellingtona! Vodili smo ga u
Rotary i...«
»Mama«, siktala sam. »Ne možeš Wellingtona vodati okolo kao rijetku zvijer.«
»Znaš, zlato«, rekla je ledeno, »ako nešto ne volim, onda su to rasizam i dvoličnost.«
»Molim?«
»Gle, kad su k nama došli Robertsonovi iz Amershama, vodili smo ih u Rotary i tome nisi
prigovarala.«
Odustala sam pokušavajudi razmrsiti mrežu iskrivljene logike.
»Uvijek sve trpaš u kutijice. Ti i tvoji Sretni u braku, i Samci, i obojeni, i homidi.
Uostalom, nazvala sam samo zbog Miss Saigon u petak. Počinje u pola osam.«
O, Bože. »Čuj...!« rekla sam divlje. Sigurno nisam pristala, sigurna sam u to.
»Ma daj, Bridget. Ved smo kupili karte.«
Pomirila sam se sa sudbinom i pristala na bizarni prijedlog, meljudi o tome kako Mark

~ 67 ~
mora raditi, što ju je totalno razbjesnilo.
»Raditi, grozno. Što radi u petak na večer? Sigurna si da ne radi previše? Mislim da
posao nije...«
»Mama, moram idi. Kasnim k Jude«, rekla sam odlučno.
»Uvijek se nekamo žuriš. Jude, Sharon, joga. Čudim se da ti i Mark uopde imate vremena
jedno za drugo!«
Kad sam došla k Jude, razgovor je prirodno krenuo prema Shazzer i Simonu.
»Ali zapravo«, Jude se povjerljivo nagnula naprijed makar ondje nikog nije bilo,
»naletjela sam na njih u Conranu u subotu. I kikotali su se nad beštekom kao sretan bračni
par.«
Što je to s današnjim modernim samcima da mogu imati normalnu vezu samo ako to
nije veza? Evo, Shaz izlazi sa Simonom i radi sve što rade parovi, a Mark i ja, koji navodno
hodamo, uopde se ne viđamo.
»Ako mene pitaš, ljudi ne bi smjeli govoriti 'samo smo dobri prijatelji', nego 'samo
hodamo'«, rekla sam mračno.
»Mda«, rekla je Jude. »Možda je pravi odgovor: platonski prijatelji kombinirani s
vibratorom.«
Vratila sam se prijekornoj Markovoj poruci u kojoj je rekao da me pokušao nazvati čim je
utakmica završila, ali je stalno bilo zauzeto, a sad me nema. Baš sam se pitala da li da ga
nazovem kad je nazvao.
»Oprosti za ono prije«, rekao je. »Samo sam jako snužden, ti nisi?«
»Znam«, rekla sam nježno. »I ja se točno tako osjedam.«
»Stalno se pitam zašto.«
»Točno!« sjala sam od zadovoljstva dok mi je tijelo preplavljivao snažan osjedaj ljubavi i
olakšanja.
»Tako glupo i nepotrebno«, rekao je tjeskobno. »Besmislen ispad s razornim
posljedicama.«
»Znam«, kimnula sam razmišljajudi: vidiš ti, on je to doživio još dramatičnije od mene.
»Kako čovjek može s tim živjeti?«
»Pa svi smo mi samo ljudi«, rekla sam obzirno. »Moramo opraštati jedni drugima i...
sebi.«
»Ha! Lako je to redi«, rekao je. »Ali da nije izbačen, nikad ne bismo bili suočeni s
agonijom jedanaesteraca. Borili smo se kao lavovi, ali nas je to stajalo utakmice!«
Zavapila sam, dok mi je mozak mahnito radio. Sigurno nije točno da muškarci imaju
nogomet umjesto osjedaja? Jasno mi je da je nogomet uzbudljiv i da povezuje narode
zajedničkim golovima i mržnjama, ali prava tjeskoba, depresija i korota još satima poslije
sigurno...
»Bridget, što je? Pa to je samo igra. Čak je i meni to jasno. Kad si me nazvala za vrijeme
utakmice, toliko su me obuzeli osjedaji da sam... Ali to je samo igra.«
»Dobro, dobro«, rekla sam, zuredi oko sebe kao luda.
»Uostalom što se događa? Danima te nisam čuo. Nadam se da više nisi zavodila

~ 68 ~
maloljetnike... Čekaj, čekaj, sad ponavljaju. Da dođem sutra, ne, čekaj, sutra igram mali
nogomet... u četvrtak?«
»M... može«, rekla sam.
»Sjajno, vidimo se u osam.«

Srijeda, 26. veljače

kg – 59, cuge – 2 (vrlo dobro), cigareta – 3 (vrlo dobro), kalorija – 3.845 (slabo), minuta
neposvedenih opsesivnim mislima o Marku Darcyju – 24 (izvrstan napredak), varijacija na
temu dvoroge skulpture koju sam sanjala zahvaljujudi kosi – 13 (uznemirujude)

8.30. Dobro. Sve je vjerojatno u redu (osim, očito, kose), iako je Mark možda izbjegavao
pitanje, kao da nije htio telefonom razgovarati o osjedajima. Znači, sutra je prijelomna
večer.
Moram biti sigurna, otvorena, zainteresirana, ne smijem se ni na što žaliti, moram
napraviti korak natrag i... ovaj, izgledati stvarno seksi. Vidjet demo mogu li se ošišati u pauzi
za objed. A prije posla otidi du na fitness. Možda odem i u saunu pa du zasjati.

9.00. Stiglo je pismo iz banke o prekoračenju. I priložili su ček napisan na »M. S. F. S.« Ha!
Na to sam potpuno zaboravila. Prijevara u čistionici uskoro de biti otkrivena, a ja du dobiti
natrag svojih 149 funti. Gle, ispala je neka poruka.
Piše: »Ovaj je ček naslovljen na Marks&Spencer financijsku službu«.
To sam za Božid nešto platila na M&S karticu. O. O, Bože. Sad mi je malo neugodno jer sam
u mislima optužila nedužnu čistionicu i ispala smiješna pred dečkom. Hmm. Sad je
prekasno za fitness, a i opdenito sam se uzrujala. Idi du poslije posla.

14.00. Ured. U zahodu. Totalna, totalna katastrofa. Baš sam se vratila od frizera. Rekla sam
Paolu da me samo malo ošiša i pretvori totalno kaotičnu kosu u frizuru kakvu nosi Rachel iz
»Prijatelja«. Počeo mi je rukama prolaziti kroz kosu i odjednom sam osjetila da sam u
rukama genija koji je razumio moju unutarnju ljepotu. Činilo se da Paolo sjajno vlada
situacijom. Razbacivao mi je kosu na sve strane, a onda ju je natapirao gledajudi me kao da
govori: »Pretvorit du te u pravi komad«.
I tad je odjednom stao. Frizura mi je bila totalno luda – izgledala sam poput učiteljice
koja si je dala napraviti trajnu, a onda su je ošišali na kahlicu. Gledao me pun očekivanja,
samouvjereno se smješkajudi, a njegov je pomodnik došao i počeo se pretjerano diviti:
»Božanstveno je«. U panici sam prestravljeno zurila u sebe, ali sam s Paolom uspostavila
takvu vezu uzajamnog divljenja da bi se poslije izjave da mi je frizura jeziva, sve raspalo kao
nemogude neugodna kuda od karata. Na kraju sam im se pridružila u suludom divljenju
monstruoznoj frizuri i dala Paolu napojnicu od 5 funti. Kad sam se vratila na posao, Richard
Finch rekao mi je da izgledam kao Ruth Madoc u »Hi-de-hi«.

~ 69 ~
19.00. Doma. Kosa mi je jeziva i izgleda kao perika sa zastrašujude kratkim šiškama.
Četrdeset pet minuta zurila sam u zrcalo podižudi obrve kako bi mi se šiške činile dužima,
ali ne mogu sutra cijelu večer izgledati poput Rogera Moorea kad mu zlid s mačkom
zaprijeti da de dignuti u zrak njega, cijeli svijet i kutijicu punu vitalnih kompjutora MI5.

19.15. Pokušala sam oponašati Lindu Evangelistu u ranoj fazi i složiti šiške uz pomod gela u
dijagonalnu crtu, ali sam ispala kao Paul Daniels 6.
Luda sam od bijesa na glupog Paola. Zašto bi netko to bilo kome napravio? Zašto? Mrzim
sadističke megalomanske frizere. Tužit du Paola. Prijavit du ga Amnesty Internationalu,
Esther Rantzen 7, Penny Junor ili nekom sličnom i razotkriti ga na državnoj televiziji.
U prevelikoj sam depresiji za fitness.

19.30. Nazvala sam Toma i ispričala mu o traumi, a on mi je rekao da ne budem sitničava,

nego da se sjetim Mo Mowlam 8 i delave glave. Baš sam se posramila. Više nedu o tome
razmišljati. Tom je rekao da moram smisliti koga du intervjuirati.
»Imala sam posla«, rekla sam osjedajudi krivnju.
»Znaš što, moraš pokrenuti guzicu«. O, Bože, što mu se to dogodilo u Kaliforniji. »Tko te
stvarno zanima«, nastavio je. »Zar nema nijedne poznate osobe koju bi ti htjela
intervjuirati?«
Razmislila sam, a onda mi je odjednom sinulo. »Gospodina Darcyja«, rekla sam.
»Molim? Colina Firtha?«
»Da! Da! G. Darcyja! G. Darcyja!«
Eto, sad imam projekt. Hura! Dobit du posao i srediti razgovor uz pomod njegova agenta.
Bit de to krasno, mogu izvaditi sve izreske i stvarno ga prikazati na jedinstven način...
Možda ipak. Bolje da pričekam dok mi šiške ne narastu. Sranje! Vrata. Da bar nije Mark. Ali
on je sigurno rekao sutra! Smiri se. Smiri se.
»Gary«, čulo se na interfonu.
»Bok. Bok, Gary«, pretjerivala sam u pozdravu jer nisam imala pojma tko je Gary. »Kako
si?« pitala sam i skoro dodala: »I tko si?«
»Hladno mi je. Pustiš me?«
Odjednom sam prepoznala glas: »O, Gary«, još sam više pretjerivala. »Dođi gore!!!«
Udarila sam se po glavi. Što on radi ovdje?
Došao je u zidarskim trapericama umrljanim bojom, narančastoj majici i čudnoj
kockastoj vjetrovci s umjetnim ovratnikom od ovčjeg krzna.
»Bok«, rekao je i sjeo za kuhinjski stol kao da mi je muž. Nisam bila sigurna kako bih se
ponašala u toj situaciji – dvoje ljudi potpuno drukčije koncepcije stvarnosti u sobi.
»Čuj, Gary«, rekla sam. »Žuri mi se.«

6
Paul Daniels (1938.) – engleski zabavljač koji nasmijava publiku i izvodi mađioničarske trikove na televiziji.
7
Esther Rantzen (1940.) – Britanka, producentica i voditeljica BBC-eve emisije »That's Life« (To je život). Surađivala i s
dobrotvornom organizacijom »Childline« koja pomaže zlostavljanoj djeci.
8
Mo Mowlam – britanska ministrica za sjevernu Irsku.

~ 70 ~
 Nije rekao ništa i počeo je motati cigaretu. Odjednom me postalo strah. Možda je ludi
silovatelj. Ali nikad nije pokušao silovati Magdu, bar ne koliko ja znam.
»Nešto si zaboravio«, pitala sam nervozno.
»Ne«, rekao je još motajudi cigaretu. Pogledala sam vrata pitajudi se moram li potrčati
prema njima. »Gdje ti je odvod?«
»Garyyyyyyyy!« poželjela sam vikati. »Otiđi. Jednostavno otiđi. Sutra na večer vidjet du
se s Markom i moram napraviti nešto s tim šiškama i vježbati na podu.«
Stavio je cigaretu u usta i ustao. »Pogledajmo kupaonicu.«
»Neee«, vikala sam sjedajudi se da tamo imam tubu sredstva za izbjeljivanje dlaka i
knjigu Što muškarci žele uz lavabo. »Čuj, možeš li se vratiti neki drugi...?«
Ali on je ved njuškao, otvarao vrata i zurio niza stube, krenuvši prema spavadoj sobi.
»Imaš dvorišni prozor?«
»Imam.«
»Pogledajmo.«
Nervozno sam stajala na vratima spavade sobe dok je on otvarao prozor i gledao van.
Činilo se da je više zainteresiran za cijevi nego za napad na mene.
»To sam i mislio«, rekao je pobjednički, odmičudi se i zatvarajudi prozor. »Imaš mjesta za
proširenje.«
»Mislim da sad moraš otidi«, rekla sam potpuno se uspravljajudi i vradajudi u dnevnu
sobu. »Moram idi.«
Ali on je ved prošao kraj mene prema stubama.
»Mda, imaš mjesta za proširenje. Ali moraš premjestiti odvodnu cijev.«
»Gary...«
»Mogla bi imati još jednu spavadu sobu – s malom krovnom teresom. Slatko.«
Krovna terasa? Druga spavada soba? Ja bih je pretvorila u radnu sobu i započela novu
karijeru.
»Koliko bi to koštalo?«
»Ooo«, počeo je odmahivati glavom pokazujudi žaljenje. »Znaš što, idemo dolje u pub i
razmislimo.«http://www.crowarez.org
»Ne mogu«, rekla sam odlučno. »Izlazim.«
»Dobro. Onda du ja razmisliti i nazvati te.«
»Sjajno. Dobro! Moram idi!«
Pokupio je kaput, duhan i Rizle, otvorio torbu i sa strahopoštovanjem spustio časopis na
kuhinjski stol.
Kad je došao do vrata, okrenuo se i pogledao me znalačkim pogledom. »Sedamdeset
prva stranica«, rekao je. »Bok.«
Uzela sam časopis misledi kako du listati Moj dom, a ono Grubi ribič s naslovnicom na
kojoj muškarac drži ljigavu sivu ribetinu. Listala sam debeli časopis u kojem su na mnoštvu
stranica uglavnom bili muškarci s ljigavim sivim ribetinama. Došla sam do 71., a tamo je uz
članak o »Mamcima za grabežljivce« u šeširu od trapera punom značaka, s ponosnim
širokim osmjehom stajao Gary i držao ljigavu sivu ribetinu.

~ 71 ~
 Četvrtak, 27. veljače

kg – 58,5 (izgubljenih pola kile otpada na kosu), cigareta – 17 (zbog kose), kalorija 625 (bez
hrane zbog kose), zamišljenih žalbi odvjetnicima, potrošačkim društvima, ’Boljem zdravlju’ i
sl. u kojima opisujem kako je Paolo izmasakrirao moju kosu – 22, odlazaka do zrcala kako
bih provjerila rast kose – 72, milimetara izrasle kose unatoč svem trudu – 0

19.45. Još petnaest minuta. Opet sam provjerila šiške. Frizura mi se iz zastrašujude
pretvorila u jezivu, groznu periku, čisti horor.

19.47. Još je Ruth Madoc. Zašto se to moralo dogoditi prije dosad najvažnije večeri u vezi s
Markom Darcyjem? Zašto? Ako ništa drugo, sad bar ne provjeravam u zrcalu koliko su mi
se stanjila bedra.

Ponod. Kad se Mark Darcy pojavio na vratima, zastao mi je dah u grlu.

Odlučno je ušao bez pozdrava, iz džepa izvadio omotnicu veličine posjetnice i predao mi
je. Na njoj je bilo moje ime, ali Markova adresa. I ved je bila otvorena.
»Stajala je na pladnju otkad sam se vratio«, rekao je, srušivši se na kauč. »Jutros sam je
zabunom otvorio. Oprosti. Ali vjerojatno je sve dobro.«
Drhtala sam dok sam vadila karticu iz omotnice.
Na njoj su bila dva ježa koja gledaju kako se u vešmašini vrte isprepleteni grudnjak i
gadice.
»Od koga je?« pitao je ljubazno.
»Ne znam.«
»Znaš«, rekao je nekako mirno, s osmijehom koji pokazuje da de sad izvudi sjekiru za
meso i odrezati mi nos. »Od koga je?«
»Rekla sam ti«, mucala sam, »ne znam.«
»Pročitaj što piše.«
Otvorila sam je. Unutra je, tankim crvenim rukopisom pisalo: »Budi moja na Valentinovo
– vidimo se kad dođeš po spavadicu – tvoj – Sxxxxxxx«.
Zurila sam u nju u šoku. I baš tad je zazvonio telefon.
Maaa! Mislila sam da su Jude ili Shazzer, radi nekog od njihovih odvratnih savjeta o
Marku. Pojurila sam prema telefonu, ali mi je Mark spustio ruku na nadlakticu.
»Bok, lutko, Gary.« O, Bože. Kako se usuđuje biti tako pretjerano intiman? »Čuj, što se
tiče onoga o čemu smo razgovarali u spavadoj sobi... imam neke ideje pa me nazovi i
odmah dođem.«
Mark je gledao prema telefonu ubrzano žmirkajudi. Onda je udahnuo, protrljao
nadlanicom lice kao da se želi pribrati. »Onda«, pitao je. »Želiš objasniti?«
»Zidar.« Htjela sam ga zagrliti. »Magdin zidar Gary. Onaj koji mi je postavio sfušane
police. Hode mi proširiti stan između spavade sobe i stubišta.«
»Aha«, rekao je. »A i čestitka je od Garyja? Ili možda od St. Johna? Ili od nekog

~ 72 ~
drugog...?«
Tad je počeo grgljati faks. Nešto je stizalo.
Dok sam ja zurila u prazno, Mark je strgnuo papir s faksa, pogledao ga i predao mi.
»Kome treba Mark Darcy kad za 9. 99 funti plus poštarina možeš nabaviti jedan od ovih«,
našvrljala je Jude uz reklamu za vibrator s jezikom.

Petak, 28. veljače

kg – 58 (jedina svijetla točka na obzoru), razloga zašto ljudi vole idi na mjuzikle – tajanstven
nedokučiv broj, razloga zašto je Rebecca još živa – 0, razlozi da mi Mark, Rebecca, mama,
Una i Geoffrey Alconbury, Andrew Lloyd Weber i njima slični unište život – nejasni.

Moram ostati smirena. Moram misliti pozitivno. Bila je jednostavno nesreda da su se sve te
stvari dogodile istodobno, tu nema dvojbe. Potpuno je razumljivo da je Mark jednostavno
otišao poslije svega toga i da je rekao kako de nazvati kad se smiri i... Ha! Sad mi je sinulo
od koga je prokleta čestitka. Sigurno od tipa iz čistionice. Kad sam pokušala iz njega izvudi
priznanje o prevari i rekla: »Nemoj misliti da ne znam što se događa«, ostavila sam
spavadicu. I dala sam mu Markovu adresu, ako bude nasrtljiv. Svijet je pun luđaka, a ja
večeras moram gledati »Miss Sajebigon«.

Ponod. U početku i nije bilo tako loše. Bilo je olakšanje pobjedi iz zatvora vlastitih misli i
pakla okretanja broja 1471 svaki put kad bih išla na zahod.
Wellington je, osim što je bio tragična žrtva kulturnoga imperijalizma, zgodno izgledao u
jednom od tatinih odijela iz pedesetih, poput konobara iz Meta, koji ima slobodnu večer.
Uzvišenom gracioznošdu odgovarao je dok su mama i Una cvrkutale oko njega kao
obožavateljice. Ja sam zakasnila pa sam na dolasku uspjela s njim razmijeniti samo najkrade
riječi isprike.
»Je li čudno biti u Engleskoj«, pitala sam i nakon toga se osjedala glupo jer mu je očito
bilo čudno.
»Zanimljivo je«, rekao je gledajudi me ispitivačkim pogledom. »Tebi je čudno?«
»Onda«, uletjela je Una. »Gdje je Mark? Mislila sam da i on dolazi!«
»Radi«, promrmljala sam dok je stric Geoffrey ljutito teturao uz tatu.
»To je i onaj prošli rekao, jelda«, galamio je Geoffrey. »Uvijek isto s mojom malom
Bridget«, rekao je gladedi me opasno blizu stražnjice. »Samo odu. Fijuuuu!«
»Geoffrey«, rekla je Una dodajudi kao da pokušava skrenuti razgovor s teške teme: »I
kod vas u plemenu ima starijih žena koje se ne mogu udati, Wellingtone?«
»Ja nisam starija žena«, siktala sam.
»Za to su odgovorni stariji članovi plemena«, rekao je Wellington.
»Eto, uvijek sam govorila da je to najbolje, nisam li, Colin«, rekla je mama
samodopadno. »Nisam li rekla Bridget da mora izlaziti s Markom?«

~ 73 ~
 »Ali stariju ženu, s mužem ili bez muža, pleme poštuje«, rekao je Wellington, namignuvši
mi.
»Mogu li se tamo preseliti«, pitala sam turobno.
»Nisam siguran da bi ti se svidio miris zidova«. Smijao se.
Uspjela sam odvudi tatu u stranu i šapnuti: »Kako je?«
»Pa nije tako loše, znaš«, rekao je. »Čini se da je simpatičan dečko. Smijemo uzeti pide
sa sobom?«
Drugi čin je bio nodna mora. Sva ta jeziva veselica na pozornici prošla je kao u magli, dok
su mi se u mislima stalno vradale slike Rebecce, Garyja, vibratora i spavadice što su
prolazile poput snježnih gruda koje, kako lete prema tebi, postaju sve sjajnije i sjajnije.
Na svu sredu gomila ljudi koja je nahrupila iz foajea i urlala od – navodno – radosti
spriječila je svaki razgovor sve dok se nismo nagurali u Geoffreyjev i Unin Range Rover. Una
je vozila, Geoffrey je sjedio uz nju, tata se veselo cerekao u prtljažniku, a ja sam bila
stiješnjena između mame i Wellingtona na stražnjem sjedalu kad se dogodio incident –
strašan i nevjerojatan.
Mama je baš nabila na nos goleme naočale zlatnih okvira.
»Nisam znala da si počela nositi naočale«, rekla sam začuđena tim netipičnim
priznanjem procesa starenja.
»Nisam počela nositi naočale«, rekla je veselo. »Pazi, semafor za pješake, Una.«
»Ali«, rekla sam, »nosiš ih.«
»Ne, ne, ne! Nosim ih samo kad vozim.«
»Pa ne voziš.«
»Vozi«, cerio se tata pokajnički dok je mama vikala: »Pazi onu Fiestu, Una. Daje ti
žmigavac!«
»Nije li ono Mark«, pitala je iznenada Una. »Mislila sam da radi.«
»Gdje je«, pitala je mama zapovjednički.
»Tamo«, rekla je Una. »O, kad smo ved kod toga, rekla sam ti da su Olive i Roger otišli na
Himalaju? Navodno zasuti toaletnim papirom. Cijelim Mount Everestom.«
Pratila sam Unin prst do mjesta na kojem je Mark, u modrom kaputu i snježnobijeloj,
napola raskopčanoj košulji izlazio iz taksija. Kao u usporenom filmu, gledala sam kako sa
stražnjeg sjedala u taksiju izranja visoka, vitka, dugokosa plavuša i smije mu se u lice. Bila je
to Rebecca.
Stupanj mučenja koje je uzelo maha u Range Roveru bio je nevjerojatan. Mama i Una
divljački su se zgražale u moje ime: »Pa to je neukusno! S drugom ženom u petak na večer
kad je rekao da de raditi! Moram nazvati Elaine i redi joj svoje«. Geoffrey je pijano govorio:
»Odoše oni! Fiiiiijuuuu!« A tata je sve pokušavao smiriti. Šutili smo samo ja i Wellington
koji me uzeo za ruku i držao je, mirno i snažno, ne izgovorivši ni riječ.
Kad smo došli do mog stana, izišao je iz Range Rovera kako bi me propustio, dok se u
pozadini čulo blebetanje: »Eto! Mislim da ga je prva žena ostavila, jelda?« »Točno. Gdje
ima dima, ima i vatre«, čulo se iz pozadine.
»U mraku kamen izgleda kao bizon«, rekao je Wellington. »Na svjetlu je kamen kamen.«

~ 74 ~
 »Hvala«, rekla sam zahvalno, a onda oteturala do stana pitajudi se mogu li pretvoriti
Rebeccu u bizona i zapaliti je bez previše dima kako se ne bi uznemirio Scotland Yard.

Subota, 1. ožujka

22.00. Doma. Jako crn dan. Jude, Shaz i ja otišle smo u terapijski šoping i vratile se radi
pripreme za nodni provod u gradu koji su smislile cure da mi odvrate misli. Oko osam sve
smo ved bile pripite. »Mark Darcy je peder«, izjavila je Jude.
»Sigurno je peder«, mumljala je Shazzer točedi nove Bloody Mary.
»Stvarno to misliš«, pitala sam, odmah utješena depresivnom teorijom koja ipak godi
egu.
»Pa našla si dečka u njegovom krevetu«, rekla je Shaz.
»Zašto bi inače izišao s nekim sličnim Rebecci – tako zastrašujude visokim, bez osjedaja
za prijateljstvo prema ženama, bez sisa i bez guzice... odnosno virtualnim muškarcem«,
pitala je Jude.
»Bridge«, rekla je Shaz pijano me gledajudi. »Bože, jesi li ti toga svjesna? Kad te gledam
ovako, iz ovog kuta, stvarno imaš podbradak.«
»Hvala«, rekla sam nadureno, natočila još jednu čašu vina i opet pritisnula preslušavanje
poruka na sekretarici, na što su Jude i Shazzer rukama prekrile uši.
»Bok, Bridget. Mark. Čini se kao da ne uzvradaš na moje pozive. Stvarno mislim... ovaj...
ja stvarno... Mi – bar ja osjedam – da ti dugujem prijateljstvo, pa se nadam da deš... no
dobro. Bože, nazovi me uskoro, kako god bilo. Ako hodeš.«
»Kao da je potpuno izgubio kontrolu«, prigovarala je Jude. »Kao da nema nikakve veze s
njim to što je pobjegao s Rebeccom. Sad se stvarno moraš odmaknuti. Čuj, idemo mi na taj
tulum ili ne?«
»Ndaaaa. Što si on to umišlja«, rekla je Shaz. »Duguje ti. Ha! Nmo– morala bi mu nredi:
'Mmljubavi, nme meni u ži votu n ne treba nitko ntko mi to duguje.«
U tom je trenutku zazvonio telefon.
»Bok.« Mark. Srce mi je neprimjereno zapljusnuo golem val ljubavi.
»Bok«, rekla sam spremno, ustima naznačujudi curama: »On je«.
»Dobila si svoju, hodu redi moju poruku«, pitao je Mark.
Shazzer mi je bockala nogu, mahnito sikdudi: »Pokaži mu, hajde«.
»Jesam«, rekla sam umišljeno. »Ali kako sam te samo nekoliko minuta prije toga vidjela
da izlaziš iz taksija s Rebeccom u 11 sati na večer, nisam baš bila najbolje raspoložena.«
Shaz je podigla šaku u zrak i rekla: »Yesss!!!«, a Jude joj je rukom začepila usta, pokazala
mi podignute palčeve i posegnula za chardonnayom.
Na drugoj strani linije bila je šutnja.
»Bridge, zašto uvijek donosiš zaključke napamet?«
Zastala sam, držedi ruku na slušalici. »Kaže da napamet donosim zaključke«, siktala sam,
na što se Shaz bijesno ritnula.

~ 75 ~
 »Napamet zaključujem«, pitala sam. »Rebecca ti ved mjesec dana smješta, ti me nogiraš
zbog nečega što nisam napravila, a onda te vidim kako izlaziš s Rebeccom iz taksija.«
»Ali nisam ja kriv, mogu ti objasniti i – sad sam te nazvao.«
»Da – kažeš da mi duguješ prijateljstvo.«
»Ali...«
»Nastavi!« siktala je Shaz.
Duboko sam udahnula. »Duguješ mi? Zlato...« I na to su Jude i Shaz u ekstazi pale jedna
na drugu. Zlato! Kao Linda Fiorentino u Ubojitom zavođenju. »Ja ne trebam nikog u svom
životu zato što bi mi on to dugovao«, nastavila sam odlučno. »Ja imam najbolje, najvjernije,
najmudrije, najduhovitije, najnježnije prijatelje na svijetu. I da ti ja budem prijateljica
poslije takvog tvojeg ponašanja prema meni...«
»Ali... kojeg ponašanja?« Zvučao je tjeskobno.
»A ako du ti biti prijateljica...«, popuštala sam.
»Nastavi«, siktala je Shaz.
»... bit deš stvarno sretan.«
»Dobro, dovoljno si rekla«, rekao je Mark. »Ako ne želiš da ti objasnim, nedu te više
zamarati telefonskim razgovorima. Zbogom, Bridget.«
Spustila sam slušalicu, zapanjena, i okrenula se prijateljicama. Sharon je ležala na tepihu,
pobjedonosno mašudi pljugom u zraku, a Jude je vukla ravno iz flaše chardonnaya.
Odjednom sam imala strašan osjedaj da sam napravila najgoru pogrešku.
Deset minuta poslije netko je zazvonio na vrata. Pojurila sam.
»Mogu udi?« rekao je prigušen muški glas. Mark!
»Naravno«, rekla sam s olakšanjem, okrenula se Jude i Shaz i kazala: »Možete li možda
otidi u spavadu sobu?«
Nezadovoljno su se pokupile s poda kad su se vrata stana otvorila, ali nije bio Mark,
nego Tom.
»Bridget! Tako si mršava«, rekao je. »Bože«, stropoštao se na kuhinjski stol. »Bože. Život
je takvo sranje, život je priča koju je izmislio cinik...«
»Tom«, rekla je Shazzer. »Razgovarale smo.«
»I mnitko od mmnas mmmnije te vidio n-ne-nekoliko tjedana«, ljutito je mrmljala Jude.
»Razgovarale? Valjda ne o meni? O čemu ste samo mogle razgovarati? O, Bože – jebeni
Jerome, jebeni, jebeni Jerome.«
»Jerome«, pitala sam zgroženo. »Napuhani Jerome? Mislila sam da si ga zauvijek
protjerao iz života.«
»Ostavio je tolike poruke kad sam otišao u San Francisco«, rekao je Tom plaho. »Pa smo
se opet počeli viđati i večeras sam samo izdaleka napomenuo da bismo opet mogli probati,
no dobro, probao sam ga zažvaliti, a Jerome je rekao, rekao je...«, Tom je ljutito dodirnuo
oko. »Jednostavno mu se ne sviđam.«
Svi smo zapanjeno šutili. Napuhani Jerome počinio je težak, sebičan, neoprostiv, ego-
razoran zločin protiv svih pravila pristojnosti u vezi.
»Nisam privlačan«, rekao je Tom očajno. »Ja sam potvrđeni odbačenik.«

~ 76 ~
 Odjednom smo prešle u akciju. Jude je zgrabila chardonnay, Shaz ga je zagrlila, a ja sam
mu donijela stolac mrmljajudi: »Nisi, nisi!«
»Pa zašto je on to onda rekao? Zašto? ZAAAAAŠTOOOOOO?«
»M-pa to je m-bar jasno«, rekla je Jude dodajudi mu čašu. »M-jer n-napuhani Jerome n-
nije mpeder.«
»Normalan dečko«, rekla je Shaz. »Znala sam da taj dečko nije peder čim sam ga prvi put
vidjela.«
»Normalan«, cerekala se Jude. »Normalan, normalan, neiskrivljen, neiskrivljen kao...
penis.«

~ 77 ~
5.

G. Darcy, g. Darcy

~ 78 ~
 Nedjelja, 2. ožujka

5.00. Aaaah. Sad sam se sjetila što se dogodilo.

5.03. Zašto sam to napravila? Zašto? Zašto? Da bar mogu ponovno zaspati ili ustati.

5.30. Čudno kako vrijeme brzo prolazi kad si mamurna. To je zato što imaš tako malo misli:
suprotno onome što se događa utopljenicima kad im cijeli život prolazi glavom i čini se da
traje vječno jer imaju toliko misli.

6.00. Eto, pola sata je prošlo samo tako jer nisam ni na što mislila. Uf. Zapravo me glava
strašno boli. O, Bože. Nadam se da nisam povradala po kaputu.

7.00. Problem je što ti nikad ne kažu što de se dogoditi ako popiješ više od dvije cuge
dnevno, odnosno tjednu dozu cuge u jednoj nodi. Znači li to da deš imati purpurno lice i
otečen nos poput patuljka ili znači da si alkoholičar? Ali ako je tako, onda su svi koji su bili
na onom tulumu na koji smo sinod išle alkoholičari. Osim alkoholičara koji jedini nisu pili.
Hm.

7.30. Možda sam trudna pa du ugroziti dijete alkoholom. Ma da. Ne mogu biti trudna jer mi
je baš prošla i više nikad se nedu seksati s Markom. Nikad. Nikad.

8.00. Najgore je biti sam usred nodi i nemati s kim razgovarati niti ga pitati koliko sam
pijana bila. Samo se sjedam da sam govorila sve groznije i groznije stvari. O ne. Sad sam se
sjetila da sam proscu dala 50p, a on mi je umjesto »hvala« rekao »stvarno si pijana«.
A sjetila sam se i mame koja je u djetinjstvu govorila: »Nema goreg od pijane žene«. Ja
sam bijedna jeftina drolja iz Yatesova Wim Lodgea. Moram opet zaspati.

10.15. Poslije sna osjedam se malo bolje. Možda je mamurnost prošla. Mislim da du
razgrnuti zastore. Aaaaaaaaaaaaaaah! Sigurno nije normalno da je sunce ujutro tako jako.

10.30. Svejedno, odmah idem na fitness i nikad više nedu piti pa je sad savršen trenutak za
početak Scarsdaleove dijete. Znači da je ono što se sinod dogodilo bilo jako dobro jer je
označilo početak potpuno novog života. Hura! Ljudi de redi.... O, telefon.

11.15. Shazzer. »Bridge, jesam li sinod stvarno bila pijana ko deva i odvratna?«
Na trenutak se baš i nisam mogla sjetiti. »Ne, naravno da nisi«, rekla sam ljubazno
Shazzer da je razveselim. Kao da bih se sjedala da je stvarno bila pijana. Skupila sam svu
svoju hrabrost i pitala: »A ja?« Šutnja.
»Ne, bila si super, baš si bila slatka.«

~ 79 ~
 Eto vidiš. To je bila samo mamurna paranoja. O, telefon. Možda je on.
Bila je mama.
»Bridget, što zaboga još radiš doma? Moraš stidi ovamo za jedan sat. Tata radi omlet
iznenađenja.«

11.30. Sranje. U petak na večer pozvala me na objed, a ja nisam imala snage svađati se, a
onda sam bila prepijana da bih se sjetila. Ne mogu opet izostati. Ili možda mogu? Dobro.
Moram ostati mirna i jesti vode jer enzimi čiste otrove pa du biti dobro. Samo du malo
pojesti i truditi se da se ne ispovradam, a onda du nazvati mamu kad izronim iz Zemlje
neodlučnosti.

Razlozi za odlazak
Moći ću provjeriti da svojim ponašanjem prema Wellingtonu ne krše odredbe
Povjerenstva za rasnu jednakost.
Moći ću razgovarati s tatom.
Bit ću dobra kći.
Neću morati napadati mamu.

Protiv odlaska
Morat ću se suočiti s mučenjem zbog incidenta Mark/Rebecca.
Možda povratim na stol.

Opet telefon. Da se nije usudila.

»I kako je glava?« Tom.
»Dobro«, veselo sam cvrkutala crvenedi se. »Zašto?«
»Pa malo si pretjerala sinod.«
»Shazzer veli da nisam.«
»Bridget«, rekao je Tom. »Shazzer nije bila tamo. Išla je u Met na sastanak sa Simonom i
koliko sam shvatio i ona je bila u istom stanju kao i ti.«

Ponedjeljak, 3. ožujka

kg – 59,5 (odvratna trenutačna proizvodnja masti poslije roditeljskog nedjeljnog objeda

začinjenog špekom), cigareta – 17 (iz nužde), događaja na roditeljskom objedu koji
pokazuju da je u životu ostala trunka zdravog razuma i realnosti – 0

8.00. Bar mamurnost počinje nestajati. Golemo je olakšanje vratiti se u vlastiti dom u
kojemu sam odrasli vlastelin, a ne pijun u tuđim igrama. Zaključila sam da nema realne
mogudnosti da pobjegnem s mamina objeda, ali sam cijelim putem do Grafton
Underwooda osjedala kako mi se bljuvotina penje do usta. Selo je izgledalo nadrealistički

~ 80 ~
idilično, puno narcisa, staklenika, pataka i slično. A ljudi podšišavaju živicu baš kao da je
život lak i miran, kao da se katastrofe ne događaju i kao da ima Boga.
»O, bok, zlato! Hakuna Matata. Baš sam se vratila iz zadruge«, rekla je mama
gurajući me kroz kuhinju. »Nestalo mi je graška! Samo ću preslušati sekretaricu.«
Bilo mi je mučno pa sam sjela dok je sekretarica bučila, a mama jurišala uključujući
strojeve koji su sjeckali i vrištali u već ionako bolnoj glavi.
»Pam«, čulo se sa sekretarice. »Ovdje Penny. Znaš onog dečka koji živi iza ugla, kod
garaže? E, ubio se zbog buke od natjecanja u gađanju glinenih golubova. Izišlo je u
Kettering Examineru. I htjela sam te pitati može li Merle spremiti dvadesetak pita od
jabuka u tvoj frizer dok im ne uvedu plin?«
»Bok, Pam! Margo! Žicam! Imaš lim za biskvit od 15 cm da mi ga posudiš za Alisonin
21. rođendan?«
Divlje sam zurila po kuhinji, luda od pomisli na različite svjetove koji se otkrivaju
dok preslušavaš tuđe poruke na sekretarici. Možda bi to netko mogao postaviti kao
instalaciju u galeriji Saatchi. Mama je nekoliko puta zalupila vratima od kuhinjskih
ormarića, a onda okrenula broj.
»Margo. Pam. Imam okrugli lim za biskvit, ako ti je to dobro. A zašto ne uzmeš kalup
za yorkshireski puding i ne obložiš dno masnim papirom?«
»Book, book, bomdibombom«, rekao je tata, motajući se po kuhinji. »Zna netko
poštanski broj za Barton Seagrave? Misliš da je KT4 HS ili L? O, Bridget, dobro došla u
rovove. Treći svjetski rat u kuhinji i Mau Mau 9 u vrtu.«
»Colin, možeš izliti ulje iz tave za prženje?« pitala je mama. »Geoffrey kaže da se
mora baciti kad ga već deset puta zagriješ na visoku temperaturu. Usput, Bridget,
kupila sam ti talk.« Dala mi je ljubičastu bočicu sa zlatnim poklopcem »Yardley«.
»A zašto?« pitala sam, oprezno je primajući.
»Pa zato jer ćeš se od toga osjećati svježa i mirisna.«
Grrr. Grrr. Cijela ta priča o znaku pažnje bila je jako prozirna. Mark je izišao s
Rebeccom jer...
»Hoćeš reći da smrdim?« pitala sam.
»Ne, zlato.« Zastala je. »Ali je uvijek lijepo biti svjež i namirisan.«
»Dobar dan, Bridget!« Una je pala s neba noseći tanjur kuhanih jaja. »Pam!
Zaboravila sam ti reći da Bill pokušava nagovoriti vijeće da mu poravnaju prilaz, jer
sad ima ondje rupe zato što mu nisu dobro napravili gornji sloj pa Eileen pita da li im
možeš reći da je i s tvog prilaza curilo dok ti nisu stavili rešetku.«
Sve su to gluposti. Gluposti. Osjećala sam se poput pacijenta u komi za kojega svi
misle da ništa ne čuje.
»Daj, Colin, gdje je ta prešana šunka? Doći će svaki čas.«
»Tko?« pitala sam sumnjičavo.
»Darcyjevi. Una, baci malo preljeva za salatu i paprike na ta jaja, molim te.«

9
Mau Mau – tajna politička organizacija koju je u Keniji 1952. g. osnovao narod Kikuju radi istjerivanja Europljana.
Dovela je do borbe protiv britanske kolonijalne vlasti.

~ 81 ~
 »Darcyjevi? Markovi roditelji? Sad? Zašto?«
I tad se oglasilo zvono – koje odsvira cijelu melodiju sata gradske vijećnice.
»Mi smo plemensko vijeće staraca«, cvrkutala je mama skidajući pregaču. »Hajde,
živnite!«
»Gdje je Wellington«, siktala sam na mamu.
»Vani trenira nogomet! Ne voli objede na kojima mora brbljati sa svima nama.«
Mama i Una su odjurile, a tata me pogladio po ruci. »U proboj«, rekao je.
Slijedila sam ga u hodnik prekriven orijentalnim tepisima zavojitih šara, pitajući se
imam li snage i dovoljnu kontrolu nad rukama i nogama da pobjegnem, ali sam
zaključila da nemam. Markovi mama i tata, Una i Geoffrey stajali su u čudnom krugu
držeći čašu šerija. »Dobro, zlato«, rekao je tata. »Što ćeš popiti?«
»Jesi li upoznala...«, pokazao je prema Elaine. »Znaš li zlato, oprosti, poznajem te
trideset godina, ali sam potpuno zaboravio tvoje ime.«
»I kako vam je sin?« tresnula je Una.
»Sin! Ženi se, znate«, rekao je admiral Darcy koji je tako divno urlikao. Zamaglilo mi
se pred očima. Ženi se?
»Ženi se?« pitao je tata držeći me za ruku kao da mi pokušava kontrolirati disanje.
»Znam, znam«, rekao je veselo admiral Darcy. »Ne možeš stati na kraj toj današnjoj
mladeži: sad su oženjeni jednom osobom, a već za sekundu drugom! Jelda, dušo«,
rekao je, tapšući Markovu mamu po stražnjici.
»Mislim da je Una pitala za Marka, a ne Petera, dragi«, rekla je dobacujući mi pogled
pun razumijevanja. »Peter je naš drugi sin u Hong Kongu. Ženi se u lipnju. Hajde sad, ne
bi li netko od vas mladića mogao Bridget natočiti piće? Samo brbljaju, a ništa ne rade,
jelda«, rekla je sažalno me gledajući.
Upomoć, pomislila sam. Ne želim da me muče. Želim ležati na podu u kupaonici, s
glavom u blizini školjke, kao svi normalni ljudi.
»Jesi za ovo?« pitala je Elaine držeći u ruci srebrnu tabakeru punu Black Sobrania.
»Sigurna sam da nose polaganu smrt, ali ja sam još živa u 65.«
»Dođite, sjednite«, pozvala je mama mašući tanjurom paštete. »Uuuuf«, napravila je
cijelu predstavu, kašljala i mahala, hladno govoreći: »Nema pušenja za stolom, Elaine.«
Išla sam za njom u blagovaonicu odakle sam kroz francuski prozor gledala kako
Wellington zapanjujuće dobro žonglira loptom u majici od trenirke i plavim
svilenkastim kratkim hlačicama.
»Evo ga. Samo tako, mladiću«, glasno se smijao Geoffrey gledajući kroz prozor i
lagano tresući rukama koje je držao u džepu. »Samo tako.«
Svi smo sjeli i nemoćno zurili jedni u druge. Bilo je kao na susretu uoči vjenčanja,
upriličenom u čast sretnih mladenaca na koji su došli i jedni i drugi roditelji, ali je
mladoženja dvije noći prije toga pobjegao s drugom.
»Eto«, rekla je mama. »Malo lososa, Elaine?«
»Molim«, odgovorila je Elaine.
»Neku večer smo išli na Miss Saigon!« počela je mama opasno lukavo.

~ 82 ~
 »Fuj! Mjuzikli. Ne podnosim ih. Puni su prokletih frajlica«, mrmljao je admiral Darcy
dok mu je Elaine posluživala lososa.
»A mi smo uživali«, rekla je mama. »Uostalom...«
Mahnito sam gledala kroz prozor u potrazi za nekakvom inspiracijom kad sam
primijetila Wellingtona kako me gleda. »U pomoć«, izgovorila sam samo ustima.
Kimnuo je prema kuhinji i nestao.
»Stoje raširenih nogu i tule«, grmio je admiral, čovjek po mom ukusu. »Gledajte,
recimo, Gilberta i Sullivana. 'HMS Pinafore', to je već nešto drugo.«
»Ispričajte me«, rekla sam i iskrala se ignorirajući mamin bijesan pogled.
Odjurila sam u kuhinju, a Wellington je već bio tamo. Srušila sam se na frizer.
»Što je«, pitao je usredotočeno me gledajući ravno u oči. »Što ne valja?«
»Ona misli da je član vijeća staraca«, šapnula sam. »Napada Markove roditelje, znaš
Marka, vidjeli smo ga...«
Kimnuo je. »Sve znam.«
»Što si joj rekao? Pokušava izvesti neki vjerski obred zbog toga što se sastao s
Rebeccom kao da...«
Baš tad su se naglo otvorila kuhinjska vrata.
»Bridget! Što radiš ovdje? Oh«, kad je primijetila Wellingtona mama je zastala.
»Pamela«, pitao je Wellington. »Što se događa?«
»Pa mislila sam, kad si ti ono rekao, da bismo mi odrasli mogli... mogli nešto srediti«,
rekla je, vraćajući samopouzdanje i gotovo uspijevajući zračiti.
»Prihvatila si ponašanje našeg plemena?« pitao je Wellington.
»Pa... ja...«
»Pamela. Vaša se kultura razvijala stoljećima. Kad se pojavi vanjski utjecaj, ne
smijete mu dopustiti da zagadi ili rastopi vaše naslijeđe. Kao što smo već rekli, svjetska
putovanja donose obvezu promatranja, a ne uništavanja.« Nisam nikako mogla shvatiti
kako se u to uklapa novi novcati Wellingtonov CD walkman, ali mama je pokorno
kimala. Nikad je prije nisam vidjela tako opčinjenu.
»A sad se vrati gostima i pusti Bridgetinu vezu na miru, kao što je u skladu s
drevnim tradicijama vašeg plemena.«
»Pa čini se da imaš pravo«, rekla je gladeći se po kosi.
»Uživaj u objedu«, rekao je Wellington lagano mi namignuvši.
Kad sam se vratila u blagovaonicu, učinilo mi se da je Markova majka već spretno
izbjegla okršaj. »Potpuna je tajna kako ljudi danas sklapaju brakove«, govorila je. »Da
se nisam udala tako mlada, nikad se ne bih udala.«
»Slažem se«, rekao je tata, malčice presrdačno.
»Ne razumijem«, rekao je stric Geoffrey, »kako žena uspije doći do Bridgetinih
godina i nikoga ne upecati. I odu oni u New York, svemir! Fiiijuuu!«
»Ma daj šuti! Šuti«, poželjela sam vikati.
»Danas je mladima jako teško«, opet se ubacila Elaine, gledajući me oštro. »U
osamnaestoj se možeš udati za bilo koga. Ali kad se karakter već oblikovao, prihvatiti

~ 83 ~
pravu muškarčevu osobnost mora biti nepodnošljivo. Čast prisutnima.«
»Nadam se«, grmio je veselo Markov tata, gladeći je po ruci. »Inače te moram
zamijeniti za dvije tridesetogodišnjakinje. Zašto bi samo moj sin uživao!« Ljubazno mi
je kimnuo, na što mi je srce opet zatitralo. On misli da smo još zajedno? Ili zna za
Rebeccu i misli da Mark izlazi s obje?
Razgovor se tada, na sreću, vratio na HMS Pinafore, preskočio Wellingtonovu
nogometnu vještinu, preletio Geoffreyjev i tatin vikend na golfu, odlepršao preko
cvjetnih gredica, dotaknuo Billov prilaz i već je bilo 15 do 4 i cijela je mòra završila.
Elaine je u moju ruku ugurala nekoliko Sobrania dok su odlazili – »mislim da će ti
trebati u povratku i nadam se da ćemo se uskoro vidjeti« – što se činilo ohrabrujućim,
ali ne dovoljno da bi se na tome gradila budućnost. Ja sam se htjela opet viđati s
Markom, a ne, na žalost, s njegovim roditeljima.
»Evo, zlato«, rekla je mama jureći iz kuhinje s Tupperwareovom kutijom. »Gdje ti je
torbica?«
»Mama«, rekla sam kroz stisnute zube. »Ne želim hranu.«
»Dobro si, zlato?«
»Onako kako mogu biti s obzirom na okolnosti«, promrmljala sam.
Zagrlila me. I to je bilo lijepo, ali iznenađujuće. »Znam da je teško«, rekla je. »Ali
nemoj prihvatiti nikakvu Markovu glupost. Sve će se srediti. Znam da hoće.« I baš kad
sam počela uživati u neuobičajenom majčinskom tješenju rekla je: »Eto vidiš! Hakuna
Matata! Don't worry. Be happy! Hajde. Hoćeš nekoliko paketića minestrona? A kekse
Primula i Tuc? Pustiš me do ladice? O, znaš što. Imam nekoliko filea.«
Zašto ona misli da je hrana bolja od ljubavi? Da sam ostala u kuhinji samo minutu
dulje, povratila bih, kunem se.
»Gdje je tata?«
»Sigurno je vani u svojoj šupi.«
»Molim?«
»U svojoj šupi. Tamo provodi sate i izlazi smrdeći na...«
»Na što«
»Ništa, zlato. Otiđi i pozdravi se s njim ako hoćeš.«
Vani je Wellington sjedio na klupi i čitao Sunday Telegraph.
»Hvala«, rekla sam.
»Nema problema«, rekao je i dodao: »Ona je dobra žena. Snažne volje, dobra srca i
entuzijazma, ali možda...«
»... ponekad 400 puta previše?«
»Da«, rekao je smijući se. O, Bože, nadam se da je govorio samo o životnom
entuzijazmu.
Dok sam se približavala šupi, tata je izišao prilično crven u licu i zločest. Iznutra se
čuo Nat King Cole.
»A, ideš ti natrag u smrdljivi zagušljivi London«, pitao je lagano se spotičući i
hvatajući za šupu. »Malo si pokunjena, malena?« – pleo mu se jezik.

~ 84 ~
 Kimnula sam. »A ti?« pitala sam.
Privinuo me k sebi i snažno zagrlio kao kad sam bila mala Bilo je lijepo: tata.
»Kako si uspio tako dugo ostati u braku s mamom?« šaptala sam pitajući se otkud taj
slatkasti miris. Viski?
»Pa i nije ona tako kom... komplicirana«, rekao je, oslanjajući se opet na šupu.
Nagnuo je glavu na jednu stranu i dalje slušajući Nat King Colea.
»The greatest thing«, počeo je pjevušiti, »you'll ever learn is how to love and be
loved in return. 10 Samo se nadaj da ona još voli mene, a ne Mau-Maua.«
Onda se nagnuo i poljubio me.

Srijeda, 5. ožujka

kg – 58 (dobro), cuge – 0 (odlično), cigareta – 5 (ugodan, zdrav broj), broj prolazaka kraj
kude Marka Darcyja – 2 (jako dobro), broj provjeravanja Markova imena u telefonskom
imeniku kako bih se uvjerila da još postoji – 18 (jako dobro), poziva na 1417 – 12 (bolje),
broj Markovih poziva – 0 (tragično)

8.30. Doma. Jako sam žalosna. Fali mi Mark. Nisam čula ništa o njemu cijeli dan u nedjelju i
ponedjeljak, a onda sam se sinod vratila s posla i našla poruku da putuje u New York na
nekoliko tjedana. Pa pretpostavljam da je to doista zbogom.
Trudim se ostati dobre volje. Otkrila sam da, ako ujutro, čim se probudim i prije nego što
osjetim prvi udarac bola, uključim emisiju 'Danas' Radija 4 (čak i ako se čini da se emisija
sastoji od beskrajno dugih sati igre tipa 'Samo minuta' s političarima koji pokušavaju ne
izgovoriti 'da' i 'ne' ili odgovoriti na neko pitanje) mogu izbjedi začarani krug misli koje
počinju s 'kad bi bar' ili zamišljene razgovore s Markom Darcyjem koji samo još više
pojačavaju tugu i nesposobnost da se izvučem iz kreveta.
Moram redi da je Gordon Brown jutros bio jako dobar u emisiji. Uspio je govoriti o
europskoj valuti bez oklijevanja, zastajkivanja ili šutnje, ali je cijelo vrijeme govorio mirno i
razgovjetno dok je John Humphreys vikao: »Da ili ne? Da ili ne?«, poput Lesliea Crowthera
11
u pozadini. Pa... moglo je biti i gore. Pretpostavljam.
Pitam se je li europska valuta isto što i jedinstvena valuta? Na neki način se slažem s tim,
jer demo navodno imati različite kovanice što bi moglo biti prilično europski i šik. A mogli
bismo se riješiti i žutih koje su preteške i onih od 5p i 20p jer su pretanke i beznačajne pa
ne mogu donositi zadovoljstvo. Hm. Ali morali bismo zadržati kovanice od 1£ jer su
fantastične, poput sovereigna, pa onda odjednom shvatiš da imaš 8£ u novčaniku baš kad
si pomislio da ih više nemaš. Ali onda bismo morali promijeniti automate za igru... Fuuuj!
Zvono. Možda se Mark došao oprostiti.

10
»Kao voljeti i biti voljen, to je najveda stvar koju deš ikad naučiti.«
11
Leslie Crowther (1933.) – engleski glumac i komičar, jedan od prvih voditelja dječje emisije »Crackerjack«.

~ 85 ~
 Prokleti Gary. Na kraju sam uspjela izvudi iz njega da mi je došao redi kako bi proširenje
stajalo »samo« 7.000 funti.
»Gdje du nabaviti 7.000 funti?«
»Možete podidi drugu hipoteku«, rekao je. »To bi vas stajalo samo još sto mjesečno.«
Na sredu čak je i njemu bilo jasno da kasnim na posao pa sam ga uspjela izbaciti iz kude.
7.000 funti. Ma daj, molim te.

19.00. Doma. Sigurno nije normalno služiti se mojom sekretaricom kao starinskim
partnerom: žuriti se doma provjeriti kakve je volje, hode li svjetlucanjem potvrditi da sam
voljena i prihvatljiva članica društva ili de biti prazna i daleka, kao sad, recimo. Ne samo da
nije bilo nikakve poruke od Marka ved 42. dan, nije bilo poruke ni od koga. Možda bih
morala pročitati Najskrovitiji put.

19.06. Da, vidiš ljubav nije nešto što de ti se dogoditi, nego nešto što sam činiš. Pa što to
onda nisam učinila?

19.08. Ja sam samopouzdana žena, sigurna u sebe i puna razumijevanja. Moja samosvijest
ne dolazi od drugih ljudi, nego iz dubine... iz... mene same? To ne može biti točno.

19.09. Svejedno. Na svu sredu nisam opsjednuta Markom Darcyjem. Počinjem se hladiti.

19.15. Supač, telefon! Možda je Mark Darcy!

»Bridget, izgledaš tako mršavo!« Tom. »Kako si, mala moja?«
»Sereš«, rekla sam, izvadila žvaku Nicorette iz usta i počela modelirati skulpturu.
»Očito.«
»Ma daj, Bridgelene, čovječe! Baš si prosta. Kako napreduje karijera budude
specijalistice za intervjue?«
»Pa nazvala sam agenta Colina Firtha i nabavila sve materijale. Stvarno mislim da de
pristati jer Fever Pitch 12 uskoro dolazi u kina pa sam mislila da de htjeti publicitet.«
»I?«
»Nazvali su me i rekli da je prezauzet.«
»Ha! Baš zato te i zovem. Jerome kaže da pozna...«
»Tom«, rekla sam ozbiljno, »ne patimo mi to slučajno od spominjitisa?«
»Ne, ne... nedu mu se vratiti«, otvoreno je lagao. »Čuj, Jerome pozna tipa koji je radio na
zadnjem filmu Colina Firtha i pita ako hodeš da im kaže koju dobru riječ o tebi?«
»Da«, rekla sam uzbuđeno.
Jasno mi je da je to Tomu još jedna isprika da ne izgubi kontakt s napuhanim Jeromeom,
ali uostalom sve što radimo mješavina je altruizma i vlastitih interesa pa Colin Firth možda

12
»Fever Pitch« (Navijačka groznica) – film s Colinom Firthom u glavnoj ulozi, snimljen po istoimenoj knjizi Nicka
Hombyja.

