Petnaestogodišnja Livy Knight

- Ethan je rekao da ti je tata psihopata.

Zalupila sam vrata svog ormarića i mrko pogledala svoju najbolju

prijateljicu. - Ne možeš biti ozbiljna.

Maggie je naborala nos. - Znam. Tvoj tata je mnogo bolji od mog oca. I
jebeno je zgodan. Moj tata ... pa, videla si ga. Nije lep.

- Maggs... fuj! Znaš da mrzim kad tako pričaš o mom tati. On je

kompjuterski štreber i moj tata. Molim te prestani da govoriš jebeno i moj
tata u istoj rečenici.

- Ima tetovaže i zna borilačke veštine. - Maggie je krenula ka algebri. -

I nema tatinu stomačinu. I ne proizvodi grube, telesne zvukove u blizini
tvojih prijatelja. To ga čini jebeno...

- Lalalalala! - Poklopila sam uši i onda sam dobila napad smeha. -

Ozbiljno, mnogo ljudi ima tetovaže. A borilačke veštine? Šta god... on
samo govori. Mislim... predaje samoodbranu u društvenom centru. Zna
kako da nekome razbije nos ako pokušaju da mu ukradu novčanik, i
dobija biber sprej na popustu. Ja bih to nazvala paranoičnim, ali ne
psihotičnim.

Maggie je uhvatila kaiševe svog ranca i slegnula ramenima. - Ethan je

rekao da rizikuje svoj život govoreći bilo kome, ali se kune da ga je tvoj
tata čekao sinoć kada je izašao kroz prozor tvoje spavaće sobe.

- Moj tata nije bio kod kuće. Ethan je pun sranja. - Uzela sam sportsko
piće iz automata.

3
 - Govori ljudima da mu je tvoj otac pretio. Rekao je da može ili da igra
fudbal sa dve funkcionalne noge ili da izlazi sa njegovom ćerkom u
invalidskim kolicima.

Zagrcnula sam se pićem. - Ne. On to nije rekao.

- Samo ti govorim ono što Ethan govori svima. Ali ozbiljno, Livy... šta
je Ethan radio u tvojoj sobi?

Nasmejala sam se otvarajući vrata učionice. - Samo neke stvari.

Šesnaestogodišnja Livy Knight

- TATA! STANI! - Jurila sam za ocem dok je išao trotoarom za

Brendonom. Jadni Brendon nije nosio pantalone ili košulju, samo par
crvenih bokserica i najužasnutiji izraz lica koji sam ikada videla. Odeća
mu je ostala razbacana po podu moje spavaće sobe, napuštena, baš kao i
njegov auto preko puta jer... ključ od auta mu je bio u pantalonama.

- Livy Eloise Knight... - Tata se okrenuo prema meni kada je

Brendonovo polugolo telo skrenulo desno na uglu ulice. - Ulazi. U. Kuću.

Bose noge si mi udarale po betonu u naređenom pravcu, svakim

korakom odražavajući ritam mog nezadovoljstva - povratak u moj zatvor.
- Ti si takav licemer! - Okrenula sam se, čim su se ulazna vrata zatvorila

4
za njim. Prekrstivši ruke na grudima, nagnula sam glavu i zaškiljila
prema, previše zaštitnički nastrojenom, upravniku.

Njegov pogled je pregledao svaki moj centimetar. Prozirnost njegovih

misli hranila je moj bes. Nisu mu se dopadale moje uske, iscepane
farmerke, probušen pupak niti tanka tkanina topa, kojeg sam nosila.
Nadala sam se da može da vidi i transparentnost mojih misli. To je moje
telo.

- Donesi mi njegovu odeću i ključ od auta. - Mišići duž njegove vilice

su se savijali dok je stiskao zube.

- Uništavaš mi život! - Stisnula sam ruke u pesnice.

- Livy... - Njegove oči su se suzile .

- Jesi li bio nevin sa šesnaest godina, tata? Ha? Jesi li bio?

Nije se trgnuo.

- Tako sam i mislila. Pa... čiji je tata pokušao da te ubije, kada si jebao
njegovu dragocenu ćerku? Da li je tebe, gospodine Poštujem Pravila
Jackson Knight, neko jurio ulicom samo u donjem vešu?

I dalje nema reakcije.

- Nedostaje mi mama, - šapnula sam uz uzdah i pobegla u utehu svoje

sobe.

5
 Sedamnaestogodišnja Livy Knight

- Čuo sam glasine... - rekao je Garrett, dok sam mu povlačila majicu

preko glave.

Nije bilo idealno, ali zadnje sedište njegovog terenca je imalo dovoljno
prostora da uradimo ono što nismo mogli da radimo u mojoj ili njegovoj
kući. Četiri od sedam lampi na praznom

parkingu je pregorelo. A ja sam bila nedelju dana od osamnaeste.

Dve nedelje od mature.

Tri meseca od polaska na fakultet.

- Kakve glasine? - Bacila sam mu majicu u stranu.

- O tvom ocu. - Otkopčao mi je bluzu.

- Ne možeš da veruješ u sve što čuješ.

Garrett se doselio u San Francisco na kraju prethodnog semestra. Bilo

je prilično usrano od njegovih roditelja, što su ga naterali da se preseli u
novu školu, jedan semestar pre mature.

- Čuo sam da je zabavljanje s tobom loša ideja.

- Ko je rekao da se zabavljamo? - Nasmejala sam se kad je njegov

pogled pao na moje grudi, jedva skrivene iza bele, pamučne čipke.
6
 - Da li je ovo... - Prostrugao je zubima duž pune donje usne, očiju
pijanih od prizora pred sobom.

- Da li je ovo šta? - Posegnula sam da otkopčam grudnjak.

- Tvoj prvi put. - Vilica mu se opustila, plitko udahnuvši.

- Prvi put na zadnjem sedištu auta? - Moj grudnjak se pomerio za

nekoliko centimetara, potpuno mi otkrivajući grudi.

- Prvi put... znaš... da imaš...

- Seks? - Prinela sam njegovu ruku svojim grudima, puštajući da mi se

oči zatvore kada ih je nežno stisnuo.

- D… da. - Garrettov glas je zadrhtao, a ruka mu se tresla, kao da se

plašio da će mi sisa puknuti kao vodeni balon. Celo njegovo telo je
vibriralo ispod mene.

Oči su mi se otvorile, ne trepćući od spoznaje. - Jesi li nevin? -

Prošaputala sam.

Njegov pogled skliznuo je na moj. – Ne… nužno.

- Garrette... - Polako sam izdahnula, grickajući gornju usnu. - Primljen

si na Stanford. Ne nužno nije pravi niti inteligentan odgovor na tvoj status
nevinosti.

Njegova ruka je pala sa mojih grudi dok se svih njegovih metar i

osamdeset izduvalo, ostavljajući me na gomili kostiju, mišića i
smežuranog samopouzdanja. Videla sam video snimke na kojima igra
lacrosse, kako prima i zadaje tako jake udarce, da su mi pluća hvatala
vazduh. Kakvu sam zaista strašnu pretpostavku napravila, povezujući
seks sa sportom. Svaki funkcionalni kurac je mogao da sklizne u vaginu.

- Nisi nevina? - Upitao je zamišljenog izraza lica.

- Pa, teško je objasniti. - Nacerila sam se, naginjući se da ga poljubim.

Kuc. Kuc. Kuc.

Okrenuli smo se prema prozoru, i ljuta pesnica je lupila tri puta.

7
 - Ko je to dođavola? - Upitao je Garrett.

Uzdahnula sam, navukla grudnjak i zakopčala bluzu. – Ja ću izaći na

tu stranu. Ti izađi na drugu stranu.

- Zašto? Da li ga znaš?

- Koliko brzo možeš da trčiš, Garrette?

- Šta? Zašto? Livy, ko je to?

Skliznula sam sa njegovog krila i otključala vrata. - Moj tata. A sad beži,
Garrette!

- Livy Eloise Knight. Ulazi u auto.

8
 Dvadesetjednogodišnja Livy Knight

- Livy, ti si hodajuća katastrofa. - Aubrey je prebledela kada sam

pojurila u kuhinju, sa napola navučenom majicom i ručkom ranca, koja mi
se usekla u ruku.

Ispustila sam ga na pod i provukla drugu ruku kroz majicu, dok sam
krala krišku Aubreynog hleba i gurala je u toster. - Kasnim.

- Ne seri. I sinoć si ostavila otvorenu teglu putera od kikirikija sa

kašikom unutra.

- Ups... - Naborala sam nos. - Izvini, bila sam gladna kada sam sinoć
stigla kući. - Nakon što sam stavila flašu vode u bočni džep torbe, gurnula
sam noge u bele patike bez čarapa.

- Surfovanje nije izgovor za ostavljanje nereda ili za kašnjenje na prvi

dan nastave.

- Ovo mi je poslednja godina. - Nacerila sam se. - Ne mogu me sada

izbaciti.

Aubrey je zakolutala očima dok je sekla povrće i voće za ceđeni sok.

Počinjala je svoju drugu godinu na smeru sociologija, bez blage veze

šta planira da uradi sa tom diplomom. Ja sam bila apsolvent političkih
nauka - predsednica Livy Knight... posle pravnog fakulteta, naravno.

Ponašala se kao da ima trideset godina, praveći raspored dnevnih

poslova za sve nas četiri u kući, dok sam ja igrala ulogu
šesnaestogodišnjakinje, stavljajući surfovanje iznad svega.

Ona je bila odgovorna. Ja sam bila zabavna.

9
 Uspele smo da funkcionišemo.

Zakačivši torbu preko ramena, zgrabila sam tost i namignula Aubrey.

- Cmok! Ćao, ženska. Ugodan ti dan u školi. Ne zaboravi da svom učitelju
odneseš jabuku.

Nisam morala da bacim pogled preko ramena, da bih znala da je

namrštena i da potajno mašta o ajkuli koja me proždire. Odgovorne osobe
mrzele su zabavne osobe. Dobijale su i čireve, umirale od srčanog udara i
ostajale nevine sve do tridesetih. Iskreno rečeno, dvospratna kuća u
mediteranskom stilu sa crvenim krovom, belom fasadom i ulaznim
vratima u obliku tirkiznog luka, pripadala je njenim roditeljima,
bezvremenskim hipsterima koji su radili u studiju za animaciju, ali su
živeli u otmenoj kući u Santa Monici. Zadržali su kuću blizu kampusa,
samo da bi Aubrey imala gde da živi dok ide na koledž. Nikada nisam u
potpunosti razumela ekstremno bogate, ali ako je poznavanje njih značilo
jeftinu kiriju, sopstvenu sobu i bazen... onda nisam htela da sudim.

Drugo jutarnje mrštenje, usledilo je dvadeset minuta kasnije, kada sam

zakasnila na prvo predavanje. Dve minute... Nisam bila sigurna da se to
zaista računa kao kašnjenje, isto kao što manje od pet km/h preko
ograničenja brzine, nikada nije rezultiralo kaznom. Profesorka Patel je
zastala u uvodnom izlaganju, savijajući blede usne oko zuba dok je čekala
da sednem. Naravno, sva slobodna sedišta su bila u prvom redu, ali pre
bih sela nekom momku u krilo, nego što bih sišla niz stepenice do prvog
reda.

Simpatičan, neupadljivi student se pomerio za jedno sedište, da bi me

pustio da sednem na kraju trećeg reda od pozadi. Zaobišla sam nemačkog
ovčara koji je sedeo na kraju predzadnjeg reda, da bih došla do slobodnog
sedišta. Nakon što sam skinula ranac, bacila sam brz pogled preko ramena
dok sam sedala na svoje sedište. Vlasnik službenog psa me je pogledao,
uputivši mi treće mrštenje jutra.

Okrenuvši se prema profesorki, preklinjala sam je sa izvinjavajućim

osmehom da nastavi da priča, skrećući pažnju prostorije sa mene na nju.
Kada je počela da govori, još jednom sam bacila pogled na momka iza
sebe.

10
 Zašto je izgledao tako ljut? Dve minute. Kasnila sam dve jebene
minute. I zašto je imao psa na predavanju na fakultetu? Da je slep, ne bi
me video kako kasnim.

Dala sam sve od sebe da se fokusiram na profesorku Patel i njezin

dosadni pregled o čistoj energiji i tehnologiji, ali sam pokleknula svojoj
radoznalosti, krišom bacivši još jedan pogled na tipa sa psom. Morao je da
bude nov, ili se prebacio tu ili se vratio na koledž posle pauze.

Nije da sam poznavala sve ljude u svojoj apsolventskoj klasi .

Međutim, seksi, namrgođeni momak sa nemačkim ovčarom, privukao bi
moju pažnju mnogo pre moje poslednje godine.

Posle časa, zgrabila sam ranac i okrenula se da započnem razgovor sa

momkom sa psom, možda da se izvinim što sam zakasnila dva minuta, i
da vidim da li će mi dozvoliti da pomazim njegovog nemačkog ovčara.

- Gde si nestao? - Promrmljala sam sebi u bradu, podižući se na prste,

pre nego što sam se probila uz stepenice i kroz gomilu. Nije bilo šanse da
je tako brzo izašao. Mora da je ranije napustio predavanje, što ga je učinilo
beskrajno misterioznijim i privlačnijim.

- Način da se pojaviš kasno. - Karina me je udarila laktom, dok smo

izlazile iz zgrade sa ostatkom stada.

- Ćao. - Nasmešila sam se dok smo se spuštale niz planinu kamenih

stepenica. - Dve minute.

- Poslednja godina, ženska... da li si spremna za ovo?

Provukla sam ruku kroz drugu traku ranca. - Hej... jesi li videla tipa sa
psom? - Moj pogled je nastavio da pretražuje oblast.

- Uh... da. On je bio tema šaputanja od trenutka kada je ušao u

učionicu, pa do početka predavanja... dve minute pre nego što si stigla.

Zakolutala sam očima. - I?

- Slade Wylder. Bio bi apsolvent na našoj prvoj godini, ali je nestao na

nekoliko godina. Nisam sigurna zašto ili gde je otišao. U svakom slučaju...
vratio se i živi prekoputa tebe, možda tri ili četiri kuće dalje. Neko je rekao
da iznajmljuje ukletu kuću koja je izgorela.
11
 - Dickersonovu? - Glava mi se naglo okrenula prema njoj.

- Aha, - rekla je Karina, naglašavajući svaki slog.

Muž Patty Dickerson oteo je brucoškinju, godinu dana pre nego što
sam krenula na koledž. Držao ju je drogiranu u njegovoj tamnici šest
meseci, a da Patty nije imala pojma. Patty je bila u invalidskim kolicima
zbog neke degenerativne bolesti, tako da nikada nije saznala. Bilo je nekih
glasina da Patty nije ni znala da imaju podrum / tamnicu - nisu baš
uobičajene u Južnoj Kaliforniji.

Onaj ispod izgorele kuće bio je mali i zvučao je jebeno jezivo - mračan,
bez prozora, i u koji se ulazi kroz vrata u podu. Bunker za bolesnu kopilad,
da sakriju svoje žrtve. Devojka je uspela da zapali vatru nakon što je
profesor Dickerson - da, on je bio profesor psihologije, pa vi recite - ostavio
upaljenu cigaru blizu nje.

Devojka je umrla. Patty je izašla. Profesor Dickerson je otišao u zatvor.

Neko je kupio to mesto i popravio štetu od požara, ali je kuća zjapila

prazna sa natpisom Za iznajmljivanje, od kada sam živela u ulici.

- Kako to da ima psa u učionici? Nije slep.

- Neko je rekao da je gluv.

Naborala sam nos. To nije imalo smisla.

- Pretpostavljam da čita sa usana. - Ona je slegnula ramenima.

- Onda bi trebalo da sedne u prvi red, gde može da vidi njene usne.

- Ne znam. Možda je to pas za emocionalnu podršku.

- Kada su počeli da dozvoljavaju emocionalnu podršku životinja na

predavanjima?

Karina se smejala. - Ne znam ništa o bilo čemu, što se toga tiče. Samo
ti kažem šta su ljudi govorili, pre nego što je predavanje počelo. Idem na
ovu stranu.- Klimnula je nadesno.

- U redu. Ja imam pauzu od sat vremena. - Zevnula sam.

12
 - Dremka?

Klimnula sam, još uvek zevajući.

- Podesi alarm. Vidimo se.

Našla sam svoje drvo, ali ono nije bilo slobodno na istočnoj strani na
suncu. Uvek je bilo slobodno, zato što... Moje. Drvo.

Crna majica.

Crne farmerke.

Crne kožne čizme.

Nemački ovčar.

Momak sa psom je zauzeo moje mesto.

- Ja ne bih, - njegovo duboko, odsečno upozorenje mi je bockalo kožu.

Svidelo mi se.

Svideo mi se ugao njegove zasenjene vilice i njegove istaknute

jagodice, oštre poput njegovog tona.

Svidela mi se njegova tamno smeđa kosa, podšišana sa strane i duga i

jebeno neuredna na vrhu, kao da je samo brzo pročešljao prstima, pre nego
što je izašao iz kuće.

Moja ruka je zastala. Nisam mazila psa, samo sam ga pustila da me

pomiriše. I kako je znao da sam tamo? Imitirao je balvan, glave naslonjene
na torbu, dugih nogu ispruženih i ukrštenih u gležnjevima, ruku
isprepletenih na grudima.

Nepokretan.

Zatvorenih očiju.

- Jesi li gluv?

Nije se pomerio, ni trzaj, niti da bi pogledao na jedno oko, ili zatreperio

dugim trepavicama.

13
 To sam shvatila kao da.

Onda me je sigurno video kako dolazim, osetio moje prisustvo ili

vibraciju mojih koraka.

Spustivši torbu na zemlju, na suprotnu stranu drveta bez sunca,

izvukla sam krušku iz ranca i zagrizla, dok sam se nameštala na bok,
naslonivši obraz na torbu. Nešto je zašuštalo iza mene i ja sam se osvrnula.
Nemački ovčar se okrenuo prema meni.

- Jericho, - upozorio je gospodin Ukradi Moje Mesto.

Par devojaka je skrenulo u našem pravcu. - O Bože! Kakav lep pas. -

Jedna se nagnula da ga pomazi, a on je zarežao. Devojke su skočile nazad.

- Opa... u redu. - Odletele su jednako brzo, kao što su skrenule ka

drvetu.

Kradljivac mesta je posegnuo i počešao ga po glavi, kao da ga želi

pohvaliti što je režao na devojke. Međutim, Jerichov pogled je ostao
prikovan za krušku u mojoj ruci.

Uzela sam još jedan zalogaj kruške i izvukla komad iz usta. Onda sam
ga bacila pred Jerichoa.

- Ostavi to.

Nacerila sam se grubom glasu.

Za gluvu osobu, ništa mu nije nedostajalo. Ponovo sam zavirila u tom

pravcu. Možda je seo i video komad kruške.

Jok.

Jednostavno je znao.

Pas je lagano zacvilio i pao na zemlju, sa njuškom oslonjenom na

prednje šape.

Gurnuvši svoje telo i torbu nekoliko centimetara prema deblu drveta,

ispružila sam ruku preko glave, uzela komad kruške i gurnula ga bliže
Jerichou.

14
 Uzdahnula sam kad mi je vrišteći bol prošao od zgloba, kroz celu
prokletu ruku. Neumoljivi prsti su se utisnuli u moju kožu, a ruka mi je
trnula, izgubivši svaki osećaj.

- Ponovo nahrani mog psa i slomiću ti jebenu ruku.

- Ehej! Pusti. Mi. Ruku! - Otrgnula sam ruku iz njegovog stiska i ustala
da sednem, trljajući zglob. Kad sam besno pogledala preko ramena da mu
dam još nekoliko biranih reči, on i njegov pas već su bili deset metara dalje,
i krenuli uz stepenice. Njegov glas nije bio ono što sam očekivala.
Uznemirenost je krvarila u njegovom abrazivnom tonu, ali je takođe imala
savršene varijacije tonova, što nije tako uobičajeno za gluve ljude. Ili je
takvo bilo moje iskustvo.

- Seronja, - promrmljala sam svojim savršenim govorom, dok sam se

mrštila na krušku koja mi je ispala iz ruke, kada je bila napadnuta.

Kroz sledeća dva predavanja sam prošla bez sticanja pravog znanja.
Visok, mračan i stopostotni seronja, držao je moj um zaokupljenim. Nakon
ćaskanja sa prijateljima ispred sale posle poslednjeg predavanja, skočila
sam na prvi dostupni skuter i krenula kući. Parkirajući iznajmljeni skuter
u glavnoj ulici, pešačila sam uz malo brdo do svoje kuće, usporavajući dok
sam prolazila pored kuće Dickerson. Izgledala je slično Aubreynoj kući.
Cela ulica je bila malo previše ukalupljena, za moj ukus.

Nakon što sam polako prošla pored kuće, ubrzala sam korak dok
nisam čula auto iza sebe. Dok sam okretala glavu, crni Volvo SUV sa
zatamnjenim staklima uleteo je na prilaz. Moj surovi neprijatelj je izašao i
otvorio zadnja vrata za Jerichoa. Pogled mu je sleteo u mom pravcu na
delić sekunde, pre nego što je zatvorio vrata. Zadržala sam dah kao da će
me to učiniti nevidljivom.

Slade Wylder me je podsetio na Grim Reapera1 - bez kose - zagrnutog

u crno, sve do njegovog automobila sa zatamnjenim prozorima. Očiju tako
tamnih, da su se iz daljine činile šuplje.

Mama mi je rekla da je moj tata imao misterioznu, mračnu stranu, kada

su se upoznali. Možda su me zato uvek privlačili muškarci koje moj otac
ne bi smatrao dostojnim svoje devojčice. Bila sam sigurna da nije spavao

1
U nekim mitologijama, lik poznat kao Grim Reaper, odn. Mračni žetelac, obično prikazan kao kostur
koji rukuje kosom, uzrokuje smrt žrtve tako što dolazi da pokupi dušu te osobe

15
ni dan otkako sam otišla na koledž. Imao je sreće što sam ostala u državi -
šest sati vožnje južno od LA-a, umesto istočne obale, gde sam ozbiljno
razmišljala da pobegnem od nadzornika.

Pre nego što je Slade Wylder imao priliku da se nasladi mojom

očiglednom radoznalošću, uputila sam mu poluosmeh, onaj koji sam
volela da dajem svom ocu, i odšetala do moje kuće.

- Čoveče! Pogodi ko se uselio u izgorelu kuću? - Kara se umalo

zadavila sokom, brišući usta dok sam spuštala ranac pored ulaznih vrata.

- Ne bi trebalo da sediš na kuhinjskom pultu. Ako te mama Aubrey

uhvati... bićeš iseljena.

Kara se naslonila na bele ormariće, podigavši koleno do grudi,

naslonivši nogu na ivicu pomenute bele, granitne ploče. Bose noge na
kuhinjskom pultu dovele bi Aubrey do dezinfekcionog ludila. - Ovo je
njeno. - Kara je podigla konzervu dijetalnog gaziranog govna i nasmejala
se, pre nego što je otpila još jedan gutljaj. - I to je poslednja. Već sam u
dubokim govnima sa mamom.

- Stvarno jesi. I... da. Znam ko se uselio u izgorelu kuću. I on je jednako

jeziv kao i glasine koje smo čuli o profesoru Molesteru Dickersonu. Slade
Wylder. Sa mnom je na prvom predavanju. I ima psa. - Uzela sam čašu i
napunila je vodom iz frižidera.

- Gluv je. I stvarno jebeno zgodan. To je ono što sam čula. Da li je? -
Karine oči su se upitno raširile.

Otpila sam nekoliko gutljaja, a zatim protrljala usne. - Zgodan ili gluv?

- Oboje.

- Ne znam da li je gluv. To bi moglo objasniti psa. Definitivno je

zgodan. Ali nažalost... kreten epskih razmera. Pokušala sam da dam
njegovom psu komad kruške, a on me zgrabio za zglob i zapretio da će mi
otkinuti ruku ako to ikada ponovo uradim.

- Uh... to se onda uklapa. - Kara je kucnula ivicom konzerve o njenu

donju usnu i stavila ravnu, crnu kosu iza uveta.

- Uklapa?
16
 - Da. Missy je gore u svojoj sobi, ali razgovarale smo o njemu pre nego
što si stigla kući. Čula je od Coryja da je Slade malo sumnjiv. Možda
dilovanje. Niko sa sigurnošću ne zna. Očigledno, viđen je kako se redovno
vraća kući u svako doba noći. Pretpostavljam da je svoju poslednju godinu
započeo pre nekoliko godina. Nedelju dana nakon toga, neko je mislio da
ga je video u baru sa potpuno sjebanim licem i rukom u gipsu. Nikad se
više nije pojavio... do sada. Kladim se da je nekome dugovao veću sumu
novca, ali ga nije imao.

Klimnula sam glavom. - Verovatno. Iznenađena sam što se vratio da

završi školu.

- Sigurna sam da on sve to samo koristi kao paravan, da može da

obavlja sva sranja kojima se bavi. Ja bih ga se klonila.

Nastavila sam polako da klimam glavom, dok sam zurila u pod od

mermernih pločica između nas. Činilo se malo čudnim da bi neko, ko je
očigledno zainteresovan za zakon, imao sporedan posao da krši navedeni
zakon.

- Ozbiljna sam, Livy. Nemoj se dovoditi u opasnost, samo da bi

naljutila svog oca.

Pogled mi je skočio na Karu.

- Ne gledaj me tako, Liv. Tvoja omiljena zabava je da ljutiš tvog oca. -

Nije pogrešila.

- Pa, njegova omiljena zabava je previše brinuti o meni. Idemo. - Glava

mi se trgnula u pravcu stepenica.

- Daleko sam ispred tebe. - Kara je podigla majicu, otkrivajući svoj

bikini. - Misliš da će Aiden biti tamo večeras?

Nasmejala sam se. - Bože... nadam se. Moj omiljeni OG2. On je jebeno
briljantan.

2
Originalni Gangster – u prenesenom značenju, osobe sa klasičnim, više staromodnim stilom

17
 - I star, kao i svi originalni gangsteri. - Kara je skočila sa pulta. - Jeziv
je način na koji flertuješ sa njim.

- Čoveče, ja ne flertujem sa njim. On je stariji od mog oca. To se zove

divljenje i poštovanje. - Ostavila sam je da se neodobravajuće mršti, a
zatim sam se presvukla u bikini, dohvatila surf odelo, i pored vrata čekala
ostatak ekipe.

Surfovale smo, sve dok noć nije ugasila naše veličanstveno sunce. Moja
dosadno, odgovorna prijateljica me je izvukla iz vode, da sutra ne bih
zakasnila na nastavu. Koliko god smo želele da stavimo nekoliko svetlećih
štapića i da se družimo sa gomilom u sumraku, Missy je ubedila Karu i
mene da se spakujemo.

- Kao da ste na teškom tripu, gledajući njih tamo. - Gledala sam u vodu
i svoje okorele prijatelje kako sijaju , dok su jahali noćne talase.

- Kao NLO. - Kara se nasmejala.

Sa našim daskama za surfovanje pričvršćenim za krov Missynog SUV-

a, krstarili smo kući sa spuštenim prozorima, dok je To Hell & Back treštalo
iz zvučnika. Dok nisam upoznala Karu, nisam bila ljubitelj country
muzike. Na našoj prvoj godini, preobratila me je za nekoliko meseci.
Trebalo je malo duže da ubedi Missy, ali smo svi na kraju popustili. Osim
Aubrey... nije surfovala i prezirala je country muziku.

18
 Sledećeg jutra sam na predavanja stigla dva minuta ranije, uz zeleni
čaj sa nanom i izdašnom količinom meda, iz mog omiljenog kafića za čaj i
palačinke. Nije bilo vremena za palačinke, ali sam doživela mali orgazam
hrane dok sam čekala u redu, na šalteru za preuzimanje. Oh, mučenje...
dok su tanjiri dekadentne francuske veličanstvenosti, prolazili pored
mene na poslužavnicima za mušterije koje nisu imale predavanje u osam
sati, sa profesorkom koja nije imala problema da osramoti one koji kasne.

Kupine.

Šlag.

Čokoladne mrvice.

Nije bilo fer.

Umesto toga, uzela sam unapred upakovanu energetsku loptu na kasi.

Bademov puter, spirulina, kokos i urme nisu imali isti efekat kao
palačinke.

Slade Wylder i njegov misteriozni službeni pas, privukli su mi pažnju

sa svog mesta u srednjem delu, otprilike na pola stepeništa u amfiteatru
pozorišnog stila. Dva sedišta iza njega su bila slobodna. Bilo koja žena sa
osećajem za samoodržanje, izabrala bi najudaljenije moguće sedište od
njega. Šteta što nisam bila bilo koja žena.

Zauzela sam mesto iza njega i jedno sa leve strane, da bi me možda

video krajičkom oka. Kada nije ni pogledao, otpila sam čaj i pročistila grlo.

Ništa.

On je gluv, glupačo.

19
 Posle moje neprimećene sramote, prekrstila sam noge i ne tako
slučajno udarila u naslon njegove stolice. Polako mi je uzvratio pogled.
Prebacila sam čaj u levu ruku, a desnom rukom stisnula pesnicu u grudi,
kružeći je u smeru kazaljke na satu, što na znakovnom jeziku znači izvini.

Njegovo duboko usađeno mrštenje nije popuštalo. Samo se pojačalo,

produbljujući mu bore između gustih, ozbiljnih obrva.

Stisnuvši piće između kolena, obema rukama sam nastavila na

znakovnom jeziku, - rekla sam izvini. Nema potrebe da mi lomiš nogu. -
Nezaobilazni ponos mi je usta izvio u osmeh, dok sam čekala da mi prizna
moju sposobnost da komuniciram s njim. Tiffany, moja najbolja drugarica
od vrtića do osmog razreda, bila je gluva. Ona me je naučila znakovnom
jeziku. Pa, naučila me je nekom znakovnom jeziku. Tata me je najviše
naučio. Naučio me je i da govorim nemački i ruski. Pre nego što je odlučio
da bude računarski inženjer, razmišljao je da radi u vladi kao prevodilac.

Slade je na moj nastup odgovorio jednim sporim treptajem. Kako je

mogao biti tako neimpresioniran? Ozbiljno... koliko studenata je
poznavao koji znaju znakovni jezik?

Nisam odustala. Rukama sam brzo izbacila sledeće misli. - Mislim da

smo pogrešno započeli. Ja sam Livy Knight. - Svoje znakovne reči sam
isticala osmehom. Moja tetka Jessica je rekla da sam, nakon što mi je mama
umrla, sve isticala osmehom. Znala je da pokušavam da pokažem svima
da sam dobro. Nisam želela da me neko sažaljeva.

Ali bože... ja jesam. Bilo mi je tako prokleto žao same sebe. I mog oca.
Nikad se nije oporavio. Uvek sam osećala njegovu ljubav ispod debelog
oklopa prevelike zaštite, ali bilo je kao da se svetlo ugasilo kada je umrla.
Mračno i srceparajuće. Svaki osmeh nosio je trzaj njegovog bola. Nisam
mogla ništa drugo osim da se više osmehnem, pokušavajući da ga
podignem iz njegove mračne rupe. Ne možeš se držati da nju. Nema je više.

Slade je trepnuo po drugi put. Neimpresioniran.

- Dobro jutro, - profesorka je ućutkala učionicu.

Pogled mi je prešao na nju na sekund, i kad sam ga vratila Sladeu, on

je ponovo bio okrenut napred. Uspeo je da prati celo predavanje, a da me
nije ni krišom pogledao preko ramena. Ne bih mogla reći isto. Moji

20
ukradeni pogledi bili su ka prednjem delu učionice. Do kraja časa mogla
sam da skiciram svaki detalj bočnog profila Sladea Wyldera. Svaku
bodljikavu dlačicu koja mu je zasenčila lice. Stalno okretanje njegovih
usana nadole. Meki pokret njegovih trepavica na visokim jagodicama,
kada je odmarao oči ili možda dremao nekoliko sekundi, nisam mogla da
kažem. Ostatak njegovog tela ostao je ukipljen. Ništa od beleški. Ništa od
meškoljenja, kao kod ostalih nezainteresovanih profesorovih zatvorenika.

Ništa.

On se jednostavno... nije se pomerio, do pet minuta pre kraja časa.

Onda su jednim tečnim pokretom, koji me je naglo izvukao iz mog
temeljnog ispitivanja, on i Jericho krišom izašli iz amfitetara.

- Sranje, - prošaputala sam, grčeći se od prolivenog čaja, koji se

skupljao pored mojih nogu dok sam se trudila da gurnem laptop u torbu
i jurnula prema vratima. Nakon što sam odložila praznu šolju u smeće
ispred učionice, progurala sam se do glavnih vrata i pojurila niz široke
kamene stepenice. - Čekaj! - Nasmejala sam se sebi. - On te ne čuje, -
promrmljala sam.

Usporila sam trčanje i rastegla korake do neverovatno brzog hoda,

kada sam ga sustigla. Zaustavio se kao vojnik kome je skrenuta pažnju, ali
se nije okrenuo prema meni.

Okrećući se prema njemu, prezentovala sam svoj najljubazniji osmeh.

- Koji je ti je sledeće predavanje? – Pitala sam znakovnim pismom.

Ništa.

- Žao mi je zbog jučerašnjeg dana. On je službeni pas. Shvatam. Nisam

trebala da se guram.

Njegov pogled je ostao prikovan za moj. Spustila sam ruke na bokove.

Tako mračna, nečitljiva duša. Možda je nedavno izgubio sluh, i nije
razumeo znakovni jezik. Toliko misli mi je prolazilo kroz glavu dok sam
čekala da pronađem način da komuniciram sa njim, dok...

- Koji kurac izvodiš?

Moje obrve su se podigle do čela. - Nisi gluv.

21
 - Briljantno zapažanje. Jesmo li završili ovde?

Kada sam oklevala duže od jedne sekunde, projurio je pored mene.

Okrenula sam se za sto osamdeset stepeni. - PTSP? Bipolarni

poremećaj? Napadi panike? Suicidalne misli? Da li je on pas za
emocionalnu podršku? - Moj glas se spustio do šapata, kada je njegov
samouvereni korak povećao rastojanje između nas. - U redu. To je dobro
prošlo.

- Da li je Livy Knight ispaljena? - Karina je gurnula petu moje cipele

svojom, pre nego što je prošla pored mene.

Na smeh klimnula sam glavom. - Kraljevski.

- Možda je gej.

Podigla sam rame. - Možda. Nisam mu se nabacivala. On me samo

čini... radoznalom.

Progutala nas je gomila studenata iz ostalih učionica, terajući nas

prema napred.

- Pa, definitivno je misteriozan.

Podigavši bradu, tražila sam ga, ali je već nestao. - Da. Misteriozan.
Svakako bih volela da ne volim toliko misterije. - Nasmejala sam se. - Ali
ne mogu da odolim. Volim ih.

- Liv...

- Šta? Ja sam samo... - skupljajući plavu kosu sa vrata, stavila sam je

preko desnog ramena i rastreseno je isplela u pletenicu, - ...znatiželjna
zašto ima tog psa na predavanju. Nije gluv ili slep. I želim da znam zašto
iznajmljuje izgorelu kuću, naizgled sam. A svi... Mislim, svi znaju da je
kuća ukleta. Ne vidim kako sebi može priuštiti da je plaća, osim ako mu
porodica nije bogata, ili je on, u stvari, diler droge.

22
 - Ili je serijski ubica, i mislio je da bi ukleta kuća odlično pristajala za
ubistva. Mogao bi da ima tela pohranjena u zamrzivačima, u toj tamnici
koju nazivaju podrumom. Da li si ikada razmišljala o tome?

Klimnula sam glavom. - Znaš me. Naravno da sam to pomislila.

Sinhronizovano smo se smejale.

- Moram da idem. Vidimo se.

- Dobro. - Dobacila sam joj zaverenički osmeh kad je skrenula udesno,

dok sam ja krenula na sledeće predavanje.

Tajna vlada.

Teorije zavere.

Korupcija.

Serijske ubice.

Za mene svi oblici kreka. Moja mama je govorila da moj, preterano

radoznali i veoma sumnjičavi um, potiče od mog tate. Međutim, nikada
njegovu preteranu zaštitu nisam izjednačila sa CSI ili državnom
špijunažom.

Nakon mog uobičajenog ostavljanja skutera na kraju naše ulice, prošla

sam ispred izgorele kuće, okrenula se i još jednom prošla. Nema crnog
SUV-a. Nema znakova Sladea Wyldera.

Samo brzi pogled. Nahranila sam svoju opsesivno - radoznalu stranu,

upravo onom drogom koju je trebalo da izbegavam. Tip mi je pretio da će
mi otkinuti ruku, a ja nisam potpuno zaboravila njegov status dilera
droge. Ipak...

Ipak, iznenada sam bacila pogled desno - levo, i odšetala prilazom kao
da tamo živim. Spuštene roletne su zaklanjale svaku šansu da zavirim u
izgorelu kuću. Ako je Slade Wylder posedovao sobne biljke, umrle bi. Da
li je tamnica smrti još uvek bila tamo? Vrata prekrivena tepihom?

Slade nije izgledao kao tip koji bi imao tepihe. Ili kućne biljke. Ili
kolačiće u tegli na šanku. Moja mama je uvek imala kolačiće u tegli za

23
mene. Nakon što je umrla, tata je pokušao da napuni teglu kolačićima
kupljenim u prodavnici. Podigla sam nos na njih i na njegov patetični
pokušaj, da maminu prazninu popuni kolačićima iz prodavnice.

Otkinuću - ti - jebenu - ruku Wylder je više izgledao kao tip sa prljavim

- crnim - čizmama - u - kući. Zamišljala sam ga kako se vraća kući u vreme
policijskog časa za vukodlake, piša, ostavlja raskopčane farmerke, skida
košulju i ruši se na nenamešten krevet u čizmama, dok mu jedna noga visi
sa strane.

Pošto nisam uspela da zavirim u kuću kroz prozor i vrata, njuškala

sam po odvojenoj garaži za dva automobila. Bočna pristupna vrata su
imala prozor, ali su bila ofarbana u crno... i bila su zaključana.

- Znaš li šta se dešava sa provalnicima?

- Isuse! - Skočila sam, okrenula se i pritisnula leđa na vrata, kao muva

prikovana mlatilicom. Dok sam gutala, vraćajući svoje uzburkano srce
nazad u grudi, stisnula sam ruke. - Ja sam... ja nisam provalnik.

- Moje imanje. Moje vlasništvo. Nisi bila pozvana. - Njegovo mrštenje

se produbilo. - Neovlašćeni ulaz.

Prevrćući očima, oponašala sam njegov nepodnošljiv izraz lica. - Pa? -

Slegnula sam ramenima. - Pozovi policiju. - Pogled mi je pao na Jerichoa.

Osmehnuo mi se. Za stvarno. Moja mama mi je pokazivala slike

Gunnera kako joj se smeši. Rekla je da samo ljudi koje su nemački ovčari
najviše voleli, mogu da prepoznaju njihov suptilni osmeh. Uzdržala sam
se da Sladeu saopštim vest da me njegov pas već sad više voli.

- Dobro. - Sladeov odgovor od jedne reči skrenuo mi je pažnju na

njegov mobilni telefon koji je podizao prema uhu. - Moram da prijavim
provalnika na mom imanju. Počinitelj odbija da ode. Da, adresa je 803
Sun...

- O Bože! Odlazim... - Podigla sam ruke u znak predaje dok sam se

sklanjala u stranu, pre nego što sam se okrenula i krenula niz njegov
prilaz. Koji kreten... Nisam provaljivala. I počinitelj?

24
 Nisam se osvrnula dok nisam stigla do ulice i prešla do svoje kuće,
odakle sam imala dobar pogled na izgorelu kuću. Slade i Jericho nisu bili
nigde na vidiku. Vilica je nastavila da mi visi otvorena, a ja sam se
zagrcnula od šoka, što je pozvao policiju zbog mene.

- Čemu takav pogled? - Upitala je Missy, bacivši telefon pored sebe na

kožnu sofu boje espressa pored prednjeg prozora.

Pregledala sam njenu sivu majicu. Bila je moja. - Lepa majica. I... nema
pogleda. Pa... - Ispustila sam torbu pored stepenica. - Psiho Slade me je
uhvatio na svom imanju, i pozvao policiju.

- Ozbiljno. - Missy je sedela sa raširenim smeđim očima koje nisu

treptale, i neurednim smeđim šiškama koje su joj preletele preko čela.

Izvaljena na plišanom sivo - belom tepihu, privukla sam kolena na

grudi da bih istegnula donji deo leđa. - Totalno kretenski potez. Nema
šanse da je zaista pozvao policiju. Nisam mu videla ekran telefona, ali sam
čula mrmljanje nekoga na liniji sa njim. Verovatno se isti takav šupak od
prijatelja ubacio u igru.

- Misliš li da Slade Wylder ima prijatelje?

Moje telo je vibriralo od smeha. - Dobar zaključak. Govorimo o deficitu

ličnosti. Možda mu je mozak oštećen od pucanja sranja u vene, ili ga
možda roditelji nisu voleli. Ne znam koji su njegovi problemi, ali su
ozbiljni.

- Zašto si uopšte bila na njegovom imanju?

- Uh... zato što živi u izgoreloj kući. Vodi psa na predavanja, ali osim
njegovog očiglednog poremećaja ličnosti, čini se da nema solidan razlog
da ima psa u sali za predavanja na koledžu. Ali, uglavnom... samo sam
radoznala. I ljuta. Što se više ponaša kao seronja prema meni bez dobrog
razloga, to više osećam potrebu da ga shvatim. - Ispruživši noge, stavila
sam ruke iza glave i zagledala se u plafon. - Mislim... šta ako je on još jedan
profesor Dickerson? Moja radoznalost bi mogla spasiti živote.

- Ili završiti tvoj. Pročitala si previše trilera. On nije zagonetka za

rešavanje. On bi, zapravo, mogao biti opasna osoba. Stvarno. Da li si ikada
pomislila na to?

25
 - Prošetala sam oko njegove kuće. Nisam ušla unutra.

- Zato što su vrata bila zaključana ili zato što je to bila loša ideja?

- Da. - Nacerila sam se.

- Da šta? - Nasmejala se.