~ 86 ~
pristane!
Hura! To de biti savršen posao za mene! Modi du putovati svijetom i intervjuirati poznate
i slavne. A sa svim tim dodatnim zaradama modi du podidi još jednu hipoteku za ured i
krovnu terasu, a onda du modi dati otkaz na groznom uredskom tipičnom engleskom poslu
i raditi doma. Yes! Sve su se kockice složile! Nazvat du Garyja. Ne možeš očekivati da de se
nešto promijeniti ako se sama ne promijeniš. Uzimam stvari u svoje ruke!
Eto, nedu ležati u krevetu i biti tužna. Ustat du i napraviti nešto korisno. Kao. Mm.
Recimo. Zapaliti pljugu? O, Bože. Ne mogu podnijeti pomisao na to da Mark naziva
Rebeccu i prepričava joj sve one sitnice koje su mu se kroz dan događale kao što je to radio
sa mnom. Ne smijem, ne smijem imati crne misli. Možda Mark ne izlazi s Rebeccom i vratit
de se i biti sa mnom. Vidiš? Hura!

Srijeda, 12. ožujka

kg – 58, cuge – 4 (ali ja sam sad novinarka pa moram cugati), cigareta – 5, kalorija – 1. 845
(dobro), svjetla na kraju tunela – 1 (slabašno)

16.00. Tom me maloprije nazvao na posao.

»Tvoj je!«
»Molim?«
»Colin Firth!«
Uspravila sam se u stolcu, sva ustreptala.
»Da! Jeromeov je prijatelj nazvao, a Colin Firth je bio jako ljubazan i pristao je, ali samo
ako ga možeš ugurati u Independent. A ja idem na večeru s napuhanim Jeromeom!«
»Ti si svetac, Bog i arhanđel Tom. I što moram napraviti?«
»Samo nazovi agenta Colina Firtha i onda Adama u Independent. O, usput, rekao sam im
da si ved prije napravila hrpu stvari.«
»Ali nisam.«
»Ma daj, nemoj biti tako doslovna, Bridgelene, samo im reci da jesi.«

Utorak, 18. ožujka

kg – 58,5 (jako nepravedna kazna za nedužnog), kalorija – 1.200 (odustajem), hipoteka – 2

(hura!), broj spavadih soba u stanu – budude 2 (hura!)

~ 87 ~
Nazvala sam banku i mogu dobiti drugu hipoteku! Moram samo ispuniti nove formulare i
slično pa onda mogu dobiti 7.000 funti i to za samo 120 funti mjesečno! Ne mogu vjerovati
da se toga nisam prije sjetila. To je mogao biti odgovor na sve moje minuse!

Srijeda, 2. travnja

kg – 59, kalorija – 998 (bizarni obrnuti odnos kalorija i masnoda čini se da je suzdržavanje
od hrane učinio besmislenim), čuda: višestruka, novootkrivena radost: beskonačna.

17.00. Događaju se čudesne stvari. Nedu samo raditi intervju s Colinom Firthom nego du ga
raditi u Rimu! Sljededa de poruka biti da demo intervju raditi goli na karipskom otoku kao u
Sastanku naslijepo. Jasno mi je da mi je Bog napravio uslugu kako bi mi sve nadoknadio, ali
ovo, sigurna sam, prelazi sve normalne vjerske razloge. Čini se da mi život doseže neki
zastrašujudi vrhunac poslije kojega de se rapidno strmoglaviti i završiti. Možda je zakasnjela
prvotravanjska.
Tom je nazvao i veli da moram prestati misliti kako se iza svega skriva neki trik i da de
intervju biti u Rimu jer Colin Firth ondje živi – ima pravo – te da se pokušam koncentrirati
na činjenicu da za Colina Firtha nije bitno samo to da je glumio G. Darcyja. Nego recimo i u
novom filmu Fever Pitch.
»Dobro, dobro«, rekla sam i dodala da sam mu jako zahvalna za svu pomod. »Baš sam to
trebala, znaš«, rekla sam uzbuđeno. »Toliko se bolje osjedam sad kad sam koncentrirana
na karijeru i kad više nisam opsjednuta muškarcima.«
»M, ovaj, Bridget«, rekao je Tom. »Znaš da Colin Firth ima curu?«
Hm.

Petak, 11. travnja

kg – 58, cuge – 5 (vježbanje novinarstva), pljuge – 22, kalorija – 3.844 (Eto ti sad. Eto ti.
Nikad više nedu na dijetu.)

18.00. Dogodilo se nešto krasno! Baš sam razgovarala sa ženom zaduženom za odnose s
javnošdu i Colin Firth de me nazvati doma za vikend da se sve dogovorimo! Ne mogu
vjerovati. Očito nedu modi izidi iz kude cijeli vikend, ali to je dobro jer du modi istraživati
gledajudi na videu Ponos i predrasude, iako mi je potpuno jasno da moram razgovarati i o
drugim projektima. Da. To bi stvarno mogla biti prekretnica u mojoj karijeri. Eto, tako sam,
ironično, kao da su se upleli šesto čulo i prst sudbine, zahvaljujudi g. Darcyju potpuno
zaboravila opsjednutost Markom Darcyjem... Telefon! Ili je g. ili M. Darcy, moram na brzinu
staviti jazz ili klasičnu glazbu.
Ha. Prokleti zapovjednički raspoloženi Michael iz Independenta. »Slušaj. Nikad prije

~ 88 ~
nisam radio s tobom. Nedu nikakve muljaže. Vrati se u ponedjeljak na večer avionom koji
smo ti rezervirali, baci se na to u utorak ujutro i donesi do 4 ili nede idi. I pitaj ga za film
Fever Pitch. Fever Pitch u kojemu, kao što znaš, ne glumi g. Darcyja.«
To je prilično dobro. Gle, telefon.
Jude. Ona i Shazzer dolaze k meni. Bojim se da de me nasmijavati kad nazove g. Darcy,
ali s druge strane trebam nešto što de mi skrenuti misli ili du puknuti.

Nedjelja, 12. travnja

kg – 58, 5 (ali bolničkom dijetom s hrenovkama definitivno mogu izgubiti 6 kg do sutra),

cuge – 3 (jako dobro), cigareta – 2 (savršena svetica), hrenovki – 12, poziva na 1471 kako
bih provjerila je li zvao Colin Firth, ako slučajno nisam čula zvono zbog iznenadnoga napada
gluhode – 7, metara kvadratnih poda neprekrivenog kartonima od pizze, odjedom,
pepeljarama i sl. – 2 (ispod sofe), broj gledanja »Ponosa i predrasuda« na videu i trenutka
kad Colin Firth skače u jezero – 15 (vrhunski letedi istraživač), poziva Colina Firtha – 0
(zasad)

10.00. Colin Firth nije nazvao.

10.03. Još nije nazvao.

10.07. Još nije nazvao. Pitam se nije li prerano za buđenje Jude i Shazzer. Možda čeka da
mu cura ode u kupovinu pa de me onda nazvati.

17.00. Stan izgleda kao da ga je bomba raznijela, zbog zasjede g. Darcyju: u dnevnoj je sobi
sve bilo razbacano kao u Thelmi i Louise kad Thelminu kudu zauzme policija, a Harvey Keitel
čeka da ga nazovu dok mu magnetofoni zuje u pozadini. Stvarno cijenim Judinu i
Shazzerinu pomod i sve, ali nisam mogla nastaviti druge pripreme osim fizičkih.

18.00. G. Darcy još nije nazvao.

18.05. Još nije nazvao. I što sad da ja radim? Ne znam čak ni gdje demo se sastati.

18.15. Još nije nazvao. Možda je cura jednostavno odbila idi u dudan. Možda su se samo
seksali cijeli vikend, naručivali talijanski sladoled i smijali mi se iza leđa.

18.30. Jude se iznenada probudila i stavila vrhove prstiju na čelo.

»Moramo izidi«, rekla je čudnim mističnim glasom.
»Jesi ti luda«, siktala je Sharon. »Van? Jesi ti poludjela?« »Nisam«, rekla je Jude hladno.
»Telefon ne zvoni jer je na njega usmjereno previše energije.«

~ 89 ~
 »Pfffff«, puhala je Sharon.
»A osim toga, tu je počelo smrditi. Moramo počistiti, omoguditi protok energije, a onda
izidi na Bloody Mary«, rekla je gledajudi me izazovno.
Za nekoliko minuta bile smo vani i žmirkale na neočekivano proljetnom, još dnevnom
zraku. Iznenada sam krenula prema vratima, ali me Shazzer zgrabila.
»Idemo. Na. Bloody. Mary«, siktala je, vukudi me cestom poput golema policajca.
Vratile smo se četrnaest minuta poslije. Pojurila sam kroz sobu i smrznula se. Lampica na
sekretarici žmirkala je.
»Vidiš«, rekla je Jude strašno pametnim glasom. »Vidiš.«
Shazzer je pružila ruku i uključila ANSWER PLAY, oprezno kao da je to neeksplodirana
bomba.
»Bok, Bridget, Colin Firth«. Sve smo skočile korak natrag. Bio je to g. Darcy. Isti otmjen,
dubok glas koji kao da govori »ne ometajte me« i kojim je zaprosio Elizabeth Bennet na
BBC-u. Bridget. To sam ja. G. Darcy izgovorio je Bridget. Na moju sekretaricu.
»Čujem da dolazite u ponedjeljak u Rim na razgovor sa mnom«, nastavio je. »Nazvao
sam da se dogovorimo gdje demo se sresti. Taksijem je lako dodi do Piazze Navona. Vidimo
se oko 16.30 kraj fontane. Sretan put.«
»1471. 1471«, mrmljala je Jude. »1471 brzo, brzo. Ne, izvadi kasetu, izvadi kasetu.«
»Uzvrati mu poziv«, vrištala je Sharon kao SS-ov mučitelj. »Nazovi ga i pitaj hode li se s
tobom sastati u fontani. O, Bože.«
Telefon je opet zazvonio. Onda se javio Tomov glas. »Bok, slatkice, g. Darcy. Samo me
zanima može li mi koja pomodi da se izvučem iz ove mokre košulje.«
Shazzer je iznenada ispala iz transa. »Zaustavi ga, zaustavi ga«, vikala je bacajudi se na
prijemnik. »Šuti, Tom, šuti, šuti, šuti, šuti.«
Ali ved je bilo prekasno. Snimka g. Darcyja koji izgovara Bridget i pita me hodu li se
sastati s njim u Rimu uz fontanu zauvijek je izgubljena. I nitko nikad nede ništa modi
poduzeti. Ništa. Ništa.

~ 90 ~
6.

Talijanska posla

~ 91 ~
 Ponedjeljak, 21. travnja

kg – 56 (salo nestalo pod utjecajem uzbuđenja i straha), cuge – 0: odlično (ali tek je pola
osam ujutro), cigareta – 4 (jako dobro).

7.30. Stvarno je sjajan napredak krenuti na put toliko prije vremena. To samo pokazuje,
kako piše u Najskrovitijem putu, da ljudska bida imaju sposobnost transformacije i razvoja.
Sinod je došao Tom pa smo zajedno prošli sva pitanja. Tako da sam prilično dobro
pripremljena, imam jasne upute, makar sam se, da budem potpuno iskrena, malo
iznervirala.

9.15. Zapravo imam hrpu vremena. Svi znaju da se biznismeni koji samo prozuje kroz
europske aerodrome pojavljuju 45 minuta prije polijetanja i nose jedino aktovku u koju su
spakirali najlonske košulje. Avion je u 11.45. Na Gatwicku moram biti u 11, a to znači da
moram uloviti vlak s Victorije u 10.30, a na metro se ukrcati u 10. Savršeno.

9.30. A što ako mi sve to bude previše pa, recimo, puknem i poljubim ga? I hlače su mi
preuske pa mi se vidi trbuh. Mislim da du se presvudi. A uzet du i toaletnu torbicu da se
osvježim prije intervjua.

9.40. Ne mogu vjerovati da sam potrošila vrijeme na pakiranje toaletne torbice kad je
sigurno najbitnije dobro izgledati na samom dolasku. Kosa mi je u komi. Opet je moram
smočiti. A gdje mi je putovnica?

9.45. Imam putovnicu, kosa je ukrodena – najbolje bi bilo da krenem.

9.45. Jedini je problem što ne mogu podignuti torbu. A da smanjim sadržaj toaletne torbice
na četkicu za zube, pastu, osvježivač daha, mlijeko za čišdenje i vlažnu kremu? A, i moram
izvaditi 3.500 funti iz mikrovalne i ostaviti ih Garyju da može početi nabavljati materijal i
sve što treba za novi ured i krovnu terasu. Hura!

9.50. Supač. Pozvala sam taksi. Dolazi za minutu.

10.00. Pa gdje je sad taj taksi?

10.05. Gdje je taj jebeni taksi?

10.06. Opet sam nazvala taksislužbu i rekli su mi da mi je srebrni cavalier pred kudom.

10.07. Srebrni cavalier nije ni pred kudom ni na ulici.

~ 92 ~
10.08. Taksislužba veli da srebrni cavalier sigurno baš sad skrede u moju ulicu.

10.10. Taksija još nema. Jebeš taksi i sve... Ah. Evo ga. Sranje, gdje su mi ključevi?

10.15. U taksiju. I prije sam stizala za petnaest minuta.

10.18. Aaah. Taksi se odjednom našao na Marylebone Roadu – taksist je neobjašnjivo

odlučio krenuti u turističko razgledanje Londona umjesto da ide ravno na Victoriju. Borim
se protiv silne želje da ga tresnem, ubijem i prožderem.

10.20. Na pravom putu. Više ne idemo prema Newcastleu, ali promet je priličan. U
Londonu se više ne može dogoditi da nije špica.

10.27. Pitam se kako dodi od Marble Archa do Gatwick Expressa za minutu.

10.35. Victoria. O. K. Smiri se, smiri se. Vlak je otišao bez tebe. Ali s onim u 10.45 još
stignem trideset minuta prije polijetanja. A i avion de vjerojatno kasniti.

10.40. Pitam se hodu li imati vremena kupiti nove hlače na aerodromu. Nedu se nervirati
zbog toga. Sjajno je putovati sam, jer onda možeš početi razvijati nov karakter i biti
elegantan i totalno zen i nitko te ne poznaje.

10.50. Da bar nisam pomislila na to da mi je putovnica iskočila iz torbe i vratila se doma.

11.10. Vlak je stao iz nepoznatih razloga. Iznenada su mi se sve dodatne stvari, kao, recimo
nanošenje još jednog sloja laka na nokte na nogama, počele činiti nebitnima u usporedbi s,
primjerice, nedolaskom na intervju.

11.45. Ne mogu vjerovati. Avion je odletio bez mene.

Podne. Hvala Bogu, g. Darcyju i svim anđelima na nebu. Ispalo je da se mogu ukrcati na
sljededi avion za sat i četrdeset minuta. Baš sam nazvala agenticu koja mi je rekla da nema
problema, nazvat de ga da se sastane sa mnom dva sata poslije. Super, sad mogu obaviti
šoping na aerodromu.

13.00. Strašno mi se sviđaju stvari od lepršavog šifona s cvjetnim uzorkom za proljede, ali
mislim da ih ne bi smjeli kreirati jer nikom ne pristaju. Baš mi se sviđaju aerodromske
trgovine. Sir Richard Rogers, Terence Conran i slični ljudi uvijek se žale da su se uzletišta
pretvorila u velike šoping-centre, ali ja mislim da je to dobro. Možda to uklopim u sljededi
veliki intervju, možda sa samim sir Richardom, ako ne i Billom Clintonom. A da probam taj

~ 93 ~
bikini?

13.30. Dobro. Samo du još poslati pisma i obaviti Body Shop, a onda idem.

13.31. S razglasa se čulo: »Molimo putnika Jonesa, jedinog preostalog putnika za let BA 175
za Rim da se odmah javi na izlaz 12 gdje ga čega zrakoplov.«

Utorak, 22. travnja

kg – 58, cuge – 2, cigareta – 22, poziva šefovski raspoloženog Michaela iz Independenta

kojeg je zanimalo »kako nam ide« – oko 30, broj preslušavanja snimke razgovora – 17,
riječi skinutih sa snimke – 0.

9.00. Doma u Londonu poslije putovanja poslanog s neba. No dobro, idem napisati
intervju. Vidiš kako koncentriranost na posao i karijeru potpuno briše ljubavne jade. Bilo je
sjajno. Taksi me ostavio na rimskom trgu i ja sam pomislila da du se onesvijestiti: bilo je
tako sjajno – zlatna sunčana svjetlost obasjavala je golem trg prepun visokih ruševina i
usred svega toga bio je g.... oh, telefon.
Michael iz Independenta.
»Onda, jesi ga napravila?«
»Jesam«, rekla sam s visoka.
»I sjetila si se uzeti kazetofon, a ne Sonyjev walkman?«
Ma daj, molim te. Ne znam što mu je Tom rekao o meni, ali nešto u njegovu tonu
sugerira da baš i nije bilo puno poštovanja.
»Imaš vremena do 16.00. Znači, baci se na posao.«
La-la. To je cijelo stoljede. Samo du malo ponovno proživjeti taj dan. Mmmm. Izgledao je
baš kao g. Darcy: sav je tinjao. A čak me odveo u crkvu s rupom i grobom nekog Adrijana ili
slično i Mojsijevim kipom i sjajnome štitio da me ne sruši neki automobil, i uz to je govorio
talijanski. Mmmm.

Podne. Jutro baš i nije sjajno prošlo jer mi je očito trebalo vremena da apsorbiram sve što
se dogodilo i da podijelim dojmove s kolegama, što je vjerojatno bilo vrlo produktivno.

14.00. Opet telefon. Evo kako je kad si slavan autor portreta slavnih: telefoni neprestano
zvone.
Prokleti Michael: »Kako napredujemo?«
Kako me nervira. Rok mi je tek u 16.00, što očito znači na večer. Zapravo sam jako
zadovoljna snimkom. Stvarno sam dobro počela, najprije s lakim pitanjima, a onda sam
krenula s Tomovim sočnim pitanjima koja sam zapisala večer prije unatoč tome što sam
bila pod gasom. Mislim da ga je, zapravo, impresionirao moj način postavljanja pitanja.

~ 94 ~
14.30. Samo du na brzinu popiti kavu i popušiti cigaretu.

15.00. Idem opet preslušati snimku.

Cin-cin! Samo du nazvati Shaz i pustiti joj zadnji dio.
Ah, ah. Ved je 15.30, a ja još nisam ni počela. Svejedno, ne moram paničariti. Još se sto
godina nede vratiti s objeda, a onda de biti pijani kao, kao... novinari. Čekaj da vide moju
senzaciju.
Kako početi? Intervju očito mora sadržavati moje dojmove o g. Darcyju, u koje de biti
vješto upletene misli o novom filmu Fever Pitch, o kazalištu, filmu i sl. Vjerojatno de mi dati
redoviti intervju jednom tjedno: Portret Bridget Jones. B. Jones s g. Darcyjem. B. Jones s
Blairom. Jones i Marcos, uz mrtve.

16.00. Kako mogu od mene očekivati da stvaram kad me prokleti Michael stalno naziva i
govori mi što moram i što ne smijem staviti u intervju? Grrr. Ako je to opet on... Nitko od
njih nema poštovanja prema novinarima. Ni trunke.

17.15. Ha ha. »Ra-dim«, rekla sam. To ga je ušutkalo.

18.00. Ma dobro je. Svi vrhunski novinari imaju problema s rokovima.

19.00. Jebi ga, jebi ga.

Srijeda, 23. travnja

kg – 58,5 (stvarno mi se čini da sam zapela u nekakvu kolotečinu), čestitki od prijatelja,

rođaka i kolega za intervju s Colinom Firthom – 0, čestitki osoblja Independenta za razgovor
s Colinom Firthom – 0, čestitki Colina Firtha za intervju s Colinom Firthom – 0 (stvarno
čudno!)

8.00. Danas izlazi članak. Možda je napisan malo u žurbi, ali to nije tako strašno. Možda je
ispao baš dobar. Da bar požure te novine.

8.10. Novine još nisu došle.

8.20. Hura! Došle su novine.

Baš sam vidjela intervju. Independent je potpuno zanemario ono što sam napisala. Znam
da sam malo kasnila, ali ovo je nepodnošljivo. Evo što je objavljeno:

Zbog nesavladivih tehničkih problema morali smo intervju Bridget Jones s

Colinom Firthom objaviti kao izravni transkript razgovora.

~ 95 ~
BJ: Dobro, sad du početi intervju.
CF: (pomalo histerično) Dobro, dobro.
(Vrlo dugačka stanka.)
BJ: Koja vam je najdraža boja?
CF: Molim?
BJ: Koja vam je boja najdraža?
CF: Plava.
(Duga stanka.)
BJ: A koji puding najviše volite?
CF: Crème brûlée.
BJ: Znate za novi film po knjizi Fever Pitch Nicka Hornbyja?
CF: Da, znam.
BJ: (Stanka, prelistavanje papira.) Mislite li... oh. (Opet prelistavanje papira. )
Mislite li da je knjiga Fever Pitch zametak ispovjednoga romana?
CF: Molim?
BJ: Zametak. Ispovjednoga. Romana.
CF: Zametak ispovjednoga romana?
BJ: Da.
CF: Pa, stil Nicka Hornbyja sigurno je često imitiran i mislim da je to vrlo
privlačan, ovaj... žanr, bez obzira na to je li ga, ili nije, baš on zametnuo.
BJ: Znate onu BBC-evu seriju Ponos i predrasude?
CF: Da, znam.
BJ: Ono kad ste morali skočiti u jezero?
CF: Znam.
BJ: Kad ste morali ponoviti kadar, jeste li morali skinuti mokru košulju i obudi
suhu?
CF: Da, vjerojatno sam morao, jesam. Scusi. Ha vinto. É troppo forte. Si grazie.
BJ: (uznemireno diše) Koliko ste puta morali skakati u jezero?
CF: (Kašlje) Pa. Podvodni kadrovi snimljeni su u bazenu u Ealing Studios.
BJ: O ne.
CF: Žao mi je. Ovaj, m, u trenutku kad sam u zraku... jako jako kratko... to je
kaskader.
BJ: Ali izgledao je kao g. Darcy.
CF: Zato jer su mu zalijepili zaliske i jer je na ronilačko obukao Darcyjevo odijelo
zbog čega je zapravo izgledao kao Elvis u zadnjim danima. Zbog osiguranja je
mogao skočiti samo jednom, a onda su ga šest tjedana poslije pregledavali

~ 96 ~
 ima li kakvih ogrebotina. U svim ostalim mokrima kadrovima bio sam ja.
BJ: I jesu li morali stalno ponovno močiti košulju?
CF: Da. Prskali su je i onda...
BJ: Čime?
CF: Molim?
CF: Nekom štrcaljkom. Čujte, možemo li...?
BJ: Da, ali ja sam htjela pitati jeste li ikad morali skinuti košulju i... i obudi drugu?
CF: Jesam.
BJ: Da se opet smočite?
CF: Da.
BJ: (Stanka.) Znate ovaj novi film Fever Pitch?
CF: Znam.
BJ: Koje su po vama glavne sličnosti i razlike između Paula iz Fever Pitcha i...?
CF: I?
BJ: (stidljivo) G. Darcyja.
CF: To me još nitko nije pitao.
BJ: Nije?
CF: Nije. Mislim da su glavne razlike...
BJ: Hodete redi da je to tako očito?
CF: Ne. Hodu redi da me to još nitko nije pitao.
BJ: Zar vas to ljudi ne ispituju stalno?
CF: Ne, ne, vjerujte.
BJ: Znači, to je...
CF: To je potpuno novo, novoizmišljeno pitanje, da.
BJ: Supač.
CF: Možemo nastaviti?
BJ: Možemo.
CF: G. Darcy ne navija za Arsenal.
BJ: Ne.
CF: Nije učitelj.
BJ: Nije.
CF: Živio je prije skoro 200 godina.
BJ: Da.
CF: A Paul iz Fever Pitcha obožava biti među nogometnim navijačima.
BJ: Da.

~ 97 ~
CF: Dok g. Darcy ne podnosi ni provincijski ples. Eto. Možemo li sad razgovarati o
nečemu što nema veze s g. Darcyjem?
BJ: Možemo.
(Stanka. Šuškanje papira.)
BJ: Još izlazite sa svojom djevojkom?
CF: Da.
BJ: Oh.
(Duga stanka.)
CF: Sve je u redu?
BJ: (gotovo nečujno) Mislite li da mali britanski film napreduje?
CF: Nisam vas čuo.
BJ: (jadno) Mislite li da mali britanski film napreduje?
CF: Napreduje prema... (ohrabrujude) prema čemu?
BJ: (Vrlo duga, ozbiljna stanka.) Prema bududnosti.
CF: Točno. Čini se da nas nose naprijed korak po korak. Prilično su mi dragi mali
filmovi, ali volim i velike i bilo bi lijepo kad bismo i njih imali više.
BJ: I ne predstavlja vam problem što je ona Talijanka?
CF: Ne.
(Vrlo duga stanka.)
BJ: (nadmeno) Mislite li da g. Darcy ima političku dimenziju?
CF: Razmišljao sam o tome na čemu bi se mogla temeljiti njegova politika, kad bi
je uopde imao. Mislim da ne bi bila baš jako zanimljiva čitatelju
Independenta. Riječ je o predviktorijanskoj ili viktorijanskoj ideji bogatoga
društvenog dobročinitelja koja bi vjerojatno bila vrlo thatcherovska. Mislim
da socijalistička misao očito nije prodrla...
BJ: Nije.
CF:... do njegovih sfera. A to je očito u načinu na koji je prikazan kao dečko koji
je jako dobar prema svojim stanarima. Ali mislim da bio on bio bliži
nietzscheovskoj figuri...
BJ: Što je ničeov?
CF: Pa znate, ideja o nadčovjeku, o superčovjeku.
BJ: O Supermanu?
CF: Ne, ne baš o samom Supermanu. Ne. [Lagani uzdah.) Mislim da taj nije nosio
gade preko hlača. Čujte, ja bih doista volio kad bismo preskočili ovu temu.
BJ: Što je vaš sljededi projekt?
CF: Zove se Svijet mahovine.

~ 98 ~
BJ: Dokumentarac?
CF: Ne. Ne, ne. Riječ je o, m, ovaj, o ekscentričnoj obitelji iz tridesetih, a glava
obitelji ima tvornicu mahovine.
BJ: Pa zar mahovina ne raste u prirodi?
CF: Ne, on proizvodi nešto što se zove tresetna mahovina, koja je u Prvom
svjetskom ratu služila za previjanje rana i, to je, m, ovaj, vrlo, m, vrlo lagano,
smiješno...
BJ: (vrlo neuvjerljivo) Zvuči jako dobro.
CF: Nadam se da de biti.
BJ: Mogu li provjeriti samo nešto o košulji?
CF: Možete.
BJ: Koliko ste je točno puta morali skinuti i opet obudi?
CF: Točno... ne znam. M. Samo malo... ondje gdje hodam prema Pemberleyu. To
je snimljeno jednom. Bez ponavljanja. Onda ondje gdje nekome dajem
konja... mislim da sam se ondje presvlačio.
BJ: (veselije) Ondje ste se presvlačili?
CF: (strogo) Jesam. Jednom.
BJ: Znači da je uglavnom u pitanju samo jedna mokra košulja?
CF: Jedna mokra košulja koju su stalno iznova prskali, da. Dobro?
BJ: Da. Koja vam je najdraža boja?
CF: To smo ved imali.
BJ: Mmm. (Šuškanje papira.) Mislite li da je u filmu Fever Pitch zapravo riječ o
emocionalnoj sjebanosti?
CF: O čemu?
BJ: Emocionalnoj sjebanosti. Znate: kad su muškarci alkoholičari koji se boje
ozbiljne veze i kad ih zanima samo nogomet.
CF: Ne, ne mislim. Mislim da je Paul na neki način opušteniji i slobodniji u
pokazivanju emocija od njegove djevojke. Mislim da je zapravo to, kad se sve
zbroji, najprivlačnije u načinu na koji Nick Hornby govori u njegovo ime: da je
u svakodnevnom, običnom svijetu našao nešto što ti omoguduje pristup
emocionalnom iskustvu...
BJ: Oprostite.
CF: (Uzdah.) Da?
BJ: I nemate jezičnih zapreka u odnosu sa svojom djevojkom?
CF: Ona jako dobro govori engleski.
BJ: I ne mislite da bi vam bolje bilo da ste s pravom Engleskinjom i nekom
osobom bližoj vašoj dobi?

~ 99 ~
CF: Nama je dobro.
BJ: Hm. (Mračno.) Zasad. Je li vam ikad draže glumiti u kazalištu?
CF: Mmm. Ne slažem se s tvrdnjom da prave glume ima samo u kazalištu i da
filmska gluma nije prava. Ali više volim kazalište kad glumim u kazalištu, da.
BJ: I ne mislite da je kazalište pomalo nestvarno i neugodno, a morate i sjediti
tamo cijelu predstavu i prođe nekoliko sati prije nego što uspijete nešto
pojesti ili međusobno razgovarati...
CF: Nestvarno? Neugodno i nestvarno?
BI: Da.
CF: Mislite nestvarno u smislu...?
BJ: Odmah se vidi da nije stvarno.
CF: A u tom smislu nestvarno, da. (Tiho stenjanje.) Mm. Mislim da ne bi smjelo
biti, ako je predstava dobra. Mnogo je... Mnogo je artificijelnije snimati film.
BJ: Je li? Pretpostavljam da se ne snima po redu?
CF: Ne, ne snima se po redu. Ne. Da. Film se ne snima po redu. Snima se dio po
dio. (Glasnije stenjanje.) Dio po dio.
BJ: Aha. Mislite li da je g. Darcy spavao s Elizabeth Bennet prije vjenčanja?
CF: Da, mislim da je mogao.
BJ: Stvarno?
CF: Da. Mislim da je to vrlo mogude. Da.
BJ: (bez daha) Stvarno?
CF: Mislim da je mogude, da.
BJ: Kako bi to bilo mogude?
CF: Ne znam bi li se Jane Austen složila sa mnom, ali...
BJ: Ne možemo znati jer je mrtva.
CF: Ne, ne možemo... ali mislim da bi g. Darcy Andrewa Daviesa mogao.
BJ: Zašto to mislite. Zašto? Zašto?
CF: Jer mislim da je Andrewu Daviesu bilo jako bitno da g. Darcy ima vrlo snažan
seksualni nagon.
BJ: (Dašde.)
CF: I, m...
BJ: Mislim da se to jako dobro, jako, jako dobro moglo naslutiti iz glume. Stvarno
to mislim.
CF: Hvala. U jednom je trenutku Andrew čak napisao kao uputu: »Zamisli da
Darcy ima erekciju«.
(Vrlo bučan tresak.)

~ 100 ~
BJ: Kad je to bilo?
CF: Kad Elizabeth u samom početku u šetnji naleti na njega na zemlji.
BJ: Tamo gdje je sva blatna?
CF: I raščupana.
BJ: I znojna?
CF: Točno.
BJ: Je li to bilo teško odglumiti?
CF: Mislite erekciju?
BJ: (Plah šapat.) Da.
CF: Mm, pa, Andrew je napisao i to da ne mislim da se na to moram usredotočiti
pa zato tu nije bila potrebna nikakva gluma.
BJ: Mmmmm.
(Duga stanka.)
CF: Da.
(Nova stanka.)
BJ: Mmmm.
CF: Je li sad gotovo?
BJ: Nije. Kako su se ponašali vaši prijatelji kad ste postali g. Darcy?
CF: Bilo je puno šala na taj račun, gunđanja »g. Darcy«, na doručku i slično. Neko
su se vrijeme čak morali dobro potruditi da sakriju to da znaju kakav sam
stvarno...
BJ: Od koga?
CF: Od svakoga tko bi pomislio da sam ja možda kao g. Darcy.
BJ: A vi mislite da niste kao g. Darcy?
CF: Mislim da nisam kao g. Darcy, da.
BJ: Mislim da ste vi isti kao g. Darcy.
CF: Po čemu?
BJ: Govorite kao on.
CF: Stvarno?
BJ: Izgledate baš kao on, i, oh, oh...
(Čuje se rušenje i dugotrajni zvuci borbe.)

~ 101 ~
7.

Samci promjenjiva
raspoloženja

~ 102 ~
 Petak, 25. travnja

kg – 57 (yes! yes!), cuge – 4, cigareta – 4, duhovnih ostvarenja kao zajedničkoga rezultata

Najskrovitijeg puta i cuge – 4, stanova bez rupa – 0, br. funta u banci – 0, dečka – 0, ljudi s
kojima du večeras izidi – 0, predizbornih tuluma na koje sam pozvana – 0

17.30. Ured. Dva teška dana na poslu u blizini Richarda Fincha koji je na glas čitao dijelove
intervjua, a onda rikao dubokim, grlenim smijehom poput Drakule, ali me bar izbacio iz
takta. I Jude je rekla da je intervju bio prilično dobar i da je stvarno sjajno dočarao
atmosferu. Hura! Još mi se nisu javili Adam i Michael iz Independenta, ali sigurno de uskoro
nazvati i možda me zamoliti da napravim još jedan. Onda mogu postati prava freelancerica
s uredom u vlastitom domu, tipkati na krovnoj terasi okružena biljem u loncima od
terakote! A i do izbora je ostao samo još tjedan i tada de se sve promijeniti! Prestat du
pušiti, a Mark de se vratiti i otkriti kako sam postala prava profesionalka s golemim stanom
u kojemu mogu biti i u zatvorenom i na svježem zraku.

17.45. Hm. Baš sam provjerila imam li kakvih poruka. Našla sam samo jednu – od Toma koji
veli da je razgovarao s Adamom i da su svi u Independentu stvarno uznemireni. Ostavila
sam mu hitnu poruku da me nazove i objasni.

17.50. O, Bože. Sad sam zabrinuta zbog druge hipoteke. Nedu imati dodatnu zaradu, a što
ako izgubim i posao? Možda bi bilo bolje da kažem Garyju da ne želim proširenje pa da mi
vrati 3.500 funti. Na sredu Gary je trebao početi jučer, ali je samo došao, ostavio alat i opet
otišao. Tad me to ljutilo, ali je možda, kako sada stvari stoje, bilo Božja poruka. Da. Nazvat
du ga kad dođem doma i onda otidi na fitness.

18.30. Doma. Aaah! Aaah! Aaah! U stanu imam prokletu golemu rupu! Otvoren je prema
vanjskom svijetu i pred njim zjapi ponor, a iz svih kuda s druge strane ulice mogu gledati
unutra. Prijeti mi cijeli vikend s golemom rupom u zidu, cigle su posvuda, a ja ne mogu
ništa! Ništa! Ništa!

18.45. O, telefon. Možda de me netko pozvati na predizborni tulum! Ili je Mark!

»Bok, zlato, pogodi što ima novo!« Mama. Morala sam zapaliti.
»Bok, zlato, pogodi što ima novo!« – ponovila je. Ponekad se pitam koliko bi dugo to
ponavljala kao papiga. Jedno je ponavljati »halo«, »halo« kad se s druge strane linije nitko
ne javlja, ali »Bok, zlato, pogodi što ima novo! Bok, zlato, pogodi što ima novo!« posve
sigurno nije normalno.
»Ha?« – pitala sam nadureno.
»Ne razgovaraj sa mnom tim tonom.«
»Što ima novo«, ponovila sam lijepim glasidem kderi pune poštovanja.
»Ne govori 'ha', Bridget, uvijek reci 'molim'.«

~ 103 ~
 Otpuhnula sam dim svoje drage, normalne prijateljice – cigarete Silk Cut Ultra.
»Bridget, ti pušiš?«
»Ne, ne«, rekla sam panično, gasedi cigaretu i skrivajudi pepeljaru.
»Svejedno, pogodi što je novo. Una i ja pripremamo iza kamenjara kikujski izborni tulum
za Wellingtona!«
Duboko sam udahnula kroz nos i razmišljala o unutarnjoj ravnoteži.
»Pa zar to nije sjajno! Wellington de skakati preko vatre u punoj ratničkoj opremi!
Zamisli! Ravno preko vatre! Odjeda je plemenska! I svi demo piti crno vino i pretvarati se da
je kravlja krv! Kravlja krv! Zato Wellington ima tako jaka bedra.«
»A Wellington zna za to?«
»Još ne, zlato, ali de sigurno htjeti proslaviti izbore. Wellington je jako sklon slobodnom
tržištu, a mi ne želimo da nam se vrate crveni klinovi. Hodu redi, na kraju de nam se vratiti
onaj tamo i njegovi rudari. Ti se sigurno ne sjedaš redukcija struje dok si išla u školu, ali Una
je govorila na domjenku za dame i nije mogla uključiti mikrofon.«

19.15. Na kraju sam uspjela skinuti mamu s telefona koji je odmah ponovno zazvonio.
Shaz. Rekla sam joj koliko sam bijesna i bila je stvarno draga: »Ma daj, Bridge. Mi se
jednostavno ne možemo definirati ako smo u blizini nekog drugog! Morali bismo slaviti
kako je sjajno biti slobodan! A uskoro de biti izbori poslije kojih de se promijeniti
raspoloženje cijele nacije!«
»Hura!« rekla sam. »Živjeli samci! Tony Blair! Hura!«
»Tako je«, oduševljeno je povikala Shazzer. »Mnogi ljudi u stalnoj vezi provode strašne
vikende, prisiljeni su robovati nezahvalnoj djeci i mlate ih vlastiti muževi.«
»U pravu si! U pravu si!« rekla sam. »Mi možemo izidi kad god hodemo i zabaviti se.
Idemo van danas?«
Hm. Sharon ide na večeru sa Simonom kao pravi bračni par.

19.40. Malo prije nazvala je Jude, raspoložena za visoko nabijeno pretjerano seksualno
povjeravanje. »Opet sam sa Staceyem!« rekla je. »Vidjela sam ga sinod i pričao je o svojoj
obitelji!«
Stanka puna očekivanja.
»Pričao je o svojoj obitelji!« ponovila je. »A to znači da o meni razmišlja ozbiljno. Pa smo
se onda... I vidjet du ga danas, a to nam je četvrti sudar iiii dubidubiduuuuuuu. Bridge?
Tu si?«
»Jesam«, rekla sam tihim glasidem.
»Što je?«
Promrmljala sam nešto o rupi u zidu i Marku.
»Čuj, Bridge. Njega moraš staviti ad acta i krenuti dalje«, rekla je, očito ne primjedujudi
da je njezin zadnji skup savjeta potpuno propao i da zato ni ovaj ne vrijedi.
»Moraš početi graditi ljubav prema sebi samoj. Ma daj, Bridge! To ti je genijalno. Možeš
se poseksati s kim god hodeš.« »Hura za samce!« rekla sam. Pa zašto sam onda u depresiji?

~ 104 ~
Opet du nazvati Toma.

20.00. Vani. Svi su vani i uživaju. Svi osim mene.

21.00. Baš sam pročitala neke dijelove knjige Kako izliječiti svoj život i sad mi je potpuno
jasno u čemu sam pogriješila. Kao što je rekla Sondra Ray, velika majstorica ponovnog
rađanja, a možda to i nije bila ona. Svejedno, ovako ide: »Ljubav nikad nije izvan nas, ljubav
je u nama.«
To!
»Zašto je ljubav daleko od nas?... Zbog nerazumnih standarda? Slika filmskih zvijezda?
Osjedaja bezvrijednosti? Pomisli da vas nitko ne može voljeti?«
Ha. To nije pomisao ako je istina. Otvorit du chardonnay i gledati »Prijatelje«.

23.00. Najskrovitiji put je mtako ndobar. Katekizam ili nešto slično. »Ujedinjujuda podjela
ljubavi uključuje ljubav prema sebi ako voliš drugoga.« Msjjajno. Op. Popiknula sam se.

Subota, 26. travnja

kg – 59, cuge – 7 (hura!), cigareta – 27 (hura!), kalorija – 4.248 (hura!), odlazaka u teretanu
– 0 (hura!).

7.00. Ah. Koji je kreten to isključio?

7.05. Danas preuzimam odgovornost za svoj život i počinjem se voljeti. Lijepa sam. Sjajna
sam. O, Bože. Gdje mi je sad Silk Cut?

7.10. Dobro. Ustat du i idem na fitness.

7.15. Zapravo, vjerojatno je prilično opasno vježbati prije nego što se dobro razbudiš.
Razgibat du zglobove. Otidi du večeras prije Sastanka naslijepo. Glupo je idi u subotu po
danu kad mogu toliko toga obaviti, recimo šoping. Ne smije mi smetati što su Jude i Shaz
vjerojatno u krevetu i divlje se ševe, ševe, ševe.

7.30. Ševe se.

7.45. Očito je prerano da bih bilo koga zvala. Samo zato što sam ja budna ne znači da su i
svi drugi. Moram naučiti imati više osjedaja za druge.

8.00. Malo prije je nazvala Jude, ali je skoro nisam prepoznala, jer je govorila tiho, jecala i

~ 105 ~
gutala glasove.
»Jude, što se dogodilo«, pitala sam očajna.
»Imam živčani slom«, jecala je. »Sve mi se čini crno, crno. Ne vidim izlaz, ne vidim...«
»Dobro je. Bit de sve dobro«, rekla sam, zuredi luđački kroz prozor, ako slučajno prođe
koji psihijatar. »Je li ozbiljno ili samo PMS?«
»Koma, totalna koma«, zvučala je kao zombi. »Raste u meni ved jedanaest godina.«
Opet je briznula u plač. »Cijeli je vikend ispred mene, a ja sam sama, sama. Jednostavno ne
želim dalje živjeti.«
»Dobro je, dobro«, rekla sam smirujudi je i razmišljajudi da li da nazovem policiju ili
samaritance.
Ispalo je da ju je Stacey neobjašnjivo dopratio doma poslije večere i nije spomenuo
ponovni susret. Pa sad misli da nije bila dobra u četvrtak.
»U depresiji sam. Cijeli je vikend ispred mene. Sama sam, sama, mogla bi ledi i...«
»Hodeš dodi do mene večeras?«
»DA, molim te!! Idemo u 192? Mogu obudi svoj novi Voyageov pulid.«
Onda je nazvao Tom.
»Zašto me nisi nazvao sinod?« pitala sam.
»Molim?« rekao je neobičnim, dosadnim glasom.
»Nisi me nazvao.«
»O«, rekao je umorno. »Mislio sam da bi bilo nepošteno bilo s kim razgovarati.«
»Zašto?« zanimalo me.
»M. Pa zato jer ja više nisam ja i bolujem od manične depresije.«
Tom je cijeli tjedan radio sam doma, opsjednuto razmišljajudi o Jeromeu. Na kraju sam
pomogla Tomu da shvati kako je fantomsko ludilo prilično smiješno jer da me nije
obavijestio o tome da je klinički lud, ja nikad ne bih primijetila razliku.
Podsjetila sam Toma na ono kad Sharon jednom nije tri dana izlazila iz kude jer je mislila
da joj se lice raspada od štete uzrokovane suncem, kao na filmu kad posebnim efektima
prikažu starenje, pa nije htjela da je bilo tko vidi niti se htjela izlagati UV zrakama dok se
sama s tim ne pomiri. A kad je došla u Café Rouge, bila je ista kao i tjedan dana prije. Na
kraju sam uspjela prebroditi priču o Tomu i prebaciti se na moju karijeru velike novinarke
koja intervjuira slavne, a koja je na žalost završila, bar zasad.
»Bez brige, mala«, rekao je Tom. »Zaboravit de oni to za deset minuta, vidjet deš. Još se
ti možeš vratiti.«

14.45. Sad se puno bolje osjedam. Postalo mi je jasno da odgovor ne leži u opsjednutosti
vlastitim problemima, nego u pomaganju drugima. Jedan sat i petnaest minuta pokušavala
sam oraspoložiti Simona koji očito nije bio u krevetu sa Shazzer. Doznala sam da se večeras
trebao sastati s nekom Georgie koju je povremeno potajice ševio subotom, ali sad Georgie
veli da subota nije dobra jer sve počinje izgledati kao da su »par«.
»Ja sam ljubavni izopdenik kojega su bogovi osudili na vječnu samodu«, bjesnio je Simon.
»Uvijek, uvijek. A cijela je nedjelja ispred mene.«

~ 106 ~
 Kao što sam mu rekla, sjajno je biti samac jer smo mi slobodni! Slobodni! (Samo se
nadam da Shaz ipak nede otkriti razmjere Simonove slobode.)

15.00. Divna sam: cijeli dan sam terapeut. Kao što sam rekla Jude i Tomu, u bilo koje doba
dana i nodi mogu me nazvati i ne smiju biti tužni i osamljeni. Eto, jako sam mudra i
uravnotežena, skoro kao časna majka iz filma Moje pjesme, moji snovi. Zapravo, lako se
mogu zamisliti kako pjevam »Climb Every Mountain« na zidu usred 192 dok Jude pobožno
kleči iza mene.

16.00. Zazvonio je telefon. Shazzer na rubu suza, ali se pravila da nije. Simon ju je baš
nazvao i rekao joj cijelu priču o Georgie (jako sam ljuta jer moja uloga časne majke nije bila
dovoljna za, kao što tek sad vidim, emocionalno pohlepnog Simona).
»Ali ja sam mislila da ste 'samo dobri prijatelji'«, rekla sam. »I ja«, rekla je. »Ali sad vidim
da sam potajno sanjala da smo na višem stupnju ljubavi. Tako je strašno biti samac«,
prasnula je. »Nema te tko zagrliti u predvečerje, nema ti tko pomodi popraviti bojler. A
cijeli je vikend ispred mene! I ja du biti sama! Potpuno sama!«

16.30. Hura! Svi dolaze: Shaz, Jude i Tom (ali ne i Simon jer je u nemilosti zbog pobrkanih
poruka) pa demo naručiti indijsku klopu za van i gledati Hitnu službu na videu. Obožavam
biti sama i zabavljati se s različitim ljudima. Život je tako pun slobode i različitih
mogudnosti.

18.00. Nešto strašno se dogodilo. Nazvala je Magda.

»Vrati to u kahlicu. Vrati to! Čuj, ne znam da li da ti to velim, Bridge, ali vrati to. Vrati
kaku NATRAG!«
»Magda...« rekla sam oštro.
»Oprosti, dušo. Čuj, samo sam te nazvala da ti velim da Rebecca... ma čuj ti, to je
stvarno zločesto. Fuj! Fuj! Fuj!«
»MOLIM?«
»Mark se vrada sljededi tjedan. Pozvala nas je na postizbornu večeru u čast njegovog
povratka i... NEEEEE! Dobro, daj meni u ruku.«
Omamljeno sam se stropoštala na kuhinjski stol, tapkajudi za cigaretama.
»Dobro. Daj tati u ruku. Gle, Bridge, hodeš da prihvatimo poziv ili ti priređuješ nešto
drugo? Pa onda u kahlicu. U kahlicu!«
»O, Bože«, rekla sam. »O, Bože.«

18.30. Idem van po pljuge.

19.00. Cijeli je London pun parova koji se u proljede drže za ruke, ševe do besvijesti, ševe,
ševe, ševe i planiraju slatke male vikende. A ja du ostatak života biti sama. Sama!

~ 107 ~
20.00. Sve je ispalo fantastično. Jude i Tom došli su prvi s vinom i časopisima i pilili me u
zdrav mozak jer ne znam što je pashmina. Jude je zaključila da Stacey ima veliku guzu i
pričala kako je stalno spuštao svoju ruku na njezinu govoredi: »Sretna?«, što nam nije prije
otkrila i što je značilo da ga je definitivno otpisala.
A svi su se složili s tim da Magda mora idi na večeru kod odvratne Rebecce kao špijunka i
da je Mark, ako stvarno hoda s Rebeccom, sigurno peder, što je dobro – posebno za Toma
kojega je to stvarno razveselilo. A i Jude de napraviti postizborni tulum na, koji nede pozvati
Rebeccu. HA!
AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA
HHAHAHAHA!
Onda se Shaz rasplakala, što je na svoj način stvarno bilo lijepo jer ona obično ne
pokazuje da joj je do bilo čega stalo.
»Seronjeseronje«, rekla je napokon. »Cijelu godinu imam posla s emocionalno
sjebanima i tako sam zbunjena.«
Svi su pojurili u pomod, s Vogueom, šampanjcem, cigaretama i sl., a Tom je izjavio da
platonsko prijateljstvo ne postoji.
»Nma njasno da mpostoji«, mumljala je Jude. »Nti si ntako ops jednut s s sekss
seksom.«
»Nisam, nisam«, rekao je Tom. »To je samo fin-de-milenijski način suočavanja s nodnom
morom odnosa. Sva prijateljstva između muškaraca i žena temelje se na seksualnoj
dinamici. Ljudi griješe jer to zanemaruju, a onda se razbjesne kad ih prijatelj ne poseksa.«
»Nisam bijesna«, mrmljala je Shazzer.
»A što je s prijateljima koji se jedno drugome ne sviđaju«, pitala je Jude.
»Toga nema. Seks sve pokrede. 'Prijatelji' su kriva definicija.«
»Pashmina«, mrmljala sam srčudi chardonnay.
»Točno!« rekao je Tom uzbuđeno. »To je fin-de-milenijski pashminizam. Shazzer je
Simonova 'pashmina' jer se ona hode poseksati s njim više nego on s njom pa je on
ponižava i Simon je njezin 'pashgospodar'.«
Na to je Sharon briznula u plač, koji smo smirivali dvadeset minuta još jednom flašom
chardonnaya i kutijom cigareta sve dok nismo smislili cijeli popis novih definicija:

Pashmlinac. Prijatelj koji ti se stvarno sviđa, ali je zapravo homić. (»Ja, ja, ja«,
rekao je Tom.)
Pashmuž. Prijatelj s kojim si izlazila, ali se sad oženio i ima djecu i voli te
zadržati u blizini kao uspomenu na bivši život, ali se uz njega osjećaš kao luda
neplodna trbušina koja zamišlja da se vikar u nju zaljubio.
Expashpric. Bivši partner koji ti se želi vratiti, ali se pravi da samo hoće biti
prijatelj, a onda ti se dalje upucava i vara te.

»A 'pashbol'?« rekla je Shaz nadureno. »Prijatelji koji tvoju privatnu emocionalnu

katastrofu pretvaraju u sociološku studiju na račun tvojih osjedaja.«

~ 108 ~
 Zaključila sam kako je najbolje da odem po cigarete. Stajala sam u prljavom pubu na
uglu i čekala sitniš za automat kad sam skoro iskočila iz kože. S druge strane šanka stajao je
čovjek koji je bio isti Geoffrey Alconbury, ali je umjesto žute veste na velike rombove i
hlača za golf na sebi imao blijede traperice ispeglane na crtu i kožnu jaknu preko crnog
najlonskog prsluka. Pokušala sam se sabrati bijesno zuredi u bocu Malibua. Ne može biti
stric Geoffrey. Pogledala sam i shvatila da razgovara s dečkom od kojih sedamnaest godina.
Bio je stric Geoffrey. Sigurno je bio on!
Oklijevala sam, nisam znala što bih. Na trenutak sam pomislila odustati od cigareta i otidi
da ne povrijedim Geoffreyja. Ali me unutarnji bijes, baš kao Gazzin, podsjetio na sva ona
Geoffreyjeva poniženja kad je na svom terenu urlao na sav glas. Ha! Ahahahahaha! Stric
Geoffrey je sad bio na mom terenu.
Baš sam htjela otidi do njega i na sav glas dreknuti: »I tko nam je sad ovo? Ha! Našao si
malog balavca!« kad sam osjetila kako me netko lupka po ramenu, okrenula sam se, ali nije
bilo nikoga, a onda sam osjetila lupkanje na drugom ramenu. Omiljeni štos strica
Geoffreyja.
»Ahahahahah, što moja mala Bridget radi ovdje, tražimo dečka«, urlao je.
Nisam mogla vjerovati. Obukao je preko prsluka žutu vestu s kuguarom, dečka nije bilo
na vidiku, a on se pokušavao opravdati.
»Ovdje ga nedeš nadi, Bridget, ovi svi mi izgledaju kao Julian Clarys. Zgužvani kao
novčanica od 10 funti! Ahahahaha. Samo sam došao po kutiju tankih cigara.«
U tom se trenutku pojavio dečko s kožnom jaknom u ruci, sav u grču i uznemiren.
»Bridget«, rekao je Geoffrey kao da je iza njega cijeli Rotary iz Ketteringa, a onda mu je
nestalo daha pa se okrenuo barmenu. »Hajde, mladidu! Jeste li mi donijeli one tanke cigare
koje sam tražio? Čekam ved dvadeset minuta.«
»Što radiš u Londonu«, pitala sam sumnjičavo.
»U Londonu? Bio sam u AGM-u zbog rotarijanaca. Pa nije London samo tvoj.«
»Bok, ja sam Bridget«, rekla sam naglašeno dečku.
»O da. To je, ovaj, Steven. Hode se kandidirati za blagajnika, jelda Steven. Samo sam mu
davao pokoji savjet. Dobro. Idemo mi. Budi dobra! A ako ne možeš biti dobra, budi
oprezna! Ahahahaha.« I izjurio je iz puba, u pratnji dječaka koji se ljutito okrenuo prema
meni.
Kad sam se vratila doma, Jude i Shazzer nisu mogle vjerovati da sam propustila takvu
priliku za osvetu.
»Pomisli samo što si sve mogla redi«, rekla je Shaz, kolutajudi očima kao da ne može
povjerovati.

Ponedjeljak, 28. travnja

kg – 58, cuge – 0, cigareta – 0, dečki – 0, poziva od Garyja zidara – 0, mogudnosti za novi

posao – 0 (obedavajude), odlazaka na fitness – 0, odlazaka na fitness ove godine – 1,

~ 109 ~
godišnja članarina za fitness – £370, jedan odlazak na fitness £123 (jako loša ekonomija)

Dobro. Danas sigurno počinjem vježbati tako da mogu okolo mudro pričati: »Da, boli. Da,
uspjelo je.« Poput Konzervativne stranke, ali de meni – za razliku od nje – svi vjerovati i
misliti kako sam sjajna. O, Bože, ved je 9. Otidi du na fitness na večer. Gdje je sad taj Gary?

Poslije. U uredu. Haha! Aaaahahahahahaha! Danas je bilo sjajno raditi.