- Mislim... - Zaljuljala sam se do sedećeg položaja i presavila noge. - I

garažna vrata su bila zaključana. I to je u redu... kako god. Možda drži
važne stvari u svojoj garaži. Ali, prozor na bočnim vratima je obojen u
crno. Sve roletne na kući su spuštene. Sve. To nije normalno. On nešto
krije.

- Droga! - Missy je prošla prstima kroz kosu. - Da imaš drogu u svojoj

kući... možda ostatke meta na stočiću za kafu i bongove, koji su nasumično
odbačeni na sofu, spustila bi roletne.

Uzvratila sam laganim klimanjem. - Istina.

Zazvonilo je na vratima i Missy je skočila da otvori. Istegnula sam vrat

da vidim ko je tamo, i skočila na noge kada sam uočila dva policajca.

- Uh... Livy? - Missy se okrenula baš kad sam joj prišla iza leđa. - Pitaju
za nekoga u ovoj kući ko je upao na posed. - Okrenuta leđima policajcima,
obrve su joj se podigle na čelo. - Ostaviću te da rešiš to.

Nabacila sam nevini osmeh kad je Missy odjurila u kuhinju. - Zdravo.

- Gospođice, primili smo žalbu za upad na posed i.....

-Bože. - Odmahnula sam glavom, prekrstivši ruke na grudima. - Samo

sam gledala da li je kod kuće. Kada niko nije otvorio vrata, proverila sam
garažu. Uhvatio me je kako pokušavam da pogledam kroz prozor
garažnih vrata. To je to.

Policajka je nekoliko puta klimnula glavom. - Pa, rekao je da ste ga

maltretirali i u kampusu. Zato je možda najbolje da se držite na distanci.

26
 - Ja... - Glava mi se zatresla. - Ne mogu da verujem da me je prijavio.
Trebalo bi da ga upozorite da troši vaše dragoceno vreme. Verovatno se
trenutno dešava neki pravi zločin, ali vi ste ovde jer je moj komšija seronja,
nastavio svoju kretensku igru. Njegov pas me voli. Zato je ljut. A ako želite
pravi savet... čula sam da diluje drogu.

Uputi su mi dva bolna izraza lica. Nisam mogla da pročitam da li im

je žao mene, poput jadne opsednute, devojke uhode, ili zato što su shvatili
koliko je smešno da nasednu na njegov šaljivi poziv u toku dana.

- Imate li verodostojan izvor? -

Slegnula sam ramenima. - Ne. Ali, to ne znači da nije istina. Trebalo bi

da pretražite prostorije... ali znam... trebaće vam nalog i verodostojan
izvor.

Zdepasti oficir sa prosedom kozjom bradicom se osmehnuo. - Da. Za

sada, samo pazi na sebe i kloni se njegovog imanja.

Nema šanse.

- Apsolutno. - Uzvratila sam uz čvrst osmeh, dok su odlazili do svog

automobila parkiranog na ulici. Pogled mi je skrenuo na izgorelu kuću na
nekoliko sekundi, pre nego što sam zatvorila vrata i naslonila se leđima
na njih.

- Šta dođavola? - Missy je izjurila iz kuhinje. - Čoveče... ozbiljno je

pozvao policiju zbog tebe! Dođavola... šta si uradila da ga razbesniš?

- Ne znam. Ali nema šanse da pobedi.

- Čekaj? Šta? Ne. - Odmahnula je glavom barem šest puta. - Nema

pobede, Livy. Poznaješ ga... i ja koristim tu reč olako... dva dana. Mislim da
policiju pred našim vratima ne bi trebala tumačiti kao igru.

Zaglavila sam donju usnu među zubima, nakrivila sam glavu i

namrštila se. - Šta misliš da on radi u toj kući? Stanarina je nečuvena. Niko
pri zdravoj pameti ne ulazi u izgorelu kuću. Ukleta je. To svi znaju. Nije
me briga gde je on bio. To je samo opšte poznato.

27
 Missy je odmahnula glavom. - Mislim da je to jedno ogromno odjebi.
Da prodajem drogu, da mogu da priuštim sopstvenu kuću i želim
privatnost, iznajmila bih je.

Zakolutala sam očima. - Ne, ne bi. Jedina osoba koja više od mene
veruje da je ukleta, si ti.

- Istina. Kažem da sam ja zgodni, neustrašivi diler droge... onda bih

definitivno iznajmila tu kuću. Kladim se da su duhovi izbezumljeni njime.

- Možda. - Bacila sam pogled na sat. - Moram da idem.

- Plaža?

Povukla sam konjski rep više na glavi, i uvila ga u punđu. - Ne. Imam
nešto što moram da uradim.

- Sve dok to nema nikakve veze s njim.

Bez kontakta očima, gurnula sam ruku u zadnji džep da proverim da

li imam bankovnu karticu. - Pffff... - Zakolutala sam očima da naglasim
apsurdnost.

28
 Nakon kratkog puta džipom do The Panting Barkery, stajala sam na
kraju Sladeovog prilaza, uvežbavajući svoj govor. Kada su reči odbile da
urade bilo šta osim da mi se zapliću dok mi izlaze iz usta, odlučila sam ću
reći ono što mi u tom trenutku padne na pamet.

Tri čvrsta kucanja kasnije, ulazna vrata su, uz škripu, otvorila. Tamne
oči bez tračka dobrodošlice, uputile su mi smoreni pogled.

- Ako sam stresirala Jerryja, žao mi je. - Podigla sam kesu iz pseće
pekare. - Sigurna sam da si ga obučio da bude pas čuvar. Moj neovlašćeni
upad... – prstima sam u vazduhu pokazala navodnike - ...verovatno ga je
zbunio. Znaš... tvoj jasan bes, pomešan sa njegovom očiglednom ljubavlju
prema meni. - Zgodni pas se pojavio pored njega i privukao moju pažnju.
- Hej, Jerry. Donela sam ti poslastice. - Izvukla sam kravlje uvo... krzno je
još bilo na njemu.

- Mesto, - reče Slade.

Jericho je zacvileo.

- Mesto, - rekao je ponovo malo oštrijim tonom, kao da nije navikao da

komanduje više puta.

Namrštila sam se kada je pas nestao u kući. - Dobro. Daj mu kad ti

misliš da je najbolje. Tvoj pas. Tvoja pravila. - Dok sam gurnula uvo nazad
u kesu, vrata su mi se zalupila pred licem. Osmeh mi je iskrivio usta.
Prošlo je dosta vremena otkako me neko zainteresovao, na način na koji je
to uradio Slade Wylder. Pre nego što sam otišla kući, ostavila sam vreću
pored vrata.

Sledećeg jutra, otišla sam na nastavu dovoljno rano, da u zadnjem uglu

sale za predavanje sačekam svoju omiljenu distrakciju. Baš kada sam

29
pomislila da odustanem i da sednem, Slade i Jericho su ušli na druga
vrata. Zauzeo je svoje uobičajeno mesto na kraju reda. Sreća mi je
namignula, uvidevši prazno sedište pored njega.

- Jutro, Jerry. - Počešala sam ga po glavi, nacerila se svom

namrgođenom komšiji i klimnula njegovim nogama - kolena su mu skoro
udarala o sedište ispred njega. - Izvini, molim te.

Slade se nije pomerio ni za centimetar. - Da li tvoje osiguranje pokriva

protetiku? - Upitao je gledajući ispred sebe u praznu govornicu, kao da
razgovara sam sa sobom.

- Zašto? – Zakoračila sam preko obe njegove noge, i zabila dupe u

sedište pored njega.

- Zato što sam te upozorio.

Nakon što sam odložila torbu na pod i izvukla flašu vode iz bočnog
džepa, podigla sam bele patike bez pertli na stolicu ispred sebe i bacila
pogled na... pa, verovatno najstrašnijeg i najseksepilnijeg muškarca koje
su moje oči ikada videle.

Haotična kosa.

Gusta brada koja mu je zasenčila lice.

Intenzitet tih očiju.

Ali usne... tako prokleto pune.

Činjenica da su bile uvučene u čvrstu liniju prezira prema meni bila je

nesreća, ali nedovoljno da odustanem, još ne.

Odbila sam da se osvrnem na njegovu raniju pretnju da će mi otkinuti

jebenu ruku. - Da li spavaš dobro? Čula sam da si napolju do ranih
jutarnjih sati. Da li je to zbog duhova? Izgorela kuća je ukleta. – Otpila sam
malo vode i protrljala usne. - Čitala sam da su najaktivniji između ponoći
i tri ujutru. Da li postavljaš alarm? Gde ideš ta tri sata?

30
 Slade bi me mogao spaliti do temelja pogledom... a da ne trepne.

Niti. Jedan. Treptaj.

Njegova ruka, oslonjena na nogu se stegla, naglašavajući vene na

rukama. Da... Volela sam ruke sa istaknutim venama. Neobeleženim
venama na rukama. Tetovaže mog oca su neoznačeno meso na telu učinile
mojim kriptonitom. Nisam imala nameru da se zaljubim u tipa kao što je
moj tata, iako je čak i moja porodica rekla da će se to dogoditi, a moj tata
će time pretrpeti krajnju karmu. Šta god to značilo.

- Jesi li dao Jerryju kravlje uho? - Raširila sam oči kad sam postavila
pitanje, dok sam ponovo pijuckala vodu i proučavala stranu njegovog lica.
Prednji deo kose mu je stajao uspravno, dok je kosa iznad ušiju bila
povučena prema licu uokvirujući savršenstvo.

- Jericho. Osim ako ne želiš da ostaneš i bez jezika. - Okrenuo se da me

zakolje tim očima.

Odmaknuvši flašu sa vodom iz usta, nacerila sam se. - Moja ruka i moj
jezik. Idi bre... to je malo grubo, zar ne misliš?

Slade Wylder je lebdeo blizu mene poput olujnog oblaka, šaljući mi

iskre električne energije kroz vene i jezu duž kože, dok mi je izvlačio
kiseonik iz pluća.

Profesorka je pročistila grlo za govornicom, privlačeći mi pažnju.

Nastavila sam da osećam kako se vučji pogled zalepio za mene, sigurna
da je i moj vrat otkrio vrućinu njegovog predatorskog daha. Na sredini
predavanja izvukla sam svesku iz torbe, i napisala poruku Sladeu.

Da li si ikada nekome otkinuo ruku?

Iščupao mu jezik iz usta?

Da li surfuješ?

Koliko godina ima Jerry?

Da li slučajno imaš žvaku?

31
 Zadržavajući pažnju na prednjem delu sale, spustila sam mu papir u
krilo. Pročitao ga je dok sam se izvijala na svom sedištu. Toliko misli je
igralo u mojoj glavi.

Da li su te ruke sa istaknutim venama zaista nekome naudile?

Da li samo diluje? Ili je zavisnik?

Da li se igra sa Jerryjem?

Da li bi mu se celo lice raspuklo na milion komada da se osmehne?

Kakav bi bio ukus tih usana, pritisnutih na moje?

Ta poslednja misao je uskočila u umne igre bez dozvole. Bila sam

radoznala... odlučna... ne mazohista. Biranje propalica samo da bih
razbesnela mog oca, bila je stara Livy. Smatrala sam da je njegovo telo
seksi, ali ne i njegov stav. Ja nisam bila ta devojka. Ne više.

- Previše je to informacija za tebe. - Ustao je i pobegao, pre nego što

sam potpuno oterala svoje neprikladne misli.

Jurila sam za njim, pakao da ga slomi. Spašavanje nevine žrtve. Možda

samo... samo šta? Nisam znala. Noge su me nosile, ne dajući mozgu
vremena da shvati šta radim. Nije bilo važno.

Nestao je.

Nigde ni daleke siluete. Ni senke koja bledi.

Samo je... nestao.

Nakon što sam namestila ranac na ramenu, prošla sam prstima kroz
kosu polako se okrećući, posmatrajući retke tačke učenika koji su hodali
okolo. - Šta to znači? - Promrmljala sam. - Kako je to previše informacija
za mene? Osim ako... nisi u nečemu sumnjivom, Slade Wylderu.

Rano sam otišla sa poslednjeg predavanja, spakovala stvari u svoj džip

i krenula na plažu da sperem dan sa tela, a njega iz uma. Nekoliko sati

32
kasnije, dok je večernji povetarac klizio po mom telu, od čega mi se koža
ježila, bacila sam pogled na telefon.

Aubrey: Da li je čudno što sam kupila veknu hleba pre dva dana, i
pojela sam samo dva komada, ali sada su ostali samo okrajci?

Nasmejala sam se, znajući da nije baš ljuta. U stvari, lako sam mogla
da zamislim njeno okretanje očima, kao kada sam ostavila otvoren puter
od kikirikija. Aubrey je imala strastvene snove i posedovala je lude
organizacione veštine, ali se borila sa školom, za razliku od mene, koja
sam retko morala da razbijam knjigu. Još jedna osobina koju sam nasledila
od tate. Da nisam na kašičicu dala Aubrey sve što je trebalo da zna da
položi najteže ispite, krađa hleba bi mogla biti veći prekršaj.

Livy: Kupiću malo na putu kući. Uzimam večeru, pa dolazim kući.

VT.

- Odlaziš?

Okrenula sam se prema Eliasu, jedinoj osobi koju sam poznavala i koja
je provodila više vremena na plaži od mene. Prošao je rukom kroz svoju
mokru, prljavo plavu kosu, a vodeni potoci klizali su niz njegov bronzani
torzo.

- Da. - Nagnula sam se u stranu i zavrnula kosu da iscedim vodu, pre

nego što sam obukla svoju omiljenu duksericu širokog, pocepanog vrata,
koja mi je visila sa ramena.

- Umirem od gladi.

Pratio me je do džipa i pomogao mi da pričvrstim dasku na njemu.

- Hoćeš da uzmem pizzu i odemo kod mene?

Stisnula sam prste oko izlizanih manžeta dukserice i naslonila leđa na

vozačeva vrata. - Da. - Pokušala sam da potisnem osmeh, ali je samo
postao veći kada sam osetila kako mi se obrazi rumene. - Ali neću to
učiniti.

33
 Glava mu se nagnula u stranu, seksi, ali i dalje medeno, kao štene. - A
zašto?

- Zato što si ti moja omiljena fantazija. - Slegnula sam ramenima,

skrenuvši pogled u stranu.

Srčani smeh mu se proširio iz dubine grudi, do prelepog, belog

osmeha. - Zvuči kao savršen razlog da dođeš.

- Jok. - Prebacila sam svoj pogled na njegov, i podigla sam privezak za

ključeve i otključala džip. - Najviše mi se sviđaš u mojim fantazijama. I
volim da delim prostor sa tobom ovde. Volim da flertujem sa tobom. -
Okrenula sam se. - Samo sebe možeš da kriviš za to.

- Sebe? Šta? - Nakašljao se sa nevericom.

Popela sam se na vozačevo sedište. - Čula sam da ne spavaš sa istom

devojkom dvaput.

- Pa? - Podigao je rame.

- Pa... mislim da je beskrajno stimulativnije biti onaj koga ne možeš

imati.

Njegov jedini odgovor bio je lukavi osmeh. Da... znao je da je potera

sve. - Onda se vidimo i hvatamo kasnije.

Uhvatila sam vrata da ih zatvorim. - Nikad me nećeš uhvatiti, ali se

radujem što ću te gledati kako pokušavaš. - Sa jednako lukavim osmehom,
zatvorila sam vrata, upalila džip i izašla sa parkinga.

Pošto je džipu bio potreban benzin, a mom stomaku hrana, svratila

sam do pumpe da sipam gorivo, uzmem ledeni čaj i mlako parče pizze,
pre nego što sam svratila po veknu hleba. Držeći parče pizze među
zubima, otvorila sam vrata džipa.

- Novčanik, - ljutiti glas mi je škripao u uho, dok je pizza pala na zemlju

zajedno sa ledenim čajem.

Vlasnik ljutitog glasa zalepio me za vrata.

34
 Suze su mi pekle oči, dok mi je spoznaja probijala kičmu. Ustajao dah
od dima cigarete prelio mi je obraz, dok je mi njegova zagušljiva toplina
obavijala uho. Vrh noža mi se zabio u bok ispod rebara, već mi je presekao
duks.

- Pusti jedan jebeni zvuk i ubošću te. Samo mi daj svoj jebeni novčanik.

Novčanik mi je bio u torbi na podu džipa, zajedno sa biber sprejom.

Imala sam bankovnu karticu u zadnjem džepu farmerki. Tata me je naučio
šta da radim u takvoj situaciji. Samo, nikad nisam bila u stvarnoj situaciji.
I nisam uradila ono što mi je rekao. Nisam bila spremna.

Bila sam paralizovana.

I stala sam na najudaljeniju pumpu, gde je osvetljenje bilo slabo. Osim

ako je neko gledao sigurnosne snimke uživo, bila sam sakrivena od bilo
koga ko je mogao da mi pomogne. Ljudima koji su prolazili, izgledala sam
kao da me grli žustri, napaljeni momak.

Ukočila sam se.

Tihe suze su klizale niz lice.

Gušila sam se dahom i kiselinom koja mi se uvlačila u grlo.

- U… unutra je, n… na podu.

- Pa, to je šteta. Izgleda da ćeš mi umesto toga dati nešto drugo.

- Molim vas... - Zacvilela sam i udahnula oštar, bolan dah, dok mi je

vrh noža kidao kožu.

- Ššš... nema potrebe da preklinješ, princezo. Sada idi levo i drži jebenu
glavu dole.

Njegova druga ruka mi se savila oko struka, dok je nož zabio malo
dublje u moj bok. Glavu je držao pognutu i zakopanu pored mog uha, dok
sam savijala prste u njegovu ruku da bih se učvrstila, da pokušam da se
otrgnem, a da mi nož ne zabode u torzo, ostavljajući me tamo da
iskrvarim.

35
 Trebalo je da odem kod Eliasa. Sporazumni seks bi mi manje promenio
život. Jer... znala sam. Znala sam da će se u tom trenutku moj život zauvek
promeniti.

Avion koji pada na zemlju.

Brod koji tone na dno okeana.

Delić moje duše na ivici da bude istrgnut iz postojanja.

Moja tetka Jessica mi je rekla da joj se kao tinejdžerki dogodilo nešto

što ju je promenilo, nepopravljivo ju je oštetilo, zauvek. Sve - dobro i loše
- što joj se dogodilo od tog dana, utkano je sićušnim komadom konca tačno
od tog trenutka.

Rekla je - Ili ćeš umreti, ili ćeš se ponovo roditi. Ali nikad nećeš ostati
ista.

Odveo me je sa strane prodavnice, iza kante za smeće... vazduh težak

od smrada, i crn kao srce čoveka koji me povređuje.

Nož je nestao kad me je gurnuo na zemlju i opkoračio me.

- Upo...

Ugasio je moj vapaj za pomoć i ukočio moje mlatarajuće udove

oštricom noža, spremnom da mi prereže grkljan.

- Jebeno. Začepi.

Utihnula sam i umirila se, osim brzog dizanja i spuštanja mojih grudi,
kad su farovi automobila u daljini njegovo lice osvetlili na dve sekunde.
Bio je mlad. Možda ranih dvadesetih kao ja. Čisto obrijan. Svetle puti.
Uredno podšišane kose kao da ga je briga za nešto, samo ne za mene.
Mogao je da bude momak kome bih rekla da, za odlazak na sastanak.

Zlo nije imalo izgled.

I nismo bili u izlasku. Slobodnom rukom je otkopčavao farmerke,

podigavši se na kolena tek toliko da spusti prednju stranu, pre nego što je
povukao dugme i rajsferšlus na mom šorcu.

36
 Bila sam dva bloka... dva bloka od kuće.

Zlu nije bilo stalo do poštanskih brojeva.

Zabrljala sam. Bilo mi je previše udobno. Mislila sam da mi se to ne

može dogoditi.

- Molim te, nemoj... - ponovo sam prošaputala, dok su mi vrele suze

klizile niz lice.

Kad mi je strgao gaćice niz noge, zatvorila sam oči, i pitala se da li je

moja mama mogla da nas vidi. Nadala sam se da nije. Nadala sam se da
njen zagrobni život nije uključivao da vidi, kako joj je ćerka nasilno
silovana.

Onda...

Nož je nestao sa mog grla, a njegove noge su nakratko očešale moje,

pre nego što me nigde više nije dirao. Oči su mi se naglo otvorile, jedna
ruka mi je krenula ka vratu, dok je druga ruka posegnula za gaćicama i
šorcem na pola spuštenima do kolena. Osenčena figura je nestala, ali nije
bila ljudska. Izgledalo je kao životinja. Uspravljajući se na noge, prešla
sam rukom duž noge i protrljala prste.

Krv.

Mnogo krvi.

Druga ruka mi je posegnula za bokom - i on je bio krvav, ali krv na

mojoj nozi nije bila moja. Bok mi nije toliko krvario.

- Upomoć... - zacvilela sam, ali je to bilo jedva šapat dok sam posrnula
nekoliko koraka, kolena su mi drhtala i telo mi je bilo krhko od straha.

- Pomozite... - rekla sam malo glasnije.

Nastavila sam da se krećem prema prednjem delu prodavnice.

Ugledao me je mladi par koji je izašao iz auta i pojurio da mi pomogne.

37
 Nisam zvala tatu.

Dala sam izjavu policiji o tome šta se dogodilo, a Aubrey, Kara i Missy
su me pokupile iz bolnice nakon što sam pregledana i stavljena su mi tri
šava u bok, kako bi se zatvorila mala rana.

Tata bi me bacio preko ramena i odvukao me iz LA nazad u San

Francisco. Zaključao bi me u kuću, i ne bi mi dozvolio da se vratim u školu,
dok ne smisli način da unajmi telohranitelja za mene.

Pa sam ostatak nedelje uzela slobodno od škole. Razgovarala sam sa

Aubreynim terapeutom, o trošku njenih roditelja. Dr Izzy Garfild mi je
predložila da kažem svojoj porodici. Klimnula sam, znajući da nema šanse
da to ikada kažem svom, previše zaštitnički nastrojenom, ocu.

Nisam isključila mogućnost da kažem tetki Jessici... vremenom.

Samo nekoliko metara dalje od kontejnera za smeće, pronašli su

čoveka koji je pokušao da me siluje, sa prerezanim vratom. A ko ga je
ubio? To je ostalo kao istraga u toku, bez svedoka i tragova. Sumnjivo je
bilo što su pronašli krvave otiske psa, ali čoveka koji je pokušao da me
siluje nije ubila životinja. Rekla sam policiji da mi se činilo da sam na
kratko videla senku... skoro kao duh psa koji nestaje u daljini.

- Ne ostavljam te. - Aubrey je prekrstila ruke na grudima i suzila oči

prema meni, dok sam sedela na sofi i gledala HGTV, dok su druge devojke
čekale na vratima u svojim odelima i spakovanim putnim frižiderom.

- Dobro sam. - Nasmešila sam se.

38
 - Zašto onda ne ideš sa nama? Ne moraš da surfuješ. Možeš se opustiti
sa mnom. - Aubrey me je podsticala. - Trebala bih da pozovem tvog tatu.
Ako sazna da nismo...

- Čoveče! - Pritisnula sam vrhove prstiju na slepoočnice. - Imam tri

šava. Čovek je mrtav. Dobro sam. Danas jednostavno ne želim da idem na
plažu. Da li je to zodelima

Sve tri moje prijateljice su se zgrozile od mog ispada.

Uzdahnula sam, privlačeći kolena prema grudima i naslonila bradu na

njih, gledajući u televiziju. - Izvinjavam se. Dobro sam. Molim te idi i
zabavi se za mene. Jedan dan. Daj mi još jedan dan. Sutra se vraćam u
školu. Možemo li zaboraviti na ovo? Molim te.

Posle nekoliko sekundi tišine, Aubrey klimnu glavom. - Zaključaj vrata

kada izađemo. Drži telefon pored sebe. Redovno ću te proveravati.

- Hvala mama. - Odustala sam od malog osmeha i pogleda u stranu.

Nekoliko sekundi nakon što su se vrata zatvorila za njima, skočila sam

sa sofe i zaključala ih. Onda sam proverila zadnja vrata i sve prozore.
Nakon što sam napravila sendvič, provirila sam zadnje i prednje prozore.
- Paranoična si, - promrmljala sam sebi u bradu. Zatim sam polako
otključala ulazna vrata. Mogla bih sedeti na tremu. Radila sam to stalno.
Bilo je sigurno. Nemam čega da se plašim.

Ipak... sve što sam osećala bio je strah.

Dok sam lagano otvarala vrata, ukočila sam se.

Kao kamena statua, Jericho je sedeo ispred mojih ulaznih vrata. Nema
Sladea na vidiku.

- Hej... - Otvorila sam vrata do kraja. - Šta radiš, Jerry? - Pogledala sam
desno i levo.

Jok. Nema Sladea.

39
 Prstima sam mu prešla preko glave i leđa, nastavljajući da pretražujem
područje za... bilo kim. - Jesi li žedan?

Srušio se na pod, okrenut prema ulici.

- Dođi, - klimnula sam prema vratima.

Ignorisao me je.

- U redu. Odmah se vraćam. Ti samo... ne znam. Čekaj me. - Nacerila

sam se dok sam nestajala u kuću da napunim činiju vodom. Kada sam je
stavila pored njega popio je nekoliko gutljaja, pre nego što je ponovo
zauzeo svoju poziciju kao pas čuvar.

- Jesi li tu za mene? - Sela sam na kameni trem, u hladu pored njega. -

Nema šanse da te je izgubio. Dakle... - Zagledala sam se u izgorelu kuću,
tražeći bilo kakve znakove mog komšije šupka. Šta ako mu se nešto desilo?
Pitala sam se da li sam ja, osim Sladea, jedina osoba koju Jericho poznaje.
Međutim, Jericho nije znao gde živim. Dakle, to nije imalo smisla.

- Ti si lep dečko. Da li znaš to? - Prešla sam mu rukom po leđima

nekoliko puta. Nekoliko minuta kasnije, zgrabila sam svoj laptop i
povukla stolicu pored svog psa čuvara, da obavim neke školske zadatke i
odgovorim na poruke koje mi je Aubrey slala svakih trideset minuta.
Osim povremenog pišanja u retkim predelima trave, Jericho je ostao pored
mene celo popodne.

Kada su devojke ušle na prilaz, on je ustao i potrčao ka izgoreloj kući.

- Jerry? - Povikala sam za njim.

Nastavio je da ide kao robot, programiran da bude uz mene dok se one

ne vrate.

- Šta se dešava? - Upitala je Missy dok su izlazile iz auta, kose vlažne i

razvejane vetrom, lica sveže poljubljenih od sunca.

Vratila sam pogled na Jerichoa koji je nestao iza izgorele kuće. - Mislim
da je poslao svog psa da me štiti.

40
 Kara se smejala. - Malo verovatno. Ozbiljno... šta je radio ovde?

Slegnula sam ramenima, pomerajući stolicu na njeno mesto. - Ozbiljna

sam. Ne znam. Pojavio se ubrzo nakon što ste otišle. Onda je samo...
poleteo kada ste se zaustavile na prilazu.

- A Slade? - Jedna Missyna obrva se podigla.

- Ni traga od njega.

- Misliš li da je to bio on? - Kara je otvorila vrata, a mi smo ušle unutra.

- Na šta misliš? - Spustila sam se na sofu sa kompjuterom.

- Misliš li da je Slade ubio tvog napadača?

Zagledala sam se kroz prozor i polako odmahnula glavom. - Ne. On

je... jeziv. Tajanstven. A možda i narkoman. Ali mi osećaj govori da on nije
ubica. Ubice ne šalju svoje pse da čuvaju vrata žena koje preziru.

- Pa, ako je poslao svog psa da te čuva, mislim da te ne prezire, - rekla

je Missy dok se penjala uz stepenice.

- Možda jednostavno ne želi da te neko ubije, pre nego što dobije

priliku da to uradi sam. - Kara se nasmešila dok je Aubrey uzdahnula.
Kara se zgrčila lice. - Izvinjavam se. Prerano za tu šalu?

Moj osmeh je odgovorio na njeno pitanje, što je samo nateralo Aubrey

da se uznemiri, jer nisam shvatala situaciju ozbiljno. Ili se barem tako
činilo.

- Zašto bi poslao svog psa osim ako... zna? A kako bi znao? - Kara je
nastavila dok je skidala majicu bez rukava, otkrivajući tragove od sunca,
od kroja njenog novog bikinija.

- Ljudi pričaju. Nisam bila na predavanjima. Tračevi se brzo šire.

- Ili... - Povukla je kaiš sa ramena i namrštila se na crvenu liniju. - … je

bio tamo te noći. Spašavao te kao... osvetnik.

Nasmejala sam se. - Osvetnik?

41
 - Još ne znamo njegove prave namere. Osvetnik je najviše što možemo
sa sigurnošću reći u ovom trenutku. Ali Livy... ozbiljno... šta ako je ubio
nekoga da bi te spasio?

Zurila sam u nju, ne znajući šta da kažem. Polako je izdahnula i

krenula gore.

U stvarnosti, bila sam potpuno potrešena incidentom na benzinskoj

pumpi. Nisam spavala. To što krijem od oca teško mi je opterećivalo
savest, a jednostavne stvari kao što je odlazak do poštanskog sandučeta ili
pomisao da sutradan prošetam ulicom da zgrabim skuter, su me plašile.
Parkiranje u kampusu ili blizu njega je bila noćna mora, to je razlog zašto
sam koristila skuter, ali znala sam da ću neko vreme voziti džip.

Ali... Nisam želela da moje prijateljice znaju bilo šta od toga.

Sledeće jutro, navukla sam hrabro lice i naterala se da pratim svoju

uobičajenu rutinu, uključujući i zeleni čaj sa nanom pre predavanja.
Umesto da čekam da uhodim svog komšiju i njegovog psa, sela sam tri
reda napred i posvetila pažnju profesoru, ni jednom se nisam osvrnula da
vidim da li su Slade i Jericho tamo.

Nije da nisam bila radoznala. Bila sam. Samo sam se osećala

neraspoloženo, ne samo zbog incidenta prethodne nedelje, već i zbog toga
što me Jericho čuva.

42
 Slade je pozvao policiju zbog upada na posed. Pretio mi je da će mi
naneti telesne povrede, jer sam njegovom psu ponudila parče kruške.
Takvi momci nisu rizikovali život u zatvoru, zbog devojke poput mene.

Posle predavanja, otišla sam do svog drveta. Ubacivši jednu slušalicu

u uho, naslonila sam se na leđa, koristeći ranac kao jastuk i zatvorila oči.
Osećala sam se sigurnije na svetlu dana, okružena drugim studentima,
nego noću u krevetu. I bila sam tako veoma umorna.

Skoro zaspavši na sledeće predavanje, otvorila sam oči i bacila pogled

na sat. - Sranje! - Imala sam dva minuta da stignem na čas, a trebalo mi je
deset minuta.

Srećom, niko me nije ni pogledao kada sam ušla u učionicu sa nekoliko

minuta zakašnjenja. Dok sam izvlačila laptop iz torbe, sa njim je ispao
presavijeni list papira. Podigla sam ga i nasmejala se. To je bila poruka
koju sam dala Sladeu.

Da li si ikada nekome otkinuo ruku? Ne.

Iščupao mu jezik iz usta? Ne.

Da li surfuješ? Da.

Koliko godina ima Jerry? Pet.

Da li slučajno imaš žvaku?

Za dno papira bila je zalepljena žvaka.

- Wylderu... - prošaptala sam, odmotala žvaku i gurnula je u usta.

Pepermint.

Ne spearmint.

Ne wintermint.

Ne cimet.

Moj omiljeni... pepermint.

43
 Kasnije tog popodneva, parkirala sam svoj džip na ulici i brzim
koracima otišla do izgorele kuće, zaustavivši se na kraju prilaza sa crnim
Volvom. Rizikujući još jedno upozorenje o neovlašćenom upadu, otišla
sam prema garaži, polako okrećući ručicu. Otvorila se, ustupajući mesto
pomalo napadnom mirisu paljevine, i Sladeu u majici dugih rukava, sa
rukavicama i maskom za varenje.

Nije se zaustavio, niti je pogledao u mom pravcu dok sam zatvarala

vrata za sobom, pregledavajući radni sto, rezervoare za gas, komade
metala i otvor na plafonu iznad njega. Posle nekoliko minuta, ugasio je
brener i podigao masku.

Ruke sam omotala oko struka i nasmešila sam se. - Zdravo.

Pustio je da mu pogled klizi niz moje telo i polako mi se vrati do očiju.

Ali nije rekao ništa.

- Gde je Jerry?

Mišići u njegovoj vilici su se stezali.

Pročistila sam knedlu iz grla. - Jericho.

Klimnuo je prema kući.

Bacila sam pogled iza sebe, iako sam znala da su vrata zatvorena i da
nema šta da se vidi. Možda mi je samo trebalo nekoliko sekundi od
intenziteta njegovog pogleda na mene. - Da li si... - Prisilila sam se da
vratim pažnju na njega. - Uh... da li si... - Nisam mogla da pitam. Šta ako
to nije bio on? Tada bih priznala svoje, skoro silovanje. - Juče. Ja hm...
trebao mi je Jericho... ono što mislim je da mi je trebalo nešto, a on je bio
to.

Slade je trepnuo tri puta.

Nakon što sam nekoliko sekundi nervozno strugala zubima po donjoj

usni, podigla sam rame. - Pa... hvala što si mu dozvolio da se druži sa
mnom. Ne znam zašto si to uradio, ali sam ti zahvalna na... pa... bez obzira
na razlog.

Jesi li ubio tog čoveka? Jesi li? Zašto si? Reci mi! Reci nešto!

44
 Slade je jednom klimnuo glavom, prebacio masku preko lica i ponovo
upalio brener. Htela sam da ga pitam šta radi, pravi ili popravlja. Htela
sam da ga pitam toliko stvari, ali sam odlučila da odem pre nego što
pozove policiju. Neće mi reći sve u jednom danu. Toliko je bilo jasno.

Tako da... odlučila sam da sačekam. Uostalom, znala sam da nikome

nije iščupao ruku sa tela ili jezik iz usta. Surfovao je i imao savršen ukus u
izboru žvaka. To je bilo dovoljno za jedan dan.

45
 Ako sam bila sama kod kuće, Jericho se nalazio na vratima. Kako je
znao - ili Jericho ili Slade - da sam sama? Bilo je i neverovatno utešno, i
neobično zastrašujuće. Činilo se da čovek, koji mi je uputio ukupno manje
od dvadeset reči, zna mnogo o tome gde se nalazim ja, a i moje cimerke.

Više od toga... znao je da mi treba zaštita.

Ovo je trajalo nedeljama. Svaki dan sam pokušavala da skupim

hrabrost da postavim to neodgovoreno pitanje. Da li je ubio tog čoveka?

Slade je od osvetnika postao potpuna enigma, za samo mesec dana.

- Kafa? - Prekoračila sam mu preko nogu da bih sela pored njega na

predavanju, nešto što nisam uradila od dana kada je pretio da će mi
iščupati jezik. - Ili čaj? - Spustila sam se u stolicu, pokušavajući da ne
prospem toplo piće. - Ja pijem oboje. Ti izgledaš kao osoba koja pije kafu.
Staviću ti je kraj nogu. Zato je nemoj prevrnuti. - Stavila sam šolju pored
njegove noge u crnoj čizmi.

- Bez brige, Jerry. Nisam zaboravila na tebe. - Izvukla sam dehidriran

pačiji vrat iz Barkery kese u bočnom džepu ranca, i nagnula torzo preko
Sladeovog krila da ga predam Jerichou.

Njegov smrtonosni pogled nije se mnogo ublažio od našeg prvog

susreta, ali uspeo je da zadrži jezik za zubima i uznemirujuće pretnje koje
sam znala da leže na kraju, čekajući da me zastraše. Nakon što je Jericho
uzeo poslasticu, polako sam podigla grudi sa Sladeovih nogu, naslonila
ruku na njegovo bedro kako bih se ispravila, dok me je njegov pogled
zarobio u mehur nečega toliko opojnog, da su usne morale da mi se
razdvoje da bih pronašla sledeći dah.

46
 - Dobro mirišeš, - šapnula sam, ne želeći da izgovorim reči naglas.
Kada je pogled spustio do moje ruke na njegovoj nozi, polako sam je
podigla uz tiho ups, kao da nisam htela da ga dodirnem. Oči su nam
nekoliko trenutaka ostale zaključane, kao neraskidivi trans.

I... izgovorila sam.

Reči su mi tiho padale sa usana, ali očajnički iz stomaka. - Jesi li me ti

spasio od onog čoveka?

Sladeov nedostatak bilo kakve reakcije nije dao nikakav odgovor na

moje pitanje. I pre nego što sam uspela da ga više pritisnem za odgovor,
profesor je počeo da govori. Deset minuta pre kraja časa, Slade je
uobičajeno otišao ranije, ali ne pre nego što se nagnuo i uzeo kafu da
ponese sa sobom. Navukao mi je ogroman osmeh na lice.

Dvadeset minuta kasnije, stigla sam do svog drveta na jutarnju

dremku, ali tamni, seksi momak i njegov pas bili su na mom mestu.

- Shvatam da si bio van kampusa nekoliko godina. - Ispustila sam

torbu na suprotnu stranu drveta. - Ali za to vreme sam položila pravo na
ovo drvo. To je opšte poznato, kao i to da je kuća u kojoj živiš ukleta.
Međutim, pošto volim Jerryja, podeliću senku sa vama dvojicom.

Da se Sladeove grudi nisu dizale i spuštale, mislila bih da je mrtav. Oči

zatvorene. Ruke naslonjene pored njega. Jericho mi se osmehnuo, a ja sam
mu namignula, izvlačeći krušku iz torbe. Krenula sam da sednem na
suprotnu stranu drveta, ali osećajući se malo sigurnija u sebe nego tokom
našeg poslednjeg susreta kod drveta, sela sam odmah pored Jerichoa i
podelila svoju krušku sa njim.

- Nismo prijatelji, - rekao je Slade, a da nije ni provirio na jedno oko.

Odgrizla sam komad svoje kruške i dala ga Jerichou, nagnuvši se i

ljubeći njegovo meko, uspravno uvo. - To je u redu. Jerry je moj prijatelj. I
on je beskrajno sjajniji od bilo kog čoveka sa kojim sam ikada bila prijatelj.

- Jericho.

Ignorišući njegovu ispravku, uzela sam još nekoliko zalogaja kruške i

ponudila ostatak Jerichou. - Ja sam iz San Francisca. Odakle si ti? Odavde?

47
 Kada me je ignorisao - nimalo iznenađujuće - nastavila sam razgovor
kao da on učestvuje u njemu. - Oh, ma daj! Ti si iz Montane. Nikad ne bih
rekla da si iz Montane. Imaš više Carolina vibracije u sebi. Otišla sam u
Asheville prošlog leta sa prijateljima. Prelepo je. Braća i sestre? Da, imam
stariju sestru, ali se ona preselila u Francusku pre pet godina. O, zaista?
Jesi li jedino dete? Vidim to kod tebe. Mislim da to odaju loše društvene i
konverzacijske veštine.

Uz njegovu potpunu ravnodušnost da se uključi u bilo kakvu ličnu

interakciju, humor je brzo zamro. Čak i sa svojom morbidnom
radoznalošću da on živi u izgoreloj kući ili ostaje napolju do ranih
jutarnjih sati, mogla sam da odustanem od seronje Sladea. Međutim, mala
mogućnost da me je spasao te noći ili čak da je samo čuo za to i odlučio da
mi kroz Jerichoa pruži zaštitu... pa, učinila je nemogućim da odem, čak i
ako nije obraćao pažnju na mene.

Puzala sam oko Jerichoa, ugnezdivši se kad sam legla na leđa između
njega i Sladea. Zagledana u drveće, pustila sam da mi nadlanica očeše
njegovu. - Wylderu... - prošaptala sam. - Jesi li to bio ti?

On je seo i zgrabio svoju torbu. Uz najmanje klimanje glavom, dao je

Jerichou znak. Nisam sela, niti rekla još jednu reč. Nisam pokušala da ga
nateram da ostane. Zatvorila sam oči, i zamislila kako oduzima život za
mene.

Problem? Nisam imala pojma zašto bi to uradio, ili da li je to uradio.

48
 Kasnije tog dana, iako sam znala da treba da se držim podalje, noge su
me automatski odvele tamo. Nisam mogla da odolim da ne zavirim u
garažu i potražim Sladea.

Skulpture.

Vario je skulpture. To je ono što sam zaključila iz konfiguracija na

podu, poput slagalice koja čeka da se sastavi. Kao i sve što sam mislila da
znam o Sladeu Wylderu, bilo je to samo nagađanje.

Nije imao šta da kaže.

U onome što je postalo naša rutina od incidenta u prodavnici, uvukla

sam se u garažu. Ignorisao me je.

Proverila sam svoje stranice na društvenim mrežama i odgovorila na

poruke.

Ignorisao me je.

Povremeno bih dodirivala neke komade na podu, pokušavajući da

shvatim šta će napraviti. To je uvek privlačilo njegovu pažnju.

Ništa od životne važnosti. Samo pauza. U dobrom danu, podigao bi

svoju masku za varenje i pogledao me. Prilično sam sigurna da je govorio
prelaziš granicu. Pošto nije zapravo izgovorio reči, nastavila sam da radim
svoje, postajala sam malo hrabrija... svaki put malo više radoznala.

- Što je vruće ovde. Idem na surfovanje sa devojkama. Hoćeš sa nama?

49
 Podigao je štitnik za lice i pregledao komad u svojim rukama, znoj mu
je curio niz čelo i hvatao mu se za duge trepavice.

- Pa, krenućemo oko četiri. Dakle... - Otvorila sam vrata. - Znaš gde da
me nađeš.

Ništa.

Nakon što sam zatvorila vrata, čula sam Jerichoa kako laje iz kuće.
Retka stvar. Nisam sigurna da sam ga ikada čula kako laje. Pratila sam
svoj instinkt, uprkos tome što me je izneverio pedeset procenata vremena,
i otvorila zadnja vrata kuće.

Usrani trenutak. Ušla sam u zloglasnu izgorelu kuću. Čak ni dan od

trideset stepeni nije mogao da spreči da mi se ruke ne naježe.