»Onda«, rekao je Richard Finch kad smo se svi okupili oko okrugloga stola. »Bridget.
Tony Blair. Ženski odbori. Nova politika koja na umu ima i žene, ima kakvih prijedloga? I
bez upletanja Colina Firtha, ako je ikako mogude.«
Blaženo sam se smiješila, bacajudi pogled na bilješke, a onda sam pogledala prema gore
uravnoteženo i samouvjereno.
»Tony Blair morao bi najaviti zakon za samce o izlaženju«, rekla sam na kraju.
Drugi istraživači oko stola ljubomorno su šutjeli.
»I to je to«, pitao je Richard Finch.
»Aha«, rekla sam samouvjereno.
»Ne misliš li«, rekao je, »da bi naš potencijalni novi premijer mogao imati pametnijeg
posla?«
»Pomislite samo koliko se radnih sati gubi zbog rastresenosti, durenja, rasprava u kojima
se objašnjavaju situacije i čekanja ispred telefona koji nikako da zazvoni«, rekla sam. »To je
sigurno kao križobolja. A i sve druge kulture imaju specifična pravila hodanja, ali mi se
kredemo u loše definiranom moru u kojemu se muškarci i žene sve više udaljavaju jedni od
drugih.«
Na to je Harold Strašni podrugljivo frknuo.
»O, Bože«, rastezala je Patchouli, lijeno se vukudi oko stola u bickama od likre. »Ne
možeš ljudima propisati emocionalno ponašanje. To je fašizam.«
»Ne, ne, Patchouli, nisi slušala«, rekla sam strogo. »To bi bile samo upute za pristojno
seksualno ponašanje. A bududi da četvrtinu kudanstava čine samci, to bi znatno pridonijelo
mentalnom zdravlju nacije.«
»Stvarno mislim da uoči izbora...«, počeo je podrugljivo Harold Strašni.
»Ne. Čekaj«, rekao je Richard Finch žvačudi, mašudi nogom gore-dolje i čudno nas
gledajudi. »Koliko vas je ovdje u braku?«
Svi su šašavo zurili oko stola.
»Znači samo ja«, rekao je. »Samo ja na okupu držim izlizane niti tkanine od koje je
skrojeno britansko društvo?«
Svi su se trudili da ne gledaju u Saskiju, istraživačicu koju je Richard ševio cijelo ljeto sve
dok nije iznenada izgubio zanimanje i počeo s curom koja prodaje sendviče.
»Gle, nisam iznenađen«, nastavio je. »Tko bi uopde htio brak s bilo kime od vas. Niste
sposobni obvezati se da dete nekome donositi cappuccino, a kamoli vezati se s nekim za
cijeli život.« Na to je Saskia ispustila čudan zvuk i izjurila iz ureda.
Cijelo sam jutro istraživala, telefonirala i razgovarala s ljudima. Zapravo je bilo prilično

~ 110 ~
zanimljivo pa su čak i oni istraživači koji su s prezirom odbacivali cijelu stvar počeli dolaziti s
prijedlozima.
»O. K., Bridget«, rekao je Richard Finch nešto prije objeda. »Da čujemo to tvoje
revolucionarno remek-djelo.«
Objasnila sam da Rim nije nastao u jednom danu pa tako ni ja još nisam završila svoj rad,
ali ove sam retke sama napisala. Pročistila sam grlo i počela:

Zakon o praksi izlaženja

1) Ako građani znaju da ne žele izlaziti s nekim, nipošto ga ne smiju hrabriti.
2) Kad muškarac i žena zaključe da bi rado spavali zajedno, ako bilo koja strana zna da će
to biti samo »za jednu noć«, mora to jasno unaprijed istaknuti.
3) Ako građani zavode ili se seksaju s drugim građanima, ne smiju se pretvarati da se ništa
ne događa.
4) Građani ne smiju izlaziti s drugim građanima godinama i stalno ponavljati kako ne žele
da to bude ozbiljna veza. ωωω.¢яσωαяєz.σяg
5) Poslije spolnog odnosa nije pristojno odmah otići i ne prenoćiti.

»Ali što ako...«, prekinula je Patchouli grubo.

»Mogu li završiti«, pitala sam ljupko i autoritarno kao da sam ja Michael Heseltine 13, a
Patchouli Jeremy Paxman. Zatim sam preletjela ostatak i dodala: »A kane li vlade nastaviti
pričati o obiteljskim vrijednostima, moraju prestati tlačiti samce i učiniti za njih nešto
pozitivnije.« Zastala sam i zadovoljno presložila papire. »Evo mojih prijedloga:

Prijedlozi za promicanje braka

1) Obrađivati Muškarci su s Marsa, a žene s Venere u školama tako da se obje zaraćene
vojske međusobno razumiju.
2) Naučiti sve dječake da dijeljenje kućanskih poslova ne znači isplahnuti jednu vilicu pod
pipom.
3) Osnovati golemu Vladinu agenciju za povezivanje parova koja bi imala strog Zakonik
o izlaženju i odredila Naknadu za osobe u potrazi za partnerom koja bi pokrivala
troškove za piće, telefon, kozmetiku i sl., zatim kazne za emocionalno sjebane i pravilo
da moraš izići na najmanje 12 sastanaka koje ti organizira vlada prije nego što se možeš
proglasiti samcem, i to samo ako imaš razumljive razloge da odbiješ svih 12.
4) Ako se razlozi procijene nerazumnima, moraš se proglasiti emocionalno sjebanim.

»O, Bože«, rekao je Harold Strašni. »Ja doista mislim da je glavno pitanje euro.«
»Ne, ovo je dobro, ovo je jako dobro«, rekao je Richard, uporno zuredi u mene na što je

13
Michael Heseltine ( 1933.) – osamdesetih ministar iz Konzervativne stranke koji je vladu napustio zbog afere
Westland. G. 1990. natjecao se s M. Thatcher i Johnom Majorom za vodstvo u stranci i postao ministar u Majorovoj
vladi.

~ 111 ~
Harold izgledao kao da je pojeo goluba. »Razmišljam o raspravi u studiju u živo. Razmišljam
o Harriet Harman, razmišljam o Robinu Cooku. Možda čak i o Blairu. Dobro, Bridget. Kreni.
Organiziraj. Nazovi Harmaničin ured i dovedi je sutra, a onda pokušaj Blaira.«
Hura. Ja sam glavni istraživač za glavni prilog. Sve de se promijeniti za mene i naciju!

19.00. Hm. Harriet Harman nije uzvratila poziv, a nije ni Tony Blair. Prilog je otkazan.

Utorak, 29. travnja

Ne mogu vjerovati da je mogude nešto poput zidara Garyja. Ostavljala sam mu poruku
svaki dan ovaj tjedan i ništa. Nema odgovora. Možda je bolestan ili nešto slično. A i sa
stubišta mi dopire nekakav strašan smrad.

Srijeda, 30. travnja

Hmmmm. Baš sam se vratila s posla, a rupa je bila prekrivena velikom poliuretanskom
plahtom, ali bez ikakve obavijesti, poruke, bez ičega što bi mi vratilo 3.500 funta. Ništa. Da
bar nazove Mark.

~ 112 ~
8.

O, bebač

~ 113 ~
 Četvrtak, 1. svibnja

kg – 58, cuge – 5 (ali zbog proslave pobjede Novih laburista), doprinos pobjedi Novih
laburista – osim cuge – 0

18.30. Hura! Danas je stvarno sjajna atmosfera: izborni dani su jedna od rijetkih prilika kad
čovjek shvati da glavnu riječ vodimo mi, narod, a da su članovi vlade samo napuhani,
arogantni pijuni te da je došlo vrijeme da ustanemo zajedno i pokažemo mod.

19.30. Baš sam se vratila iz trgovine. Vani je sjajno. Svi izlaze iz pubova potpuno pijani.
Stvarno se osjedam dijelom nečega. Ljudi jednostavno žele promjenu. Ne. Ovo je velik
ustanak nas, nacije, protiv pohlepe, nedostatka načela i poštovanja stvarnih ljudi i njihovih
problema i... O, supač, telefon.

19.45. Hm. Bio je Tom.

»Jesi li ved glasovala?«
»Baš sam sad krenula«, rekla sam.
»Aha. A na koje biračko mjesto?«
»Ono iza ugla.«
Mrzim kad Tom postane ovakav. Samo zato što je bio u Red Wedgeu i što je okolo
morbidnim glasom pjevao »Pjevaj ako si sretan što si peder«, ne mora se ponašati kao
španjolska inkvizicija.
»A za kojeg deš kandidata glasovati?«
»Hm«, rekla sam, mahnito gledajudi kroz prozor i tražedi crvene znakove na svjetiljkama.
»Za Bucka!«
»Odi onda«, rekao je. »Sjeti se gospođe Pankhurst 14.«
Pa što si on to umišlja! Još de mi dati stranački naputak za koga moram glasovati. Pa
idem glasovati. Ali bih se ipak morala presvudi. U ovome se baš ne osjedam ljevičarski.

20.45. Maloprije sam se vratila s biračkog mjesta. »Imate li glasačku karticu«, pitao je neki
balavac zapovjednim tonom. Kakvu glasačku karticu? Baš me zanima kakva je to kartica. Na
kraju je ispalo da nisam ni na jednom njihovom biračkom popisu, makar godinama pladam
sve proklete pristojbe pa moram idi na drugo biračko mjesto. Samo sam se vratila po plan
grada.

21.30. Hm. Ni tamo nisam upisana. Moram idi u neku knjižnicu kilometrima daleko. Zamisli
kako je krasno večeras biti na ulici. Svi mi, cijeli narod, zajedno za promjene. Yesssss! Da
bar nisam obula te cipele s debelim potplatima. I kad me bar ne bi zapuhnuo smrad sa

14
Emmeline Pankhurst (1858. -1928.) – članica britanskih sufražetkinja koje su se borile za ženska prava, posebno za
pravo glasa.

~ 114 ~
stuba svaki put kad idem van.

22.30. Ne mogu vjerovati što se dogodilo. Iznevjerila sam Tonyja Blaira i domovinu tuđom
krivnjom. Ispalo je da nisam registrirana kao birač, makar mi je stan na popisu, iako sam
donijela potvrde da sam pladala poreze i prireze. Pa zašto su digli svu tu buku oko toga da
ne možeš glasovati ako ne pladaš prirez kad ti ne daju glasovati čak ni ako ga pladaš?
»Jeste li ispunili obrazac u listopadu?« pitala me napuhana bezobraznica u bluzi s
nabranim porubom oko vrata i s brošem, uživajudi opijena slavom samo zato što su je
zadužili da sjedi za stolom na biračkom mjestu.
»Jesam!« lagala sam. Pa ne očekuju valjda od ljudi koji žive u stanovima da de otvoriti
svaku glupu smeđu omotnicu naslovljenu na »Stanara« koja se pojavi ispod vrata? A ako
Buck izgubi za jedan glas pa onda stranka izgubi cijele izbore za jedno mjesto u
parlamentu? Ja du biti kriva. Ja. Put do Shazzer od biračkog mjesta bio je strašan put srama.
A sad ne mogu ni nositi cipele s debelim poplatom jer su mi noge slomljene pa du izgledati
nisko.

2.30. Nntulu mje mbio m m mutan. DaviMellor. Van! Van! Van! Ups.

Petak, 2. svibnja

kg – 58,5 (hura! deblja za pola novolaburističke kile – prve u novo doba)

8.00. Hura! Kako me samo veseli takva vedina. Šaka u oko za osramodenu majku, članicu
Konzervativne stranke, i bivšeg dečka. Kako du se samo naslađivati. Cherie Blair je
fantastična. Vidiš, ni ona vjerojatno ne bi stala u minimalne bikinije u zajedničkim
garderobama. Ni njezina guza baš nije biljarska loptica, a ipak nekako nabavlja odjedu koja
je uspijeva obuhvatiti i izgledati uzorno. Možda Cherie sad iskoristi svoj utjecaj na
premijera, koji de onda svim trgovinama zapovjediti da počnu nabavljati odjedu što de
lijepo stajati na svačijoj pozadini.
Samo se bojim da bi i priča s novim laburistima mogla biti ista kao i ona o zaljubljenosti: i
kad napokon počneš izlaziti s određenom osobom, prva svađa pretvori se u pravu
kataklizmu. Ali ipak, Tony Blair prvi je premijer s kojim bih dobrovoljno pristala na seks.
Shaz je sinod rekla da se on i Cherie nisu stalno dodirivali zbog dobrih vijesti, nego zato što
se Cherie sve više i više uzbuđivala kako je pobjeda s velikom vedinom postajala sve očitija
– vlast kao afrodizijak ili... uh, telefon.
»O, jutro, zlato, pogodi što je novo.« Mama.
»Što«, pitala sam samozadovoljno, pripremajudi se na naslađivanje.
»Pobijedili smo, zlato. Zar to nije sjajno! Potopili smo ih! Zamisli!«
Odjednom su mi cijelim tijelom prošli hladni trnci. Kad smo išli spavati, Peter Snow
govorio je sjajno, ali nerazumljivo i činilo se prilično očitim da je kazaljka na laburističkoj

~ 115 ~
strani, ali... Oh, oh. Možda smo krivo razumjeli. Bili smo malo pod gasom i ništa baš nije
imalo posebnoga smisla, osim to da su sve plave torijevske kude na karti Britanije počele
gorjeti. Ili se možda preko nodi nešto dogodilo pa je prevagnulo na torijevsku stranu.
»I pogodi što.«
Za sve sam ja kriva. Laburisti su izgubili i za sve sam ja kriva. Ja i ljudi poput mene koji su,
kako je Tony Blair upozorio, zadovoljni samim sobom. Nisam dostojna imena »britanski
građanin« ili građanka. Prokletstvo.
»Bridget, slušaš me?«
»Da«, poniženo sam šaptala.
»U Rotaryju ženski klub priređuje Tonyjevu i Gordonovu večer! Jedni demo drugima
govoriti ti i nositi dnevnu umjesto večernje odjede. Merle Robertshaw pokušava to minirati
jer da nitko osim vikara nede obudi obične hlače, ali Una misli da je to samo zato što je
Percival bijesan zbog pištolja. A onda de Wellington održati govor. Crnac govori u Rotaryju!
Zamisli! Ali to ti je pravi smisao laburizma, zlato. Boje i etika – kao Nelson Mandela.
Geoffrey ide s Welingtonom malo van i pokazuje mu pubove u Ketteringu. Neki dan su
zapeli iza kamiona Nelsona Myersa punog dasaka za skele pa smo mislili da su imali
nesredu!«
Trudila sam se ne razmišljati o tome što se krije iza »malih izlazaka« strica Geoffreyja s
Wellingtonom pa sam rekla: »Mislila sam da ste imali izborni domjenak s Wellingtonom«.
»Na kraju nismo. Wellington je zaključio da to ipak ne želi. Rekao je da ne želi zagađivati
našu kulturu i siliti Unu i mene da skačemo preko vatre na domjenku umjesto da dijelimo
volau-vente.« Prasnula sam u smijeh. »Ali ipak želi održati govor i skupiti novac za jet-ski.«
»Molim?«
»Za jet-ski, znaš, zlato. Hode pokrenuti mali business na plaži umjesto da prodaje
školjke. Kaže da Rotary mora pristati jer podupiru male obrte. A sad jurim! Una i ja vodimo
ga na određivanje boja.«
Samouvjerena sam, otvorena, odgovorna, samodostatna žena koja ne preuzima
odgovornost za tuđe ponašanje. Samo za svoje. Tako je.

Subota, 3. svibnja

kg – 58, cuge – 2 (standardno medicinsko pitanje izbjegavanja srčane kapi), cigareta – 5

(jako dobro), kalorija 1.800 (jako dobro), pozitivnih misli – 4 (odlično)

20.00. Obuzelo me totalno novo pozitivno raspoloženje. Sigurno su svi uljudniji i

velikodušniji pod Blairovim režimom. Sigurno de metlom pomesti sva zla konzervativne
vlasti. Čak i o Marku i Rebecci razmišljam na drukčiji način. Samo zato što je pozvala ljude
na večeru ne znači da hodaju. Ona samo pokušava njime manipulirati. Prekrasno je kad
čovjek osjeda da je dosegao vrhunac i da se sve čini prekrasnim. Sve što sam prije mislila o
tome da čovjek nije privlačan kad prijeđe određenu dobnu granicu nije točno. Pogledaj

~ 116 ~
samo Helen Mirren i Francescu Annis.

20.30. Hm. Nije baš lijepa pomisao na to da je danas večera. Mislim da du malo čitati
Budizam: drama imudnog monaha. Dobro je smiriti se. Ne mogu očekivati da de u životu
sve ispasti dobro i da svi moraju hraniti svoju dušu.

20.45. To! Vidiš, problem je u tome što živim u svijetu fantazija, stalno se pokušavam
okrenuti prošlosti ili bududnosti umjesto da uživam u sadašnjem trenutku. Samo du sjediti
ovdje i uživati u sadašnjem trenutku.

21.00. Uopde ne uživam u sadašnjem trenutku. Imam rupu u zidu, smrad na stubama, sve
vedi minus u banci, a Mark je na večeri kod Rebecce. Možda otvorim vino i pogledam Hitnu
službu.

22.00. Pitam se je li se Magda ved vratila. Obedala je da de me nazvati čim se vrati i dati mi
iscrpno izvješde. Sigurno de redi da Mark ne hoda s Rebeccom i da je pitao za mene.

23.30. Nazvala sam Magdinu babysittericu. Još se nisu vratili. Ostavila sam joj poruku da se
sjeti nazvati.

23.35. Još ne zove. Možda je Rebeccina večera fantastično uspjela pa su još tamo, svi
raskalašeni, a Mark Darcy stoji na stolu i objavljuje zaruke s Rebeccom... O, telefon.
»Bok, Bridge. Magda.«
»I kako je bilo«, pitala sam prebrzo.
»O, zapravo je bilo prilično lijepo.«
Ustuknula sam. Rekla je potpuno pogrešnu stvar. Potpuno pogrešnu.
»Pripremila je crottin na grilu sa zelenom salatom, a onda penne carbonara, ali je
umjesto pancete stavila šparoge. To je bilo jako fino. I onda breskve zapečene u maršali s
mascarponeom.«
Strašno.
»Očito Delia Smith 15, ali je rekla da nije.«
»Ma daj«, rekla sam hitro. Bar nešto dobro. On ne voli pretenciozne ljude. »A kakav je
bio Mark?«
»Dobar. Baš je drag. Strašno je zgodan, jelda.« Magda nema pojma. Nema pojma o
pojmu. Pa ne možeš hvaliti bivšega ženi koju je nogirao. »Aha. I onda je servirala narančinu
koru prelivenu čokoladom.«
»Dobro«, rekla sam strpljivo. Ma molim te, Jude ili Shazzer na njezinom bi mjestu
istaknule svaku nijansu, analiziranu do najsitnijih detalja. »I misliš da izlazi s Rebeccom?«
»Hmmmm, nisam sigurna. Jako se motala oko njega.«

15
Delia Smith – autorica uspješnih kuharica i TV emisija.

~ 117 ~
 Pokušala sam se prisjetiti budizma i toga da čovjek bar ima svoj duh.
»Je li on ved bio ondje kad ste došli«, pitala sam polako i razgovijetno kao da razgovaram
sa zbunjenim dvogodišnjakom.
»Je.«
»I je li otišao kad i svi ostali?«
»Jeremy«, iznenada je dreknula iz sveg glasa. »Je li Mark Darcy ostao kad smo mi otišli.«
O, Bože.
»Što je s Markom Darcyjem«, čula sam Jeremyja kako urla i dodaje još nešto.
»U krevet?« vikala je Magda. »Piškio ili kakao? JE LI PIŠKIO ILI KAKAO? Oprosti, Bridge,
moram idi.«
»Samo još nešto«, nejasno sam promrmljala. »Je li me spomenuo?«
»Izvadi to iz kreveta – pa rukom! A operi ih poslije! O, Bože, daj odrasti. Oprosti, Bridge,
što si rekla?«
»Je li me spomenuo?«
»Mm. Mm. Daj odjebi, Jeremy.«
»Onda?«
»Iskreno, Bridge, mislim da nije.«

Nedjelja, 4. svibnja

kg – 58, cuge – 5, cigareta – 9 (ne smijem skliznuti do kraja u dekadenciju), mržnjom

prožetih planova o trovanju Rebecce – 14, budističke sramote zbog ubojitih misli – previše,
katoličke grižnje savjesti (makar nisam katolkinja): sve više

Doma. Jako loš dan. Bila sam kod Jude u zomboidnom stanju. Ona i Shaz stalno su
ponavljale da opet moram uzjahati nekog konja i početi – kakva uvreda – prelistavati
Usamljena srca u Time Outu.
»Ne želim čitati Usamljena srca«, zgrozila sam se. »Pa nije tako loše.«
»Ovaj, Bridget«, rekla je hladno Sharon. »Nisi li ti htjela da Tony Blair osnuje agencije za
organiziranje sudara samcima? Mislila sam da smo prihvatili da je politički integritet bitan.«
»O, Bože, pa to je strašno«, Jude je glasno čitala, gurajudi goleme komade ostataka
hrskava čokoladnog uskrsnog jajeta u usta. »'Iskren, visok, privlačan muškarac, 57, SSZH,
ŽU kulturnu, udatu bujnu damu 20-25 radi diskretnog, nesputanog, neobaveznog odnosa.'
Pa što si zamišljaju ti gnusovi?«
»A što je SSZH i ŽU«, pitala sam.
»Skromnih sposobnosti, zakinut, hipokrit, želi upropastiti«, sugerirala je Sharon.
»Sjajan seks za hrabre, žustro ubadanje«, pitala sam se.
»To znači: sa smislom za humor, želi upoznati«, rekla je Jude, dajudi naslutiti da je to ved
radila.
»Pretpostavljam da moraš imati smisla za humor i biti dovoljno škrt da ne pljuneš lovu

~ 118 ~
kako bi to rekao vlastitim riječima«, hihotala se Sharon.
Srcofon je ispao jako zabavan. Možeš nazvati i čuti ljude koji se predstavljaju kao
natjecatelji u Sastanku naslijepo.
»Pa, zovem se Barret i ako hodeš biti moj kolačid, ja du tebi donijeti šampanjčid.«
Nije baš cool ostaviti poruku koja počinje s »pa« jer to izaziva dojam da si se i te kako
morao hrabriti da strašnu poruku ostaviš, iako je to očito grozno.
»Moj je posao ozbiljan, ispunjavajudi i koristan. Zanimaju me sve uobičajene stvari:
magija, okultizam, paganizam.«
»Zgodan sam i strastven. Pisac. Tražim posebnu, dominatnu damu. Ona de uživati u
dobrom tijelu, a ja du biti najmanje deset godina stariji od nje i njoj de se to svidjeti.«
»Fuj!« rekla je Shazzer. Nazvat du jednu od tih seksističkih svinja.«
Shazzer je bila u sedmom nebu kad ih je sve pustila na razglas, a onda počela mrmljati
seksi glasom: »Je li tamo 'Prvi put oglašavam'? Brzo spusti slušalicu da te ne pregazi vlak.«
To je bilo prilično nezrelo, ali se činilo zabavnim uz sav onaj chardonnay koji smo popile.
»Bok, ja sam Divlji Dečko. Visok sam, Španjolac duge crne kose, crnih očiju, dugih crnih
trepavica i vitak, divljeg tijela...« Čitala sam glupim glasom.
»Ooooo!« rekla je Jude veselo. »Zvuči prilično dobro.«
»Pa zašto ga onda ne nazoveš«, pitala sam.
»Nedu«, rekla je Jude.
»Zašto onda mene pokušavaš nagovoriti da nekoga nazovem?«
Jude se usplahirila. Ispalo je da ju je cijela samačka depresija koju je izazvao Stacey
prošlog vikenda potaknula da odgovori na jedan od poziva Podlog Richarda.
»O, Bože«, rekle smo Shazzer i ja istodobno.
»Nedu mu se vratiti niti bilo što slično. Jednostavno je... zgodno«, završila je neuvjerljivo,
pokušavajudi izbjedi moj i Shazzerin optužujudi pogled.
Kad sam se vratila, čula sam škljocanje sekretarice. »Bok, Bridget«, rekao je dubok, seksi,
strani, mladi glas. »Ovdje Divlji Dečko...«
Sigurno su mu vražje cure dale moj broj. Zgrozila sam se od pomisli na opasnost koja mi
prijeti od potpunoga stranca koji ima moj broj telefona. Nisam podigla slušalicu, samo sam
slušala kako Divlji Dečko objašnjava da de sutra na večer biti u 192 s crvenom ružom u ruci.
Odmah sam nazvala Shazzer i poslala je k vragu.
»Ma daj«, rekla je Shaz. »Idemo svi. Bit de zabavno.«
Znači, to je plan, sutra na večer idemo svi. Ha, hm. A što du s rupom u zidu i smradom na
stubama? Prokleti Gary! Ima mojih 3.500 funta. Dobro. I bome du ga nazvati.

Ponedjeljak, 5. svibnja

kg – 57,5 (hura), napredak u pogledu rupe na zidu koju je napravio Gary: nikakav, napredak
u prebolijevanju Marka Darcyja uz pomod fantazija o Divljem Dečku – osrednji (zbunjuju me
trepavice)

~ 119 ~
Opet sam preslušala Garyjevu poruku. Kaže da je zapeo na drugom poslu, a kako sam se ja
predomišljala, mislio je da nema žurbe. Tvrdi da de sve riješiti i dodi sutra na večer. Eto,
nepotrebno sam se uzrujavala. Mmmm. Divlji Dečko. Možda Jude i Shazzer imaju pravo.
Jednostavno moram dalje i ne smijem više zamišljati Marka i Rebeccu u različitim ljubavnim
pozama. Muče me te trepavice. Koliko su stvarno dugačke? Maštanja o vitkom, divljem,
vražjem tijelu Divljeg Dečka malo je pokvarila pomisao na to kako trepde pod težinom
dugih trepavica kao Disneyev Bambi.

21.00. Došla sam u 192 u osam i pet, pod okriljem Jude i Shazzer koje su sjele za drugi stol i
pazile na mene. Ni traga od Divljeg Dečka. Jedini muškarac bez društva bio je grozni stari
kripl u traper košulji, s repom i sunčanim naočalama koji je stalno zurio u mene. Gdje je
Divlji Dečko? Ružno sam pogledala kripla. Toliko je zurio u mene da sam se odlučila
maknuti. Ustala sam i skoro iskočila iz vlastite kože. Kripl je držao crvenu ružu. S gađenjem
sam ga pogledala, kad je cerekajudi se maknuo glupe sunčane naočale i otkrio umjetne
trepavice Barbare Cartland. Kripl je Divlji Dečko. Prestravljeno sam izjurila, a Jude i Shazzer
slijedile su me valjajudi se od smijeha.

Utorak, 6. svibnja

kg – 58 (pola kile od fantomskog bebača?), pomisli na Marka: popravljam se, Garyjev

napredak s rupom na zidu: statičan, odnosno nikakav.

19.00. Totalna koma. Ostavila sam poruku Tomu i pitala ga je li i on lud. Jasno mi je da
moram naučiti voljeti samu sebe i živjeti u sadašnjosti, riješiti se opsesivnih misli i
razmišljati o drugima, osjedati se potpuna, ali ja se jednostavno osjedam odvratno. A Mark
mi tako nedostaje. Ne mogu vjerovati da hoda s Rebeccom. Što sam učinila? Sa mnom
očito nešto nije u redu. Sve sam starija i starija i jasno je da nikad ništa nede biti kako treba
pa mirno mogu prihvatiti činjenicu da du ostati sama i da nikad nedu imati djecu. Ma daj,
moram se pribrati. Gary de uskoro dodi.

19.30. Gary kasni.

19.45. Od Garyja ni traga.

20.00. Garyja još nema.

20.15. Prokleti Gary. Još se nije pojavio. O, telefon, to je sigurno on.

20.30. Bio je Tom. Rekao je da je totalno lud, baš kao i mačka koja je počela kakati na tepih.
Onda je rekao nešto prilično čudno.

~ 120 ~
 »Bridge«, rekao je. »Hodeš li imati dijete sa mnom?«
»Molim?«
»Dijete.«
»Zašto«, pitala sam, odjednom se uznemirivši pri pomisli na seks s Tomom.
»Pa...«, zastao je na trenutak. »Rado bih imao dijete i nasljednika, ali sam previše
sebičan da bih se za njega brinuo, a drugo: ja sam homid. Ali ti bi se mogla dobro brinuti za
njega, ako ga ne bi ostavila u dudanu.«
Volim Toma. Kao da je osjetio kako se osjedam. Rekao je da razmislim. To je samo ideja.

20.45. Pa zašto ne? Mogla bih ga čuvati doma u maloj košarici. To! Pomisli samo da se
budiš ujutro, a uz tebe – predivno malo bide koje možeš maziti i voljeti. I toliko toga bismo
zajedno radili: išli na ljuljačke pa u Woolworth gledati opremu za barbike, a dom bi postao
predivno, mirno mjesto koje miriše na dječji puder. A ako se Gary pojavi, beba bi mogla
spavati u svojoj sobi. A kad bi i Jude i Shazzer imale dijete, mogle bismo živjeti u komuni i...
Sranje. Zapalila sam kantu za smede opuškom.

Subota, 10. svibnja

58,5 (fantomska beba ved je pravi mali div, s obzirom na dob), cigareta – 7 (pa ne moram
valjda prestati zbog fantomske trudnode?), kalorija – 3.255 (jedem za sebe i majušnog
fantomčida), pozitivnih misli – 4, napredak s Garyjevom rupom: nikakav.

11.00. Skočila sam van po pljuge. Odjednom je zastrašujude, stvarno, stvarno vrude. Sjajno!
Neki muškarci doista lutaju ulicama u kupadim gadama!

11.15. Samo zato što je ljeto ne mora život izmaknuti kontroli, ne mora se stan pretvoriti u
kaos, posao zaostati, smrad posvuda širiti. (Uh. Na stubama je stvarno grozno.) Sve du to
danas promijeniti, počistiti stan i nadoknaditi sve zaostatke u poslu. Moram srediti stvari
kako bih mogla dočekati novo bide.

11.30. Evo. Počet du s preslagivanjem svih novina na jednu hrpu.

11.40. Uh, pa to je teško.

12.15. A da najprije obavim sav zaostali posao?

12.20. Ne mogu ako se prikladno ne obučem.

12.25. Baš mi se i ne sviđa kako izgledam u kratkim hlačicama. Nekako sam previše sportski
obučena. Trebam udobnu haljinu.

~ 121 ~
12.35. Pa gdje je samo?

12.40. Moram je samo oprati i objesiti da se osuši. Onda mogu nastaviti.

12.55. Hura! Idem na kupanje na jezero Hampstead s Jude i Shazzer! Nisam izdepilirala
noge, ali Jude veli da onamo dolaze samo žene i da sve vrvi od lezbijki koje misle da je
majmunska dlakavost homoseksualni ponos. Hura!

Ponod. Na jezeru je bilo fantastično, kao slika nimfa iz šesnaestog stoljeda, samo što ih je u
badidima Dorothy Perkins 16 bilo više nego što bi čovjek očekivao. Sve je bilo jako
staromodno, s drvenim sunčalištem i spasilačkom službom. Plivanje u prirodnom okružju s
blatom na dnu – potpuno nov osjedaj.
Rekla sam im što je rekao Tom za dijete.
»Bože!« rekla je Shaz. »Ja mislim da je to dobra ideja. Samo što deš umjesto na pitanje
'Zašto se još nisi udala' morati odgovarati na pitanje 'Tko je otac?'«
»Mogu redi da je bilo bezgrešno začede«, predložila sam.
»Mislim da bi sve to bilo jako sebično«, rekla je Jude hladno.
Osupnuto smo zastale. Zagledale smo se u nju, pokušavajudi odgonetnuti što se događa.
»Zašto?« ipak je pitala Shaz.
»Jer dijete treba oba roditelja. To bi napravila samo zato da sebi udovoljiš, a zapravo si
presebična za čvrstu vezu.«
Ideš. Ved sam vidjela Shaz kako vadi podvodnu strojnicu i puca u nju. Onda je Shaz
navalila na nju, bjesnila o nesputanim sferama eklektičnih kulturoloških referenci.
»Pogledaj Karibe«, galamila je dok su druge cure prestrašeno gledale uokolo, a ja
pomislila: mmmmm. Karibi. Krasan luksuzan hotel i bijeli pijesak.
»Žene odgajaju djecu u ograđenom selu«, rekla je Shaz. »A muškarci se ponekad pojave
i poševe ih. Danas žene stječu ekonomsku neovisnost i pojavljuju se pamfleti na kojima
piše 'Ugroženi muškarci' jer i ondje oni gube svoju ulogu baš kao i U CIJELOM JEBENOM
SVIJETU.«
Ponekad se pitam je li Sharon stvarno takav autoritet baš u svemu kao što se pretvara.
»Dijete treba oba roditelja«, rekla je Jude nepopustljivo.
»O, za Boga miloga, to je tako usko, patrijarhalno, nerealno gledište vjenčanih roditelja
iz srednje klase«, siktala je Shaz. »Svi znaju da svaki tredi brak završava rastavom.«
»Da!« rekla sam. »Biti s majkom koja te voli sigurno je bolje nego biti proizvod gorke
rastave. Djeci su potrebne veze i život i ljudi oko njih, ali ne moraju imati majčinog muža.«
A onda sam odjednom rekla, sjetivši se kako moja – Bože, koja ironija – mama uvijek
ponavlja: »Ljubavlju ne možeš razmaziti dijete.«
»Pa ne morate me tako združeno napadati«, rekla je Jude nakostriješeno. »Samo sam
rekla što mislim. Uostalom, moram vam nešto redi.«
16
Dorothy Perkins – jedan od lanaca trgovina u Velikoj Britaniji koje prodaju žensku odjedu po prilično niskim
cijenama.

~ 122 ~
 »A jel? Što?« pitala je Shaz. »Da vjeruješ u ropstvo?«
»Udajem se za Podlog Richarda.«
Shazzer i ja zinule smo od jeze dok je Jude spustila pogled i pobjednički pocrvenjela.
»To je prekrasno, jelda. Mislim da mu je, kad sam mu zadnji put dala nogu, postalo jasno
da ne znaš što imaš dok to ne izgubiš – pa ga je to napokon natjeralo da se može vezati za
stalno!«
»Prije bih rekla da ga je napokon natjeralo da shvati kako se mora zaposliti ako više ne
može živjeti na tvoj račun«, mrmljala je Shaz.
»Em, Jude«, rekla sam, »ti si stvarno maloprije rekla da se udaješ za Podlog Richarda?«
»Jesam«, rekla je Jude. »I pitam se – hodete mi biti djeveruše?«

Nedjelja, 11. svibnja

kg – 58 (fantomska beba nestala iz straha od skorog vjenčanja), cuge – 3, cigareta – 15

(sad slobodno mogu pušiti i piti), maštanja o Marku – samo 2 (odlično).

Maloprije me nazvala Shaz i složile smo se da je sve to zla kob. Zla kob. I Jude se ne smije
udati za Podlog Richarda jer je:

a) lud
b) podlac: po imenu i prirodi
c) nepodnošljivo odjenuti se kao ružičasta kuglica vate i hodati prema oltaru dok svi
zure u tebe.

Nazvat du Magdu i redi joj.

»I što ti misliš o tome«, pitala sam.
»Hmmm. Ne zvuči obedavajude. Ali znaš, ljudske su veze prilično misteriozne«, rekla je
zagonetno. »Nitko izvana nikad ne razumije kako uspijevaju.«
Razgovor je tad prešao na temu majčinstva, na što se Magda neuračunljivo razveselila.
»Znaš što, Bridge? Mislim da bi najprije morala probati. Ozbiljno.«
»Kako to misliš?«
»Zašto ne pričuvaš Constance i Harryja jedno popodne da vidiš kako ti ide. Često sam
mislila da je time-share odgovor na suvremeni ženski svijet.«
Frigaj ga. Obedala sam da du čuvati Harryja, Constance i malog sljededu subotu dok ona
ne obavi svoje. A osim toga, ona i Jeremy pripremaju vrtnu proslavu Constanceinog
rođendana za šest tjedana pa me pitala hodu li da pozove Marka. Rekla sam da hodu. Znaš,
nije me vidio od veljače i baš de mu biti drago kad vidi koliko sam se promijenila i kako sam
mirna, staložena i puna unutarnje snage.

~ 123 ~
 Ponedjeljak, 12. svibnja

Došla sam na posao i zatekla Richarda Fincha u potpuno hiper-aktivnom raspoloženju:

skakao je po sobi, žvakao i vikao na svakoga. (Seksi Matt, koji je jutros izgledao baš kao
DKNY model, rekao je Haroldu Strašnom kako misli da je Richard Finch na kokainu.)
Ispalo je da je kontrolor odbio Richardovu ideju da jutarnje vijesti zamijeni živim
»neušminkanim« prijenosom jutarnjeg sastanka ekipe »Uspravi se, Britanijo«. Kad se
sjetim da je na zadnjem sastanku »Uspravi se, Britanijo« glavna tema prepirke bila koji de
prezenter dobiti glavnu priču, a glavna priča bila je o prezenterima koji de prezentirati BBC i
ITV vijesti, mislim da emisija baš i ne bi bila zanimljiva, ali Richard je ved bio bijesan zbog
toga.
»Znate li u čemu je problem s vijestima«, pitao je vadedi žvaku iz usta i bacajudi je prema
košu. »Dosadne su. Dosadne, dosadne, prokleto dosadne.«
»Dosadne«, pitala sam. »Ali danas smo svjedoci ustoličenja prve laburističke vlade
nakon... nakon nekoliko godina!«
»Bože«, rekao je brišudi svoje naočale Chris Evans. »Imamo li novu laburističku vladu?
Stvarno je imamo? Sve vas pitam! Sve. Bridget ima senzacionalnu vijest!«
»A što je s bosanskim Srbima?«
»Ma daj se probudi i pomiriši dekaf cappuccino«, cvilila je Patchouli. »I dalje pucaju
jedni na druge iz grmlja. Pa što? Isto su radili i prije pet minuta.«
»Da, da, da«, rekao je Richard sve uzrujanijim glasom. »Ljude ne zanimaju mrtvi Albanci
sa šalovima oko glave, zanimaju ih ljudi. Mislim na naciju. Mislim na Franka Bougha, mislim
na patke na skateboardu.«
Znači, sad moramo izmišljati zanimljive ljude i pronalaziti pijane puževe ili starce koji idu
na bungee jumping. Pa kako du organizirati gerijatrijski bungee... Ha, telefon. Sigurno je
Udruga muzgavaca i malih vodozemaca.
»O, jutro, zlato, pogodi što ima novo.«
»Mama«, rekla sam strogo. »Rekla sam ti...«
»Znam, zlato. Nazvala sam te samo da ti kažem tužnu vijest.«
»Koju«, rekla sam pokunjeno.
»Wellington se vrada. Njegov govor u Rotaryju bio je fantastičan. Apsolutno fantastičan.
Znaš, kad je govorio o uvjetima u kojima žive djeca u njegovom selu, Merle Robertshaw se
rasplakala! Rasplakala!«
»Ali mislila sam da skuplja novac za jet-ski.«
»I skuplja. Ali je smislio sjajan plan koji odgovara Rotaryju. Rekao je da de, ako dobije
donaciju, podružnici u Ketteringu dati deset posto dobiti, ali ako pola toga daju za školu u
njegovom selu, on de dodati još pet posto. Dobra djela i mali obrt – kako je to pametno. I
tako, skupili su 400 funti i on se vrada u Keniju! Izgradit de novu školu! Zamisli! Sve to
zahvaljujudi nama! Pripremio je lijep show s dijapozitivima, uz pratnju »Nature Boy« Nat
King Colea. I na kraju je rekao »Hakuna Matata!« i mi smo to prihvatili kao svoj moto.«
»To je sjajno«, rekla sam i onda ugledala kako Richard Finch zuri u mene.

~ 124 ~
 »I tako, zlato, mislili smo da bi ti...«
»Mama«, prekinula sam je, »znaš li nekog starca koji radi zanimljive stvari.«
»Pa kakvo je to glupo pitanje. Svi starci rade zanimljive stvari. Pogledaj samo Archiea
Garsidea – znaš Archiea – koji je bio zamjenik predsjednikovog glasnogovornika. On skače s
padobranom. Zapravo, mislim da sutra za Rotary skače neke sponzorske skokove, a ima 92
godine. Devedesetdvogodišnjak skače s padobranom! Zamisli!«
Pola sata poslije krenula sam prema stolu Richarda Fincha samozadovoljno se smijuljedi.

18.00. Hura! Sve je prekrasno! Opet sam u milosti Richarda Fincha i idem snimati
padobranski skok u Kettering. I ne samo to nego du sve režirati i to de biti glavni prilog.

Utorak, 13. svibnja

Više ne želim karijeru na glupoj televiziji. To je bezdušna profesija. Kad sam dopustila
slobodno kretanje televizijske ekipe među publikom koja pojma nema o medijima,
zaboravila sam kakva je to koma. Nisam smjela režirati prilog jer su procijenili da je
presložen pa sam ostavljena na zemlji dok je karijerom zaluđeni Greg poslan u zrakoplov.
Na kraju Archie nije htio skakati jer nije vidio dobro mjesto za slijetanje. Ali Greg je stalno
ponavljao: »Hajde, prijatelju, nestaje nam svjetla« i na kraju ga prisilio da skoči na meko
izorano polje. Na žalost, meko izorano polje bili su radovi na kanalizaciji.

Subota, 17. svibnja

kg – 58,5, cuge – 1, cigareta – 0, razbijenih fantazija o djeci – 1, razbijenih fantazija o

Marku Darcyju, o tome da ga opet vidim i da shvati kako sam se promijenila, kako sam
samouvjerena, odnosno mršava, dobro obučena itd, i opet zaljubljena u sebe – 472.

Radni tjedan me potpuno iscrpio. Previše sam iscijeđena da bih ustala iz kreveta. Da bar
imam koga poslati dolje po novine, čokoladni croissant i cappuccino. Mislim da du ostati u
krevetu, čitati Marie Claire i urediti nokte, a onda du možda pitati Jude i Shazzer da li im se
ide u Jigsaw. Rado bih nabavila nešto novo za susret s Markom sljededi tjedan, samo da
naglasim koliko sam se promijenila... Fuuuuj! Zvono. Tko bi normalan nekome zvonio na
vrata u subotu u 10 ujutro? Jesu li oni totalno poludjeli?

Poslije. Oteturala sam do interfona. Magda je veselo vikala: »Recite bok teti Bridget!«
Posrnula sam od jeze, kroz maglu se prisjedajudi kako sam ponudila Magdi da du joj u
subotu voditi djecu u park dok de ona provoditi dan kod frizera i na ručicu s Jude i Shazzer
kao slobodna djevojka.
U panici sam pritisnula zvono za otvaranje vrata, nabacila jedinu kudnu haljinu koju sam

~ 125 ~
uspjela pronadi – neprikladnu, vrlo kratku i prozirnu – i počela trčati po stanu kako bih
maknula pepeljare, šalice od votke, razbijene čaše i slično.
»Uf. Evo nas! Na žalost, Harryju je malo začepljen nos«, pjevušedim glasom rekla je
Magda, zvekedudi uza stube, okidena kolicima i torbama kao beskudnica. »Uf. Kakav je to
smrad?«
Constance, moje kumče, kojoj de sljededi tjedan biti tri godine, kaže da mi je donijela
dar. Činilo se da je jako zadovoljna izborom i sigurna da de mi se svidjeti. Katalog kamina i
pedi.
»Valjda je mislila da je časopis«, šapnula je Magda.
Pokazala sam veliko oduševljenje. Constance je sjala od zadovoljstva i poljubila me, što
mi se dopalo, a onda je veselo sjela pred video i gledala Pingua.
»Oprosti, samo du ih ostaviti i jurim. Ved kasnim u bolji život«, rekla je Magda. »Sve što
ti treba u torbi je ispod kolica. Pazi da ne padnu kroz rupu u zidu.«
Sve se činilo super. Mali je spavao, Harry, kojemu de uskoro biti godina, sjedio je u
dvostrukim kolicima kraj njega s ofucanim zecom u ruci i izgledao kao da de zaspati. Ali čim
su se vrata u prizemlju zatvorila, Harry i mali počeli su vrištati kao da ih netko kolje,
grčevito se svijajudi i udarajudi me poput nasilnih prognanika dok sam ih pokušavala podidi.
Na kraju sam sve pokušala (jedino im nisam usta začepila selotejpom) samo da
prestanu: plesala sam, mahala i pretvarala se da pušem u nevidljivu trubu, ali sve je bilo
uzalud.
Constance je svečano odvratila pogled od videa i izvadila bočicu iz usta. »Možda su
žedni«, rekla je. »Prozirna ti je spavadica.«
Ponižena, jer se trogodišnjakinja pokazala boljom majkom od mene, potražila sam
bočice u torbi, dala im ih, pa su obojica prestali plakati i sad su dudlali gledajudi me
zaposleno ispod spuštenih obrva kao da sam neko zločesto bide iz ministarstva unutarnjih.
Pokušala sam se iskrasti kroz vrata i obudi, na što su izvadili bočice i opet počeli vrištati.
Na kraju sam se oblačila u dnevnoj sobi, dok su oni pozorno pratili kao da sam nastrana
striptizeta.
Nakon četrdeset pet minuta zaljevske operacije iznošenja njih, kolica i torbi niza stube,
našli smo se na ulici. Bilo je jako lijepo kad smo došli do ljuljački. Harry, kako Magda kaže,
još nije svladao ljudski govor, ali mi se Constance obratila slatkim, povjerljivim tonom kao
da hode redi »nek to ostane među nama odraslima« i objasnila mi: »Mislim da se hode
ljuljati«, a onda je on počeo nerazumljivo govoriti. Kad sam kupila paketid Minstrela
uzvišenim je tonom rekla: »Mislim da je bolje da nikome ne govorimo o ovom.«
Na nesredu, zbog nekog je razloga, kad smo došli do ulaznih vrata, Harry počeo kihati pa
je golem zeleni šmrkalj odletio u zrak i zalijepio mu se za lice, poput nečega iz Dr. Whoa.
Constance se to zgadilo pa mi je povratila po kosi, a mali je počeo vrištati što je pokrenulo i
drugo dvoje. Očajnički pokušavajudi smiriti situaciju, sagnula sam se, obrisala šmrkalj s
Harryjeva lica i vratila mu dudu u usta počinjudi pjevati smirujudu verziju pjesme »I Will
Always Love You«.
Čudesno, jednu sekundu bila je tišina. Oduševljena svojom prirodnom nadarenošdu za

~ 126 ~
ulogu majke, počela sam i drugu kiticu, smiješedi se Harryju u lice, na što je on iznenada
izvukao dudu i gurnuo mi je u usta.
»Bok«, rekao je muški glas kad je Harry opet počeo urlati. Okrenula sam se, s dudom u
ustima i bljuvotinom u kosi, i ugledala vrlo zbunjenog Marka Darcyja.
»Magdini su«, rekla sam ipak.
»Ah, i mislio sam da bi to bilo malo prebrzo. Ili možda dobro čuvana tajna.«
»Tko je to«, Constance me uhvatila za ruku gledajudi ga sumnjičavo.
»Ja sam Mark«, rekao je. »Bridgetin prijatelj.«
»O«, rekla je još sumnjičava.
»Ima isti izraz lica kao ti«, rekao je, gledajudi me na način koji nisam mogla odgonetnuti.
»Mogu ti pomodi?«
Na kraju sam ja nosila malog i držala Constance za ruku, a Mark je nosio kolica i držao
Harryja za ruku. Iz nekog razloga ni jedno od nas nije moglo govoriti, osim s djecom. A onda
sam začula glasove na stubištu. Iza ugla su stajala dvojica policajaca i praznila ormar u
hodniku. Susjedi su se žalili na smrad.
»Ti odvedi djecu gore, a ja du ovo srediti«, rekao je Mark tiho. Osjedala sam se kao Maria
iz Moje pjesme moji snovi kad su pjevali na koncertu i kad ona odvodi djecu u auto dok se
kapetan Von Trapp suočava s Gestapom.
Veselim, smirujudim šaptom vratila sam Pingua u video, natočila im u bočice sok od
borovnice bez šedera i sjela na pod između njih, čim su bili više nego zadovoljni.
Onda se pojavio policajac stišdudi putnu torbu koju sam prepoznala kao svoju.
Rukavicama je iz džepa s patentnim zatvaračem izvukao plastičnu vredicu iz koje se širio
smrad krvava meso i rekao: »Je li ovo vaše, gospođice? Bilo je u ormaru u hodniku.
Možemo li vam postaviti nekoliko pitanja?«
Ustala sam, ostavljajudi djecu da napeto zure u Pingua, kad se Mark pojavio na vratima.
»Kao što sam rekao, ja sam odvjetnik«, rekao je ljubazno mladom policajcu dajudi tek
neznatno tonom glasa naslutiti »pa onda pazi što radiš«.
U tom je trenutku zazvonio telefon.
»Da se ja javim, gospođice«, pitao je jedan od policajaca sumnjičavo kao da sam trgovac
ljudskim mesom. Nije mi bilo jasno kako je krvavo meso dospjelo u moju torbu. Policajac je
naslonio telefon na uho i na trenutak mu se na licu vidjelo kako ga je prošla jeza, a onda mi
je dobacio telefon.
»O, bok, zlato, tko je to? Imaš muškarca u kudi?«
I tad mi se upalila lampica. Tu sam torbu imala zadnji put kad sam išla mami i tati na
objed.
»Mama«, rekla sam, »jesi li mi nešto stavila u torbu kad sam zadnji put bila na objedu?«
»Jesam, da, sad kad si spomenula. Dva filea. I nikad mi nisi rekla hvala. Stavila sam ih u
džep sa zatvaračem. I rekla sam Uni pa nisu baš tako jeftini ti filei.«
»Zašto mi nisi rekla«, siktala sam.
Napokon sam uspjela prisiliti mamu, koja nije pokazala ni trunke kajanja, da sve prizna
policajcu. Čak i tad su rekli da žele odnijeti file na analizu i da de me možda zadržati na

~ 127 ~
ispitivanju, na što je Constance počela plakati pa sam je podigla, a ona me zagrlila držedi mi
se za vestu kao da de me sad otrgnuti od nje i baciti u medvjeđu jamu.
Mark se samo smijao, spustio ruku na policajčevo rame i rekao: »Ma dajte, dečki. To su
samo dva filea koje joj je dala majka. Siguran sam da imate pametnijeg posla.«
Policajci su se pogledali i kimnuli, zatvorili blokove i stavili kacige na glavu. Onda je glavni
rekao: »Dobro, gospođice Jones, ubudude pazite što vam mama stavlja u torbu. Hvala na
pomodi, gospodine. Ugodno popodne. Doviđenja, gospođice.«
Nastupila je stanka, a onda se Mark zagledao u rupu na zidu, kao da ne zna što bi i
iznenada rekao: »Uživajte u Pinguu« i odjurio niza stube za policajcima.

Srijeda, 21. svibnja

kg – 57,5, cuge – 3 (jako dobro), cigareta – 12 (odlično), kalorija 3.425 (od brane), Garyjevih
koraka naprijed u rješavanju rupe u zidu – 0, pozitivnih misli o nabavci tkanine za namještaj
za posebne prilike – 0.

Jude je totalno pošašavila. Otišla sam k njoj i zatekla cijeli stan zasut časopisima za
mladenke, uzorcima čipke, brošurama o pozladenim malinama, terinama i noževima za
grapefruit, loncima od terakote obavijenih korovom i slamom.
»Hodu gurtu«, rekla je. »Ili se kaže jurta? Umjesto velikog šatora. To je kao oni šatori
koje imaju nomadi u Afganistanu, s tepisima na podu, i hodu patinirane svjetiljke za
eterična ulja.«
»Što deš obudi?« pitala sam listajudi slike tanušnih modela u izvezenim haljinama, s
cvjetnim aranžmanima, na glavi, razmišljajudi bih li pozvala hitnu.
»Dala sam si šivati. Kod Abe Hamilton! Čipka, s velikim dekolteom.«
»S kakvim dekolteom«, mrmljala je Shaz kao da de je ubiti.
»Vidiš, to je debeli časopis.«
»Molim«, pitala je Jude hladno. »S kakvim dekolteom«, objasnila sam. »Kao da pita s
kakvim autom.«
»Nije s kakvim autom nego kojim autom«, rekla je Shaz.
»Cure«, rekla je Jude preljubaznim glasom, poput gimnastičke trenerice koja de nas
prisiliti da u dresu stojimo u hodniku, »možemo li nastaviti?«
Zanimljivo kako se to »mi« uvuklo. Odjednom to više nije bilo Judino vjenčanje nego
naše vjenčanje i mi smo morale obaviti sve one sulude poslove kao što je vezanje slame
oko 150 patiniranih svjetiljaka za ulje, otidi u toplice i prirediti joj djevojačku večer.
»Mogu samo nešto redi«, pitala je Shaz.
»Možeš«, odgovorila je Jude.
»NE UDAJ SE ZA PODLOG RICHARDA. On je nepouzdan, sebičan, lijen, nevjeran jebivjetar
koji je stigao ravno iz pakla. Ako se udaš za njega, otet de ti pola novca i pobjedi s prvom
fificom. Znam da postoje predbračni ugovori, ali ipak...«

~ 128 ~
 Jude je potpuno utihnula. Odjednom mi je sinulo – kad sam osjetila cipelu na
potkoljenici – ja sam trebala pomodi Shazzie.
»Čujte ovo«, rekla sam glasom punim nade, čitajudi iz Mladenkina vodiča za vjenčanje.
»'Kum: mladoženja bi u idealnom slučaju morao izabrati uravnoteženu, odgovornu
osobu...'«
Pogledala sam oko sebe samozadovoljno, kao da potvrđujem Shazine riječi, ali je
reakcija bila hladna. »Osim toga«, rekla je Shaz, »zar ne misliš da je vjenčanje prevelik
pritisak na vezu? Nije baš bilo teško?«
Jude je disala duboko kroz nos dok smo mi bile kao na žeravici.
»A sad«, rekla je na kraju, hrabro se osmjehnuvši. »Zadade djeveruša!«
Shaz je zapalila Silk Cut. »Što demo imati na sebi?«
»Da«, rekla je Jude pretjerano ushideno. »Mislim da bi ih morali dati sašiti. I pogledajte
ovo!« Bio je to članak pod naslovom »50 načina za štednju na Veliki dan«. »Za djeveruše
može izvrsno poslužiti tkanina za namještaj!«
Tkanina za namještaj?
»Gle«, nastavila je Jude, »za popis gostiju kaže: ne morate pozivati nove partnere svojih
gostiju. Ali čim sam ja to spomenula, ona je rekla: 'Ali mi demo tako rado dodi.'«
»Tko?« pitala sam.
»Rebecca.«
Pogledala sam Jude, zapanjena. Nije valjda. Nije valjda očekivala da du koračati prema
oltaru tapecirana poput kauča dok Mark Darcy sjedi s Rebeccom. Ili možda je?
»Pa pozvali su me na vikend. Ne bih ja išla, naravno, ali mislim da je Rebecci bilo malo
krivo što joj nisam prije rekla.«
»Molim«, eksplodirala je Shazzer. »Pa ti pojma nemaš što znači riječ 'prijateljica'?!
Bridget ti je, uz mene, najbolja prijateljica kojoj je Rebecca besramno otela Marka i
umjesto da pokaže malo takta, ona sve pokušava usisati u svoju odvratnu društvenu mrežu
kako bi ga tako splela da ne može nikad otidi. A ti nisi izabrala stranu. To je glavni problem
u današnjem svijetu – sve se može oprostiti. Zlo mi je, Jude. Ako si takva prijateljica, nek te
u Ikeinim zastorima do oltara prati Rebecca, a ne mi. Pa da vidimo kako de ti se to svidjeti. I
možeš si ugurati tu svoju jurdu, gurdu, furdu znaš kamo!«
I tako sad Sharon i ja ne razgovaramo s Jude. O, Bože. O, Bože.

~ 129 ~
9.