- Hej, Jerry. Šta ima? Dobro si? - Čučnula sam ispred vrata i počešala
ga iza ušiju, dok mi je lizao lice. To je bila samo kuhinja. Ništa strašno.
Osim što je to bila kuhinja. Mesto gde je profesor Dickerson pripremao
obroke za svoju ženu i mladu studentkinju, koju je držao u tamnici.

Onda mi je um odlutao do druge misterije... da li je Slade ovde držao

drogu? Granitne ploče i pod od pločica bili su uredni. Ono što sam mogla
da vidim u dnevnoj sobi, izgledalo je isto tako čisto. Bez belih tragova ili
nasumično odbačenih bongova.

- Trebala bih da odem, - šapnula sam Jerichou dok sam polako ustajala.
Trebalo je uvek imalo najbolje namere. Stvarno sam trebala slušati. Umesto
toga, nisam učinila ništa da sprečim svoje noge da se kreću ka frižideru.

Nisam učinila ništa da sprečim svoju ruku da ga otvori. Iz nekog

nepoznatog razloga, osećala sam se kao da će me karta njegove dnevne
ishrane pustiti u njegovu glavu.

Nisam te sreće.

Unutra je bilo samo ono osnovno - jaja, začini, kesica zelene salate,
šargarepa, flaširana voda, pivo, meso umotano u beli mesarski papir,
kačkavalj.

Nakon što sam zatvorila vrata, provirila sam kroz zadnji prozor i bacila
pogled na sat. Trebalo je da se vratim kući, ali me je moja neutaživa
50
radoznalost odvukla dublje u kuću, u dnevnu sobu sa malom, modernom,
sivom sofom, tamnoplavim naslonjačem, krevetom za psa i televizorom
na konzoli u uglu.

- Idi kući, Livy... - šapnula sam sebi, nesigurna šta je više uznemirujuće,
potreba da razgovaram sa sobom ili činjenica da ozbiljno razmišljam da
odem gore.

- Podižeš ometanje poseda na potpuno novi nivo.

- Sranje! - Okrenula sam se na sablasno miran, ali strog glas iza mene.

Jericho je ustao sa svog kreveta i zauzeo mesto pored Sladea, kao da

treba da izabere tim.

- Pustio si je unutra. Zašto? - Zadržao je svoj intenzivan pogled na

meni, ali pitanje je bilo za Jerichoa.

- Lajao je. Ni… nisam ga ranije čula da laje. Dakle... samo sam htela da
ga proverim. - Glas mi je drhtao, kao i ostatak tela. Sa ulaznim vratima
nekoliko koraka sa moje leve strane, znala sam da bih verovatno mogla da
pobegnem ako je potrebno, ali šanse da ih moja znojava ruka otključa na
vreme, bile su u najboljem slučaju male.

Podvio je duge rukave svoje majice do lakata, pokazujući mi te vene.

Skupila sam usne da sakrijem njihovo nekontrolisano drhtanje. Kako je
jedan čovek mogao da me natera da se osećam tako zaštićeno i potpuno
uplašeno u isto vreme?

- Plakaćeš?

Oči su mi se raširile, dok sam odmahivala glavom nekoliko puta.

- Da li ti je hladno?

Moje razrogačene oči su se suzile na njega. - Šta? Ne.

- Drhtiš.

Vodili smo razgovor. Nekako. Bila sam nepozvana, i tresla sam se.
Pomerio je usne i pojavili su se stvarni zvuci. Dobre reči koje nisu delovale

51
preteće. Nisam znala šta da radim sa njegovim radoznalim načinom
komunikacije ili iskazivanja zabrinutosti.

- Ti me činiš... - Ruke sam omotala oko svog torza.

Napravio je tri koraka napred, ostavljajući dva mala koraka između

nas. Osećala sam toplotu njegovog znojnog tela.

- Činim te, šta?

Pogled mi se zaustavio na sredini grudi, ne mogavši da izdržim težinu

njegovog pogleda. - Nervoznom, - promrmljala sam.

- U mojoj si kući bez dozvole. Trebalo bi da se plašiš.

- Ne. - Naterala sam pogled na njegovo lice. - Nisam uplašena. - Glava

mi se okretala sa jedne na drugu stranu. - Nervozna sam. Kao... -
Rizikovala sam da mu se približim. - Leptirići.

- U zabludi si.

Podigla sam rame i spustila ga pri sporom izdahu. - Osećanja su

stvarna, a ne zabluda. Mislim da je pretvaranje da nemaš osećanja ono što
je zaista zabluda.

Proučavao me je s nečitljivim izrazom lica - ne da sam ga ikada mogla

pročitati, ali taj pogled je bio nov.

Kontemplativan.

Dalek.

Prigušen.

- Moraš da ideš.

Pogled mi je leteo duž izvajanih linija njegove vilice i istaknutog ugla

njegovih jagodica, dok sam stiskala šake, zadržavajući potrebu da ga
dodirnem. - Da. - Nasmejala sam se pre nego što sam se pogrbila da
pomazim Jerichoa iza ušiju, i skupim ruke da ih zagladim do šiljatih
vrhova. - Volim te, Jerry. - Ispruživši se napred, poljubila sam ga u vrh
glave i ponovo ustala. - Žao mi je. Prešla sam liniju.

52
 Pre nego što je uspeo da odgovori - nije da mislim da je još bilo šta
preostalo da kaže - otključala sam ulazna vrata i otvorila ih, zastajući na
trenutak okrenuta leđima. - Pre mesec dana... desilo mi se nešto loše.
Moglo je i gore, ali me je neko spasio. Znam da si ili čuo za to, ili si bio
tamo. Ako si čuo za to, i zato si dopuštao Jerichou da pazi na mene... onda
želim da ti kažem hvala. Ako si ti bio taj koji me je spasio, onda... - Suze
su mi ispunile oči.

Još uvek nisam rekla svojoj porodici.

I dalje sam imala problema sa spavanjem.

Još uvek sam osećala strah kada sam negde išla sama.

- Pa... - Progutala sam nagomilane emocije u grlu. - Onda ne postoje

reči da opišu šta to znači za mene. Ćao, Wylderu.

53
 Surf odelo, moja daska i dobre prijateljice, čekali su me kada sam
krenula ulicom.

- Ozbiljno... šta si to radila? Ušla si u njegovu kuću? - Missy me je

pogledala sa sumnjom. - Dobrovoljno?

Nacerila sam se. - Da. Dobrovoljno. I verovatno ilegalno. - Nos mi se

stisnuo, sećajući se kako mi je srce umalo eksplodiralo kada me je uhvatio.

- Čoveče, provalila si mu u kuću? - Karina je vilica pala, dok je bacala

torbu u zadnji deo terenca.

- Ušla sam u njegovu kuću nepozvana. Nisam provalila. Idem da se

presvučem. Dajte mi pet minuta.

Provele smo tri sata boreći se sa talasima, hvatajući ih, veslajući večno i
čekajući u redu za talas u petak popodne. Postojao je razlog zašto sam više
volela surfovanje u zoru.

- To nije bilo zabavno. - Missy je uzdahnula, kada smo se ukrcale u

vozilo da se vratimo kući, prozori spušteni, klima uključena, muzika
trešti.

- Bilo je brutalno. - Pokušala sam da prođem prstima kroz kosu, ali nije
išlo.

- Ova pesma je sve. - Missy je pustila svoju listu koja je, samo trećinom,
bila sa country muzikom.

- Jeste. - Zavalila sam glavu na suvozačevo sedište i zatvorila oči, dok

nam je James Arthur pevao serenadu sa Falling Like The Stars. Moje težnje

54
da se političkim lestvicama popnem pravo do vrha, nisu me sprečile da
želim sve.

Decu i voljenog muža - onaj tip koja mi nikada ne dozvoli da

zaboravim, zašto sam se zaljubila u njega.

Jedna od stvari koje nikada neću zaboraviti o mojim roditeljima je,

način na koji je moj tata toliko u potpunosti voleo moju mamu, i to nikada
nije krio. Obožavao ju je svakim pogledom i svakim dodirom. U to vreme,
mislila sam da je njihovo javno pokazivanje emocija malo odvratno.

Kada je umrla i dok sam ga gledala kako je oplakuje do te mere, da

sam se pitala da li će preživeti, shvatila sam da to nije odvratno. Njihova
ljubav je bila nešto najlepše što sam ikada videla. Kad bih mogla da
pronađem ljubav koja bi bila i približno bliska onome što su oni imali,
znala sam da bi bila najsrećnija žena na svetu.

Moja mama je bila najsrećnija žena na svetu.

- Uf! - Missy je pojačala muziku u refrenu. - Moram da nađem čoveka

koji me voli sa istom strašću, kao što James Arthur peva ovu pesmu.
Mislite da je oženjen? Udala bih se za njega u trenu. I on bi mi pevao svake
večeri.

Smejale smo se.

Pevale smo.

Pesmu smo ponavljale celim putem do kuće.

- Uh... da li on misli da si sama kod kuće? - Kara je klimnula ka

nemačkom ovčaru, koji je lajao na našim ulaznim vratima.

Iskočila sam i pojurila prema Jerichou. Nešto nije bilo u redu. Osetila
sam to u stomaku.

- Hej, dušo. Šta nije u redu? - Pogrbila sam se, sa dopola skinutim surf
odelom, dok mi je dukserica pokrivala gornji deo kupaćeg.

Krenuo je prema izgoreloj kući. Kada ga nisam pratila, okrenuo se i

zalajao na mene.

55
 - Mislim da želi da ga pratiš. - Missy je prošla pored mene i otvorila
ulazna vrata. – Ja bih ostala ovde. Verovatno te mami u tamnicu za
ubistva.

Jericho je ponovo zalajao.

- Mislim da ne. Idem da vidim o čemu se radi.

- Hoćeš da i mi pođemo? - Upitala je Kara.

- Ne. Dobro je. Zvaću ako nešto nije u redu kada stignem tamo, -
povikala sam, dok sam pratila Jerichoa.

Odveo me je do zadnjih vrata, koja su bila otvorena oko sedam

centimetara. Zastala sam. Nešto definitivno nije bilo u redu. Izvukla sam
telefon iz prednjeg džepa dukserice, razmišljajući da pozovem nekoga kao
što sam rekla da ću učiniti.

- Ima li koga? - Rekla sam nervoznim glasom, dok sam polako otvarala
vrata.

Jericho je pojurio unutra i uz stepenice.

- O, Bože... - prošaptala sam, zaustavljajući se na pola kuhinje, kada

sam videla trag krvi.

Sićušni deo moje savesti koji je govorio potpuno razumno, rekao mi je

da se gubim odatle i pozovem policiju. Ne previše šokantno, ignorisala
sam taj sićušni, ali veoma pametan glas razuma. Umesto toga, pratila sam
Jerichoa i trag krvi do poslednje spavaće sobe na vrhu stepenica.

Mala lampa na noćnom ormariću, slabo je osvetljavala sobu. Kada su

mi se oči navikle na svetlost, u fokus je došao krvavi Slade.

Jericho je skočio na krevet pored njega, ližući mu lice i vrat.

- O, Bože... šta se dogodilo? - Krenula sam brzim koracima do kreveta.

- Pozvaću hitnu pomoć.

- N… ne... - Sladeova ruka me zgrabila za zglob kad sam počela da

biram 9 - 1 - 1. - Idi kući.-

56
 Bez majice.

Krv na posteljini i jastučnici.

Grimizni zavoji na ramenu.

Trgnula sam ruku, dok je panika zarivala kandže u moju mutnu savest.

- Krvariš. Mnogo. Slade... - Pocepani otvoreni komplet za šivenje i

prazna flaša votke na njegovom noćnom ormariću privukli su mi pažnju.
- Jesi li se sam zašio? - Glava mi se okretala sa jedne na drugu stranu dok
sam uzmicala, a oči nisu treptale dok sam gledala njegovu okrvavljenu
ruku. - Da li si u opasnosti? Jesi li uradio nešto? Da li se radi o drogi? -
Strah je tekao slobodno.

- Livy...

Moje ime.

Moje ime je izgovorio po prvi put.

Zaustavivši se na pragu njegove spavaće sobe, teško sam progutala. -

Da li sam ja u opasnosti?

- Livy...

- T… treba ti doktor, ja ne mogu...

- Ušio sam je. Idi kući. - Njegove reči su bile nejasne, dok se predavao
svojim teškim kapcima.

- Jesi li pijan? Da li te je neko ubo nožem? Da li je to prostrelna rana?

- Idi... jebote... kući. – Razdražljivost, pomešana sa bolom i

iscrpljenošću, isticala je svaku reč.

- Izgubio si mnogo krvi. Trebala bih...

- U materinu! - Posegnuo je, zgrabio praznu flašu votke i bacio je na

zid pored mene.

Skočila sam, a ruka mi je poletela ka ustima da obuzdam dahtanje, dok

sam zurila u razbijene komade na podu. Da li je ciljao mene ili zid?
57
 Jericho je zacvileo nekoliko puta, sedeći pored Sladea. Nije tražio od
svog psa da dođe po mene. To mi je slomilo srce.

Ne zbog Sladea. Zbog Jerichoa. Bio je iskreno zabrinut za svog

vlasnika.

Sa stotinu kilometara daljine, moj tata mi je šapnuo na uho da se gubim

odatle. Uobičajeno, nisam slušala.

Umesto toga, očistila sam staklo, uprkos Sladeovom slabom mrmljanju

koje mi je govorilo da idem. Na kraju je ućutao, onesvestio se ili zaspao, i
ja sam odlepila natopljenu gazu, pažljivije pregledavajući njegovu
ušivenu ranu. Izgledalo je prilično loše. Više liči na prostrelnu ranu nego
na ubod. Da li ima metak u ramenu? Ako je tako... verovatno ne bi
preživeo dugo.

Ko ga je upucao i zašto?

- Trebala bih da idem, - šapnula sam sebi... onom preterano

radoznalom delu u mojoj glavi, koji je prekoračio granicu sa Sladeom
Wylderom, koji je izgledao kao prava opasnost.

Jericho se okrenuo u krug na krevetu, pre nego što se ponovo srušio

pored Sladea i naslonio njušku na Sladeov vrat, dok me je gledao kao da
misli da mogu sve da popravim.

Nisam mogla.

- Biće on dobro. Nadam se. - Nasmejala sam se Jerichou. Otvarajući

novi paket gaze, zamenila sam krvavu i pričvrstila trakom koju nije
upotrebio prvi put. - Proveriću ga sutra. U redu, druže? - Čim sam
krenula, on je krenuo za mnom, pretekavši me na stepenicama. Dok sam
stigla do zadnjih vrata, Jericho je već seo ispred njih. – Pomeri se, Jerry.
Odlazim, a ti moraš da ostaneš ovde. Potreban si njemu, a ne meni. - Nos
mi se naborao, a ja sam spustila glas. - Previše je popio da bi otupeo bol, a
ja ne znam šta se dogodilo. Tako da se ne osećam bezbedno da ostanem
ovde.

Nakrivio je glavu, izazivajući novi nalet krivice. Naravno... on bi mene

zaštitio. Jericho je bio moj najžešći zaštitnik, posle mog oca.

- Molim te, pomeri se. - Gurnula sam ga vrhom cipele. Zarežao je.
58
 Oči su mi se otvorile šire i bez treptaja, dok mi je vilica pala. Nije bilo
pretnje, kao da je planirao da mi naudi - bilo je to strogo upozorenje da
nije u redu da odem.

- Jesam li spomenula da me ne želi ovde? Da želi da idem kući?

Nakon što je odbio da se pomeri, nagnula sam se napred i zaključala

vrata. - Dobro. Ali, bolje je da ne razmišljaš o spavanju ni jedne sekunde.
Ako umrem, nedostajaću ljudima i neću postati predsednik. Jasno?

Ipak, nije pokleknuo, sve dok se nisam povukla do stepenica,

obavezujući se da ću prenoćiti... U. Ukletoj. Izgoreloj. Kući!

Izuvši cipele i surf odelo, ostavši u šorcu od likre i dukserici, trgnula

sam glavom prema Jerichou. - Pomeri se.

Ostao je izvaljen na suprotnoj strani kreveta.

- Spavaš u sredini.

Niti centimetar da bi se pomerio. Totalna tvrdoglavost.

- Sranje... - Namrštila sam se, ugasila lampu, a zatim je ponovo upalila.

Jok. Nema šanse da spavam u ukletoj, izgoreloj kući, sa Sladeom koji je
krvario iz prostrelne rane i sa ugašenim svetlom. Pa sam se uvukla na
sredinu kreveta i zavukla ispod pokrivača, zarobljena psom od trideset i
pet kilograma sa jedne, i čovekom od verovatno nekih osamdeset
kilograma sa druge strane.

Nakon dobrih deset minuta odmaranja na boku i pregledavanja Sladea

bez majice izbliza, njegovog definisanog torza, prelepog lica i tih punih
usana, morala sam da se okrenem prema Jerichou. Savršeni psić me je
nasmejavao, za razliku od njegovog vlasnika koji me je terao na
neprikladne misli.

Mozak mi se dugo nije ugasio. Misli o tome ko je ranio Sladea i zašto

nije otišao u bolnicu, plesale su uz sećanja na detaljne priče o profesoru
Dickersonu i ukletoj izgoreloj kući. Da stvari budu eksponencijalno gore...
Jericho je odlučio da više ne želi da spava u krevetu sa nama.

Izdajnik...

59
 Skočio je iz kreveta i otišao dole.

- Jerry! – Šapatom sam viknula, kada je nestao iza ugla.

Nakon što sam ga opsovala ispod glasa, odlučila sam da je najbolja

ideja da bude na prvoj liniji odbrane dole. Stavljanje više od pet
centimetara između nas izgledalo je kao još jedna fantastična ideja, pa sam
se preselila na mesto koje je Jericho napustio.

Nisam očekivala zvukove. Toliko čudnih zvukova koji su me

sprečavali da zaspim. Duhovi... to su morali biti duhovi. Ta devojka. Bio
je to njen duh. Možda je pokušavala da me upozori. Ja sam bila sledeća.
Ako bih zaspala, izgledalo je kao realna mogućnost da se probudim u
tamnici, ili da se uopšte ne probudim.

Nisam mogla da spavam.

Nisam mogla da dišem.

Vrtela sam se sa strane na stranu.

A u kući je bilo jebeno hladno. Mora da je imao termostat podešen na

petnaest ili hladnije.

Na kraju... nisam sigurna ni kada se to dogodilo... zaspala sam.

60
 Koji???

Ruke. Noge. Kosa. Toplota.

Probudio sam se u ranim jutarnjim satima, zbog intenzivnog bola na

jednoj strani, od neočekivane tuče prethodne večeri, a ona je bila prikačena
za moju drugu stranu.

Njena gola noga se zapetljala u čaršave i prevukla preko moje noge

obučene u farmerke. Ruka joj se raširila preko mojih golih grudi. Njen
topli dah u pregibu mog vrata. Njena talasasta, zlatno plava kosa... svuda.

Ona je bila je svuda.

Praveći grimasu, pokušao sam da se pomerim, nadajući se da ću

skliznuti iz kreveta i udaljiti se od nje.

- Pet minuta... - promrmljala je, otkotrljala se sa mene i sklupčala na

drugu stranu. - Samo... još pet... - Ostatak njenih reči prešao je u bledeće
mrmljanje.

Onda.

Trgnula se.

61
 Telo joj je bilo napeto i potpuno mirno nekoliko sekundi, pre nego što
je polako bacila pogled preko ramena, prema meni. - O moj Bože... -
prošaputala je i očima me polako pregledavala, pre nego što je izletela iz
kreveta, saplevši se malo dok se ispetljavala iz čaršava i ispravljala duks.

Ništa joj nisam dao. Ni treptaj, niti mali trzaj usnama.

- Ti... on... - Pokazala je prema vratima. - Jerry je došao u...

- Jericho, - ispravio sam je lagano se mršteći. Zvao se Jericho, a ne Jerry.

Žmirkajući, protrljala je usne i spustila bradu uz sićušno klimanje. -

Jericho je lajao na mojim vratima sinoć kada sam stigla kući. Očigledno
zabrinut za tebe i tvoju... - njena glava je pokazala ka mom ramenu -
...prostrelnu ranu. Pokušala sam da odem, ali on mi nije dozvolio, pa sam
ostala, ali onda je on...

- Idi kući.

Usta su joj zastala usred rečenice. Dok joj se vilica polako zatvarala,
okrenula se, obula patike, zgrabila surf odelo i krenula do vrata. - Da li ti
treba pomoć?

Dok je moj iscrpljeni mozak radio da protumači njeno pitanje, bacila je

pogled preko ramena, kosa joj je padala u duboke smeđe oči, a obrazi su
joj bili obojeni bronzom od sati provedenih na suncu.

- Ako je droga. Ako nije. Ako ne želiš da mi kažeš, ali mogu nešto da
uradim. Nešto što ti treba...

- Treba mi da odeš kući. - Pogled mi je odlutao na prozor, na nagoveštaj

svetlosti izlazećeg sunca koje se probijalo kroz rupe u roletnama.

- Ostala sam zato što...

- Ostala si zbog Jerichoa. - Moja pažnja se vratila na nju.

Polako prolazeći rukom kroz svoju dugu, plavu kosu, njen pogled je
pao na pod između nas. - Ostala sam zbog tebe, - promrmljala je,
neposredno pre nego što je nastavila kroz vrata i sišla niz stepenice.

62
 Polako sam seo, puštajući stopala da vise sa kreveta, trzajući se od bola
i previše alkohola, što mi je bilo potrebno zbog bola. Nakon što sam popio
nekoliko tableta kako bih dan učinio podnošljivim, istuširao sam se,
promenio zavoje i otišao dole.

- Izdajniče. - Pogledao sam Jerichoa kad je skočio iz kreveta i pratio me

u kuhinju, gde su na kuhinjskom pultu stajale velika šolja kafe i dve kese.
Šolja je imala napisano Wylder crnim markerom, zajedno sa jednom od
kesa. Na drugoj kesi je pisalo Jerry. Nisam trebao da diram ništa od toga.
Nisam želeo da radi sranja za mene. Ali trebala mi je kafa. A kada sam
otvorio kesu sa svojim imenom i u njoj pronašao sveže pecivo, odlučio
sam da mi i to treba.

Spuštajući se u stolicu, osećajući kako mi svaki pregib vuče šavove,

posmatrao sam zabrinutost na Jerihoovom licu, trzaj njegove desne obrve
i naginjanje glave u stranu, praćeno kratkim, tihim cviljenjem. - Ništa ti
nije ostavila, druže. Nešto za nekog tipa po imenu Jerry. Možda će sledeći
put misliti i na tebe.

Sledeći put.

Iznutra sam sebi zamerio što sam tako mislio. Neće biti sledećeg puta.
Livy je bila nevolja, ali njen tajming nije bio užasan. Popio sam svaku kap
kafe dok sam jeo đevrek i slao poruku.

Gotovo je.

- Gotovo... - Bacio sam telefon na sto i protrljao slepoočnice. - Metak u

moje rame... ali jebeno gotovo.

63
 - Spavala si sa njim?

Nakon što sam isporučila doručak momcima, pokušala sam da se

ušunjam u kuću, pre nego što su se moje prijateljice probudile. Trebalo je
da znam da će mama Aubrey spremati svoj zeleni smoothie i ažurirati listu
obaveza za ovu nedelju.

- Spavala? - Zevnula sam, pre nego što sam otpila ostatak čaja. - Da.
Bukvalno sam spavala u njegovom krevetu, pored njega. Juče se povredio.
Zato je Jericho došao po mene. Koliko je to slatko?

Aubrey me je posmatrala sa sumnjom. - Slatko. Da... hm... kakva

povreda?

Slegnula sam ramenima, otvarajući frižider ne tražeći ništa posebno.

Moguće je da sam zakazala u tome da se ponašam opušteno i prirodno. -
Zapravo nije rekao. Nešto sa ramenom. Rukom. To područje.

- Napolje sa tim.

Nastavila sam da upijam hladan vazduh iz frižidera, dok mi je vrelina

njenih pitanja lizala leđa poput vrućeg plamena. - Napolje sa čim?

- To je najveće sranje. Nije povređen. Seksala si se sa njim. Samo reci.

Koga je briga? Zašto se ponašaš tako čudno u vezi toga?

Zatvorivši vrata, naslonila sam se leđima na njih. - Nisam se seksala sa

njim.
64
 Malo se namrštivši, strugala sam zubima duž donje usne. - Upucan je.

- Čekaj… šta? - Njena ruka je zastala, usred sečenja celera. Blenula je u

mene.

- Ne znam ništa o tome. Bio je pijan, i u suštini se onesvestio na svom

krevetu kada sam stigla tamo. - Nisam pomenula da se sam ušio.

- Ko? Zašto? Livy! Šta se desilo? - Aubrey je ispustila nož i osušila ruke,
prebacujući se u režim pune zabrinutosti.

- Ne znam. - To nije bila laž. Nisam imala pojma šta se dogodilo, i bila
sam prilično sigurna da nikada neću saznati.

Bila sam prilično sigurna da treba da se držim dalje od Sladea Wyldera.

Takođe sam bila prilično sigurna da se to nikada neće dogoditi.

- Verovatno je dogovor pošao naopako. Ne znam. Stvarno. - Ponudila

sam još jedno sleganje ramenima, jer je to bila istina.

- Molim te, reci mi da si završila sa njim. Radoznalost. Druženje sa

njegovim psom. Zapravo mislim da bih trebala nešto reći svojim
roditeljima, i da ih navedem da prijave sumnjivu aktivnost u njegovoj
kući. Ovo bi trebalo da bude bezbedna ulica, a ne ulica u kojoj se neko
vraća kući sa ranom od vatrenog oružja.

- Uh... - Podigla sam obrvu. - Naravno. Bezbedna. Osim profesora koji

je kidnapovao studentkinju i držao je u svojoj jezivoj tamnici.

Aubrey je zakolutala očima. - U redu, da. Osim toga.

- Idem da se tuširam.

- On je seksi... - rekla je Aubrey kao pitanje ili možda upozorenje.

Zaustavila sam se na pola stepenica. - Videla sam dosta seksi

momaka... Čak sam i izlazila sa nekoliko. Na šta ciljaš?

- Ni na šta. Samo zapažanje.

Pre nego što je uspela da napravi još zapažanja, ili je bilo ko drugi imao
priliku da se probudi i postavi mi previše pitanja, istuširala sam se i otišla
65
u biblioteku da nešto istražim za jedan od svojih predmeta, i pobegnem
od vrtoglavih događaja iz prethodnih dvadeset i četiri sata.

Dok sam išla do udaljenijeg ugla biblioteke sa svojim laptopom i

nekoliko knjiga, koje je profesor preporučio za moj rad, zaustavila sam se
kada sam videla Jerichoa pred nogama mog živog komšije. Da je mene
neko upucao, sutradan ne bih bila u biblioteci. Pre nego što sam uspela da
nastavim hodati ka zadnjem stolu pored prozora, Jericho me je pogledao
i skočio.

- Dole, - rekao je Slade meni okrenut leđima, ne znajući zašto je njegov

pas želeo da ga napusti zbog nekoga, ko ima mnogo vedriju ličnost i
najbolje poslastice u njenoj torbi.

Da, brzo sam naučila da uvek imam Jerichove poslastice u svom rancu.

Kada Jericho nije odmah odgovorio na komandu svog vlasnika, Slade

je bacio pogled preko ramena.

Nasmešila sam se, terajući svoja stopala da nastave dalje, čak i uz

njegov nečitljivi pogled koji je pratio svaki moj pokret, od čega mi se činilo
da svaki korak izgleda kao da hodam kroz podmukli teren - bojno polje
nerava. - Trebalo bi da si kod kuće, da se odmaraš, - rekla sam drhtavim
glasom.

Taj pogled... uf! Pucao je kao milion trzaja adrenalina i iščekivanja kroz
moje vene.

- Zašto? - Prilično drske oči nastavile su da me skidaju do gola.

Barem je delovalo nametljivo, smelo i namerno.

Gutala sam iznova i iznova. Toliko o nervoznim suvim ustima. Jok...

sve se činilo vlažno u njegovom prisustvu. - Pretpostavljam da se
pretvaramo da se prošla noć nije dogodila. Ha? - Odložila sam svoje knjige
na sto preko puta njega i spustila torbu na zemlju, dok sam se spuštala na
stolicu.

- Prošla noć? - Zaškiljio je.

Iz njegovog radoznalog, kritičkog pogleda, mogla sam da zaključim da

nije planirao da se pozovem da sednem pored njega.
66
 - Ne znam šta se desilo sinoć... - nagnuo je bradu da se fokusira na
svesku, dok je levom rukom nešto škrabao - ...ali jutros si bila u mom
krevetu, polugola, i omotana oko mene.

Lažov.

Nisam bila omotana oko njega. Nisam ga dirala.

- Izvinjavam se. Mora da se sećaš sna. Polaskana sam. Zaista. Ali nisi
moj tip, Wylderu. - Otvorila sam laptop.

- Koji je tvoj tip? Žene? - Nadmene, izvijene usne izazivale su me, ne

podižući pogled sa stola.

- Momci koji se ne vraćaju kući sa ranama od vatrenog oružja.

- Dakle… dosadno? - Nastavio je, spustivši bradu na grudi.

Otvarajući svoj Word dokument, slegnula sam ramenima. - Ako su

muževni, trezveni muškarci dosadni, onda... da. Pretpostavljam da je moj
tip dosadan.

Polako je podigao pogled, nekoliko sekundi je trljao svoje pune usne.

Zaista sam se trudila da ne buljim u njih, ali nisam uspela. Usta su mi se
pokrenula instinktivno, govoreći mu koliko je nemuževan i nije moj tip,
dok su ga moje oči jebale na sve moguće načine.

- Misliš da nisam muževan? - Njegov vučji osmeh odveo me je u

zamku.

Skidajući pogled sa njegovih usana, zatvorila sam usta i ponovo se

fokusirala na ekran svog laptopa. - Samo kažem... sinoć nisi bio ni
energičan ni snažan. Moj tip bi mogao da...

- Mogao bi šta? - Nagnuo je glavu.

Podigavši rame i delimično slegnuvši ramenima, promrmljala sam.

- Žao mi je... Nisam to razumeo.

Pročistivši grlo, rekla sam malo glasnije i sporije. - Da se pari.

67
 Obrve su mu poskočile, a oči zaplesale od nestašluka. Nisam
prepoznala čoveka preko puta mene. - Htela si da te jebem sinoć, a pošto
sam imao ranu od vatrenog oružja, to me u tvojim očima činilo
neadekvatnim?

Glava mi se podigla, otvorenih očiju, dah se gušio od brzog dahtanja.

- Nisam želela da me jebeš. Tvoj pas je došao po mene. Jadničak je
verovatno mislio da umireš. Jednostavno sam mislila reći da, više volim
momke koji ne rade sranja koja uključuju oružje ili potrebu za hitnom
medicinskom pomoći. Ne biti kriminalac je seksi. To je... - Otkucala sam
gomilu besmislica u svoj dokument, kao da imam da radim neke ozbiljne
stvari. I jesam. Ali nisam mogla da se fokusiram, nakon što je razgovor
prešao na seks. - To je sve što sam mislila. Ne moraš odmah da imaš
neprikladne misli.

Nagnuo se napred, naslonio ruke na sto i upao u moj prostor mirisom

svog sapuna i svojim feromonima. - Rekla si parenje. Odgovorio sam sa
jebanje. To su sinonimi ako proveriš u rečniku.

Nije bilo važno šta sam rekla. Obrazi su mi se napunili vatrom,

međutim ruke su mi se ipak naježile, a bradavice očvrsnule i gurale se o
majicu i grudnjak. Svaki deo mene je vrištao, - jebi me, Wylderu! - Osim
mojih reči.

Imala sam reči. Reči su bile važne.

- Opet... - Navukla sam usta u čvrst osmeh. - Tvoja fantazija, ne moja.

Odmahnuo je glavom, a nagoveštaj razigranosti u njegovom izrazu

lica je nestao, dok je gurao svesku i laptop u torbu, pre nego što je
odgurnuo stolicu i ustao sa Jerichom. - Nije moj posao da te jebem, Livy.

Nakašljala sam se, govoreći reč molim dok se okretao. Dok sam
pročistila grlo od neverice, on i Jericho su bili na stepenicama, nestajući u
trenu.

Posao?

68
 - Volim ovaj život. - Nacerila sam se sledećeg jutra, zureći u Karu, dok
smo veslale nešto posle šest ujutru.

Ona mi je uzvratila osmeh i projurila pored mene. - Znaš... nema

surfovanja u DC-u. Ako voliš ovaj život, ja bih ciljala na guvernera
Californie.

Smejala sam se. - Možda si u pravu. Ili bih se možda trebala udati
bogato, kupiti ostrvo i samo surfovati do kraja života. Biti predsednik je
prilično loš posao.

Zakikotala se. - Tako usrano. Biti guverner je dobro. Udaj se za surfera.

Podigni nekoliko surfera da budu kradljivci talasa, poput njihove majke.

- Ja nisam kradljivac talasa, - uzvratila sam, neposredno pre nego što

sam ukrala sledeći.

Posle četiri sata, Kara je insistirala da odemo. Missy im je namestila

dvostruko slepi, dvostruki izlazak, a Kara je mislila da joj je potreban ceo
dan da se spremi.

- Rana - od - metka je kući. - Podigla je bradu dok smo prolazile pored

izgorele kuće, baš kada je Slade izlazio iz auta.

Grickajući donju usnu, klimnula sam. - Zaboravila sam da pomenem...

juče je bio u biblioteci. A naročito...

- Jebeno zgodan?

69
 - To. Naravno. Ali jebeno arogantan, bi bilo tačnije. Naš razgovor je
dobio čudan obrt. Sledeće što sam znala je da mi je govori da nije njegov
posao da me jebe. Direktan citat. - Ušla sam na prilaz.

- On je šta?

- Da. Kao da sam ga pitala ili povukla potez ili flertovala sa njim... Što.
Nisam. Radila. - Iskočila sam iz auta i zgrabila torbu sa zadnjeg sedišta.

Kara je izašla i zatvorila svoja vrata, zureći u izgorelu kuću i Sladea

koji je stajao iza svog automobila, dok je Jericho pišao u dvorištu. - Je li
njegov posao da jebe nekog drugog? Mislim... možda se ne bavi drogom.
Možda je muška pratnja. Možda je metak bio od nezadovoljnog muža.

- To je... - htela sam da kažem smešno, ali u stvari, nisam znala ništa o
njemu. - Zanimljiva teorija.

Slegnula je ramenima dok se okretala da uzme svoju torbu iz zadnjeg

dela džipa. - Pretpostavljam da je sledeće pitanje... koliko naplaćuje?

Nacerila sam se. - Moraćeš da ga pitaš. Ne ulazim u to. Pošto sam

iznajmljuje tu kuću, pretpostavljam da je to više nego što sebi možemo da
priuštimo. Možda bi Aubrey mogla da ga priušti.

Zakikotale smo se i krenule prema kući. Bacila sam poslednji pogled

niz ulicu, baš u trenutku kada je Slade skrenuo pogled u mom pravcu. Bilo
je predaleko da se razabere njegov izraz lica. Verovatno jedan iz porodice
namrštenih lica.

Kasnije te večeri, nakon što su Kara i Missy otišle na svoj dvostruki

sastanak, a Aubrey otišla na večeru sa svojim roditeljima, odlučila sam da
prošetam, niz ulicu. To je bio opseg moje zone udobnosti, nakon incidenta
skorog silovanja. Dok sam se treći put vraćala, usporila sam korak kad je
crni Volvo prošao pored mene i ušao na prilaz. Bio je kući malo rano za
svoju kasno - noćnu rutinu. Pre nego što sam uspela da pređem ulicu da
izbegnem da prođem direktno ispred njegove kuće, sivi Lexus SUV
parkirao se iza njega.

Slade je prvi izašao iz auta. Njegovi pokreti su bili spori... kao da ima
ranu od metka. Žena sa ravnom, crnom kosom do ramena i sofisticiranim
naočarima sa crnim okvirom izašla je iz terenca, sagnula se i pružila

70
Jerichou malo ljubavi, pre nego što se ponovo uspravila i nežno zagrlila
Sladea i poljubila ga u obraz.

Opasno iracionalna emocija proletela mi niz kičmu. Neočekivana

posesivnost i prema Sladeu i prema Jerichou. Ko je bila gospođica
Sofisticirana, i zašto je pokazivala toliko naklonosti prema...

Prema kome?

To je bilo razumno pitanje.

Sladea sam poznavala otprilike šest nedelja. Možda je imao devojku.

Možda je njegov posao bio da jebe nju.

Nakon što je njihov pozdrav zagrljajem završen, krenuli su prema kući

sa Jerichom u pratnji. Čekala sam da mi uzvrati pogled. Video me je. Nije
bilo šanse da je nekoliko sekundi ranije prošao pored mene na ulici i da
me nije video. Ipak, nije pokušao da me pozdravi.

Sve dok...

Moj dečko Jerry je naglo stao i okrenuo se kao da je osetio dašak mog
mirisa. Sve tople pahuljice ispunile su mi grudi. Pas mi je dao više
osećanja, nego što mi je bilo koji čovek dao u poslednje vreme. Možda
ikad.

Jerichou sam se dopadala. Dođavola, možda me je voleo.

On me je štitio.

Nasmešio se kada me je video, isplazio jezik, nisko mahao repom.

Nastavila sam svoj put uz pločnik, glumeći iznenađenje kada je potrčao
prema meni, uprkos tome što je Slade lajao svoju komandu.

- Hej, Jerry. - Čučnula sam da mu pružim duplo više ljubavi koju mu

je dala gospođica Sofisticirana... i imala sam poslasticu u džepu, jer je deo
mene očekivao... nadao se slučajnom susretu. - Oh, druže... i ja tebe volim.
- Zatvorila sam oči i okretala lice levo – desno, dok me je obasipao
poljupcima.

Slade je pročistio grlo.

71
 Otvorila sam oči, primetivši da je njegova prijateljica verovatno ušla
unutra. - Izvinjavam se. - Ustala sam, usput gurajući poslasticu u Jerichova
usta. - Znam da ti je teško što znaš da mu se više sviđam. - Slegnuvši
ramenima, ugrizla sam se za usne kako bih zadržala osmeh pod
kontrolom.

- Unutra, - rekao je Jerichou dok me je gledao.

Jericho se okrenuo i krenuo ka zadnjim vratima.

- Ako imaš posla... Jerry može da se druži sa mnom večeras. Sama sam.

- Jericho. I ne treba mu dadilja.

- Možda meni treba.

Čelo mu se malo napelo, razmišljanje se na nekoliko sekundi

pretvorilo u blago mrštenje, pre nego što je zazviždao i Jericho je dotrčao.
- Pošalji ga kući kada ti se prijateljice vrate.

Zašto je bila jedina reč koja je bila na vrhu mog besposlenog jezika?
Zašto me štitiš?

- Šta ćeš ti da radiš? - U redu, očigledno zašto ipak nije bila jedina reč
na vrhu mog jezika. Pet drugih reči su bile prve na redu.

- Je li to bitno?

Pustivši da se moj pogled spusti preko njegovog ramena na izgorelu

kuću i slike gospođice Sofisticirane koja ga čeka, podigla sam jedno rame.
- Ne. Samo sam radoznala. Da li ti je to devojka?

- Je li to bitno?

- Mrzim te. - Zakolutala sam očima. - Najgore komunikacijske veštine

ikada.

- Dobro. Mrzi me. To mi je draže.

Ustuknula sam. Nisam nikoga mrzela. Nije bilo u mojoj ličnosti da

mrzim, da se svetim ili da se ljutim. Zašto je Slade Wylder želeo da ga
mrzim? To je bila šala. Mrzela sam njegov nedostatak deljenja informacija.

72
 - Ako joj prodaješ neko sranje koje će joj uništiti život, mogu li ti
predložiti da razmisliš o tome? Nije cool, Wylderu.

- Primljeno na znanje.

Podigavši bradu, nekoliko puta sam mu klimnula glavom. - Dobro

onda. Odvešću Jerryja svojoj kući i razmaziti ga. Možda ti se vrati... možda
ne.

Slade je pustio da mu pogled klizi niz moje telo, sporo i lagano. To nije
uradio kada smo se sreli. Negde usput je odlučio da je to u redu. Nisam
bila sigurna kakvu reakciju želi od mene.

Možda nikakvu.

Možda je to uradio iz čiste sebične želje.

- Dozvoljavam ovo, samo zato što volim Jerryja.

Radoznale oči su srele moje, blago zaškiljene.

Nasmejala sam se. - Skidaš me tim svojim očima.

Trenuci...

U svom umu, svom srcu i u svojoj duši sam skupljala trenutke, kao što
je Aubrey skupljala retke novčiće - moja mama umre, moj tata provodi
nekoliko godina potpuno pijan. Uglavnom loši trenuci - trajni ožiljci.

Taj trenutak sam zauvek urezala u sećanje, kao jedan od prvih, zaista
sjajnih trenutaka.

Wylder...

Uglovi njegovih usana, iskrivili su se u čisti greh. Da je Sotona jebeno

zgodan, zvao bi se Slade Wylder, a ja bih bila u velikoj nevolji.

- Doći će kući.

- Videćemo. - Okrenula sam se ispuštajući nekoliko zvukova poljupca,

da bi Jericho krenuo za mnom.
73
 - Znam gde da ga nađem.

Osmeh mi je ispunio lice dok sam nastavila uz trotoar. - Računam na

to.

Stigla sam do kuće sa zabačenim ramenima i uz dodatno njihanje

kukovima, ali čim sam zatvorila vrata za nama, ispustila sam vazduh. Ko
je bila ta žena? Nije mogao da radi bilo šta fizički naporno, sa ranom koja
nije zarasla. Trebalo je da ga podsetim na to.

Jericho i ja smo gledali film, jeli kokice, zurili kroz prozor u izgorelu
kuću i igrali se žmurke.

- Šta misliš o pidžama žurci? - Pitala sam ga.

Nagnuo je glavu na jednu, pa na drugu stranu. Shvatila sam to kao

solidno možda.

- Krevet nije prevelik. Ali spavam na strani, tako da ćemo uspeti.