Društveni pakao

~ 130 ~
 Nedjelja, 22. lipnja

kg – 58,5, cuge – 6 (mislim da to dugujem Constance), cigareta – 5 (jako dobro), kalorija –

2.455 (ali uglavnom prehrambenih proizvoda prekrivenih glazurom od naranče), odbjeglih
domadih životinja – 1, dječjih napada – 2

Jučer je Constance slavila rođendan. Zakasnila sam jedan sat. Kroz Magdinu kudu probijala
sam se pratedi ciku koja je dopirala iz vrta u kojemu se odigravao strašan, divlji pokolj:
odrasli su lovili djecu, djeca zečeve, a iza ogradice u leutu bila su dva zeca, gerbil, ovca koja
je izgledala bolesno i debela svinja.
Zastala sam kod francuskih prozora, nervozno se ogledajudi. Srce mi je poskočilo kad
sam ga otkrila: stajao je sam u tradicionalnoj »Mark Darcy« pozi za tulume, odsutan i dalek.
Pogledao je prema vratima na kojima sam stajala, na trenutak smo jedno drugo zarobili
pogledom, a onda mi je zbunjeno kimnuo i okrenuo pogled. Ugledala sam Rebeccu kako
čuči uz njega s Constance.
»Constance! Constance! Constance!«, gugutala je Rebecca mašudi japanskom lepezom
pred Constancinim licem na što se djevojčica namrštila i počela ljutito žmirkati.
»Gle tko je došao«, rekla je Magda, saginjudi se do Constance i pokazujudi prema meni.
Tajni osmijeh šuljao se Constancinim licem; i ona je odlučno krenula prema meni,
doduše pomalo teturajudi, i ostavila Rebeccu koja je glupo izgledala s lepezom. Sagnula
sam se kad mi se približila, a ona me zagrlila i stisnula svoje malo vrelo lice uz moje.
»Donijela si mi dar«, šapnula je.
S olakšanjem sam primijetila da taj očit izraz ljubavi iz računa nije čuo nitko osim mene
pa sam joj šapnula: »Možda.«
»Gdje je?«
»U mojoj torbi.«
»Idemo po njega?«
»Zar to nije slatko«, čula sam Rebeccu kako gugude pa sam podigla pogled i vidjela kako
ona i Mark gledaju gdje me Constance vodi za ruku u hladovinu kude.
Bila sam prilično zadovoljna darom koji sam izabrala za Constance: paketid Minstrela i
barbi-ružičastu baletnu haljinicu sa širokom suknjicom od zlatne i ružičaste mreže koju sam
pronašla nakon obilaska dviju Woolworthovih robnih kuda. Jako joj se svidjela pa ju je – kao
što bi i svaka druga žena – poželjela odmah obudi.
»Constance«, pitala sam je dok smo se zajedno divile haljinici, promatrajudi je sa svih
strana, »jesi li se razveselila meni ili daru?«
Pogledala me ispod spuštenih obrva. »Daru.«
»Dobro«, rekla sam.
»Bridget?«
»Da?«
»Znaš, kod tebe doma.«
»Da.«

~ 131 ~
 »Zašto ti nemaš igračke?«
»Jer se ja ne igram s takvim igračkama.«
»Oh. A zašto nemaš sobu za igranje?«
»Jer se ja ne igram na taj način.«
»Zašto nemaš dečka?«
Nisam mogla vjerovati. Tek sam se pojavila na rođendanu, a ved mi drže predavanje o
sretnim brakovima – i to netko tko je tek navršio tri godine.
Uslijedio je dugačak, ozbiljan razgovor. Sjedile smo na stubama i razgovarale o tome
kako smo svi mi različiti i kako su neki ljudi samci, a onda sam začula neki zvuk, podigla
pogled i ugledala Marka Darcyja kako nas gleda.
»Ovaj, em, WC je, pretpostavljam, gore«, rekao je nezainteresirano. »Bok, Constance.
Kako je Pingu?«
»On nije pravi«, rekla je zuredi u njega.
»Točno, točno«, rekao je. »Oprosti. Baš sam glup i«, pogledao me ravno u oči,
»lakovjeran. Sretan rođendan.« Onda je prošao kraj nas i nije me ni poljubio u znak
pozdrava niti bilo što drugo. »Lakovjeran«. Ne misli valjda da ga varam sa zidarom Garyjem
i tipom iz čistionice? Uostalom, mislila sam, baš me briga. Nije bitno. Sve je dobro, a ja sam
ga potpuno preboljela.
»Izgledaš žalosno«, rekla je Constance. Na trenutak se zamislila, a onda uzela napola
pocuclani Minstrel i gurnula mi ga u usta. Odlučile smo se vratiti u vrt i pohvaliti se
baletnom haljinicom, ali je Constance odmah otela manijakalna Rebecca.
»O gle, vila. Ti si vila? Kakva si ti vila? I gdje ti je štapid«, mljela je.
»Krasan dar, Bridge«, rekla je Magda. »Što deš popiti? Poznaš Cosma, jelda?«
»Da«, rekla sam, a srce mi je zastalo dok sam gledala treperavi podbradak golema
bankara.
»Onda, Bridget! Baš mi je drago da smo se sreli«, urlao je Cosmo odmjeravajudi me
podmuklo od glave do pete. »Kako posao?«
»Sjajno«, lagala sam, s olakšanjem primijetivši da se nije odmah bacio na moj ljubavni
život. Kako su se stvari samo promijenile! »Sad radim na televiziji.«
»Na televiziji? Prekrasno! Baš prekrasno! Pred kamerom?«
»Samo povremeno«, rekla sam nekako skromnim tonom koji je govorio da sam gotovo
Cilla Black 17, samo ne želim da to itko zna.
»O! Slavni smo, ha? A«, zabrinuto se nagnuo naprijed, »jesi li riješila ostatak života?«
Na nesredu, u tom je trenutku slučajno naišla Sharon. Zagledala se u Cosma kao Clint
Eastwood kad misli da ga netko pokušava prevariti.
»Kakvo je to pitanje«, režala je.
»Koje?« pitao je Cosmo, blijedo je gledajudi, prestrašeno.
»Jesi li riješila ostatak života? Što to točno znači?«
»Pa, znaš... kad de se... znaš...«

17
Cilla Black (1943.) – popularna engleska pjevačica i zabavljačica iz Liverpoola, danas najpoznatija kao prezenterica u
emisiji »Sastanak naslijepo«.

~ 132 ~
 »Udati? Znači samo zato što njezin život nije isti kao tvoj, ti misliš da nije sređen? A jesi li
ti sredio ostatak svog života, Cosmo? Kako ste ti i Woney?«
»Pa... ja... ovaj«, uvrijedio se Cosmo i pocrvenio u licu.
»O, oprosti. Očito smo na bolnom terenu. Hajde, Bridget, idemo prije nego što opet tako
strašno pogriješim!«
»Shazzer«, rekla sam kad smo se našle na sigurnoj udaljenosti.
»Ma daj, molim te«, rekla je. »Sad je dosta. Ne može netko samo tako dodi, držati
ljudima predavanje i vrijeđati njihov način života. Cosmo vjerojatno želi da Woney skine 25
kila i prestane se cijeli dan piskutavo cerekati, ali mi to nismo znale kad smo ga upoznale i
zaključile da nam je glavna dužnost metati mu soli na ranu«. U njezinim se očima pojavio
zlokoban sjaj. »Ili bi možda morale«, rekla je, zgrabila me za ruku, promijenila smjer i
krenula prema Cosmu, ali smo se opet našli oči u oči s Markom, Rebeccom i Constance. O,
Bože.
»Što misliš tko je stariji – ja ili Mark?« pitala je Rebecca.
»Mark«, rekla je Constance bezvoljno, gledajudi s jedne strane na drugu kao da želi
pobjedi.
»Što misliš tko je stariji – ja ili mama?« nastavila je Rebecca zaigrano.
»Mama«, rekla je Constance nelojalno na što se Rebecca zvonko nasmijala.
»Što misliš tko je stariji – ja ili Bridget?« pitala je Rebecca namignuvši mi.
Constance me pogledala sumnjičavo dok joj se Rebecca unosila u lice. Brzo sam kimnula
prema Rebecci.
»Ti«, rekla je Constance.
Mark Darcy prasnuo je u smijeh.
»A da se igramo vile«, cvrkutala je Rebecca mijenjajudi temu i pokušavajudi uhvatiti
Constance za ruku. »Ti živiš u vilinom dvorcu? A i Harry je vila? Gdje su tvoje male
prijateljice vile?«
»Bridget«, rekla je Constance mirno me gledajudi, »mislim da moraš ovoj gospođi redi da
ja zapravo nisam vila.«
Kad sam poslije to prepričavala Shaz, samo je tmurno rekla: »O, Bože, gle tko je ovdje.«
Na drugoj strani vrta stajala je Jude, zračila u tirkiznoj haljini i razgovarala s Magdom, ali
nije bilo Podlog Richarda.
»Cure su tu«, rekla je Magda veselo. »Gle! Tamo su!«
Shaz i ja mudro smo zurile u čaše kao da nismo ništa primijetile. Kad smo podigle
pogled, Rebecca je jedrila prema Jude i Magdi i mijaukala poput žene književnika u usponu
koja je baš opazila Martina Amisa kako razgovara s Goreom Vidalom.
»O, Jude, tako sam sretna zbog tebe. To je prekrasno«, mljela je.
»Ne znam na čemu je, ali i ja bih malo«, mrmljala je Sharon.
»O, ti i Jeremy morate dodi. Ne, morate. Apsolutno morate«, nastavljala je Rebecca. »Pa
dovedite ih! Ja obožavam djecu! Drugi vikend u srpnju. Kod mojih roditelja u
Gloucestershireu. Uživat de u bazenu. Dolazi hrpa divnih, divnih ljudi! Louise Barton-Foster,
Woney i Cosmo...«, Snjeguljičina madeha, Fred i Rosemary West i Kaligula – mislila sam da

~ 133 ~
de i njih ubaciti.
»... Jude i Richard, a i Mark de biti tamo, naravno, Giles i Nigel iz Markovog ureda...«
Primijetila sam kako je Jude bacila pogled prema nama. »A Bridget i Sharon«, pitala je.
»Molim«, pitala je Rebecca.
»Pozvala si Bridget i Sharon?«
»Oh«, činilo se da se Rebecca uzrujala. »Pa, nemam dovoljno soba, naravno, ali mislim
da bismo mogli urediti kolibu«. Svi su zurili u nju. »Da, jesam!« Okretala se oko sebe kao
luda. »O, tu ste vas dvije! Dolazite dvanaestog, jelda?«
»Kamo?« pitala je Sharon.
»U Gloucestershire.«
»Nismo znale ništa o tome«, rekla je Sharon glasno.
»Pa sad znate! Drugi vikend u srpnju. Imanje je odmah iza Woodstocka. Ti si ondje ved
bila, Bridget?«
»Jesam«, rekla sam i pocrvenjela prisjedajudi se odvratnog vikenda.
»Znači tako! Pa to je sjajno! I vi dolazite, pa Magda, pa...«
»Em...«, počela sam.
»Rado demo dodi«, rekla je Sharon odlučno, stajudi mi na nogu.
»Molim? Molim?« pitala sam kad je Rebecca odnjištala dalje.
»Pa idi demo, naravno«, rekla je. »Nedeš joj samo tako dopustiti da ti otme sve prijatelje.
Ona sve pokušava toljagom utjerati u nekakav smiješan krug odjednom nezaobilaznih
Markovih polu-prijatelja koji spremno čekaju da njih dvoje upadnu među njih kao pčelinji
kralj i kraljica.«
»Bridget«, oglasio se snobovski glas. Okrenula sam se i ugledala prilično niskog
muškarca žute kose, s naočalama. »Giles. Giles Benwick. Radim s Markom. Sjedaš se? Puno
si mi pomogla na telefonu one nodi kad mi je žena rekla da me ostavlja.«
»O, da. Giles. Kako si«, pitala sam. »Kakva je situacija?«
»Pa nije baš najbolja«, rekao je Giles. Sharon se povukla, a Giles se bacio na dugačak,
detaljan i iscrpan opis raspada braka.
»Tako mi je dobro došao tvoj savjet«, rekao je gledajudi me iskreno. »I kupio sam
Muškarci su s Marsa, žene s Venere. Mislim da je jako, jako, jako dobra, makar nije, kako se
čini, promijenila Veronikino mišljenje.«
»Pa, više se bavi vezom nego rastavom«, rekla sam vjerna konceptu Marsa i Venere.
»Jako točno, jako točno«, zaključio je Giles. »Reci, čitala si Možeš izliječiti život Louise
Hay?«
»Jesam«, odgovorila sam oduševljeno. Giles Benwick doista je odlično poznavao svijet
samopomodnica, a ja sam bila tako sretna što sam mogla s njim raspraviti o nekim djelima,
iako se malo oduljilo. Na kraju je došla Magda s Constance.
»Giles, moraš dodi i upoznati se s mojim prijateljem Cosmom«, rekla je, diskretno
okredudi pogled prema meni. »Bridge, molim te, pričuvaj Constance na sekundu.«
Kleknula sam kako bih mogla razgovarati s Constance koja je, kako se čini, bila zabrinuta
zbog estetskog učinka čokoladnih mrlja na baletnoj haljinici. I kad smo se obje čvrsto

~ 134 ~
uvjerile da su čokoladne mrlje na ružičastom jako lijep, neobičan i dobar dizajnerski potez,
vratila se Magda: »Mislim da se dobri stari Giles malo zatreskao u tebe«, rekla je iskosa i
odvela Constance kakati. Prije nego što sam stigla ustati, netko me udario po stražnjici.
Okrenula sam se – misledi, priznajem, da je možda Mark Darcy – i ugledala Woneyna
sina Williama i njegova prijatelja kako se zlobno smiju.
»Daj opet«, rekao je William, a njegov mali prijatelj ponovno je počeo udarati. Pokušala
sam ustati, ali mi se William – kojemu je oko šest godina, no za svoju je dob velik – bacio na
leđa i obuhvatio me rukama oko vrata.
»Prestani, William«, rekla sam pokušavajudi biti stroga, ali je u tom trenutku nastala
gužva na drugom kraju vrta. Debela je svinja pobjegla, jurila gore-dolje i skvičala. Nastao je
pravi metež dok su roditelji jurili za svojim potomcima, ali William se još čvrsto držao za
moja leđa, a drugi me dječak i dalje udarao po stražnjici, smijudi se kao da je iz Exorcista.
Pokušala sam zbaciti Williama, ali je mali bio iznenađujude jak pa se uspio održati. Leđa su
me stvarno boljela.
Onda je iznenada popustio stisak Williamovih ruku oko mojega vrata. Osjetila sam kako
ga je nešto podiglo, a onda je prestalo i udaranje. Na trenutak sam spustila glavu,
pokušavajudi udahnuti i dodi k sebi. Kad sam se okrenula, ugledala sam Marka Darcyja kako
se udaljava nosedi ispod svake ruke jednog šestgodišnjaka koji se previjao.
Na trenutak se cijela rođendanska proslava svela na lov na svinju, a Jeremy je naprašio
čuvara zoološkog vrta. Mark je, kad sam ga sljededi put ugledala, bio u sakou i pozdravljao
se s Magdom, na što je Rebecca jurnula pa se i ona počela pozdravljati. Brzo sam okrenula
pogled na drugu stranu i trudila se ne razmišljati o tome. Onda mi je Mark iznenada prišao.
»Ovaj, idem ja sad, Bridget«, rekao je. Kunem se da sam primijetila kako mi je pogledao
prema cicama. »Ne ostavljaj komade mesa u torbi, dobro?«
»Nedu«, rekla sam. Trenutak smo se samo gledali. »O, hvala ti, hvala ti za...«, kimnula
sam prema mjestu na kojem se dogodio incident.
»Nema na čemu«, rekao je nježno, »kad god poželiš da ti skinem dečka s vrata – zovi.« I
kao na znak, pojavio se prokleti Giles Benwick s dva pida u ruci.
»O, ideš ti, stari«, pitao je. »Baš sam htio izvudi iz Bridget još koji dobar savjet.«
Mark nas je brzo pogledao, jedno pa drugo.
»Siguran sam da deš biti u dobrim rukama«, rekao je naglo. »Vidimo se u ponedjeljak na
poslu.«
Jebi ga, jebi ga, jebi ga. Kako to da mi se svi upucavaju samo kad je Mark u blizini?
»Na starom mučilištu, ha«, rekao je Giles, lupnuvši ga po leđima. »Hajde, hajde. Idi ti
samo.«
U glavi mi je brujalo dok je Giles bez prestanka ponavljao kako de mi poslati primjerak
knjige Osjeti strah i ipak to napravi. Jako ga je zanimalo hodemo li Sharon i ja idi u
Gloucestershire dvanaestog. A činilo se da sunce zalazi; bilo je mnogo plača i ponavljanja
»dobit deš po guzi« na sve strane i činilo se da svi odlaze.
»Bridget.« Jude. »Hodeš dodi u 192 na...«

~ 135 ~
 »Ne, nedemo«, odbrusila je Sharon. »Idemo na karmine.« To je bila laž jer je Sharon
imala sudar sa Simonom. O, Bože. Prokleta Rebecca sve je uništila. Iako ne smijem
zaboraviti da ne mogu optuživati druge, nego moram sama preuzeti odgovornost za sve što
mi se događa.

Utorak, 1. srpnja

kg – 57,5 (djeluje!), Gatyjev napredak s rupom u zidu – 0

Mislim da sad to moram prihvatiti. Mark i Rebecca hodaju. I ja tu ništa ne mogu. Opet sam
malo čitala Put kojim nitko ne putuje i shvatila da u životu ne možeš imati sve što poželiš.
Nešto od onoga što želiš, ali ne sve. Ne računa se ono što ti se događa u životu, nego kako
deš odigrati karte koje si dobila. Nedu razmišljati o prošlosti i nizu katastrofa s muškarcima.
Razmišljat du o bududnosti. O, supač, telefon! Hura! Vidiš!
Tom me nazvao da mi se izjada. Što se činilo lijepim. Sve dok nije rekao: »O, kad smo ved
kod toga, večeras sam sreo Daniela Cleavera.«
»Ma daj, gdje«, cvrkutala sam veselim glasom, ali s knedlom u grlu. Onda mi je sinulo da
sam se promijenila i da se neugodnosti koje sam u prošlosti imala s dečkima – evo,
nasumce du navesti primjer: prošlo ljeto kad sam na Danielovom krovu našla golu ženu u
vrijeme dok je navodno hodao sa mnom – nikad ne bi dogodile novoj meni. Pa ipak nisam
htjela da duh poniženja iz veze s Danielom uznemirujude uzleti poput čudovišta iz Loch
Nessa ili – erekcije.
»U Groucho klubu«, rekao je Tom.
»Razgovarao si s njim?«
»Jesam.«
»Što si mu rekao?« pitala sam oštro. Smisao je bivših u tome da ih tvoji prijatelji
kažnjavaju i ignoriraju, a ne da pokušavaju biti dobri i s tobom i s njima, poput Tonyja i
Cherie s Charlesom i Dianom.
»Uf. Pa ne sjedam se više točno. Rekao sam, mm: 'Zašto si tako odvratan prema Bridget,
a ona je tako dobra?'«
Nešto u njegovom glasu podsjedalo je na papagaja i govorilo mi da možda baš i ne citira
samoga sebe od riječi do riječi.
»Dobro«, rekla sam. »Jako dobro.« Zastala sam, čvrsto odlučivši tu stati i promijeniti
temu. Baš me briga što je Daniel rekao.
»I što je rekao?« prosiktala sam.
»Rekao je«, rekao je Tom i počeo se smijati. »Rekao je...«
»Što?«
»Rekao je...«, sad je ved plakao od smijeha.
»Što? Što? ŠTOOOOO?«
»'Kako možeš hodati s nekim tko ne zna gdje je Njemačka?'«

~ 136 ~
 Nasmijala sam se kao hijena, kao kad čovjek čuje da mu je umrla baka i misli da ga netko
zafrkava. Onda me pogodila stvarnost. Zgrabila sam rub kuhinjskoga stola, dok mi je mozak
ubrzano radio.
»Bridge«, pitao je Tom. »Dobro si? Smijao sam se jer je to tako... tako glupo. Pa ti,
naravno, znaš gdje je Njemačka... Bridge? Znaš?«
»Znam«, slabašno sam prošaptala.
Nastala je duga, mučna pauza dok sam pokušavala otkriti što se dogodilo, odnosno da
me Daniel nogirao jer je mislio da sam glupa.
»I onda«, rekao je Tom veselo. »Gdje je... Njemačka?«
»U Europi.«
»Da, ali gdje u Europi.«
Ma daj, ozbiljno. U današnje vrijeme ne moraš znati gdje je koja država jer je dosta
kupiti avionsku kartu do tamo. Pa ne pitaju te u putničkoj agenciji iznad kojih zemalja želiš
letjeti prije nego što ti izdaju kartu, jelda?
»Reci otprilike.«
»Paaa«, otezala sam pognute glave, letedi pogledom kroz sobu u potrazi za nekim
atlasom koji bi bio pri ruci.
»Koje su države blizu Njemačke?« navaljivao je.
Pažljivo sam razmislila. »Francuska.«
»Francuska. Mhm. Znači Njemačka je 'blizu Francuske', je li?«
Nešto mi je u načinu na koji je Tom to rekao govorilo da sam napravila katastrofalnu
pogrešku. Onda mi je sinulo da je Njemačka, naravno, povezana s istočnom Njemačkom i
zato je vjerojatno mnogo bliže Mađarskoj, Rusiji ili Pragu.
»Prag«, rekla sam. Na to je Tom prasnuo u smijeh.
»Uostalom, više nema opde kulture«, rekla sam ogorčeno. »Članci su dokazali da su
mediji stvorili takvo more znanja da ne možemo imati isti odabir.«
»Nema veze, Bridget«, rekao je Tom. »Bez brige. Hodeš idi sutra u kino?«

23.00. Da, sad du jednostavno otidi u kino i čitati knjige. Što je Daniel rekao ili što nije
rekao, meni je potpuno svejedno.

23.15. Kako se Daniel samo usudi ogovarati me uokolo! Kako je znao da ne znam gdje je
Njemačka? Pa nikad joj se nismo ni približili. Najdalje smo išli do Rutland Watera. Ha.

23.20. Uostalom, ja sam baš dobra. Molim fino.

23.30. Strašna sam. Glupa. Počet du proučavati The Economist, idi na večernje tečajeve i
čitati Novac Martina Amisa.

23.35. Hahaha. Našla sam atlas.

~ 137 ~
23.40. Ha! Evo ga. Sad du nazvati gada.

23.45. Baš sam okrenula Danielov broj.

»Bridget?« pitao je prije nego što sam stigla bilo što redi.
»Kako si znao da sam ja?«
»Natprirodno šesto čulo«, otezao je zabavljajudi se. »Čekaj.« Čula sam kako pali
cigaretu. »Nastavi.« Duboko je udahnuo.
»Što«, mrmljala sam.
»Reci mi gdje je Njemačka.«
»Blizu Francuske«, rekla sam. »I blizu Nizozemske, Belgije, Poljske, Češkoslovačke,
Švicarske, Austrije i Danske. I ima more.«
»Koje more?«
»Sjeverno.«
»I?«
Bijesno sam zurila u atlas. Nije pisalo niti jedno drugo more.
»O. K.«, rekao je. »Jedno more od dva – nije loše. I hodeš dodi do mene?«
»Nedu!« rekla sam. Ma molim te. Daniel je prešao sve granice. Nedu se opet u sve to
plesti.

Subota, 12. srpnja

kg – 130 (tako se osjedam u usporedbi s Rebeccom), br. bolova u leđima od divljeg

spužvastog madraca – 9, br. misli koje obuhvadaju Rebeccu i prirodne katastrofe, požare,
poplave i profesionalne ubojice – mnogo, ali proporcionalno

Rebeccina kuda, Gloucestershire. U odvratnoj kudici za goste. Zašto sam došla? Zašto?
Zašto? Sharon i ja krenule smo prilično kasno pa smo došle deset minuta prije večere. To
baš nije dobro prošlo kod Rebecce koja je cvrkutala: »O, ved smo se bojali da ste se
izgubile!« Kao da slušam mamu ili Unu Alconbury.
Odsjele smo u kudici za sluge, za koju sam mislila da je dobra jer nema opasnosti da du
na hodniku naletjeti na Marka, sve dok nismo došle do nje: obojena u zeleno, s krevetima
od spužvastih madraca s uzglavljima iz Formike, oštro je odudarala od lijepe sobe slične
hotelskoj s vlastitom kupaonicom, u kojoj sam bila prošli put.
»Tipično za Rebeccu«, grmila je Sharon. »Samci su građani drugog reda. Medi sol na
ranu.« ωωω.вσsηαυηιтε∂.ηεт
Na večeru smo se dovukle prekasno i osjedale se poput para nametljivih rastavljenih
žena, jer smo se morale jako brzo našminkati. Od pogleda na grandioznu blagovaonicu
zastao mi je, kao i uvijek, dah: golem kamin u dnu i dvadeset osoba oko starog hrastovog
stola osvijetljenog srebrnim svijednjacima i okidenog cvjetnim aranžmanima.
Mark je sjedio na čelu stola, između Rebecce i Louise Barton-Foster, duboko

~ 138 ~
koncentriran na razgovor.
Rebecca se pravila da ne vidi da smo ušle. Nemodno smo zurile u stol dok Giles Benwick
nije povikao: »Bridget! Ovamo!«
Smještena sam između Gilesa i Magdina Jeremyja koji je, kako se činilo, zaboravio da
sam ikad izlazila s Markom Darcyjem pa je govorio: »I onda, čini se da se Darcy grebe oko
tvoje prijateljice Rebecce. Smiješno, zato što je došlo do nekakve zbrke jer je neka Heather,
prijateljica Barky Thompson, bacila oko na jadnika.«
Jeremy očito nije bio svjestan činjenice da su Mark i Rebecca mogli sve čuti, ali ja sam
bila. Pokušala sam se usredotočiti na razgovor i ne slušati njihov, jer su počeli o ljetovanju
koje Rebecca u kolovozu organizira s Markom u vili u Toskani – kako se čini – na koje svi
jednostavno moraju dodi, osim naravno mene i Shaz.
»Što je to, Rebecca«, zaurlao je neki grozni bukač kojega se jedva sjedam sa skijanja. Svi
su pogledali prema kaminu gdje je u obnovljeni obiteljski grb bio ugraviran moto Per
Determinam ad Victoriam. Bilo je neobično što je grb ondje jer Rebeccina obitelj ne
pripada aristokraciji, nego je nešto u tvrtki za nekretnine Knight, Frank i Rutley.
»Per Determinam ad Victoriam«, grmio je bukač. »Nemilosrdnošdu do pobjede. To vam
je naša Rebecca.«
Prolomio se grohot, a Shazzer i ja veselo smo se pogledale.
»To zapravo znači odlučnošdu do pobjede«, rekla je Rebecca ledenim glasom. Bacila sam
pogled na Marka, tračak osmijeha jednostavno je nestao iza njegove ruke.
Nekako sam preživjela večeru, slušajudi Gilesa kako vrlo sporo i analitički govori o svojoj
ženi i pokušava mi odvratiti misli od Markova dijela stola razmjenjujudi sa mnom znanje iz
savjetodavnih knjiga.
Očajnički sam željela ledi u krevet i pobjedi od cijele bolne nodne more, ali smo svi morali
prijedi u veliku sobu na ples.
Počela sam pregledavati zbirku CD-a da ne gledam Rebeccu kako sporo vrti Marka po
podiju, ovijajudi mu ruke oko vrata i gađajudi pogledom po sobi. Bilo mi je zlo, ali to nisam
htjela pokazati.
»Za Boga miloga, Bridget. Budi razumna«, rekla je Sharon uletjevši među CD-ove,
maknuvši 'Jesus to a Child' i stavljajudi umjesto toga neki frenetičan garage acid miks. U
jednom je koraku prešla podij, odvukla Marka od Rebecce i počela plesati s njim. Mark je
zapravo bio jako zabavan, smijao se Shazzerinim pokušajima da ga ufura u trend. Rebecca
je izgledala kao da je pojela tiramisu i izračunala kalorije.
Odjednom me zgrabio Giles Benwick i počeo me bacati tako divljački da sam uskoro
letjela po cijeloj sobi, ukočena osmijeha na licu, dok mi je glava poskakivala gore-dolje kao
lutki na napuhavanje koju netko ševi.
Poslije toga doslovce ga više nisam mogla podnijeti.
»Moram idi«, šapnula sam Gilesu.
»Znam«, rekao je konspirativno. »Da te otpratim do kudice?«
Uspjela sam ga zaustaviti i na kraju sam teturala po šljunku u salonkama Pied a Terre i sa
zahvalnošdu utonula čak i u ovaj nemogude neudoban krevet. Mark vjerojatno baš sad ide

~ 139 ~
u krevet s Rebeccom. Da sam bar negdje drugdje. Bilo gdje: na ljetnoj zabavi Rotaryja u
Ketteringu, na jutarnjem sastanku »Uspravi se, Britanijo«, na fitnessu. Ali sve je moja
pogreška. Ja sam odlučila dodi.

Nedjelja, 13. srpnja

kg – 140, cuge – 0, cigareta – 12 (sve potajno), ljudi spašenih iz vode – 1, ljudi koji nisu
trebali biti spašeni iz spomenute vode, nego ostavljeni u vodi da se naboraju – 1

Čudan dan – za razmišljanje.

Poslije doručka odlučila sam pobjedi i lutati oko ribnjaka koji je bio prilično lijep, s plitkim
potočidima između travnatih obala i pod malim kamenim mostidima, okružen živicom i s
poljima u pozadini. Sjela sam na kameni most i gledala u potok razmišljajudi kako je sve
nebitno jer de uvijek postojati priroda, ali tad sam začula kako mi se iza živice približavaju
glasovi.
»... Najgori vozač na svijetu... mama ga stalno... ispravlja, ali... on nema pojma o vožnji.
Izgubio je bonus prije 45 godina i nikad ga nije vratio.« Mark. »Da sam ja na maminom
mjestu, ja bih odbio sjesti s njim u auto, ali oni se ne žele razdvajati. To je tako slatko.«
»O! Ja to obožavam!« Rebecca. »Da sam ja udata za nekog koga stvarno volim, i ja bih
htjela biti stalno s njim.«
»Stvarno«, rekao je znatiželjno. I nastavio: »Mislim da kako si sve stariji... postaje
opasno ako si dulje samac. To je posebno točno za žene: toliko se upletu u mrežu prijatelja
da za muškarca u njihovom životu ima vrlo malo mjesta, emocionalno baš koliko i u svemu
drugome, jer su njihovi prijatelji i njihovo mišljenje glavna referenca.«
»Slažem se. Ja, naravno, volim prijatelje, ali nisu na vrhu moje liste prioriteta.«
Ma daj, nemoj, pomislila sam. Trenutak šutnje, a onda je Mark opet progovorio.
»I ove gluposti s knjigama korisnih savjeta... sva ta mitska pravila ponašanja koja bi
navodno ona morala slijediti. A ti znaš da svaki tvoj korak secira odbor prijateljica u skladu
s nekim zapanjujudim arbitražnim zakonom koji su izmislili Budizam danas, Venera i Budha
su se poseksali i Kuran. Na kraju se osjedaš kao laboratorijski miš s uhom na leđima!«
Uhvatila sam se za knjigu, a srce mi je lupalo. Pa nije valjda mislio da mu se to dogodilo
sa mnom?
Ali Rebecca je opet govorila. »Slažem se s tobom«, ushideno je pretjerivala. »Ja za sve to
nemam vremena. Ako zaključim da nekoga volim, ništa mi ne može stati na put. Ništa. Ni
prijatelji ni teorije. Jednostavno slijedim svoj instinkt i svoje srce«, rekla je, s novim
budalastim osmijehom, kao mala cvjedarica, dijete prirode.
»Zbog toga te poštujem«, rekao je Mark tiho. »Žena mora znati u što vjeruje jer kako
inače može vjerovati u samu sebe?«
»A iznad svega mora vjerovati svojem muškarcu«, rekla je Rebecca opet drukčijim
glasom, zvonkim i kontroliranim, poput umišljene glumice dok glumi Shakespearea.

~ 140 ~
 Onda je nastupila mučna tišina. Umirala sam, umirala zaleđena na mjestu,
pretpostavljajudi da se ljube.
»Sve sam to, naravno, rekla Jude«, opet je počela Rebecca. »Bila je tako zabrinuta zbog
onoga što su joj Bridget i Sharon rekle zašto da se ne uda za Richarda – on je tako divan
dečko – a ja sam jednostavno rekla: 'Jude, slušaj svoje srce.'«
Zinula sam, tražedi smirenje u pčeli koja je zujala kraj mene. Mark sigurno nije slijepo
vjerovao u ovo?
»Daaa«, rekao je pun sumnje. »Pa nisam baš siguran...«
»Čini se da se Gilesu jako sviđa Bridget«, ispalila je Rebecca, očito osjedajudi da skredu s
teme.
Stanka. A onda je Mark rekao neobično visokim glasom. »Stvarno. I je li... je li
uzajamno?«
»O, pa znaš kakva je Bridget«, rekla je Rebecca živahno. »Pa Jude veli da je toliki dečki
progone« – dobra stara Jude, počela sam razmišljati – »ali ona je tako sjebana da nede, kao
što si ti rekao, da nede biti ni s jednim od njih.«
»Stvarno«, uskočio je Mark. »Znači bilo je...«
»Mislim da je, znaš, ali ona je tako zarobljena svojim pravilima za ostvarivanje uspješne
veze ili što god to bilo da joj nitko nije dovoljno dobar.«
Nije mi bilo jasno što se događa. Možda ga Rebecca pokušava uvjeriti da prestane
osjedati grižnju savjesti zbog mene.
»Stvarno?« opet je pitao Mark. »Znači nije...«
»Gle, patkica! Gle, cijelo jato patkica! A tamo su mama i tata. O, kako savršen, savršen
trenutak! Idemo pogledati!«
I tako su otišli, a ja sam ostala bez daha, dok mi je mozak ubrzano radio.
Poslije objeda bilo je kao u kotlu i svi su se utaborili pod drvetom na rubu jezera. Bila je
to idilična, pastoralna scena: stari kameni most nad vodom, vrbe nadvijene nad travnate
obale. Rebecca pobjednica. »O, kako je zabavno! Jelda? Jelda je zabavno?«
Debeli Nigel iz Markovog ureda ludovao je želedi napucati loptu jednom od bukača dok
mu je golem trbuh drhturio na žarkom suncu. Zaletio se, promašio i zaronio glavom u vodu,
a iza njega je pljusnuo velik val.
»To!« rekao je Mark smijudi se. »Zapanjujuda nesposobnost.«
»Prekrasno je, jelda«, rekla sam neodređeno Shaz. »Čovjek bi očekivao da de lavovi ledi s
janjadi.«
»Lavovi, Bridget?« pitao je Mark. Trgnula sam se. Sjedio je na suprotnoj strani i gledao
me kroz prored među ljudima, podignuvši obrvu.
»Kao u onom psalmu«, objasnila sam.
»Točno«, rekao je. Primijetila sam poznati zafrkantski pogled. »A možda misliš na lavove
u safari-parku?«
Rebecca je odjednom skočila na noge. »Skočit du s mosta!«
Gledala je oko sebe puna očekivanja. Svi ostali bili su u kratkim hlačicama ili haljinicama,
ali ona je bila gotovo gola – pokrivala ju je samo minimalistička smeđa najlonska krpica s

~ 141 ~
potpisom Calvina Kleina.
»Zašto?« pitao je Mark.
»Jer pet minuta nije bila u središtu svijeta«, uzdahnula je Sharon.
»To smo radili dok smo bili mali! Božanstveno je!«
»Ali voda je jako plitka«, rekao je Mark.
To je bilo točno, iznad ruba vode bilo je pola metra osušene zemlje.
»Nije, nije. Ja sam jako dobra u tome, jako sam hrabra.«
»Mislim da ne bi smjela to napraviti, Rebecca«, rekla je Jude.
»Odlučila sam. Ja sam odlučna«, vragoljasto je treperila, navukla Pradine papuče u
kojima se otklizala do mosta. Na sredu, na pozadinu joj se zalijepio komad blata i trave, što
je popravilo dojam. Dok smo je gledali, skinula je papuče i držedi ih u ruci popela se na rub
zidida.
Mark je ustao, gledajudi zabrinuto u vodu i most.
»Rebecca«, rekao je. »Mislim da...«
»Sve je u redu. Vjerujem u svoju procjenu«, rekla je vrckavo, zabacivši kosu. Zatim je
pogledala gore, podignula ruke, napravila dramatsku pauzu i skočila.
Svi su zurili kad je pljusnula u vodu. Došao je trenutak kad se ved morala pojaviti. Nije se
pojavila. Mark je krenuo prema jezeru baš kad je vrištedi izronila.
Probijao se prema njoj s još dva dečka. Potražila sam mobitel u torbi.
Izvukli su je u plidak i na kraju je, nakon puno svijanja i cviljenja, Rebecca došepala na
obalu, dok su je Mark i Nigel podupirali. Bilo je očito da se nije dogodilo ništa strašno.
Ustala sam i dodala joj svoj ručnik. »Da pozovem hitnu?« pitala sam u šali.
»Da... da.«
Svi su se okupili zuredi u ozlijeđenu nogu svoje domadice. Mogla je pomicati prste,
pomno i profesionalno nalakirane Rouge Noirom, tako da je to bila prava sreda.
Na kraju sam dobila broj njezinog liječnika, zapisala broj sa sekretarice koji se može zvati
kad nije dežuran, nazvala ga i predala telefon Rebecci.
Govorila je sporo i pomicala nogu prema njegovim uputama uz širok raspon vriskova, ali
su na kraju zaključili da ništa nije slomljeno pa ni iščašeno, samo malo na tučeno.
»Gdje je Benwick?« pitao je Nigel dok se brisao i velikim gutljajima ispijao ohlađeno
bijelo vino.
»Da, gdje je Giles?« pitala je Louise Barton-Foster. »Nisam ga vidjela cijelo jutro.«
»Idem ga potražiti«, rekla sam zahvalna što se mogu odmaknuti od mučnog pogleda na
Marka koji je masirao nježan Rebeccin zglobid.
Bilo je ugodno udi u hladno predvorje s prostranim stubama. Na mramornim
podnožjima bio je niz lopova, pod popločen pješčanikom bio je prekriven orijentalnim
tepisima, a iznad vrata bio je još jedan od golemih napadnih grbova. Zastala sam na
trenutak uživajudi u miru. »Giles«, dozivala sam dok mi je glas odjekivao. »Giles?«
Nije bilo odgovora. Nisam imala pojma koja je njegova soba pa sam krenula
veličanstvenim stubištem.
»Giles!«

~ 142 ~
 Zavirila sam u jednu sobu i ugledala divovski krevet od izrezbarene orahovine. Cijela je
soba bila crvena i s pogledom na prizor na jezeru. Crvena haljina koju je Rebecca nosila na
večeri visila je preko zrcala. Pogledala sam krevet i osjetila težak udarac u želudac.
Bokserice Newcastle Uniteda koje sam poklonila Marku za Valentinovo stajale su uredno
složene na prekrivaču za krevet.
Izjurila sam iz sobe i stala leđima naslonjena na vrata, nemirno dišudi. Onda sam začula
stenjanje.
»Giles?« Ništa. »Giles? Ja sam, Bridget.«
Opet se začulo stenjanje.
Hodala sam duž hodnika. »Gdje si?«
»Ovdje.«
Gurnula sam vrata. Ova je soba bila kričavo zelena i odvratna, s golemim kvrgama od
tamnog drvenog namještaja. Giles je ležao na leđima, glave okrenute na jednu stranu i tiho
stenjao, a uz njega je stajao telefon podignute slušalice.
Sjela sam na krevet, a on je nakratko otvorio oči i onda ih opet zatvorio. Naočale su mu
koso ležale na licu. Skinula sam ih.
»Bridget.« Držao je bočicu s tabletama.
Uzela sam mu ih. Temazepam.
»Koliko si popio?« pitala sam uzevši ga za ruku.
»Šest... ili četiri?«
»Kad?«
»Nedavno... oko... nedavno.«
»Prisili se na povradanje«, rekla sam razmišljajudi kako predoziranima uvijek
ispumpavaju želudac.
Zajedno smo otišli do kupaonice. Iskreno, nije baš bilo privlačno, ali onda sam mu dala
puno vode, a on se opet bacio na krevet i počeo tiho jecati, držedi me za ruku. Nazvao je
Veroniku, svoju ženu, govorio mi je to i stenjao dok sam ga ja gladila po glavi. Potpuno se
izgubio i izgubio je sve samopoštovanje moledi je da se vrati i tako uništio sav uzvišen trud
protekla dva mjeseca. Na to je ona izjavila da definitivno želi rastavu, a on je bio očajan, u
što sam se ja mogla potpuno uživjeti. Kao što sam mu i rekla, to je bilo dovoljno da bilo
koga prisili na temazepam.
Iz hodnika su se začuli koraci, zatim kucanje, a onda se Mark pojavio na vratima.
»Možeš opet nazvati doktora?« pitala sam.
»Što je popio?«
»Temazepam, oko šest. Povradao je.«
Izišao je na hodnik. Čulo se još glasova. Čula sam Rebeccu kako govori: »O, za Boga
miloga!« I Marka kako je pokušava smiriti, a zatim se nastavilo tiho mumljanje.
»Jednostavno želim da sve prestane. Ne želim se ovako osjedati. Jednostavno želim da
sve prestane«, stenjao je Giles.
»Ne, ne«, rekla sam. »Moraš imati nade i vjerovati da de sve ispasti dobro – pa onda i
hode.«

~ 143 ~
 Čulo se još koraka i glasova u kudi. Zatim se pojavio Mark.
Slabašno se nasmiješio. »Oprosti za ovo.« Onda se opet uozbiljio. »Bit de ti dobro, Giles.
Ovdje si u dobrim rukama. Doktor stiže za petnaest minuta, ali je rekao da se ne moraš
brinuti.«
»Ti si dobro?« pitao me.
Kimnula sam.
»Bila si sjajna«, rekao je. »Mnogo privlačnija verzija Georgea Clooneya. Možeš ostati s
njim dok liječnik ne dođe?«
Kad je doktor napokon završio sa Gilesom, činilo se da je pola ljudi otišlo. Rebecca je u
suzama sjedila u veličanstvenom holu držedi nogu na povišenom i razgovarala s Markom,
dok je Shaz stajala na ulaznim vratima i pušila, a kraj nje su stajale spakirane obje naše
torbe. http://www.bosnaunited.net
»To je tako bezobzirno«, govorila je Rebecca. »Pokvarilo je cijeli vikend! Ljudi bi morali
biti čvrsti i odlučni, to je tako... sebično, kao da samo on postoji. Nemoj samo šutiti. Ti ne
misliš da sam u pravu?«
»Mislim da bi o tome... morali razgovarati poslije«, rekao je Mark.
Kad smo se Shaz i ja pozdravile i stavile torbe u auto, Mark je došao do nas.
»Sjajno«, dreknuo je. »Oprosti. Bože, počinjem zvučati kao general. Ova je okolina
počela djelovati na mene. Bila si sjajna tamo s... s... no s oboje.«
»Mark«, vikala je Rebecca. »Pao mi je štap.«
»Aport«, rekla je Sharon.
Na trenutak je preko Markova lica preletio tračak čistoga stida, a onda je došao k sebi i
rekao: »Baš mi je drago što sam vas vidio, cure. Pazite kako vozite.«
Dok smo se vozile, Shaz se veselo cerekala pri pomisli da de Mark ostatak života morati
trčkarati za Rebeccom, ispunjavati njezine naredbe i donositi joj štap poput šteneta, ali
moje su se misli neprestano vrtjele oko razgovora koji sam načula iza živice.

~ 144 ~
10.

Mars i Venera u košu

za smeće

~ 145 ~
 Ponedjeljak, 14. srpnja

kg – 59, cuge – 4, cigareta – 12 (više nisu prioritet), kalorija 3.752 (uoči dijete),
samopomodnica određenih za bacanje u smede – 47

8.00. U metežu. Nije valjda proučavanje samopomodnica radi poboljšavanja veze uništilo
cijelu vezu? Osjedam se kao da sam potpuno promašila svoju životnu zadadu. Ali ako sam
išta naučila iz savjetodavnih knjiga, onda je to kako okrenuti leđa prošlosti i krenuti dalje.

Izbacit du:

Što žele muškarci

Kako muškarci razmišljaju i što osjedaju
Zašto muškarci misle da žele ono što misle da žele
Pravila
Zanemarivanje pravila
Ne sad, ljubavi, gledam utakmicu
Kako potražiti i pronadi ljubav koju želite
Kako bez traženja pronadi ljubav koju želite
Kako otkriti da želite ljubav koju niste tražili
Sretni samci
Kako prestati biti samac
Da je Budha imao curu
Da je Muhamed imao curu
Da je Isus hodao s Afroditom
Izgladnjeli put Bena Okrija
(nije baš strogo priručnik za samopomod, koliko znam, ali to sranje ionako nedu
pročitati).

Dobro. Sve ide u smede, plus još 32. O, Bože. Ne mogu baciti Najskrovitiji put i Kako izliječiti
život. Gdje potražiti duhovno vodstvo u rješavanju problema suvremenog doba, ako ne u
samopomodnicama? A da ih dam Oxfamu? Ne. Ne smijem drugim ljudima pokvariti
odnose, a to se posebno odnosi na Tredi svijet. Bilo bi gore od ponašanja duhanskih divova.

Problemi

Rupa u zidu u stanu.

Financije u minusu zbog druge hipoteke za rupu u zidu stana.
Dečko izlazi s drugom curom.
Ne razgovaram s najboljom prijateljicom jer ide na ljetovanje s mojim dečkom i
njegovom drugom curom.

~ 146 ~
 Radim u fušu, ali moram, jer moram otplatiti drugu hipoteku za rupu u zidu.
Očajnički trebam dopust zbog dečka/prijatelja/rupe u zidu ili stanu i financijske
krize, ali nemam s kim idi na ljetovanje. Tom opet ide u San Francisco. Magda
i Jeremy idu u Toskanu s Markom i jebenom Rebeccom, a koliko znam, idu i
Jude i Podli Richard. Shazzer izbjegava pitanje jer vjerojatno čeka hode li
Simon pristati na ljetovanje s njom u bračnom krevetu (koji nije kradi od 160),
nadajudi se da de se uvudi u njezin.
A nemam ni novca za ljetovanje zbog financijske krize i rupe u zidu.

Ne. Nedu popustiti. Previše sam se kolebala, i to zbog tuđih ideja. One sad odlaze. U koš.
Za. Smede. A ja du. Stati. Na obje. Svoje. Noge.

8.30. Stan je očišden od knjiga za samopomod. Osjedam se prazno i na duhovnoj pučini. Pa

neka de mi informacija valjda ostati u glavi?

Duhovna načela koja sam skupila iz priručnika za samopomod (neutemeljena

na hodanju):

1. važnost pozitivne misli: Emocionalna inteligencija, Emocionalno povjerenje,

Najskrovitiji put, Kako se riješiti celulita na bedrima za 30 dana, Evanđelje po
Luki, 13
2. važnost opraštanja
3. važnost prepuštanja struji i instinktu, umjesto da se trudiš sve ugurati u
kalup i organizirati
4. važnost povjerenja u sebe
5. važnost iskrenosti
6. važnost uživanja u sadašnjem trenutku, a ne u fantazijama ili tugovanju za
nečim
7. važnost neopsjednutosti samopomodnicama.

Rješenje je:

1. misliti kako se super zabavljam sastavljanjem popisa problema i duhovnih

rješenja, umjesto da unaprijed planiram i...

Fuuuj! Fuuuuj! Sad je 8.45! Propustit du jutarnji sastanak i nedu imati vremena za
cappuccino.

10.00. Na poslu. Hvala Bogu, uspjela sam popiti cappuccino koji de mi pomodi da se
oporavim od pakla kupovanja cappuccina dok kasnim. Čudno je kako čekanje u redu za
cappuccino cijele londonske četvrti pretvara u ratom ili komunizmom razorene gradove, u

~ 147 ~
kojima ljudi satima strpljivo stoje u dugim redovima kao da čekaju kruh u Sarajevu dok se
drugi znoje, peku i ljute, lupajudi metalnim lončidima punim splačina, a para šišti. To je
čudno, jer ljudi pokazuju sve manje i manje volje za čekanje bilo čega što bi ved moralo biti
pripremljeno, a onda na to pristaju zbog jedne stvari: kao da je okrutni suvremeni svijet
jedino čemu možemo vjerovati i na što se možemo osloniti... Fuuuuj!

10.30. Zahod. Na poslu. Richard Finch urlao je na mene: »Hajde, Bridget, ne srami se«,
urlala su golema usta ispred svih, žmirkajudi i žvačudi u ved očitom postkokainskom ludilu.
»Kad idete?«
»E...«, rekla sam, nadajudi se da du poslije modi pitati Patchouli.
»Nemaš pojma o čemu govorim, je li? Doslovce nevjerojatno. Kad ideš na dopust? Ako
to sad ne upišeš u tabelu, nedeš idi.«
»O, mm, ja«, rekla sam živahno.
»No charto, no departo.«
»Da, da, samo moram provjeriti datume«, rekla sam stišdudi zube. Čim je sastanak
završio, zatvorila sam se u zahod popušiti cigaretu ohrabrenja. Nije bitno što sam jedina
osoba u uredu koja ne ide na godišnji. Nije bitno. To ne znači da me društvo odbacilo.
Sigurno. U mojem svijetu sve je dobro. Čak i ako budem opet morala snimati prilog o
surogatima.

18.00. Dan mi se pretvorio u moru dok sam pokušavala nagovoriti žene da progovore o
osjetljivim razmjenama i presađivanju jajašaca. Ne mogu se pomiriti s mišlju da se vratim
ravno u zgradu. Večer je prekrasna, obasjana blagim suncem. Možda odem u šetnju na
Hampstead Heath.

21.00. Nevjerojatno. Nevjerojatno. Evo, čim se prestaneš svim silama truditi da sve bude
kako treba i čim se prepustiš struji na zenovski pozitivan način – rješenja se pojavljuju sama
od sebe.
Mirno sam šetala stazom prema vrhu Hampstead Heatha i razmišljala kako je London
fantastičan u ljeto kad ljudima popuste kočnice poslije posla i kad se razmile na suncu, kad
mi je pogled pao na sretan par: ona leži na leđima, glave naslonjene na njegov trbuh, a on
se smiješi i gladi joj kosu dok razgovaraju. Učinili su mi se poznatima. Kad sam se približila,
vidjela sam da su to Jude i Podli Richard.
Sinulo mi je da ih još nikad nisam vidjela same – vjerojatno zato što oni i nisu sami kad
sam ja ondje. Odjednom je Jude prasnula u smijeh zbog nečega što joj je Podli Richard
rekao. Izgledala je stvarno sretno. Oklijevala sam, pitajudi se da li da samo prođem ili da se
vratim, a onda je Podli Richard rekao: »Bridget?«
Zastala sam, smrznuta, a Jude je podigla glavu i ružno me pogledala.
Podli Richard ustao je i obrisao travu s cipela.
»Hej, Bridget, baš mi je drago što te vidim«, rekao je s osmijehom. Palo mi je na pamet
da sam ga dosad uvijek promatrala u situacijama u kojima se sve okretalo oko Jude i kad su

~ 148 ~
sa mnom bili Shazzer i Tom, a on je bio razdražljiv i ljut.
»Idem skočiti po vino, a ti sjedni tu s Jude. Ma daj, pa nede te pojesti. Ne podnosi sir.«
Kad je otišao, Jude se plaho nasmijala. »Nemoj misliti da mi je drago što te vidim.«
»Ni meni baš nije drago«, rekla sam mrzovoljno.
»I onda, hodeš sjesti?«
»Pa dobro«, rekla sam i kleknula na deku na što me ona snažno udarila u rame i skoro
srušila.
»Nedostajala si mi«, rekla je.
»Šuuuu-ti«, rekla sam kutkom usana. Na trenutak sam pomislila da du zaplakati.
Jude mi se ispričala jer je bila tako nepažljiva u odnosu na problem s Rebeccom. Rekla je
da ju je jednostavno ponijela pomisao da je nekome drago što se udaje za Podlog Richarda.
Na kraju ona i Podli Richard ne idu u Toskanu s Markom i Rebeccom, makar su pozvani, jer
je Podli Richard rekao kako ne želi da mu gospodari poremedena spletkarica i kako bi mu
bilo draže da nekamo odu sami. Osjetila sam neočekivanu simpatiju prema Podlom
Richardu. Ja sam rekla da mi je žao jer sam izgubila kompas zbog nečeg tako glupog kao što
je cijela ta zbrka s Rebeccom.
»Nije bilo glupo. Stvarno si bila povrijeđena«, rekla je Jude. A onda je rekla da odgađaju
vjenčanje jer se sve zakompliciralo, ali ona ipak želi da joj ja i Shaz budemo djeveruše. »Ako
hodete«, rekla je sramežljivo. »Ali znam da ga vi ne volite.«
»Ti ga stvarno voliš?«
»Da«, rekla je sretno. A onda se zabrinula. »Ali nisam sigurna da nedu pogriješiti.
Najskrovitiji put kaže da ljubav nije osjedaj nego odluka. A Kako dobiti ljubav kakvu želiš
kaže da nikad nede uspjeti veza s nekim tko sam ne zarađuje za život, nego prihvada pomod
roditelja, što znači da još nije prerezao pupčanu vrpcu.«
Kroz glavu mi je prostrujila pjesma Nat King Colea koju je tata slušao u šupi. »The
greatest thing... you’ll ever learn...«
»A mislim i da je ovisnik jer puši travu, a ovisnici se ne mogu vezati. Psihid mi veli...«
»... is how to love and be loved in return.«
»... da se ne smijem vezati bar godinu dana jer sam ovisnica o hodanju«, pričala je Jude.
»A ti i Shaz mislite da je sjeban. Bridge? Slušaš me?«
»Da. Da. Oprosti. Ako ti je dobro, onda mislim da ne smiješ odustati.«
»Točno«, rekao je Podli Richard, nadvijajudi se nad nama poput Bakha s bocom
chardonnaya i dvije kutije Silk Cuta.
Bilo mi je super s Jude i Podlim Richardom, a kad smo išli natrag, svi smo se ugurali u
taksi. Čim sam došla doma, nazvala sam Shazzer i ispričala joj novosti.
»O«, rekla je kad sam joj objasnila čudesno zenovsko djelovanje Struje. »M, Bridge?«
»Molim?«
»Hodeš idi na ljetovanje?«
»Mislila sam da nedeš idi sa mnom.«
»Pa mislila sam da bih mogla pričekati dok...«
»Dok?«

~ 149 ~
 »Ma nema veze. Ali ipak...«
»Shaz«, bockala sam je.
»Simon ide u Madrid u posjet curi koju je upoznao preko Interneta.«
Bila sam rastrgana između suduti prema Sharon, veselja jer imam s kim idi na ljetovanje i
osjedaja neprikladnosti jer nisam 1,95 visoki arhitekt, nego nešto što mu nije ni izbliza
slično.
»Fuuuuj. Čisti pashminizam. Na kraju de ispasti da je frajer«, rekla sam Shazzie da joj
bude lakše.
»Čuj«, rekla je bezbrižno, nakon stanke u kojoj su kroz telefonsku slušalicu dopirale
bolne vibracije, »našla sam fantastičnu ponudu za letove do Tajlanda za samo 249 funti pa
možemo otidi na Koh Samui i živjeti kao hipiji, za što nedemo skoro ništa potrošiti!«
»Hura«, viknula sam. »Tajland! I možemo proučavati budizam i doživjeti duhovno
pročišdenje.«
»Da«, rekla je Sharon. »Da! I nedemo imati nikakve veze s PROKLETIM MUŠKARCIMA.«
Eto, vidiš... O, telefon. Možda je Mark Darcy!

Ponod. Nazvao je Daniel i zvučao drukčije nego inače, iako je, očito, opet bio pijan. Veli da
je stvarno u komi jer je na poslu sve krenulo nizbrdo i da mu je žao zbog Njemačke.
Prihvada činjenicu da mi zemljopis zapravo dobro ide i pita hodu li s njim na večeru u petak.
Hode samo razgovarati. Pa sam pristala. Baš dobro. Zašto ne bih bila Danielova prijateljica u
trenutku kad su mu potrebni prijatelji? Ne smijemo biti uvrijeđeni, jer nas to samo sputava,
moramo opraštati.
Eto, tako je i s Jude i Podlim Richardom – ljudi se mogu promijeniti, a ja sam nekad
stvarno bila luda za njim.
I sad sam tako sama.
I u pitanju je samo večera.
Ali mi ne pada na pamet spavati s njim.

Petak, 18. srpnja

kg – 57,5 (sjajan znak), pokušaja kupovine kondoma – 84, kupljenih kondoma – 36,
kupljenih upotrebljivih kondoma – 12 (to bi moralo biti i više nego dosta, mislim. Posebno
zato što ih ne namjeravam upotrijebiti.)