Hajde.

Izgorelu kuću sam špijunirala kroz prozor. Lexus SUV je još uvek bio
tamo. U stomaku mi se stvorio čvor. Bila je skoro ponoć. Koliko je vremena
potrebno da se neko pojebe?

Pa opet... Kara i Missy još uvek nisu bile kod kuće sa svog dvostrukog
izlaska. Mnogo seksa se dogodilo te noći... osim u mojoj kući. Jericho je bio
najbolji pratilac. Nije ga bilo briga da li sam obrijala noge. Nije me bilo
briga da li ima smrdljiv dah.

Nakon što sam oprala zube i pustila ga da izađe na poslednju rundu

pišanja u malom dvorištu, smestili smo se u krevet. Najviše deset
sekundi... to je bilo sve što mi je trebalo da zaspim. Ranojutarnji talasi su
me potpuno izmorili tog dana.

Probudila sam se iz mrtvog sna. Minutama? Satima kasnije? Nisam

imala pojma. Sve što sam znala je da je moj topli, dlakavi prijatelj ustao iz
kreveta.

- Isuse! - Sela sam i povukla se do naslona svog kreveta, prigrlivši noge

na grudi, dok se tamna figura nadvijala iznad mene na ivici kreveta.

74
 - Rekao sam ti da ga pošalješ kući.

Koketna šala o tome da ću zadržati njegovog psa i da on zna gde da

me nađe... pa, otišla je predaleko. Zar nije mogao jednu noć bez svog psa?

Kada mi se disanje smirilo, progutala sam pljuvačku da podmažem

suvo grlo. - Bila je skoro ponoć. Moje prijateljice nisu bile kod kuće, a tvoja
prijateljica je još uvek radila, šta god da ste vas dvoje radili - droga, seks...
šta god. Zaista bi trebalo da se primiriš dok ti rana ne zaraste.

- Hvala ti što brineš. - Okrenuo se i krenuo prema vratima moje

spavaće sobe.

- Jesi li promenio zavoj? - Kliznula sam na stranu svog kreveta i ustala.

- Ne brini o tome. - Potpuno je otvorio vrata.

- Pa, brinem. - Napravila sam nekoliko koraka prema njemu.

On se okrenuo. - Zašto? - Upitao je malo iznad šapata.

Jer mislim da si mi spasio život.

- Ne želim da ti ruka otpadne. Kako bi zagrlio Jerryja? - Okrenula sam

se i upalila lampu pored svog noćnog ormarića, škiljeći zbog jakog svetla.
Čim su mi se oči prilagodile svetlosti, usredsredila sam se na Sladea, ali
njegov fokus je ostao prikovan za moju noćnu odeću, ružičaste bikini
gaćice i odgovarajuću ružičastu majicu bez rukava, dužine do iznad
pupka i pirsinga na njemu.

- Promenjen je. - Trepnuo je, ovlaživši usne.

- Ne verujem ti. Sigurna sam da ti je teško da radiš jednom rukom.

Samo mi daj sekund da uzmem komplet prve pomoći. - Probila sam
granice njegovog intenzivnog pogleda trajno parkiranog na mom telu, i
prošla pored njega do kupatila.

Kada sam se vratila, sedeo je na kraju mog kreveta, a Jericho se srušio

pored otvorenog prozora.

75
 Stavila sam zalihe na krevet pored njega. - Tri je ujutro, - rekla sam
tihim glasom. - Kako si ušao? Da su Kara i Missy kod kuće, zaključale bi
vrata.

Uzdržao se od odgovora.

- Da li je ovo naplata jer misliš da sam ti provalila u kuću?

Nema odgovora.

Stojeći ispred njega, čekajući odgovore za koje sam znala da mi nikada

neće dati, klimnula sam na njegovu majicu. - Možeš li da je skineš?

Nakon teškog gutanja, zdravom rukom je zgrabio rub majice i

povukao je uz torzo, preko glave i nežno niz povređenu ruku. Uložila sam
sve napore da ne gledam u njegove gole grudi, tvrde trbušnjake, pune
usne. Pogled mi se zakačio za povredu, dok sam se fokusirala na disanje.

Tri sekunde udahni.

Tri sekunde izdahni.

Dok sam skidala gazu i traku sa njegove kože, nogama sam opkolila
jednu od njegovih, da bih bolje videla ranu.

Nedavno je promenjen. Nije lagao. Ipak, dozvolio mi je da ponovo

promenim zavoj.

Zašto?

Vlažnom vatom sam očistila oko ušivenog područja. Njegova glava se

okrenula od mene. Nanela sam mast na ranu i prekrila je čistom gazom.

- Da li boli? - Pitala sam, stavljajući poslednje parče trake.

Glava mu se okrenula prema meni, stavljajući svoje lice tako blizu

mom da sam mogla da osetim njegov dah, skoro da osećam ukus
peperminta iz paste za zube ili njegove žvake. Osetila sam topao intenzitet
njegovog pogleda na svom licu, zbog čega su mi se ruke malo tresle dok
sam mu pritiskala traku na kožu.

76
 Nikada se nije lecnuo - u tom trenutku verovatno nije previše bolelo.
Međutim, ja sam se trgnula... skočila... ukočila se na mestu. Moje srce je
ostalo jedini mišić u mom telu koji je nastavio da se kreće, jer su njegove
ruke klizile po poleđini mojih golih nogu, jedva ih dodirujući, kao da
zapravo nije pokušavao da stupi u kontakt sa mojom kožom.

Ali jeste, i osećala sam to svuda.

Ne ruke pohlepnog ljubavnika.

Ne ruke pijanog momka za jednu noć.

Ne ruke čoveka koji je pokušao da me povredi.

Ne. Ove ruke su bile drugačije. Vrsta drugačijeg, koja nije imala reči ili
emocije. Bio je to samo... osećaj.

Osećanje me je paralisalo od straha.

Strah da će trenutak nestati, ako se pomerim.

Strah da će me pogledati, ako se pomerim.

Strah da će me, ako se pomerim, poseći svojim jezikom.

Oči su mi se zatvorile dok sam uvlačila i najmanji drhtavi dah,

puštajući ruke da se spuste sa strane.

Ne mrdaj. Ne otvaraj oči. Ne diši.

Njegove ruke su se uzdizale duž mojih nogu, preko krivine mog

dupeta, penjući mi se sve do kukova. Dok je polako ustajao, napravila sam
korak unazad, i teško progutala dok sam pokušavala da otvorim oči.

Nisam mogla.

Nisam mogla da mu dozvolim da vidi moju potrebu. Moj strah. Moj

bol.

Onda... je otišao.

Njegov dodir.

77
Njegov miris.

Njegova toplina.

78
 Trema u ponedeljak ujutru, nije mogla da se smiri ni sa svim kofeinom
na svetu. Na putu do koledža, uzela sam svoj zeleni čaj sa nanom i kafu
za Sladea. Dok sam stigla u salu za predavanja, popila sam oboje, što je
značilo da sam morala da odem u toalet pre početka.

Zakasnivši nekoliko minuta, tiho sam zatvorila vrata za sobom.

Profesor mi je pokazao malo milosti, jer nije skrenuo pažnju svih na mene.
Ugledala sam komšiju i svog omiljenog psa, ali oko njih nije bilo praznih
mesta, pa sam sela na suprotnoj strani sale.

Kada je izašao deset minuta pre kraja, zgrabila sam torbu i pojurila za
njim. - Hej! Čekaj!

Nije.

Što nije bilo tako šokantno.

Kada sam sustigla njegov tempo brzog hodanja, bacio mi je brz pogled
sa strane bez usporavanja. – Šta?

Šta? Stvarno? To je bila njegova jedina reč za dobro jutro, nakon što me
je prethodne noći ostavio u barici ništavila, na podu moje spavaće sobe.

- Kako ti je ruka?

- Dobro. Juče je bila dobro. Danas je dobro. Biće dobro sutra. Kad smo
već kod sutra... - naglo je stao i okrenuo se prema meni, sa tračkom
oklevanja na licu - ...možeš li da pripaziš Jerichoa?

Nasmejala sam se. - Smešno. Mislila sam da on mene pazi.

- Je li to da?

79
 - To je možda. Gde ideš?

- Nije važno.

Prekrstivši ruke na grudima, izbacila sam kuk. - Meni jeste. Hoćeš li

ponovo doći kući sa ranom od metka? Hoćeš li uopšte doći kući? Da li je
ovo povezano sa drogom? Da li bi mi dao njegov veterinarski karton u
slučaju da ne dođeš kući? Jebeš li Lexus damu od sinoć?

Ups.

Pokrenula sam se i jednostavno nisam mogla da se zaustavim.

- Zaboravi ovo poslednje pitanje. Ne zanima me.

Zanimalo me je.

MNOGO!

- Ostaviću ga oko osam.

- Ako ne umreš, kada ćeš se vratiti?

- U subotu.

- U subotu... - Vilica mi je pala. - To... to nije da ga pripazim do sutra.

To je da ga pripazim četiri noći. I dana... šta da radim s njim tokom dana?

Sladeovo čelo se naboralo. - Šta misliš? Gde god da si ti... tamo će biti i
on. Ti sereš. On gleda. Ti surfuješ. On sedi na plaži. Ti...

- Da, da... Shvatam. Šta ako me neko od mojih profesora pita za njega?

- Reci im da se on njih jebeno ne tiče.

- Ahaaaa. - Izvila sam obrvu. - Nisam sigurna da će to kod mene

funkcionisati jednako kao kod tebe.

- Nemoj se nervirati. – Okrenuo se za sto osamdeset stepeni, i nastavio

da se udaljava od mene.

80
 Nervirala sam se.

Nervirala sam se narednih dan i po, sve dok neko nije pokucao na
vrata.

- Ja ću! - Potrčala sam niz stepenice, baš kada se Aubrey spremala da

uhvati kvaku.

- Kako znaš da je za tebe? - Zakolutala je očima i otvorila vrata,

gurnuvši me u stranu. - Za tebe je, - rekla je bez daha. - Hej. Slade, zar ne?
- Ispružila je ruku.

Ignorisao je, pogledavši pored nje ka meni.

- Slade. Aubrey. Aubrey. Slade. - Gurnula sam je s puta, nežnije nego

ona mene.

- Drago mi je da smo se upoznali, - rekla je kao onako usputno, kada

sam izašla napolje i zatvorila vrata zbog malo privatnosti.

- Jutros nisi bio na predavanjima. I propustićeš ostatak nedelje? Teško

ćeš nadoknaditi sve to.

Dao mi je torbu. - Njegova hrana. Njegov zdravstveni karton. Broj koji

treba da pozoveš,ako ne dođem kući.

Srce je prestalo da mi kuca i raspuklo se na komadiće. - Um...

81
 - Pitanja?

- Gde...

- O njemu, ne o meni. - Vratio je strog izraz lica.

Pročistila sam emociju iz grla. - Zar ne bih trebala imati tvoj broj? Ako
se nešto ovde dogodi, zar ne želiš da znaš?

- Imaš njega. Ništa ne bi trebalo da se desi, osim ako ne uradiš nešto

glupo i nepromišljeno.

Nakašljala sam se od smeha. - To je mudrost koje dolazi od dilera

droge, koji neguje ranu od metka, dok se sprema da se ponovo dovede u
opasnost. Bićeš uhvaćen. A ako doživiš da pričaš o tome, biće to iz
zatvorske ćelije. To te čini užasnim psećim tatom. Jericho te neće posetiti.

- Jesi li gotova?

Vrteći kosu iza uva na jednoj strani, klimnula sam glavom.

- Hvala Bogu. Zdravo.

- Da li je ona? - Pitala sam njegova leđa, kada se okrenuo od mene. -

Ideš li negde sa njom?

- Pusti to.

Nisam želela da pustim to. Nisam želela da pustim njega. Čak iako nije
bio moj, osećala sam se kao da smo... kao da smo nešto.

Kada su mu zadnja svetla nestala, ušla sam u kuću sa Jerichom,

zatvorila vrata i naslonila se leđima na njih. - Ne budi glupa da padneš na
dilera droge, Livy, - šapnula sam.

- Idi bre... šta si upravo rekla?

Podigla sam pogled kada je Missy sišla niz stepenice, sa torbom preko
ramena. - Zdravo, kuco. - Pogrbila se da pomazi Jerichoa.

Polako, duboko udahnuvši, otpustila sam dah dok sam odgovorila

otegnutim - Da...

82
 - On je nevolja. Seksi nevolja. Ali velika, ogromna, teška buduća
nevolja.

Odgurnuvši se od vrata, fokusirala sam se na Jerichoa. - Znam. Otuda

i podsetnik da ne padam na njega. Ali... - Napravila sam zvuk poljupca i
Jericho me je pratio u kuhinju, sa Missy odmah iza njega - ...uprkos
njegovim ogromnim naporima da bude totalni seronja, u devedeset devet
procenata vremena, taj jedan procenat me ubija. - Uzela sam gaziranu
vodu iz frižidera i otvorila je.

- I sigurna si da nisi imala seks sa njim?

Zakikotala sam se, skoro izbacivši vodu iz nosa. - Da. Shvatam da

mogu da budem smetena i zaboravim stvari, na primer kada je moj red da
očistim kupatilo, ali sam sigurna da nisam imala seks sa Wylderom.

- Wylder? - Missy se naslonila na lučni prolaz u kuhinji, držeći ruke za

kaiševe ranca.

Cereći se iza svoje limenke, slegnula sam ramenima. - To je njegovo

ime.

- Da. Samo se pitam da li ga koristiš kao vlastitu imenicu ili pridev3.

- Pa, ko je tvoj par za učenje?

- Glatka promena teme. I Ryan je.

- Dvostruki izlazak Ryan?

Grickajući usnu, klimnula je glavom.

- Šta učiš? Anatomiju?

Missy se zakikotala. - Samo ako budem imala sreće. Ako ne... učimo
međukulturne komunikacije.

- Pa, nadam se za tvoje dobro da je ovo srećna noć. Doživi orgazam i

za mene.

3
Wylder je ime, Wilder znači divlji. Različito se piše, ali se jednako izgovara

83
 Smejući se, odgurnula se od zida i odmahnula glavom. - Možda je ono
što ti treba zapanjujući seks, da bi skrenula misli sa komšije kriminalca.
Možda Elias.

- Neću mu dozvoliti da me osvoji. - Otpila sam piće.

- Onda ti osvoji njega. Poziv na seks. Bez grljenja. Bez maženja. Pusti
ga unutra, a zatim ti izađi, pre nego što bude imao priliku da baci kondom.
Neka se oseća kao da je to bilo adekvatno... kao da je poslužio svrsi, i da ti
više nije potreban.

- Da li to radiš sa Ryanom?

- Jebote, da. Imam laptop i kutiju kondoma u torbi. Ne rezervnu odeću

ili četkicu za zube. Uđem. Izađem.

Uz blagi smeh, dok sam se fokusirala na Jerichoa koji me posmatra sa

svojim uobičajenim osmehom, Missy je krenula na međukulturnu
komunikaciju i seks.

Da li sam bila ljubomorna? Da.

Moje nervozno iščekivanje da me profesori pitaju, zašto imam psa na

predavanju je bilo nepotrebno. Nijedan profesor nije rekao ni reč. Možda
su se pročule glasine o mom napadu, i pretpostavili su da mi treba pas za
emocionalnu podršku.

84
 Do petka sam bila olupina. Slade i ja nismo razmenili brojeve, a
neznanje i strah od nepoznatog - od najgoreg - teško su mi pali.

Šta ako je bio sa njom?

Šta ako sam bila čuvar psa, dok je on imao mnogo seksa sa nekim
drugim?

Toliko svih tih, šta ako...

Pola dana nastave značilo je popodnevno surfovanje sa mojim

drugarom Jerryjem, koji sedi na peškiru ispod suncobrana.

- Usvojila si psa? - Upita Elias, veslajući pored mene.

- Čuvam komšijinog psa.

- Super. Ali šteta. Mislio sam da bismo mogli da se družimo kasnije.

Smejući se, veslala sam ispred njega sa svakom namerom da uhvatim

sledeći dobar talas. - Nemam vremena za druženje... ali ako želiš da mi
pružiš brzi orgazam, mogla bih da odvojim petnaest minuta.

Kad sam bacila pogled preko ramena, Elias me je dočekao sa širokim,

belim osmehom od uha do uha. - Zvuči malo jednostrano.

- Ako i ti svršiš, u redu sam sa tim. Ali, nećeš biti prioritet.

Njegov grlati smeh je nestao kada sam pronašla svoj talas.

Trebalo mi je nešto da me spreči da potpuno pogubim kada - ako - se

Slade vrati. Bilo je nemoguće razmišljati ni o čemu drugom, osim o tome
da dodiruje nju, kao što je dodirnuo mene. Preživela sam dvadeset i jednu
godinu a da nisam bila ta devojka... ljubomorna, željna, tip prilepka.
Nisam nameravala da počnem sa Sladeom Wylderom.

Nije bio njegov posao da me jebe.

Nije moj posao bio da mu budem ništa više od čuvara psa.

85
 - Neću da lažem... Malo sam iznenađen tvojom promenom mišljenja, -
rekao je Elias dok je otključavao vrata svog stana.

- Nemoj biti. - Pokazala sam Jerichou da prvi uđe, dok je Elias držao
otvorena vrata. - Nisam ovde da spavam sa tobom. Nisam ovde zbog
nekog velikog zavođenja. Ovde sam samo zbog orgazma.

Odmahnuo je glavom, osmehujući se osmehom koji se pretvorio u

kašalj kad je zatvorio vrata za nama. - Sigurno možeš sebi dati jedan. Da
li sam ti potreban?

Okrenula sam se i skinula duks, otkrivajući gornji deo bikinija. - Za

orgazam kakav želim... da.

Jericho je njuškao po stanu dok sam izlazila iz farmerki, ostajući samo

u bikiniju.

- Hoćeš li u spavaću sobu? - Elias je skinuo majicu, otkrivajući svoje

savršeno, bronzano telo.

- Jok. Ne ostajem. Pod. Sofa. Kuhinjska radna površina. Tvoj izbor, ali
nam ne treba krevet.

- Prokletstvo... - Njegov osmeh se udvostručio.

Upijala sam njegov izraz lica, njegovo telo i pogled u njegovim očima.

- Šta se dogodilo sa tim da sam ja tvoja omiljena fantazija?

Slegnula sam ramenima, odvezujući gornji deo bikinija. - Fantazije su

precenjene.

Pre nego što mi je gornji deo pao sa grudi, neko je pokucao na vrata.

- Društvo? - Namrštila sam se.

- Otarasiću ih se. Nastavi da se skidaš. Ako ću da te zadovoljim,

najmanje što možeš da uradiš je da mi pokažeš ono što sam umirao od
želje da vidim... oduvek. - Elias je otvorio vrata. - Zdravo.
86
 Počela sam da vezujem gornji deo bikinija u slučaju da neočekivani
gost uđe u kuću.

- Jericho.

Glava mi se cimnula, a dah mi je zastao u grlu od oštrog glasa koji je

izgovarao Jerryjevo ime.

- Oh... - Elias je napravio korak unazad. - Je li on tvoj pas? Livy je rekla

da se nećeš vratiti kući do sutra. Uđi.

- Nema potrebe. - Slade me je prikovao pogledom koji me je naterao

da se iznutra zgrozim, dok je Jericho zauzeo mesto pored svog gospodara.
- Ovde sam samo zbog svog psa... i devojke.

- Livy? - Eliasovo lice se naboralo od zbunjenosti, dok je pogled

prebacivao na mene.

Bila sam iznenađena. Ushićena. I ljuta. Gde je bio? Zašto mi nije mogao
ostaviti svoj broj telefona? Da li je bio diler droge? Da li je jebao tu ženu? -
Imam planove sa Eliasom. I moj auto je ovde. Hvala, u svakom slučaju.

- Livy... vuci svoje dupe u auto. Odmah.

Bilo bi malo reći da sam bila zapanjena i užasnuta. Nikada niko nije
razgovarao sa mnom na taj način, osim mog oca. I nisam bila fan toga.
Kosti u mom telu nisu bile pokorne. Niti jedna jedina.

Kada sam podigla vilicu sa poda, namrštila sam se. - Nisam tvoj
ljubimac. Možda on radi ono što tražiš... - klimnula sam ka Jerichou - ...ali
ja neću. - Podigla sam bradu dok je Elias držao vrata otvorena, sa
nelagodnim izrazom lica.

- Hoćeš li mu se dobrovoljno predati... ili će uzeti nešto što nije njegovo

da uzme, kao što je učinio sa Bellom Blackwell?

Elias je počeo da zatvara vrata. - Dobar razgovor, ko god da si, ali

vreme je da odeš.

Slade je jednom rukom pritisnuo vrata, ponovo ih gurnuvši, dok je

drugom rukom uhvatio Eliasovo grlo, zabijajući ga u zid.

87
 - Slade! - Trznula sam se.

- Livy. Idi. U. Svoj. Auto.

- O čemu govoriš? Pusti ga! - Povukla sam ga za ruku, dok je Eliasovo

lice postajalo crvenkasto - plavo.

- Na Floridi... tvoj prijatelj surfer je silovao sedamnaestogodišnju

devojku, ali se izvukao zbog tehničke greške, jer su istražitelji zajebali
slučaj. Onda se preselio ovde. A ti si se spremala da pustiš silovatelja da ti
se uvuče među noge. - Nekoliko puta je odmahnuo glavom. - Nije
pametno. Sada... čim budeš u autu, dozvoliću mu da ponovo diše. Tako je
jednostavno.

- Eliase... - prošaputala sam, ne želeći da verujem Sladeu.

Nije me pogledao. Možda zato što nije mogao da diše. Možda zato što
je to uradio. Zgrabila sam duks sa poda i istrčala kroz vrata. Noge su mi
drhtale, u glavi mi se vrtelo dok tačke povraćanja. Morao je biti ružan san.
Moja fantazija nije bio silovatelj. Ne.

Ne... ne... ne...

Ušla sam se u auto i zatvorila vrata, zakopčavajući pojas nesigurnim

rukama.

Nekoliko sekundi kasnije, Slade je zalupio ulazna vrata kuće sa

Jerichom pored sebe, dok je marširao ka svom terencu. Nije me pogledao,
sve dok nisu bili u njegovom autu. Uz najmanji pomak brade prema gore,
pokazao mi je da krenem.

Uradila sam to.

Vozila sam pravo kući.

Izletela sam i otišla do svojih ulaznih vrata.

- Ne, - rekla sam sebi, taman pre nego što sam gurnula ključ u bravu. -
Ne možeš da pobediš. - Ljuti koraci su me odveli niz ulicu, do njegove
kuće. Bes me je podstakao nenapisanim govorom koji je čekao da bude
bačen na Sladea Wyldera, za šta god da je to bilo u Eliasovoj kući.

88
 Naređuje mi okolo.

Izbacuje sulude optužbi na Eliasa.

I samo... uh! Sve!

Bez poziva i ijednog kucanja, otvorila sam zadnja vrata, baš kada je
stavio ključeve na pult i počeo da skida svoju teksas jaknu. Prikovao me je
pogledom koji je govorio da se ne usuđujem da mu kažem i jednu reč. -
Okreni se i idi kući.

- Prestani da mi naređuješ, - rekla sam kroz zube. - Zašto si to uradio?

Zašto si to rekao? Elias nije silovatelj.

- Proguglaj. - Napravio je nekoliko koraka u mom pravcu,

pokušavajući da me zastraši.

Ostala sam pri svome. – Ja sam tražila seks od njega.

Namrštio se na nekoliko sekundi, kao da su mu moje reči smetale. -

Siguran sam da će to biti lepa promena za njega da dobije, a da ne mora
da uzima na silu.

- Zašto te je briga?

Pogled mu se pojačao dok mu se vilica skupljala. - Nije.

Napravila sam grimasu, čekajući da se moja glava i srce slože oko

reakcije. Kako je mogao da bude tako sve i tako grozan u isto vreme? -
Zašto? - Prošaputala sam, puštajući srce da prvo progovori.

- Nije moj posao da brinem.

Odbila sam da trepnem, dok se goruće suze nisu povukle. Onda sam
progutala klupko besa i pobedila oticanje u grlu. - Šta je onda tačno tvoj
posao? I kako to uopšte uključuje mene? Zašto te briga ako me neko siluje?
- Reči koje nisam ni zamišljala da dolaze iz mojih usta.

- Idi kući.

- Ne idem kući! - Gurnula sam ga u grudi.

Obrve su mu se uzdigle, kada je napravio korak unazad.

89
 Ušla sam u njegov lični prostor i ponovo ga gurnula.

- Pazi... - upozorio je.

- Ne želim da pazim.

Guranje.

- Ne želim da mi se govori šta da radim!

Guranje.

- Ne želim da me dodiruješ, osim ako jebeno ne misliš da me poljubiš!

Guranje.

Leđa su mu udarila o frižider. Metvica i sapun su napali moja čula, jer

je jedini zvuk u prostoriji bilo zujanje klima uređaja, i moje otežano
disanje.

Usne su mi se razdvojile, dok su mi se grudi silovito podizale i

spuštale. - Stavi ruke na mene, Wylderu, - šapnula sam.

Sažaljenje je curilo iz njegovog izraza lica.

Nisam želela njegovo sažaljenje. Htela sam da njegove ruke budu na

meni. Kada je moje zavođenje postalo tako očajno?

Kada se Slade Wylder infiltrirao u moj svet. Eto kada.

Pogled mi je skliznuo na njegove grudi. Nisam mogla da izdržim

pogled tih očiju, a da mi nečim ne uzvrati.

- Onda prestani. Prestani da me spašavaš. Prestani da me gledaš.

Prestani da šalješ Jerichoa da bude sa mnom. Prestani da postojiš u mom
svetu. - Okrenula sam se i polako odlutala prema vratima. - Kupi devojci
cveće i odbij je. Nemoj oduzeti život čoveku koji joj je ugrozio život, a
zatim očekivati da te ona ne želi van granica razuma. - Otvorila sam vrata
i zurila u svoja stopala nekoliko sekundi. - Nije pošteno.

90
 Sledeće jutro pustila sam devojke da surfuju bez mene, uz upozorenje
o Eliasu. Nisam bila raspoložena da ustanem iz kreveta. Uopšte nisam bila
raspoložena za život. Nakon što sam pretražila Bellu Blackwell i otkrila da
je Slade bio u pravu u vezi sa mojim tipom iz fantazije, jednostavno...
nisam mogla.

Kada me je nemilosrdno kucanje na vratima izvelo iz sesije durenja,

progunđala sam nekoliko psovki i odvukla dupe dole. – Šta je? - Otvorila
sam vrata, bes mi je krvario kroz svaku poru.

- Dobro jutro i tebi.

Osmeh se probio kroz moju mrzovolju u rekordnom roku, dok sam

grlila tetku Jessicu, bliznakinju mog tate. - Šta ti radiš ovde? - Povukla sam
se i pokazala joj da uđe unutra.

Izula je patike i prebacila dugu, tamnu kosu preko ramena. - Ove

nedelje sam poslovno u LA - u, i želela sam da vidim svoju omiljenu
nećaku.

- A moj tata je želeo da me proveriš. - Otišla sam bosonoga u kuhinju,

jer mi je bio potreban kofein.

- To je neizbežno, Livy. - Pratila me je.

- Čaj? - Bacila sam pogled preko ramena, dok sam punila električni
čajnik.

- Molim te. - Sela je na barsku stolicu, odlažući tašnu na pult. - Izgledaš

dobro.

91
 Nasmejala sam se, otvorivši prozor da uđe upitno svež vazduh i
zujanje komšijske kosačice. - Moje prijateljice kažu da sam previše mršava.

- Surfuješ 24/7. Naravno, sagorevaš kalorije kao luda. Ja sam takođe.

Reci svojim prijateljicama da se jebu.

Tetka Jess je bila jedna od mojih omiljenih ljudi na celom svetu. Nakon
što je mama umrla, ona je bila mir u oluji, koja je bila moj tata,.

Cereći se, sipala sam joj šolju vrele vode i pružila teglu mešanih čajeva.
- Ne mogu im to reći. Previše su mi drage.

Ona slegnu ramenima. - Kako hoćeš.

Nagnula sam se na pult preko puta nje, oslanjajući se na podlaktice,

dok sam umakala svoju kesicu čaja gore - dole u šolju, sveža menta i citrusi
su me budili. - Volela bih da imam pola tvoje snage.

Podigla je pogled sa čaja, oči su se malo suzile. - Na šta misliš?

Trljajući usne jednu uz drugu, nastavila sam gledati u čaj, nadajući se

da ću emocije zadržati pod kontrolom. - Ako ti nešto kažem, možeš li
obećati da nećeš reći tati. Kao... nikad?

- Da li to uključuje tvog oca?

- Ne.

- Onda da. Neću ništa reći. Osim ako... nisi trudna. Livy, jesi li trudna?

Nasmejavši se, odmahnula sam glavom. Za trudnoću je bio potreban

seks. Njega nisam praktikovala mnogo meseci. - Ne. Međutim, umalo sam
imala seks ubrzo nakon početka semestra. Ali... - Izvukla sam svoju
vrećicu čaja iz šolje i stavila je na tanjir. - Ne bi bilo sporazumno.

Jednostavno nije bilo načina da se lako pokrene skoro - sam - silovana

razgovor.
92
 - Liv...

Potpuno izgubljen slučaj.

Suze su slobodno tekle. Nisam sebi dala dozvolu da žalim za delićem

svoje nevinosti koji je uzeo, a da me nije ni silovao. Ne sa mojim tatom. Ne
sa mojim prijateljima. Čak ni sa Aubreynim terapeutom.

- Livy... - Jessica je skočila sa stolice i držala me u naručju za nekoliko

sekundi, njen topli zagrljaj je bio melem za moje sirove emocije. Nije me
pitala šta se dogodilo, niti milion drugih pitanja koje je izazvala moja
ispovest. Držala me je, kao što bi me mama držala.

Nakon što su mi se suze na obrazima osušile u tragove soli, a disanje

izbledelo u šuplji ritam, pustila me je i pritisnula meke dlanove na moje
obraze. - Ne postoji ništa što mi ne možeš reći. Takođe, ne moraš ništa da
mi kažeš.

Bože... tako sam je volela.

Šmrčući, zgrabila sam svežanj papirnih ubrusa i izduvala nos, a

neženstveni zvuk mi je kupovao vreme da skupim dovoljno hrabrosti da
nastavim da pričam. - Stala sam da sipam benzin. Ušla sam da uzmem
parče pizze. Izašla. I on je bio tamo. Za tren. Gurao me uz džip. - Drhtavo
sam udahnula i izbacila ostatak. - Moja torba sa suzavcem bila je u džipu
na podu. I sve što mi je tata ikada rekao o bekstvu od napadača... -
Slegnula sam ramenima. - Samo je nestalo u oblaku straha. Osećala sam se
tako bespomoćno i slabo. Gurnuo je vrh svog noža u mene, i naterao me
da idem na stranu zgrade iza kontejnera. Oborio me na zemlju.

Stisnula sam ruke koje su se tresle i zagrlila torzo, mrzeći način na koji
je celo moje telo ponovo proživelo tu noć.

- Prislonio mi je nož na vrat i popeo se na mene. Sve što sam mogla da

zamislim je da moja mama odnekud vidi da se to dešava. Zatvorila sam
oči. I za tren... on je nestao.

- Nestao? - Nagnula je glavu u stranu.

93
 - Da. Našli su ga nedaleko od prodavnice... mrtvog. Neko mu je
prerezao vrat, istim nožem koji je koristio dok je pokušavao da me siluje.

- Ko ga je ubio?

Još jedno sleganje ramenima. Nisam sigurno znala da je Slade, pa nisam

rekla da je to on.

- Dakle... neko je spasio stvar, ali ne znaš ko i nisu uhvatili njega... ili
nju?

Klimnula sam glavom.

Njene usne su se iskrivile u stranu, oči su se skupile dok sam,

bukvalno, čula vrtlog misli kako joj šiba u glavi. - Ko je bio momak... onaj
koji je pokušao da te siluje?

- Neki tip po imenu Stefan Hoover. Dvadeset i sedam godina. Živeo je

u Nevadi. Nema prethodnog dosijea. Imao je ženu i dvogodišnjeg sina.

Trljajući svoje sjajne usne, Jessica je polako klimnula glavom dok je

mrmljala. - Potrebne su ti bolje veštine.

- Mislim da me bolje veštine neće zaštititi. Nije kao da sam pokušala

bilo šta što su me naučili, a da nije uspelo. Jednostavno nisam pokušala.
Smrzla sam se. Ne možeš se zaista pripremiti da se tako nešto dogodi, kroz
igranje uloga korak po korak.

- Onda, ne igramo uloge.

- Ne pratim te. - Jak vetar je dunuo kroz prozor, kao da želi da unese
razumevanje u moje rasute misli. Malo sam ga zatvorila.

- Možeš li dobro da se kamufliraš?

- Kamuflaža kao šminkanje?

Jessica je klimnula, posmatrajući me kao slagalicu sa nekoliko delova

koji nedostaju.

- Da. Zašto?

94
 - Zato što će ti trebati. Poslaću ti adresu. Nađimo se tamo za dva sata,
ponesi dosta vode da se hidriraš.

- Šta radimo?

Otpila je još jedan gutljaj čaja i zgrabila torbicu. - Osiguravamo da se

više nikada ne osećaš bespomoćno.

Dva sata kasnije dovezla sam se do adrese. Bila je to napuštena zgrada,

nalik štali, u koju inače ne bih ulazila sama, ali Jessicin auto je bio parkiran
ispred vrata, tako da sam se osećala sigurno.

- Šta je ovo? - Upitala sam, pregledavajući praznu zgradu sa cvrkutom

ptica i perjem na gredama, čudnim smradom u vazduhu i ničim osim
hladnog, prljavog poda ispod mojih nogu. Jedino svetlo je dolazilo iz rupa
na krovu, kojih je bilo mnogo, tako da smo mogle prilično dobro da
vidimo.

- To je mesto gde ćeš trenirati.

- Trenirati sa čime?

Otkopčala je crnu torbu i izvukla neku opremu koja je izgledala kao

nešto što bi bokser mogao da koristi.

- Za sada ćemo trenirati sa ovim. - Nagurala mi je zaštitu za glavu.

95
 Napravila sam korak unazad. Prljavština i sićušno kamenje krckalo mi
je pod cipelama dok sam se udaljavala. - Nisam znala da boksuješ.

- Ne boksujem. Sparingujem. Stalno sam sparingovala sa tvojim tatom.

- Stvarno?

- Da.

- Nikada to nije spomenuo.

Klimnula je glavom. - Da, pa... ima mnogo toga što roditelji ne pominju
svojoj deci. Štitimo vas nedostatkom znanja, sve dok to ne počne da vam
šteti. Onda... vas naoružamo stvarima koje treba da znate.

- Imaš li neku vrstu zaštite ili tako nešto?

Trenuci...

Sledeći trenutak je potpuno nakrivio moj svet. Nije bio jedan od onih
koji sam želela da zapamtim ili prikupim za svoju knjigu sećanja, ali je
ostavio trag. Mnogo tragova.

Bum!

Jessica me je udarila u lice tako snažno, da me je oborila na zemlju.

Zaštita za glavu mi je štitila obraz, ali moje šake, kolena i jedan lakat su
ozbiljno pogođeni, kao da sam pala sa bicikla i sitno kamenje je napravilo
sitne rezove duž kože i zabilo mi se u meso.

- Šta... šta dođavola? - Nisam bila sigurna da li da plačem, trčim ili je

molim da to više nikada ne uradi.

- Bez štitnika, Livy. Muškarci koji teraju žene iza kontejnera da ih

siluju, ne mare za zaštitu. Sada... ustani.

- Krvarim, Jess. - Ruke su mi gorele, dok sam oprezno brisala

kamenčiće sa okrvavljenih ruku i kolena.

- To je nekoliko ogrebotina, Livy. Diži dupe, pre nego što te šutnem

dok si dole. Jer garantujem... muškarci poput Stefana Hoovera će te
šutnuti kada si na podu. Onda će te silovati u svaku rupu u koju mogu da

96
ubace svoj kurac. Ostaviće te pocepanu, sirovu i da se udaviš u njihovoj
spermi... onda će te još malo šutirati.

Blenula sam.

Nije bilo drugog načina da se to opiše. Nisam prepoznala ženu koja je

lebdela iznad mene. Bila sam viša od Jessice. Ipak, nisam mogla da se
nateram da ustanem, jer se njeno samopouzdanje miljama nadvisivalo
nada mnom.

- Tri... dva... - Odbrojavala je.

Pogled mi je zapeo na njene crne, borbene čizme koje su mi

približavale, dva psa spremna da pohrle prema meni.

Nešto u meni je pokrenulo život, taman toliko da me uspravi na noge.

- Ne želim ovo da radim... - odmahivala sam glavom, dok su mi suze

punile oči a strah pulsirao iz pluća u stomak.

- Šta to, Livy? Da budeš oteta? Napastvovana? Ostavljena da umreš?

- Jess... - Odmakla sam se nekoliko koraka unazad.

- Šta ćeš onda da uradiš povodom toga? Bežaćeš? Ako me prvo ne raniš
ozbiljno, juriću te kao jebena životinja koja jesam. I nateraću te da platiš.

Vrisnula sam kada me je zgrabila za majicu, i gurnula nazad na zemlju.

- Bori se, Livy.

Pokušala sam da otpužem, u zadnjem delu grla mi se nakupljala

kiselina, a truli smrad zemlje, samo nekoliko centimetara od mog lica,
podsticao je potrebu u meni da povraćam.

Udarila mi je nogu. Jako. Zagrlila sam je i privukla na grudi.

- Da sam ciljala na tvoja rebra, slomila bih ih.

- Stani! - Dreknula sam jače.

- Stani znači kreni za bolesne jebače, poput Stefana Hoovera. Probaj

ponovo, Livy. - Udarila me je po zadnjici kada sam se sklupčala u fetus.
97
 - Jao! Molim te... prestani! - Suze su mi probile oči i potekle niz obraze.

- Nema molim te. Nema stani. DIŽI. SE. LIVY! - Zagrmela je kao
narednik na obuci.

Ponovo sam se podigla na noge, šepajući zbog desnog gluteusa i leve

butine, zajedno sa svim ogrebotinama i modricama od pada na zemlju..
dva puta.

- Jess...

Odmahnula je glavom. - Ne Jess. Stefan. - Njena ruka je pucala napred,

uhvatila je moju majicu i pocepala kragnu. - Pokaži mi svoje sise, Livy.
Želim da ih jebem.

Ko. Je. Bila. Ona?

Njena ruka je zaronila do mog međunožja, držeći me gvozdenim

stiskom. Osećala sam se tako slomljeno, uplašeno i napaćeno od strane
jedne osobe koju sam najviše volela, odmah iza mog oca.

- Imaš li usku pičku? Kladim se da imaš.

Njena ruka se prebacila na unutrašnju stranu butine, gde je zarila prste

u moje meso dok nisam videla zvezde. - Raširi ih za mene, Livy.

Uhvatila sam je za ruku.

Ponovo me je gurnula i pokušala da me opkoli kao Stefan. I... nešto je

puklo. Videla sam njega. Ružno, neljudsko lice koje je pokušavalo da uzme
sve što nije njegovo.

- SILAZI SA MENE! - Udarala sam je nogama i grebala. Celu.

Njeno lice.

Njenu kosu.

Njen torzo.

Moje telo je mlataralo i migoljilo se, dok su mi ruke i stopala uzvraćali

sa više snage i očaja, više me nije briga da li ću je udariti negde i povrediti
je.
98
 I jesam. Moja noga se sudarila sa njenim licem, rasekla joj donju usnu.

Stala sam.

Stala je i ona, a jezik joj je izleteo da obriše krv.

- O Bože! Jess... ja sam...

- Spremna. - Nadlanicom je obrisala usta.

Zatreptala sam uz još suza, gurajući se da sednem, a zatim privila

kolena na grudi.

Kleknula je ispred mene i skinula mi zaštitu za glavu. Nakon što ju je

bacila na stranu, povukla me je u zagrljaj, milujući me po kosi. - Spremna
si da nikada više ne budeš žrtva. Samo sam trebala da izvučem tvoju volju
za životom. Saviću te tako, da te nijedan čovek ne može slomiti. A onda
ću te oblikovati u nešto jače, nego što si ikada zamišljala.

99
 Jessica mi je rekla samo osnovne detalje njene prošlosti, ali je podelila
neke detalje o vremenu kada je silovana. Trenirali su je neki elitni lljud i
naučila da se brani i ubija ako je potrebno.

Pitala sam je da li je ikada morala nekoga da ubije. Zakolutala je očima,

kao da je pitanje smešno i rekla, - šta misliš?

- Ne možeš glumiti istinski strah. - Stavila je štitnik u usta, dok sam ja

uvlačila svoj.

Već mesec dana treniram. Spojila me je sa trenerom i jednom nedeljno

dolazila da trenira jedan na jedan sa mnom, i proceni moj napredak.

Naterala sam je da krvari tri puta - ona je meni izvukla krv previše
puta da bih izbrojala. Rekla je da moram da žudim za krvlju, da dočekam
bol i da obuzdam strah. Posle četiri nedelje, nisam uradila ništa od toga.

U najboljem slučaju, ignorisala sam krv, uzimala lekove za bolove bez

recepta i skrivala strah od nje. Takođe sam krila modrice šminkom i nosila
celo surf odelo, da pokrijem druge modrice dok surfujem.

Tokom tog meseca, takođe sam vrlo malo viđala Sladea Wyldera.
Nisam ga tražila na predavanju, niti sam otišla do svog omiljenog drveta
da dremam. Dozvolila sam sebi ne više od dve sekunde pogleda, kada bih
prošla pored njegove kuće.

Istina?

Nedostajao mi je Jericho. I nedostajao mi je Wylder.

Ali očigledno... ja njemu nisam nedostajala.

100
 Za Noć veštica, Aubrey je uradila nezamislivo, organizovala je zabavu
u svojoj kući. Pa, u kući njenih roditelja. Mislim da je to imalo veze sa
vestima da se njeni roditelji razvode. Nije to baš dobro prihvatila, rekla je
da ih oboje mrzi.

Naučila sam da postoje dve vrste ljudi na svetu - oni koji su živeli za
Noć veštica i oni koji nisu postavili ni činiju slatkiša ako nisu kod kuće.
Pala sam u kategoriju ljubitelji Noć veštica.

- Opa... - Karina je vilica pala, dok sam se šepurila niz stepenice u svom
seksi SWAT kostimu, crnom kombinezonu sa ugrađenim push-up
grudnjakom, koji je ostavljao utisak da imam mnogo više dekoltea nego
što jesam, podvezice, mrežaste čarape, crne borbene čizme i crni kačket sa
belim natpisom SWAT. Kosa mi je bila vezana u rep i osećala sam se
prilično opako.

Bila je to moja tiha izjava da mogu biti i seksi i čvrsta.

- Nadajmo se samo da će se nekoliko dostupnih opcija suprotnog pola

pojaviti na zabavi.

Protrljala sam svoje sjajne usne i nabrala nos, zbog prevelike količine
začina od bundeve. Aubrey nije želela upaljene sveće, ali je želela miris,
pa je kupila milijardu činija potpourija sa začinima od bundeve i
vazdušnog spreja.

- Još uvek se nisi seksala? - Kara je namestila svoj zavodljivi triko

kostura.

- Ne. - Namrštila sam se. - Možda više nikada ni neću.

- Mislim da večeras imaš zaista dobre šanse za to.

Smejala sam se. - Ako ovo ne uspe, znaću da sam jednostavno

pokvarena.

Sat vremena kasnije, zabava je bila u punom jeku sa mirisom tela,

parfema, a možda i nekim džointom koji se takmičio sa začinom od
bundeve. U kući je bilo vruće.

Lepljivo, odvratno vruće.

101
 Bilo je podjednako muškaraca koliko i žena. Moje šanse za seks su
izgledale dobre. Nažalost... izbor izvodljivih opcija se smanjio, kako je
zabava uronila u rane jutarnje sate. Činilo se da su se svi spojili, osim
mene. Missy mi je predložila piće. Mislila je da su momci zastrašeni mojim
kostimom i trezvenošću.

Nisam pila. Ne za posebne prilike i ne da se kresnem. Kada sam otkrila

da su mi soba i krevet zauzeti, pobegla sam iz kuće na svež noćni vazduh.
Zabijajući dupe u viseću mrežu, koju je Aubrey postavila u dvorištu za
njen prikaz paukove mreže, zatvorila sam oči, dok se ona lagano ljuljala
sa jedne na drugu stranu. U nekom trenutku sam zaspala.

Probudio me je hladan, mokar nos. Bio je mrak, i osećala sam se

sigurnom od zujanja muzike, moja spavaća soba se još uvek koristila za
feštu kostiju.

- Jerry… - Sela sam, skoro pavši iz viseće mreže na dupe, dok sam
trljala oči. - Šta radiš? - Onda se desilo, pala sam na dupe. - Uf! - Malo sam
se smejala dok me je lizao. - Nedostajao si mi. Gde je on? Da li je ponovo
povređen? Jesi li zato ovde?

Uspravivši se na noge, ispravila sam kačket i neuredan rep. - Hajde da

te odvedemo kući da vidimo šta ima.

Pratila sam ga do zadnjih vrata izgorele kuće, ne očekujući da me te

oči učine nepomičnom i bez reči, čim uđem u kuhinju. Slade je podigao
pogled sa stola i svog laptopa.

- Zdravo, - šapnula sam, iznenada obuzeta nervozom i ranjivošću. Moj

kostim je možda imao neke veze sa ranjivošću.

Jezikom je prešao preko donje usne, dok je njegov umoran pogled

uspeo da nađe dovoljno snage da proveri celu moju odeću. - Hej, - tiho je
odgovorio kada su nam se pogledi ponovo sreli. - Lep kostim.

Stidljivo sam mu se osmehnula, podešavajući gornji deo kombinezona,

ali nije pokrivao ni jedan centimetar mojih grudi. Činilo se da je to bila
poenta kada sam odabrala kostim. Međutim, sa potpuno obučenim
Sladeom i njegovim intenzivnim pogledom svuda po meni, poželela sam
da mi pruži malo više pokrivenosti. - Hvala.

102
 Prekrstila sam ruke blizu grudi, koristeći ih da pokrijem golu kožu.
Klima i nedostatak materijala učinili su da se njegova kuhinja čini par
stepeni hladnijom. Nedostatak začina od bundeve i znoja, pružio je lep
dah mojim čulima.

- Ja, uh... samo sam htela da se uverim da si dobro, jer se Jericho pojavio
u mojoj kući.

Proučavao me je malo više. - Pazio je da ti se ništa ne dogodi dok si

spavala sama u svom dvorištu odevena u... - blago je klimnuo prema meni
...to.

- Shvatam. Dakle... opet me štitiš? Mesec dana bez ijedne reči od tebe,
ali večeras Jericho dolazi da me pazi?

- Zašto misliš da je on ikada prestao da te pazi?

Šta, dođavola?

Nakon što sam dozvolila da mi te reči udare u srce i da se odbiju od

njega, ali ne da ne naprave malo udubljenje, odvezala sam svoj jezik i
rekla jedinu stvar koja je imala smisla. - Ne trebaš da paziš na mene. Učila
sam samoodbranu. Nisam slaba devojka koju si spasio iza kontejnera.

Oči su mu se skupile na nagoveštaj. - To je uvek bila zanimljiva

pretpostavka sa tvoje strane.

- Zato što to nije istina, ili zato što bi priznanje bilo priznanje da si ubio
čoveka?

Nije ništa odgovorio skoro minut, pre nego što je klimnuo prema
vratima. - Idi kući. Spavaj u svom krevetu, a ne u dvorištu.

- Neko drugi je u mom krevetu. Spava ili... nešto.

Za devojku koja je zaista mrzela vrlo malo stvari ili ljudi, mrzela sam
koliko mi je nedostajao. Tek u tom trenutku, pravi uticaj njegovog
odsustva u mom životu, u mojoj savesti se nastanio sa gracioznošću
buldožera.

Zatvorio je laptop i uzdahnuo, zureći u njega sa zamišljenim izrazom

lica. - Možeš spavati na mom kauču.

103
 Lupala sam čizmama po njegovom podu, dok nisam stala pored njega.
Posle nekoliko trenutaka tišine, odmaknuo je stolicu od stola, dozvolivši
mi da stanem između njegovih raširenih nogu. Naslonila sam dupe na
ivicu stola.

Pogled mu je prešao duž mojih nogu do grudi, konačno pronašavši

moje lice. - Nećeš me zavesti, Livy.

Ah! Volela sam kako moje ime klizi sa njegovih punih usana, uz onaj
muški opaki prizvuk u njegovom glasu. Kuhinja je ponovo utihnula, sa
izuzetkom zujanja frižidera. Mirisao je na svež pljusak i najprimamljiviji
plen.

Podigla sam jednu čizmu na njegovu nogu u farmerkama, stavljajući

veću težinu na sto, dok sam drugu čizmu podizala na njegovu drugu
nogu, sto ispod mene je malo škripao. - U pravu si. Neću da te zavodim. -
Polako sam razvezala čizme i izula ih, spustivši ih na pod uz jedan udarac,
pa drugi. Otkačivši podvezice, skidala sam svoje mrežaste čarape jednu
po jednu.

Teško je progutao, mišići vilice su mu se napeli, oči se rasplamsale.

Skliznuvši sa stola, smeštena između njegovih nogu, sagnula sam se,

očešavši usne duž njegovog uha, sklopivši ruke iza leđa da ga ne bih
dotaknula ničim, osim usnama kada sam šapnula, - slatki snovi, Wylderu.

Dok sam se uspravljala, njegova ruka se provukla uz moja leđa,

zgrabila mi konjski rep, usporavajući moj uspon, dok je podigao leđa sa
stolice i pratio moje telo, pratio moj otkriveni dekolte.

Tokom najduže pauze, nije pomerio ni mišić, niti jedan trzaj. Njegov
dah je bio vreo na mojim grudima, njegova ruka je i dalje stezala moju
kosu. - U sanduku iza kauča su jastuk i ćebe, - promrmljao je, puštajući mi
kosu.

Jebeno. Nisam. Mogla. Disati.

Kao da me je zapalio, i pokazao na aparat za gašenje jedan metar dalje.

Progunđala sam bolan smeh kroz dug izdisaj, sagnula se i pokupila

čizme i čarape. - Ti si takav propao slučaj, - promrmljala sam. Gurajući se
između njegovih nogu i stola, krenula sam ka vratima umesto ka njegovoj
104
sofi. - Idem da jebem prvog momka koga nađem sa kondomom u
novčaniku. Laku noć, Wylderu.

Čim sam otvorila vrata par centimetara, njegova ruka je pala na njih
iznad moje glave, zalupivši ih. Nisam treptala, dok je on lebdeo tako blizu
mojih leđa, toplota mu je zračila iz tela. Oči su mi se zatvorile kada se
njegovo čelo naslonilo na vrh moje glave, kotrljajući se polako sa jedne
strane na drugu, kao da je u nekoj vrsti agonije.

Nisam se pomerila. Nisam lagala... Ne bih ga zavodila. On će zavesti

mene.

Dodirnuće me.

Poljubiće me.

Predao bi mi se, posle meseci držanja štita sranja bez emocija.

Njegove ruke su uhvatile materijal mog kombinezona, a disanje mu se

ubrzalo kad je podigao čelo pritisnuto na vrh mog SWAT kačketa. Stajala
sam nepomično, puštajući ga da skine rastegljivi materijal niz moje telo do
kukova, ostavljajući mi grudi potpuno otkrivene. Oštro sam udahnula
kada su ih njegove ruke prekrile, i leđa su mi se izvila da pritisnem svoje
telo u njegov dodir.

To je bilo mučenje. Tako sporo. Njegov stisak je bio čvrst, dodirujući

me potrebom koja se činila kao da je na ivici gubitka kontrole.

Moje srce je pokušalo da dobije srčani udar. Uzdasi su mi tako brzo

jurili jedan za drugim, da su mi pluća skoro eksplodirala. Kada je pognuo
glavu, usne su mu hvatale moje uho, vrat, golo rame, ispustila sam čizme
i čarape, prislonivši ruke na vrata, da se ne predam slabim kolenima.

Kada mu je jezik poleteo po mojoj koži, dah mi je zastao i tiho sam

zastenjala. Jedna ruka je kliznula sa mojih grudi do vrata, povlačeći mi
glavu unazad kako bi zabio lice u pregib mog vrata, dok mu je druga ruka
klizila niz moj stomak, ispod kombinezona i u gaćice, zaustavljajući se
blizu klitorisa.

Sisao mi je i grizao kožu duž vrata, a kačket mi je pao na pod uz čizme

i čarape. Ako ne požuri i ne stavi te usne na moje, ima da se samozapalim.
Posle meseci sanjanja o tim ustima na meni, o tim venama i šakama koje
105
me poseduju... Morala sam da znam da li ima ukus droge kako sam
zamišljala.

Okrećući vrat koliko sam mogla, njegov pogled je bio zaključan sa

mojim. Te intenzivne oči koje se dave u agoniji. Zašto me je uvek gledao
kao da sam loša za njega?

Nisam stala dovoljno dugo da pitam. Podigla sam se na prste i naterala

ga da me pusti da se okrenem. Moji prsti su se zarili u njegovu kosu dok
sam uzimala te usne.

Kada je njegov jezik skliznuo u moja usta, dajući mi ukus savršenstva,

poput mente, piva i meseci žudnje, zatvorila sam oči i upijala taj trenutak.

Trenutak kada sam shvatila, da sam poljubila milion pogrešnih ljudi

na svom putu do njega.

Trenutak kada sam shvatila, da će me Slade Wylder uzeti tako

potpuno, da više nikada neću biti ista.

Trenutak kada sam znala, da je ubio drugo ljudsko biće da bi me spasio.

Ni milion buketa ruža.

Ni dijamant od deset karata.

Ni vila u Malibuu.

Ništa ne bi značilo više od one noći iza kontejnera, kada je bukvalno

ubio zver.

Podigavši me, navodio mi je noge oko svog struka i leđa mi pritisnuo

na vrata. Produbljujući poljubac, pronašao je moje ruke i pritisnuo mi ih
iznad glave, preplićući naše prste.

Proždirala sam svaki centimetar njegovih usta sa ukusom mente,

pevušila svoje zadovoljstvo dok sam teško disala kroz nos, dok smo se
uvijali i okretali da istražimo svaki mogući ugao poljupca.

Prsti su mi utrnuli, tako snažno stežući njegove ruke, očajnički želeći

da ga imam... celog. Kao da mi je čitao misli, moje ruke je spustio oko svog

106
vrata i svoje je stavio na moje dupe, pre nego što mi je leđa odvojio od
vrata.

Naš poljubac je prekinut i zastali smo, držao me je sa mojim rukama i

nogama omotanim oko njegovog tela. Šapat straha klizio mi je po kičmi.
Da li će prestati i spustiti me na pod uz čvrsto idi kući? Nisam želela da se
to desi. Moje srce nije moglo da preživi odbijanje u tom trenutku, pa sam
sagnula glavu i poljubila mu vrat, pokušavajući da usisam i ugrizem
njegovu ušnu resicu.

Jače me je uhvatio za dupe i odneo gore, ali jedva. Kada smo stigli do
vrha, spustio me je, klečeći na stepenicama dok je potpuno skinuo moj
kombinezon i gaćice.

- Wylderu... - Stisnula sam mu kosu, kada je poljubio put uz moje golo

telo.

Savijajući leđa, uvila sam se ispod njega dok sam ga hvatala za porub
majice. Podigao je svoja usta sa mojih grudi, dovoljno dugo da je skine
jednom rukom, pre nego što je usisao moju bradavicu u svoja usta i
zarobio je zubima dok nisam zašištala.

Kome je bio potreban alkohol? Meseci bez seksa... meseci sa Sladeom

Wylderom koji mi se uvlačio pod kožu... su mi zavrteli um.

Potreba.

Želja.

Potreba.

Želja.

Povukla sam mu glavu sa grudi na usta. Gozba za mene nije bila

gotova. Dok je mrmljao u poljupcu, omotala sam mu noge oko struka.
Naslonio je svoju težinu na podlakticu, dok me je drugom rukom uhvatio
za dupe i povukao me preko izbočine njegovih farmerki.

Moj mozak je molio za njegov krevet, ali nisam mogla to da kažem.

Druge misli su mi bile da ga preklinjem da skine pantalone i pronađe

kondom, ali nisam mogla da artikulišem ni te misli.

107
 Sa njegovim jezikom u mojim ustima, njegovim grudima koji mi češu
bradavice, i njegovom erekcijom koja me miluje između nogu, sve što sam
mogla da uradim je da uzmem ono što sam želela.

Ono što mi je trebalo.

- Wylderu... - Leđa su mi se ponovo izvila, dok su njegova usta

putovala duž moje vilice i niz moj vrat. - Ja... ne mogu da čekam, -
promucala sam kroz otežano disanje.

Njegov jezik se povukao nazad do mog uha, lupkajući po njemu, pre

nego što ga je ugrizao. - Onda nemoj, - šapnuo je, čvršće me stežući za
dupe dok je umirivao svoju karlicu, dok se moja ljuljala sporije, ali čvršće,
a moja potreba je prešla tačku bez povratka.

Kad su mi se oči zatvorile, vilica mi se otvorila, a zadovoljstvo koje je

pružao zauzelo je svaki centimetar mog tela. Da osećaj nije bio tako
prokleto dobar, možda bi me bilo malo sramota. Uz malo truda, privio je
moje telo uz svoje i odneo me u spavaću sobu.

Uživala sam u gladi u njegovim usnama na mom vratu, obrazima i

usnama, dok sam se držala uz njega, čoveka koji mi nije samo pružao
zadovoljstvo, već me je i štitio. Ničije ruke nikada ne bi pružale taj osećaj
koji su pružale Wylderove.

Seo je na krevet. Ostala sam omotana oko njega.

Ljubili smo se, bez žurbe.

Ljubili smo se, kao da je to naš jezik.

Ljubili smo se, kao da su nam usta stvorena da se zauvek stapaju.

Njegove ruke su mi se penjale uz leđa do vrata i vilice, uokvirujući mi

lice da nagnem glavu da me dublje poljubi. Tako jednostavan gest... ali sa
njim je bilo drugačije. Moji prsti su se zabili u njegova leđa, kao da im je
potreban stalni podsetnik da to nije san koji bi mogao nestati, ako
pokušam da ga uhvatim.

Naš poljubac se završio kada su se u blizini začule sirene. Znala sam

da moraju biti u našoj ulici. Kao što su ljudi radili sa sirenama, čekali smo

108
da zvuk nestane... da nas prođe. Ali nisu izbledele, već su se pojačavale i
umnožavale. Ostao je bezizražajan, kao pas koji nešto osluškuje.

Nisam mogla da čekam, pa sam skočila iz njegovog krila i otrčala do

prozora u njegovoj sobi koji je gledao na ulicu. - O Bože! Naša kuća!

Plamen je zahvatio Aubreynu kuću i panika mi je zahvatila srce. Toliko

ljudi je još bilo u kući kada sam otišla. Kad sam se okrenula, Slade je bio
tamo, navukao mi jednu od svojih majica preko glave kao da sam dete.

- Pantalone... - podigao je jednu svoju trenerku.

Nisu mi trebale pantalone. Morala sam da znam da li su moje

prijateljice dobro. Samo u njegovoj majici, trčala sam niz stepenice, kroz
vrata i uz ulicu, bosih nogu udarajući o trotoar, dok mi je hladan povetarac
gutao mi kožu a dim se uvlačio u nozdrve.

- Gospođice, molim vas ostanite pozadi. - Policajac me je zaustavio,

dok su se vatrogasci borili da ugase vatru i pomognu ljudima da izađu iz
kuće.

Još sirena u daljini se oglasilo dok su psi lajali, a spasioci uzvikivali

uputstva.

- To je moja kuća! To su moji prijatelji! - Izvijala sam se dok je njegov

stisak bio čvršći, da me spreči da potrčim bliže kući. Beskrajne suze su mi
se slile niz obraze.

Missy... Aubrey... Kara...

Kada sam prestala da se borim sa policajcem, pregledala sam okolo i

ugledala Missy u zadnjem delu kola hitne pomoći, sa bolničarima koji su
je pregledavali.

- Missy! - Otrčala sam pravo do nje.

Bolničar se udaljio da je zagrlim, pa sam pretpostavila da nije ozbiljno

povređena.

- O Bože! Livy! Mislili smo da si još unutra. Ona je ovde! - Missy se

nekoliko puta nakašljala, dok je vikala jednom od vatrogasaca.

109
 - Gde su Aubrey i Kara?

Klimnula je ka drugom vozilu hitne pomoći. - Kara je tamo. Aubrey je

imala manje opekotine. Jedno vozilo hitne pomoći je upravo otišlo sa
njom.

- Idem da je proverim.

- Idi. - Missy klimnu glavom.

- Gde si bila? - Kara je odgurnula ruku bolničara kada sam joj prišla.

Progunđala sam kad je njen zagrljaj izbacio vazduh iz mene. - Bila sam
ispred. Onda sam otišao u Sladeovu kuću. Šta se desilo?

Odmahnula je glavom. - Ne znamo. Missy i ja smo spavale. Mislim da

je Aubrey čistila kuhinju, kada su se uključili detektori dima. Sve je
eskaliralo, od nule do... - Zagrcnula se dok je gledala kako vatrogasci rade
na gašenju požara sa malo uspeha. Nestala je. - Cela kuća je bila u plamenu
i... i s - svi su pokušavali da izađu.

Ponovo sam je zagrlila. - Da li si dobro? Jesu li sve izvukli?

- D… dobro sam. - Slegnula je ramenima kada sam je pustila. - Ali ne

znamo sa sigurnošću ko je bio u kući. Ti... - Obrisala je oči. - Mislili smo da
si unutra.

Trznula sam se. - Žao mi je. Trebalo je da kažem nekome kuda idem,
ali...

Naravno, nisam mislila da će se kuća zapaliti, zbog čega će nastati

velika potraga za mnom.

- Moramo da pozovemo Aubreyne roditelje. Ja... - Realnost je tonula u

jednoj kapi. Nisam imala svoj telefon. Bio je u kući. - Imaš li telefon?

Kara je odmahnula glavom. - Nema ni Missy.

Trepnula sam gledajući u plamen. Šokirana. Hipnotisana. Jedva

smislena u ovom trenutku. - Trebalo bi da odemo u bolnicu.

- Da. Ali, ako kod sebe nemaš ključ od džipa, nemamo auto.

110
 Otrgnuvši pogled od kuće u ruševinama, skenirala sam okolinu. Gosti
u kostimima, neki poluodeveni, neki umotani u čaršav ili ćebe. Prilično
sam sigurna da sam prepoznala ćebe sa svog kreveta, omotano oko para
koji je krenuo preko ulice do svog automobila. Da li su imali ključ kod
sebe? Kada su se zaustavili na zaključanim vratima, pale su im glave.

Jok. Nema ključa.

Moj pogled je nastavio da prebira kroz gomilu i haos, sve dok nije
sleteo na Sladea i Jerichoa koji su stajali na trotoaru, malo dalje od njihove
kuće. Većina područja je bila blokirana. - Idemo. Našla sam naš prevoz.

Kara je tiho jecala dok me je pratila i zgrabile smo Missy, baš kada su
bolničari rekli da nema potrebe da ide u hitnu.

- Uzele ste cipele. - Pogledala sam njihove japanke. - Nisam sigurna da

bih imala razuma da to uradim.

Nisu odgovorile. Glave su im ostale nagnute preko ramena prema

zapaljenoj kući.

- Možeš li nas odvesti u bolnicu? Nemamo ključeve od naših vozila, a

Aubrey je odvedena tamo.

Slade je klimnuo jednom. - Unutra, - rekao je, a Jericho je krenuo ka

zadnjim vratima.

Otključao je svoj Volvo, a Kara i Missy su se popele na zadnje sedište,

dok sam ja išla do suvozačeve strane.

- Pantalone i cipele. - Položio je ruke na moja ramena i poveo me prema

kući.

- Ne trebaju mi...

- Trebaju. - Otvorio je zadnja vrata, a ja sam ušla za njim u kuhinju i

samo... stajala tamo. Sve je mirisalo na dim. Nisam bila sigurna da li je to
bila njegova kuća, ili je samo smrad trajno ugrađen u moj nos.

Nigde nije bilo smislenih misli.

111
 - Noga. - Čučnuo je ispred mene i navukao trenerku na mene, kao što
je stavio majicu na mene. Zatim ih je povukao uz moj goli donji deo tela i
zavezao konopac, pre nego što je nekoliko puta podvio oko struka. Malo
sam mu pomogla dok mi je uvlačio noge u moje crne, borbene čizme i
ustao ispred mene.

Moj prazan pogled prikovan je za njegove grudi obučene u majicu. -

Mislim... sve što sam imala, osim mog džipa, bilo je u toj kući. Ali, niko
nije umro... to je ono što je važno. Jel’ tako? - Podigla sam pogled na
njegov.

Nikada mi nije dozvolio da mnogo pročitam na njegovom licu, a ni taj

trenutak nije bio drugačiji. Posle nekoliko otkucaja srca, jednom je
klimnuo glavom.

Kada smo se zaustavili na parkingu bolnice, Kara i Missy su zahvalile

Sladeu i ušle unutra, težina noći bila je očigledna svakim sporim korakom.
Počela sam da otvaram svoja vrata. Onda sam okrenula torzo da se suočim
sa Sladeom. Nisam očekivala beskrajne tople zagrljaje i umirujuću tišinu,
dok bi me mazio po kosi i obećavao da će sve biti u redu, ali sam mislila
da će biti nešto više. Barem dodir, kojim bi potvrdio koliko smo bili bliski,
samo nekoliko sekundi pre nego što smo začuli sirene. Ali možda je to bio
samo seks, i morala sam da objasnim svom srcu da se fizički i emocionalni
elementi života ne poklapaju uvek.

- Hvala na vožnji. I... - I šta? Na orgazmu? - Pozvaću Aubreyne

roditelje, ako to neko već nije uradio. Onda ću pozvati tatu. Sigurna sam
da će za tren doći. Nisam sigurna gde ću za sada da ostanem, ili kada ću
moći negde da nabavim novi telefon. Tako da...

Koža između očiju mu se malo naborala. - U redu.

U redu.

To je bio njegov odgovor na tragediju, naše raseljavanje i moju

nedavnu promenu statusa u beskućnika.

U redu.

- U redu... postaraću se da ti vratim odeću čim kupim novu.

112
 Odgovorio je još jednim ljutitim klimanjem glave. To glupo klimanje je
bilo kao čizma za moje već natučeno srce, kao obaveštenje o izbacivanju
mojih već izgubljenih emocija.

Izašla sam i drhtavo udahnula da smirim te emocije, dok sam vukla

čizme duž trotoara do ulaza u bolnicu. Bez vatre, za mene je to bila
emotivna noć koja je menjala život. Vatra i činjenica da je bilo skoro šest
ujutru... to je samo doprinelo mom krhkom stanju.

113
 Aubreyne opekotine su tretirane i otpuštena je kući kasnije tog
popodneva. Njeni roditelji su bili ujedinjeni, uprkos nedavnoj najavi o
razvodu. Kara i Missy otišle su sa svojim momcima, a njihovi roditelji su
rezervisali letove za LA.

Moj tata je bio na putu, ali je bio u New Yorku na poslovnoj

konferenciji. Imao je problema da pronađe let, što je značilo da neće stići
do sledećeg dana. Hteo je da pozove Jessicu da dođe kod mene, ali rekla
sam mu da ću biti dobro. Rekla sam mu da imam gde da ostanem.

Lagala sam.

Previše zaštitnički nastrojeni očevi nisu voleli da čuju da su im ćerke

beskućnice.

Takođe sam lagala Aubreyne roditelje o tome da imam gde da odem i

da imam prevoz ili novac do tamo. Kada su izašli iz bolnice stajala sam
pored ulaza, pretvarajući se da čekam svog prijatelja, dok njihov auto ne
nestane u saobraćaju. Onda sam se okrenula da se vratim unutra, da
pronađem čekaonicu za spavanje, dok moj tata ne stigne sledećeg dana.

- Zaboravila si nešto?

Stala sam. Emocije su mi jurile u oči, ali nisam se predala i plakala, kao
jebeni haos koji sam bila u tom trenutku. Umesto toga, progutala sam ono
malo ponosa što mi je preostalo i malo skupila hrabrosti, pre nego što sam
se okrenula ka Wylderu i Jerichou.

- Ne. Da. - Namrštila sam se i pročistila grlo. - Šta ti radiš ovde?

- Čekam tebe.

114
 Umrla sam iznutra, ali sam zadržala nešto što je spolja ličilo na
smirenost. - Pa... - slegnula sam ramenima. - Evo me.

Njegovo lice je omekšalo dok su mu čizme smanjivale razmak između

nas. - Treba ti prevoz?

Pogled mi se zaustavio na komadu smrskane žvake kraj vrha njegove

čizme. - Ja...

- Kada ti dolazi tata?

- Sutra.

- Gde ideš?

Nekoliko puta sam prešla zubima preko donje usne. - Još nisam
sigurna. - Ruke su mi prešle preko stomaka. dok sam se grlila da umirim
svoju nesigurnost.

- Moja kuća?

- Da li me pozivaš da ostanem kod tebe večeras? - Podigla sam pogled

prema njemu, škiljeći prema suncu.

- Ponuda za kauč i dalje važi. - Sve je isporučio sa nula sarkazma.

- Dobro... - Podigla sam glavu i napola slegnula ramenima.

Naglo je okrenuo glavu prema parking garaži, a ja sam krenula za

njim, šokirana što je obamrlost u mom telu stopalima omogućila da se
kreću. Na putu do njegove kuće nije bilo razgovora. Naježila sam se kada
smo skrenuli u ulicu.

Izgorela kuća.

Na ulici su bila parkirana dva vozila vatrogasne službe. Možda su

nešto pregledavali.

Kada smo stali na prilaz, izašla sam i ponovo zurila u kuću.

Naravno, Slade nije rekao ništa. On i Jericho su ušli unutra. Posle

nekoliko minuta, i ja sam ušla u kuću. Slade je izvadio nekoliko posuda iz

115
frižidera, dok sam ja izuvala čizme i povukla trenerku koja je bila
apsolutno prevelika za mene.

Jericho je otrčao do svog kreveta i srušio se na njega, a ja sam ga pratila

u dnevnu sobu. Na kauču su bile kese iz robne kuće. Sa ženskom odećom.
Zavirila sam u nekoliko papirnih kesa.

- Nadam se da nešto odgovara.

Bacila sam pogled preko ramena. - Učinio si ovo za mene?

Iskrivio je usne. Da nisam znala bolje, rekla bih da pokušava da sakrije

osmeh. - Previše ružičasto za mene. A Jericho izgleda odvratno u uskim
farmerkama.

Šala? Da li je Slade Wylder ispričao šalu?

Pregledala sam nekoliko kesa, bacila pogled na etikete i veličine.

Uradio je dobro. Stvarno dobro. Onda sam izvukla grudnjak i gaćice.
Tange i veoma seksi grudnjak od čipke. Dok su mi visile sa prsta,
pogledala sam Wyldera.

- Znam zasigurno da trenutno ne nosiš grudnjak ili gaćice.

Nasmejala sam se, pregledavajući donji veš. - Ovo će me definitivno

zagrejati tokom hladnih dana.

- Gladna?

Klimnula sam, vraćajući seksi veš nazad u kesu. Otvorio je posudu sa

salatom i stavio teglu sosa pored nje na sto. Zatim je iz mikrotalasne
izvukao još jednu posudu sa testeninom, posuo je parmezanom i
rasporedio je na dva tanjira.

Sedeći za stolom, privila sam jedno koleno na grudi i naslonila bradu

na njega, dok mi je stavljao malo zelene salate pored testenine i prelio
sosom. Aroma belog luka i začinskog bilja je ponudila lepu alternativu
dimu.

Pogledi su nam se sreli na nekoliko sekundi, a on je pustio te svoje usne

da se okrenu prema gore u jedva uočljiv osmeh.

116
 Videla sam ga.

Više od toga... osetila sam ga. I bilo je neverovatno, uprkos događajima

u prethodna dvadeset i četiri sata.

Niko nije umro.

To je bio moj novi moto. Neprestano pevanje zahvalnosti kruži u mom

mozgu.

Usred večere bez ičega, osim zveckanja viljuški, obrisala sam usta i
pročistila grlo. - Hvala ti za sve... vožnju, odeću, hranu, kauč.

Klimnuo je.

Još jedno klimanje glavom.

- Ako razgovaraš sa mnom... neću nikome reći. Može biti naša mala
tajna da znaš kako da izgovoriš prave reči... ne samo da klimaš glavom i
mrštiš se.

Usporio je žvakanje, dajući mi blažu verziju pomenutog mrštenja.

- Evo ga. - Nacerila sam se, ustajući i kružeći oko stola pored njega i
opkoljavajući mu krilo, primoravajući ga da se zavali u svoju stolicu.
Njegove ruke počivale su na mojim nogama.

Nagnuvši se napred, prešla sam usnama duž njegove vilice, obraza i

usta... a da ga zapravo nisam poljubila. Njegove ruke su kliznule uz moju
majicu, njegovu majicu, zaustavljajući se tik ispod mojih grudi, vrhovi
prstiju su mu se nadvijali preko mojih rebara.

- Mogu li da koristim tvoj tuš, Wylderu? - Prošaputala sam mu preko

usana, umesto da ga poljubim. Krenuo je napred, pokušavajući da me
uhvati za usta.

Povukla sam se i nacerila se. - Moram da operem zube... i istuširam se.

Jesi li mi kupio četkicu za zube? Dezodorans? Četku za kosu? -
Zadirkivanje njega donelo mi je veliko zadovoljstvo.

Činilo se da mu je uskraćivanje stvarnih reči donelo jednaku količinu

zadovoljstva. Njegova usta su ponovo posegnula za mojima.

117
 Opet sam izbegla njegov pokušaj da me poljubi. Gledajući unazad... to
je bila greška. Njegov i moj tanjir su pali na pod jednim zamahom njegove
ruke. U sledećoj sekundi, moja leđa su udarila o vrh kuhinjskog stola.
Njegova desna ruka je vezala moje zglobove iznad moje glave, dok mu je
leva ruka klizila niz prednju stranu moje - njegove trenerke, uvukao ju je
unutra i gurnuo dva prsta u mene. Usta su nam se sudarila i njegov jezik
i prsti su me jebali u istom ritmu. Minut ili nešto kasnije, naslonila sam na
noge na ivicu stola da gurnem svoju karlicu u njegov dodir. Pustio je moje
ruke i one su uletele u njegovu haotičnu kosu.

Ode njegova majica.

Duboki poljupci.

Ode moja majica.

Duboki poljupci.

Moja trenerka.

- Gde me želiš? - Otrgnuo je usne od mojih i usporio rad prstiju.

- Wylderu... - Podigla sam karlicu, jureći njegovu ruku.

- Ovde? - Dodao je treći prst. - Želiš li me ovde, Livy?

Reči su mi se stopile na jeziku u bare požude, pa sam klimnula glavom,

dok su mi teški uzdasi prolazili pored usana. Potreba se umnožila u dnu
mog stomaka, i bila je teška između mojih nogu.

Povukao je prste i izvadio kondom iz novčanika, odloživši ga na sto

pored mene, dok je otkopčavao farmerke. Sela sam, držeći noge na ivici
stola, raširivši kolena malo šire.

Intenzivne oči su se pomerale, fokusirajući se na moje grudi i moju

plavu kosu koja je padala preko njih i delimično ih prekrivala. Dok je
navlačio kondom, pogled mu je pao na moje prste koji su mi klizili između
nogu.

Pogledi su nam se sreli, kao da je morao da potvrdi da sama sebe

zadovoljavam za njegovo zadovoljstvo. Ugrizla sam donju usnu i
zatvorila oči kad sam tiho zastenjala.

118
 - O jebote... - rekao je duboko udahnuvši, dve sekunde pre nego što je
ponovo napao moja usta.

Njegovi prsti su se pridružili sa mojima, ali samo nakratko, pre nego

što je pomerio obe naše ruke i pritisnuo glavu svoje erekcije na moj ulaz.
Ponovo me je naslonio na sto, zabijajući se u mene, centimetar po
centimetar, dok su mi se prsti savijali, hvatajući meso koje je prekrivalo
zategnute mišiće duž njegovih leđa.

Jebali smo se na stolu neko vreme, pre nego što smo se preselili do
vrata frižidera, pa presavijeni preko zadnje strane kauča i završili na
našem prvobitnom mestu... na vrhu stepenica.

Znojav i u potrazi za kiseonikom, otkotrljao se sa mene na leđa. Gledali

smo u mrlju od vode na plafonu nekoliko minuta. Imala sam milion
pitanja. Prvo je... ko je bila žena u Lexusu i gde je bio te tri noći dok sam
čuvala Jerichoa? Da li se seksao sa njom? Da li je to radio na isti način kao
i sa mnom? Da li ju je poljubio, kao da pokušava da proždre celo njeno
telo jednim beskrajnim poljupcem?

Okrenula sam se na bok, diveći se zamahu njegovih dugih trepavica,

dok je odmarao zatvorenih očiju i raširenih ruku na grudima. Nakon što
sam se naslađivala njegovim istaknutim venama, opkoračila sam mu
trbušne mišiće i spustila dlanove na pod pored njegove glave. Moja duga
kosa nam je mazila lica. Zatreptao je i otvorio oči, tražeći moje.

- Wylderu... - prošaputala sam, dok su mu ruke bile položene na moje

bokove.

- Hm... - odgovorio je, jako trepćući.

Trebalo mi je nekoliko sekundi da uživam u toplini naših tela tako

blizu, i da mi se on prepusti.

- Jesi li to bio ti? - Moje lice se spustilo na njegovo. Ljubila sam ga duž
jagodica, preko čela i niz nos, sve do njegovih usana gde sam ponovo
šapnula preko njih, - jesi li to bio ti? Da li si oduzeo život tom čoveku? Da
li si me spasio? - Moje usne su prelazile napred - nazad preko njegovih.

119
 - Znaš odgovor. - Uhvatio me je za kukove i podigao me sa svog torza
dok je ustajao na noge. Njegova pakleno seksi, izvajana golotinja je
odletela u spavaću sobu, dok sam ja klečala na vrhu stepenica.

Znala sam odgovor. Samo nisam znala zašto. Naravno da bi mislio da

je to očigledno, ali nije bilo. Normalna osoba bi možda pokušala da odvuče
mog napadača od mene. Baci nekoliko udaraca. Zove policiju.

Čovek koji je pokušao da me siluje samo... je nestao u potpunoj tišini

sa preciznošću... besprekorne egzekucije.

Uz poraženi uzdah, ustala sam i pratila njegov put do kupatila i zujanje

njegovog trimera za bradu. Tuš je bio uključen, prostorija se punila parom,
dok su sitne dlake padale na lavabo. Mornarski peškir mu je visio nisko o
struku.

Zamišljala sam kako mu se približavam sa leđa, pritiskam usne na

njegovu kičmu, dok mi ruke vijugaju oko njegovog struka, prateći mu
linije trbušnjaka.

Zamišljala sam da ga pitam, da li mogu da se tuširam sa njim.

Zamišljala sam sve načine na koje sam mogla da budem u nevolji ili
nesigurna. I dok sam u sebi znala da je on taj koji me je spasio, nisam želela
da budem ta devojka. Ona kojoj je bilo potrebno spasavanje. Devojka u
nevolji.

Ponudio mi je kauč, pa sam zgrabila novu majicu koju mi je kupio i

jedini par gaćica koje nisu bile tange. Tokom detaljnijeg traženja, naišla
sam na torbu toaletnih potrepština. Pun pogodak šampona, balzama,
češlja i četke, dezodoransa i najbolje od svega... četkica za zube i pasta od
peperminta. Vraćajući se uz stepenice, gola, zaključala sam se u toaletu u
hodniku narednih trideset minuta.

Otvarajući lagano vrata, oslušnula sam, ali kuća je bila tiha. Svetlost je
prolazila kroz njegova, delimično otvorena, vrata. Ugasila sam svetlo u
kupatilu, sišla niz stepenice na prstima, skinula torbe sa kauča, uzela
jastuk i ćebe iz sanduka, i ušuškala se na kauč, dok sam Jerichou slala
poljubac za laku noć.

120
 Gornje stepenice su zaškripale, a ja sam zatvorila oči na nekoliko
sekundi. Vireći na jedno oko, pratila sam Sladea kako ide u kuhinji samo
u boksericama. Napunio je čašu vode i ispio je. Nakon što je ugasio svetla,
počeo je da se penje uz stepenice.

- Ako moram da se vratim dole i odnesem tvoje dupe gore, to neće biti
nežno.

Gutnula sam...

Izbrojala sam do deset da vidim da li kojim slučajem razgovara sa

Jerichom, ali pas se nije pomerio, pa sam pretpostavila da je mislio na
mene. Uspevši se stepenicama strpljivo i potajno, zavirila sam u njegovu
sobu, stojeći na vratima. Sa leđima naslonjenim na uzglavlje od punog
drveta, držao je pogled na svom laptopu u krilu.

- Rekao si da mogu da spavam na kauču.

- I možeš. - Njegovi prsti su nastavili da se kreću po tastaturi, dok mu

se čelo malo naboralo na ekran.

- Ali, upravo si mi naredio da spavam u tvom krevetu.

- Nisam. Naredio sam ti da dođeš gore... ali neće biti skorog spavanja.
- Zatvorio je laptop i stavio ga na pod ispod noćnog ormarića.

- Šta to imaš na sebi? - Nagnuo je glavu u stranu.

Bacila sam pogled na svoju usku, belu majicu i bikini gaćice. - Hm...
nešto najbliže pidžami što sam mogla da nađem.

- Nisam ti kupio pidžamu.

Vratila sam pogled na njega. - Da, to sam primetila.

- Onda skini to sranje. - Ponovo je to uradio. Taj jedva uočljiv osmeh,

koji se krije odmah ispod površine.

- Mislim da tvoj stav zauzima previše mesta u prostoriji. Spavaću dole

sa Jerryjem. - Okrenula sam se i krenula prema stepenicama.

- Nedostajala si mi, - rekao je.

121
 Nije bilo glasno.

Nije bilo očajno.

Bio je to... život.

Zastala sam na vrhu stepenica.

- I Jerichou si nedostajala. Ali... ne toliko koliko meni.

Moj mozak je stao, ali moja stopala su pratila trag mog srca i odnela
me nazad u njegovu spavaću sobu. Dok sam polako koračala prema
njegovom krevetu, skinula sam majicu i izvukla se iz gaćica, pre nego što
sam se, puzeći, popela uz njegovo telo. Ruke su mu držale moje lice,
njegove usne su uzimale moja usta.

Naš poljubac se polako završio, ali su nam usta ostala na dah

razdvojenosti.

- Wylderu... ako želiš da ovo bude avantura za jednu noć, govoriš sve
pogrešne stvari.

Poljubio me je ponovo... i ponovo.

Veći deo noći proveli smo u detaljnom upoznavanju tela onog drugog.
Kada su se probili prvi zraci sunca, jagodica njegovog prsta je pratila moju
podlakticu. - Kako si dobila ovaj ožiljak?

Držeći umorne oči zatvorene, mrmljala sam i smeškala se. - Surfing.

Sedam šavova. Jutro mature. Moj tata je bio ljut. Nisam trebala da izlazim
tog jutra. Ali... svi su išli.

Wylder je usnama prešao duž ožiljka. - Buntovnik.

Zakikotala sam se, otvarajući oči dok se kretao niz moje telo, hvatajući
me za nogu i savijajući je prema sebi.

- A ovaj? - Njegov jezik je pratio ožiljak duž mog kolena.

122
 - Meduza. Završila sam sa osipom i češala sam ga. Ožiljak je više od
češanja nego od uboda.

Njegovi brkovi su mi golicali kožu, a ja sam se otrgla od njegovog

dodira.