14.00. Izidi du u vrijeme pauze kupiti kondome. Nedu spavati s Danielom. Samo se hodu
osigurati.

15.00. Lov na kondome ispao je totalna katastrofa. Najprije sam uživala u iznenadnom
osjedaju da sam potrošač kondoma. Kad mi je seksualni život na nuli, uvijek se ražalostim
čim prođem pokraj polica s kondomima, jer mi je uskradena cijela jedna strana života. A

~ 150 ~
kad sam došla do pulta, našla sam se pred zbunjujudim izborom različitih vrsta: Ultra Safe
»za posebnu osjetljivost«, Variety Pack »za dodatni izbor« (primamljiva reklama à la
Kellogg), Ultra Fine »premazano spermicidom«, Gossamer »premazano blagim ovlaživačem
bez« (i sad dolazi odurno odbojna riječ) »spermicida«, Natural »za poseban osjedaj
udobnosti« (znači li to vedi – a što ako ispadne prevelik?). Bijesno sam zurila gledajudi
ispod trepavica u široku lepezu kondoma. Svi mi hodemo posebnu osjetljivost i poseban
osjedaj udobnosti i ultra fino pa zašto onda moramo birati između toga?
»Izvolite«, rekao je znatiželjni apotekar stručno se smijuljedi. Pa nisam valjda mogla redi
da trebam kondome. To bi bilo kao da najavim »danas du se seksati« ili kao da trudnice s
velikim trbuhom hodaju okolo i govore »pogledajte, ja sam to radila«. Nevjerojatno mi je
da industrija kondoma ovisi o tome hode li ljudi priznati da to neprestano rade (svi osim
mene) ili de se i dalje pretvarati da nemaju nikakve veze s tim, što je u našoj zemlji sigurno
normalnije.
Ma. Kupila sam samo asepsol.

18.10. Živčana, jer sam se zadržala na poslu do šest i sad je apoteka zatvorena, a ja nemam
kondome. Znam: idem u Tesco Metro. Sigurno ih imaju jer je to trgovina smišljena za
impulzivne samce.
Šuljala sam se gore-dolje uz police s pastama za zube. I ništa. Na kraju sam, u očaju, stala
kraj žene koja je izgledala kao nadzornica i šapnula, trudedi se da zvuči kao da smo stari
kompidi, i uz to se još vragoljasto nacerila podignvši obrvu: »Gdje su vam kondomi?«
»Naručili smo ih«, rekla je obzirno. »Možda dođu za koji tjedan.«
»I baš ja od toga imam koristi!« htjela sam povikati. »A što večeras?« Iako sigurno nedu
s njim spavati.
Ha. I to ti je moderna, urbana trgovina smišljena za samce. Hmf.

19.00. Jednostavno sam otišla u smrdljivi, skupi dudan iza ugla. Kondomi su stajali iza pulta
uz cigarete i seksi čarape, ali sam odustala jer mi je sve to bilo previše otrcano. Želim kupiti
kondom u ugodnoj, čistoj okolini, kakva je, recimo, u Bootsu. I oni imaju neobičan izbor.
Samo Premium Quality sa spremnikom.

19.15. Sinulo mi je. Idem na benzinsku, stat du u red i potajno gledati kondome, a onda...
Pa nedu valjda popustiti zastarjelom muškom stereotipu i osjedati se napasnom ili kurvinski
jer nosim kondome. Sve čiste djevojke imaju kondome. To je pitanje higijene.

19.30. Lalala. Jesam. Bilo je lako. Na kraju sam uspjela zgrabiti dva paketa: jedan Variety
Pack (začin života) i jedan poboljšani Ultra Light od lateksa s nabranim završetkom za još
bolji osjedaj. Prodavač se iznenadio izborom i količinom kondoma, ali me ipak gledao s
neobičnim poštovanjem: valjda je mislio da predajem biologiju ili nešto slično pa kupujem
kondome za poduku školske djece u razvoju.

~ 151 ~
19.40. Zapanjili su me otvoreni crteži na uputama. Uznemirilo me jer me nisu podsjetili na
Daniela, nego na Marka Darcyja. Hmmm. Hmmmm.

19.50. Kladim se da im je teško odlučiti koju de veličinu prikazati na crtežima, da se netko

ne bi pokunjio a netko drugi postao prearogantan. Variety Pack je čista ludnica. »Obojeni
kondomi u živim bojama za dodatnu zabavu.« Dodatna zabava? Odjednom mi je pala na
pamet slika parova sa živo obojenim krutim dijelovima tijela i papirnatim šeširidima kako se
smiju grlenim, seksi smijehom i gađaju balonima. Mislim da du ludi Variety Pack baciti u
smede. Idem se sad spremati. O, Bože, telefon.

20.15. K vragu. Tom je cvilio da je izgubio mobitel pa misli da ga je ostavio kod mene.
Morala sam ga tražiti posvuda, makar je ved bilo jako kasno, ali ga nisam mogla nadi pa sam
posumnjala da sam ga možda bacila s knjigama za samopomod i novinama.
»Možeš potražiti?« pitao je strogo.
»Jako kasnim. Mogu to napraviti sutra?«
»A što ako isprazne kante? Kad dolaze?«
»Sutra ujutro«, rekla sam pokunjeno i ogorčeno. »Ali to su ti oni veliki kontejneri za
smede, a ja ne znam u koji su pali.«
Na kraju sam navukla dugu kožnu jaknu na grudnjak i gadice i izišla van čekati dok Tom
ne nazove pa da vidim u kojoj je kanti. Stajala sam na zididu i gledala u kante kad je poznati
glas rekao: »Bok.«
Okrenula sam se – Mark Darcy.
Pogledao me i primijetio da stojim u – na sredu skladno odabranom – donjem rublju.
»Što radiš?« pitao je.
»Čekam da mi zazvoni kanta za smede«, odgovorila sam ponosno, navlačedi jaknu.
»Aha«, zastao je. »A ved dugo... čekaš?«
»Ne«, rekla sam puna obzira. »Normalno.«
Baš tad je počelo zvoniti iz jednog kontejnera. »A, to je za mene«, rekla sam i pokušala
dohvatiti.
»Molim, dozvoli«, rekao je Mark, spustio aktovku, skočio na zid, prilično spretno,
posegnuo u kontejner i izvukao telefon.
»Telefon Bridget Jones«, javio se. »Da, naravno, odmah du vam je dati.«
Pružio mi je telefon. »Za tebe.«
»Tko je to«, siktao je Tom, histerično i uzbuđeno. »Tako seksi glas... tko je to?«
Spustila sam ruku na mikrofon. »Hvala«, rekla sam Marku Darcyju koji je podignuo
nekoliko samopomodnica iz kontejnera i začuđeno ih gledao.
»Nema na čemu«, rekao je vradajudi knjige. »Em...«, zastao je gledajudi moju kožnu
jaknu.
»Molim«, rekla sam dok mi je srce užurbano lupalo.
»O, ništa, em, samo sam, m, ovaj, baš te lijepo vidjeti«. Oklijevao je. »Pa... drago mi je
da smo se opet sreli.« Onda se pokušao nasmiješiti, okrenuo se i krenuo dalje.

~ 152 ~
 »Tom, nazvat du te poslije«, rekla sam mobitelu iz kojega je dopirao buran prosvjed.
Srce mi je divlje lupalo. Po svim pravilima ponašanja u vezi morala bih ga pustiti, ali
razmišljala sam o razgovoru koji sam načula iza živice. »Mark?«
Okrenuo se pun emocija. Na trenutak smo samo zurili jedno u drugo.
»Hej! Bridge! I ti misliš na večeru idi bez suknje?«
Daniel je došao prerano i prilazio mi se leđa.
Vidjela sam Marka kako ga gleda. Dugo i bolno me pogledao, okrenuo se na peti i otišao.

23.00. Daniel nije primijetio Marka – na sredu i na nesredu, jer s jedne strane nisam morala
objašnjavati što on ovdje radi, ali s druge nisam mogla objasniti zašto su mi se osjedaji tako
uzburkali. Čim smo ušli u stan, Daniel me pokušao poljubiti. Bilo mi je jako čudno što to
nisam htjela, a prošle sam godine to tako očajnički željela i stalno sam se pitala zašto me ne
ljubi.
»Dobro, dobro«, rekao je, pružajudi ruke i dlanove prema meni. »Nema problema.«
Natočio nam je čašu vina i sjeo na kauč, ispružio noge – jako seksi u trapericama. »Čuj,
znam da sam te povrijedio, oprosti. Znam da sad osjedaš odbojnost, ali ja sam se
promijenio. Stvarno jesam. Dođi, sjedni.«
»Idem se obudi.«
»Ne, nemoj. Dođi«, rekao je, lupkajudi po kauču. »Dođi, Bridge. Nedu te ni prstom
dodirnuti, obedajem.«
Sjela sam oprezno, ogrnuvši se jaknom i ukočeno sklopivši ruke na koljenu.
»Ma daj«, rekao je. »Evo, popij malo i opusti se.«
Nježno me zagrlio.
»Stalno me progoni kako sam se prema tebi ponašao. Neoprostivo.« Bilo je tako lijepo
osjedati nečiji zagrljaj. »Jonesica«, nježno je šaptao. »Moja mala Jonesica.«
Privukao me k sebi pa sam mu naslonila glavu na grudi. »Nisi to zaslužila.« Zapljusnuo
me stari poznati miris. »Evo. Samo demo se malo maziti. Sad si dobro.«
Gladio me po kosi, vratu, leđima, počeo mi skidati jaknu s ramena, rukom je posegnuo
dolje i jednim potezom otkopčao grudnjak.
»Prestani«, viknula sam pokušavajudi se opet ogrnuti. »Molim te, Daniel.« Gotovo sam
prasnula u smijeh. Odjednom sam mu ugledala lice. Nije se smijao.
»Zašto«, rekao je, opet mi grubo povukavši jaknu s ramena. »Zašto ne? Daj.«
»Ne«, rekla sam. »Daniel, idemo samo na večeru. Nedu se ljubiti s tobom.«
Pognuo je glavu, nemirno dišudi, a onda se uspravio, nagnuo glavu natrag i zažmirio.
Ustala sam, ogrnula se i otišla do stola. Kad sam se okrenula, Daniel je pridržavao glavu
rukama. Shvatila sam da jeca.
»Oprosti, Bridge. Degradiran sam. Perpetua je dobila moj posao. Osjedam se suvišnim, a
sad me ni ti nedeš. Niti jedna me cura nede htjeti. Nitko ne želi muškarca moje dobi bez
karijere.«
Zapanjeno sam zurila u njega. »A kako sam se ja osjedala prošle godine? Kad sam bila na
dnu u onom uredu i kad si me ti zafrkavao i prisilio me da se osjedam polovno?«

~ 153 ~
 »Polovno, Bridge?«
Htjela sam mu objasniti cijelu polovnu teoriju, ali zbog nečega sam zaključila da se
jednostavno ne isplati.
»Mislim da bi sad najbolje bilo da odeš«, rekla sam.
»Ma daj, Bridge.«
»Jednostavno otiđi«, rekla sam.
Hmm. Ma nema veze. Jednostavno du se od svega distancirati. Drago mi je da putujem.
U Tajlandu du modi osloboditi glavu od svih muških pitanja i posvetiti se sebi.

Subota, 19. srpnja

kg – 58,5, (Zašto? Baš danas kad idem kupovati bikini, zašto?), zbrkanih misli o Danielu:
previše, bikini-gadica u koje sam stala – 1, bikini-grudnjaka u koje stanem – pola, zločestih
misli o princu Williamu – 22, rečenica »Princ Wilham i njegova ljupka pratilja gospođica
Bridget Jones na Ascotu« ispisanih na časopisu Hello! – 7

18.30. Sranje, sranje, sranje. Cijeli sam dan provela u garderobama na Oxford Streetu
pokušavajudi ugurati grudi u grudnjake krojene za žene kojima stoje u sredini jedna preko
druge ili ispod ruke, pod jakim svjetlom garderobe ispod kojega sam izgledala kao frittata u
River Cafeu. Očito rješenje je u jednodjelnom, ali onda du se vratiti mekana trbuha koji de
svojom bjelinom upadati u oko u usporedbi s ostatkom mojega tijela.

Program hitne bikini-dijete: 1 tjedan

Nedjelja, 20. srpnja 58,5
Ponedjeljak, 21. srpnja 58
Utorak, 22. srpnja 57,5
Srijeda, 23. srpnja 57
Četvrtak, 24. srpnja 56,5
Petak, 25. srpnja 56
Subota, 26. srpnja 55,5

Hura! Za tjedan dana dostidi du skoro željenu težinu, a onda du, uz tako pripremljenu
tjelesnu masu, samo morati promijeniti sastav tkiva i rasporediti mast vježbom.
Jebi ga. Nikad mi nede uspjeti. Sobu, a vjerojatno i krevet, dijelim sa Shaz. Umjesto toga
usredotočit du se na duhovnost. Uostalom, Jude i Shaz uskoro dolaze. Hura!

Ponod. Krasna večer. Baš je lijepo opet se družiti s curama, makar se Shaz ufurala u takvu
groznicu zgražanja nad Danielom da sam je zaustaviti mogla jedino da pozovem policiju i
dam ga uhititi zbog silovanja.

~ 154 ~
 »Suvišnim? Vidiš«, mljela je. »Daniel je apsolutni arhetip fin-de-millenium muškarca.
Postaje mu jasno da su žene viša rasa. }asno mu je da nema nikakvu ulogu niti funkciju i što
mu preostaje? Okrede se nasilju.«
»Pa samo ju je pokušao poljubiti«, rekla je Jude blago, prelistavajudi stranice časopisa
Koji markizet odabrati.
»Pa to je ono najhitnije. Ima prokletu sredu da joj nije uletio u banku u kostimu Urbanog
ratnika i pobio 17 ljudi strojnicom.«
Baš tad je zazvonio telefon. Tom. Nije, začudo, nazvao da mi se zahvali što sam mu
poslala mobid poslije svih onih nevolja koje je odurna sprava izazvala, nego je trebao
mamin broj telefona. Tom se, čini se, jako sprijateljio s mamom, doživljava je,
pretpostavljam, kao kič u stilu Judy Garland/Ivana Trump (što je čudno jer mi je mama još
prošle godine držala predavanja o tome kako je homoseksualizam »obična lijenost, zlato,
oni se jednostavno ne žele zamarati odnosima sa suprotnim spolom« – ali to je bilo prošle
godine). Odjednom sam se prepala da de Tom zamoliti mamu neka mu otpjeva »Non, je ne
regrette rien« u haljini sa šljokicama u klubu koji se zove Pumpa što bi ona – naivno, ali
egomanijački – prihvatila misledi da to ima neke veze sa starim mlinovima u Cotswoldu.
»Što de ti«, pitala sam sumnjičavo.
»Zar ona nije učlanjena u klub ljubitelja knjige?«
»Ne znam. Sve je mogude. Zašto?«
»Jerome osjeda da su njegove pjesme gotove pa mu tražim mogudnosti za nastup u
klubovima ljubitelja knjige. Prošli tjedan je nastupio u Stoke Newingtonu i bilo je guba.«
»Guba?« rekla sam pokazujudi Jude i Sharon grimasu kao da du povratiti. Na kraju sam
Tomu dala broj unatoč sumnjama, a mislim da de i mami trebati druga zabava sad kad je
Wellington otišao.
»Kakvi su to klubovi ljubitelja knjige?« pitala sam kad sam spustila slušalicu. »Da li se to
meni čini ili su stvarno izronili niotkuda? Moramo se učlaniti u neki ili za to moraš biti u
sretnom braku?«
»Moraš biti u sretnom braku«, zaključila je Sharon. »Zato što se boje da bi im se mozgovi
osušili od patrijarhatskih zahtjeva... O, Bože, gle princa Williama.«
»Daj da vidim«, prekinula ju je Jude, otimajudi joj Hello! s fotografijom kraljevskog
balavca. Trudila sam se da ga i ja ne otmem. Iako bih se, očito, željela diviti što vedem broju
slika princa Williama, po mogudnosti u raznolikoj odjedi, shvadam da je to nametljivo i
pogrešno. Ne mogu, ipak, zanemariti dojam da se u mladoj kraljevskoj glavi bude velike
misli i osjedam da de se, kad sazri, izdignuti poput drevnog viteza Okruglog stola,
zamahnuti mačem i stvoriti novi poredak u kojemu de predsjednik Clinton i Tony Blair
izgledati kao staromodna stara gospoda.
»Što misliš koliko mlado je premlado?« pitala je Jude zaneseno.
»Premlado da ti bude zakoniti sin«, rekla je Shaz kao da je to ved dio zakona, koji, kad
bolje razmislim, ovisi o tome koliko imaš godina. A onda je opet zazvonio telefon.
»O, bok, zlato, pogodi što je novo?« Mama. »Tvoj prijatelj Tom – znaš onaj homid – e, on
dovodi pjesnika koji de nam čitati u klubu ljubitelja knjige Lifeboat! Čitat de nam ljubavne

~ 155 ~
pjesme. Poput lorda Byrona! Baš zabavno, jelda?«
»M... da?« koprcala sam se.
»To zapravo nije ništa posebno«, frknula je živahno. »Cesto imamo goste.«
»Ozbiljno? Tko je bio?«
»O, puno njih, zlato. Penny je jako dobra sa Salmanom Rushdiem. Uostalom, i ti deš
dodi, može?«
»Kad je to?«
»Drugi petak. Una i ja pripremamo tople vol-au-vente s usitnjenom piletinom.«
Odjednom me obuzeo strah. »Dolaze i admiral i Elaine Darcy?«
»Bože! Dečkima ulaz zabranjen, ludice. Elaine dolazi, ali dečki de dodi poslije.«
»Sigurna si da de Jeromeove pjesme biti...«
»Bridget. Ne znam što želiš redi. Nismo se mi jučer rodili, znaš. A smisao je književnosti u
slobodnom izražavanju. O, a mislim da de i Mark dodi poslije. Sastavlja Malcolmovu
oporuku... nikad se ne zna!«

Petak, 1. kolovoza

kg – 58,5 (totalna propast bikini-dijete), cigareta – 19 (pomod u dijeti), kalorija – 625 (nije
prekasno, sigurno)

18.30. Grr. Grrr. Sutra putujem u Tajland, ništa još nije spakirano, a nisam ni shvatila da je
»drugi petak« u klubu ljubitelja knjige – danas. Stvarno mi se ne vozi do Grafton
Underwooda. Pakleno vruda večer, a Jude i Shaz idu na super tulum u River Cafe. Iako je,
očito, jako bitno poduprijeti mamu, Tomov ljubavni život, umjetnost i sl. Poštujem sebe
poštujudi druge. A nije ni bitno što du sutra u avionu biti umorna, jer idem na ljetovanje.
Sigurno pripreme za put nede trajati tako dugo jer mi treba samo ljetna garderoba (samo
nekoliko bodija i sarong), a pakiranje se uvijek rastegne da se ispuni preostalo vrijeme pa je
najbolje vrijeme iskoristiti tako da bude što manje preostalog vremena. Da! Eto vidiš! Zato
du napraviti sve!

Ponod. Maloprije sam se vratila. Došla sam jako kasno zbog poznatog debakla kod
putokaza (da danas izbije rat, sigurno bi bilo najbolje zbuniti Nijemce tako da se ostave
putokazi). Mama me pozdravila u čudnom smeđem baršunastom kaftanu za koji je, sigurna
sam, mislila da odgovara književnosti.
»A Salman je još vani?« pitala sam, dok se ona zgražala jer sam zakasnila.
»Vol-au-venti su s piletinom«, rekla je vodedi me kroz francuska vrata s valovitim
staklom u salon u kojemu sam iznad lažnoga kamina najprije primijetila upadljiv novi
»obiteljski grb« na kojemu je pisalo Hakuna Matata.
»Psst«, rekla je Una, oduševljeno podižudi prst.
Napuhani Jerome, s naušnicom u bradavici koja se jasno vidjela kroz crni prsluk, stajao je

~ 156 ~
pred kristalnom zbirkom ratoborno urličudi: »Gledam u njegov čvrsti, tvrdi, kruti ud.
Gledam ga, želim, grabim«, u polukrugu zgroženih dama iz kluba ljubitelja knjige Lifeboat
koje su, odjevene u klasične kostimide, sjedile na replikama regency stolaca. Na drugoj
strani sobe ugledala sam Markovu mamu, Elaine, čiji je izraz lica pokazivao da se potajno
zabavlja.
»Želim«, nastavio je urlati Jerome. »Grabim njegov tvrdi, dlakavi, kruti. Moram ga imati.
Moram ga. Imati. Gutati...«
»Eto! Mislim da je to bilo apsolutno očaravajude«, rekla je mama skočivši na noge. »Je li
netko za vol-au-vent?«
Divan je način na koji svijet dama iz srednje klase uspijeva sve izgladiti i prilagoditi sebi,
pretvoriti sve zbrke i komplikacije ovoga svijeta u prekrasnu, sigurnu maminu oazu, baš kao
što sredstvo za čišdenje zahoda sve pretvara u ružičastu masu.
»O, obožavam izgovorenu i pisanu riječ! Osjedam se tako slobodnom«, u zanosu je
govorila Una obradajudi se Elaine, dok su Penny Husbands-Bosworth i Mavis Enderbury o
napuhanom Jeromeu govorile kao da je T. S. Eliot.
»Ali nisam završio«, cvilio je Jerome. »Još sam htio govoriti Jaka promatranja i Šuplje
rupe.«
A onda se začula grmljavina.
»Ako uščuvaš glavu dok je drugi gube i misle čak da ti si za to kriv.« Tata i admiral Darcy.
Drveni. O, Bože. Kad god vidim tatu ovih dana, čini mi se da je totalno nacvrcan i da smo u
čudnoj situaciji zamijenjenih uloga.
»Ako vjeruješ u se, dok druge sumnje dube«, mukao je admiral Darcy, gotovo u suzama i
bacio se na stolac, ostavljajudi bez daha okupljene dame.
»a ti ih shvadaš«, dodao je tata, gotovo u suzama, oslanjajudi se na admirala.
Pijani duet nastavio je recitirati cijeli »Ako« Rudyarda Kiplinga u maniri sir Laurencea
Oliviera i Johna Gielguda, dok su mama i napuhani Jerome bjesnjeli i siktali.
»Tipično, tipično, tipično«, siktala je mama dok se admiral Darcy na koljenima udarao u
grudi recitirao: »A kad ti lažu, da ne vradaš laž za laž.«
»To je zastarjeli, kolonijalistički nepravilan stih«, siktao je Jerome.
»Ako možeš srce, živce, mišidje i žile.«
»Pa čak ima i jebenu rimu«, opet je prosiktao Jerome.
»Jerome, tu riječ nedu ni čuti pod svojim krovom«, opet je prosiktala mama.
»Napredi da ti služe, kad ih nema ved«, rekao je tata, a onda se bacio na zgužvani tepih
pretvarajudi se da je mrtav.
»Pa zašto ste me onda pozvali«, siktao je Jerome doista bijesno.
»Napredi da ti služe, kad ih nema ved«, grmio je admiral.
»A žive«, režao je tata s tepiha. »Jer im tvoja volja daje sile« – skočio je na koljena i
podignuo ruke: »izdržite!«
Dame su počele kliktati i pljeskati, dok je Jerome odjurio zalupivši vratima, a Tom otrčao
za njim. U očaju sam pogledala natrag prema sobi i zagledala se ravno u oči Marka Darcyja.
»O, to je bilo zanimljivo«, rekla je Elaine Darcy došavši do mene kad sam spustila pogled,

~ 157 ~
pokušavajudi se pribrati. »Pjesništvo ujedinjuje mlade i stare.«
»Pijane i trijezne«, dodala sam.
Na to je doteturao admiral Darcy, stišdudi svoju pjesmu.
»Draga moja, draga moja, ljubavi moja«, govorio je bacajudi se na Elaine. »O, gle, tu je i
ona, kako se ono zove«, rekao je gledajudi u mene. »Krasno! Došao je Mark, tako treba!
Došao je po nas, trijezan kao sudac. Sam. Stvarno«, rekao je.
Oboje su se okrenuli i pogledali Marka koji je sjedio za Uninim jeftinim stolidem, nešto
črčkao pod nadzorom dupina od modroga stakla.
»Piše mi oporuku na zabavi! Stvarno. Radi, radi, samo radi«, grmio je admiral. »Doveo si
onu svoju fificu, kako se ono zove, Rachel, jelda Betty?«
»Rebecca«, rekla je oštro Elaine.
»I nema je nigdje. Pitaj ga što je s njom i nešto de ti promrmljati! Ne podnosim kad mi
mrmljaju! Nikad nisam.«
»Pa ne mislim da je ona bila...«, promrmljala je Elaine.
»Zašto ne! Zašto ne! Savršeno! Ja nemam pojma! Te ne valja ovo, te ne valja ono!
Nadam se da vi mlade dame ne lepršate kao što se čini da to rade mladidi!«
»Ne«, rekla sam pokajnički. »Mi, zapravo, ako nekog volimo, onda ga teško izbacimo iz
sistema kad otprhnu.«
Čula sam kako mi se nešto razbija iza leđa. Mark Darcy srušio je modrog dupina koji je
prevrnuo vazu s krizantemama i uokvirenu fotografiju, stvarajudi tako mješavinu
razbijenoga stakla, cvijeda i komadida papira, dok je sam odvratni dupin čudom ostao
netaknut.
Nastalo je komešanje: dok su mama, Elaine i admiral Darcy pojurili na mjesto događaja,
admiral ga je obilazio i urlao, a tata isprobavao odskače li dupin od poda i govorio »riješite
se te proklete stvari«, a Mark skupljao papire i obedavao da de sve platiti.
»Možemo idi, tata«, mrmljao je Mark kao da mu je jako neugodno.
»Ne, ne, polako, baš sam u lijepom društvu s Brendom. Donesi mi još jedan porto, sine.«
Nastala je neugodna stanka, dok smo se Mark i ja gledali.
»Bok, Bridget«, rekao je Mark odjednom. »Dođi, tata, mislim da stvarno moramo idi.«
»Da, dođi, Malcolm«, rekla je Elaine i s ljubavlju ga primila za ruku. »Inače deš se srušiti
na tepih.«
»O, srušiti, srušiti, srušiti. Možda.«
Svi su se troje pozdravili s ostalima, a Mark i Elaine pomogli su admiralu da prođe kroz
vrata. Gledala sam ih, osjedajudi se prazna, kad se odjednom pojavio Mark i krenuo prema
meni.
»Zaboravio sam nalivpero«, rekao je, podižudi Mont Blanc sa stolida. »Kad ideš u
Tajland?«
»Sutra ujutro.« Mogla bih se zakleti da sam na trenutak primijetila razočaranje u
njegovu pogledu.
»Kako si znao da idem u Tajland?«
»Grafton Underwood ne govori ni o čemu drugom. Jesi sve spakirala?«

~ 158 ~
 »Što misliš?«
»Ni gadice«, rekao je vragoljasto.
»Mark«, vikao je njegov otac. »Dođi, sine, mislio sam da ti želiš otidi.«
»Idem«, rekao je Mark gledajudi preko ramena. »Ovo je za tebe.« Pružio mi je zgužvani
komad papira, pogledao me... m... prodornim pogledom i otišao.
Čekala sam dok me više nitko nije gledao i odmotala papir drhtavim rukama. Bila je to
samo tatina i admiralova pjesma. Zašto mi je to dao?

Subota, 2. kolovoza

kg – 58 (ha, totalni dijetni neuspjeh), cuge – 5, cigareta – 42, kalorija 4.457 (totalni očaj),
zapakiranih stvari – 0, ideja o tome gdje bi mogla biti putovnica – 6, ideja gdje bi mogla biti
putovnica koje imaju imalo smisla – 0

5.00. Zašto, o zašto idem na ljetovanje? Provest du cijelo vrijeme želedi da je Sharon Mark
Darcy, a ona da sam ja Simon. Sad je pet ujutro. Cijela soba mi je prekrivena mokrim
rubljem, kemijskim olovkama i plastičnim vredicama. Ne znam koliko grudnjaka ponijeti, ne
mogu pronadi crnu haljinicu Jigsaw bez koje ne mogu idi, ni moje ružičaste gumene papuče,
nemam putničke čekove i mislim da mi kreditna kartica ne vrijedi. Još mi je samo sat i pol
ostalo do trenutka kad moram izidi iz kude, a nede mi sve stati u kovčeg. Možda du popušiti
cigaretu i par minuta listati brošuru da se smirim.
Mmmm. Bit de prekrasno ležati i sunčati se i pocrniti na plaži. Sunce, kupanje... Oooh.
Sekretarica bljeska. Kako to da nisam primijetila?

5.10. Stisnula sam ANSWER PLAY.

»O, Bridget, Mark. Samo sam te htio pitati. Znaš da je sad u Tajlandu sezona kiša?
Možda bi morala spakirati kišobran.«

~ 159 ~
11.

Tajlandski specijaliteti za
van

~ 160 ~
 Nedjelja, 3. kolovoza

bestežinska (u zraku), cuge – 8 (ali za vrijeme leta pa ih visina poništava), cigareta – 0

(očajna: nepušačko mjesto), kalorija – milijun (uglavom u jelima koja ni u snu ne bih stavila
u usta da nisu poslužena u avionu), suputničkih prdeža – 38 (zasad), varijacija u mirisu
prdeža – 0

16.00. Po engleskom vremenu. U zrakoplovu na nebu. S walkmanom na ušima moram se

praviti da sam jako zaposlena pisanjem dok odvratan čovjek kraj mene u svijetlosmeđem
sintetičkom odijelu pokušava razgovarati sa mnom između dva tiha, ali smrtonosna prdeža.
Pokušala sam se pretvarati da sam zaspala, držedi nos začepljen, ali poslije nekoliko minuta
odvratni me tip lupnuo po ramenu i pitao: »Imate li hobi?«
»Imam. Spavanje«, odgovorila sam, ali čak ni time ga nisam zastrašila, a za nekoliko
sekundi uronila sam u mračan svijet ranoetruščanskih kovanica.
Sharon i ja razdvojene smo jer smo toliko zakasnile na avion da su ostala samo odvojena
mjesta, a Shazzer se duri na mene. Čini se da je ona to ved neobjašnjivo preboljela, što
nema nikakve veze s činjenicom da sjedi kraj stranca sličnog Harrisonu Fordu u trapericama
i zgužvanoj kaki košulji i umire od smijeha (čudan izraz) na sve što bi on rekao. I sve to
unatoč činjenici da Shaz mrzi sve muškarce, jer gube ulogu i okredu se pashminizmu i
suludom nasilju. A ja sam u međuvremenu naletjela na prdilicu od sintetičkih vlakana i ne
smijem zapaliti 12 sati. Hvala Bogu, imam Nicorette.
Početak baš i nije najbolji, ali sam jako uzbuđena zbog puta u Tajland. Sharon i ja
nedemo biti turisti, nego putnici i nedemo odsjedati u hermetički zatvorenim turističkim
enklavama, nego demo stvarno okusiti vjeru i kulturu.

Ciljevi koje du ostvariti na ljetovanju:

1. biti hipiputnica
2. smršaviti uz pomod blage, idealne, po život bezopasne dizenterije
3. dobiti umjerenu biskvitnu boju – ne jarko narančastu poput Sheryl Gascoigne
niti onu koja može uzrokovati melanom i bore
4. dobro se provesti
5. nadi sebe, i sunčane naočale (nadam se da su u koferu)
6. plivati i sunčati se (kiša sigurno pada u kratkim tropskim pljuskovima)
7. posjetiti hramove (ne previše, nadam se)
8. doživjeti duhovno pročišdenje.

Ponedjeljak, 4. kolovoza

kg – 53 (vaganje više nije mogude pa mogu birati težinu prema raspoloženju: fantastična

~ 161 ~
prednost putovanja), kalorija – 0, minuta koje nisam provela na zahodu – 12 (čini mi se)

2.00. Po lokalnom vremenu. Bangkok. Shazzer i ja pokušavamo zaspati na najgorem

mjestu na kojem sam ikad bila. Mislim da du se ugušiti i prestati disati. Kad smo letjele
iznad Bangkoka, nadvio se debeli sivi oblak i lijevalo je kao iz kabla. U svratištu Sin Sane (Sin
Sae) nema zahoda, samo odvratne smrdljive rupe u podu u kabinama. Otvoriš prozor i
nema nikakve razlike, jer je zrak poput vrude vode koja to zapravo nije. Ispod (hotela, ne
zahoda) je disko, a u pauzama možeš čuti cijelu ulicu kako stenje i ne može spavati.
Osjedam se kao golema bijela bova. Kosa mi se najprije pretvorila u perje, a onda slijepila
uz lice. Što je najgore, Sharon non-stop melje o strancu iz aviona sličnom Harrisonu Fordu.
»... toliko je putovao... sa Sudan Airwaysom kad su se pilot i kopilot odlučili rukovati sa
svim putnicima, a vrata pilotske kabine zatvorila se za njima! Morali su ih razbiti sjekirom.
Tako duhovito. On je u hotelu Oriental – kaže da mu se pridružimo.«
»Mislila sam da ne želimo imati posla s muškarcima«, rekla sam mrzovoljno.
»Ne, ne, samo sam mislila da je, kad si na nepoznatom mjestu, korisno razgovarati s
nekim tko se u životu naputovao.«

6.00. Napokon sam zaspala u pola pet da bi me u 15 do šest probudila Sharon koja je
skakala po krevetu i ponavljala da moramo idi do hrama i gledati izlazak sunca (kroz 100 m
debeli oblak?). Ne mogu više. Fuuj. Nešto grozno mi se događa u želucu. Podriguje mi se na
pokvarena jaja.

11.00. Sharon i ja budne smo pet sati, od čega smo četiri i pol provele naizmjence na
»zahodu«. Sharon kaže da su patnja i skroman život dio duhovnoga pročišdenja. Fizička
udobnost nije samo nepotrebna nego i priječi duhovnost. Meditirat demo.

Podne. Hura! Odsjele smo u hotelu Oriental! Koštat de više nego tjedan dana na Krfu, ali
slučaj je hitan i, uostalom, čemu služe kreditne kartice? (Shazzer još radi i kaže da joj mogu
vratiti. Pitam se možeš li doživjeti duhovno pročišdenje na račun tuđe kreditne kartice?)
Složile smo se da je hotel sjajan i odmah smo se presvukle u blijedoplave ogrtače, igrale
pjenom za kupanje i sl. A Shazzer veli da ne mora sve biti teško ako si putnik, jer duhovno
se pročišdenje sastoji od suprotnosti među svjetovima i načinima života. Potpuno se
slažem. Najviše, recimo, cijenim stalnu prisutnost zahoda i bidea zbog trenutačnog raspleta
želučanih tegoba.

20.00. Shazzer je spavala (ili umrla od dizenterije) pa sam odlučila prošetati terasom
hotela. Bilo je prekrasno. Stajala sam u mraku boje tinte, a topli mi je povjetarac podizao
slijepljeno perje s lica, gledala sam preko ograde prema rijeci Chao Phraya – i svim
svjetlima i istočnjačkim čamcima koji su provirivali iz mraka. Let je sjajna stvar – prije samo
24 sata sjedila sam doma na krevetu okružena mokrim rubljem – sad je sve nevjerojatno
egzotično i romantično. Baš sam htjela zapaliti cigaretu kad mi se pred nosom iznenada

~ 162 ~
pojavio otmjeni zlatni upaljač. Pogledala sam lice obasjano upaljačem i ispustila čudan
zvuk. Bio je to Harrison Ford iz aviona! Konobar je donio džin i tonik koji se činio prilično
jakim. Harrison Ford, odnosno »Jed«, objasnio je da se u tropskim krajevima mora uzimati
kinin. Bilo mi je jasno zašto je Shaz poludjela za njim. Pitao je kakvi su nam planovi. Rekla
sam mu da smo odlučile otidi na hipi otok Koh Samui, odsjesti u kolibi i doživjeti duhovno
pročišdenje. Rekao je da možda i on dođe. Rekla sam da bi Sharon to baš bilo drago (jer je
on očito bio njezin, makar to nisam rekla Harrisonu Fordu), a možda bih je morala
probuditi. U tom mi se trenutku ved maglilo od silnoga kinina, a onda sam se uspaničarila
kad mi je nježno prošao prstom preko lica i nagnuo se prema meni.
»Bridget«, netko je prosiktao. »I ti si mi neka jebena prijateljica.«
O ne, o ne. Shazzer.

Četvrtak, 7. kolovoza

kg – 52,5 ili možda 511, cigareta – 10, sunca – 0

Reci zbogom Bangkoku, pozdrav Koh Samui otoku. (Hm, ovo zvuči skoro kao rap ili nešto
slično.) Stigle smo na jako idiličnu – osim obilne kiše – hipi plažu: predivan pješčani
polumjesec, kolibice na potpornim stupovima i restorani duž plaže. Kolibe su od bambusa,
s balkonima koji gledaju prema moru. Između mene i Shaz još je led, a ona je razvila
iracionalnu averziju prema »dečkima u kolibi blizu moje« što je rezultiralo time da smo se u
samo 18 sati morale tri puta seliti po kiši. Prvi put još je i postojao razlog, jer su ved nakon
tri minute navalili dečki i pokušali nam uvaliti heroin, opium, hašiš ili što god je to bilo.
Onda smo se preselile u drugo hotelsko naselje gdje su dečki iz susjedne kolibe bili čisti kao
biokemičari ili slično. Na žalost, biokemičari su došli do nas i rekli da se u našoj kolibi prije
tri dana netko objesio, na što je Shazzer inzistirala da odemo. U tom je trenutku ved bio
mrkli mrak. Biokemičari su nam ponudili pomod, ali Shaz nije pristala pa smo stoljedima
same vukle ruksake po plaži. Na kraju smo, prevalivši put od 32.000 km da bismo se budile
kraj mora, završile u kolibi s pogledom na stražnji izlaz restorana i jarak. Pa sad moramo
hodati plažom gore-dolje dok ne nađemo drugu kolibu uz more koja još k tome nema
pogrešne dečke u susjedstvu ili obješenjačku karmu. Prokleta Shazzer.

23.30. Movaj mbi lo je nsu paču nrestaču. Shazz je f f fan fantastična. Nm mmoja nnajbolja
prijateljica.

Petak, 8. kolovoza

kg – 50 (sjajan nusproizvod želučane eksplozije), cuge – 0, cigareta – 0 (jako dobro),

čarobnih gljiva – 12 (mmmmmm fiiiiju)

~ 163 ~
11.30. Kad sam se probudila, a to je, priznajem, bilo prilično kasno, otkrila sam da sam
sama. Shaz nije bila u kolibi pa sam izišla na balkon i pogledala oko sebe. Zabrinulo me što
su »dečka u kolibi blizu moje« zamijenile zastrašujude Šveđanke, ali to nipošto nije mogla
biti moja pogreška jer putnici neprestano dolaze i odlaze. Stavila sam sunčane naočale s
dioptrijom jer još nemam lede i bolje pogledala: »novi dečko u kolibi do moje« bio je
»Harrisonu Fordu sličan tip iz aviona koji me zažvalio u hotelu Oriental«. Dok sam ga
gledala, okrenuo se i nasmiješio nekome tko je dolazio iz njegove kolibe. Bila je to Shazzer
koja je otkrila da mudrost »čuvaj se na putu« i »izbjegavaj dečke u kolibi blizu tvoje«
podrazumijeva i dodatak: »ako nisu stvarno zgodni«.

13.00. Jed nas obje vodi u kafid na omlet od čarobnih gljiva! Najprije smo se dvoumile jer
smo strogo protiv zabranjenih supstanci, ali Jed je objasnio da čarobne gljive nisu droga,
nego su prirodne i otvaraju vrata u duhovno pročišdenje. Jako sam uzbuđena.

14.00. Prekrasna sam na razoran, egzotičan način, predivna i dio svih boja i života sa svim
njegovim zakonima. Dok ležim na pijesku i gledam nebo, kroz rupice na vojničkom šeširu
dopiru zrake svjetlosti i to je najljepša, najljepša slika u sjedanju. Shazzer je predivna. Uzet
du šešir u vodu tako da se ljepota mora spoji sa zrakama svjetlosti koje dopiru kroz rupice i
stvori svjetlo poput dragulja.

17.00. Sama u ganja restoranu. Shazzer ne razgovara sa mnom. Poslije omleta od čarobnih
gljiva ništa se nije dogodilo, ali na putu do kolibe odjednom mi se sve počelo činiti
smiješnim pa sam se, na nesredu, počela nekontrolirano cerekati. Shaz se, kako se činilo,
nije bila spremna pridružiti. Kad smo došle u svoju najnoviju kolibu, odlučila sam objesiti
svoju mrežu vani, uz pomod tanke špage koja je pukla pa sam aterirala na pijesak. To mi je
bilo tako smiješno da sam odmah htjela ponoviti pa sam, tvrdi Shazzer, četrdeset pet
minuta ponavljala pad iz mreže, koji mi ni nakon tolikog ponavljanja nije bio ništa manje
smiješan. Jed je bio sa Shaz u kolibi, ali je otišao plivati pa sam odlučila udi i potražiti je.
Ležala je na krevetu i stenjala: »Ja sam ružna, ružna, ružna, ružna«. Uznemirena
Shazzerinim samosažaljenjem, koje je bilo toliko suprotno mojem trenutačnom
raspoloženju, požurila sam do nje da je razveselim. Na putu sam se, međutim, ugledala u
zrcalu: nikad nisam vidjela ljepše i zanosnije bide u cijelom životu.
Shaz tvrdi da sam je sljededih četrdeset pet minuta pokušavala oraspoložiti, ali me
stalno od toga odvradao odraz vlastitoga lika pa sam pozirala pred zrcalom i preklinjala
Shaz da mi se divi. Ona je, istodobno, bila u totalnoj komi jer je mislila da su joj cijelo tijelo i
lice jezivo deformirani. Otišla sam po hranu i kad sam se vratila s bananama i Bloody Mary,
cerekala sam se i rekla joj da konobarica u restoranu ima luster na glavi, a onda sam se kao
opijena vratila pred zrcalo. Poslije toga sam, tvrdi Shaz, dva i pol sata ležala na plaži i zurila
u vojnički šešir blago mašudi rukama kroz zrak dok je ona razmišljala o samoubojstvu.
Jedino se sjedam da mi je to bilo najsretnije razdoblje u životu, sigurna sam da sam
razumjela duboke, stalne zakone života i da sam samo morala uroniti u Struju – kao što je

~ 164 ~
opisano u Emocionalnoj inteligenciji – i tako prihvatiti zakone zena, a onda kao da me
iznenada netko isključio. Vratila sam se u kolibu i umjesto blistave inkarnacije Budhe i žene
tipa Yasmin Le Bon u zrcalu sam bila samo ja, jarko crvena i znojna u licu, kosa mi je s jedne
strane bila slijepljena uz obraz, a s druge je stršila u rogovima, dok je Shaz ležala na krevetu
i gledala me izrazom ubojice koji žrtve komada sjekirom. Jako sam žalosna i sramim se svog
ponašanja, ali to nisam bila ja, nego gljive.
Možda nede biti tako mrzovoljna ako se vratim u kolibu i razgovaram s njom o
duhovnom pročišdenju.

Petak, 15. kolovoza

kg – 50,5 (danas sam nešto okmglija), cuge – 5, cigareta – 25, duhovnih pročišdenja – 0,
katastrofa – 1

9.00. Ljetovanje je bilo fantastično, makar nismo doživjele duhovno pročišdenje. Osjedala
sam se pomalo napušteno jer je Shaz često bila s Jedom, ali se sunce nekoliko puta pojavilo
pa sam se sunčala i kupala dok su se oni ševili, a na večer smo nas troje odlazili na večeru.
Shaz je napuklo srce jer je Jed sinod otišao na neki drugi otok. Idi demo na doručak za bolje
raspoloženje (iako bez čarobnih gljiva) i onda demo opet biti nas dvije same i dobro se
zabavljati. Hura!

11.30. K vragu. Jebi ga. Sharon i ja maloprije smo se vratile u kolibu i našle otvoren lokot, a
naših ruksaka više nije bilo. Sigurno smo zaključale, ali su vjerojatno provalili. Na sredu,
imale smo putovnice i nije sve bilo u torbama, jedino se čini da više nema karata ni
putničkih čekova. Shazzerina kartica više ne vrijedi poslije šopinga u Bangkoku. Zajedno
imamo samo 38 dolara, a let za London iz Bangkoka je u utorak, a mi smo kilometrima
daleko na nekom otoku. Sharon plače, a ja je pokušavam bezuspješno razveseliti.
Cijela situacija podsjeda na Thelmu i Louise kad Thelma spava s Bradom Pittom koji im
ukrade sav novac, a Geena Davis kaže da nema veze, a Susan Sarandon plače i govori: »Nije
u redu. Thelma, nije u redu.«
Čak i da odletimo do Bangkoka i stignemo na vrijeme za let u London, to bi nas došlo
100 dolara svaku, a tko zna bi li nam na uzletištu vjerovali da su nam karte ukradene i
bismo li mogle... O, Bože. Moram biti bistre glave i ne smijem klonuti duhom. Predložila
sam Shazzer da se vratimo u ganja restoran na Bloody Mary i prespavamo, ali je ona
totalno poludjela.
Problem je u tome što sam dijelom pomahnitala, a dijelom mislim da je sjajno pasti u
krizu i doživjeti avanturu. To je takva promjena u odnosu na razmišljanje o obujmu svojih
bedara. Mislim da du se iskrasti i donijeti Bloody Mary. Možda nas oraspoloži. Do
ponedjeljka ionako ništa ne možemo jer je sve zatvoreno: možemo samo otidi u bar i
zaraditi novac egzotičnim plesom s ping-pong lopticama koje ispadaju iz nas, ali mislim da

~ 165 ~
nismo dorasle konkurenciji.

13.00. Hura! NShazzi ja ndemo ž živ jetina KohSamu kao hipiji i je je stiba nanei pro
prodavati nšnškoljke nnna pplaži. Njako nduh ovno proč pro čišdenje. Nsumpač. Imamo
samo n njedna drugu. Nduhonvno.

17.00. Hmm. Shaz još spava i to mi je drago jer mi se čini da je ona sve ovo jako teško
primila. To je prilika za testiranje našeg međusobnog odnosa. Znam. Idem do velikog hotela
pa du se raspitati na recepciji što se može učiniti u slučaju krize. Mogla bih, recimo, nazvati
kompaniju koja izdaje putničke čekove. Ali ionako nedemo dobiti povrat na vrijeme. Ne, ne.
Moram biti optimistična.

19.00. Eto vidiš. Dok god ne kloneš duhom, uvijek nešto naleti i izvuče te iz rupe. I na koga
sam naletjela u foajeu hotela – na Jeda! Rekao je da je izlet na drugi otok odgođen zbog
kiše pa se još večeras vrada u Bangkok i baš nam se htio javiti prije nego što ode. (Mislim da
bi se Shaz mogla uzrujati jer je nije odmah potražio, ali ipak. Možda je mislio da smo ved
otišle... Gle, nedu sad valjda početi fantazirati u Sharonino ime.)
Uostalom, Jed je pokazao suosjedanje, iako je rekao da nismo smjele ostaviti ništa
vrijedno u kolibi, makar je bila pod lokotom. Održao mi je kratko predavanje (prokleto
seksi, kao lik oca/svedenika), a onda je rekao da možemo stidi u Bangkok do utorka, makar
su letovi danas i sutra puni, ali on de nam pokušati nabaviti karte za sutrašnji nodni vlak koji
bi morao stidi na vrijeme za let. Ponudio nam je i novac za taksije i hotel ovdje. Mislio je da
bi putnička agencija iz Londona, ako ih nazovemo odmah u ponedjeljak, sigurno mogla
izdati nove karte koje demo podidi na uzletištu.
»Vratit demo ti«, rekla sam zahvalno.
»Ma bez brige«, rekao je. »Nije to puno.«
»Ne, stvarno demo vratiti«, nisam popuštala.
»Kad budete mogle«, smijao se.
On je velikodušan, bogat bog iz snova, iako novac, naravno, nije bitan. Osim kad ga
nema.

Ponedjeljak, 18. kolovoza

U vlaku Surat Thani Koh Samui – Bangkok. U vlaku je baš lijepo, gledamo kako kraj nas
prolaze rižina polja i ljudi s trokutastim šeširima na glavi. Kad god stane, prozorima prilaze
ljudi i nude izvrstan piledi sate. Ne mogu prestati razmišljati o Jedu. Bio je tako ljubazan i
pomogao nam je pa me podsjetio na mene i Marka Darcyja dok nije otišao s Rebeccom.
Čak nam je dao jednu svoju torbu u koju smo mogle staviti stvari koje nam nisu ukrali te
šampončide i sapunčide iz njegovih brojnih hotela. Shaz je sretna jer smo razmijenili
telefonske brojeve i adrese pa demo se vidjeti čim se ona vrati. Zapravo, da budem iskrena,

~ 166 ~
Shazzer je nepodnošljivo samozadovoljna. To je dobro jer joj je sa Simonom bilo grozno.
Uvijek sam mislila da ne mrzi sve muškarce, samo seronje. O, Bože. Nadam se da demo na
vrijeme stidi na avion.

Utorak, 19. kolovoza

11.00. Bangkok, uzletište. Kao da proživljavam strašnu nodnu moru. Krv mi udara u glavu i
gotovo ništa ne vidim. Shaz je otišla prije mene zadržati avion, a ja sam nosila prtljagu.
Morala sam prodi kraj policajca sa psom na uzici koji je trzao prema mojoj torbi i lajao.
Policajci su nešto nerazumljivo govorili, a onda me žena u vojnoj uniformi odvukla zajedno
s torbom u drugu prostoriju. Ispraznili su torbu i nožem razrezali podstavu, a u njoj je bila
plastična vredica puna bijeloga praha. I onda... O, Bože. O, Bože. Neka mi netko pomogne.

Srijeda, 20. kolovoza

kg – 38, cuge – 0, cigareta – 0, kalorija – 0, mogudnosti da ikad opet pojedem thai za van –
0

11.00. Na policiji. Bangkok. Smiri se. Smiri se. Smiri se. Smiri se.

11.01. Smiri se.

11.02. Imam okove na nogama. Imam OKOVE NA NOGAMA. U smrdljivom sam

tredesvjetskom zatvoru, s osam tajlandskih prostitutki i kahlicom u leutu. Mislim da du se
onesvijestiti od vrudine. Ovo nije istina.

11.05. O, Bože. Sve se poklapa. Ne mogu vjerovati da netko može biti tako bešdutan i
spavati s curom, a onda joj pokrasti sve stvari i još na kraju nasamariti njezinu prijateljicu i
pretvoriti je u mazgu. Nevjerojatno. Uostalom, uskoro očekujem britanskog veleposlanika
koji de sve razjasniti i pustiti me.

Podne. Pomalo me brine gdje je taj britanski veleposlanik.

13.00. Sigurna sam da de britanski veleposlanik dodi nakon stanke za objed.

14.00. Možda se britanski veleposlanik zadržao, možda ima hitniji slučaj ozbiljnijeg švercera
droge u odnosu na nedužnu nasamarenu ženu.

~ 167 ~
15.00. Sranje. Sranje. Nadam se da su obavijestili britanskoga veleposlanika. Sigurno je
Shazzer dignula uzbunu. A možda su ulovili i Shazzer. Ali gdje je ona?

15.30. Čuj, moraš, moraš ostati pribrana. Sad imam samo sebe. Jebeni Jed. Ne smijem se
prepustiti mržnji... O, Bože, tako sam gladna.

16.00. Maloprije je stražar donio odurnu rižu i neke osobne stvari koje smijem zadržati: par
gadica, fotografiju Marka Darcyja i drugu na kojoj Jude pokazuje Shazzer kako doživjeti
orgazam i zgužvani komadid papira koji je bio u džepu traperica. Pokušala sam pitati čuvara
za britanskoga veleposlanika, ali on je samo kimnuo i rekao nešto što nisam razumjela.

16.30. Vidiš. Čak i kad se čini da je sve loše, još ima svijetlih trenutaka. Zgužvani papir bila
je tatina pjesma iz kluba ljubitelja knjige koju mi je dao Mark. Književnost. Pročitat du je i
razmišljati o lijepim stvarima.

»Ako«, Rudyard Kipling

Ako uščuvaš glavu, dok je drugi gube...

O, Bože. O, BOŽE. Zar u Tajlandu još odrubljuju glave?

Utorak, 21. kolovoza

kg – 31 (ali jako imaginarno), cuge – 14 (također imaginarne), cigareta – 0, kalorija – 12

(riža), br. želja da sam umjesto na Tajland otputovala u Cleethorpes 18 – 55

5.00. Strašna nod. Šdudurena na staroj vredi punjenoj soknama koja je glumila madrac.
Smiješno kako se čovjek brzo navikne na prljavštinu i neudobnost. Najgori je smrad.
Uspjela sam odspavati nekoliko sati, što je bilo sjajno, osim trenutka kad sam se probudila i
sjetila što se dogodilo. Od britanskoga veleposlanika još ni traga. Sigurna sam da je
pogreška i da de sve biti O. K. Ne smijem klonuti duhom.

10.00. Maloprije su se na vratima pojavili čuvar i mladi konzervativac u ružičastoj košulji.

»Vi ste britanski veleposlanik«, viknula sam, praktično se bacajudi na njega.
»A, ne. Ja sam konzulov pomodnik. Charlie Palmer-Thompson. Baš mi je drago da smo se
upoznali.« Način na koji mi je pružio ruku bio bi nedvojbeno britanski da je nije poslije
nesvjesno obrisao o hlače.
Pitao me što se dogodilo i zapisivao pojedinosti u Mulberry bilježnicu uvezanu u kožu,
govoredi nešto kao: »Nda. Nda. O, Bože, pa to je strašno«, kao da mu pričam anegdotu s
18
Cleethorpes – priobalni grad u Humbersideu, Engleska

~ 168 ~
posla. Počela sam paničariti jer mi se a) nije činilo da je razumio ozbiljnost situacije, b) nije
činilo da je – nisam snob – najvedi mozak Britanije i c) nije činilo da je bar približno siguran
kao što sam to ja da je riječ o pogreški i da du biti odmah puštena.
»Ali zašto?« pitala sam kad sam mu ponovila cijelu priču. Objasnila sam kako je Jed
sigurno sam provalio i sve isplanirao.
»Gledajte, problem je« – Charlie se povjerljivo nagnuo prema meni – »što svi koji dođu
ovamo imaju svoju priču, obično vrlo sličnu vašoj. Pa ako taj prokleti Jed sve ne prizna,
onda smo malo u sosu.«
»Hodu li dobiti smrtnu kaznu?«
»O, zaboga, ne. Prokletstvo. Mislim da ne. U najgorem slučaju oko deset godina.«
»DESET GODINA? Ali ja nisam ništa napravila.«
»Nda. Nda, to je nevolja, znam«, rekao je ozbiljno kimajudi.
»Ali ja nisam znala da je to tamo!«
»Sigurno, sigurno«, rekao je, gledajudi me kao da sam došla u mrvicu neugodnu situaciju
na nekoj zabavi.
»Hodete li poduzeti sve što možete? «
»Apsolutno«, rekao je ustajudi. »Nda.«
Rekao je da de mi donijeti popis odvjetnika koje mogu izabrati i da de iskoristiti dva
telefonska poziva u moje ime, tek toliko da prenese što se dogodilo. Najbolja osoba,
praktično gledano, bio bi Mark Darcy, ali mi se stvarno nije sviđala ideja da mu priznam
kako sam opet u gužvi, posebno zato što je lani rješavao situaciju u koju je upala mama s
Julijem. Na kraju sam se odlučila za Shazzer i Jude.
Imam osjedaj da mi je sudbina sad u rukama nekog šminkerčida koji je tek završio
fakultet. Bože, kako je ovdje odvratno. Tako je vrude i smrdljivo i čudno. Sve mi se čini
nestvarnim.