- Ovo... - Prebacila sam mu prst preko ramena i crveni ožiljak koji je još
uvek u fazi zarastanja. - Ko te je upucao?

Poljubio je unutrašnju stranu moje butine, na putu do savršene

distrakcije, savršene promene teme. - Ne želiš da znaš.

- Želim. Želim da znam da li sam ja u opasnosti. Ako si loša osoba.

Diler droge. Serijski ubica. Sakupljač ljudskih delova tela. - Moji prsti su
uhvatili njegovu kosu i odvukla sam ga od njegovog odredišta,
primoravajući ga da me pogleda. - Wylderu... - promrmljala sam, uplašena
da budem s njim, uplašena da ostanem bez njega. Nije svaka istina imala
smisla, ali je nije učinila ni manje istinitom.

Moja istina, on mi je spasao život.

Spustio je pogled na moj stomak. - Nisi u opasnosti.

Moji prsti su oslobodili njegovu kosu i zatvorila sam oči, dok su se

njegova usta kretala po mom telu, a njegova ruka posegnula za još jednim
kondomom na noćnom ormariću.

123
 - Neću biti ovde kada dođe tvoj tata. - Wylder je stavio ključ na sto i
poljubio me u vrh glave, pre nego što je zazviždao Jerichou.

- O, hvala Bogu... - Poklopila sam usta, ali bilo je prekasno.

Podigao je obrvu kad je gurnuo novčanik u džep i zgrabio svoje

ključeve sa pulta.

- Mislim... - Otpila sam čaj da bih kupila malo vremena da formulišem

bolje objašnjenje. - Jednostavno nisam spremna da ga upoznaš. On je... -
Nos mi se naborao u grimasu. - Komplikovan.

- Mrzeće me.

Pritisnuvši usne zajedno, klimnula sam nekoliko puta. - I to. Ne zato

što nešto nije u redu s tobom... ili barem nema mnogo toga što nije u redu
s tobom. Mislim... - Zgrčila sam se. - Nemam pojma i zato nisam spremna
da ga upoznaš.

- U redu je. - Otvorio je zadnja vrata. - Ni ja još ne želim da ga upoznam.

- Što da ne? - Odmah sam se uvredila na njegov komentar, kao kada

su moji srednjoškolski prijatelji optužili mog oca da je psihopata.

- Komplikovano je. - Zatvorio je vrata.

Potrčala sam za njim. - Gde uopšte ideš?

- Da se pobrinem za neki posao. - Otvorio je zadnja vrata Jerichou, a

zatim ih zatvorio, nakon što je on skočio na zadnje sedište.

- Posao? - Prekrstila sam ruke na grudima, dok je on otvarao svoja

vrata.

124
 - Da. - Skliznuo je na sedište.

- Ima li to ikakve veze sa onom ženom koja vozi Lexus?

Uhvatio je unutrašnju kvaku vrata. - Ljubomora je ružna boja na tebi,

Liv... nađi nešto što je malo laskavije.

- Nisam ljubomorna. - Stajala sam mu na putu da zatvori vrata.

- Onda uđi unutra i prestani da brineš o mojim poslovima.

- Jednostavno ne jebem tu ženu bi bilo dovoljno. Ali pošto to ne možeš

da kažeš, nemoj planirati da i dalje budem ovde kada se vratiš kasnije... ili
sledeće nedelje... ili kad god se tvoj posao završi. - Vratila sam se u kuću i
zalupila vrata za sobom. Ako je želeo da ima moje telo na najintimniji
način, morao je da mi pruži i više emocionalnog.

Ipak... bio je u pravu. Ljubomora je bila ljupka, sivkasta haljina za

deveruše.

Vrata su se naglo otvorila iza mene. Čim sam se okrenula, zgrabio me

je za lice i poljubio, zabivši me u zid, dok mi glava jedva promašila sat.
Sve u vezi s njim je bilo brutalno. Njegova strast i bes upleli su se u
neoprostivi napad na moje telo. Stenjala sam od intenziteta, ali i zato što
nisam mogla da dišem. Pustio me je, iako se njegove ruke nisu pomerale
sa mog lica.

- Da li se sada razumemo, Liv?

Oprezno sam stisnula bolne usne i polako klimnula glavom.

- Dobro. Ne želim ponovo da vodim ovu diskusiju, - promrmljao je

dok je izlazio iz kuhinje, skoro isto zastrašujuće kao i kada je ušao.

125
 - TATA! - Istrčala sam kroz vrata do iznajmljenog SUV-a, čim je ušao
na prilaz.

Moj, čvrst kao stena otac, me uhvatio bez treptaja kada sam mu se
bacila u zagrljaj. Nekoliko sekundi kasnije, ponovo me je postavio na noge
i svojim nežnim, ali snažnim rukama maknuo mi kosu sa lica.

- Dobro si?

Klimnula sam glavom.

- Da li su svi ostali dobro?

- Mislim da jesu. Bila je to zabava sa puno ljudi, ali koliko znam i koliko
sam čula, svi su se izvukli samo sa lakšim povredama ili malo udisanja
dima.

- Jesi li se opekla? Da li imaš problema sa disanjem?

- Ne. Dobro sam. Nisam bila... - Ščepala sam nos. - Nisam bila kod kuće
u vreme požara.

Namrštio se.

- Nemoj. - Obgrlila sam njegovu ruku i povela ga do zadnjih vrata. -

Nije ti dozvoljeno da osećaš ništa sem olakšanja i zahvalnosti, što ti je
ćerka dobro.

Otvorila sam vrata i čekala da uđe u kuhinju.

126
 - Ko je tvoj prijatelj?

Slegnula sam ramenima i donela mu šoljicu kafe, koja je ostala u

bokalu, koji je Wylder napravio ranije tog jutra. Bogata aroma orašastih
plodova, još je ostala u vazduhu. - Pa, očigledno komšija... i neko koga
poznajem iz škole.

- I koliko dugo ševi moju ćerku? - Tata je otpio kafu i seo za sto.

Sela sam preko puta njega i nasmešila se. Nije više mogao da me
kažnjava ili da juri moje momke niz ulicu. - Manje od četrdeset osam sati...
ako zaista moraš da znaš.

- Livy...

- Tataaa... - Zakolutala sam očima. - Pre nego što sam otišla na koledž,
želiš da znaš šta mi je Jess rekla?

- Ne. - Mrko me je pogledao preko šolje za kafu.

- Rekla mi je da si ti brat i muž koji najviše voli. Rekla mi je da ste vas

dvoje prošli kroz toliko toga, da niko nikada neće moći u potpunosti da
razume. Rekla je da si ti, na mnogo načina, bio i uvek ćeš biti najveća
ljubav njenog života.

Njegov izraz lica se smekšao i prešao u divljenje, koje sam toliko puta
ranije videla na njegovom lepom licu, kada su mu ljudi pričali o meni,
kada je pričao o mami i kada je pomenuo Jessicino ime.

- Takođe je rekla, uprkos tvojim manama, da nijedan otac nikada nije

svoju ćerku voleo kao što ti voliš mene.

Uputio mi je stvarni osmeh i sleganja ramenima, kao da je krivac.

- Ali, onda mi je rekla... dok nisi upoznao mamu, bio si prava muška
kurva, i da me nikada ne bude sramota što pokazujem svoju divlju stranu.

Skupivši usne i spustivši šolju na sto, pogledao me je kroz sužene oči.

- To je strašno preterivanje i opasna dezinformacija. To što se nisam

127
skrasio u dugotrajnoj vezi pre tridesete, nije me činilo muškom kurvom.
To je jednostavno značilo da imam probirljiv ukus za žene.

- Pre nego što si upoznao mamu, sa koliko žena si imao seks? Samo
pokušavam da procenim svoj seksualni život, da vidim da li sam na
pravom putu da živim u skladu sa nasleđem.

- Livy... - upozorio me je pogledom.

Taj pogled me naterao da pomislim na Sladea, i od toga sam se naježila.

Ne. Ne. Ne.

Nisam se zaljubila u tipa kao što je moj tata.

Zaljubila? Da li sam se zaljubila u Sladea Wyldera?

- Gde ti je prijatelj? Previše je uplašen da me upozna? To nije dobar

znak. Ako ćeš dozvoliti nekom momku da te ševi, pokaži bar malo svog
ukusa za ispitivanje i uveri se da on poseduje par muda.

- Volim ovo. - Usne su mi se povukle u osmeh, neposredno pre nego

što sam otpila još jedan gutljaj čaja. - Sviđa mi se što možemo tako
otvoreno da razgovaramo o seksu i mudima muškaraca sa kojima izlazim.
Mama bi bila tako ponosna na nas.

Još jedno dobro zasluženo mrštenje. - Dakle, ovaj tip... izlaziš sa njim?

Dobro pitanje.

- Nisam sigurna. Možda. Možda ne. Nismo bili na stvarnom sastanku.

- Zaboga, Livy... - Zavalio se u fotelju i prošao rukama kroz svoju

kratku, tamnu kosu.

- On je drugačiji. - Pustila sam da se iskrenost uvuče u moje reči. -

Nismo označili našu vezu, ali ona je drugačija od bilo koje veze koju sam
imala sa momkom. Svideo bi ti se. On je veoma zaštitnički nastrojen prema
tvojoj ćerki.

- Ako je tvoja ideja o zaštiti samo da je neki seronja posesivan, onda ti

obećavam... neće mi se svideti.

128
 Bubnjala sam prstima po stolu. - Da li bi želelo da izlazim sa
dvadesetogodišnjim Jacksonom Knightom?

Progunđao je kroz smeh, fokusirajući se na svoje piće, prateći ručicu

prstom. - To nije fer pitanje.

- Jeste. Svi su mi rekli da mi je suđeno da nađem čoveka poput tebe.

Samo me zanima kako se ti osećaš u vezi toga.

- Užasnuto.

Uz kikot, privukla sam kolena grudima i naslonila bradu na njih,

zadivljeno gledajući u oca. Posle nekoliko sekundi, moj osmeh je izbledeo.
- Izgubila sam sve. Znam da su to samo stvari, ali... bile su to moje stvari.
A neke od njih, bile su mamine stvari.

- Šta ti treba?

Slegnula sam ramenima. - Slade mi je kupio nešto odeće, ali treba mi

više. Moj laptop je nestao. Moj...

- Slade?

Klimnula sam glavom. - To je njegovo ime.

- To je užasno ime.

- To je cool ime, Jack.

- Pripazi... – Izbegao je da se osmehne. – Pa, da li je i ovaj Slade,

diplomac političkih nauka?

- Jeste.

- Bogata porodica? Ili radi da plati najam za ovakvu kuću? Cimeri?

- Ne znam ništa o njegovoj porodici. Samo što smo počeli da se

ševimo... mislim, da izlazimo.

Tatine nozdrve su se raširile.

129
 - Nema cimera. Ima psa, zove se Jericho. Nemački ovčar. Totalno me
tera da pomislim na Gunnera. Što se posla tiče... priča se da je on diler
droge. - Usta su mi se razvukla u zlobni osmeh.

- Nije smešno, Livy.

Bilo je prilično smešno jer je bila istina, barem je bila istina o glasinama.

- On je telohranitelj.

- Telohranitelj?

Klimnula sam glavom. Moj... ali taj detalj trenutno nije bio potreban.

- Kao izbacivač u nekom klubu?

- Ne znam sve detalje. Opet... ševimo se tek jedan dan ili tako nešto.

- Idi u svoju sobu.

Prasnula sam u smeh. - Izvinjavam se. Namestio si se za to.

- Gde sada planiraš da ostaneš? Pogledao sam neke opcije. - Izvukao je

telefon i otključao ekran. - Postoji jedan stariji par, na oko kilometar od
kampusa, koji ima sobu za iznajmljivanje. Dve stotine mesečno. Ili solo
žena koja radi noću... ona je u četrdesetim i ima sobu za iznajmljivanje.
Ima bazen i sigurnosne kamere. Ili...

- Čekam da vidim šta će moje prijateljice uraditi, ali hvala tata. Ta

opcija za stariji par je zaista primamljiva.

Mrko me je pogledao, stavljajući telefon na sto. - A u međuvremenu...

gde ćeš odsesti? Ako kažeš da planiraš da ostaneš ovde, ovog trenutka ću
te odvesti kući.

- Tata...

- Imam hotelsku sobu na nedelju dana i ostaću duže ako treba. Dakle,
ostaćeš sa mnom dok ti ne nađemo nešto.

- Tata...

130
 - Ne gledaj me tako. Idemo da ti nabavimo ono što ti treba, ručamo i
prijavimo se u hotel.

- Imam dvadeset i jednu godinu.

- I beskućnik si. Uzmi sve što je tvoje i idemo. - Ustao je, gurnuo telefon
u džep.

Godinama je tata bio tatica, a ja njegova devojčica. Moji prijatelji su

voleli mog tatu. Prijateljice su mislile da je zgodan. Onda su, kao
tinejdžerke, o njemu mislile stvari koje su bile veoma neprikladne i
izazivale su mi mučninu jer... on je bio moj tata. Kada je porodica rekla da
ću se udati za čoveka kao što je moj tata, ni to mi se nije dopalo.

Videvši svog oca, nakon što sam upoznala Sladea Wyldera, promenila
sam način na koji sam ga gledala. Moj tata je bio razvijen. Nije mi bilo stalo
da to priznam.

Opet... kao moj tata.

Imao je složene tetovaže i brojne trbušnjake. Čvrsta brada pokrivala

mu je lice većinu vremena, poput Wylderovog lica. I njegove oči su bile
jednako intenzivne, ali nikada se nisam osećala ugroženom.

Opet... kao moj tata.

- Jesi li bio lud za mamom? Da li si se osećao zaštitnički nastrojen

prema njoj?

Znala sam da ju je njen prvi muž zlostavljao, ali ona nikada nije
ispričala detalje. Samo je rekla da treba da nađem čoveka poput mog tate,
koji bi spalio svet da me čuva. Tada su njeni saveti pali na gluve uši.

Protrljao je potiljak, pokazujući opipljivu nelagodu zbog mojih pitanja.

Osim Jessice, ja sam bila jedina osoba sa kojim je pričao o njoj... ne da je to
učinio svojevoljno. Bila sam prilično sigurna da oseća da imam genetsko
pravo na informacije.

- Da. Bio sam lud za njom. I zaštitnički nastrojen... pa... - Odmahnuo je

glavom. - To je potcenjivanje.

131
 Pokupila sam kese sa odećom iz dnevne sobe, dok je tata stajao na
ulazu sa rukama u zadnjim džepovima. - Da li si ikada udario nekoga da
bi branio njenu čast... kao pravi vitez?

- Učinio sam sve što je bilo potrebno da odbranim njenu čast i zaštitim
je. - Uzeo je nekoliko kesa, kada je shvatio da neću moći sve da ih ponesem.

- I šta je bilo potrebno? - Povela sam ga do zadnjih vrata, ostavivši na

stolu ključ koji mi je Slade ostavio. Očigledno, neće mi uskoro trebati. Ne,
sa zaštitnički nastrojenim tatom u gradu.

- Zašto si odjednom tako radoznala? - Otvorio je zadnji deo svog

iznajmljenog vozila.

- Ne znam... Pretpostavljam da me je vatra učinila pomalo

sentimentalnom, i šetnja stazom sećanja je ono što mi treba.

To... i želela sam da znam da li bi ubio čoveka da je spase. Kao što je

Slade uradio za mene.

Ubacili smo kese i popeli se u terenac.

- Da li misliš da imaš ono što je potrebno da ubiješ drugu osobu?

Mislim... Znam da držiš časove samoodbrane, ali znaš šta kažu. Oni koji
mogu, rade. Oni koji ne mogu, podučavaju.

Pre nego što se povukao sa prilaza, bacio mi je pogled sa strane sa

najnečitljivijim, ali uznemirujućim izrazom lica koji sam ikada videla. -
Ako je ono što zaista pitaš... da li ću ubiti ovog tipa Sladea da te spasim i
zaštitim od opasnosti? Odgovor je, da. Imam šta je potrebno.

Nasmejala sam se. - Nisam sigurna da bi mogao da se nosiš sa

Sladeom. On je mlađi i veoma snažan.

- Shvataš... da nisam baš slab, Livy. I snaga je samo jedan faktor, a ne

najvažniji. Veština i način razmišljanja su najopasnije oružje.

- Idi bre... Jessica je rekla isto.

Čelo mu se naboralo. - Jeste?

132
 - Da... uh... Mislim da je to bilo kada mi je dala ostatak svojih dobrih
saveta, pre nego što sam otišla na koledž.

Nije bilo tada... bilo je par nedelja ranije kada smo sparingovale, a ona
me je razvaljivala sa jednom rukom vezanom iza leđa.

- Gde prvo? - Upitao je.

- Telefon. Treba mi telefon. Onda mi treba novi laptop, i zaista se

nadam da ću uspeti da shvatim kako da preuzmem svoje važne datoteke
i školske stvari sa oblaka. Oh! I trebaju mi ključevi za moj džip. Bili su u
kući.

Tata se pobrinuo za sve, uključujući pronalaženje svih mojih

kompjuterskih datoteka na oblaku, i njihovo preuzimanje na moj novi
laptop. Uživali smo u večeri u odličnom etiopijskom restoranu. Onda smo
se smestili u našu hotelsku sobu da prenoćimo.

Fokusirala sam se na svoj novi telefon, tražeći Sladea Wyldera na

društvenim mrežama. Nemam sreće.

Nemam telefonski broj.

Nemam nikakve šanse da ga kontaktiram bez odlaska u njegovu kuću

- nekako nisam mislila da će moj tata biti oduševljen sa tim.

Trebalo je da mu ostavim poruku. Nakon što sam zapretila da ću otići

zbog njegove misteriozne prijateljice, ustala sam i otišla sa svim stvarima
koje mi je kupio, i izgledalo je kao da sam upravo to odlučila da uradim.
Razmišljala sam o njegovoj tajnovitosti, o njegovom odlasku a da ne kaže
kuda ide, šta radi ili kada će biti kod kuće. I... pa... mislila sam da može da
dođe kući a da ja nisam tamo, i da se samo nosi sa tim.

133
 Kako se ispostavilo, Sladea sam videla tek u ponedeljak ujutru u sali
za predavanja, gde je strateški postavio sebe i Jerichoa tako, da oko njega
nije bilo praznih mesta... a šupak mi nije sačuvao mesto.

Očigledno pušenje kurca nije zaslužilo rezervaciju mesta.

Primljeno na znanje...

Nije ranije napustio predavanje. Možda se osećao zarobljenim u moru

studenata. Možda je zaspao. Primetila sam da je nekoliko puta odlutao.
Loša strana toga što nije nestao ranije je bila ta,što je gomila učenika učinila
da ga je zaista teško pronaći nakon predavanja.

Ostajući verna stavu ne - dugujem - ti - ništa, nisam provela više od

deset sekundi tražeći ga, pre nego što sam otišla do svog drveta. Prišla
sam mu pognute glave, čitajući poruku od Aubrey.

Ona: Spasili su pregršt tvojih stvari iz vatre. Možda previše

oštećenih od dima??? Dođi do kuće posle predavanja i pregledaj stvari.

Ja: Hoću. Hvala.

Kada sam podigla pogled sa telefona, Jericho je krenuo ka meni sa

onim neodoljivim osmehom, dok mi je lagani povetarac hvatao kosu...
duvao mi je u lice. Seksi muškarac iza njega... se nije toliko smejao. Sedeo
je leđima naslonjen na drvo, ispruženih nogu u farmerkama i ukrštenih
članaka. Kratki pogled koji mi je uputio je vratio na laptop u svom krilu.

- Ćao dušo. - Sagnula sam se i poljubila Jerichovu glavu, dajući

njegovim šiljatim ušima pažnju koju od mene zaslužuju.

Išla sam prema Wylderu u uskim farmerkama koje je on kupio, beloj

majici dugih rukava sa rukavima podignutim do lakata, kao što je on nosio
134
svoje majice dugih rukava, i crnim čizmama. Opkoračivši njegove
prekrštene noge, čučnula sam dok sam uzimala njegov laptop i odlagala
ga na stranu.

- Nedostajala sam ti?

Naslonio je ruke na vrhove mojih čizama. - Ne.

Pritisnuvši ruke na njegove grudi, spustila sam usta na njegova, cereći

se dok sam lebdela na dah razdaljine. - Lažeš. - Moja usta su se pomerila
preko njegovih.

Nije se tako lako predao. Bila bih razočarana da jeste. Jezikom sam
pratila ivicu njegovih usana, dok mi je desna ruka prelazila na njegov
potiljak, nežno mu milujući kosu.

Nestao mu je fitilj, prebacivši ruke sa mojih čizama na moje lice. Naš

jednostrani zadirkujući poljubac pretvorio se u to da me je udario jezikom,
skoro kazneno. Kada je njegova leva ruka prošla kroz moju kosu, snažno
je povlačeći, usne su mi se odvojile od njegovih, a njegova usta su sisala i
grizla niz moj vrat. Znala sam da će mi život biti pakao, ako ostavi bilo
kakav trag na meni. Moj otac to ne bi propustio.

- Gde si, jebote, bila? - Prošaputao je, njegove reči su bile grube i jezive.

- Upotrebiću neke od tvojih omiljenih reči... nije tvoja stvar. Međutim,

ne krijem stvari od tebe. Ja sam sjajna. Dakle... odsedam u hotelu sa tatom
nedelju dana. Duže, ako ne nađem mesto za boravak.

Drugom rukom me uhvatio za dupe i privukao bliže sebi, tako da mu

se erekcija pritisnula između mojih nogu. - Ostaješ sa mnom. - Prilično je
čvrsto ugrizao moje otkriveno rame.

- Nisam sigurna da će moj tata to prihvatiti.

- Onda može da se jebe.

Nasmejala sam se zatvarajući oči, jer su njegova usta na meni radila

zaista sramotne stvari mom telu. I morala sam da se usredsredim na to, da
se setim gde smo bili. - Nisam sigurna da je moj tata ona vrsta koja će

135
dobrovoljno pristati da se jebe. Ako prenesem tvoju poruku, mislim da će
on biti na tvojim vratima, laserski fokusiran na to da te sjebe.

Usta su mu se izvila u sićušan osmeh uz moju kožu. Uradila sam to.

Zaljubila sam se u tipa sa velikim egom, ako ne i većim od mog tate. - Ne
brine me neki stariji tip.

Povukla sam se, ispruživši ruku da skinem njegovu ruku sa svoje kose.
- Hm... govoriš o mom tati. On je u pedesetima. To nije stariji. I stvarno je
u dobroj formi. Ne bih olako shvatila njegove pretnje.

- Misliš da će me tvoj tata prebiti? - Sladeova glava se nagnula u stranu.

- Da li će? Ne. Neću to dozvoliti. Da li je sposoban? - Slegnula sam

ramenima. - Nisam sigurna. O tome sam razmišljala juče. Tvoje godine ti
daju jasnu prednost, ali moj tata je zaista pametan, a ti si možda
impulsivniji, što bi moglo da tebe stavi u nepovoljan položaj, ako ga
potceniš.

- Dobro. Neću ga potceniti. Ali... ti ostaješ sa mnom. - Njegove usne

vukle su se po mom vratu.

- Ne mogu.

- Koliko imaš godina?

- Dvadeset i jednu.

- Pogrešno, - promrmljao mi je preko kože. - Prestara si da radiš ono

što ti tata kaže.

- Ali, zvanično sam dovoljno zrela da donosim odluke zasnovane na

zdravom razumu i ljubaznosti, a ne samo na reakcijama jake volje. - Moji
prsti su kliznuli u njegovu kosu. - Volim svog tatu. Mi smo jedno drugome
oslonac. Bili smo otkako mi je mama umrla. I nisam ga videla mesecima.
Učinio je mnogo za mene otkako je ovde. I dok on čini da izgleda kao da
je ovde samo da bi se pobrinuo da sve sredim, znam da ostaje jer mu
nedostajem. Nedostaje mu moja mama. Ja sam ona. U njegovim očima, ja
sam najbolje od nje. Dakle... Dozvoliću mu da ima taj deo nje nedelju dana.
To je treptaj u vremenu.
136
 Wylder je podigao glavu, dok sam prstima milovala njegovu vilicu sa
kratkom bradom. - Trebaće ti moja pomoć u učenju... nekoliko sati... svake
noći.

Smejala sam se. - Bila sam pozdravni govornik svoje generacije u

srednjoj školi. Ovde sam na delimičnoj akademskoj stipendiji. Nikada
nisam dobila ništa osim petica... ikad. Prilično sam sigurna da je tebi
potrebna moja pomoć, više nego meni tvoja.

Razdvojenih usana, skupio je obrve. - Učenje je kod za seks. Jasno je da

nisi tako pametna kao što tvrdiš da jesi.

Nagnuvši bradu, pogledala sam ga bez treptanja. - Znam na šta si

mislilo. Jednostavno nisam cenila što sam bila onaj kome je bila potrebna
lažna pomoć, u tvom malom scenariju.

- Šta ako sam i ja maturirao kao najbolji u svojoj generaciji? Šta ako sam
i ja student sa čistim peticama?

Oči su mi se raširile. - Jesi li?

- Jebote ne. Samo pitam šta ako.

Usledilo je još cerekanja. Volela sam zabavnog Wyldera. - Pa... onda

naš izgovor za zajedničko učenje ne bi bio verovatan, tako da je dobro da
sam pametnija.

- Književno pametna. Ili možda samo imaš dobro pamćenje. Nećeš

daleko stići u životu, ako nisi ulično pametna.

- Ja sam ulično pametna. - Glava mi se trznula unazad.

- Čovek je pokušao da te siluje.

- Ali on... - Reči su mi zamrle na licu mesta.

I znala sam... oduvek sam znala. Nikada to nije ni potvrdio ni

demantovao.

Jednostavno sam... znala.

137
 Ipak, njegovo nenamerno priznanje oborilo je moje emocije na dupe.
Nisam bila spremna da se nosim sa stopostotnom sigurnošću.

- Wylderu...

Odmahnuo je glavom. - Prestani sa svojim teorijama o mom herojstvu.

- Wylderu... - prošaptala sam, dok je poteklo nekoliko suza.

- Nemoj. - Glava je nastavila da mu se pomera sa jedne na drugu

stranu. - Sama si to rekla... Čuo sam za to u kampusu. Glasine.

- Wylderu...

- Liv...

- Imao je nož. Tražio je moj novčanik. Nikad ti nisam rekla da je

pokušao da me siluje. I znam da moje prijateljice ništa nisu rekle. To nije
bila glasina.

Teško je progutao, dok je puštao pogled u daljinu preko mog ramena.

Obrisala sam lice. - Mogao je da me ubije.

- Nije. - Njegov ton je zvučao tako udaljeno i bez emocija, kao i njegove
prazne, nefokusirane oči.

- A zašto? - Dozvolila sam sebi da poverujem da je moj osećaj, taj glas

u skrovištima mog uma bio dovoljan - nisam morala da ga čujem kako
govori prave reči.

Pogrešila sam.

Trebale su mi reči.

Njegov fokus se vratio na mene. Vratio se nepokolebljivi Slade, čeličnih

očiju. - Zato što tvoj život nije bio njegov da ga uzme.

Njegove reči su mi odzvanjale u glavi, dok sam pokušavala da smislim

šta da radim sa njima. - Da li je njegov život bio tvoj da ga uzmeš?

138
 - Da. – Od njegovog trenutnog odgovora sam zastala.

Da sam ja nekoga ubila, propitivala bih se... zauvek.

Slade mi je odgovorio sa lakoćom, kao da je rekao da je izbacio smeće

ili oprao zube pre spavanja.

Pošto je njegova iskrenost otkrivena, iskoristila sam priliku da

postavim još nekoliko hitnih pitanja. - Da li si diler droge?

- Šta misliš?

- Mislim da zaslužujem iskren odgovor.

- Znači... da. Misliš da sam diler droge.

Odmahnula sam glavom. - Nisam to rekla.

- Ne. Pitala si, dakle, u tvojoj glavi, to je mogućnost.

- To nije pošteno. - Ustala sam. Otišla nekoliko koraka unazad, i fizički

i emocionalno.

- Ja tebe nisam pitao da li si kurva ili pratnja muškarcima. Nisam te

pitao da li mučiš životinje.

- O… o čemu to pričaš? - Prsti su mi prošli kroz kosu dok sam zatvarala

oči, i pokušavala da shvatim smisao našeg razgovora.

- Znam da nema šanse da prodaješ svoje telo za novac ili da mučiš

životinje, tako da mi ne trebaju dokazi, i ne moram da te pitam.

Spuštajući ruku sa strane, drugom rukom sam stegnula donju usnu na

nekoliko sekundi, dok sam posmatrala Jerichoa kako se pomera na travi i
naslanja glavu na zemlju. - Gde si bio one nedelje kada sam čuvala
Jerichoa? Gde si bio onog dana kada je moj tata stigao?

- Ne mogu ti reći.

- Zašto?

- Zato što bih izgubio posao ako bih ti rekao.

139
 - To je smešno. - Ruke su mi prešle na grudi.

- Isporučujem stvari.

- Droga?

- Ne. - Naslonio je glavu na stablo i zatvorio oči.

- Maloletne devojke?

- Ne.

Moje nečuveno pitanje ga nije nateralo da se trgne. To je nahranilo

otrovnu grudvicu u dnu mog stomaka. Ako ga maloletne devojke nisu
naterale da se trgne, čak ni malo, onda nije radio na pola radnog vremena
kao dostavljač, prilagođavajući se amazonskim zavisnostima masa.

- Da li je legalno? Tvoj posao?

Spustivši bradu, otvorio je oči i posmatrao me nekoliko sekundi. - To

je siva zona.

Izdahnuvši dug, ogorčen dah, okrenula sam se. - Imam predavanje.

- Da li učimo večeras?

Pre nego što sam imala priliku da se okrenem prema njemu, on mi je

bio na leđima, ruke su mu klizile oko mog struka, a lice mu se zarilo u moj
vrat.

- Zašto bih? - Nakostrešila sam se.

Njegove su usne lebdele uz moje uvo. - Zato što sam to bio ja.

Zato što sam to bio ja...

Zato što sam to bio ja...

Zato što sam to bio ja...

Trebalo mi je nekoliko sekundi da trepnem, progutam ili udahnem. -

Wylderu... - Isprepletala sam svoje prste sa njegovima na svom struku. -

140
Imam osećaj da ti se ovo neće svideti... ali, ionako neću moći da se sprečim
da to uradim.

- Šta to?

- Da te volim.

Njegov stisak na meni je popustio. Pustila sam da mi ruke padnu sa

njegovih, dajući mu prostora. Kada više nisam osećala da me bilo koji
njegov deo dodiruje, naterala sam noge napred.

Desna. Leva. Desna. Leva.

Nema osvrtanja.

Nema objašnjenja.

Nema više reči.

Nisam tražila dozvolu da ga volim.

Nisam tražila od njega da mi uzvrati ljubav.

Nisam tražila ništa.

141
 - Ja nisam dadilja. - Ušao sam u separe mračnog, trećerazrednog kafića,
neposredno pre večere. Zveckanje tanjira i mešanje razgovora pružali su
dodatnu privatnost. Smrad prekuvane masti je visio u vazduhu.

Abe je nekoliko puta upalio upaljač, znajući da mu nije dozvoljeno da

puši u restoranu. To mu je dalo nešto da uradi sa svojim nemirnim
rukama.

- Poslednji put kad sam proverio, ti si ono što mi treba da budeš.

Konobarica mi je donela ledenu vodu. - Spremni da naručite?

Odmahnuo sam glavom. - Ne jedem.

- U redu. - Uzela je moj meni.

Umočio je nekoliko pomfrita u kečap i gurnuo ih u usta, oblizujući

kobasice od prstiju. - Šta je najvažnija stvar koju sam te naučio?

- Strpljenje, - odgovorio sam bez emocija, držeći pogled uperen u

posetioce koji dolaze i odlaze, umesto u ogorčenog čoveka naspram mene.

- Da. Strpljenje. Bacio sam ti nekoliko kostiju.

- Amatersko sranje. Nisi me trebao za to.

- Istina. Znao sam da ti je potrebno da ostaneš fokusiran.

142
 - Fokusiran na šta? - Moja pažnja se vratila na njega.

- Na devojku.

- Kada ćeš mi reći nešto o njoj?

Obrisao je usta i srknuo sok. - Od kada se od mene traži da ti dam

detaljne informacije? Prešli smo preko ovoga milion puta. Što manje znaš,
to bolje.

- Bolje za koga? - Bacio sam slamku iz čaše za vodu i popio polovinu.

- Sve uključene. Da li je čuvaš?

Žvakao sam komad leda nekoliko sekundi, pre nego što sam slegnuo
ramenima. - Živa je.

- Zahvaljujući tebi. - Nasmejao se.

Nisam delio njegovu čudan osećaj za zabavu. Umesto toga, ogorčeno

sam izdahnuo. - Zašto si želeo da me vidiš?

- Njen tata je u gradu.

- Znam.

- Da li si ga upoznao?

- Ne.

- Dobro. Neka tako i ostane.

- Zašto?

Pogledao me je. Mrzeo sam taj jebeni pogled. Nije me samo držao u
mraku. Nego je sve predstavljao kao da me štiti. Otkrio sam da znanje
osnažuje. Možda je voleo da ima svu moć.

- Stvari bi mogle postati neprijatne ako ga sretneš.

143
 Ugrizao sam se za jezik nekoliko sekundi, znajući da mi neće
odgovoriti na pitanje ako je preširoko, poput zašto? Zato sam pokušao da
to sam shvatim i predstavim mu na način da barem mogu da pročitam
njegovu reakciju, dovoljno da vidim da li sam blizu. - Njen tata te je
unajmio, zar ne? Da paziš na nju? Da li je u opasnosti?

- Odustani, dečko... Neću da zagrizem. Samo uradi kako ti se kaže.

Čuvaj je, ali drži se dalje od njenog oca. Bićemo u kontaktu kada status quo
ponovo bude morao da se promeni.

- Muka mi je od ovoga.

Bacio je salvetu zajedno sa trideset dolara u gotovini i izleteo iz

separea. – Jadničak... mora da je iscrpljujuće što ti to slatko dupe sisa kurac
cele noći.

Ukočio sam se.

Kad je prošao pored mene do toaleta, spustio je ruku na moje rame. -

U redu je. Zaslužio si to.

To me je pogodilo na jebene pogrešne načine, ali priznanje toga bi

samo dokazalo njegovu tvrdnju da nisam emocionalno spreman da se
nosim sa svim saznanjima.

Čim smo stigli kući, Jericho je otrčao na zadnja vrata kao da zna nešto
što ja ne znam. Naravno da je znao.

- Jesi li već jeo? - Livy je sedela na zadnjoj stepenici i izgledala je kao

život kakav nikada ne bih imao, jebeno zgodna u dekoltiranoj majici bez
144
rukava, odsečenom teksas šorcu i sa delimično osušenom kosom - dugom
i plavom, i tako jebeno prelepa.

- Igrala si se sa talasima? - Podigao sam obrvu, zaobilazeći nju i kutiju

pizze koju je držala na krilu, da otključam zadnja vrata.

- Aha... - Ustala je.

- Dao sam ti ključ. Zašto si ga ostavila na stolu?

- Nisam mislila da će mi trebati jer sam znala da neću ostati, ali ponovo
razmišljam o tome. - Ušla je za mnom u kuhinju, donoseći sa sobom aromu
komorača i sira.

- Prekasno. To je bila jednokratna ponuda. - Bacio sam ključeve na pult.

Ignorisala je moj verbalni ubod, što ju je učinilo eksponencijalno

privlačnijom.

Iako mi nije smetalo da je držim na oku, nisam želeo da imam posla sa

devojkom koja je 24/7 u nevolji.

- Pivo? - Pružio sam flašu sa otvorenim vratima frižidera.

- Ne. Ne pijem.

- Ne? - Zatvorio sam vrata i otvorio svoju flašu piva.

- Nakon što mi je mama umrla, moj tata je pio. Mnogo. Imala sam usran
odnos sa alkoholom, pre nego što sam završila srednju školu.

- Shvatam.

Dugo je izdahnula. - Pa... sa kojim predmetom se najviše mučiš? Odatle

treba da počnemo večeras. - Postavila je kutiju za pizzu na pult i skočila
da sedne pored nje, umesto za sto.

Zabio sam se između njenih nogu i uhvatio je za ručni zglob,

preusmeravajući krišku iz njenih usta u moja. Namrštila se, dok sam
uzimao preterano veliki zalogaj. Njen palac je obrisao stranu mojih usta.

- Mislim da bi trebalo da uradimo nešto drugačije. Mislim da bi trebalo

da te naučim nekim veštinama samoodbrane.
145
 Frknula je. - Dobro sam. Verovatno bih ja tebe mogla naučiti nekoliko
stvari.

Kao da u kutiji nije bilo ostalih sedam komada pizze, ukrao sam joj
ostatak, nakon što je uspela jednom da zagrize. - Zato što tvoj tata uči ljude
kako da koriste biber sprej? - Presavivši ga na pola, ugurao sam ostatak
parčeta u usta.

Namršteno je gledala na moj lopovluk. - Ne. Moja tetka Jessica me je

naučila nekoliko stvari. U stvari, vratiće se sledeće nedelje, nakon što moj
tata ode, da me trenira.

- Da te trenira? - Nisam uspeo da sakrijem zabavu u svom tonu. - Da li

ti je tetka godinama blizu tvog tate?

Livy klimnu glavom. - Stvarno blizu. Oni su blizanci.

- Da li je instruktor borilačkih veština ili tako nešto?

- Ne. Ona je analitičar.

- Analitičar? Za mafiju ili tako nešto?

Nasmejala se. - Ne. Ali ona je... napadnuta pre mnogo godina i naučila
je da se brani. Totalno je opaka.

Uzeo sam još jednu parče pizze, a ona me je uhvatila za zglob, kao i ja
nju, i uzela prvi zalogaj, istovremeno se cereći.

- Pa hoćeš li mi pokazati svoje poteze? - Pitao sam.

- Ne želim da te povredim.

- Nisam previše zabrinut.

- Nije da sam spremna da bilo kome slomim vrat ili nešto slično. Jess
je rekla da je to na putu. Moram da poradim na snazi, pre nego što to
uradim.

Ispustio sam nešto između kašlja i smeha. – Ma daj... naučiće te da

nekome slomiš vrat? To je zanimljivo. - Odstupio sam. - Skači dole. Pokaži
mi svoje poteze.

146
 - Zašto?

- Zato što želim da znam da ti ona ne daje lažno samopouzdanje.

Kolutajući očima, skočila je sa pulta. - U redu. Napadni me.

Nacerio sam se. Polako i nežno, zgrabio sam je za ruku da je povučem

prema sebi. U trenu sam završio sa okrvavljenim nosom. Nije ga slomila,
ali jebote... malo me je peklo dok su mi oči zasuzile. Nisam to očekivao. U
stvari, potrudio sam se da ja ne povredim nju.

- Sranje! Žao mi je. Ja... nisam znala kako da ti pokažem, a da ti to ne

uradim. Wylderu... Tako mi je žao. - Zgrabila je peškir sa pulta i otrčala do
zamrzivača da uzme led.

Odgurnuo sam joj ruku kada je pokušala da upije krv i da mi doda led.

- Dobro sam. - Uzevši joj peškir, bacio sam led u lavabo i obrisao nos.
Nije bilo puno krvi, ali nisam mogao da sakrijem šok što je pustila krv. I
stvarno jebeno brzo. Da sam se borio sa medvedom, došao bih spreman
za medveda. Ovo je bilo kao da mazim mače, i niotkuda se pojavio
prokleti, planinski lav.

- Wylderu... - Nos joj se naborao od grimase.

Držao sam peškir na levoj nozdrvi. - Dobra devojka.

Njena zabrinutost se polako pretvorila u lagani osmeh. - Da?

Klimnuo sam, odbacivši peškir u stranu, ne osećajući više da mi krv

curi iz nosa. - Analitičar, ha?

- Da. - Podigla se na nožne prste i obavila ruke oko mog vrata.

- Oprosti mi? Mogu li da ga poljubim? Poližem ranu?

Rukama sam joj klizio oko leđa, pronalazeći omiljeno mesto na njenom
dupetu. - Možeš nešto da poližeš, ali to nije moj nos.

Beli zubi su virili sa njenih crvenih usana, dok je jezikom prelazila duž
donje usne, u iščekivanju mojih usta na svojima. - Imam policijski čas. Ako
trebam nešto da poližem, bolje da dođemo do toga.

147
 - Policijski čas? - Podigao sam je kao majmuna koji grli moje telo i
krenuo prema stepenicama.

- Da. Tata je rekao da, pošto delimo hotelsku sobu, očekuje malo
ljubaznosti.

- U koje vreme? - Ugrizao sam njenu donju usnu i usisao je u usta, dok
smo stigli do vrha stepenica.

- Deset.

Stavljajući je na svoj krevet, uhvatio sam je za zglob i pogledao u njen

sat. - Osam i trideset je. - Nos joj se naborao kao što je radio kad god je
pretpostavila da sam uznemiren.

- Izvinjavam se. To je moj život na nedelju dana. Povratio je moje

školske zadatke sa oblaka. Dužna sam mu da sam u hotelu u deset sati.

- Dobro. - Otkopčao sam pantalone.

- Hoćeš li me vezati za svoj krevet? - Skinula je majicu.

Zastao sam, siguran da je nisam dobro čuo.

Izvukla se iz šorca i gaćica, a zatim je posegnula da otkopča grudnjak.

- Jessica je rekla da je posle incidenta imala ozbiljnih problema sa time da
bude sputana i da je to podstaklo njenu potrebu za kontrolom, što ju je na
kraju učinilo emocionalno sjebanom. Dakle... rekla je da ako ikada budem
u zdravoj seksualnoj vezi koja uključuje poverenje, možda bi bila dobra
ideja da vežbam da ostanem mirna dok sam vezana. - Hodajući na
kolenima do ivice kreveta, gurnula je moju majicu nagore ljubeći me u
grudi, dok sam je do kraja povukao uz malo oklevanja.

- Da... - Moje ruke su pritisnule njene obraze, primoravajući je da

pogleda u mene, pre nego što su nestale u njenoj kosi. - Ako imaš zdravu
seksualnu vezu sa poverenjem... svakako treba da vežbaš da ostaneš
mirna dok si vezana.