16.00. Sve je crno. Cijeli sam život imala osjedaj da de mi se dogoditi nešto strašno i sad se
dogodilo.

17.00. Ne smijem klonuti. Moram misliti na nešto drugo. Možda pročitam pjesmu i
pokušam zanemariti prva dva stiha:

»Ako«, Rudyard Kipling

Ako uščuvaš glavu, dok je drugi gube

I misle čak da ti si za to kriv
Ako vjeruješ u se, dok druge sumnje dube
A ti ih shvaćaš, sretan što si živ:
Ako znaš čekati, ili se bar trsiš
A kad ti lažu, da ne vraćaš laž za laž,
A kad te mrze, da ti njih ne mrziš,

~ 169 ~
 da nisi gizdav, niti ne brbljaš sve što znaš.

Ako znaš sanjati, a nisi sužanj snova

Ako znaš misliti – a nisi umu rob:
Ako su Pobjeda i Poraz za te ista kova
I znaš im varke, ishod, put i kob;
Ako podnosiš istinu, kojoj učiš druge,
A koju kvarni rabe ko zamku i vab,
i gledaš smrt svog sna bez trpke tuge,
već hvataš oruđe i gradiš, čak i slab.

Ako si jak sve pobjede na hrpu zbrati

I staviti na jednu kocku ulog taj,
Pa sve izgubiti i na početak stati
Ne spominjuć gubitak, ne misleć da je kraj;
Ako možeš srce, živce, mišićje i žile,
Napreci da ti služe, kad ih nema već,
A žive, jer im tvoja volja daje sile,
Uz riječ »Izdržite!«, tu kratku bodru riječ.

Ako i s mnoštvom općiš, a spasiš sve što jesi,

Ako uz kralja hodaš, a shvaćaš priprost puk,
Ako te drug ni nedrug odviše ne žesti,
Ako sve svima daš, no spasiš bar svoj muk,
I ako nezaboravnu ti minutu može
Oživjeti šezdeset sekunda dalek roj –
sav svijet je tvoj, kad sve se stvari slože,
i što je bitno, bit ćeš Muškarac, sine moj!

Pjesma je dobra. Jako dobra, gotovo kao knjiga korisnih savjeta. Možda mi ju je Mark Darcy
zato dao! Možda je osjetio da bih se mogla nadi u opasnosti! Ili mi je možda samo pokušao
redi nešto o mom ponašanju. Prokleti bezobraznik. Nisam sigurna u odmak od šezdeset
sekundi, a ni u to da želim biti muškarac. A malo je teško ovu katastrofu doživjeti kao
pobjedu jer još nisam ostvarila ni jednu, ali ipak. Prisilit du srce i živce i mišide da mi služe,
poput vojnika u Prvom svjetskom ratu ili u džungli ili gdje god da je Rudyard Kipling bio i –
izdržati. Bar nisu pucali na mene ni ti sam morala prelaziti preko brda. Osim toga, u zatvoru
ne trošim novac, što de zapravo popraviti moju financijsku situaciju. Tako je, sve moram
gledati s pozitivne strane.

Dobro je što sam u zatvoru jer:

1. ne trošim novac

~ 170 ~
 2. sve pada s mene i vjerojatno sam bez truda skinula bar tri kile
3. nepranje koristi kosi, što si prije nisam mogla priuštiti.

Znači, kad se vratini, bit du mršava, sjajne kose i bogatija. Ali kad du se vratiti? Kad? Bit du
stara. Bit du mrtva. Ako ostanem ovdje deset godina, nikad nedu modi imati djecu. Osim
ako ne počnem uzimati lijekove za plodnost kad me puste pa odmah dobijem osmero. Bit
du sama, slomljena starica koja maše šakom za balavcima koji guraju govna u poštanske
sandučide. Ali možda mogu roditi dijete dok sam u zatvoru? Nekako bih mogla prisiliti
pomodnika britanskog konzula da mi napravi dijete. Ali kako du u zatvoru nabaviti folnu
kiselinu? Dijete bi se nepravilno razvijalo. Moram prestati. Prestati. Prestati. Sad ved
postajem katastrofična.
Ali ovo je katastrofa.
Opet du pročitati pjesmu.

Petak, 22. kolovoza

kalorija – 22, neoprostivih minuta ispunjenih odmakom – 0

8.00. Ženska kazneno-popravna ustanova, Bangkok. Jutros su došli i premjestili me iz

policije u pravi zatvor. Očajna sam. Osjedam se kao da su odustali od mene i prihvatili da
sam gotova. Delija je velika prljava soba u kojoj se tiska najmanje šezdeset žena. Čini se da
sva snaga ili individualnost neumoljivo nestaje dok postaješ sve prljavija i prljavija i
iscrpljenija. Danas sam plakala prvi put u četiri dana. Čini mi se kao da propadam kroz
mrežu. Čini mi se kao da de me zaboraviti i ja du ovdje čamiti do kraja upropaštenog života.
Pokušat du zaspati. Tako bi bilo lijepo spavati.

23.00. Aah. Tek sam zaspala kad me probudilo nešto što mi je sisalo vrat. Dočepao me se
lezbijski krug. Sve su me počele ljubiti i pipkati. Nisam ih mogla podmititi da prestanu jer
sam ved dala Wonderbra, a bez gada nisam htjela biti ni slučajno. Nisam mogla dozvati
čuvara jer je to ovdje najgore što možeš učiniti. Pa sam zamijenila traperice za prljavi
sarong. Iako sam se osjedala silovanom, dio mene morao je priznati da je bilo ugodno
osjetiti dodir. Fuuuj! Možda sam lezba? Nisam. Mislim da nisam.

Nedjelja, 24. kolovoza

minuta provedenih plačudi – 0 (hura!)

Puno sam veselija otkako sam se naspavala. Mislim da du potražiti Phrao. Phrao je moja
prijateljica, jer smo premještene isti dan i njoj sam posudila Wonderbra. Makar nema grudi

~ 171 ~
koje bi pospremila u njega, izgleda da joj se sviđa – hoda okolo i ponavlja: »Madonna«. Sve
mi to izgleda kao ljubav iz računa, ali tko prosi, ne bira i lijepo je imati prijateljicu. A ne
želim ni da mi se dogodi isto što i beirutskim taocima na kojima se, kad su oslobođeni,
jasno vidjelo da ni jedan ne voli Terryja Waitea 19.
Eto, čovjek se na sve može naviknuti, ako pokuša. Nedu se prepustiti potištenosti. Moji
sigurno nešto poduzimaju. Shazzer i Jude sigurno organiziraju novinske kampanje kao za
Johna McCarthyja i stoje ispred House of Commons s transparentima na kojima je moja
glava i drže baklje.
Nešto sigurno mogu učiniti. Čini mi se da bi se, ako moje oslobađanje ovisi o hvatanju Jeda
i izvlačenju priznanja, netko morao malo bolje potruditi da ga uhvati i izvuče priznanje.

14.00. Hura! Odjednom sam najpopularnija cura u zatvoru. Potajno sam Phrao učila
tekstove Madonninih pjesama, jer je opsjednuta njom, kad se oko nas počela stvarati mala
skupina. Počeli su me gledati kao božicu jer znam sve riječi s Immaculate Collection. Na
kraju sam popustila pred zahtjevom narodnih masa i izvela 'Like a Virgin’ na gomili
madraca u Wonderbrau i sarongu, s Tampaxom umjesto mikrofona, na što je čuvar počeo
vrištati. Podignula sam pogled i ugledala predstavnika britanskog konzula kojega su baš
pustili unutra.
»O, Charlie«, rekla sam ljupko silazedi s madraca i jurnuvši prema njemu, pokušavajudi
istodobno podignuti sarong preko grudnjaka i sačuvati dostojanstvo. »Tako mi je drago što
ste došli! Toliko toga vam moram ispričati!«
Činilo se da Charlie ne zna kamo bi gledao, ali kao da mu je pogled padao prema
Wonderbrau. Donio mi je paket iz Britanskoga veleposlanstva, u kojemu su bili voda, keksi,
sendviči, sredstvo protiv insekata, još olovaka i papira i, najbolje od svega, sapun.
Bila sam potpuno svladana. To mi je bio najbolji poklon u životu.
»Hvala, hvala, ne znam kako bih vam se zahvalila«, rekla sam preplavljena emocijama
dok sam ga gotovo zagrlila i grubo stisnula uz rešetke.
»Nema problema, to je zapravo standardna procedura. Ved bih vam prije donio, ali su
prokleti budale u uredu stalno zadržavale sendviče.«
»Aha«, rekla sam. »A sad, Charlie, vratimo se Jedu.«
Blijedo me gledao.
»Sjedate se Jeda«, pitala sam glasom kao da govorim »slušaj mamu«. »Onog tipa koji mi
je dao torbu? Moramo ga uloviti. Htjela bih da zabilježite još pojedinosti o njemu i onda mi
pošaljete nekoga iz odjela za narkotike tko de povesti istragu.«
»Dobro«, rekao je Charlie ozbiljno, ali ipak jednako neuvjerljivo. »Dobro.«
»Dođite«, rekla sam, pretvarajudi se u Peggy Ashcroft u zadnjim danima britanske
vladavine u Indiji, koja de ga tresnuti kišobranom po glavi. »Ako tajlandske vlasti toliko žele
na primjeru pokazati što misle o drogi da bez suđenja zatvaraju nedužne zapadnjake, onda
moraju bar pokazati interes za hvatanje preprodavača droge.«

19
Terry Waite – britanski savjetnik canterburyjskog nadbiskupa koji je na Srednjem istoku pokušao izboriti slobodu za
zapadne taoce. I sam je zarobljen i kao talac zadržan četiri godine sve dok nije pušten 1991.

~ 172 ~
 Charlie je tupo zurio u mene. »Nda, sigurno, sigurno«, govorio je mrštedi se i zdušno
kimajudi, ali se u njegovu pogledu nije pojavio ni tračak prosvjetljenja.
Kad sam mu sve još nekoliko puta objasnila, Charlieu je odjednom sinulo.
»Nda, nda. Sad mi je jasno. Nda. Moraju uloviti tog tipa koji vas je ovamo strpao jer se
inače čini da se ne trude.«
»Točno«, rekla sam blistajudi zadovoljna svojim djelom.
»Sigurno, sigurno«, rekao je Charlie ustajudi i gledajudi svojim tako naivnim pogledom.
»Odmah ih idem pokrenuti.«
Gledala sam ga kako odlazi, divedi se što se takva kreatura uspjela izdidi iz redova
britanske diplomatske službe. Odjednom mi je sinulo.
»Charlie«, pozvala sam ga.
»Nda«, rekao je, provjeravajudi je li mu otkopčan šlic.
»Gdje radi vaš otac?«
»Tata?« Charlievo se lice ozarilo. »O, on radi u Ministarstvu vanjskih poslova. Stari
lisac.«
»Političar?«
»Ne, zapravo je dužnosnik. Nekad je bio desna ruka Douglasa Hurda.«
Brzo provjerivši da čuvari ne gledaju, nagnula sam se naprijed.
»Kako vam napreduje karijera?«
»Pomalo stagnira, da budem iskren«, rekao je veselo. »Crna rupčaga, ako ne svratiš
malo do otoka. Oh, oprostite.«
»Baš bi bilo dobro kad biste mogli zadati diplomatski udarac«, počela sam ga mamiti.
»Zašto ne zvrcnete malo tatu...«

Ponedjeljak, 25. kolovoza

kg - 45 (mršavost koja traži pažnju), br. – a jebi ga, mozak mi se rastočio. Što je sigurno
dobro za mršavljenje.

Podne. Loš, sumoran dan. Sigurno sam bila luda kad sam pomislila da ja na nešto mogu
utjecati. Ubijaju me komarci i muhe. Mučno mi je i oslabio me stalni proljev, što je strašno
s obzirom na sranje s kahlicom. To je, s jedne strane dobro, jer omamljenost sve čini
nerealnim: mnogo bolje od realnosti. Da bar mogu spavati. Tako je vrude. Možda imam
malariju.

14.00. Prokleti Jed. Pa kako netko može biti tako...? Ne smijem dopustiti da me obuzme
mržnja, to mi samo može štetiti. Odmak. Ne želim mu zlo, ne želim mu dobro. Odmičem se.

14.01. Prokleta jebena svinja, da mu pas mater smradu odurnom. Da mu bar netko nabije
dikobraza u nos.

~ 173 ~
18.00. Rezultati! Rezultati! Prije jedan sat došao je čuvar i odveo me iz delije. Bilo je
fantastično pobjedi od smrada. Odveli su me u malu sobicu za ispitivanje sa stolom od
plastike koja imitira drvo, sivim metalnim ormaridem za dokumentaciju i primjerkom
japanskog časopisa za homide, koji je čuvar na brzinu maknuo kad je ušao niski, otmjeni
Tajlanđanin koji se predstavio kao Dudwani.
On je bio iz odjela za narkotike i tvrd orah. Dobri stari Charlie.
Počela sam prepričavati detalje, rekla sam mu kojim je letom Jed došao i kojim je
vjerojatno otišao, sve o torbi, opisala sam Jeda.
»I sigurno ga na temelju ovoga možete uloviti«, pitala sam. »Na torbi moraju biti otisci.«
»O, znamo mi tko je on«, rekao je kao da to nije bitno. »I nema otiske«. A joj. Nema
otiske. To je kao da nema bradavice.
»Pa zašto ga onda niste uhvatili?«
»Otišao je u Dubai«, rekao je razočarano.
Odjednom sam osjetila bijes.
»O, otišao je u Dubai, jel?« rekla sam. »A vi znate sve o njemu. I znate da je on to učinio.
I znate da ja nisam, a da je on napravio kao da jesam, a nisam. I onda na večer odlazite
doma svojim finim ražnjidima i ženici i obitelji dok du ja čamiti ovdje ostatak svog plodnog
života zbog nečega što nisam napravila samo zato jer se vama ne da nekoga prisiliti da vam
prizna nešto što ja nisam napravila.«
Gledao me konsternirano.
»Zašto ga ne prisilite da prizna«, pitala sam.
»Otišao je u Dubai.«
»Pa prisilite onda nekog drugog da prizna.«
»Gospođice Jones, mi u Tajlandu...«
»Netko ga je sigurno vidio kako provaljuje u kolibu ili je netko provalio za njega. Netko je
morao ušiti drogu u podstavu. To je napravljeno šivadom mašinom. Ispitajte to kako
treba.«
»Poduzimamo sve što možemo«, rekao je hladno. »Naša vlada vrlo ozbiljno uzima svako
kršenje zakona o drogi.«
»A moja vlada vrlo ozbiljno uzima zaštitu svojih državljana«, rekla sam zamišljajudi na
trenutak Tonyja Blaira kako ulijede u sobu i udara tajlandskog policajca u glavu.
Tajlanđanin je pročistio grlo i počeo govoriti: »Mi...«
»A ja sam novinarka«, prekinula sam ga. »U jednoj od najpopularnijih britanskih
televizijskih emisija koja izvješduje o najnovijim događajima«, rekla sam pokušavajudi se
oduprijeti pomisli na Richarda Fincha kako govori: »Zamisli Harriet Harman, zamisli crno
donje rublje, zamisli...«
»Oni planiraju oštru kampanju u moje ime.«
Duhovno prebacivanje na Richarda Fincha: »O, Bridget-visedi-bikini još se nije vratila s
ljetovanja? Ljenčari na suncu pa se zaboravila ukrcati u avion.«
»Imam veze na najvišim mjestima u vladi i mislim, s obzirom na sadašnju klimu«, zastala
sam i znakovito ga pogledala jer sadašnja klima uvijek nešto znači, »u našim bi medijima

~ 174 ~
doista ostala loša slika kad bih ja bila zatvorena u ovako strašnim uvjetima, optužena za
zločin koji jednostavno, i po vašem priznanju, nisam počinila, dok policija ovdje ne uspijeva
nametnuti vlastite zakone vlastitom narodu i istražiti zločin kako treba.«
Vrlo dostojanstveno sam se zamotala u sarong, sjela i hladno ga pogledala.
Policajac se gnijezdio na stolcu, pogledao je papire, a onda mene i podignuo nalivpero.
»Gospođice Jones, možemo li se vratiti na trenutak kad ste primijetili da vam je netko
provalio u kolibu?«
Ha!

Srijeda, 27. kolovoza

kg – 50, cigareta – 2 (ali uz odvratnu cijenu), fantazija u kojima su Mark Darcy/Colin

Firth/princ William upali i rekli: »U ime Boga i Engleske, oslobodite moju bududu ženu!« –
neprestano

Dva sam se dana uzalud brinula. Ni riječi, ni posjeta, samo stalni zahtjevi da pjevam
Madonnine pjesme. Stalno čitanje »Ako« jedini je način da sačuvam živce. Onda se jutros
pojavio Charlie – u novom raspoloženju! Strašno iskren, kao da mi povjerava državne tajne,
s još jednim paketom u kojem su bili sendviči od topljenog sira koje – s obzirom na
prijašnje fantazije o zatvorskoj trudnodi – zapravo i nisam htjela pojesti.
»Nda. Stvari se pokredu«, rekao je Charlie ozbiljna izraza lica poput vladinog agenta
opteredenog eksplozivnim tajnama MI5. »Zapravo idu prokleto dobro. Ministarstvo
vanjskih poslova povuklo je neke poteze.«
Pokušavajudi ne razmišljati o sidušnim drekidima najviše razine u kutijama, rekla sam:
»Razgovarali ste s tatom?«
»Nda. Nda«, rekao je. »Sve znaju.«
»Je li bilo u novinama«, rekla sam uzbuđeno.
»Ne, ne. Sve se zataškalo. Ne želimo zaljuljati brod. Ali evo, stigla je pošta za vas. Vaše su
prijateljice to donijele tati. Jako su zgodne, veli tata.«
Otvorila sam veliku smeđu kovertu Ministarstva vanjskih poslova, dok su mi se ruke
tresle. Prvo je bilo pismo od Jude i Shaz, prilično oprezno napisano, gotovo šifrirano, kao da
su mislile da bi ga mogli pročitati špijuni.

Bridge,
bez brige, volimo te. Izvući ćemo te odavde, Jed otkriven. Mark Darcy
pomaže (!).

Srce mi je poskočilo. To je bila najbolja moguda vijest (osim, naravno, ukidanja kazne od
deset godina zatvora).

~ 175 ~
 Sjeti se unutarnje ravnoteže i mogućnosti koje ti zatvor pruža u pogledu dijete.
Uskoro u 192. Ponavljamo, ne brini se. Sve za jednu.
Volimo te,
Jude i Shaz.

Pogledala sam pismo, žmirkajudi shrvana emocijama, a onda željno rastrgnula drugu
kuvertu. Možda je od Marka?
Na poleđini druge razglednice sa sličicama jezera Windermere pisalo je:

U posjetu baki u St. Anne i obilasku jezera. Vrijeme je promjenjivo, ali su

tvornički dućani super. Tata je kupio prsluk od ovčje kože! Možeš nazvati Unu i
provjeriti je li uključila timer?
Voli te mama.

Subota, 30. kolovoza

kg – 50 (nadam se), cuge – 6 (hura!), cigareta – 0, kalorija 8.755 (hura!), provjera torbe da
opet ne bi bilo droge – 24

6.00. U avionu. Idem doma! Slobodna! Mršava! Čista! Sjajne kose! U svojoj odjedi! Hura!
Imam tabloide, Marie Claire i Hello! Sve je predivno.

6.30. Neuračunljivi visak. Gubim orijentaciju ovako stisnuta u avionu, u mraku, dok svi
drugi spavaju. Osjedam strašan pritisak da moram biti euforična, ali sam zapravo jako
prestrašena. Sinod su došli čuvari i pozvali me. Odveli su me u sobu i vratili odjedu, ondje
me čekao drugi dužnosnik Veleposlanstva koji se zvao Brian i nosio čudnu najlonsku košulju
kratkih rukava i naočale s metalnim okvirima. Rekao je da je došlo do »razvoja događaja« u
Dubaiju i do pritiska s najviše razine u Ministarstvu vanjskih poslova pa me moraju što prije
izvudi iz zemlje prije nego što se promijeni klima.
U Veleposlanstvu je sve bilo čudno. Nije bilo nikoga osim Briana koji mi je pokazao vrlo
staromodnu, gotovo praznu kupaonicu u kojoj su sve moje stvari bile složene na malu hrpu
pa mi je rekao da se moram istuširati i presvudi, ali da budem jako brza.
Nisam mogla vjerovati koliko sam smršavila, ali nigdje nije bilo fena pa mi je kosa još
šašava. To očito nije bitno, ali bi bilo lijepo dobro izgledati na povratku. Počela sam se
šminkati kad je Brian pokucao na vrata i rekao da sad stvarno moramo idi.
Sve je bilo mutno, izjurili smo u maglovitu nod u automobilu, jurili ulicama punim koza i
tuk-tuka i truba i cijelih obitelji na jednom biciklu.
Ne mogu vjerovati koliko je aerodrom čist. Nisam morala idi normalnim putem nego
nekim posebnim diplomatskim prolazima na kojima je sve bilo obilježeno i raščišdeno. Kad
sam došla do izlaza, cijeli je prostor bio prazan, avion spreman za polijetanje, a nas je čekao

~ 176 ~
samo jedan čovjek u svijetledoj žutoj jakni.
»Hvala«, rekla sam Brianu. »Zahvalite Charlieu u moje ime.«
»Hodu«, rekao je nakosivši usnice. »Ili njegovom tati.« Onda mi je dao putovnicu i
rukovao se sa mnom s toliko poštovanja koliko mi nitko nije pokazao čak ni prije zatvora.
»Sjajno ste se držali«, rekao je. »Bili ste jako dobri, gospođice Jones.«

10.00. Maloprije sam se probudila. Stvarno sam uzbuđena zbog povratka. Doista sam
doživjela duhovno pročišdenje. Sad de sve biti drukčije.

Nove odluke poslije duhovnoga pročišćenja:

1. Neću opet početi pušiti ni piti jer nisam pila jedanaest dana i popušila sam
samo dvije cigarete (ne želim opet proći ono što sam prošla da ih dobijem). A
možda ću ipak popiti malu bocu. Jer očito moram slaviti. Da.
2. Neću se oslanjati na muškarce, nego na sebe. (Osim ako mi se Mark Darcy ne
želi vratiti. O, Bože, nadam se. Nadam se da mu je jasno da ga još volim.
Nadam se da me on spasio. Nadam se da me čeka na aerodromu.)
3. Neću se zamarati glupostima, recimo težinom, strašnom frizurom, time koga
je Jude pozvala na vjenčanje.
4. Neću odbacivati savjete iz priručnika za samopomoć, pjesama i slično, nego ću
ih ograničiti na glavno, recimo optimizam, smirenost, opraštanje (iako možda
ne Jebenom Jedu kako ću ga odsad zvati).
5. Biti opreznija u pogledu muškaraca jer su očito – kao što pokazuje primjer
Jebenog Jeda, da ne spominjem Daniela – opasni.
6. Neću dopuštati da mi drugi seru, recimo Richard Finch, nego ću se oslanjati na
samu sebe.
7. Bit ću duhovnija i držat ću se duhovnih načela.

Supač, sad mogu prelistati Hello! i tabloide.

11.00. Mmmm. Fantastične slike opet zaokružene Diane i dlakavog Dodija. Hmf. Baš kad ja
smršavim, ona pokrene modu nove zaokruženosti. Sjajno. Drago mi je da je sretna, ali
nisam sigurna da je on pravi čovjek za nju. Nadam se da ne hoda s njim samo zato što nije
sjeban. Ali razumijem ako joj je to glavni razlog.

11.15. Čini mi se da u novinama nema ništa o meni – makar je Charlie rekao da je vlada sve
zataškala i pomela pod tepih kako to ne bi poremetilo odnose s Tajlandom, uvozom kikiriki
umaka i slično.

11.30. Smeđa je in! Bacila sam pogled na Marie Claire.

11.40. Prava katastrofa, jer je br. smeđih odjevnih predmeta u mom ormaru – 0, iako

~ 177 ~
možda neočekivano dobijem nešto novca.

11.45. Mmm. Vino je ukusno poslije toliko vremena. Stvarno udara u glavu.

12.30. Bljak. Malo mi je mučno poslije gutanja tabloida. Zaboravila sam depresivan,
sramotan osjedaj koji se javlja poslije mamurnosti – i osjedaj da se svijet stalno pretvara u
istu strašnu priču u kojoj se ljudi najprije pojavljuju kao pozitivci, a onda se pokaže da su
podli i loši.
Zatim sam posebno uživala u pričama o svedenicima koji se pretvaraju u pohotljivce. Svi
mi uživamo kad se drugi loše ponašaju. Čini mi se, međutim, da su utemeljitelj i skupine za
potporu žrtvama pohotnog svedenika (jer se »žene koje imaju odnose sa svedenicima često
nemaju kome obratiti«) prilično pristrani. A što je s drugima koji se nemaju kome obratiti?
Morale bi postojati i skupine za žene koje su bile žrtve pohotnih konzervativnih ministara,
članova britanskih državnih sportskih reprezentacija koji su spavali s članovima kraljevske
obitelji, rimokatoličkih svedenika koji su prodali priču nedjeljnim novinama. Možda i ja
prodam priču nedjeljnim novinama i tako dobijem novac. Ne, to je pogrešno, evo,
duhovnost je ved zagađena mentalitetom tabloida.
Možda ipak napišem knjigu. Možda opišem junakov povratak u Englesku poput Johna
McCarthyja i napišem knjigu koju du nazvati Neki drugi oblaci ili po nekom drugom
meteorološkom fenomenu. Možda mi prirede doček na kojem de me pozdraviti Mark,
Jude, Shazzer, Tom, roditelji, gomila fotografa i Richard Finch koji puže i moli za ekskluzivni
intervju. Ne smijem se previše nacvrcati. Nadam se da nedu poludjeti. Možda du morati
razgovarati s policijom ili odvjetnicima ili s nekim drugim, pa me odvedu u tajnu bazu na
ispiranje. Mislim da du malo odrijemati.

21.00. Po britanskom vremenu. Došla sam na Heathrow mamurna od leta, pokušavajudi

očistiti odjedu od ostataka kruha i ružičaste paste za zube koju su ponudili kao desert,
uvježbavajudi odgovore i pripremajudi se za čekanje novinarske falange – »Bila je to nodna
mora. Prava nodna mora. Grom iz vedra neba. Ne osjedam mržnju (gorčinu?) jer ako to
može poslužiti kao upozorenje drugima na opasnosti koje vrebaju iz prijateljičina spavanja
sa strancem, onda moj boravak u zatvoru nije bio uzaludan (besmislen?).« Cijelo vrijeme,
međutim, nisam mislila da de falanga stvarno biti tamo. Prošla sam kroz carinu bez
problema i s uzbuđenjem pogledala oko sebe nadajudi se da du ugledati poznata lica, a kad
tamo, okružila me – pa novinarska falanga. Gomila fotografa i novinara s bljeskalicama.
Mozak mi je totalno stao i nisam mogla smisliti što bih rekla osim što sam kao papiga
ponavljala »nemam komentara«, onako kako to rade vladini ministri koje ulove s
prostitutkom, pa sam nastavila hodati gurajudi kolica i misledi da de me noge izdati. Onda
mi je netko iznenada oteo kolica i zagrlio me govoredi: »Dobro je, Bridge, tu smo, vratili
smo te, dobro je.«
Jude i Shazzer.

~ 178 ~
 Nedjelja, 31. kolovoza

kg – 51 (Yesss! Yesss! Trijumfalna kulminacija osamnaestogodišnje dijete, iako možda uz

neopravdanu cijenu), cuge – 4, kalorija 8.995 (sigurno zasluženih), Garyjev napredak s
rupom – 0

02.00. Doma. Tako je lijepo biti doma. Tako je lijepo opet vidjeti Jude i Shazzer. Na
aerodromu nas je policajac proveo kroz gužvu do sobe za razgovore gdje su bili ljudi iz
odjela za narkotike i čovjek iz Ministarstva vanjskih poslova koji je počeo postavljati mnogo
pitanja.
»Čujte, ne može to čekati?« prasnula je Shaz ljutito poslije jedne minute. »Ne vidite u
kakvom je stanju?«
Ljudi su, kako se činilo, mislili da moraju nastaviti, ali su se na kraju toliko prepali
Shazzerinih urlika »zar su svi muškarci čudovišta« i prijetnja da de ih prijaviti Amnesty
Internationalu da su nam dali policajca koji de nas odvesti natrag u London.
»Samo pazite s kim dete se družiti slijededi put, moje dame«, rekao je čovjek iz
Ministarstva vanjskih poslova.
»Ma dajte, molim vas«, rekla je Shaz, dok je Jude izgovarala »O, bez brige, gospodine« i
počela govor zahvale poslovne žene.
Kod mene je frižider bio pun, pizze su čekale da ih se metne u pednicu, a bilo je tu i Milk
Traya i čokoladnih bombona, kolutida od dimljenog lososa, paketida Minstrela i boca
chardonnaya. Na plastičnoj rupi u zidu bio je velik natpis: »Dobro došla, Bridget«. I Tomov
faks (Tom sad živi s carinikom iz San Francisca) na kojemu je pisalo:

SRCE, DROGA JE SOTONIN PRAH. SAMO RECI NE! PRETPOSTAVLJAM

DA SI MRŠAVIJA NEGO IKAD. ODMAH ODUSTANI OD MUŠKARACA I
POSTANI LEZBA. DOSELI SE K NAMA U KALIFORNIJSKI HOMOSEKSI
SENDVIČ. SLOMIO SAM JE ROMEU SRCE! HAHAHAHA. NAZOVI ME.
VOLIM TE. DOBRO DOŠLA.

Jude i Shaz počistile su sav nered koji je poslije pakiranja ostao na podu u spavadoj sobi,
prostrle čistu posteljinu na krevet i ostavile cvijede i Silk Cut na nodnom ormaridu. Volim
cure. I dragog, sobom opsjednutog, Toma.
Natočile su mi vodu u kadu i donijele čašu šampanjca, a ja sam im pokazala gdje su me
izgrizle buhe. Onda sam obukla pidžamu pa smo sve sjele na krevet, s cigaretama,
šampanjcem i Cadburyjevim Milk Trayom, i počele prepričavati sve što se dogodilo, ali
mislim da sam zaspala jer je sad mrak, Jude i Shaz nisu ovdje, ali su na jastuku ostavile
poruku na kojoj piše da ih nazovem kad se probudim. Obje su kod Shazzer jer se Judin stan
preuređuje kako bi ona i Podli Richard mogli poslije vjenčanja skupa živjeti. Nadam se da je

~ 179 ~
našla boljeg zidara nego ja. Rupa u zidu uopde se nije promijenila.

10.00. Fuuj! Gdje sam? Gdje sam?

10.01. Čudno je biti u krevetu na kojem su plahte. Lijepo, ali nestvarno. O, baš sam se
sjetila da du biti u novinama. Idem ih kupiti. Sve du izrezati, čuvati u albumu i pokazivati
unucima (ako ih ikad budem imala). Hura!

10.30. Nevjerojatna sam. Sve je kao san ili kao bolesna novinarska prvotravnjska šala.
Nevjerojatno. Diana je umrla. To joj baš i nije običaj.

11.10. Uključit du televizor pa de redi da je sve bila pogreška i da se vratila pa demo je

uskoro vidjeti kako izlazi iz Harbour Cluba s fotografima koji je ispituju kako je bilo.

11.30. Ne mogu vjerovati. Zastrašujude je kad vidiš da nitko iz vlasti ne zna što bi učinio.

Podne. Bar Tony Blair ima kontrolu u rukama. Kao da je rekao ono što su svi mislili,
umjesto da neprestano kao papagaj ponavlja »osjedamo bol i šok«.

13.15. Kao da je svijet poludio. Nema ničeg normalnog čemu bi se čovjek mogao vratiti.

13.21. Zašto Jude i Shaz ne zovu?

13.22. Možda misle da spavam. Nazvat du ja njih.

13.45. Jude, ja i Shazzer složile smo se da je ona bila naše nacionalno blago i da nam je jako
teško što su svi o njoj govorili tako škrto i što ona nije voljela biti u Engleskoj. Kao da se
golema ruka spustila s neba i rekla: »Ako se mislite prepirati o njoj, nitko je nede imati.«

14.00. A baš se to moralo dogoditi kad sam ja trebala biti u novinama. I ništa o meni, ništa.

18.00. Ne mogu vjerovati da je mrtva. Stalno gledam naslove u novinama i ne mogu

povjerovati. Stvarno, princeza Diana bila je svetica zaštitnica svih neudanih žena jer je
njezin život počeo kao arhetipska bajka. Ona je napravila ono što bismo sve mi morale:
udala se za lijepog princa i bila je dovoljno iskrena da prizna kako život nije takav. A ako
tako lijepu i prekrasnu osobu glupi muškarci mogu tretirati kao smede i ako se ona osjeda
nevoljenom i osamljenom, onda pomisliš da se tebi to ne događa zato što si nitko i ništa.
Usto, ona se stalno usavršavala i rješavala svoje probleme. Uvijek se jako trudila biti
moderna žena.

~ 180 ~
18.10. Hmm. Pitam se što bi ljudi rekli o meni da sam ja umrla.

18.11. Ništa.

18.12. Posebno ako bih bila poznata po onome što su govorili o meni dok sam bila u
tajlandskom zatvoru.

18.20. Sinulo mi je nešto strašno. Gledala sam televiziju ugašenog tona i prikazana je
naslovnica tabloida na kojoj su, tako je izgledalo, bile fotografije snimljene tik poslije
nesrede. Shvatila sam da jedan strašni dio mene doista želi vidjeti te slike. Sigurno nedu
kupiti te novine čak i ako budem mogla. Fuj! Što to govori o meni. O, Bože. Grozna sam.

18.30. Samo zurim u prazno. Jednostavno nisam znala koliko je princeza Diana bila dio
moje svijesti. Kao da su Jude i Shazzer bile ondje, pune života i šala i smijuljenja i sjajila za
usne, a onda se dogodi nešto tako odraslo i ispunjeno stravom i tako strano poput smrti.

18.45. Maloprije sam na televiziji vidjela ženu koja je bila u vrtlariji, kupila stablo i posadila
ga za princezu Dianu. Možda bih i ja mogla posaditi nešto u sandučidu na prozom kao,
recimo, bosiljak? Mogu ga nabaviti u »Cullensu«.

19.00. Bosiljak mi se nekako ne čini pravim izborom.

19.05. Svi idu u Buckinghamsku palaču i nose cvijede kao da je to dugogodišnja tradicija.
Jesu li ljudi to uvijek radili? Je li to nešto što rade priprosti ljudi kako bi se pojavili na
televiziji, kao kad cijelu nod kampiraju pred trgovinom u kojoj je rasprodaja, ili je to nešto
dobro i iskreno? Hmm. A ja ipak želim otidi.

19.10. Mislim da bi, ako odem tamo s cvijedem, to moglo biti malo jezivo... ali ona mi je
stvarno bila draga. Kao da u samom srcu vlasti imaš nekoga tko je isti kao ti. A i svi
uobraženci su je kritizirali zbog mina i sl., ali ako mene pitaš, to je bilo jako pametno
korištenje publiciteta. Bolje nego da se samo napuhavala doma.

19.15. Koji je smisao života u glavnome gradu, ako se ne možeš pridružiti opdem
izražavanju osjedaja? To mi se ne čini jako engleskim, ali možda se sve mijenja s
promjenjivim vremenom, Europom, Tonyjem Blairom i možda je dobro pokazati osjedaje.
Možda je ona promijenila englesku ukočenost.

19.25. O. K. Definitivno sam odlučila otidi u Kensingtonsku palaču. Ali nemam cvijede. Kupit
du na benzinskoj.

19.40. Na benzinskoj su sve rasprodali. Ostale su samo naranče prelivene čokoladom,

~ 181 ~
krema od vanilije i slično. Fino, ali neprikladno.

19.45. Kladim se da bi joj se sviđalo.

19.50. Izabrala sam Vogue, Milk Tray, instant lutriju i kutiju Silk Cuta. Nije savršeno, ali svi
de kupiti cvijede, a znam da je voljela Vogue.

21.30. Jako mi je drago da sam otišla. Malo me bilo sram hodati kroz Kensington jer ljudi
znaju kamo idem, a sama sam, ali kad bolje razmislim, i princeza Diana često je bila sama.
U parku je bilo mračno i tiho, a svi su mimo hodali u jednom smjeru. Nije bilo teatralnosti
kao na televiziji. Dno zida bilo je prekriveno cvijedem i svijedama, u mraku, a ljudi su
ponovno palili ugašene svijede i čitali poruke.
Nadam se da zna što svi misle o njoj, a toliko se puta bojala da nije dovoljno dobra. Sve
bi ovo morala biti poruka ženama koje su zabrinute zbog svog izgleda, misle da ne vrijede i
previše očekuju od sebe – da se jednostavno ne moraju toliko brinuti. Bilo mi je malo
neugodno zbog Voguea i čokolade i instantice pa sam ih sakrila ispod cvijeda i pogledala
poruke koje su ostavljale dojam da ne moraš biti nečiji glasnogovornik da bi smio govoriti.
Najbolja je, mislim, prepisana iz Biblije i napisana drhtavom rukom stare žene: »Kad sam
bila u nevolji, ti si skrbila za mene, kad sam bila u opasnosti, ti si je pokušala spriječiti, kad
sam bila bolesna, ti si me posjetila, kad su ljudi pobjegli, ti si me držala za ruku. Što god si
učinila za najsiromašnije i najmanje, osjedala sam kao da si to učinila za mene.«

~ 182 ~
12.

Čudna vremena

~ 183 ~
 Ponedjeljak, 1. rujna

kg – 51 (moram paziti da se odmah ne udebljam), kalorija – 6. 452

»Znala sam da nešto ne valja čim sam stigla do izlaza«, rekla je Shaz kad su ona i Jude sinod
došle k meni. »Ali ljudi iz aviokompanije nisu mi htjeli redi što se dogodilo i navaljivali su da
uđem u avion, onda me nisu pustili van i ved smo jurili pistom.«
»I kad si doznala?« pitala sam i iskapila chardonnay, na što mi je Jude odmah natočila
još jednu čašu. Bilo je fantastično, fantastično.
»Tek kad smo sletili«, rekla je Shaz. »To je bio najstrašniji let. Nadala sam se da si samo
zakasnila, ali su svi bili jako čudni i sumnjičavi prema meni. A čim sam izišla iz aviona...«
»Odmah su je uhitili«, rekla je Jude veselo. »Bila je bijesna ko pas.«
»Ma daj«, rekla sam. »I nadala si se da de Jed biti tamo.«
»Svinja odurna«, rekla je Shaz, mijenjajudi boju.
Nekako mi se učinilo kako bi bilo bolje da više ne spominjem Jeda.
»Nekoga je poslao da stane iza tebe u red u Bangkoku«, objasnila je Jude. »On je očito
čekao poziv na Heathrowu i odmah se ukrcao na avion za Dubai.«
Shaz je nazvala Jude iz policije pa su se brzo javile Ministarstvu vanjskih.
»I ništa se nije događalo«, rekla je Jude. »Počeli su govoriti o tome kako si osuđena na
deset godina.«
»Sjedam se«, stresla sam se.
»U srijedu smo nazvale Marka i on je odmah povukao svoje veze u Amnestyju i
Interpolu. Pokušale smo ti dodi do mame, ali je na sekretarici bila poruka da je na Jezerima.
Htjele smo nazvati Unu i Geoffreyja, ali smo zaključile da bi svi samo histerizirali, od čega
ne bi bilo nikakve pomodi.«
»Pametno«, rekla sam.
»Odmah u petak, čim smo čuli da si premještena u pravi zatvor...«, rekla je Shaz.
»Mark se ukrcao u avion za Dubai.«
»Išao je u Dubai? Zbog mene?«
»Bio je fantastičan«, rekla je Shaz.
»I gdje je sad? Ostavila sam mu poruku, ali me nije nazvao.«
»Još je tamo«, rekla je Jude. »Onda su nas u ponedjeljak nazvali iz Ministarstva vanjskih i
sve se odjednom promijenilo.«
»To je sigurno bilo onda kad je Charlie nazvao tatu«, rekla sam uzbuđeno.
»Dopustili su nam da ti pošaljemo poštu...«
»A onda smo u utorak čule da su ulovili Jeda...«
»A Mark je nazvao u petak i rekao da je dobio priznanje...«
»Onda su nas iznenada nazvali u subotu i rekli da si u avionu!«
»Hura!« povikale smo sve tri, kucajudi se čašama. Očajnički sam se željela vratiti na priču
o Marku, ali nisam htjela ispasti površna i nezahvalna za sve što su cure napravile.
»I još hoda s Rebeccom«, izvalila sam.

~ 184 ~
 »Ne«, rekla je Jude. »Ne hoda s njom! Ne!«
»Pa što se dogodilo?«
»Zapravo ne znamo«, rekla je Jude. »Oni su kao hodali, a onda je Mark rekao da ne ide u
Toskanu...«
»Nikad nedeš pogoditi s kim je sad Rebecca«, prekinula ju je Shaz.
»S kim?«
»Znaš ga.«
»Ne valjda s Danielom?« pitala sam osjetivši čudnu mješavinu osjedaja.
»Nije.«
»S Colinom Firthom?«
»Ne.«
»Pfff. S Tomom?«
»Ne. S nekim drugim koga dobro poznaš. Oženjen je.«
»S mojim tatom? Magdinim Jeremyjem?«
»Sad si ved blizu.«
»Molim? Ne valjda s Geoffreyjem Alconburyjem?«
»Ne«, smijuljila se Shaz. »On je oženjen s Unom, a osim toga je peder.«
»S Gilesom Benwickom«, rekla je Jude iznenada.
»S kim?« promrmljala sam.
»S Gilesom Benwickom«, potvrdila je Shaz. »Pa znaš Gilesa, za Boga miloga, onoga koji
radi s Markom, kojega si kod Rebecce spasila od samoubojstva.«
»Bio je lud za tobom.«
»On i Rebecca zapeli su u Gloucestershireu poslije onih nesreda i čitali knjige korisnih
savjeta – i sad su skupa.«
»Kao jedno bide«, dodala je Jude.
»Spojeni u činu ljubavi«, nastavila je Shaz.
Zastale smo i pogledale se, zapanjene ovim čudnim nebeskim činom.
»Svijet je poludio«, ispalila sam s divljenjem i strahom. »Giles Benwick nije zgodan, nije
bogat.«
»Zapravo je«, promrmljala je Jude.
»Ali nije ničiji dečko. Nije statusni simbol na uobičajen rebekijanski način.«
»Osim što je jako bogat«, rekla je Jude.
»A Rebecca ga je ipak izabrala.«
»Točno, to je točno«, rekla je Shaz uzbuđeno. »Čudna vremena! Stvarno čudna
vremena!«
»Uskoro de me princ Philip pitati da li mu hodu biti cura, a Tom de izlaziti s kraljicom«,
zavapila sam.
»Ne s napuhanim Jeromeom, nego s našom dragom kraljicom«, objasnila je Shaz.
»Šišmiši de nagrizati sunce«, dodala sam. »Konji de se rađati s repom na glavi, a na
terase padat de nam kocke zaleđenog urina i nuditi nam cigaretu.«
»A sad je i princeza Diana umrla«, rekla je Shazzer svečano.

~ 185 ~
 Raspoloženje se odjednom promijenilo. Sve smo šutjele, pokušavajudi prihvatiti tu
nasilnu, šokantnu i nezamislivu pomisao.
»Čudna vremena«, naglasila je Shaz tresudi glavom vrlo dostojanstveno. »Baš čudna
vremena.«

Utorak, 2. rujna

kg – 52 (sad definitivno moram prestati žderati), cuge – 6 (ne smijem početi previše piti),
cigareta – 27 (ne smijem početi previše pušiti), kalorija 6.285 (ne smijem početi previše
jesti)

8.00. Zbog Dianine smrti Richard Finch otkazao je sva snimanja o tajlandskoj narkomanki
(to sam ja) i dao mi dva dana da dođem k sebi. Ne mogu se pomiriti sa smrdu niti s bilo čim
drugim, kad bolje razmislim. Možda se sad pojavi nacionalna depresija. Ovo je kraj jednoga
doba, to je sigurno, ali je i početak novoga u jesenskom smislu. Vrijeme je za novi početak.
Čvrsto sam odlučila da se nedu vratiti starim navikama i cijeli život provjeravati
sekretaricu i čekati Marka da nazove. Bit du mirna i pribrana.

8.05. Ali zašto je Mark prekinuo s Rebeccom? Zašto ona hoda sa sumnjivim Gilesom
Benwickom? ZAŠTO? ZAŠTO? Je li otputovao u Dubai zato što me voli? Pa zašto me onda
nije nazvao? Zašto? Zašto?
Uostalom, sve mi to više nije važno. Radim na sebi. Danas idem na depilaciju.

10.30. Vratila sam se doma. Zakasnila sam na depilaciju (8.30) i otkrila da kozmetičarka
nede dodi »zbog princeze Diane«. Recepcionar je bio gotovo sarkastičan, ali, naglasila sam,
tko smo mi da procjenjujemo što koji pojedinac proživljava. Ako nas je sve ovo nečemu
naučilo, onda nas je naučilo da ne sudimo drugima.
Ipak, raspoloženje na putu do doma bilo je prilično nepodnošljivo, pogotovo kad sam
zapela u prometnoj gužvi u Kensington High Streetu koja je normalan desetominutni put
do kude pretvorila u četiri puta dulje putovanje. Kad sam došla do uzroka zastoja, ispalo je
da su u pitanju prilično neaktivni radovi na cesti. Radnici su jednostavno ostavili natpis:
»Radnici koji rade na ovoj cesti odlučili su prekinuti rad na četiri dana u znak počasti prema
princezi Diani.«
O, gle, svijetli sekretarica.
Mark! Jako se slabo čulo i veza je bila isprekidana. »Bridget... baš sam čuo vijesti. Jako
mi je drago što si slobodna. Jako mi je drago. Vradam se...« Zatim se začulo glasno pištanje
i prekid veze.
Deset minuta poslije zazvonio je telefon.
»O, bok, zlato, pogodi što ima novo.«
Mama. Moja mama! Osjetila sam kako me preplavio osjedaj ljubavi.

~ 186 ~
 »Molim?« pitala sam, dok su mi suze navirale na oči.
»'Koračaj tiho kroz buku i žurbu i sjeti se koliko je mira u tišini.'«
Duga stanka.
»Mama?« rekla sam na kraju.
»Psst, zlato, tišina.« (Opet stanka.) »Sjeti se koliko je mira u tišini.«
Duboko sam udahnula, prihvatila telefon bradom i nastavila pripremati kavu. Evo što
sam naučila: moramo se odvojiti od ludosti drugih ljudi jer imamo dovoljno briga, kako
bismo sami ostali normalni. A onda je zazvonio mobitel.
Pokušala sam zanemariti obični telefon, koji je počeo vibrirati i iz kojeg se čula dreka:
»Bridget, nikad nedeš nadi ravnotežu ako ne naučiš raditi u tišini.« Pritisnula sam O. K. na
mobidu. Tata.
»A, Bridget«, rekao je ukočenim, vojničkim glasom. »Hodeš li razgovarati s mamom na
zemaljskoj liniji? Čini se da je upala u neko čudno duševno stanje.«
Mama je upala u čudno duševno stanje? Zar im uopde nije stalo do mene? Do rođenog
djeteta?
Začuli su se jecaji, vriskovi i neobjašnjivi udarci na »zemaljskoj liniji«. »Dobro, tata, bok«,
rekla sam i opet podigla pravi telefon.
»Zlato«, jadala se mama promuklim, samosažalnim šaptom. »Moram ti nešto redi. Više
to ne mogu skrivati od obitelji i voljenih osoba.«
Ne želedi razmišljati o tome koja je razlika između »obitelji« i »voljenih osoba«, veselo
sam rekla: »Nemoj misliti da mi moraš redi ako ne želiš.«
»Što da napravim«, histerično je vikala. »Da živim u laži? Ja sam ovisnica, zlato,
ovisnica!«
Napregnula sam mozak pokušavajudi odgonetnuti o čemu bi ona mogla biti ovisna.
Mama nikad nije popila više od čaše trešnjevače otkako se Mavis Enderbury 1952. napila za
dvadeset prvi rođendan, pa su je morali voziti doma na štangi od bicikla koji je pripadao
osobi koju su zvali »Peewee«. Uzimanje droge u njezinom je slučaju ograničeno na jedan
Fisherman's Friend ako dobije napadaj kašlja nakon nastupa na bijenalu amaterskih
dramskih družina u Ketteringu.
»Ja sam ovisnica«, ponovila je i napravila dramsku stanku.
»Dobro«, rekla sam. »Ovisna si. A o čemu si ti to ovisna?«
»O vezama«, rekla je. »Ja sam ovisna o vezama, zlato. Ja sam međuovisnica.«
Tresnula sam glavom o stol koji je stajao ispred mene.
»Trideset šest godina s tatom«, rekla je. »I nikad nisam shvatila.«
»Ali mama, pa biti u braku s nekim ne znači...«
»A ne, nisam ja međuovisna s tatom«, rekla je. »Ja sam ovisnik o zabavi. Rekla sam tati
da... O, jurim. Vrijeme za afirmaciju.«
Sjedila sam i zurila u aparat za kavu, dok mi je mozak bjesomučno radio. Zar oni ne znaju
što mi se dogodilo? Je li napokon skrenula?
Telefon je opet zazvonio. Tata.
»Oprosti.«

~ 187 ~
 »Što se događa? Ti i mama sad ste zajedno?«
»Pa, na neki način... Otišla je na neko predavanje.«
»Gdje ste?«
»Mi smo u... pa to je neki... no... zove se 'Duge'.«
Moonovci? Mislila sam. Scijentolozi? Est?
»To je, mm, rehabilitacijski centar.«
O, Bože. Pa nisam se samo ja zabrinula jer je tata počeo sve više piti. Mama je rekla da je
jedne večeri, kad su bili u posjetu baki u St. Anne otišao u Blackpool i pojavio se u
staračkom domu pijan ko deva, s bocom »Famous Grousea«, plastičnom lutkom Scary
Spice pričvršdenom za grudi i lažnim zubalom. Pozvani su liječnici, a prošli su ga tjedan
odveli ravno od bake u ovaj rehabilitacijski centar gdje je mama, kao i uvijek, čvrsto
odlučila da nitko ne može biti važniji od nje.
»Čini se kako ne misle da je najvedi problem viski. Rekli su da sam prikrivao bol ili nešto
slično zbog svih tih Julija i Wellingtona. Prema planu, mi bismo sad morali zajedno uživati u
njezinoj ovisnosti o 'zabavi'.«
O, Bože.
Mislim da je najbolje da mami i tati zasad ne kažem ništa o Tajlandu.

22.00. Još sam doma. Evo vidiš. Hura! Cijeli sam dan čistila i spremala i sve je pod
kontrolom. Riješila sam poštu (no, dobro, složila sam je na kup). I Jude je u pravu. Glupo je
imati prokletu rupetinu u zidu četiri mjeseca i pravo je čudo da se još nitko nije popeo i
provalio. Nedu se više zamarati besmislenim isprikama zidara Garyja. Judin prijatelj pravnik
napisao mu je pismo. Eto što sve možeš kad postaneš nova osoba. Predivno je...

Gospodine,
obraćamo vam se u ime gđe. Bridget Jones.
Doznali smo da je naša klijentica sklopila usmeni sporazum s Vama na dan 5.
ožujka 1997. nakon čega ste pristali izgraditi proširenje klijentičina stana (koje se
sastojalo od gradnje dodatne radne/spavaće sobe i krovne terase) za svotu od
£7.000. Naša klijentica isplatila vam je na ime početka radova predujam od
£3.500 dana 21. travnja 1997. Izričit uvjet sporazuma bio je da posao bude
dovršen u roku od šest tjedana od prve isplate.
Radovi su započeli 25. travnja 1997. probijanjem rupe veličine 1,5m x 2,5m u
vanjskom zidu stana naše klijentice. Nakon toga nekoliko tjedana niste nastavljali
posao. Naša klijentica pokušala je kontaktirati s vama telefonom te je nekoliko
puta ostavljala poruku na koju niste odgovorili. Na kraju ste se vratili u stan naše
klijentice dana 30. travnja 1997. dok je ona bila na poslu. Međutim, umjesto da
nastavite posao koji ste prihvatili, jednostavno ste prekrili rupu koju ste probili u
vanjskom zidu njezina stana debelim najlonom. Otad se više niste vraćali završiti
posao, a niste ni odgovorili niti na jednu od brojnih telefonskih poruka naše
klijentice kojima vas je molila da to svakako učinite.

~ 188 ~
 Zbog rupe koju ste ostavili u vanjskom zidu stan naše klijentice hladan je,
nezaštićen i neosiguran od provale. Kako niste do kraja izveli posao na koji ste se
obvezali, time ste prekršili sporazum s našom klijenticom. Stoga ste prekršili
ugovor koji se tako smatra raskinutim...
Bla, bla, raskinutim, skinutim, brblj, brblj... ima pravo na povrat novca...
izravno odgovorni za gubitke... ako se ne javite u roku od sedam dana od
primitka ovog pisma, morat ćete našoj klijentici nadoknaditi gubitak... te smo
zato ovlašteni za pokretanje postupka raskidanja ugovora bez novog
upozorenja.

Ha. Ahahahaha! Ovu lekciju nikad nede zaboraviti. Pismo je poslano, što znači da de ga
dobiti sutra. To de mu pokazati da sam ozbiljna i da me nitko više nede šikanirati i
omalovažavati.
Eto. Sad imam pola sata vremena da smislim nešto za sutrašnji sastanak.

22.15. Hmmm. Možda moram kupiti novine iz kojih du crpsti ideje. Ali sad je malo
prekasno.

22.30. Zapravo se nedu zamarati Markom Darcyjem. Kome treba muškarac. Dosad se sve
vrtilo oko toga da su muškarci i žene zajedno jer žene bez njih ne bi preživjele, ali danas –
ha! Imam svoj stan (pa makar s rupom), prijatelje, prihode i posao (bar do sutra) pa zato –
ha! Hahahahahaha!

22.40. Aha. Ideje.

22.41. O, Bože. A tako sam željna seksa. Nisam to radila stoljedima.

22.45. Možda nešto o novim laburistima i novoj Britaniji? To je kao poslije medenog
mjeseca, kad si s nekim izlazio šest mjeseci pa ti je počeo idi na živce jer ne pere posuđe.
Ved ukidaju studentske povlastice? Hmm. Tako se bilo lako ševiti i izlaziti dok smo bili
studenti. Možda im i ne trebaju povlastice kad se stalno samo seksaju.

Br. mjeseci od zadnjeg seksa: 6

Br. sekundi od zadnjeg seksa:
(Koliko sekunda ima u jednom danu!)
60 x 60 = 3.600 x 24 =
(A da uzmem kalkulator)
86.400 x 28 = 2.419.200 x 6 mjeseci: 14.515.200
Četrnaest milijuna pet stotina petnaest tisuća i dvije stotine sekunda prošlo
je od zadnjeg seksa.

~ 189 ~
23.00. Možda jednostavno više NIKAD NEDU UŽIVATI U SEKSU.

23.05. Pitam se što se događa ako nemaš spolni život? Je li to dobro ili loše?

23.06. Možda se jednostavno začepiš.

23.07. Ali gle, ja uopde ne bih trebala razmišljati o seksu. Ja sam produhovljena.

23.08. A razmnožavanje je sigurno dobro za čovjeka.

23.10. Germaine Greer 20 nije imala djece. Ali što to dokazuje?

23.15. No dobro. Novi laburisti, novi...

O, Bože. Živim u celibatu.
Celibat! Novi celibat! Ako se to meni događa, ima izgleda da se to događa još mnogim
ljudima. Nije li u tome bit zeitgeista?
»Odjednom ima sve manje seksa«. To mrzim u popularnom izvješdivanju. Podsjeda me
na ono vrijeme kad se u Timesu pojavio članak koji je počinjao: »Odjednom je sve više
blagovaonica«, istoga dana kad je Telegraph napisao: »A kamo su nestale blagovaonice?«
Sad moram idi spavati. Odlučila sam dodi jako rano prvoga dana nove mene na poslu.

Srijeda, 3. rujna

kg – 53,5 (fuuj, fuuj), kalorija 4.955, sekunda prošlih od zadnjeg seksa: 14.601.600
(jučerašnji podaci + 86.400 – jedan dan)

19.00. Došla sam rano u ured, prvi dan poslije Tajlanda, očekujudi novu zabrinutost i
poštovanje, ali sam zatekla Richarda Fincha u tradicionalno odurnom raspoloženju: bio je
bezobrazan, pušio je jednu za drugom i žvakao sa suludim pogledom u očima.
»Ho!« viknuo je kad sam ušla. »Ho! Ahahahahaha! Onda, što je u torbi? Opijum? Mara?
Možda imamo crack u podstavi? Ili smo donijeli malo amfetamina? Malo exa za razred? Ili
malo speeda? Haššišššššš? Rokekoke koke? OHHHH okeecokeycokeee«, počeo je manijački
pjevati. »Ooooh okeecokeycokeeeee. Ooooh! okeecokeycokeeee!« S idiotskim sjajem u
očima zgrabio je dva istraživača koji su stajali kraj njega i pojurio naprijed vičudi: »Svini
koljena, pruži ruke, sve što trebaš nosi ti Bridget, ra-ra!«
Shvativši da se naš izvršni producent oporavlja od drogom izazvanog ludila, blaženo sam
se nasmijala i ignorirala ga.

20
Germaine Greer (1939.) – australska književnica koja je imala velik utjecaj na ženski pokret, posebno zahvaljujudi
knjizi »Ženski eunuh«.

~ 190 ~
 »O, danas smo digli nos! Uuuh! Dođite, dođite. Evo je – Bridget-nosom-nebo-param tek
pristigla iz zatvora. Idemo. Iiiiiideeeemo.«
Ja to uopde nisam tako zamislila. Svi su se počeli primicati stolu, ljutito skredudi pogled
sa sata na mene. Pa tek je bilo devet i dvadeset, a sastanak je trebao početi u pola deset.
Samo zato što sam ja počela dolaziti ranije ne znači da i sastanak mora početi ranije.
»Dobro onda, Bridget! Idemo, ideje. Kakve ideje danas imamo da ostavimo naciju bez
daha? Deset savjeta za švercanje dobro upudene dame? Najbolji britanski grudnjaci za
skrivanje Charlieja u potporne jastučide?«
Kako možeš biti sigurna u sebe kad svi muškarci sumnjaju u tebe, pomislila sam. A jebi
ga, jednostavno du ga opaliti po gubici.
Pogledao me žvačudi i cerio se očekujudi nešto. Čudno, ali izostalo je uobičajeno
smijuljenje oko stola. Zapravo mi je cijeli taj tajlandski interludij donio novo poštovanje
kolega koje me, naravno, oduševilo.
»A što je s novim laburistima – poslije medenog mjeseca?«
Richard Finch je udario glavom o stol i počeo hrkati.
»Zapravo imam bolju ideju«, rekla sam poslije nehajne stanke. »O seksu«, dodala sam,
na što je Richardu interes skočio. (Samo u glavi. Gornjoj. Bar se nadam.)
»Da? Hodeš li je podijeliti s nama – ili deš je čuvati za svoje kompide u odjelu za
narkotike?«
»Celibat«, rekla sam.
Svi su impresionirano šutjeli.
Richard Finch zurio je u mene izbuljenih očiju kao da ne može vjerovati.
»Celibat?«
»Celibat.« Kimnula sam samozadovoljno. »Novi celibat.«
»Misliš na redovnike i opatice?« pitao je Richard Finch.
»Ne, mislim na celibat.«
»Na obične ljude koji se ne seksaju«, upala je Patchouli drsko ga gledajudi.
Atmosfera oko stola doista se promijenila. Možda je Richard toliko prešao granice da mu
se više nitko ne uvlači.
»Zašto, zbog nekih tantričkih budističkih štoseva?« pitao je Richard cinički se smijuljedi
dok je grčevito tresao jednom nogom i žvakao.
»Ne«, rekao je seksi Matt, pozorno gledajudi u notes. »Misli na obične ljude poput nas
koji dugo nisu imali odnose.«
Pogledala sam Matta baš u trenutku kad je on pogledao mene.
»Molim? Svi vi«, govorio je Richard i gledao kao da ne može povjerovati. »Svi ste vi u
cvijetu mladosti – osim Bridget.«
»Hvala«, promrmljala sam.
»Pa vi svi to svake nodi radite kao zečevi! Ne? In, out, in, out and shake it all about/«,
pjevao je. »You do Okeekokee and you turn her round, and do to her from – be-hind! Ne?«
Oko stola se osjetilo određeno komešanje.
»Ne?«

~ 191 ~
 Opet stanka.
»Tko se od ovdje prisutnih nije seksao prošli tjedan?«
Svi su nepomična pogleda zurili u notese.
»O. K. Tko se seksao prošli tjedan?«
Nitko nije podignuo ruku.
»Ne mogu vjerovati. No dobro. Tko se od vas seksao u zadnjih mjesec dana.«
Patchouli je digla ruku. I Harold koji nam se mudro smiješio kroz naočale. Vjerojatno
laže. Ili je to bilo samo pipkanje.
»Znači, svi vi ostali... Isuse. Pa vi ste hrpa čudaka. Nije istina da previše radite. Celibat.
Fuj! Samo sjedite i ništa ne radite. Skinuti smo s programa zbog Diane i bilo bi vam bolje da
smislite nešto bolje od ovoga za ostatak sezone. Bez ovih osakadenih aseksualnih gluposti.
Sljededi tjedan vradamo se s eksplozijom.«

Četvrtak, 4. rujna

kg – 54 (ovo mora prestati, inače je zatvor bio uzaludan), br. načina zamišljenog ubojstva
Richarda Fincha – 32 (i to mora prestati jer se inače poništava smisao zatvorske kazne), br.
crnih jakni koje bih mogla kupiti – 23, br. sekunda od zadnjeg seksa 14.688.000

18.00. Jako me veseli jesenska atmosfera povratka u školu. Na povratku s posla idem u
kasni šoping: nedu ništa kupiti jer sam u financijskoj krizi, samo du probati novu smeđu
»in« jesensku garderobu. Baš sam uzbuđena i čvrsto sam odlučila da du ove godine biti
bolja u kupovini. Nedu, recimo, a) paničariti i otkriti da jedino mogu kupiti crnu jaknu, jer je
normalnoj curi, dosta jedna crna jakna i b) nekako nabaviti novac. Možda od Budhe?

20.00. Angus Steak House, Oxford Street. Napad nekontrolirane panike. Trgovine imaju
tek neznatno različitu verziju svake stvari. To mi je zamaglilo misli, a mozak mi se nije
smirio sve dok nije obuhvatio i katalogizirao sve, recimo, raspoložive jakne od crnog
najlona: French Connection po 129 funti ili vrhunska Michael Kors (s malim proštepanim
kvadratidima) po 400. Jakne od crnog najlona u Hennesu koštaju samo 39.99. Mogu,
recimo, kupiti deset Hennesovih jakni od crnog najlona po cijeni jedne kod Michaela Korsa,
ali onda bi mi u ormaru bilo više crnih jakni nego ikad, a ionako ne mogu kupiti ni jednu.
Možda je cijela slika pogrešna. Možda bih morala početi nositi pantomimičarsku odjedu
jarkih boja poput Zandre Rhodes 21 ili Su Pollard. Ili imati minimalnu garderobu i kupiti
samo tri vrhunske stvari i stalno ih nositi. (A što ako po njima nešto prolijem ili povratim?)
No da. Smiri se, smiri se. Evo što moram kupiti:

crnu najlonsku jaku ¡samo jednu)

21
Zandra Rhodes (1940.) – engleska modna kreatorica poznata po skupim i neobičnim haljinama.

~ 192 ~
 ogrlicu – onu usku uz vrat koja izgleda kao pasja ogrlica
smeđe »krijumčarske« hlače (što god to značilo)
smeđe odijelo za posao (ili slično)
cipele.

Nodna mora u trgovini cipela. Samo sam probala jedne smeđe, četvrtaste na prstima, s
visokom petom u stilu sedamdesetih i ved sam osjetila déjà vu – sve one jesenske kupovine
cipela za školu i svađa s mamom o tome kako smiju izgledati. Onda mi je odjednom sinulo
nešto strašno: i nije bio zastrašujudi osjedaj déjà vua – to su bile iste one cipele koje sam u
šestom razredu kupila u Freeman Hardy Willisu.
Iznenada sam se počela osjedati prevareno ili kao marioneta modnih kreatora kojima se
ne da zamarati izmišljanjem novih stvari. Još gore je to što sam sad tako stara da se mlada
generacija potrošača više ne sjeda onoga što sam ja nosila kao tinejdžerica. Napokon mi je
jasno zašto starije dame počinju kupovati Jaegerove kostime – jer više ne žele da ih moda
iz trgovina u glavnoj ulici podsjeda na izgubljenu mladost. Sad sam i ja došla do te tužne
točke. Napustit du Kookaï, Agnès B, Whistles i sl. u korist Country Casualsa. A i jeftinije mi
je. Idem doma.

21.00. Doma. Osjedam se jako čudno i prazno. Krasno je misliti da de sve biti drukčije kad
se vratiš, a onda je sve po starom. Pretpostavljam da bih ja morala nešto promijeniti. Ali
što da napravim od svoga života?
Znam. Pojest du malo sira.
Problem je u tome što, kao što kaže Budizam: drama bogatog redovnika, atmosferu i
događaje oko tebe stvara atmosfera u tebi. Pa onda nije čudo da se dogodilo nešto loše:
Tajland, Daniel, Rebecca i sl. Moram biti uravnoteženija iznutra i duhovno čišda, onda du
početi privlačiti mirne stvari i dobre, uravnotežene ljude pune ljubavi. Kao Marka Darcyja.
Mark Darcy de, kad se vrati, vidjeti novu mene, smirenu i uravnoteženu, koja privlači mir
i red oko sebe.

Petak, 5. rujna

kg – 54, cigareta – 0 (pobjeda), br. sekunda od zadnjeg seksa: 14.774.400 (poraz) (Oba
prevaranta moram tretirati na isti način.)

8.15. Eto. Ustala sam rano. Sva vesela. Eto, to je bitno: krenuti u pohod na dan!

8.20. O, došao mi je paket. Možda je dar!

8.30. Mmm. U kutiji za poklone na koju su pričvršdene ruže. Možda od Marka Darcyja!
Možda se vratio.

~ 193 ~
8.40. Krasna mala zlatna kemijska s mojim imenom. Možda od Tiffanyja! S crvenim vrhom.
Možda je ruž.

8.45. Čudno. Nema kartice. Možda je promotivni lipstik neke reklamne kompanije.

8.50. Nije ruž jer je tvrdo. Možda je kemijska. S mojim imenom! Možda poziv na tulum
neke tvrtke za odnose s javnošdu – možda pokredu novi časopis koji se zove Lipstick!,
možda novi proizvod Tine Brown – a poziv na blještavi tulum dolazi poslije.
Eto vidiš. Mislim da du otidi do Coinsa na cappuccino. Ali nedu, naravno, pojesti
čokoladni croissant.

9.0 . U kafidu. Hm. Oduševljena sam malim poklonom, ali više nisam sigurna da je kemijska.
Odnosno, ako je, onda je vrlo čudna.

Malo poslije. O, Bože. Baš sam sjela, s cappuccinom i čokoladnim croissantom, kad je ušao
Mark Darcy, samo tako, kao da nikad i nije bio odsutan: u odijelu za posao, tek obrijan, s
malom ogrebotinom na licu na koju je prilijepio komadid toaletnog papira, jutarnja klasika.
Otišao je do šanka i spustio aktovku, gledajudi oko sebe kao da nešto ili nekoga traži.
Ugledao me. Pogled mu je postao blaži (iako se nije, naravno, rastopio). Okrenuo se
cappuccinu. Brzo sam se još više smirila i uravnotežila. Onda je krenuo prema mom stolu –
izgledao je još poslovnije. Poželjela sam se baciti na njega.
»Bok«, rekao je naglo. »Što ti je to?« kimnuo je prema daru.
Od silne ljubavi i srede jedva sam mogla govoriti pa sam mu pružila kutijicu.
»Ne znam što je, mislim da bi mogla biti kemijska.«
Uzeo je malu kemijsku iz kutijice, okrenuo je i vratio je jednim, pa recimo, hicem i rekao:
»Bridget, ovo nije reklamna olovka. Ovo je jebeni metak.«

Još kasnije. O, Isuse Bože. Nije bilo vremena za razgovor o Tajlandu, Rebecci, ljubavi, ni o
čemu.
Mark je zgrabio ubrus, uhvatio poklopac kutije i ponovno je vratio.
»Ako možeš zadržati glavu kad je svi oko tebe...«, šaptala sam samoj sebi.
»Molim?«
»Ništa.«
»Ostani tu. Ne diraj ga. To je pravi metak«, rekao je Mark. Odjurio je na ulicu i bacio
pogled gore-dolje poput pravog televizijskog detektiva. Zanimljivo je kako sve u stvarnoj
policijskoj drami podsjeda na televizijsku, kao što prizori s ljetovanja podsjedaju na
razglednice ili...
Vratio se. »Bridget? Platila si? Što radiš? Idemo.«
»Kamo?«
»Na policiju.«
U autu sam počela blebetati, zahvaljujudi mu za sve što je učinio i govoredi koliko mi je

~ 194 ~
pjesma pomogla u zatvoru.
»Pjesma, koja pjesma?« pitao je skredudi u Kensington Park Road.
»Ako – znaš – ako možeš srce i živce i... (...) O, Bože, stvarno mi je žao što si morao idi čak
u Dubai, toliko sam zahvalna i...«
Zastao je na semaforu i okrenuo se.
»Nije bilo teško«, rekao je blago. »Sad prestani mljeti. Doživjela si velik šok. Moraš se
smiriti.«
Hmf. Cijela je zamisao bila da primijeti kako sam mirna i usredotočena, a ne da mi govori
da se smirim. Pokušala sam se smiriti, ali to je prilično teško jer sam jedino mogla misliti:
netko me želi ubiti.
Kad smo došli do policijske stanice, više nije sve bilo toliko slično TV drami, jer je sve bilo
prljavo i nitko nije ni najmanje bio zainteresiran za nas. Policajac na šalteru pokušavao nas
je prisiliti da čekamo u čekaonici, ali je Mark ustrajao na tome da nas odvedu gore. Na
kraju smo sjedili u golemom prljavom uredu u kojem nije bilo nikoga.
Mark me prisilio da mu kažem sve što se dogodilo u Tajlandu i pitao me je li Jed
spominjao da bilo koga poznaje u Britaniji, je li paket došao normalnom poštom i jesam li
primijetila ikoga tko se čudno ponaša otkako sam se vratila.
Osjedala sam se pomalo glupo govoredi mu o tome koliko smo povjerenja imale u Jeda
dok smo bile s njim, razmišljajudi pritom o tome kako de me ukoriti, ali bio je stvarno
sladak.
»Najgore za što bi tebe i Shaz mogli optužiti je zapanjujuda glupost«, rekao je. »Čuo sam
da si se jako dobro držala u zatvoru.«
Bio je jako sladak, bio je... i sve se činilo jako poslovnim, nije bilo znakova da mi se želi
vratiti ili razgovarati o bilo kakvim osjedajima.
»Misliš da bi se morala javiti na posao?« pitao je gledajudi na sat.
Ruka mi je odletjela do usta. Pokušala sam samu sebe uvjeriti da i nije bitno imam li još
posao ili ne, da sam mrtva, ali sad je bilo deset i dvadeset!
»Ne gledaj kao da si slučajno pojela malo dijete«, rekao je Mark smijudi se. »Jednom
imaš pristojan razlog za svoje patološko kašnjenje.«
Podigla sam slušalicu i izravno nazvala Richarda Fincha. Odmah se javio.
»O, to je Bridget, je li? Mala Miss celibata? Tek je dva dana tu i ved markira. Pa gdje si ti?
U šopingu, možda?«
Ako možeš vjerovati sebi kad svi u tebe sumnjaju, pomislila sam. Ako možeš...
»Igramo se svijedom? Izvadimo svijede, djevojčice!« proizveo je prodoran zvuk.
Prestravljeno sam zurila u telefon. Nije mi bilo jasno je li Richard Finch oduvijek takav,
samo sam se ja promijenila, ili se naglo srozao pod utjecajem neke strašne droge.
»Daj mi«, rekao je Mark.
»Ne«, rekla sam i opet zgrabila telefon, sikdudi: »Ja sam odrasla osoba sa svim pravima.«
»Naravno da jesi, ljubavi, samo ti sad baš nisu svi na broju«, mrmljao je Mark.
Ljubavi! Rekao mi je ljubavi!
»Bridget? Opet smo zaspali, je li? Gdje si?« hihotao se Richard Finch.

~ 195 ~
 »Na policiji.«
»O, opet smo se vratili na rokekoke koke? Baš krasno. Imaš malo za mene?« smijuljio se.
»Prijete mi smrdu.«
»Oooo! Ta ti je dobra. I ja du ti za minutu zaprijetiti smrdu. Hahaha. Policija, ha? To
volim. Fine, stabilne, ugledne, nenafiksane ljude u ekipi.«
Dosta. Sad mi je bilo dosta. Duboko sam udahnula.
»Richard«, rekla sam svečano. »Rugala se sova sjenici da ima velike oči. Samo što ja
nemam velike oči jer se ja ne fiksam. Ne kao ti. Uostalom, nedu se ni vratiti. Bok.« I spustila
sam slušalicu. Ha! Hahahahahaha! Kratko sam razmišljala, a onda sam se sjetila
prekoračenja u banci. I čarobnih gljiva. Samo što to baš i nije droga jer su to prirodno
uzgojene gljive.
Baš tada se pojavio policajac, žuredi se i ignorirajudi nas. »Slušajte«, rekao je Mark
udarivši šakom po stolu. »Ovdje je djevojka koja je dobila metak sa svojim imenom.
Možemo li vidjeti malo aktivnosti?«
Policajac je zastao i pogledao. »Sutra je sprovod«, rekao je uvrijeđeno. »A u Kensal Riseu
izboli su se nožem. Pa ima ljudi koji su ved ubijeni.« Zabacio je glavu i stropoštao se.
Deset minuta poslije, detektiv koji se trebao baviti nama, došao je s kompjutorskim
ispisom.
»Dan. Ja sam inspektor Kirby«, rekao je ne gledajudi nas. Trenutak je zurio u ispis, a onda
u mene, podižudi obrve.
»To je tajlandski dosje« pitao je Mark gledajudi preko ramena. »O, sad mi je jasno... taj
incident u...«
»Pa da«, rekao je detektiv.
»Ne, ne, to je bio samo komadid filea«, rekao je Mark.
Policajac je gledao Marka čudnim pogledom.
»Mama mi ga je ostavila u torbi za kupovinu«, objasnila sam. »I počeo se raspadati.«
»Vidiš? Tamo? A to je tajlandsko izvješde«, rekao je Mark naginjudi se nad obrazac.
Detektiv je rukom zaklonio obrazac kao da Mark pokušava prepisati njegovu domadu
zadadu. Baš je tada zazvonio telefon. Inspektor Kirby se javio.
»Da. Ja hodu biti u autu na Kensington High Streetu. Pa negdje u blizini Albert Halla! Kad
krene pogrebna povorka. I ja hodu odati počast«, rekao je ljutito. »Pa što inspektor Rogers
radi ondje? Dobro, onda kod Buckinghamske palače. Molim?«
»Što u izvješdu piše o Jedu«, šapnula sam.
»Jed, tako je rekao da se zove, je li?« rugao se Mark. »Roger Dwight, zapravo.«
»No dobro. Hyde Park Corner. Ali hodu biti na početku. Oprostite«, rekao je Kirby
spuštajudi slušalicu i namještajudi izraz lica tako da ostavi dojam kao da je silno zaposlen,
što me podsjetilo na mene kad kasnim na posao. »Roger Dwight«, rekao je detektiv.
»Nekako ide u tom smjeru, je li?«
»Bio bih jako iznenađen kad bi on nešto uspio sam organizirati«, rekao je Mark. »To je
nemogude iz arapskog zatvora.«
»Pa uvijek postoje način i sredstva.«

~ 196 ~
 Razbjesnilo me kako Mark razgovara s policajcem preko moje glave. Kao da sam neka
fifica ili poluidiot.
»Oprostite«, rekla sam nakostriješeno. »Mogu li možda i ja sudjelovati u tom
razgovoru?«
»Naravno«, rekao je Mark, »dok god ne spominješ sove i sjenice.«
Vidjela sam kako nas detektiv u čudu gleda, jedno pa drugo. »Mogao bi, pretpostavljam,
organizirati nekog drugog i poslati ga«, rekao je Mark okredudi se detektivu, »ali mi se to
čini nekako nevjerojatnim, čak nemogudim, s obzirom na...«
»Pa da, u takvim slučajevima. Oprostite.« Inspektor Kirby podignuo je slušalicu. »Dobro.
Recite onima na Harrow Roadu da ved imaju dva auta na putu!« rekao je razdražljivo. »Ne.
Ja želim vidjeti lijes prije mise. Da. Pa recite inspektoru Rimmingtonu nek odjebe.
Oprostite, gospodine.« Spustio je slušalicu i zapovjednički se nasmiješio.
»U ovakvim slučajevima...?« pitala sam.
»Da, nevjerojatno je da bi osoba ozbiljnih namjera najavila...«
»Mislite da bi je on jednostavno ubio, zar ne«, rekao je Mark.
O, Bože.
Sat poslije toga paket je otišao na ispitivanje otisaka i DNK, a ja sam zadržana na
ispitivanju.
»Postoji li bilo tko izvan tajlandske veze tko ima nešto protiv vas, mlada damo?« pitao je
inspektor Kirby. »Bivši ljubavnik, možda, odbijeni prosac?«
Oduševilo me kad me nazvao »mlada damo«. Možda i nisam u prvom cvijetu mladosti,
ali...
»Bridget!« rekao je Mark. »Koncentriraj se! Postoji li itko tko ti želi zlo?«
»Mnogo mi je ljudi nanijelo zlo«, rekla sam gledajudi Marka i očajnički se pokušavajudi
prisjetiti. »Richard Finch. Daniel – ali ne mislim da bi bilo tko od njih to učinio«, rekla sam
nesigurno.
Zar je Daniel mislio da sam okolo prepričavala onu večer kad smo trebali izidi na večeru?
Pa nije se valjda toliko uzrujao jer je odbijen? To bi sigurno bilo malo pretjerano? Ali možda
je Sharon u pravu za fin-de-millenium muškarce koji gube svoju ulogu.
»Bridget«, pitao je Mark nježno. »Što god misliš, mislim da bi morala redi inspektoru
Kirbyju.«
Bilo je tako neugodno. Na kraju sam ispričala cijelu zgodu s rubljem i jaknom, a inspektor
Kirby je zapisivao pojedinosti s pokeraškim izrazom lica. Mark nije ništa rekao dok sam
govorila, ali je izgledao stvarno ljut. Primijetila sam da ga je detektiv oštro gledao.
»Jeste li ikad imali ikakvu vezu s propalitetima?« pitao je inspektor Kirby.
Jedina osoba koja mi je pala na pamet bio je mogudi dečko za iznajmljivanje strica
Geoffreyja, ali to je glupo jer dečko za iznajmljivanje nije imao pojma tko sam.
»Morat dete iseliti iz stana. Imate li kamo?«
»Možeš dodi k meni«, rekao je Mark iznenada. Srce mi je poskočilo. »Dat du ti jednu
sobu za goste«, brzo je dodao.
»Ostavite nas malo nasamo, gospodine«, rekao je inspektor. Mark je izgledao zatečeno,

~ 197 ~
a onda je rekao: »Naravno«. I brzo napustio sobu.
»Nisam siguran da bi odlazak g. Darcyju bio mudar potez, gospođice«, rekao je detektiv
pogledavajudi prema vratima.
»Da, možda imate pravo«, rekla sam, razmišljajudi kako se očinski zainteresirao pa mi
sugerira, kao muškarac, da ostanem tajnovita i nedostupna i dopustim Marku da i dalje
bude lovac, ali onda sam se sjetila da tako više ne bih trebala razmišljati.
»Kakvi su točno vaši prošli odnosi s gospodinom Darcyjem?«
»Pa«, rekla sam i počela priču.
Inspektor Kirby bio je neobično sumnjičav prema svemu. Vrata su se opet otvorila u
trenutku kad je govorio: »Znači, gospodin Darcy slučajno se našao u kafidu, je li? Istog jutra
kad ste dobili metak?«
Mark je ušao i stao ispred nas.
»Dobro«, rekao je umorno, gledajudi me kao da govori: 'Ti si izvor svega što je suprotno
bezbrižnosti.' »Uzmite mi otiske, analizirajte mi DNK, riješimo to.«
»O, pa nisam rekao da ste to vi, gospodine«, rekao je detektiv žurno. »Jednostavno
moram eliminirati...«
»Dobro, dobro«, rekao je Mark. »Završimo s tim.«

~ 198 ~
13.

Aaaaaah!

~ 199 ~
 Još je petak, 5. rujna

kg – 54,5, sekundi od zadnjeg seksa – baš me briga, minuta na životu nakon prijetnje smrdu
– 34.800 (jako dobro)

18.00. Kod Shazzer. Gledam kroz prozor. Ne može biti Mark Darcy. To je smiješno. Ne
može. Sigurno ima neke veze s Jedom. On vjerojatno ima cijeli krug kontakata ovdje, ljudi
koji očajnički žele drogu, a ja sam im oduzela ono što ih drži na životu. Ili Daniel? On
sigurno ne bi napravio tako nešto. Možda je to neki luđak. Ali koji luđak zna moje ime i
adresu? Netko me želi ubiti. Netko se potrudio uzeti metak i ugravirati moje ime.
Moram ostati mirna. Mirna, mirna. Da. Moraš sačuvati glavu, kad je svi oko tebe... Pitam
se da li Kookaï ima pancirke?
Da se bar Shaz vrati. Izgubljena sam. Shazzerin je stan minijaturan i uglavnom neuredan,
posebno zato jer je sve otvoreno, ali sad kad su njih dvije ovdje, čini se da je svaka površina
prekrivena grudnjacima Agent Provocateur, gležnjačama od leopardove kože, Guccijevim
torbama, lažnim Pradinim torbicama, minimalnim Voyageovim puloveridima i čudnim
cipelama s remenčidima. Jako sam zbunjena. Možda nađem negdje mjesta i legnem.
Kad su odveli Marka, inspektor Kirby ponovio je da ne smijem ostati u svom stanu pa me
odveo tamo po neke stvari, ali problem je bio u tome što nisam imala kamo otidi. Mama i
tata još su na rehabilitaciji. Tomov bi stan bio idealan, ali nisam mogla nadi njegov broj u
San Franciscu. Pokušala sam dobiti Jude i Shaz na poslu, ali su bile na pauzi.
Baš je bilo strašno. Ostavljala sam posvuda poruke, dok su mi policajci gazili po stanu,
uzimali otiske i tražili tragove.
»A kakva je to rupa u zidu, gospođice«, pitao je policajac dok su tako lutali okolo i
oprašivali stvari.
»O, m, pa to je ostalo«, rekla sam nejasno. U tom je trenutku zazvonio telefon. Shaz je
rekla da mogu ostati kod nje i objasnila mi gdje je skriven rezervni ključ.
Mislim da du malo odspavati.

23.45. Da se bar ne budim nodu, makar je jako utješno to što Jude i Shaz spavaju sa mnom
u sobi kao bebice. Bilo je lijepo kad su se vratile s posla. Pojele smo pizzu, a ja sam rano
otišla spavati. Niti riječi od Marka Darcyja niti o njemu. Bar imam spravu za alarm. Zgodna
je. Daljinski kojim se upravlja iz malog kovčežida. Kad samo pomislim da de, ako pozvonim,
dojuriti mladi policajac u uniformi i spasiti me!! !! !! Mmm. Sline mi cure od pomisli... tako
sam pospana...

Subota, 6. rujna

kg – 55, cigareta – 10, cuge – 3, kalorija – 4. 255 (da bar uživam u životu dok sam još toliko
sretna da ga imam), sekunda od zadnjeg seksa 16.005.124,00 (moram nešto poduzeti)

~ 200 ~
18.00. Ja, Jude i Shazzer cijeli dan smo gledale sprovod princeze Diane. Složile smo se da je
sve kao sprovod nekog našeg poznanika, samo nešto veličanstveniji, tako da se poslije
osjedaš kao da su te stavili u centrifugu, ali i kao da je nešto izišlo iz tebe. Baš mi je drago
da su uspjeli sve dobro napraviti. Sve je bilo dobro. Prekrasno i bez pogreške, kao da je
establishment napokon razumio, a naša zemlja opet može sve raditi kako treba.
Sve je nalikovalo na šekspirijansku tragediju ili drevnu legendu, pogotovo zbog sukoba
dviju plemenitaških kuda – Spencer i Windsor. Stvarno me sram što radim u glupom
dnevnom programu u kojem smo često cijela popodneva posvedivali Dianinoj frizuri.
Promijenit du život. Ako establishment može, mogu i ja.
Osjedam se malo osamljeno. Jude i Shaz su vani jer su počele osjedati garderobnu
groznicu. Pokušale smo nazvati policiju, jer ne smijem van bez policajca, ali na kraju smo,
nakon 45 minuta, dobili ženu na centrali koja je rekla da nitko nema vremena. Rekla sam
Jude i Shaz da mi sigurno nede smetati da odu same, ako mi donesu pizzu. A. Telefon.
»O, bok, zlato, mamica.«
Mamica! Čovjek bi pomislio da du joj se sad pokakati u ruku.
»Gdje si, mama?« pitala sam.
»O, slobodna sam, zlato.«
Na trenutak sam pomislila da mi govori da je lezbijka i da de sa stricom Geoffreyjem
osnovati dom u homoseksualnom, beseksualnom braku iz računa.
»Vratili smo se. Sve je sređeno i tata de biti dobro. Ne znam! Cijelo je vrijeme pio u šupi,
a ja sam mislila da sadi paradajze. Znaš, i Gordon Gomersall imao je isto, znaš, a Joy nije
imala pojma. Sad vele da je to bolest. Kako ti se svidio sprovod?«
»Bio je jako lijep«, rekla sam. »I što se sad događa?«
»Čuj, zlato...«, počela je, a onda se začula buka i tata je uzeo slušalicu.
»Sve je dobro, zlato. Samo ne smijem ni blizu cugi«, rekao je. »A i Pam su se pokušavali
riješiti od prvoga dana.«
»Zašto«, rekla sam, dok mi je pred očima prošla sablasna slika moje mame kako zavodi
procesiju osamnaestogodišnjih narkida.
Zadovoljno se nasmijao. »Rekli su da je prenormalna. Evo ti je opet.«
»Ma daj, molim te, zlato. To je bila bedastoda za kakvu slavni pladaju gomilu novca da im
vele ono što svi ved znaju!«
»Što?«
»Uh, pričekaj, samo da okrenem pile.«
Odmaknula sam slušalicu od uha pokušavajudi ne razmišljati o tome za kakvo se to
čudno jelo pile mora okretati naopako.
»Uf. Evo me.«
»Što su ti rekli?«
»Pa ujutro smo svi morali sjesti u krug i govoriti svakakve bedastode.«
»Kao...?«
»O pa znaš. Ono: zovem se Pam i ja sam takva i takva!«
Kakva? Pitala sam se i... takva? Suludo presamouvjerena nodna mora? Žena bez kvržice,

~ 201 ~
opsjednuta umakom? Mučiteljica djevojčica?
»Pa što su sve oni tamo govorili! 'Danas du vjerovati u sebe i nedu se brinuti zbog onoga
što drugi misle o meni.' I tako dalje i tako dalje. Ma daj, molim te, zlato. Ako ne vjeruješ u
sebe, nedeš nikamo dospjeti«, rekla je urlajudi od smijeha. »Ma daj! Da ne vjeruješ u sebe!
Ne znam. Zašto bi ikoga zabrinjavalo što drugi misle o njemu?«
Zabrinuto sam gledala s jedne strane na drugu. »I što si onda ti govorila?«
»O ja nisam smjela ništa redi. Ali su mi na kraju odredili, zlato.«
»Što? Što si morala redi?«
Čula sam tatu kako se smije u pozadini. Zvučao je dobro. »Reci joj, Pam.«
»Uff. Pa morala sam redi: 'Nedu dopustiti da mi moja velika samouvjerenost zaslijepi
osjedaj za stvarnost' i 'danas du priznati svoje pogreške kao i svoje vrijednosti'. To je bilo
tako glupo, zlato. A sad moram juriti, zvoni mi. Vidimo se u ponedjeljak.«
»Ha?«
»Ne govori se 'ha', zlato, nego 'molim'. Zakazala sam ti određivanje boja u Debenhamsu.
Rekla sam ti! U četiri.«
»Ali...« Pa nije valjda. Kad mi je to rekla? U siječnju?
»Moram idi, zlato. Enderburyjevi su mi na vratima.«

Nedjelja, 7. rujna

kg – 55,5, m2 prostora na podu neprekrivenom grudnjacima, cipelama, hranom, bocama ili

ruževima – 0

10.00. Hura! Novi dan, a ja još nisam mrtva. Nod je bila strašna. Osjedala sam se jako
umorno poslije razgovora s mamom pa sam provjerila jesu li sva vrata zaključana, probila
se kroz zbrku Sharoninih gada, čipkastih grudnjaka i tangi od leopardove kože i otišla
spavati. Nisam ih čula kad su se vratile, a onda sam se probudila u ponod i zatekla ih kako
spavaju. Ovdje je stvarno počelo smrditi. A problem je i to što, ako se probudim nodu,
jedino mogu ležati i tiho zuriti u strop da ih ne probudim rušenjem stvari oko sebe.
Uh. Telefon. Bolje bi bilo da se javim da ih ne probudi.
»I konačno im je postalo jasno da nisam bivši ljubavnik s ubojitim namjerama.«
Hura! Mark Darcy.
»Kako si«, pitao je brižno, s obzirom na to da je, zahvaljujudi meni, bio sedam sati na
policiji. »Nazvao bih te, ali mi nisu htjeli redi gdje si dok me nisu oslobodili sumnje.«
Pokušala sam biti vesela, ali sam mu na kraju šapdudi rekla da je kod Shazzer mala gužva.
»Pa moja ponuda još vrijedi i možeš dodi k meni«, rekao je kao da mu je svejedno.
»Imam soba koliko hodeš.«
Da mi bar stalno ne nabija na nos kako nede spavati sa mnom. Čini mi se da se sve
pretvara u pashminizam, a od Shazzer i Simona znam koliko je nemogude izvudi se kad to
počne, jer i na najmanji spomen seksa svi počnu paničariti da se »ne pokvari prijateljstvo«.

~ 202 ~
 Baš tad je Jude zijevnula i okrenula se, srušivši nogom na pod hrpu kutija za cipele iz
kojih su poispadale ogrlice, naušnice, šminka i šalica kave ravno u moju torbu. Duboko sam
udahnula.
»Hvala«, prošaptala sam u telefon. »Rado du dodi.«

23.45. Kod Marka Darcyja. O, Bože. Nije baš najbolje. Samo ležim sama u nepoznatoj
bijeloj sobi u kojoj nema ničeg osim bijelog kreveta, bijelih roleta i zastrašujudeg bijelog
stolca dvaput vedeg nego što bi trebao biti. Ovdje je jezivo: golema prazna palača u kojoj
nema čak ni hrane. Ništa ne mogu pronadi bez nadljudskih mentalnih napora, jer je svaki
prekidač za struju, poluga za spuštanje vode u zahodu i sl. prerušeno u nešto drugo. A i
zima je kao u frižideru.
Čudan, sumoran dan, čas tonem u san, čas se budim. Stalno mi se sve čini normalno, a
onda mi glava klone, kao kad avion propadne 150 metara. Ne mogu odrediti je li to još
vremenska razlika ili samo pokušavam od svega pobjedi. Mark je danas morao idi na posao,
makar je nedjelja, jer je u petak izostao cijeli dan. Shaz i Jude došle su oko četiri s Ponosom
i predrasudama, ali se nisam mogla suočiti s gledanjem prizora na jezeru nakon debakla s
Colinom Firthom pa smo samo razgovarale i čitale časopise. Onda su Jude i Shaz počele
razgledavati kudu i hihotati se. Ja sam zaspala, a kad sam se probudila, nije ih više bilo.
Mark je došao oko devet s večerom za oboje. Nadala sam se romantičnom pomirenju,
ali sam se tako usredotočila na to da ne ostavim dojam kako hodu s njim spavati, odnosno
da ne pomisli kako je moj boravak u njegovoj kudi išta osim policijskoga aranžmana, da smo
na kraju bili tako ukočeni i formalni kao liječnik i pacijent, stanari iz kude u Blue Peteru.
Da bar sad dođe u sobu. Frustrirajude je biti tako blizu njega i tako željeti njegov dodir.
Možda bih ja morala nešto redi. Ali čini mi se previše zastrašujudim, jer ako mu kažem što
osjedam, a on mi se ne želi vratiti, bit de to odvratno ponižavajude, s obzirom na činjenicu
da živimo zajedno. A i nod je.
O, Bože. A možda je ipak Mark. Možda uđe u sobu i samo tako me ubije, a krv de
natopiti djevičanski bijelu sobu, samo što ja nisam djevica. Samo živim u jebenom celibatu.
Ne smijem tako razmišljati. Nije on, naravno. Bar imam prekidač za slučaj panike. Tako je
strašno što ne mogu spavati, a Mark je dolje, vjerojatno gol. Mmmm. Mmmm. Da bar
mogu otidi dolje i, recimo, silovati ga. Od zadnjeg seksa prošlo je... to je jako teško
izračunati.
Možda dođe gore! Čut du korake na stubama i vrata de se polako otvoriti, a on de udi i
sjesti na krevet – gol! – i... o, Bože, tako sam isfrustrirana.
Da bar mogu biti kao mama, samouvjerena i ne brinuti se što bilo tko drugi misli, ali to je
jako teško kad znaš da netko drugi stvarno razmišlja o tebi. I o tome kako te ubiti.

Ponedjeljak, 8. rujna

kg – 56 (sad je to ved ozbiljna kriza), br. uhidenih osoba koje mi prijete smrdu – 0 (nije baš

~ 203 ~
dobro), br. sekundi od zadnjeg seksa 15.033.600 (katastrofalna kriza)

13.30. Kuhinja Marka Darcyja. Baš sam bez razloga pojela hrgu sira. Provjerit du kalorije.
A jebi ga. Trideset grama, sto kalorija. Znači ovako, paketid ima 220 g, a ved sam prije
pojela malo – možda 60 g – i još je malo ostalo, znači da sam pojela 500 kalorija za trideset
sekundi. Nevjerojatno. Možda bih se morala prisiliti na povradanje u počast princezi Diani.
Fuuj! Zašto mi je mozak došao na tako neukusnu pomisao? A ništa onda, sad mogu pojesti i
ostatak i tako podvudi crtu ispod cijele žalosne epizode.
Mislim da du možda morati prihvatiti tvrdnje onih liječnika koji govore da dijete ne
uspijevaju jer tijelo jednostavno misli da de umrijeti od gladi pa proždire hranu čim je vidi,
poput Fergie. Svakoga jutra kad se probudim pronalazim salo na čudnim i zastrašujudim
novim mjestima. Uopde se ne bih začudila kad bih otkrila komad sala koje izgleda kao
tijesto za pizzu kako mi visi između uha i ramena ili s jedne strane koljena, podrhtavajudi
blago na vjetru kao slonovo uho.
Još je čudno i neriješeno pitanje o Marku. Kad sam jutros sišla, on je ved otišao na posao
(što ne čudi jer je bilo podne), ali je ostavio poruku u kojoj je napisao da se »osjedam kao
doma« i pozovem koga god hodu. A koga, molim te? Svi rade. Tu je tako tiho. Bojim se.

13.45. Čuj, dobro je. Sigurno. Sinulo mi je da sam bez posla, novca, dečka, ali zato imam
stan s rupom u koji ne mogu otidi i živim s muškarcem kojega volim na čudan, platonski
način, kao sluškinja, živim u golemom frižideru i netko me želi ubiti, ali to je, sigurna sam,
samo privremeno.

14.00. Hodu svoju mamu.

14.15. Nazvala sam policiju i rekla im da me odvedu u Debenhams.

Poslije. Mama je bila fantastična. Na svoj način.

Pojavila se nakon deset minuta zakašnjenja, od glave do pete u boji trešnje, dok joj je
kosa poskakivala, s petnaestak torbi John Lewis.
»Nikad nedeš pogoditi što je novo, zlato«, rekla je čim je sjela, obeshrabrujudi ostale
kupce svojom izložbom torbi.
»Što«, rekla sam potreseno, držedi šalicu kave s obje ruke.
»Geoffrey je rekao Uni da je homid, ali zapravo nije, zlato, on je bi, inače nikad ne bi
imali Guya i Alison. Una kaže da ju to ni najmanje ne zabrinjava sad kad je otvoreno
priznao. Gillian Robertson iz Saffron Waldhursta bila je godinama udana za jednog takvog i
imali su jako dobar brak. Zamisli, na kraju je morao prestati jer je stalno visio u blizini onih
autobusa iz kojih prodaju hamburgere, a umrla je žena Normana Middeltona – znaš onoga
koji je bio ravnatelj škole za dječake? I tako je na kraju Gillian... O, Bridget, Bridget. Što je?«
Kad je primijetila koliko sam uznemirena, postala je zastrašujude ljubazna, odvela me iz
kavane, ostavila torbe konobaru, izvadila svu silu rupčida iz torbice, izvela me na stražnje

~ 204 ~
stube, posjela i rekla mi da joj sve ispričam.
Prvi put u životu stvarno je slušala. Kad sam završila, zagrlila me kao mama i čvrsto
stisnula, obavijajudi me oblakom neobično umirujudeg Givenchyja III. »Bila si tako hrabra,
zlato«, šaptala je. »Ponosna sam na tebe.«
Osjedala sam se tako dobro. Na kraju se uspravila i obrisala ruke.
»Dođi. Moramo smisliti što demo dalje. Razgovarat du s tim malim detektivom i srediti
ga. Smiješno je da je ta osoba na slobodi od petka. Imali su dovoljno vremena da ga
uhvate. Što su radili? Motali se? O, bez brige. Znam ja s policijom. Možeš ostati kod nas,
ako hodeš. Ali mislim da bi morala ostati s Markom.«
»Ali ja nemam srede s muškarcima.«
»Gluposti, zlato. Pa nije čudo da vi cure nemate dečke kad se pravite da ste
supergenijalke kojima ne treba nitko tko ne bi bio isti James Bond, a onda sjedite doma i
meljete kako nemate srede s muškarcima. Ma pogledaj koliko je sati. Idemo, kasnimo na
tvoje boje!«
Deset minuta poslije sjedila sam u bijeloj sobi sličnoj Darcyjevim, u bijeloj halji, s bijelim
ručnikom na glavi, a oko mene su bile mama, omot obojenih uzoraka i neka Mary.
»Ne znam«, tutorizirala je mama. »Lutaš okolo sama i brineš se zbog svih tih teorija.
Pokušaj sa Smrvljenom trešnjom, Mary.«
»Nisam ja kriva, takvi su društveni trendovi«, rekla sam srdito. »Žene se ne udaju jer ne
podnose same sebe i žele uspjeti u poslu, a kad su malo starije, svi muškarci misle da su
očajne polovnjače s rokom prodaje i jednostavno žele mlađu.«
»Ma daj, molim te, zlato. Rok prodaje! Čovjek bi pomislio da si pakirani svježi sir u ASDA
22
! Sve su to bedastode iz filmova, zlato.«
»Nisu.«
»Glupost! Rok prodaje. Oni se možda prave da žele neku curicu, ali to nije istina. Oni
žele dobru prijateljicu. Evo, recimo, onaj Roger, kako mu je ono prezime, koji je ostavio
Audrey zbog sekretarice? Ona je, naravno, bila glupa. Šest mjeseci poslije molio je Audrey
da ga primi natrag!«
»Ali...«
»Zvala se Samantha. Glupa ko nod. A Jean Dawson koja je bila udana za Billa – znaš
Dawsona, mesara – udala se kad je on umro za napola mlađeg dečka i on joj je odan,
apsolutno odan, a Bill nije mnogo ostavio, znaš, jer na mesu ne možeš puno zaraditi.«
»Ali ako si feministkinja, ne bi smjela...«
»I to je najgluplje u feminizmu, zlato. Svatko s imalo razuma zna da smo mi nadmodnija
rasa i jedina je crna nevolja...«
»Mama!«
»... kad pomisle da mogu samo sjediti kad odu u mirovinu i da ne moraju obavljati
nikakve kudanske poslove. A pogledaj ovo, Mary.«
»Više mi se sviđa koraljna boja«, rekla je Mary uvrijeđeno.

22
ASDA – lanac trgovina koje prodaju hranu i odjedu, obično po niskim cijenama.

~ 205 ~
 »Da, točno«, rekla sam kroz golemi kvadrat akvamarina. »Ni ti ne želiš idi raditi i onda
obavljati svu kupovinu, ako oni ne žele.«
»Ne znam! Sve vi imate, kako se čini, neku ludu ideju o tome da dete Indianu Jonesa u
svojoj kudi prisiliti da puni stroj za pranje posuđa. Najprije ih morate istrenirati. Kad sam se
ja upoznala s tvojim tatom, on je svaku večer išao u bridž klub! Svaku večer! I pušio je.«
Bože dragi. Siroti tata, pomislila sam, dok je Mary držala blijedo ružičastu krpicu uz moje
lice, a mama bacala ljubičastu pred nju.
»Muškarci ne vole da im se gospodari«, rekla sam. »Oni žele da budeš otvorena kako bi
te mogli progoniti i...«
Mama je duboko uzdahnula. »Kakvog je smisla imalo to što smo te tata i ja svaku
nedjelju vodili na vjeronauk, ako ne znaš što bi o nečemu mislila. Samo se ti drži onoga što
ti misliš da je dobro i vrati se Marku...«
»Nede uspjeti, Pam. Ona je zima.«
»Ona je proljede ili sam ja kompot u konzervi. Kad ti velim. Sad se vrati Marku...«
»Ali tamo je strašno. Tako smo ljubazni i službeni, a ja izgledam kao stara krpa...«
»Pa riješit demo to, zlato, zar ne, s novim bojama. Ali zapravo nije bitno kako izgledaš, je
li Mary. Samo moraš biti stvarna.«
»Točno«, zasjala je Mary koja je bila velika kao božikovina.
»Stvarna?« pitala sam.
»O, znaš, zlato, kao plišani zeko. Sjeti se! Tvoja najmilija priča, koju ti je Una čitala kad
smo tata i ja imali nevolja sa septičkom jamom, bila je o plišanom zeki. Evo, pogledaj sad.«
»Znaš, mislim da si u pravu, Pam«, rekla je Mary, koja se odmaknula od oduševljenja.
»Ona je proljede.«
»Nisam ti rekla?«
»Pa jesi, Pam, a ja sam navaljivala da je zima! A tako je očito, jelda?«

Utorak, 9. rujna

2.00. U krevetu, sama, još u kudi Marka Darcyja. Kao da cijeli život provodim u potpuno
bijelim sobama. Izgubila sam policajca na povratku iz Debenhamsa. Bilo je smiješno. Kao
što sam rekla policajcu, kad sam bila mala, uvijek su mi govorili da, ako se izgubim, zovem
policajca, ali nikad nisam shvadala smiješnu stranu te situacije. Kad sam se napokon vratila,
opet me uhvatila pospanost; probudila sam se u ponod, kuda je bila u mraku, a vrata
Markove sobe zatvorena.
Možda siđem, napravim čaj i pogledam TV u kuhinji. Ali što ako se Mark nije vratio ili je
izišao s nekim pa de je dovesti na čaj, a ja tu kao luda teta ili gđa Rochester ved pijuckam
čaj.
Stalno razmišljam o onom što mi je mama rekla o tome da budem stvarna i kao plišani
zeko (iako sam u ovoj kudi ved imala dovoljno nevolja sa zečidima). Moja omiljena priča –
koje se ja uopde ne sjedam – bila je o tome kako mala djeca dobiju igračku koju vole više od

~ 206 ~
svih ostalih pa kad se ona ved sva i olinja, postane stara i nedostaju joj dijelovi, dijete još
misli da je to najljepša igračka i ne može se od nje odvojiti.
»Tako to ide kad se ljudi doista vole«, šapnula je mama dok smo se u Debenhamsu
vradale u lift, kao da mi povjerava neku strašnu i sramotnu tajnu. »Ali problem je u tome,
zlato, što se ne događa onima koji su oštri ili onima koji se slome od najmanjeg udarca ili
onima koji nisu napravljeni od trajnoga materijala. Moraš biti hrabra i pokazati drugoj
osobi tko si i što osjedaš.« Lift je stao na odjelu opreme za kupaonice. »Uf! To je bilo
zabavno«, cvrkutala je iznenada promijenjena tona dok su tri dame u sakoima jarkih boja
gurale sebe i svoje goleme torbe kraj nas. »Eto, znala sam da si proljede.«
Lako je njoj govoriti. Kad bih ja muškarcu rekla što doista osjedam, on bi pobjegao
kilometrima daleko. Evo što – samo du nasumce izabrati primjer – osjedam u ovom
trenutku:

1) usamljena, umorna, prestrašena, tužna, zbunjena i jako, jako seksualno

frustrirana
2) ružna, jer mi kosa strši u vrlo maštovitim oblicima, a lice mi je otečeno od
umora
3) zbunjena i tužna, jer nemam pojma da li se još sviđam Marku ili ne, a previše
se bojim pitati
4) jako zaljubljena u Marka
5) umorna od odlazaka u krevet sama i pokušaja da sve sama riješim
6) uznemirena zbog strašne pomisli da je od zadnjeg seksa prošlo 15.120.000
sekundi.

Eto. Da zbrojim: ja sam osamljeno, ružno i tužno bide koje žudi za seksom. Mmm:
atraktivnim, inventivnim. O, ne znam što bih. Sad bih tako rado popila čašu vina. Mislim da
du sidi. Vjerojatno nedu popiti vino, nego čaj. Osim ako neko nije otvoreno. Možda mi
pomogne da zaspim.

8.00. Otpuzala sam do kuhinje. Nisam mogla upaliti svjetlo jer nisam mogla pronadi
dizajnerske prekidače. Pomalo sam se nadala da de se Mark probuditi dok budem prolazila
kraj njegovih vrata, ali se nije. Nastavila sam puzati prema kuhinji niza stube, a onda sam
zastala kao ukopana. Ispred mene je stajala velika muška sjena. Sjena je krenula prema
meni. Shvatila sam da je muškarac – golem muškarac – i počela vrištati. Dok sam shvatila
da je muškarac Mark – gol! – shvatila sam da i on vrišti. Ali jače od mene. Vrištao je kao da
osjeda snažan strah, strah od napuštenosti. Vrištao je – u polubunovnom stanju – kao da je
naletio na najstrašniji prizor u životu.
Sjajno, pomislila sam: »Stvarno!« Eto, to se dogodi kad me vidi nepočešljanu i bez
šminke.
»Ja sam«, rekla sam. »Bridget.«
Na trenutak sam pomislila da de još jače zavrištati, ali onda je klonuo na stube i počeo se

~ 207 ~
nekontrolirano tresti. »Oh«, rekao je, pokušavajudi duboko disati. »Oh, oh!«
Izgledao je tako ranjivo i mazno dok je ondje sjedio da nisam mogla odoljeti pa sam sjela
kraj njega, zagrlila ga i privukla bliže sebi.
»O, Bože«, rekao je, gužvajudi moju pidžamu. »Osjedam se kao totalni kreten.«
Iznenada sam se sjetila nečega doista smiješnog – stvarno je smiješno kad te totalno
izbezumi bivša cura. I on se počeo smijati.
»Isuse«, rekao je. »Nije baš jako muževno prestrašiti se usred nodi. Ali mislio sam da si
ubojica.«
Pogladila sam mu kosu i poljubila delavi dio gdje su ga obrijali. A onda sam mu rekla što
osjedam, što doista osjedam. I dogodilo se čudo: kad sam završila, rekao je da i on osjeda
isto.
Držedi se za ruke kao Bisto Kids, krenuli smo prema kuhinji i, s velikim poteškodama,
pronašli Horlicks i mlijeko iza zbunjujudih zidova od nehrđajudeg čelika.
»Vidiš«, rekao je Mark dok smo se grlili u blizini pednice i gurali u njih šalice da bude
toplo, »kad mi zapravo nisi odgovorila na poruku, mislio sam da je gotovo i nisam želio da
osjedaš kao da si pod pritiskom.«
»Čekaj, čekaj«, rekla sam. »Koju poruku?«
»Papirid koji sam ti dao na večeri poezije, neposredno prije nego što si otišla.
»Ali to je bila samo tatina pjesma.«
Nevjerojatno, ispalo je da Mark, kad je srušio dupina, nije pisao oporuku, nego poruku
meni.
»Mama je rekla da jedino moram biti pošten u svojim osjedajima«, rekao je.
Plemenski starci – hura! U poruci je pisalo da me voli i da nije s Rebeccom i da mu se
javim te večeri, ako osjedam isto, i da me, u protivnom, nede više gnjaviti, nego de samo
biti moj prijatelj.
»Pa zašto si me onda ostavio i otišao s njom«, pitala sam.
»Nisam! Ti si ostavila mene! A ja nisam ni znao da hodam s Rebeccom sve dok nisam
došao na njezinu ladanjsku zabavu i našao se u istoj sobi s njom.«
»Ali... ti nisi nikad spavao s njom?«
Bilo je veliko olakšanje doznati da nije bio toliko bešdutan da obuče moje Newcastle
United gade za unaprijed planiranu ševu s Rebeccom.
»Jesam.« Spustio je pogled i osmjehnuo se. »Te nodi.«
»Molim«, eksplodirala sam.
»Pa to je ljudski. Ja sam bio gost. Činilo se pristojnim.«
Pokušala sam ga udariti u glavu.
»Kao što kaže Shazzer, muškarce te želje neprestano izjedaju«, sagnuo se da izbjegne
udarac. »Ona me stalno na nešto pozivala: na večere, tulume, dječje rođendane sa
životinjama u dvorištu, ljetovanje...«
»Aha. A ona ti se nije nimalo sviđala!«
»Pa ona je jako privlačna cura, bilo bi čudno kad...« Prestao se smijati, uhvatio me za
ruke i privukao.

~ 208 ~
 »Svaki put«, šaptao je užurbano, »svaki put sam se nadao da deš i ti biti tamo. A one
nodi u Gloucestershireu, dok sam znao da si samo sto metara dalje...«
»Dvjesto metara u kudici za služinčad.«
»Točno tamo gdje spadaš i gdje te namjeravam držati do kraja života.«
Na sredu još me čvrsto držao pa ga više nisam mogla udariti. Onda je rekao da je kuda
velika, hladna i pusta bez mene. I da je njemu stvarno najljepše u mom stanu gdje je tako
udobno. I rekao je da me voli, da ne zna baš točno zašto, ali bez mene ništa nije zabavno...
A onda... Bože, kako je hladan bio taj kameni pod.
Kad smo ustali i otišli u njegovu sobu, primijetila sam hrpicu knjiga uz krevet. »Kakve su
to knjige«, rekla sam ne vjerujudi očima. »Kako voljeti i izgubiti, ali sačuvati dostojanstvo!
Kako vratiti ženu koju voliš! Kakvu ženu voliš! Mars i Venera izlaze!«
»Oh«, rekao je sramežljivo.
»Gade!« rekla sam. »A ja sam sve svoje bacila.« Izbila je borba šakama, a onda je jedno
dovelo do drugog i samo smo se ševili, cijelu nod!!!