- Wylderu... - Njeni prsti su lagano prelazili preko mojih trbušnih

mišića, jednu po jednu kvrgu.

- Ja nisam taj, Livy.

148
 Njen pogled se spustio kad je otpuhnula.

- Vezaću te, ali ne bi trebalo da mi veruješ na taj način.

- Zašto? - Prošaputala je, dok joj je težina razočaranja bradu držala

spuštenu prema grudima - zajedno sa mnom... sidrom koje je pretilo da je
povuče na dno okeana.

Utapajući njene snove.

Uništavajući njene nade.

Gušeći njeno postojanje.

- Ja nisam tip za vezu sa poverenjem.

Odmahnula je glavom. - Spasio si me.

- Ubio sam čoveka da bih to uradio.

- Zato što me voliš. - Zlatne mrlje u njenim dubokim smeđim očima

zablistale su, kada je podigla pogled na moj.

- Zato što je to... - Zastao sam da ne bih rekao istinu.

Mogao sam da je zaštitim.

Mogao sam da je jebem.

Mogao sam da budem njena iluzija.

Ali nisam mogao da joj kažem istinu. Nije bio moj posao da joj kažem
istinu.

- To je šta? - Njeni prsti su dražili dlanove mojih ruku, koji su mi

mlitavo visili uz telo.

Sa osmehom koji je bio tužan, ali potpuno stvaran, prepleo sam naše
prste i vodio ruke iza njenih leđa. Njene grudi su se pritisnule u moj
stomak, dok joj je glava pala unazad. - Sjebano je, Liv, - šapnuo sam, a
moja usta su se spustila na njena. - Moj posao je da se pobrinem da te niko
nikada ne veže, - promrmljao sam bez daha, pre nego što sam je poljubio.

149
 - Reci nešto romantično. - Nacerila sam se oblačeći šorc, dok je Wylder
zurio u mene iz kreveta. Beli čaršav mu se zamrsio oko nogu i srednjeg
dela tela, glave podbočene na ruku.

- Pogrešan momak. - Odmahnuo je glavom, kao da je trebalo bolje da

znam.

Bez ulepšavanja.

Bez šaputanja reči od kojih mi srce pada u nesvest.

Iskrivila sam usne da sakrijem mrštenje. - Dobro. O čemu trenutno

razmišljaš?

- Ni o čemu romantičnom.

Lagano sam prevrnula očima i progunđala, - samo mi reci.

- Ne znam. Nekoliko stvari mi se trenutno vrti po glavi.

- A one su? - Završila sam sa kopčanjem grudnjaka i navukla majicu

preko glave.

Počešavši se po bradi, nasmejao se. Wylder sa nestašnim osmehom i

go u krevetu... to je morao biti san. Imala sam mnogo snova o njemu,
mnogo pre nego što mi je ponudio i najmanji čin ljubaznosti.

- Razmišljam o ostatku pizze dole.

150
 Smejala sam se. - I?

- I mislim da, nakon što se smestiš i tvoj tata ode kući, trebalo bi da
vidimo da li si zaista dobra u surfovanju kao što kažeš.

To nisam mogla da predvidim. Ispravila sam ramena i zalepila

samouveren, možda čak i pomalo gadan osmeh na licu. - Oh, Wylderu...
jedina stvar u kojoj sam bolja od seksa, je surfovanje.

Uz dubok smeh, seo je i navukao farmerke bez donjeg veša. -

Zanimljivo poređenje.

- Seks i surfovanje su život. - Pogledala sam na sat i sjurila dupe niz

stepenice, imala sam dvadeset minuta da se vratim u hotel. - Kada ćeš mi
reći šta praviš u garaži? Ili gde živi tvoja porodica? Ili tvoj omiljeni desert?
U suštini bilo šta? - Obula sam cipele, pa zgrabila telefon i ključeve sa
šanka.

Otvorio je kutiju za pizzu i presavio komad na pola, pre nego što je

uzeo monstruozan zalogaj i dao mi ništa, osim sleganje ramenima.

- Počeću da ti naplaćujem seks. Reci mi nešto lično o sebi, a ja ću ti dati

nešto od ovoga. - Mahnula sam rukom gore - dole po telu dok sam išla
prema vratima. - A mislio si da nisam kurva koja naplaćuje seks. -
Namignula sam.

- Gde ideš? - Nadlanicom je obrisao usta.

- Rekla sam ti. Policijski čas u deset sati.

- Mrzim što tvoj tata ima takvu moć nad tobom.

- On bi rekao istu stvar za tebe. Nasmejala sam se.

- Ostani. - Počešao je svoju golu kožu ispod pupka, skrećući mi pažnju

na njegovu srećnu stazu koja se gubila u farmerkama.

Nije pošteno.

- Jok. - Odmahnula sam glavom, ali nisam uspela da odvratim pogled

od njegove ruke.

151
 - Ovseni kolačići sa čokoladom.

Otrgnuvši pažnju sa njegovih, delimično zakopčanih farmerki, nazad

na njegovo lice, zaškiljila sam. - Molim?

- Moj omiljeni desert su ovseni kolačići sa čokoladom.

- Stvarno? Huh... ne bih to pogodila. Hvala. Vidimo se ujutru.

- Livy... - Rekao je moje ime kao upozorenje.

- Moram da idem. - Naborala sam nos.

- Upravo sam platio za nešto.

- Primetila sam. Banka je zatvorena. Ali, sutra možeš podići ulog. -

Okrenuvši se, otvorila sam vrata.

- Korica pomorandže. - Wylderov glas se začuo tik iza mene. Sama

njegova blizina je izazivala drhtanje... činila je da mi puls bude sve jači i
brži. - Moja mama je pravila ovsene kolačiće sa čokoladom. I nisam znao
zašto ih volim više od svega što sam ikada kupio u pekari ili jeo kod
prijatelja. Onda mi je rekla svoj tajni sastojak, korica pomorandže. -
Pritisnuo je svoje gole grudi na moja leđa.

Reagovala sam tako što sam se nagnula napred, a vrata su se zatvorila

pod mojom težinom. - Wylderu...

- To su dve stvari o meni. Ti si izmislila pravila. Očekujem da ih pratiš.

Skidaj se, Liv... - Njegove ruke pritisnule su vrata iznad moje glave.
Okrenula sam se u kavezu njegovog tela koje se nadvijalo nad mojim. Taj
položaj je učinio sve vrste savršenih stvari njegovom torzu, uključujući i
spuštanje labavih farmerki za još jedan centimetar.

Nisam bila sigurna ko je imao strašniji izraz lica - Jackson Knight ili
Slade Wylder. Sve što sam sa sigurnošću znala, je da oba muškarca igraju
na moju emociju. Tata i njegov osećaj krivice. Slade i njegovo... sve.

Ruke su mi povukle dugme na šorcu dok sam držala njegov pogled, a

blago izvijanje u uglovima njegovih usta je signaliziralo zadovoljstvo u
pobedi.

152
 U njegovim snovima...

- Na kolena, Wylderu.

Jedna od njegovih gustih, savršeno oblikovanih obrva podigla se na

moj zahtev.

- Kolena. Wylderu. - Zadržala sam pokeraško lice.

Budući da je... on - on... nije se pomerao skoro minut, pre nego što je
kleknuo na jedno, a zatim na drugo koleno. Ruke su mi stajale uz telo,
odbijajući da urade bilo šta drugo. Skliznuo je moj šorc i gaćice, podigavši
mi stopalo da ih oslobodi jedne noge. Umesto da mi pusti nogu, podigao
ju je preko ramena. Rukama sam pritisnula vrata iza leđa, da bih ostala
mirna.

Nije bio nežan ili zadirkujući.

- Jebote! - Oštro sam udahnula i zadržala dah, kad su me napala

njegova usta. Prsti su mi se zabili u njegovu kosu, istom snagom kojom se
njegov jezik zabio u mene.

Ugrizao mi je klitoris. I ja sam povikala.

Zarila sam mu nokte u skalp. Zarežao je.

Jedna od njegovih ruku je držala moju levu nogu raširenu na njegovom

ramenu, dok je druga ruka držala moje dupe.

Lizao me je iznova i iznova, brutalno me odveo do ivice, a zatim se

povukao, dok nisam poželela da zaplačem i da ga ubijem.

Oh, zvezde...

Možda je fizički bio na kolenima, ali nije bilo pitanja ko se predao... ko

je imao kontrolu.

Glava mi je pala nazad na vrata, opuštene vilice, zatvorenih očiju.

Spustio mi je nogu sa svog ramena, držeći me nekoliko sekundi za kukove,
dok nisam pronašla ravnotežu.

153
 Onda mi je navukao gaćice i šorc na noge. Mogla sam da mu
pomognem, ali nisam. Činilo se da Wylder zna šta radi. A ja... pa, još uvek
sam bila opijena zbog osećaja u sebi.

- Ups... - Uhvatio me je za ručni zglob, da bi pogledao na moj sat dok

je ustajao. - Deset i pet. Moja greška. Molim te reci tati da sam ja kriv.

Setila sam se Jessicinih reči Ponekad je naša najveća snaga da znamo kada
da se predamo. Podmukli, arogantni, šaljivi odgovori preplavili su mi misli.
Imao je jedan cilj... da dokaže da ima više uticaja na moje postupke od mog
oca.

Možda te noći jeste, ali nisam mu dozvolila da ovo pretvori u priču o

mom tati. Wylder mi je rekao nešto lično. Kolačići? Da. Ali, ponekad su
nas jednostavne stvari definisale više od zamršene mreže ožiljaka i
modrica.

Umesto da zagrizem mamac, gurnula sam ruke u zadnje džepove

njegovih farmerki i pritisnula usne na njegove grudi, preko srca. - Volim
kolačiće sa puterom od kikirikija. Uvaljane u puno šećera. I jednog dana ću
biti predsednik. Osim ako ne sretnem finog, bogatog momka koji će mi
kupiti ostrvo i dozvoliti mi da surfujem svaki dan do kraja života. Laku
noć, Wylderu.

- Otežava mi da mi se sviđa, - rekao je tata iz svog kreveta, kada sam

lagano otvorila vrata hotelske sobe. Televizijski ekran mu je osvetljavao
tetovirane grudi dok je sedeo naslonjen na krevetu, a preostala aroma

154
kokica iz mikrotalasne zadržala se u vazduhu - hladnom vazduhu
hotelske sobe.

Nisam morala da mu dobro vidim lice, da bih znala da ga kvari

nezadovoljstvo.

- Zato što kasnim dvadeset minuta? Zato što ga nisi upoznao? Zato što
mislim da je on ti u tvojim dvadesetim? - Stavila sam telefon na punjenje,
i srušila se na krevet. - Samo manje droljast, nadam se.

- Pazi.

Zakikotala sam se. - Sviđa mi se. Mnogo.

- Slomiće ti srce.

Povukavši se na bok i skupljajući jastuk da naslonim glavu, zagledala

sam se u njega, dok je on okretao glavu prema meni.

- Da li si ikada slomio mamino srce?

Lagano udahnuvši, glasno je izdahnuo.

- I da se zna... već znam da jesi. Zato ne laži. - Nisam znala ništa više
od činjenice da joj je slomio srce više puta.

- Neke stvari sam krio od nje. Rekao joj poluistinu. Glupo sa moje
strane.

- Ali, ona ti je oprostila. Ona je u tebi našla nešto dobro i iskupljivo.

Progunđao je, odmahujući glavom. - Nisam siguran šta. Ali, da. Jeste.

- Dakle, da nije izložila svoje srce da ga slomiš, ne biste završili

zajedno. Ja ne bih postojala. I... - Ugrizla sam se za usne.

I ti ne bi bio usamljeni udovac.

Ustala sam i prešla do njegovog kreveta. Podigavši mu ruku, zavukla

sam se ispod nje. Najsigurnije mesto na svetu. - Znam da se ne kaješ, ali
da li se ikada pitaš - zašto? Zašto si se toliko borio za nešto, samo da bi ti
to oduzeli? Da li te krhkost života ikada plaši?

155
 - Samo jedna stvar me plaši.

Naslonila sam obraz na njegove grudi, obuhvatajući ga rukama oko

torza, dokle su mogle doseći. - Šta to?

- Ti.

- Tata... - prošaputala sam, osećajući se melanholično zbog našeg

razgovora.

Poljubio me je u glavu. - Znam da misliš da sam previše zaštitnički

nastrojen, ali ne postoji ništa što ne bih učinio da te zaštitim.

- Znam. I volim te zbog toga.

156
 - Dobra je. - Slegnula sam ramenima, dok smo šetale po kući koju su
Aubreyni roditelji kupili, da zameni onu koja je uništena u požaru. - I
jeftinija je kirija.

Aubrey je pala vilica. - Dobra? Uh... veća je od prethodne kuće i ima

beskonačni bazen. Šta ima tu da se ne sviđa? - Raspakovala je novo
posuđe. Sve novo.

I da, tu je bio prelep, beskonačni bazen.

Moja spavaća soba je bila duplo veća, i nisam morala da delim

kupatilo.

I bila je tako blizu kampusa, ne bih morala da iznajmljujem skuter, ili

da brinem o parkiranju svog džipa.

Samo što nije bila u istoj ulici kao Wylder i Jericho. Bili su udaljeni
osam kilometara u jednom pravcu.

- Dobra je. Lepa. Potpuno prihvatljiva. - Uzela sam nove činije koje mi
je dala, i složila ih u mašinu za pranje sudova.

- Sladeov kurac neće dosegnuti tako lako. - Missy se nasmejala, vukući

poslednju kutiju u kuhinju.

- Momak? Kuća ti se ne sviđa zbog momka? - Aubreyn prekorni ton se

povisio.

- Čoveče... - Odmahnula sam glavom, dok sam se mrštila na Missy. Ne

zato što je pogrešila, nego zato što me je prozvala zbog toga. - Rekla sam
da je u redu. To ne znači da mi se ne sviđa. I da se zna... njegov kurac je
prilično jebeno neverovatan. Možda može dosegnuti.

157
 Pali smo u napad kikota. Devojke su pile vino. I stalno sam
proveravala telefon da vidim da li je stigla poruka od gospodina Osam -
Kilometara - Dugačak Kurac. Ponovo je bio van grada zbog posla. Tata je
otišao ranije tog jutra, zadovoljan našim novim smeštajem, i prilično
radostan zbog udaljenosti od osam kilometara do Sladeove kuće.

- Moraš ga samo pitati, - Kara je uzela moj telefon i počela da kuca.

- Ne! - Posegnula sam za njom, ali se ona dvaput okrenula u krug, pre
nego što je istrčala na zadnja vrata i oko bazena.

- Daj. Mi. Ga. Neću te juriti. - Sa rukama naslonjenim na kukove, čekala

sam da uradi kakvu god štetu koju je smatrala da treba uraditi.

- Šta radiš? - Otpuhnula sam, dok mi se rugala sa suprotne strane

bazena, očiju zalepljenih za ekran mog telefona. - Nije me briga da li je kod
kuće ili ne.

- Briga te je. I želim da mi odgovori pre nego što ti ga vratim, tako da

ne poništiš poruku.

- Šta si mu poslala?

- Čekaj... - Podigla je prst. - Kuca.

- Užasna si osoba. Znaš to, zar ne?

- O Bože! Totalni seronja! - Rukom je pokrila usta. Široke, plave oči

prikovale su mi pogled potpunog užasa.

- ŠTA. Si. Mu. Rekla? - Gazila sam bosim nogama prema njoj.

- Ja... uh... napisala sam da mora da otkrije svoju lokaciju, tako da ja...
uh... ti... možeš da odlučiš da li će te on jebati večeras, ili će neko drugi
morati da uskoči dok se on ne vrati.

Otevši joj telefon, zakolutala sam očima. - Lepo. Baš lepo. - Obrva mi
se namrštila dok sam čitala njegov odgovor.

Uradi ono što trebaš da uradiš.

- Auu. U redu. To je...

158
 Kara se zgrčila, stisnutih usana. - Da li to znači da on radi ono što treba?
Zar vas dvoje niste isključivi?

- Ne znam šta smo.

- Možda treba da razgovarate o tome.

- Razgovor, - promrmljala sam, razmišljajući da li da odgovorim ili ne,

da mu dam do znanja da nisam poslala originalnu poruku. Šta da sam ja
bila ona koja je to poslala? - Da, Wylder nije baš najbolji sagovornik.

- To je bila samo šala. Očigledno. Ali njegov odgovor... - Kara je

prekrstila ruke na grudima. - Nije cool. Možda bi večeras trebalo da nađeš
bolje društvo. Pokazati mu da nećeš biti tako tretirana.

Stavljajući telefon u zadnji džep, okrenula sam se da se vratim u

kuhinju.

- Neću da jebem nekog drugog momka da bih dokazala nešto. Sećaš li

se kako je to prošlo prošli put? Osim toga... imam bolje društvo. -
Nasmejala sam se preko ramena, a ona me je zagrlila otpozadi.

- Vreme za devojke!

Nakon što smo završile sa raspakovanjem, naterala sam sebe da

navučem svoje najbolje lice dok smo otišle po večeru, i zalihe namirnica.
Jedna trezna i tri umereno pijane studentkinje.

Recimo samo da smo kupile previše brze hrane. Znala sam da Zeleni
smuti Aubrey neće biti srećna, što nisam naterala sve da se drže naše liste.
Odložile smo namirnice uz muziku koja je treštala, vino teklo, a meni su
nedostajali Wylder i Jerry tako mnogo da me je to ljutilo.

Zašto? Zašto sam dozvolila da on ili nedostatak njega toliko utiče na

mene?

- Jedna čaša... - Missy se zakikotala, pevajući sve pogrešne tekstove

Blakea Sheltona, dok je pružala skoro praznu flašu vina, vrteći se u krug
pored bazena. Srećom, imala je čep. Možda bih uspela da spasem jednu
pijanu devojku, ali ne tri. Druge dve su pijuckale još vina i zurile u ekrane

159
svojih telefona sa ležaljki, pod nizom belih i plavih svetala, sa ćebadima
prebačenim preko nogu.

- Dobro sam. - Uzela sam flašu od Missy, pre nego što je ispustila. Onda
sam nastavila da skupljam malo smeća od našeg kasnonoćnog napada na
grickalice.

- Je li on pijanac? Tvoj tata. Nikada nisi objasnila, - promrmljala je Kara

sa svoje stolice, brade zabodene u telefon.

- Nije, - vratila sam se dok sam gurala praznu kesu od sladića u praznu
kesu čipsa. - On samo...

- Corbin dolazi! - Aubrey je skočila sa stolice. – O, Bože. Moram da se

otreznim. Sranje... - Prošla je prstima kroz kosu. - Kako izgledam? -
Zakikotala se, malo se ljuljajući. - Zašto? Zašto u noći kad pijem vino? Da
li bazdim na vino? - Podigavši ruku, omirisala je svoj zadah.

Nasmejala sam se, jedina sam videla njeno čudno ponašanje.

- Moramo li da idemo u naše sobe, mama? - Kara je frknula nešto

između kikota i kašlja.

- Voda, ženska. Mnogo vode. - Zgrabila sam Aubrey za ruku i povela

je u kuhinju.

- Imaću punu bešiku. - Nevoljno je otpila nekoliko gutljaja. - Onda ću

morati da piškim odmah nakon što... znaš. Onda će se iskrasti. Uvek se
iskrade.

- Nećeš morati da piškiš. - Missy se zanjihala, ulazeći u kuhinju sa

svojom praznom čašom za vino i Aubreynom praznom flašom Pinoa. –
Ne, ako ti da orgazam.

- Zašto? Piškiću ako doživim orgazam? - Aubreyn nos se naborao,

pokazujući njen nedostatak seksualnog iskustva, i očigledno nedostatak
orgazama.

- Nadam se da ne. - Missy se nasmejala. - Kada doživiš vrhunac, tvoje

telo oslobađa vazopresin, antidiuretski hormon, zbog čega je teško piškiti.

160
 - Ha... - Aubrey je nagnula glavu u stranu. - Nikada nisam imala taj
problem.

- Jadna bebica. - Navodila sam flašu vode ka njenim ustima. - Popij, i

ako ti ne priušti orgazam ... popišaj se na njega.

Missy se naslonila na pult, a zastakljene oči su se podigle u susret

mojima. Uzvratila sam stisnutim osmehom, onim saosećajnim za našu
prijateljicu koja je imala manjak orgazama.

Kad su se Kara i Missy povukle u svoje sobe, napravila sam sendvič sa

puterom od kikirikija, znajući da ću biti zahvalna za dodatnu energiju
kada budem surfovala rano sledećeg jutra. Aubrey se treznila pod tušem
za Corbina, vlasnika prodavnice za surfovanje kojeg je Aubrey obožavala.
S obzirom na nedavno otkrivanje orgazama, nisam mogla da shvatim zašto
ga je obožavala. Nije čak ni surfovala. Možda je bio dobar u maženju.

Kada je zvono zazvonilo, uzela sam veliki zalogaj svog sendviča i

stavila ga na pult da pustim Corbina da uđe.

- Oh... - promrmljala sam, pokrivši usta, nesposobna da kažem bilo šta,

sa puterom od kikirikija koji je temeljno obložio svaki centimetar mojih
usta.

- Ako si gotova sa jebanjem, mislio sam da bismo mogli da se

provozamo. - Wylder je zurio u mene.

Pre nego što sam uspela da završim sa žvakanjem ili čak da trepnem,
jer nisam mogla da verujem da je tamo, Corbin je došetao niz prilaz iza
njega. Njegova nadmoćna kolonjska voda stigla je do vrata pre njega.

- Hej, Livy.

Klimnula sam mu, pokušavajući da progutam. Moguće je da sam

preterala sa puterom od kikirikija.

Wylder se malo okrenuo, gledajući zdepastog Corbina, dobrih deset

centimetara nižeg od Sladea. - Ovo je tip koji misli da će te jebati?

161
 Gotovo se gušeći, udarala sam rukom po grudima dok sam više puta
gutala. Bilo je nečeg prilično urnebesnog u vezi sa Sladeom Wylderom, i
njegovim zastrašujućim prisustvom dok koristi reč jebanje.

- Ne... - Jezik mi je nekoliko puta prešao oko usta. - Ovde je da jebe

Aubrey.

Corbinovo lice se naboralo dok je njegov nelagodni osmeh

podrhtavao. - Hm... ja... gde je Aubrey?

- Na spratu. Skočila je pod tuš, jer je popila previše vina. - Uspela sam
da vratim normalan govor. - Idi gore.

Bez ikakvog predstavljanja i upoznavanja, Corbin se progurao pored

mene i Sladea. Prošlo je pet dana otkako nisam videla svog pretećeg
ljubavnika. Imala sam toliko pitanja, na primer, kako je očekivao da će
položiti ispite ako je tako često izostajao? Naravno, želela sam da znam
gde je bio, i da li je gospođica Lexus bila sa njim.

Ali... uglavnom sam samo želela da osetim njegove ruke oko mene, da
osetim miris kedra i začina u pregibu njegovog vrata, i da okusim mentu
na njegovom jeziku.

- Nisam ti ja poslala poruku, tupane. - Nasmejala sam se, zgrabila ga

za majicu i uvukla ga u kuću.

- Tupane? - Podigao je obrvu.

Podigla sam se na prste, držeći ruku stisnutu za njegovu crnu majicu.

- Umukni i poljubi me.

Nešto nečitljivo mu je prešlo duž lica na par sekundi, pre nego što mi
je dao svoja usta. Moje ruke su se obavile oko njegovog vrata, dok su
njegove ruke klizile na moje dupe, podižući me da ga zagrlim, kao
medved svoje omiljeno drvo. Pritisnuo mi je leđa na ulazni zid, na kojem
još uvek nije bilo ničega, i nagnuo glavu, produbljujući poljubac uz tiho
stenjanje.

162
 Kada je usne odvojio sa mojih, spustile su se niz moj vrat. Uvukla sam
oštar dah od tog poljupca.

- Imaš ukus kao puter od kikirikija.

Moji prsti su polagali pravo na njegovu kosu, polako se provlačeći po

njegovom potiljku, dok mi je njegovo lice golicalo kožu, a usne mi dražile
rame. - Volim puter od kikirikija.

- Šta ako ga ja ne volim?

- Onda me možda nikada više nećeš poljubiti.

Glava mu se cimnula, stavljajući nos uz nos, ali nije ništa rekao.

Protrljala sam usne i ako nije mogao da vidi blistavost mojih očiju, onda je
morao da bude slep. Wylder je osvetleo svaki centimetar mene. Nisam bila
sigurna čega se više plašim - da čita moja jasna osećanja ili da ih ne
primećuje.

- Gde si bio? - Prošaputala sam, nadajući se nečemu. Nadajući se da će

mi dati još jedan centimetar u svoj život.

Polako je odmahnuo glavom, pogleda prikovanog za moj.

Lavirint.

Kod, koji se ne može razbiti.

- Wylderu... - Naslonila sam čelo na njegovo, dlanovima pritisnula

njegovo lice. - Reci mi nešto. Bilo šta.

- Nedostajala si mi, - šapnuo je, pre nego što je podigao bradu da pređe
usnama preko mojih.

To nije bilo objašnjenje. To nije bio centimetar koji sam želela.

Ali... to je bilo nešto.

To što sam nedostajala Wylderu učinilo je da se osećam jebeno

posebno, jer nije delovao kao tip kome bilo šta ili bilo ko nedostaje.

Moja usta su se izvila u osmeh uz njegova. - Pa... meni je nedostajao

Jerry. Gde je on? I gde me vodiš? Skoro je ponoć.
163
 - Uzmi svoje surf odelo. Vratićemo se ujutru.

- Kradeš me za noć?

Postavio me je na noge, spustio ruke na moja ramena i okrenuo me

prema stepenicama. - Idi, - rekao je, nežno me gurnuvši.

Tri koraka gore, okrenula sam se. - Zar ne želiš da vidiš moju novu
sobu? Moj novi krevet?

- Gubiš vreme. - Naslonio se ramenom na zid i zavukao ruke u

džepove tamnih farmerki.

Nisam odvojila vreme da protestvujem ili čak da se namrštim, jer sam

bila previše uzbuđena.

Kuc. Kuc.

Tiho sam pokucala o Missyna vrata. - Vratiću se sutra. Wylder je ovde.

- Dobro, - promrmljala je omamljenim glasom.

Nakon što sam ubacila stvari u ranac, prebacila sam ga preko ramena
i strčala niz stepenice, ne uspevajući da zadržim ni trunku svog
uzbuđenja. - Spremna.

Ostao je na mestu, naslonjen na zid. Ruke u džepovima. Svi Wylderovi

izrazi lica uključivali su osnovnu koncentraciju. Čak i kada bi napravio
retki potez osmeha, njegovo čelo je držalo izvesnu dozu napetosti.
Izgledao je kao da je svaka odluka koju je doneo, nekako, pitanje života ili
smrti.

- Šta? - Nakrivila sam glavu, usporavajući poslednjih nekoliko koraka

do njega.

I samo tako... pustio je da mu se tračak sreće smesti na lice.

Za mene.

- Ništa. - Odgurnuo se od zida i podigao moj ranac sa ramena, noseći

ga u jednoj ruci, dok sam zatvarala i zaključavala ulazna vrata.

164
 Zatim je, u čistom stilu Sladea Wyldera, pokazao svoju romantičnu
stranu bez reči, tako što me uhvatio za ruku i poveo niz prilaz. To je bila
najintimnija stvar koju je uradio za mene, a to je mnogo govorilo, jer su me
njegova usta svuda dodirivala.

- Gde je tvoj auto?

- Kući.

- Pešačićemo osam kilometara?

- Ne. - Zaustavio se kod sprinter kombija sa daskama za surfovanje na

vrhu, pustio moju ruku i otključao vrata.

- Čiji je?

- Prijateljev.

- Imaš prijatelje? Osim mene i Jerichoa?

Dok je hvatao kvaku kliznih vrata, pogledao me je. Mrak me je sprečio

da dobro vidim, ali sam osetila. Nije ga zabavljao moj komentar.

- Poznanik mi ga je pozajmio. - Kad je otvorio vrata, Jericho je podigao

glavu sa svog kreveta, koji se nalazio ispod podignutog kreveta u zadnjem
delu kombija. Mali lavabo, jedan plinski plamenik i polica sa nekoliko
kuka zauzimali su sredinu kombija sa boho tepihom na podu.

- Hej, Jerry. Nedostajao si mi. - Uskočila sam i kleknula pored njegovog

kreveta, koji je bio iza sigurne kapije za putovanje.

Podigao je njušku prema meni i lizao me po obrazu.

- Dođi napred i veži se, da možemo da krenemo, - rekao je Wylder,

neposredno pre nego što je bacio moju torbu na pod i zatvorio vrata.

Dok se penjao na vozačevo sedište, ja sam se pomerila po sredini i

skočila na drugo sedište, zakopčavši pojas i izuvši japanke, pre nego što
sam podigla noge na instrument tablu.

- Da li je ovo tvoja stvar? – Pitala sam, dok se udaljavao od ivičnjaka.

- Moja stvar?
165
 - Vodiš svoje devojke na kampovanje u kombiju?

- Devojke?

- Da, Wylderu. Koliko je trajala tvoja najduža veza?

- Takve veze nisu deo mog života.

Bacila sam pogled na njega dok je držao pogled na putu. - Kakve to?
Ekskluzivne? Monogamne?

Usne su mu se malo iskrivile, pre nego što je nekoliko puta polako

klimnuo glavom.

- Šta smo mi?

Posegnuo je napred i podesio temperaturu na instrument tabli. - Mi

smo dvoje ljudi koji ne moraju da pričaju o tome šta smo mi.

- Dakle... - Vagala sam svoje reči. Nisam želela da sa njim vodim

razgovor o vezi, ali isto tako nisam želela da budem glupa devojka koja je
odana čoveku, koji je jebao druge ljude. Radeći ono što je trebalo da uradi... -
Iako ja nisam bila ona koja ti je otkucala ili poslala poruku, odgovor koji si
poslao je bio iskren. Nije te briga da li sam sa drugim momcima, kada ti
nisi sa mnom?

- Nemam vremena ni luksuza da brinem.

Tako. Jebeno. Nejasno.

- Imaš li vremena ili luksuza da spavaš sa drugim ženama kada nisi sa

mnom?

Dao mi je najgori odgovor. Nikakav. Ni jednu reč.

Pa smo se vozili u tišini. On je... on. Ne interesuju ga neozbiljne stvari

poput veza. Trebalo mi je nešto više od slepog poverenja. I to je bilo to...
Nisam znala da li Slade očekuje da mu verujem.

Kada smo skrenuli sa puta, na mali prostor smešten na litici sa

pogledom na okean, Slade je kombi okrenuo tako da je zadnjim delom bio
okrenut prema vodi. Otkopčala sam se i popela pozadi, da procenim

166
pravu situaciju spavanja, u slučaju da treba da spavam sa Jerichom umesto
sa Wylderom.

Nije stvar u tome da je rekao nešto pogrešno. Nego u tome da nije

rekao ništa što treba. I u tome, da nije rekao ama baš ništa.

Izašao je i otvorio zadnja vrata, puštajući Jerichoa da radi svoj posao.

Zatim je došao i otvorio klizna vrata.

Gledali smo se u tišini nekoliko sekundi, dok sam se ja naslonila na

ormarić i privukla kolena na grudi. Kao da me je čitao, kao najprovidnijeg
čoveka ikada, polako je izdahnuo. - Šta ti treba?

Nije aludirao na nešto što sam zaboravila da spakujem. Već na nas.

Želeo je da zna šta mi treba od nas.

Istina? Nisam znala.

Dozvolila sam sebi da budem sa čovekom koji je pokušavao da me drži

na odstojanju. Uvukla sam se u njegov život, ne znajući tačno šta mi treba
od njega.

- Želiš li da drugi muškarac zabija kurac u mene?

Naslonio je ruke na vrh kombija na nekoliko sekundi, osvrćući se oko

sebe kako bi držao na oku Jerichoa i možda pretražujući mrak ili mesečev
odraz na vodi, tražeći odgovor na moje jednostavno pitanje.

Čekala sam, dok mi se stomak vezivao u čvor sa svakom sekundom

koja je prošla. Moj stomak je čekao njegov odgovor, za koji sam nekako
znala da će biti šta god ti treba.

Wylder se ponovo suočio sa mnom, zabijajući zube u donju usnu dok

je pomerao glavu sa jedne na drugu stranu, odmahujući.

Osmeh mi se pojavio na licu dok sam se naginjala napred, podigla se

na kolena i približavala mu se. Dok sam mu podizala majicu na grudima,
usne su mi pritiskale njegovo srce. - Onda želim da uđe u zapisnik...

Zgrabio je porub svoje majice i povukao je do kraja, spustivši je na pod

kombija, pre nego što mi je provukao ruke kroz kosu dok sam gledala u
njega.

167
 - ...da ne želim da svoj kurac zabijaš u neku drugu ženu, a da me ne
obavestiš unapred. Dogovoreno?

Spustio je glavu i poljubio me ispod uveta, držeći mi kosu dalje od

vrata. - Unapred?

Prstima sam pritisnula dugme na njegovim farmerkama, dok su mi se

oči zatvorile, zbog drhtavice koju je izazvao njegov dah na mom vratu. -
Poruka. Govorna pošta. Razglednica.

- Primio na znanje. - Skinuo mi je majicu sa torza. Polako. Kao da smo

imali sve vreme sveta. I te noći, na vrhu litice koja je gledala na moje
omiljeno mesto na svetu, osećala sam se kao da možemo da zaustavimo
vreme, i zauvek ukrademo taj trenutak.

Dok je hladan, gusti okeanski vazduh ježio moju kožu, on je pustio da

mi naramenice grudnjaka kliznu sa ramena, prateći svojim usnama traku
sa moje leve strane. Strpljivi Wylder.

Svideo mi se.

Previše.

Jedna ruka je obuhvatila moju dojku, a grubi jastučić njegovog palca je

uronio ispod tkanine, kako bi se očešao o moju bradavicu.

Spor.

Tako. Jebeno. Spor.

- Jericho, - povikao je, podižući usta sa mog ramena na nanosekundu.

Kao najbolji pas ikada, skočio je pozadi, u svoj krevet. Wylder je

nastavio da me zavodi jednim poljupcem, jednim nežnim dodirom. Kada
smo bili samo u donjem vešu, šapnuo mi je na uvo, - ulazi u krevet.

Ukrala sam još jedan poljubac sa njegovih savršenih usana, pre nego
što sam se povukla, dok su mi uzdasi jurili jedan za drugim. Zatvorio je
klizna vrata, dok sam se penjala u krevet. Kada je stigao do zadnjeg dela
kombija, zatvorio je vrata Jerichovog dela i popeo se u krevet sa mnom,
pažljivo sagnuvši glavu, pošto iznad nas nije bilo mnogo mesta. Zatim je

168
povukao magnetnu mrežu preko celog otvora, omogućavajući nam da
vidimo napolje, a da bube ne ulaze unutra.

Savršena noć. Savršeno mesto.

Kada se zakotrljao prema meni, oboje ležeći na bokovima, uradio je

nešto tako jebeno veličanstveno da mi je srce stalo, dok se moj um borio
da prepozna čoveka pored mene.

Nacerio se od uha do uha. Ozbiljno... ko je bio taj momak?

- Zdravo, - rekao je.

Nije bilo ničega, i mislim ničega, što sam mogla da učinim, da sprečim
svoje srce da zaroni glavom u celog Sladea Wyldera. Bilo je to kao svaki
put kada sam veslala da uhvatim talas, znajući da su ispod mene ajkule.
Uzbuđenje je učinilo da je vredelo rizika.

- Zdravo. - Pre nego što me je poljubio, jednako sam se nasmešila.

Ljubili smo se dugo. Povukao me je na sebe. I još smo se ljubili. Osećala

sam ga čvrsto između nogu, pamuk njegovih bokserica i mojih gaćica je
vrlo malo toga maskirao, služeći samo kao privremena prepreka za
stvaranje trenutka, potpirujući vatru.

- Wylderu... - Kliznula sam rukom niz prednji deo njegovih bokserica,

izvlačeći mu oštar dahtaj praćen dugim zadovoljnim uzdahom. - Loš si u
tome da ne budeš romantičan.

Njegove ruke su se zaplele u moju dugu kosu (gde sam ih najviše

volela) dok sam ga ljubila niz grudi.

- Loš si u tome da ne budeš seksi. - Moja usta su davala malo ljubavi

njegovim trbušnjacima, dok sam ga mazila.

Nije rekao ništa dok sam mu skidala bokserice, ali čim sam skinula
svoje gaćice, prevrnuo nas je, smestivši se između mojih nogu, penjući se
usnama uz moje grudi do vrata. Bili smo skučeni sa prostorom, ali smo
uspeli, pritiskajući svoja tela što je više moguće. Ušao je u mene tako
mučno sporo, da sam jedva izdržala.

169
 Čovek koji je lebdeo iznad mene, nije me jebao na vrhu svojih stepenica
ili uz svoja zadnja vrata. Ovo je bilo drugačije.

I jednostavno... nisam mogla... to da prihvatim.

- Wylderu, - prošaputala sam kad je počeo da se kreće, svaki potisak je

bio spor i značajan.

- Livy, - šapnuo mi je, uvlačeći moju donju usnu u svoja usta.

Zatvorila sam oči na trenutak, da bih odlučila da li reči koje su mi se

hvatale u grudima zaista treba da se oslobode.

Jesu. Držati ih unutra izazvalo bi previše bola.

- Loš si u tome da budeš nevoljen.

Utihnuo je, podigavši glavu tek toliko da me pogleda u oči.

Desnom rukom sam kliznula između nas da mu je prislonim na lice,

dok je leva klizila duž njegovih leđa. - Pa... - glas mi je zadrhtao - ...samo
zapamti da si ti kriv. Naterao si me da te volim.

Polako je treptao.

- Ali, ne moraš da mi uzvratiš ljubav. - Pre nego što je uspeo da

odgovori, ili još gore, da ne odgovori, ispružila sam glavu i uhvatila
njegova usta, dok su mi se stopala zabijala u dušek da bih podigla karlicu.
Podstičući ga da se ponovo pomeri, zavukla sam mu jezik u usta, dok sam
ga rukom uhvatila za dupe.

Pomerio se.

Pomerali smo se.

Moje srce? Skočilo je, slobodnim padom, u svet Sladea Wyldera.

Ranjivo.

Uplašeno.

Samoubilačko.

170
 Glupo, ludo, impulsivno srce.

U rano jutro, dobar sat pre izlaska sunca, otvorila sam oči, uživajući u
uspavljujućem zvuku talasa ispod nas i nagog tela uz moja leđa - noge i
ruke isprepletene sa ćebadima i jedna s drugom. Negde je on počinjao, a
ja završavala, ali nisam imala pojma gde.

Kao da je osetio moje otvorene oči, stisnuo me je čvršće i zario nos u

moju kosu, prislonivši mi usne na uho. - I ja tebe volim.

Drhtavo udahnuvši, pokrila sam njegove ruke svojima, stežući ih dok

mi je suza klizila niz obraz. Jedna suza, koju nikada neće videti. Trebalo je
da budem ushićena, ali sam bila previše zauzeta time što sam se plašila jer
sam imala taj osećaj... užasan, neobjašnjiv osećaj da mi neće jednostavno
slomiti srce, već će ga nepopravljivo slomiti. I živela bih svoj život kao
iscrpljeni ljubavnik, koji više nikada ne bi verovao drugom čoveku.

Cela sam u tome.

Pametne žene su sačuvale deo svog srca – u stilu, da bi čak i ako mali
deo ostao netaknut, moglo bi ponovo da postane celo. Jedna po jedna
ćelija.

Ma jok. Pustila sam da ceo jebeni organ skoči sa litice, što je značilo da
će me ostaviti bez srca i slomljenu.

171
 Nikad nisam postavljao pitanja.

Bio sam obučen da ne pitam.

Samo sam radio kako mi je rečeno.

Ono što nisam radio je da se brinem o mladim ženama kao

telohranitelj. To nije spadalo u moje oblasti specijalnosti. Ali... nikad nisam
pitao.

Što sam manje znao, to bolje. Zaštita za sve.

I bio sam tu - štitio sam je, jebao je, voleo je. Barem sam tako mislio.
Ljubav nije bila deo mog života, na način na koji ju je Livy davala. Samo
sam osetio nešto toliko strano, da sam se uplašio. A ništa me nije plašilo
do tog trenutka. Morala je biti ljubav.

Negde usput, mislim da sam bio obučen da ne volim tako. Niko me

nije mogao obučiti za nju.

- Jebote... našao sam svog para, - promrmljao sam u bradu

opkoljavajući svoju dasku, stopala su mi utrnula u hladnoj vodi, dok je
Livy silazila niz talase kao profesionalac.

Duga, plava kosa je šibala u stranu.

Osmeh joj je lice delio na pola.

172
 I vrištanje, - Wylderu!

Proveli smo sledeća tri sata surfujući. Nastavila bi i dalje, ali Jericho
nije bio najbolji pas za plažu, a ja sam trebao da napišem rad ako želim da
diplomiram ove godine.

- Nisi bio previše loš. - Nasmejala se, skidajući svoje surf odelo, dok
sam pričvršćivao daske za vrh kombija.

- Hvala, - nasmejao sam se. - Jericho. - Zviznuo sam mu da uđe u

kombi.

- Hoćeš li me nahraniti? - Sedela je na podu kombija, sa nogama koje

su visile na bočnim vratima, u donjem delu bikinija i izbledeloj dukserici
sa otvorenim ramenima.

Dugačke noge.

Suncem obasjana koža.

Ceo prokleti paket.

Gurnuo sam surf odelo preko kukova i seo pored nje, da ga skinem sa
nogu. Iskočila je i zgrabila ga, brzo izvukavši moje noge i ubacivši ga
unutra preko njenog.

- Nahraniću te u svojoj kući. Moram da napišem rad.

- Zato što si u zaostatku... jer te toliko dugo nije bilo. - Pogledala me je

kroz sužene oči, opkoračivši mi krilo.

Čekao sam da počne da me ispituje više o mom odsustvu, ali nije.