8.30. Mmm. Volim ga gledati dok spava.

8.45. Da se bar sad probudi.

9.00. Mark se iznenada uspravio i pogledao me. Pomislila sam da de me početi grditi na
samom početku. Ali se pospano nasmijao, utonuo natrag i privukao me grubo k sebi.
»Oprosti. Žao mi je«, rekla sam poslije.
»Da, i trebalo bi ti biti, ti prljava mala svinjo«, mrmljao je pohotljivo. »Za što?«
»Jer sam te probudila zurenjem.«
»Znaš što?« pitao je. »Nekako mi je sve nedostajalo.«
Na kraju smo ostali u krevetu prilično dugo nakon toga, što je bilo super jer Mark nije
imao nikakve sastanke koji ne mogu čekati, a ni ja nedu imati nikakve sastanke više nikad u
životu. Baš u kritičnom trenutku zazvonio je telefon.
»Pusti«, dahtao je Mark, nastavljajudi. Sekretarica je zatutnjala.
»Bridget, Richard Finch. Snimamo prilog o novom celibatu. Pokušavamo nadi privlačnu
mladu ženu koja se nije seksala šest mjeseci. Nije me veselilo. Pa smo pomislili da de dobra
biti i starija žena koja ne može nadi nikog tko bi je poševio pa smo se sjetili tebe. Bridget?
Digni slušalicu. Znam da si tamo, rekla mi je tvoja zafrknuta prijateljica Shazzer. Bridget.
Bridgeeeeeeet. BRIDGEEEEEEEEEEEEEEEET!«
Mark je prekinuo aktivnosti, podigao obrvu kao Roger Moore, podignuo slušalicu,
promrmljao: »Stiže, gospodine« i bacio telefon u čašu s vodom.

Petak, 12. rujna

Minuta otkako se nisam seksala – 0 (hura!)

~ 209 ~
Pospan dan u kojemu je glavni doživljaj bio odlazak s Markom Darcyjem u Tesco Metro.
Nisam ga mogla zaustaviti u stavljanju stvari u kolica: malina, kutija pralina i Hagen-Daaza,
piletine na kojoj je pisalo: »vrlo debela bedra«.
Kad smo došli do blagajne, račun je iznosio 98.70.
»Nemogude«, rekao je, pokušavajudi izvudi kreditnu karticu i dok je kimao ne vjerujudi.
»Znam«, rekla sam pokajnički. »Hodeš da se i ja pridružim.« »Ne, zaboga. Ovo je
zabavno. Koliko dugo de trajati ova hrana?«
Gledala sam ga ne vjerujudi. »Oko tjedan dana?«
»Ali to je nevjerojatno. To je prekrasno.«
»Što?«
»Pa košta manje od sto funti. To je manje od večere u Le Pont de la Touru!«
Pripremili smo pile zajedno, a Mark se doista zanio, hodajudi sobom između dva rezanja.
»Ovo je bio tako sjajan tjedan. To ljudi sigurno stalno rade! Idu na posao, a onda dolaze
doma i ondje je još netko, pa onda malo pričaju i gledaju televiziju i kuhaju. To je zabavno.«
»Da«, rekla sam, gledajudi ga sa svih strana i pokušavajudi otkriti je li stvarno lud.«
»Hodu redi, pa nisam jednom pojurio prema sekretarici da vidim je li itko svjestan
mojega postojanja u svijetu!«, rekao je. »Ne moram s knjigom u ruci sjediti u restoranu iz
straha da bih mogao uskoro umrijeti sam...«
»... i biti pronađen tri tjedna poslije jer te napola pojeo njemački ovčar«, završila sam
umjesto njega.
»Točno, točno«, rekao je gledajudi me kao da smo baš sad otkrili električnu struju.
»Ispričaj me na trenutak«, rekla sam.
»Naravno. A zašto?«
»Nedu dugo.«
Samo sam odjurila gore pozvati Shazzer i prenijeti joj vijest da strateški protivnici možda
nisu nedostižni, nego su baš kao mi, kad je dolje zazvonio telefon.
Čula sam Marka kako razgovara. Činilo se da traje sto godina tako da nisam mogla
nazvati Shazzer pa sam na kraju pomislila: »Kako bezobzirno« i sišla u kuhinju.
»Za tebe«, rekao je i pružio slušalicu. »Uhvatili su ga.«
Kao da me netko pogodio u želudac. Mark me držao za ruku dok sam uzimala slušalicu,
tresudi se.
»Dan, Bridget, ovdje inspektor Kirby. Zatvorili smo osumnjičenog za metak. Njegova DNK
poklapa se s DNK na žigovima i šalicama.«
»Tko je to?« šapnula sam.
»Znači li vam išta ime Gary Wilshaw?«
Gary! O, Bože. »On je moj zidar.«
Ispalo je da Garyja traže zbog niza sitnih krađa iz kuda koje je preuređivao pa je jutros
uhiden i uzeti su mu otisci.
»Zatvorili smo ga«, rekao je inspektor Kirby. »Još nije priznao, ali sad možemo dalje
ispitivati vezu. U to čvrsto vjerujem. Obavijestit demo vas, a onda dete biti slobodni i modi
dete se vratiti u stan.«

~ 210 ~
Ponod. Doma. O sranje. Inspektor Kirby nazvao je pola sata poslije i rekao da je Gary u
suzama sve priznao pa se možemo vratiti u stan i ne moramo se ni za što brinuti i neka se
sjetimo da imamo napravu za slučaj panike u spavadoj sobi.
Pojeli smo pile i onda otišli k meni, zapalili vatru u kaminu, gledali »Prijatelje«, a onda se
Mark odlučio okupati. Netko je zazvonio na vratima dok njega nije bilo.
»Bok?«
»Bridget, Daniel.«
»M.«
»Možeš me pustiti? Bitno je.«
»Čekaj, sidi du«, rekla sam pogledavajudi prema kupaonici. Mislila sam kako bi bilo bolje
da riješim sve probleme s Danielom, ali nisam željela raspaliti Marka. Čim sam otvorila
vrata, znala sam da sam pogriješila. Daniel je bio pijan.
»Znači, natovarila si mi policiju«, pleo mu se jezik.
Počela sam se povlačiti, zadržavajudi pogled na njegovim očima, kao da je čegrtuša.
»Bila si gola ispod kaputa. Ti...«
Iznenada se na stubama začula lupa koraka. Daniel je pogledao gore i – bom – Mark
Darcy ga je odalamio posred usta, on je pao na ulazna vrata, a iz nosa mu je potekla krv.
Mark je izgledao prilično začuđeno. »Oprosti«, rekao je. »M...« Daniel je pokušao ustati,
a Mark je požurio i pomogao mu. »Oprosti«, opet je ljubazno ponovio. »Jesi li dobro? Da
pozovem... m...!« ωωω.¢яσωαяєz.σяg
Daniel je samo protrljao nos i izgledao ošamudeno.
»Idem ja«, mrmljao je bijesno.
»Da«, rekao je Mark. »Mislim da je tako najbolje. I ne diraj je više. Ili du, m, ovaj, to
morati ponoviti.«
»Nda. Sigurno«, rekao je Daniel poslušno.
Kad smo se vratili u stan i zatvorili vrata, na bojišnici u spavadoj sobi postalo je prilično
divlje. Nisam mogla vjerovati da je zvono opet zazvonilo.
»Idem ja«, rekao je Mark ozbiljna izraza lica koji je pokazivao mušku odgovornost, i
zamotao ručnik oko sebe. »To je opet Cleaver. Ti ostani tu.«
Tri minute poslije začuli su se teški koraci, a vrata su se spavade sobe otvorila. Gotovo
sam zavrištala kad je provirio inspektor Kirby. Podignula sam deke do brade i pratila njegov
pogled, crven od nelagode, duž odjede i posteljine. Zatvorio je vrata za sobom.
»Imate pravo«, rekao je mirno inspektor Kirby, kao da sam htjela skočiti s visoke zgrade.
»Možete mi redi, prilično smo sigurni, moji ljudi ga vani drže.«
»Koga – Daniela?«
»Ne, Marka Darcyja.«
»Zašto?« pitala sam potpuno zbunjena.
Pogledao je natrag prema vratima: »Gospođice Jones, pritisnuli ste gumb za paniku.«
»Kad?«
»Prije pet minuta. Dobili smo nekoliko, sve mahnitijih, signala.«
Pogledala sam prema mjestu na koje sam objesila alarm. Nije bio tamo. Plaho sam

~ 211 ~
pipkala ispod plahti i pronašla narančasti predmet.
Inspektor Kirby pogledao je alarm, mene, odjedu na podu, a onda se nacerio.
»Dobro. Dobro. Vidim.« Otvorio je vrata. »Možete se vratiti, g. Darcy, ako još imate,
ovaj, energije.«
Policajci su se cerekali dok su eufemistički objašnjavali situaciju.
»O. K. Idemo mi. Uživajte«, rekao je inspektor Kirby dok se policajac kotrljao niza stube.
»Još samo nešto. Prvi osumnjičeni, g. Cleaver.«
»Nisam znala da je Daniel glavni osumnjičeni!« rekla sam.
»Pokušali smo ga nekoliko puta ispitati i činio se vrlo odbojnim. Bilo bi dobro da
nazovete, kako bi se sve izgladilo.«
»O, hvala«, rekao je Mark sarkastično, pokušavajudi biti dostojanstven unatoč činjenici
da mu je ručnik klizio. »Hvala što ste nam sad rekli.«
Ispratio je inspektora Kirbyja i moglo se čuti kako mu objašnjava sve o udarcu i kako mu
inspektor Kirby govori neka ga obavještava o svim problemima i o tome hodu li odlučiti
podidi optužnicu protiv Garyja.
Kad se Mark vratio, ja sam jecala. Iznenada sam počela, a kad počnem zbog nekog
razloga, ne mogu prestati.
»Dobro je«, rekao je Mark, čvrsto me držedi i gladedi mi glavu. »Gotovo je. Dobro je. Sve
de biti dobro.«

~ 212 ~
14.

U dobru i zlu?

~ 213 ~
 Subota, 6. prosinca

11.15. Claridge's hotel. Fuuj! Fuuj! FUUUUJ! Vjenčanje počinje za četrdeset pet minuta, a
ja na haljini imam veliku mrlju laka Rouge Noir.
Što da radim? Vjenčanja su suludo mučenje. Gosti, žrtve mučenja (makar, očito, ne u
istoj mjeri kao klijenti Amnesty Intemationala), pretjeruju u dotjerivanju i odijevaju čudne
predmete koje nikad ne bi nosili u normalnim prilikama, kao, recimo, bijele tajice. Onda
moraš ustati iz kreveta praktično usred nodi u subotu pa juriš po kudi i vičeš: »Jebi ga! Jebi
ga! Jebi ga!« pokušavajudi pronadi stare komade papira za zamatanje darova sa srebrnim
ukrasima, a zatim umataš bizarne suvišne darove, kao što su, recimo, naprave za sladoled
ili miješenje kruha (kojima je sudbina vječno recikliranje među sretno oženjenima – pa tko
normalan želi juriti na večer doma i jedan sat cijediti sastojke u divovsku plastičnu mašinu
tako da, čim se probudi, može pojesti cijelu golemu štrucu kruha na putu do posla umjesto
da uz put kupi cappucino i čokoladni croissant), i onda se još voziš 640 km, jedeš vinske
gumene bombone na benzinskoj, povradaš u autu i uzalud tražiš crkvu. Pogledajte me!
Zašto ja, Bože? Zašto? Izgledam kao da sam dobila menstruaciju pa mi je procurilo na
čudnom, nemogudem mjestu na haljini.

11.20. Hvala Bogu. Shazzer se baš vratila u sobu pa smo zaključile da je najbolje izrezati dio
na koji se prolio lak za nokte, jer je materijal haljine ionako krut i sjajan pa lak nije prošao
do podstave, koja je iste boje, a mogu i držati buket ispred.
Da, sigurno de biti dobro. Nitko nede primijetiti. Možda de čak misliti da je to takav
model. Kao da je cijela haljina dio ekstremno velikog komada čipke.
Bože. Mirna sam i uravnotežena. Unutarnja ravnoteža. Rupa u haljini nije bitna za ovu
prigodu, važnije su druge stvari. Sredom. Sigurna sam da de biti mirno i lijepo. Shaz je ved
sinod pretjerala. Nadam se da de danas izdržati.
Poslije. Sranje! Došla sam u crkvu samo dvadeset minuta kasnije i odmah sam pogledom
potražila Marka. Ved pogled na njegov potiljak govorio mi je da je napet. Onda su zasvirale
orgulje, on se okrenuo i ugledao me – na nesredu, gledao me kao da de prasnuti u smijeh.
Nije on kriv što nismo odjevene kao sofe nego kao divovski puf.
Krenuli smo u dostojanstvenoj povorci prema oltaru. Bože, Sharon strašno izgleda. Kao
da se neprestano mora duboko koncentrirati da nitko ne primijeti kako je mamurna. Hodali
smo cijelu vječnost uz zvuke melodije:

Evo stiže mladenka

Dva je metra široka.

Zašto, o zašto?
»Bridget. Noga«, prosiktala je Shaz.
Pogledala sam dolje. Shazzerin grudnjak Agent Provocateur boje jorgovana s krznom
zapeo je za potpeticu moje satenske salonke. Pomislila sam da bih ga mogla otresti, ali

~ 214 ~
onda bi grudnjak cijelu ceremoniju izdajnički ležao na putu prema oltaru. Umjesto toga
neuspješno sam ga pokušala ugurati pod haljinu, što je izazvalo kratak prekid u mučnom
poskakujudem koraku, ali rezultata nije bilo. Odahnula sam kad smo došli naprijed i kad
sam grudnjak mogla podidi te ga ugurati iza buketa dok su ostali pjevali. Podli Richard
izgledao je sjajno i doista samouvjereno. Na sebi je imao obično odijelo, što je bilo lijepo –
nije bio svečano odjeven u neko suludo odijelo slično smokingu poput nekog od sporednih
glumaca iz filma Oliver koji pjevaju »Who Will Buy This Wonderful Morning?«, plešu u
zboru i izvode kabriolete.
Na nesredu, Jude je – to se ved počelo primjedivati – napravila ključnu pogrešku kad nije
iz poziva na vjenčanje isključila malu djecu. Čim je počeo pravi obred, u dnu crkve počelo je
plakati dijete. Bio je to plač na najvišoj razini, od onih koji počnu, zatim nastupi stanka za
uzimanje daha slična čekanju groma poslije munje, a onda uslijedi jaki iskonski urlik. Ne
mogu vjerovati kakve su te moderne majke iz srednje klase. Okrenula sam se i ugledala
ženu kako drmusa dijete gore-dolje, samozadovoljno kolutajudi očima kao da govori »k
vragu«. Čini se da joj nije palo na pamet kako bi bilo pristojno odnijeti dijete van da bi
publika mogla čuti Jude i Podlog Richarda kako obedavaju jedno drugome da de do kraja
života biti jedna duša. Slap duge sjajne kose u dnu crkve upao mi je u oko: Rebecca. Na sebi
je imala besprijekoran nježno sivi kostim, a vrat joj se, poput krana dizalice, okretao prema
Marku. Uz nju je stajao mrzovoljan Giles Benwick koji je u ruci držao poklon s vrpcom na
vrhu.
»Richard Wilfred Albert Paul...«, govorio je vikar glasom koji je odzvanjao. Nisam imala
pojma da Podli Richard ima toliko podlih imena. Jesu li njegovi roditelji uopde razmišljali?
»... hodeš li je ljubiti i poštovati...«
Mmmm. Obožavam vjenčanja. Odmah mi je toplo oko srca.
»... pružiti joj utjehu i zaštitu...«
Hmf. Do Judine haljine dokotrljala se nogometna lopta.
»... u dobru i zlu...«
Dva dječačida u, kunem se, cipelama za step, iskobeljala su se iz klupa i pojurila za
loptom.
»... u sve dane života svoga?«
Začula se prigušena buka, a onda su dječaci počeli glasno nerazumljivo šaptati, a beba je
opet zaplakala.
Kroz galamu jedva sam čula kako je Podli Richard rekao »da«, iako je mogao redi i »ne«,
a o tome je svjedočila samo činjenica da su on i Jude zaljubljeno gledali jedno u drugo.
»Judith Caroline Jonquil...«
A zašto ja imam samo dva imena? Pa zar svi osim mene imaju dugačak popis gluposti iza
svog imena?
»... uzimaš li Richarda Wilfreda Alberta Paula...«
Nejasno sam kutkom lijevog oka vidjela kako Sharonin molitvenik počinje kliziti.
»... Hapaga...«
Shazzerin molitvenik posve je sigurno klizio. Uspaničeno sam se okrenula i baš u tom

~ 215 ~
trenutku ugledala Simona u smokingu kako juri naprijed. Shazzerine noge počele su klecati
kao na usporenom filmu, a onda se u trenu srušila ravno u Simonovo naručje.
»... hodeš li ga ljubiti i poštovati...«
Simon je spretno vukao Shazzer prema sakristiji, a noge su joj virile ispod pufa boje
jorgovana i vukle se po podu kao da je mrtvac.
»... cijeniti i slušati...«
Slušati Podlog Richarda? Nakratko sam razmišljala o tome da odem za Shazzer u
sakristiju i provjerim je li dobro, ali što bi Jude pomislila ako bi se okrenula sad kad joj
trebamo najviše u životu i otkrila da smo Shazzer i ja zbrisale?
»... u sve dane života svoga?«
Začulo se nekoliko tupih udaraca dok je Simon grubo vukao Shazzer prema sakristiji.
»Da.«
Vrata sakristije zalupila su se za njima.
»I proglašavam vas...«
Dva dječaka vratila su se s prostora gdje je bila krstionica i pojurila prema izlazu. Bože,
dijete je sad stvarno počelo urlati.
Vikar je zastao i pročistio grlo. Okrenuo se i pogledao dječake koji su udarali nogometnu
loptu u klupe. Uhvatila sam Markov pogled. Iznenada je spustio molitvenik, izišao iz klupe,
pokupio svakog dječaka pod jednu ruku i iznio ih iz crkve.
»Proglašavam vas mužem i ženom.«
Cijela je crkva zapljeskala, a Jude i Richard sjali su od srede.
Kad smo potpisali knjige, atmosfera među mlađima od pet godina bila je vrlo vesela.
Ispred oltara bilo je pravo dječje slavlje, a mi smo išli prema izlazu iza bijesne Magde koja je
iznosila Constance i ponavljala: »Dobit deš po guzi, dobit deš po guzi«, dok je Constance
vrištala.
Kad smo izišli na ledenu kišu i jak vjetar, načula sam majku malih nogometaša kako
govori zbunjenom Marku: »Prekrasno je kad su djeca spontana na vjenčanjima. Pa to je na
vjenčanju i najbitnije, zar ne?«
»Nemam pojma«, rekao je Mark veselo, »nisam čuo ni riječi.«

Vratili smo se u Claridges i otkrili da su se Judini roditelji neobuzdano razmahali: plesna

dvorana bila je okidena brončanim vrpcama ukrašenim listidima i vodem te bakrenim
piramidama punim voda i kerubinima veličine magarca.
Kad smo ušli, čulo se jedino:
»Dvjesto pedeset tisuda.«
»Ma daj. Sigurno je bilo najmanje 300.000.«
»Šališ se. U Claridgesu? Najmanje pola milijuna.«
Pogledom sam uhvatila Rebeccu koja je mahnito gledala po sobi ukočena osmijeha
poput lutke s glavom na štapu. Giles ju je nervozno slijedio, dok mu je ruka lebdjela oko
njezinog struka.
Judin otac, sir Ralph Russell, koji je jasno pokazivao »bez brige, ljudi, ja sam nevjerojatno

~ 216 ~
bogat i uspješan businessman«, rukovao se sa Sharon.
»Ah, Sarah«, režao je. »Jeste li bolje?«
»Sharon«, ispravila ga je Jude puna energije.
»O, da, hvala«, rekla je Shaz, dok je rukom blago dodirivala grlo. »To je bilo od
vrudine...«
Gotovo sam prasnula u smijeh s obzirom na to da je bilo kao u frižideru i da su svi imali
termorublje.
»Sigurna si da nije prevagnuo chardonnay, Shaz«, pitao je Mark, na što mu je ona, s
osmijehom, pokazala prst.
Judina se majka hladno nasmiješila. Bila je mršava kao štap, u nekakvoj Escadinoj nodnoj
mori s inkrustacijama i neobjašnjivim perjem koje je stršalo oko bokova, valjda da dočara
da ih ima. (Tako je to kad ti trebaju vesele varke!)
»Giles, ne stavljaj novčanik u džep od hlača, zlato, bedra ti izgledaju debelo«, odrezala je
Rebecca.
»Sad se ved ponašaš ovisnički, zlato«, rekao je Giles, stavljajudi joj ruku oko struka.
»Nije istina«, rekla je Rebecca ljutito odmičudi njegovu ruku i ponovno navlačedi
osmijeh. »Mark«, zavapila je. Gledala ga je kao da misli da više nikoga nema, da je vrijeme
stalo i da de band Glena Millera svakoga časa zasvirati »It Had to be You«.
»O bok«, rekao je Mark nehajno. »Giles, stari moj! Nisam mislio da du te ikad vidjeti u
prsluku!«
»Bok, Bridget«, rekao je Giles cmoknuvši me u obraz. »Krasna haljina.«
»Osim rupe«, rekla je Rebecca.
Očajnički sam pogledala u stranu i primijetila Magdu na kraju sobe kako u muci gleda,
opsesivno odmičudi nepostojedi pramen s lica.
»A, to je dio kreacije«, rekao je Mark ponosno se osmjehujudi. »To je jurdijski simbol
plodnosti.«
»Oprostite«, rekla sam. A onda sam stala na prste i šapnula Marku na uho: »Nešto se
događa s Magdom.«
Magda je bila toliko uznemirena da je jedva govorila. »Prestani, zlato, prestani«, govorila
je u prazno dok je Constance pokušavala ugurati čokoladnu lizalicu u džep njezina kostima
boje pistacije.
»Što se dogodilo?«
»Ona... ona... vještica s kojom se Jeremy spetljao prošle godine. Tu je! Ako se usudi s
njom progovoriti i jednu jebenu riječ...«
»Hej, Constance! Kako ti se svidjelo vjenčanje«, Mark je pružao Magdi čašu šampanjca.
»Molim«, pitala je Constance gledajudi Marka okruglim očima.
»Vjenčanje. U crkvi.«
»Tudum?«
»Da«, rekao je smijudi se, »tulum u crkvi.«
»Pa mama me odvela van«, rekla je gledajudi ga kao da je kreten.
»Kurva odvratna«, vikala je Magda.

~ 217 ~
 »To je trebao biti tudum«, rekla je Constance mračno.
»Možeš je odvesti?« šapnula sam Marku.
»Dođi, Constance, idemo potražiti loptu.«
Na moje iznenađenje Constance ga je uhvatila za ruku i veselo odlepršala s njim.
»Jebena kurva. Ubit du je, ubit du...«
Pratila sam Magdin pogled do mjesta na kojem je djevojka u ružičastom živo razgovarala
s Jude. Bila je to ista djevojka koju sam prošle godine vidjela s Jeremyjem u restoranu u
Portobellu i, opet iste večeri, kako ulazi u taksi pred Ivyjem.
»Zašto ju je Jude pozvala?« pitala je Magda bijesno.
»Pa kako je Jude mogla znati da je to ona?« upitala sam gledajudi ih. »Možda rade
zajedno ili nešto slično.«
»Vjenčanja! Samo te rastuže! O, Bože, Bridge.« Magda je počela plakati i pokušavala
pronadi rupčid. »Oprosti.«
Vidjela sam kako je Shaz primijetila kriznu situaciju i pojurila prema nama.
»Idemo, cure, idemo!« Jude, zaboravljiva, okružena oduševljenim prijateljima svojih
roditelja, baš je htjela baciti buket. Počela se s pratnjom probijati prema nama. »Idemo.
Spremi se, Bridget.«
Kao u usporenom filmu vidjela sam kako buket leti kroz zrak prema meni, skoro sam ga
uhvatila, a onda mi je pogled pao na Magdino suzama umrljano lice pa sam buket dobacila
Sharon kojoj je pao na pod.
»Dame i gospodo.« Smiješni butler u pumpericama udarao je čekidem u obliku kerubina
o brončani psaltir prekriven cvijedem. »Molim vas za trenutak tišine jer se svadbeno slavlje
seli za glavni stol.«
Sranje! Glavni stol! A gdje mi je buket? Sagnula sam se, uzela Judin koji je bio pod
Shazzerinim nogama i, s veselim ukočenim osmijehom, držala ga ispred rupe na haljini.

»A kad smo se preselili u Great Missenden, došla je do izražaja Judithina nadarenost za

slobodan stil i delfin...«
U pet sati sir Ralph je govorio ved dvadeset pet minuta.
»... Postalo je i te kako očito ne samo nama, po vlastitom priznanju, pristranim«,
pogledao je kako bi izmamio obvezan blagi žamor hinjenoga smijeha, »roditeljima nego i
cijelom području južnog Buckinghamshirea. Bila je to godina kad je Judith osvojila prvo
mjesto u delfinu i slobodnom na tri uzastopna natjecanja u južnom Buckinghamshireu u
kategoriji mlađih od dvaneaest godina te Zlatnu medalju za preživljavanje samo tri tjedna
prije prvih ispita! ...«
»Što se događa s tobom i Simonom«, šapnula sam Shaz.
»Ništa«, odgovorila je šaptom, zuredi ravno u publiku.
»... Te iste, vrlo naporne, godine Judith je pohvaljena na ispitima katedre za klarinet, 2.
stupanj – što je bio rani pokazatelj 'svjetske slave' koju de stedi...«
»Ali sigurno te gledao u crkvi, inače ne bi pojurio i na vrijeme te ulovio.«
»Znam, ali sam mu povratila po rukama u sakristiji.«

~ 218 ~
 »... Sposobna i uspješna plivačica, zamjenica predsjednice – a to je, kao što mi je
ravnateljica priznala u četiri oka, bilo zbog pogrešne procjene jer Karen Jenkins, kao
predsjednica nije... no dobro. Danas slavimo, a ne žalimo, a ja znam da je otac Karen
Jenkins danas s nama...«
Uhvatila sam Markov pogled i mislila da du eksplodirati. Jude je bila uzor
nezainteresiranosti, smijala se svima, udarala Podlog Richarda po koljenu i javno mu slala
male poljupce, kao da se stravična kakofonija ne događa i kao da se nije, u toliko prilika,
pijano strovalila na pod govoredi »vezofobni gad, podlac po imenu, podlac po prirodi, m,
ovaj, nemamo više vina?«
»... drugi klarinet u školskom orkestru, spretna trapezistica, Judith je nagrada vrijednija
od rubina...«
Bilo mi je jasno kamo sve to vodi. Na žalost, još smo se četrdeset pet minuta vukli kroz
Judinu prijelomnu godinu, trijumf na Cambridgeu, meteorski uspon koridorima
financijskoga svijeta pa sve do danas.
»... I na kraju, ostaje mi samo nada da de, m, ovaj...«
Svi su zadržali dah kad je sir Ralph pogledao u bilješke koje su bile besmisleno,
nerazumno, izvan svih granica pristojnosti i engleskih običaja, preduge.
»Richard!« rekao je napokon, »mora biti zahvalan za ovaj dar koji nema cijenu, ovaj
dragulj koji mu je danas tako velikodušno darovan.«
Richard je, prilično duhovito, zakolutao očima, a cijela je soba s olakšanjem zapljeskala.
Činilo se da sir Ralph želi nastaviti s još četrdeset stranica, ali sredom je odustao jer pljesak
nije prestajao.
Zatim je Podli Richard održao kratak, prilično ljubak govor i naglas pročitao neke
telegrame koji su bili dosadni, osim onoga koji je poslao Tom iz San Francisca i u kojemu je,
na nesredu, pisalo: »ČESTITAM: NEK BUDE PRVO U NIZU.«
Zatim je ustala Jude. Rekla je nekoliko lijepih riječi zahvale, a onda je – hura! – počela
čitati govor koji smo sinod s njom sastavile Shaz i ja. Evo što je rekla. Slijedi u nastavku.
Hura.
»Danas se opraštam od samačkog života. I makar sam sad udana, obedavam da nedu biti
samodopadna. Obedavam da nikad nedu niti jednoga samca maltretirati pitanjem zašto se
još nije oženio niti du ikad pitati 'kako tvoj ljubavni život'. Umjesto toga du uvijek to
poštovati kao intimno pitanje baš kao što je to i pitanje da li još vodim ljubav s mužem.«
»Obedavam da de voditi ljubav s mužem«, rekao je Podli Richard, na što su se svi
nasmijali.
»Obedavam da nikad nedu redi da je život samaca pogreška niti da nešto ne valja s
osobom koja živi sama. Jer, kao što svi znamo, samci su normalna pojava u suvremenom
svijetu, svi smo mi samci u neko doba svoga života, a to je jednako vrijedno poštovanja kao
i bračna veza.«
Začulo se odobravanje. (Bar mislim da je to bilo to.)
»Obedavam i da du ostati u stalnom kontaktu s najboljim prijateljicama Bridget i Sharon,
koje su živi dokaz da su urbani samci jednako snažni i spremni da vam pomognu kao i bilo

~ 219 ~
čija cijela obitelj.«
Plaho sam se nasmijala, dok je Sharon pod stolom utisnula palac u moj. Jude se okrenula
prema nama i podigla čašu.
»A sad bih željela nazdraviti Bridget i Shazzer: najboljim prijateljicama na svijetu.«
(To sam ja napisala.)
»Dame i gospodo – djeveruše.«
Prolomio se gromoglasan pljesak. Volim Jude, volim Shaz, mislila sam kad su svi ustali.
»Za djeveruše«, svi su rekli. Bilo je prekrasno kad su svi usmjerili pozornost na nas.
Vidjela sam kako se Simon smiješi od zadovoljstva Shaz, a zatim sam pogledala prema
Maricu koji se tako smiješio meni.

Poslije toga sve mi je pomalo mutno, ali se sjedam da sam vidjela Magdu i Jeremyja kako se
zajedno smiju u kutu i da sam je poslije uhvatila.
»Što se događa?«
Ispalo je da kurva radi s Jude. Jude je rekla Magdi da je jedino znala da je djevojka bila
ljubavnica tipu koji još voli svoju ženu. Gotovo je umrla kad joj je Magda rekla da je to
Jeremy, ali smo se svi složili da ne smijemo biti strogi prema djevojci jer je zapravo gad bio
Jeremy.
»Prokleti seronja. Uostalom, sad je dobio pouku. Nitko nije savršen, a ja ga stvarno
volim.«
»Pa gledaj Jackie Onassis«, rekla sam ohrabrujudi je.
»Pa da«, rekla je Magda.
»Ili Hilary Clinton.«
Nesigurno smo pogledale jedna drugu i prasnule u smijeh.
Najbolje je bilo kad sam otišla na zahod. Simon je pipkao Shazzer gurajudi joj ruku ispod
djeverušine haljine!
Nekad ima veza za koje jednostavno odmah znaš, čim ih vidiš: to je to, to je savršeno,
uspjet de, oni idu na duge staze – obično takve veze počinju između tvog bivšeg, za kojeg si
se nadala da de ti se vratiti, i neke druge.
Vratila sam se na prijem prije nego što su me Sharon i Simon primijetili i veselo se
smijala. Dobra stara Shaz. Zaslužila je, pomislila sam i naglo zastala. Rebecca je stiskala
Markov rever, razgovarajudi strastveno s njim. Naglo sam skočila iza stupa i slušala.
»Ti ne misliš«, govorila je. »Ti ne misliš da je savršeno mogude da dvoje ljudi koji bi
morali biti zajedno, koji su svakako savršen par – po intelektu, fizičkom izgledu, školskoj
naobrazbi, položaju – ostanu razdvojeni zbog nesporazuma, zbog povučenosti, ponosa,
zbog...« Zastala je, a onda zlokobno zakreštala: »Zbog upletanja drugih, tako da na kraju
završe s pogrešnim partnerima. Slažeš se?«
»Pa, da«, promrmljao je Mark. »Iako nisam baš siguran u tvoj popis...«
»Slažeš se? Slažeš se?« zvučala je pijano.

~ 220 ~
 »To se skoro dogodilo Bridget i meni.«
»Znam! Znam. Ona nije za tebe, dušo, kao što ni Giles nije za mene... Oh, Mark. Ja sam s
Gilesom samo zato da bi ti shvatio što osjedaš za mene. Možda je to bilo pogrešno, ali... oni
nam nisu par!«
»Mm...«, rekao je Mark.
»Znam, znam. Slutim koliko se osjedaš zarobljenim. Ali to je tvoj život! Ne možeš ga
proživjeti s nekim tko misli da je Sylvester Stallone glumio Rimbauda, ti trebaš poticaj, ti
trebaš...«
»Rebecca«, rekao je Mark tiho. »Ja trebam Bridget.«
Na to je Rebecca ispustila zvuk pun strave, nešto između ljutog bola i bijesnog urlika.
Obzirno odlučivši da si nedu dopustiti plitke osjedaje pobjede ili naslađivanja, neduhovne
radosti, jer je dvolična, kukconoga, uobražena krava iz Odjebilanda dobila što je zaslužila,
odlepršala sam, samozadovoljno se smiješedi.
Na kraju sam se naslonila na stup uz plesni podij i gledala Magdu i Jeremyja čvrsto
zagrljene dok su im se tijela skladno micala odajudi desetogodišnju praksu zajedničkoga
plesa. Magda je naslonila glavu na Jeremyjevo rame i smireno zatvorila oči, dok je
Jeremyjeva ruka lijeno švrljala po njezinoj pozadini. Nešto joj je šaptao, a ona se smijala ne
otvarajudi oči.
Osjetila sam kako mi nečija ruka klizi oko struka. I Mark je gledao Magdu i Jeremyja.
»Jesi li za ples?« pitao je.

~ 221 ~
15.

Previše predbožićnog
raspoloženja

~ 222 ~
 Ponedjeljak, 15. prosinca

kg – 58,5 (čini se da je, na žalost, točno da težina sama pronalazi svoju ravnotežu), poslanih
čestitki – 0, kupljenih darova – 0, poboljšanja u vezi s rupom otkako je napravljena:
jedinstven božidni ukras

18.30. Sve je prekrasno. Obično sam tjedan prije Božida mamurna i histerična, bijesna na
sebe jer nisam pobjegla u malenu drvosječinu kolibu duboko u šumi gdje bih mogla mimo
sjediti kraj vatre, umjesto da se budim u golemu, pulsirajudem, sve histeričnijem gradu čiji
stanovnici ne grizu samo nokte nego i šake pri pomisli na rokove na poslu, rokove pisanja
čestitki i kupovanja darova, sputani poput pilida, pa urlaju kao medvjedi na tek nedavno
zaposlenog taksista koji pokušava pronadi Soho Square uz pomod karte središta Addis
Abebe, a onda stižu na tulume na kojima ih pozdravljaju isti ljudi s kojima se susredu ved
tredu nod za redom, samo triput pijaniji i mamurniji, i koji bi tako rado viknuli: »MA
ODJEBITE SVI SKUPA« i pokupili se doma.
Takvo je ponašanje negativno i pogrešno. Napokon sam našla način za preživljavanje
mirnoga, čistog i dobrog života, gotovo ne pušim i samo sam se jednom malo naljutila na
Judinom vjenčanju. Čak ni pijanac na tulumu u petak nije mi uspio poremetiti ravnotežu
kad je mene i Sharon nazvao »lajavim medijskim kurvama«.
Danas sam dobila i sjajnu poštu u kojoj je bila mamina i tatina razglednica iz Kenije, na
kojoj su napisali kako se tata sjajno zabavljao s Wellingtonovim jet-skijem i plesao limbo s
Masai-djevojkom na koktelu i da se nadaju da Mark i ja nedemo biti previše osamljeni bez
njih na Božid. Tata je dodao i PS: »Nemamo dva, vedi je od 1,80 i više nego zadovoljavajudi
u odbijanju! Hakuna Matata.«
Hura! Svi su sretni i mirni. Večeras du, recimo, napisati božidne čestitke, i to bez
oklijevanja i s veseljem! – jer kao što piše u Budizmu: drama imudnog monaha, tajna
duhovne srede nije u tome da se pere da bi se pralo, nego u tome da se pere da bi se
opralo. Isto je i s božidnim čestitkama.

18.40. To je pomalo dosadno: samo sjediti cijelu večer i pisati čestitke za Božid.

18.45. A da pojedem jedan čokoladni ukras?

18.46. A kako bi bilo da Božid proslavim blagdanskom čašicom vina?

18.50. Mmmm. Vino je super. A kako bi bilo da zapalim i cigaretu? Samo jednu.

18.51. Mmmm. Cigareta je prava. Pa nije sve u samodisciplini. Pogledajte Pola Pota.

18.55. Odmah du početi pisati čestitke. Čim popijem vino. A da opet pročitam pismo?

~ 223 ~
 Cinnamon Productions
Uspravi se, Britanijo. U pet u živo. Tapkanje

Iz ureda Granta D. Pikea, izvršnog direktora

Draga Bridget,
kao što ste možda već primijetili, prije godinu dana uveden je program
praćenja osoblja radi ocjenjivanja rada i protoka ideja kroz Cinnamon
Productions.
Sigurno ćete se oduševiti kad čujete da je 68 posto zabavnih i završnih priloga
u programu Uspravi se, Britanijo, napravljeno na temelju vaše ideje. Čestitamo!
Obaviješteni smo da ste u rujnu dali otkaz zbog nesporazuma s izvršnim
producentom programa Uspravi se, Britanijo, Richardom Finchom. Richard je,
kao što ste sigurno čuli, suspendiran u listopadu zbog 'osobnih teškoća'.
Trenutačno reorganiziramo osoblje u programu i rado bismo vas pozvali da se
ponovno pridružite ekipi ili kao pomoćnik producenta ili kao honorarni
konzultant, što bi značilo suradnju u osmišljavanju priloga. Razdoblje od vašeg
otkaza računat ćemo kao plaćeni dopust.
Vjerujemo da – ojačan novom pozitivnom energijom i pokretačkom snagom
– program Uspravi se, kao glavna emisija Cinnamon Productions, ima veliku
budućnost u 21. stoljeću. Nadamo se da ćete biti jaka kreativna snaga u našoj
ojačanoj ekipi. Molim, javite se mojoj tajnici radi dogovaranja sastanka. S
veseljem ću saslušati vaše nove uvjete.

S poštovanjem,
Grant D. Pike
izvršni direktor, Cinnamon Productions

Vidiš! Vidiš! I Michael iz Independenta kaže da mogu pokušati napraviti još jedan intervju
sa slavnom osobom jer su dobili nekoliko pisama nakon intervjua s g. Darcyjem. Kao što je
rekao, sve o čemu pristižu pisma dobro je, bez obzira koliko bilo loše. Znači mogu biti
slobodnjak. Hura! I onda više nedu morati kasniti. Mislim da du malo proslaviti. O, supač,
netko mi zvoni na vratima!
Super, super. Stigao je bor. Vidiš! Stvarno je sve u mojim rukama za ovaj Božid. Sutra
dolazi Mark i zatedi de pravu božidnu kazbu!

20.00. Kad su se ljudi s borom počeli uspinjati stubama, gunđajudi i sopčudi, prestrašila sam
se da sam podcijenila veličinu stabla, posebno kad su zastrašujude ispunili cijela vrata,
proletjeli kroz njih, a pritom su grane mlatarale kao u invaziji Macdugga u šumi Dunsinane.
Grumenje zemlje i dva mladida uletjeli su za njim: »Taj je baš velik, gdje da ga ostavimo?«
»Uz kamin«, rekla sam. Na nesredu, bor nije stao: neke su se grane pružale prema vatri,

~ 224 ~
druge su nasilno stajale uspravno zbog kauča, a ostale su stršale usred sobe, dok se vrh
svijao pod čudnim kutom u odnosu na strop.
»Možete li probati tamo?« pitala sam. »A kakav je to smrad?«
Tvrdedi da je to neki finski izum koji sprječava opadanje iglica, umjesto da priznaju da je
stablo staro, dečki su se trudili smjestiti bor između vrata sobe i kupaonice, ali i ondje su se
grane širile zatvarajudi obje prostorije.
»Pokušajte u sredini sobe«, rekla sam nevjerojatno ponosno. Dečki su se smijuljili i
odvukli monstruma u sredinu sobe. U tom trenutku više nisam vidjela nikoga od njih. »Tako
je dobro, hvala«, rekla sam visokim, zatomljenim glasom, a oni su cerekajudi se sišli niza
stube.

20.00 . Hmm.

20.10. Pa to i nije problem. Jednostavno du zanemariti pitanje bora i posvetiti se

čestitkama.

20.20. Mmmm. Baš je vino super. Pitanje je, je li bitno ako ne pošalješ čestitke? Sigurno
ima ljudi od kojih nikad u životu nisam dobila čestitku za Božid. Je li to nepristojno? Uvijek
se čini glupim slati čestitke Jude ili Shazzer kad ih vidim svaki drugi dan. Ali kako onda
očekivati da de ti netko poslati čestitku? Usto, naravno, slanje čestitki plodove donosi tek
sljedede godine, osim ako ih ne pošalješ u prvom tjednu prosinca, ali to bi bilo nezamislivo
ponašanje, svojstveno dosadnim brakovima. Hmm. Možda bih morala napisati koji su
razlozi za, a koji protiv pisanja čestitki.

20.25. Mislim da du najprije malo prelistati božidni Vogue.

20.40. Vogueov me božidni svijet privukao, ali i pokolebao. Doznala sam da su moja odjeda
i ideje za poklone okrutno zastarjeli i da bih morala voziti bicikl, nositi sklisku podsuknju
Dosa s paperjem na vrhu i psidem na ramenu, pozirati na tulumima s kderima-
manekenkama u pretpubertetu, kupiti prijateljima navlake za termofore od pashmine,
mirisna sredstva koja de stavljati u rublje umjesto uobičajene štirke, srebrne baterijske
svjetiljke iz Aspreya – dok mi se svjetlo božidnih lampica odbija od sjajnih zuba.
Nedu se obazirati. To je tako neduhovno. Zamisli da dođe do erupcije nekog vulkana,
poput onoga koji je zatrpao Pompeje, južno od Slougha pa svi ostanu okamenjeni na
biciklima, sa psidima, paperjem i kderima – budude bi generacije dolazile i smijale se
duhovnoj praznini. Odbacujem i sulude luksuzne darove koji više govore o napuhanosti
darovatelja nego o njegovoj pažljivosti prema primatelju.

21.00. I ja bih rado dobila termofor od pashmine.

21.15. Popis božidnih darova:

~ 225 ~
 mama – navlaka za termofor od pashmine
tata – navlaka za termofor od pashmine

O, Bože. Ne mogu više ignorirati improvizirani bor: miris je prodoran i podsjeda na uložak
za cipele s mirisom bora, koji je netko nosio nekoliko mjeseci, a uvlači se u zidove i vrata od
punog drva. Prokleto stablo. Sobu mogu prijedi jedino ako se poput divlje svinje provučeni
ispod njega. Mislim da du opet pročitati Garyjevu čestitku. Bila je sjajna. Umotana u oblik
metka, na njoj je pisalo »Oprosti«. Unutra je pisalo:

Draga Bridget,
oprosti za metak. Ne znam što mi je bilo, ali bio sam u stisci s novcem, a
dogodio mi se i ribički incident. Bridget, naš je odnos bio poseban. Stvarno mi je
nešto značio. Kad je stigao novac, htio sam završiti proširenje. Advokatovo je
pismo bilo toliko nadrkano da sam poludio i totalno se izgubio.

U prilogu je bio i primjerak Angler’s Maila otvoren na 10. stranici. Na jednoj je strani bio
naslov »Svijet šarana« i članak »Izbor mamaca«, a na drugoj šest fotografija ribiča koji su
držali ljigave sive ribe. Preko Garyjeve slike bilo je otisnuto »diskvalificiran«, a ispod je bio
članak s naslovom:

LUD OD BIJESA

Tri puta pobjednik East Hendona, Gary Wilshaw, suspendiran je iz Amaterskog

ribolovnog društva East Hendona nakon zamjene ribe. Wilshaw, 37, iz West Elm
Drivea, zauzeo je prvo mjesto s običnim šaranom od 14,5 kg, koji je ulovljen na udicu
vel. 4, ispred šarana od 9 kg.
Poslije se pokazalo, na temelju dojave, da je bila riječ o uzgojenoj ribi iz East Sheena,
koja je vjerojatno preko noći postavljena na udicu vel. 4.
Predstavnik Amaterskog ribolovnog društva East Hendona rekao je: »Ova praksa
nanosi sramotu ukupnom sportskom ribolovu u umjetnim jezerima te je Amatersko
ribolovno društvo East Hendon ne može tolerirati.«

21.25. Vidiš, osjedao se nemodno kao i Daniel. Siroti Gary i njegova riba. Poniženi. On voli
ribe. Siroti Daniel. Ugroženi muškarci.

21.30. Mmm. Vino je izvrsno. Imam svoju blagdansku zabavu. Razmišljam o svim divnim
ljudima koji su mi ove godine prošli kroz život, čak i o onima koji su mi činili zlo. Osjedam
samo ljubav i oprost. Nmm mismislim da je mmrnžnja samo nla lakši put.

21.45. Ns nsad n nduna pisati čest'ke. Nodmah nsad.

~ 226 ~
23.20. Nje njesam. I idem nsad ndo kask aslida.

23.30. Ndomma. Npro kleto ndrvo. Znam. Indem ponška re.

Ponod. Nda. Nsad je bo bolje. Uf. Ponspanasam. Ups. Npopiknu lasamse.

Utorak, 16. prosinca

kg – 62,5, cuge – 6, cigareta – 45, kalorija 5.732, čokoladnih ukrasa – 132, poslanih čestitki
– O, Bože, u pakao, Belzebubu i svim njegovim subpoltergeistima

8.30. Malo sam zbunjena. Trebalo mi je samo sat i sedam minuta da se obučem, a ipak još
nisam obučena jer sam primijetila mrlju na prednjoj strani suknje.

8.45. Skinula sam suknju. Obudi du sivu, ali gdje je, do vraga? Uf. Boli me glava. Dobro,
nedu više piti do... A možda je suknja u dnevnoj sobi.

9.00. Sad sam u dnevnoj sobi, ali sve je u takvom neredu. Mislim da du pojesti toast.
Cigarete su zlokoban otrov.

9.15. Fuuj! Baš sam ugledala bor.

9.30. Fuuj! Fuuj! Našla sam čestitku koja mi je nedostajala. Na njoj piše:

Srhtan Božie mom fragom, dragom Kenu. Cijele sam godine tako cijenila tvoju
ljubaznost. Ti si predivna, predivna osoba, tako jaka i s jasnim pogledima na
svijht i tako sh fobro snalaziš s brojkama. Iako smo imali fobrih i loših
trhnutaka, saf moramo suzbiti ljutnju, žhlimo li sh razvijati. Saf ti sh osjheam
tako bliskom i profesionalno i privatno.
S puno ljubavi,
Bridget
A tko je Ken? Fuuuj! Ken je računovođa. Sreli smo se samo jednom i onda smo se posvađali
zbog zakasnjele prijave poreza. O, Bože. Moram pronadi popis.
Fuuuj! Osim Jude, Shazzer, Magde, Roma i sl. na popisu su:

pomoćnik britanskoga konzula u Bangkoku

britanski veleposlanik u Tajlandu
njegova eskcelencija sir Hugo Boynton

~ 227 ~
 admiral Darcy
inspektor Kirby
Colin Firth
Richard Finch ministar vanjskih poslova
Jed
Michael iz Independenta
Grant D. Pike
Tony Blair

Čestitke su razaslane širom svijeta, a ja ne znam što sam napisala.

Srijeda, 17. prosinca

Nema odgovora na čestitke. Možda su druge bile normalne, a ona za Kena zaostala je
nakaza.

Četvrtak, 18. prosinca

9.30. Baš sam bila na odlasku kad je zazvonio telefon.

»Bridget, Gary!«
»O, bok!« cvrkutala sam histerično. »Gdje si?«
»Pa iza brave, sjedaš se? Hvala za čestitku. To je bilo slatko. Slatko. Stvarno si mi
uljepšala život.«
»O, hahahahaha«, nervozno sam se smijala.
»Dolaziš mi u posjet danas?«
»Molim?«
»Pa znaš... čestitka.«
»Eeeem?« rekla sam visokim prigušenim glasom. »Baš se i ne sjedam što sam napisala.
Imaš li...?«
»Pročitat du ti je«, rekao je stidljivo. Onda je počeo čitati zapinjudi na riječima.

Najfraži Gary,
znam fa jh tvoj posao zifara vrlo razlidit of moga. Ali ja to poštujhm jhr jh to pravi obrt. Ti
izragujhš stvari svojim rukama i ustajhš vrlo rano ujutro i zajhfno smo – makar proširhnjh još nijh
gotovo – izgrafili nhšto vhliko i lijhpo, kao hkipa. Dvojh vrlo razliditih ljufi pa makar jh rupa u zifu još
tamo – poslije gotovo osam mjeseci! – kroz nju vidim kako raste projekt. I to je predivno. Znam da si
u zatvoru, fa ofslužujhš kaznu, ali uskoro eh ona isthei. Hvala za pismo o mhtku i phcanju i ja ti
doista opraštam.
U ovom sh trhnutku osjheam vrlo bliskom thbi, kao obrtniku i kao muškarcu. A ako itko zaslužujh

~ 228 ~
 rafost i stvaran krhativan naboj u sljhfheoj gofini – dak i u zatvoru – onda si to ti.

S ljubavlju,
Bridget

»Kreativan naboj«, rekao je promuklim glasom. Uspjela sam pobjedi objašnjavajudi kako
kasnim na posao, ali... O, Bože. Kome sam sve to poslala?

19.00. Doma. Otišla sam na prve konzultacije u ured i sve je prošlo prilično dobro –
posebno zato što je Harold Strašni degradiran u osobu za provjeravanje činjenica jer je
dosadan – sve dok Patchouli nije povikala da ima poziv od Richarda Fincha iz samostana pa
ga je pustila na razglas kako bismo svi mogli čuti.
»Bok svima!«, rekao je. »Samo sam vas nazvao da vam prenesem malo blagdanskoga
raspoloženja, kad ved ne mogu posegnuti za drugom vrstom. Nešto bih vam pročitao.«
Pročistio je grlo. »'Sretan ti, sretan, Božid, najdraži Richard.' Zar to nije krasno?« Prasnuo je
u smijeh. »'Znam da su naši odnosi imali uspona i padova. Ali sad kad je Božid, shvadam da
su bili čvrsti – izazovni, oštri, pošteni i iskreni. Ti si fascinantan, fascinantan muškarac, pun
energije i kontradikcija. U ove božidne dane osjedam da si mi vrlo blizak – kao producent i
kao muškarac. S ljubavlju, Bridget.'«
Oh, to je bilo... Fuuuj! Vrata.

23.00. Mark. S malo čudnim izrazom lica. Ušao je u stan i zbunjeno gledao. »Kakav je to
čudan miris? Što je to, za Boga miloga?«
Pratila sam njegov pogled. Bor zapravo više nije izgledao onako dobro kakav mi je ostao
u sjedanju. Otpilila sam mu vrh i pokušala skresati ostatak u tradicionalan trokutast oblik,
ali sad je usred sobe stajalo visoko tanko očerupano čudo grubih rubova nalik na vrlo loš
jeftin umjetni bor iz diskonta.
»Bio je malo...«, počela sam objašnjavati.
»Malo kakav«, činilo se da se istodobno i zabavlja i da ne može vjerovati.
»Velik«, rekla sam neuvjerljivo.
»Velik, hm? Aha. Ali to sad nije važno. Mogu ti nešto pročitati?« pitao je vadedi čestitku
iz džepa.
»O. K.«, rekla sam pomirljivo, potonuvši u kauč. Mark je pročistio grlo.
»'Dragi moj Nigel'«, počeo je. »Sjedaš se mojeg kolege Nigela, Bridget? Jednoga od
partnera u tvrtki. Onog debelog koji nije Giles?« Opet je pročistio grlo. »'Dragi moj Nigel.
Znam da smo se sreli samo jednom kod Rebecce kad si je izvukao iz jezera. Ali danas, u
doba Božida, shvadam da si, jer si Markov najbliži kolega, na neki čudan način cijelu ovu
godinu bio blizak i meni. Osjedam ti se'«, Mark je zastao i pogledao me, »'vrlo bliskom. Ti si
divan čovjek: u formi, zgodan' – riječ je, podsjedam te, o debelom Nigelu – 'živahan'«,
zastao je i podigao obrve, »'sjajan kreativac, jer posao odvjetnika vrlo je kreativan, i ja du te
se uvijek rado sjedati kako se hrabro svjetlucaš'«, sad se smijao, »'svjetlucaš na suncu i

~ 229 ~
vodi. Sretan Božid, dragi, dragi Nigel. Bridget.'«
Srušila sam se na kauč.
»Dođi«, cerio se Mark. »Svi de znati da si se nacvrcala. Smiješno je.«
»Morat du otputovati«, rekla sam žalosno. »Morat du napustiti zemlju.«
»Pa, zapravo«, rekao je kleknuvši pred mene i uzimajudi me za ruke, »vrlo je zanimljivo
da si to spomenula. Zamolili su me da odem u L. A. na pet mjeseci. Morat du raditi na
meksičkom slučaju Calabreras.«
»Molim«, postajalo je sve gore i gore.
»Ne gledaj me tako traumatizirano. Htio sam te pitati... Hodeš li dodi sa mnom?«
Razmišljala sam. Razmišljala o Jude i Shazzer, i Agnès B na Westbourne Groveu, i
cappuccinu u Coinsu, i o Oxford Streetu.
»Bridget?« rekao je nježno. »Tamo je jako toplo i sunčano i imaju bazene.«
»O«, rekla sam sa zanimanjem bacajudi pogled s jedne na drugu stranu.
»Ja du prati posuđe«, obedao je.
Razmišljala sam o mecima i ribama, i krijumčarima droge, i Richardu Finchu, i mami, i
rupi u zidu i božidnim čestitkama.
»Smiješ pušiti u kudi.«
Pogledala sam ga, bio je tako iskren, svečan i sladak, pa sam pomislila da, gdje god on
bio, ja ne želim biti bez njega.
»Da«, rekla sam veselo, »rado du idi s tobom.«

Petak, 19. prosinca

11.00. Hura! Idem u Ameriku početi iznova, kao prvi pioniri. U zemlju slobodnih ljudi. Sinod
smo se stvarno dobro zabavljali. Mark i ja smo opet izvadili škare i pretvorili blagdanski
dekorativno obrezan bor u mali božidni vatromet. A napravili smo i popis pa sutra idemo u
šoping. Volim Božid. Proslavu dobrog zabavnog života, a sigurno ne savršenstva. Hura! U
Kaliforniji de biti fantastično: sunce i milijuni knjiga za samopomod – iako du izbjegavati one
o sretnim vezama – i zen, i sushi, i sve zdravo i zeleno... O, supač, telefon!
»M, Bridget. Mark.« Glas mu nije zvučao dobro. »Plan je malo promijenjen. Slučaj
Calabreras odgođen je do lipnja. Ali pojavio se drugi posao koji bih rado prihvatio pa sam
se, ovaj, pitao...«
»Da?« rekla sam sumnjičavo.
»Što misliš o...«
»O?«
»Tajlandu?«
Mislim da du popiti čašicu vina i zapaliti cigaretu.

KRAJ

~ 230 ~
 Bilješka o piscu

HELEN FIELDING rođena je u Yorkshireu, studirala na St. Anne's Collegeu u Oxfordu. Nekoliko
godina radi kao producentica za BBC i kao novinarka za različite britanske novine. Tako je iz
kolumne u Independentu nastao Dnevnik Bridget Jones (1996.). Ujedno je autorica
scenarija za istoimeni film, koji se upravo snima. Živi u Londonu (Notting Hill) i Los
Angelesu.

~ 231 ~