- Ti na toj dasci... - Uputio sam joj blagi osmeh, uz lagano odmahivanje

glavom dok sam zviždao.

Ponos je cvetao duž njenih obraza i izvijao joj usne. - Voliš da me gledaš
kako surfujem?

Moje ruke su kliznule po zadnjem delu njene široke dukserice, brzo

otkrivši da je skinula gornji deo bikinija. - Volim da te gledam u svemu.

173
 - Wylderu... - prošaputala je, neposredno pre nego što me je poljubila i
protrljala se o moju erekciju.

Nalet vetra je podigao malo prašine na parkingu, dok su neki ljudi

izlazili iz terenca udaljenog možda dvadesetak metara. Prekinula je naš
poljubac i pogledala ih preko ramena. Mogli smo da se popnemo u krevet
i zatvorimo bočna vrata.

Ne Livy.

Gurnula je dole prednji deo mog tankog šorca i podigla se na kolena,

tek toliko da povuče gaćice u stranu i spusti se na mene, uz tihi dahtaj na
usnama. Uhvatio sam joj dupe. Svako ko nas gleda sa te udaljenosti ne bi
video gole delove, ali ako bi se usredsredili na naše kretanje, tačno bi znali
šta radimo.

Nismo obraćali pažnju ni na kog drugog oko nas, osim jedno na drugo.

Problem?

Imao sam ovu ženu u svom životu, ali zapravo nisam imao pravog
mesta za nju. Bez budućnosti da joj ponudim. Bez obećanja. Ništa...

Koje su bile šanse da ne traži ništa posle tog trenutka?

Upali smo u laku rutinu. Ako su sve veze bile kao naša, nisam imao
pojma na šta se toliko momaka žalilo.

174
 Livy je provodila mnogo vremena sa svojim prijateljicama. Surfovala
je. Povremeno je radila neke školske zadatke, koji su joj oduzimali oko
trideset minuta. Kada sam radio na svojim metalnim projektima, koristila
je moje tegove da vežba. Način na koji je napala moju vreću za udaranje
me je više puta zaprepastio. Njena tetka je znala neko solidno sranje.

Jericho ju je voleo - skoro koliko je voleo mene. Više... prema Livynim

rečima. Seks... bez teksta. Želela ga je sve vreme i svuda. Spontanost je bila
njena specijalnost.

- Šta pečeš? - Pitao sam, kada smo Jericho i ja došli kući nakon nekoliko
dana odsustva. Nekoliko dana, za vreme kojih mi Livy nije postavila
nijedno prokleto pitanje o tome gde se nalazim.

Opet... žena je bila savršena.

- Wylderu... - Livy se okrenula prema meni, ližući nešto sa svojih

prstiju. - Nedostajali su mi moji momci. - Nije gubila vreme, već mi se
bacila u naručje i omotala noge oko mog struka.

Nakon što me je poljubila, uhvatio sam je za ruku i sisao prste koje je

polizala samo nekoliko sekundi ranije. - Mmm... šta je to? - Odveo sam nas
do ostrva i postavio je na njega.

- Kolačići za tebe. Upravo sam ih stavila u rernu. Dvanaest minuta.

Jedanaest sada. - Njene ruke su otkopčale dugme i rajsferšlus na mojim
pantalonama.

Nikome nije bilo bolje nego meni.

Jebali smo se na ostrvu osam minuta, obučeni smo bili do devetog,

kolačići su iz rerne izašli tačno za jedanaest minuta.

- Našla sam recept, za koji mislim da je sličan onom tvoje mame. Vrući
su, ali želim da znam šta misliš. - Zavirila je glavom u spavaću sobu, držeći
tanjir na kome je bio kolačić, dok sam se ja raspakovao.

- Napravila si moje omiljene kolačiće?

- Naravno. I kupila sam kravlje uši i dehidrirane pačije noge za Jerryja.

- Podigla je kolačić do mojih usana. Njena plava kosa bila je skupljena u

175
rep, ali pomalo razbarušena od mojih ruku, dok sam se petljao sa njom
kad smo se pozdravljali na kuhinjskom ostrvu.

U početku je sve izgledalo poznato. Ovas, začini, nagoveštaj narandže.

Tada mi se lice izobličilo i prestao sam da žvaćem. Još gore od toga,
zgrabio sam tanjir i ispljunuo polusažvakani zalogaj.

Livy je uzdahnula.

- Šta si stavila u njih?

Njen nos se naborao od gađenja, kao i moj kada smo zurili u tanjir.

- Suvo grožđe, - podigla je pogled prema meni.

- Ovseni čokoladni kolačići. Ne ovseno suvo grožđe. - Nadlanicom sam

obrisao usta.

- Znam, ali zaboravila sam da uzmem komadiće čokolade u

prodavnici, a Kara je dolazila ovde. Imali smo suvo grožđe kod nas, pa
sam mislila da će biti u redu. Mislim... ovseno suvo grožđe je na neki način
originalni kolačić od ovsene kaše.

- Suvo grožđe nije ni blizu komadićima čokolade. Ne možeš ušunjati

te male jebače u hranu, bez upozoravanja ljudi.

Grizla je usne zubima.

- Nije smešno. - Okrenuo sam se i završio raspakivanje torbe.

Otelo joj se frktanje. - Potpuno je smešno. To je samo grožđe. Videla

sam te kako jedeš grožđe.

- Mrtvo grožđe. To je kao da iskopaš leš i pokušaš da ga jebeš pedeset

godina nakon sahrane.

Usledilo je još jedno frktanje dok se saginjala, oslanjajući se rukama na

kolena, smejući se tako snažno da nije mogla da diše. - Oh... o moj... Bože.
Našla sam tvoju Ahilovu petu. - Brisala je suze iz očiju. Obrazi joj bili
crveni. Telo joj još uvek vibriralo od smeha. - Suvo grožđe.

176
 Oslonivši ruke na kukove, pustio sam je da se zabavlja još koji minut.
- Jesi li gotova?

Teško je progutala, oslobodila kosu iz repa i uredno je povukla unazad

dok je klimala glavom. - Da. Izvinjavam se. To je jednostavno previše
smešno.

- Prošle nedelje si ubila tu vreću u mojoj garaži. Kako bi se osećala kada

bi mi sparingovala? Ništa previše intenzivno. Samo me zanima kako se
snalaziš sa pravim čovekom.

Prekrstila je ruke na grudima. - Naterala sam te da krvariš.

- Da. Ali, nisam to očekivao.

- Jessica kaže da to uvek očekujem.

Bez sekunde upozorenja, uhvatio sam je za vrat obema rukama i počeo

da je guram unazad. Ne jako, ali čvrsto.

Odmah je nagnula bradu, stavila je jednu ruku preko mojih ruku,

uhvatila me za zglob dok je privukla koleno u mene i nakrivila suprotni
lakat da me udari u lice.

Pustio sam je jednako brzo kao što sam je prvobitno zgrabio,

odmaknuvši se i podignuvši ruke u znak predaje.

- Zašto si to uradio? - Teško je disala kao da sam je uplašio, širom

otvorenih očiju.

- Hteo sam da znam da li to uvek očekuješ.

Jeste. Nisam rekao koliko sam šokiran što je reagovala tako brzo i
tačno.

Livy je protrljala vrat, lica napetog, kao da još uvek nije mogla da
veruje da sam joj to uradio.

177
 Zakoračio sam napred i nežno joj odmaknuo ruku sa vrata, zamenivši
je svojim licem, gurnuo se u nju i spustio poljupce tamo gde su mi bile
ruke. - Dobra devojka.

178
 - Bez vidljivih tragova, - upozorila je Jessica, dok smo lepile ruke u
praznom objektu za obuku, u blizini njene kuće dan pre Dana zahvalnosti-
. - Tvoj tata će znati, i nastaće pravi pakao.

Klimnula sam glavom.

- Kakva je Deb?

Slegnula sam ramenima. - Dobra je, ali nije ti.

- Bolja sam? - Jessica je podigla obrvu.

- Da. - Nacerila sam se na sekund, pre nego što mi je osmeh pao sa lica.
- Pre nedelju dana, Slade me je zgrabio za vrat.

- Šta? - Njen pogled je pao na moj, glas joj je bio tvrd od zabrinutosti.

- Učinio je to namerno da vidi kako ću reagovati. Zna da radim sa

tobom.

Jess je polako klimnula glavom. - I?

- Uradila sam ono što si me naučila da radim, ali pre nego što sam
uspela da ga udarim laktom u lice, on me je pustio i odstupio. Mislim da
je mislio da ću ga razbiti.

- Ne, Livy. Nikada nemoj pretpostavljati da tvoj protivnik misli da si

bolja od njega. To je velika slabost sa tvoje strane.

179
 - Hoćeš da mi kažeš da ti ne misliš da si bolja od mene?

- Naravno, bolja sam od tebe. Samo ne želim da ti misliš da sam ja bolja

od tebe. Niti želim da misliš da si ti bolja od mene. Dobre smo onoliko
koliko je dobar naš najslabiji dan.

Napravila sam korak unazad i namestila zaštitu za glavu. - Kako da

spasem život - svoj - ako sam dobra koliko i moj najslabiji dan?

- Borimo se sa najjačim delovima našeg tela. Slušamo glas razuma u

našim glavama. Ali u našem najslabijem danu, borimo se sa svakom
ćelijom u telu. Borimo se iz strasti da živimo, ili da spasemo drugi život.
Hranimo se bolom. Dajemo sve, samo kada osetimo da nemamo šta da
izgubimo.

- Dakle, strah je snaga? - Izbegla sam njen prvi udarac, a ona je

klimnula u znak odobravanja mog poteza.

- Ne. Strah je štetan. Očaj će te održati u životu. U tom trenutku shvatiš

da ćeš učiniti apsolutno sve da preživiš. Muškarci su izgubili kurčeve,
zbog žena koje očajnički nisu htele da budu silovane. Muškarci su izgubili
živote, zbog žena koje očajnički nisu htele da budu silovane. - Izbegla je
moj sledeći udarac, ali onda sam joj jedan spustila u bok.

Nažalost, to me je spustilo na dupe.

Sat vremena kasnije, sve naše modrice su se nalazile u predelu torza.

Jessica je to nazvala dan rebara i trbušnjaka. Nisam znala na šta misli, sve
dok nisam ušla u vozilo grleći svoj srednji deo.

- Dakle, ovaj Slade, da li je to ozbiljno? - Spustila je vizir za sunce i

izletela sa parkinga.

- Mislim da jeste. Nisam sigurna. Teško je objasniti.

- Zašto ga nisi pozvala za Dan zahvalnosti? Ako je ozbiljno, nećeš moći

da ga skrivaš od svog oca zauvek. A da ga predstaviš celoj porodici
odjednom bi bio sjajan tampon.

- Pozvala sam ga, ali provodi praznik sa stricom i mamom na Floridi,

gde su mu baka i deka u staračkom domu. - Proverila sam na telefonu da

180
li ima poruka, oduševljena što vidim jednu od njega sa emodžijem
ćuretine i nedostaješ mi posle toga.

Odgovorila sam - Ti meni više. Cmok. Stavićemo suvo grožđe u naš

nadev. Uzdržaću se toga da ih ispljunem i uporedim sa jebanjem
pedeset godinama starog leša. Moja porodica možda ne bi videla humor
u tome. Posebno moj tata. Pitaće se da li si to zaista uradio.

Wylder - Možeš mu reći da jebem isključivo njegovu jedinu ćerku.

A preuranjeno pušenje za Dan zahvalnosti bilo je izvrsno.

Zakolutala sam očima.

- Je li to on? - Upitala je Jessica, bacivši brzi pogled ka meni.

- Da. Odvratan je.

- A pod odvratnim misliš na nepristojan?

- Možda. - Obrazi su mi se zarumeneli, dok sam kucala svoj odgovor.

Livy - Jesi li rekao svojoj mami za pušenje?

Želela sam da znam, da li je rekao svojoj porodici za mene.

Objavljivanje pušenja je bilo opciono.

Wylder - Ne još. Pomenuću to, ako budem zamoljen da izgovorim

molitvu.

Nisam htela da se kikoćem naglas, ali nisam mogla da se suzdržim.

- Sada moraš da mi kažeš šta ti šalje, - rekla je Jessica.

- Bože, ne. To bi bilo kao da kažem mojoj mami. - Zaključala sam ekran
telefona.

- Da li te je pozvao da provedeš Dan zahvalnosti sa njim i njegovom

porodicom?

Slegnula sam ramenima. - Ne. Ali, mislim da je znao da nema šanse da

ostavim tatu na Dan zahvalnosti.

- Misliš li da je on toliko emocionalno uložen u vašu vezu?

181
 Emocije i odnosi. Dve stvari o kojima nismo razgovarali.

- Pa, voli me.

- Rekao je to?

Klimnula sam glavom i nacerila se zureći kroz prozor, dok smo

prelazili preko mosta Golden Gate. Cela istina mi je bila na vrhu jezika.
Tajnovitost sa njegovim poslom. Činjenica da je ubio čoveka za mene. I
prava dubina mojih emocija za njega. Ne bih to mogla reći... ne Jessici. Od
svih ljudi na svetu, želela sam da ona, više nego bilo ko drugi, vidi moju
snagu, jer se toliko trudila da mi je pruži.

- Mama je rekla da je moj tata komplikovan čovek. Rekla je da ne možeš

suditi o nekome po kulminaciji njegovih postupaka. Da će prava osoba
videti tvoju dušu na način, na koji je niko drugi ne može videti. Rekla je
da se zaljubila u njegovu dušu, i to ju je žigosalo na način koji joj je
onemogućio da ga ne voli svim srcem. Nikada nisam mnogo razmišljala o
tome, dok nisam srela Sladea.

Jess je polako klimnula glavom, držeći pogled na putu. - Postoji li nešto

o Sladeu što bih trebala da znam?

Ubio je čoveka za mene.

- Samo je misteriozan. Osećam se kao da ga poznajem. Njegovu dušu.

Ali, takođe ima i misterioznu stranu, i ima mnogo glasina o njemu za koje
mislim da nisu istinite. I ponekad mi se sviđa što ne znam sve o njemu.
Znaš? Volim da ga otkrivam polako. Kao na primer... mrzi suvo grožđe.

- Glasine su stvari poput toga da mrzi suvo grožđe? - Dobacila mi je

još jedan brzi pogled.

Smejala sam se. - Ne. Samo uobičajene čudne stvari, koje se šire o
svakome ko se uglavnom drži za sebe. Diler droge. Muška pratnja. Takve
lude stvari.

- Dakle, možda se zabavljaš, a možda i ne, sa dilerom droge ili muškom

pratnjom. Možda odlaganje upoznavanja sa tvojim tatom ipak nije tako
loša ideja. Osim toga, ako to već nije uradio, proveriće ga.

- Šta? - Usta su mi se otvorila. - Nisi ozbiljna?

182
 Podigla je rame. - On je kompjuterski štreber. Može da hakuje skoro
sve. Ako zna gde živi, već je proverio sve, od izvoda iz matične knjige
rođenih, do bilo kakvih pozitivnih testova na polno prenosive bolesti.

Mozak mi se uhvatio za tu malu informaciju, pitajući se da li zna ko je

Sladeov poslodavac. Da jeste i da je to bilo nešto nedorečeno, rekao bi mi.
Dođavola, on bi me fizički kidnapovao i preselio u moju dečiju spavaću
sobu. Dozvolila sam da me Jessicino otkriće uteši. Slade je morao biti čist
u tatinim pretragama.

- Toliko o tome da ste mi dozvolili da pronađem svoj put u životu.

Jessica se nasmejala. - Tvoj tata? Da li govorimo o istoj osobi?

Zakolutala sam očima. Kad bolje razmislim, bila sam prilično sigurna
da ga je moja mama ohrabrila na to. Kada je umrla, svako
zdravorazumsko roditeljstvo je umrlo sa njom.

183
 Vratila sam se u subotu uveče, umesto u nedelju ujutro kako je
planirano. Tata baš i nije bio najbolje raspoložen. Niko nije znao zašto.
Pitala sam se da li je bez mame bilo najteže tokom praznika. Uvek je sve
kuvala.

Kada sam shvatila da moje devojke nisu u kući, spakovala sam

nekoliko stvari i krenula u Sladeovu kuću. Slade je rekao da će doći kući
kasno u nedelju, ali ja sam samo želela osećaj da mi je blizu . Htela sam da
zakopam glavu u njegov jastuk. U stvari, to sam uradila čim sam stigla
tamo. Prvi put sam pokušala da razgovaram sa Sladeom preko video
poziva, nadajući se da ću dobiti uvid u njegovu porodicu ili nešto ličnije,
ali nije odgovorio.

Livy - Da li me namerno ignorišeš?

Zatim sam poslala fotografiju, na kojoj sam u njegovom krevetu,

nosim samo njegovu UCLA majicu, moje gole noge savijene i raširene -
seksi ali ukusno, jer osvetljenje nije dozvoljavalo pun pogled između
mojih nogu.

Čekala sam i čekala na odgovor. Ništa.

Osećajući žeđ i želju za nečim slatkim, odšetala sam dole po limenku

prirodnog gaziranog pića od crne trešnje, koje je on stavio u frižider samo
za mene. Stavila sam telefon na sto i sela dok sam otvarala limenku.

- Sranje! - Soda je eksplodirala kao da sam je protresla, ali nisam.

Tamna tečnost je kao gazirana reka tekla sa stola na svetli tepih ispod
njega. - Neeee... - Zgrabila sam rolnu papirnih ubrusa, i bacila zamotuljak
na sto da zaustavim protok, pre nego što obrišem ružnu mrlju na
njegovom tepihu.

184
 Nisam mogla da zamislim da je to skup tepih, ali nisam znala, jer
nisam znala mnogo o njegovoj finansijskoj situaciji ili ceni njegove
imovine, koja je bila oskudna.

Kada sam pokušala da ga očistim proizvodom koji sam našla ispod

umivaonika, mrlja se samo pogoršala.

- Neee... - Pljusnuvši na zadnjicu, oslonila sam laktove na kolena i

spustila glavu. Ili moram da kupim novi tepih, ili moram ovaj da pošaljem
na čišćenje. Aubreyni roditelji su imali kompaniju koja je dolazila po
tepihe, prala ih i vraćala ih kući.

Dok mi se lenji poraz uselio u kosti, ustala sam, završila sa čišćenjem

stola i pomerila sto i stolice da namotam tepih. Dok sam ga motala, ukočila
sam se. Jeza je prošla kroz moju kičmu. Tu je bio.

Ulaz u jezivu tamnicu profesora Dickersona. Toliko o glasinama da su

ga zatvorili kada je kuća renovirana. Polako, nastavila sam da uvijam
tepih. Sa Sladeom, kuća se nikada nije činila ukleta. Bez njega... Kunem se
da sam čula svaku sitnu škripu i prasak. Osetila sam dim od prvobitnog
požara. A temperatura, kao da je pala deset stepeni.

Detalji otmice, požara, studentkinje koja je živa spaljena... sve mi je

oživelo u glavi. Veće pitanje koje me je proganjalo bilo je... da li je Slade
imao nešto pohranjeno u tamnici? Sigurno ne. Bar sam se tome nadala.

Krompir. Tamnice su bile kao podrumi, zar ne? Jabuke, krompir, puno
voća i povrća koje je volelo hladan prostor. Vino. Bio bi to savršen vinski
podrum. Kad bih se samo mogla setiti da li je Slade ikada popio čašu vina.

Ništa.

To je bilo ono što sam se zaista nadala da ću pronaći. Trebalo mi je

dobrih pola sata da samo zurim u poklopac od drvenih dasaka, da bih
skupila hrabrost da ga otvorim. Da su moje devojke bile kod kuće, pozvala
bih ih da dođu i otvore ga sa mnom.

Nisu bile kod kuće.

Tako da sam morala sama da se ohrabrim. Poklopac se nije lako

podigao. Njegova težina mi je naprezala ramena, dok sam koristila celo
telo da ga otvorim. Iz crne rupe je dopirao ustajao miris, zajedno sa još
185
jednim padom temperature. Nisam mogla ništa da vidim, pa sam zgrabila
telefon i upalila baterijsku lampu, uperivši je u rupu. Jedina stvar koja se
pojavila bile su merdevine za silazak u tamnicu, i prljavi betonski pod na
dnu.

Dugo sam izdahnula, dok mi se ruka koja je držala telefon malo tresla.

- Ne mogu da idem tamo dole, - šapnula sam sebi i duhovima koji su

bdeli nada mnom. - Ali moram. - Ni u čemu osim u njegovoj UCLA majici,
spustila sam se niz merdevine sa telefonom stisnutim u ustima, i svetlom
usmerenim nadole. Fokus mi je bio na nogama, pazeći da ne promašim
jednu od prečki i ne padnem. Kada sam stigla do poda, zgrabila sam
telefon i uperila svetlo u zid.

- O… moj… Bože...

Strah je dolazio u talasima. Prvi talas mi je oduzeo dah. Drugi talas mi

je pogodio srce, potresajući ga u mahnit ritam. Treći talas me je paralisao.
Samo sam... stajala tamo, pokušavajući da shvatim smisao prizora ispred
sebe. Prisiljavajući se da se pomerim, okretala sam se u laganom krugu,
noseći svetlo sa sobom, drhteći do tačke za koju sam mislila da bi mogla
da mi natera zube da cvokoću. Svaki kvadratni metar zida bio je prekriven
kukama i policama sa oružjem. Arsenal kakav sam videla samo u
filmovima.

Noževi.

Pištolji.

Granate.

Neke stvari koje izgledaju kao rakete, za koje nisam mogla da zamislim
da su legalne, za bilo koga osim za vojsku.

Više nisam mislila da su glasine pogrešne. Bile su potcenjene. Slade

Wylder nije bio samo diler droge, bio je nešto više. Mafija? Nisam znala.
Ono što jesam znala... Slade nije bio dobra osoba. Bio je opasan. I morala
sam nekome da kažem. Da pozovem policiju.

Moji uzdasi su se skratili do početka hiperventilacije. Nisam mogla da

udahnem punim plućima, zbog čega sam to poželela – pokušala - mnogo
jače. Vrativši se do metalnih merdevina, otrgnula sam pogled od oružja i
186
naterala svoje drhtave udove da se popnem na merdevine, dok je desna
ruka pokušavala da drži prečku i telefon. Tek što sam stigla do vrha,
telefon mi je pao na zemlju ispod.

Stakato mog disanja se pojačao pri pomisli da se spustim dole da ga

dohvatim. Dok sam pomerala desnu nogu da ponovo počnem da silazim,
toplota čvrste ruke oko mog zgloba poslala je mi udarne talase kroz telo.
Uz bolno dahtanje, podigla sam bradu do pretećeg lica koje sam mislila da
volim.

Bila sam tako glupa žena.

- Livy... - Slade me povukao za ruku da me izvede iz tamnice.

- NE! - Pokušala sam da se trgnem. Nije bilo spasa, ali samo nekoliko
metara ispod mene nalazila se gomila oružja i municije. Mogla bih...

Šta bih mogla? Moje misli su bile pogrešne. Nisam imala jebenog
pojma kako da napunim ili upotrebim pištolj. Možda nož. Jessica me je
naučila kako da držim nož i gde da posečem nekoga da bi najviše krvario.

- Livy... - ponovio je sa više čvrstine u glasu.

Pustila sam merdevine i izmigoljila se da se izvučem iz njegovog

stiska, čak i ako je to značilo da padnem na pod podruma. Moja borba je
bledela u poređenju sa njegovom snagom. Izvukao me je iz rupe. Izvukla
sam se iz njegovog stiska, pala na zadnjicu na kuhinjski pod, i puzala
unazad prema dnevnoj sobi i Jerichou, dok je Slade nogom zatvorio vrata.

- Moj telefon, - prošaputala sam, kao da mi je izbacio vazduh iz pluća.

- Šta si radila tamo dole? - Nakrivio je glavu, obrva napetijih nego

inače, dok je proračunato koračao prema meni.

- Ja... nisam želela da verujem. - Polako sam ustala na noge - plen je bio
previše svestan svog predatora.

Ovlažio je usne i protrljao ih. - Da veruješ u šta?

- Glasine. Droga. - Odmahnula sam glavom. - Jednostavno nisam

mislila da možeš...

187
 - Da dilujem drogu? - Zakikotao se, češući čekinje od brade do vrata. -
Svaki glupi kreten bi mogao da diluje drogu. Ne dilujem, Liv.

Nije diler droge.

Težina jedinog drugog logičnog objašnjenja se smestila u moj stomak,

kao granata sa izvučenom iglom. Oružje... bio je trgovac oružjem.

- Znaš... svideli smo mi se mi. Nije da imam mnogo sa čim da

uporedim. Ali... svideli smo mi se mi. Nisi zahtevna i prilepak. Pametna
si. Sviđaš se Jerichou. Ludak si na dasci za surfovanje. I nemoj me čak ni
terati da počnem sa seksom. Nažalost, malo si previše radoznala za svoje
dobro.

Bio je miran. Previše miran.

Proračunat. Previše proračunat.

Trebalo je da ga zagrlim. Trebalo je da strgnemo jedno drugom odeću

sa tela.

Poljupci pomešani sa ljubavnim šaputanjima.

Ruke koje istražuju poznatu teritoriju.

Dve očajne duše koje se stapaju u jednu.

Emocije su mi ratovale između glave i srca.

Bes.

Strah.

Ozlojeđenost.

Neverica.

- Prosula sam sodu po tepihu, pa sam ga smotala da ga odnesem na

pranje. - Iznenadila sam samu sebe monotonim glasom koji mi je silazio
sa usana.

188
 - Pa kakvi su ti planovi? - Upitao je, ponovo malo nakrivivši glavu,
približavajući mi se, a da nije stvarno napravio ni korak. Slade je imao
način da kontroliše situaciju jednim pogledom.

- Moji planovi? - Prošaputala sam.

- Da. Tvoji planovi. Zvaćeš policiju? Prijateljice? Tatu?

- Zašto? - Odmahnula sam glavom. - Zbog novca? Zašto prodavati

oružje? Mogao bi ići u zatvor na duže vreme. I... kako možeš da spavaš
noću? Prodaješ nešto napravljeno da oduzima ljudske živote. Da li
naoružavaš teroriste? Da li prodaješ oružje koje oduzima nevine živote?
Kao deci u školama? - Moje reči su eskalirale, hranjene besom koji mi je
ključao u venama.

- Ne prodajem ništa.

Kašljući u potpunoj neverici, prošla sam prstima kroz kosu. - Pa... šta
si onda? Kolekcionar? Sva tvoja neobjašnjiva odsustva su samo kupovina
oružja?

Odmahnuo je glavom. - Sedi.

- Ne. Ne ostajem. - Stisnula sam ruke u šake.

Sladeov pogled je prešao na moje ruke, pre nego što je preleteo celim
mojim telom i uočio promenu u stavu – telo spremno za borbu. Da
pobegne.

- Neću da te povredim.

Smejala sam se. - To je umirujuće. Dakle... - Pokazala sam palcem preko

ramena. - Mogu se obući i otići. Jel’ tako?

Usne su mu se iskrivile, kao da grize unutrašnjost svog obraza. - Sviđaš

mi se u mojoj majici.

- Da? Pa, ti se meni sviđaš nenaoružan.

Polako je podigao ruke, lagano se okrećući. - Nenaoružan sam. Ako mi

ne veruješ, skini me.

189
 Toliko je bolelo. Gledao me je onako kako me je gledao u kombiju, na
plaži, u svom krevetu.

- Pozvaću policiju.

Njegov izraz lica ostao je nepromenjen. Činilo se kao da je prošla

večnost od kada me je zadnji put tako posmatrao. Odbila sam da se
pomerim ili da govorim. Konačno, njegove oči su se pomerile,
preusmerivši fokus na pod između nas, dok je blago klimnuo glavom, iz
džepa je izvadio telefon i otključavao ga, pre nego što mi ga je pružio.

Trebalo mi je malo vremena da ga uzmem od njega. Morala je postojati

neka kvaka. Otključala sam ekran telefona.

Ništa nije uradio.

Pritisnula sam devet.

Ništa nije uradio.

Pritisnula sam jedan.

Ništa nije uradio.

Posle poslednjeg jedinice, palac mi je lebdeo iznad dugmeta za poziv.

Ništa. Nije. Uradio.

Suze su mi preplavile oči, prelivale se i jurile niz moje obraze. - Samo

mi reci zašto ga imaš. - 9-1-1 na ekranu se zamaglio iza mojih suza, dok su
mi se ruke koje su držale telefon tresle.

Bez obzira šta mi je mozak govorio - a vrištao je da pozovem policiju i

bežim snažno i brzo - moje srce ga je volelo. Imalo je najiracionalniju
potrebu da ga zaštiti. Kako bih mogla da osetim potrebu da zaštitim
čoveka sa arsenalom oružja, samo nekoliko koraka ispod nas?

Dok su mi još vruće suze pekle obraze, stisnula sam zube sa istim
besom sa kojim sam stezala telefon u rukama. - Zašto? - Izgovorila sam u
nečemu između vriska i jecaja. - Zašto možeš tako jebeno lako da pozoveš
policiju, jer sam gledala u tvoj prozor od garaže, a ja ne mogu da se
nateram da pritisnem prokleto dugme za poziv, kada imaš dovoljno

190
oružja da uništiš manje selo? ZAŠTO? - Bacila sam telefon preko sobe i
pokrila lice rukama, dok su me jecaji obuzimali.

Nežne ruke kliznule su mi u kosu, dok su se njegove tople usne

utiskivale u vrh moje glave. - Zato što si beskonačno bolja osoba.

- Reci mi... - plakala sam. – Mo… moraš da m… mi kažeš...

- Štitim ljude.

Trebalo mi je nekoliko sekundi da obradim njegove reči. Polako

podižući glavu, uperila sam u njega suzni pogled, brišući obraze. - Kao
telohranitelj?

Obuhvativši mi lice rukama, protrljao je palčeve ispod mojih očiju. -

Ako misliš o telu kao o nečem većem, kao o populaciji, onda svakako. Ja
sam telohranitelj.

- Ne razumem. - Izgurala sam se iz njegovog zagrljaja, napravivši

korak unazad. - Ti... moraš to samo reći. Da li si loša osoba? - Stisnula sam
usne da zadržim sve nadolazeće jecaje, i odmahivala sam glavom iznova
i iznova. - Molim te, reci mi da se nisam zaljubila u lošeg čoveka, - šapnula
sam.

Namrštio se, mišići na njegovoj vilici su kucali nekoliko sekundi pre

nego što je progutao. - Radim loše stvari užasnim ljudima.

- Zašto? - Promrmljala sam, brišući još suza pre nego što sam prekrstila
ruke na grudima.

- Tako da bespomoćne studentkinje ne budu silovane iza kontejnera.

Opet karta osvetnika.

- Da li je ovo zabava u slobodno vreme? Poziv kao da si ti jedini koji

može da podigne čekić sa zemlje?

- To je posao.

- Posao koji se plaća?

Klimnuo je.

191
 - Ko ti je šef?

- Ne mogu reći.

- Dakle, ti... ti si... šta? Ubica? Malo sam se nasmejala jer je bilo smešno.

- Da.

Moje usne su se razdvojile, mišići su mi se paralizovali dok sam čekala

šalim se ili nešto više od da.

- Ne... - Glava je počela da mi se okreće sa jedne na drugu stranu, i nije

prestajala. Okrenuvši se, uhvatila sam se za kosu, a glava se i dalje tresla
dok sam koračala nekoliko koraka prema kauču i nazad. - Ne. Ne. Ne. Ovo
nije... ne. Ne moj život. Ja ću se kandidovati za predsednika. Ne mogu da
imam spavala sa ubicom u svom dosijeu. Ne. A moj tata... o Bože... - Prsti su
mi se zgrčili, zarivši mi se u skalp, i jače čupajući kosu dok sam zatvarala
oči i umirila stopala. - Zauvek će me zaključati u moju sobu.

- Spasio sam ti život. Trebalo bi da se oseća prilično jebeno dužan.

Oči su mi se otvorile, a glava mi se ponovo tresla. - Ne. Ne poznaješ

mog oca. Neće se osećati dužnim prema tebi. Predložiće da ti pošaljem
zahvalnicu, i da se gubim iz LA-a. Ne mogu ovo da uradim. Moram da
idem. - Potrčala sam uz stepenice da se obučem.

- Ti si sada prepreka.

Zaustavila sam ruke dok sam zakopčavala grudnjak. Pogledavši ga

preko ramena, zaškiljila sam. - Nisam.

- Otkrio sam ti se. To te definitivno čini preprekom.

Gutajući gust mulj nelagode u grlu, završila sam kopčanje grudnjaka i

petljala po majici da je navučem preko glave. – P… pa… šta želiš da kažeš?
- Izvukla sam kosu iz kragne majice i zgrabila farmerke, a ruke su mi radile
što je brže moguće.

- Kažem da ću otići za sat vremena.

- Gde ćeš otići? Zašto? Neću te prijaviti, Wylderu. - Zgrabila sam torbu,
dok sam bose noge gurala u patike.

192
 - Samo otići. Zato što sam te pustio da živiš.

Moji mahniti pokreti su se snažno zaustavili, kada sam podigla glavu

da sretnem njegov pogled. - Pustio me da živim?

- Protokol je da te smaknem.

- Sm… smakneš me? Kao besnu životinju? Koji kurac!? Ja ne spadam

u užasne ljude. Rekao si da radiš loše stvari užasnim ljudima, da bi spasio
živote. Ubistvo mene nije to.

- Ako odem u zatvor, to ostavlja prazninu koju treba popuniti. Dok ta

praznina čeka da se popuni, nevini ljudi su u opasnosti. Radi se o
brojevima, Liv. Žrtvuj jednog, da bi spasio stotinu.

Emocije su mi zgrčile lice, dok sam se borila protiv novog kruga suza.
- Ko si ti? - Šaptala sam stisnutog glasa. - Ubiti me? Ne možeš me voleti i
ubiti, Wylderu.

- Rekao sam da te neću povrediti. Samo ti govorim... to je to. Izložila si

me riziku, pa moram da odem.

- Moraš da nestaneš jer ja znam?

- Moram da nestanem jer ne znaš. Ne znaš šta da radiš sa ovom novom

informacijom. A ja ne mogu da čekam da to shvatiš.

Usta su mi se otvorila dok sam odmahivala glavom. - Ja... ja...

- Ti šta? Nećeš ništa reći? Nećeš reći svojim prijateljima? Nećeš imati
slab trenutak kada te savest bude nadvladala? To je mnogo, Liv. - Prošao
je pored mene do svog ormana, izvukao kožnu torbu i gurnuo odeću u
nju. - Ne očekujem da ovo nosiš u sebi, u tišini. Nismo trebali...

Počela je da me boli ta nepromišljena stvar u grudima. - Šta nismo

trebali?

- Bilo šta od toga. Sve to. - Nastavio je da trpa odeću u svoju torbu.
Žaljenje se izlivalo iz svakog trzaja koji je uradio. Požalio je zbog nas.
Požalio je zbog mene.

193
 Nisam znala kako se osećam. Intenzitet bola počeo je da mi umrtvljuje
telo i um. - Moj telefon.

Otkopčao je bočni džep na svojoj torbi i izvukao snop novčanica od sto

dolara, bacajući ih preko kreveta prema meni. Mora da je hiljadu dolara
čekalo da ih uzmem.

- Ne treba mi novi telefon. Ja samo...

- Novi telefoni. Novi brojevi.

Množina.

Govorio je o oboma. Novo sve. Novo se definisalo kao bez Sladea

Wyldera.

- Tvoja škola.

- Nije tvoja briga. - Nestao je u kupatilu.

Nekoliko minuta ranije sam se plašila za svoj život, ali me je puštao da

odem.

Ubijao je ljude za život. Njegova sudbina je verovatno uključivala život

u zatvoru ili smrt. Rana od metka. Bio je na udaru nekoga ko je odbio da
umre tako lako. Nisam imala šta da radim sa njim.

Ne želeći da objašnjavam tati zašto mi je ponovo potreban novi telefon,

zgrabila sam gotovinu, dok mi je još više emocija krvarilo iz očiju. Moja
teška stopala su polako izašla iz njegove spavaće sobe i spustila se niz
stepenice.

- Jericho... - Kleknula sam pored njegovog kreveta i zagrlila ga, gutajući

svoje tihe jecaje. - Volim te. - Ne mogavši da izdržim još jednu sekundu
ove kuće i strašnih stvari koje su se desile ljudima koji su proveli vreme
pod njenim krovom, otišla sam pravo do zadnjih vrata i otrčala do svog
džipa.

- NEEE! - Udarila sam rukama o volan, dok su mi emocije

preplavljivale telo. Poslednji put kada su me grudi tako bolele, opraštala
sam se od mame dok su je spuštali u zemlju. - Jao... – bolne ruke sam

194
pritisnula na grudi, kao da mogu da sprečim svoje srce da se ne raspadne
u gomilu prašine, poput potpune olupine od zemljotresa zvanog Wylder.

Upalila sam džip i krenula u rikverc, kao da se povlačim sa litice. Ako

odem, više nije bilo povratka. Nema druge šanse. Nestao bi zauvek. Ništa
više od još jednog duha u izgoreloj kući, - zjapeća rupa u mojim grudima.
Meseci sećanja koji će me zauvek proganjati.

Za… uvek.

Pritisnula sam kočnicu nekoliko metara pre ulice i stezala volan dok
mi zglobovi nisu pobledeli, zatvorivši oči. - Mama... reci mi šta da radim.

- ...ne možeš suditi o nekome po kulminaciji njegovih postupaka. Prava osoba

će videti tvoju dušu na način na koji je niko drugi ne može videti. Zaljubila sam
se u dušu tvog oca, i to me je žigosalo na način koji mi je onemogućio da ga ne
volim svim srcem.

Zauvek je bilo predugo. Bila sam u džipu manje od deset minuta

pokušavajući da odem, a moja pluća nisu mogla da dišu bez njega.
Parkiravši auto, pokupila sam delove svog ranjivog...

Uplašenog...

Samoubilačkog...

Glupog, ludog, impulsivnog srca.

I utrčala sam u kuću, baš kada je on nosio dve torbe niz stepenice.
Zaustavio se na donjoj stepenici, rukama stežući ručke torbi, dajući mi
obilje predivnog pogleda na te vene. Dahtala sam, a srce mi je bilo izvan
grudi, u potpunosti izloženo. Gutajući guste emocije koje su me gušile,
donja usna je zadrhtala dok sam pokušavala da ostanem pribrana. Bacila
sam pogled na sat i šapnula, - deset minuta. - Moj pogled se podigao na
njegov. - Trebalo mi je deset minuta da se vratim. - U laganom treptaju
izgubila sam bitku sa suzama. - Mozak mi je rekao da odem... - Borila sam
se sa suzama - ...ali mi srce nikada nije prošlo kroz ta vrata. Dakle, ako
treba da spaseš svet, ništa neću reći nikome. Samo želim da te volim.

Dao mi je ništa, kada mi je trebalo sve.

195
 Izdahnula sam. Bilo je prekasno. Nije mi verovao. Bio mi je potreban
samo jedan udah da shvatim da bez njega, više nikada ne bih udahnula
sledeći.

Da li nas je jedan udah slomio? Jesmo li završili za deset minuta? Mogu

li da se vratim u prošlost i da ne prospem sok? Da ne vidim sadržaj
tamnice? Mogu li da se vratim i da ga se ne plašim, da ne pozovem
policiju?

- Slomila sam nas, - promrmljala sam u porazu, dok su mi se ramena

spuštala, a pogled pao na noge, napunivši se suzama. Nakon što je tišina
između nas počela da mi trga dušu, drhtavo sam udahnula i okrenula se
da odem, jer izbor da ostanem više nije bio moj.

- Seliš se kod mene. Ako si sa mnom... onda si cela sa mnom.

Zaustavila sam se na tri koraka od zadnjih vrata, podigavši glavu da

pogledam preko ramena.

Spustio je torbe na zemlju. - Šta će biti, Livy?

Pogled mi je prešao na vrata na nekoliko sekundi, pre nego što se

vratio na njegove tamne oči, nepokolebljive, sa težinom njegovog
ultimatuma.

- Ti... - rekla sam tako tiho da nisam bila sigurna da me je čuo, jer se ne
sećam da sam to htela da kažem. Reč je isplivala u dahu, kao da je svaki
dah šaputao njegovo ime. - Uvek ćeš biti ti, Wylderu.

- Onda dođi ovamo da mogu da ti uzvratim ljubav.

Uprkos želji da mu trčim u zagrljaj, svaki korak sam preduzimala sa

svrhom, moje srce se pobrinulo da mi mozak shvati da smo celi u ovome.
Čak i kada sam stigla do njega, licem u lice, ruke su svrbele da ga
dodirnem, još jednom smo udahnuli pre nego što smo skočili sa litice.

Prsti u kosi.

Usta se sudaraju, nepromišljena i strastvena.

196
 Kada smo se dodirnuli, osećala sam se kao da je deo mene
neiskorenjivo ukorenjen u njega, a ja sam grozničavo tražila taj mali deo
sebe, da se ponovo osetim celom.

I zato da... uskočila sam... sa svime što imam.

197
 Šta sam uradio?

Nije mi trebala fakultetska diploma. Samo je izgledala dobro. Slika je

bila važna. Percepcija normalnosti je bila važna. Livy je davala osećaj
normalnosti. Dvadesetpetogodišnji muškarci su imali devojke. Seks svake
noći. Pili su pivo i surfovali.

Normalnost mi ništa nije značila. Dva roditelja, T-ball4 i putovanja u

Disney World nisu bili deo mog detinjstva. Abe me je naučio da lovim sitnu
divljač do desete, a ja sam pogodio savršenu metu za cenjenog losa do
trinaeste godine. Nakon što sam savladao veštine lova sa lukom i strelom,
Abe je stavio pištolj u moje četrnaestogodišnje ruke. Rekao je da sam
prirodno nadaren, baš kao i moj tata.

Svog prvog čoveka sam lovio na svoj osamnaesti rođendan. Abe je to

nazvao obredom prelaza. Nisam znao njegovo ime niti bilo šta o njemu,
osim da je silovao i ubio nećaku američkog senatora, ali tužiocu su
nedostajali dokazi da ga osudi. Zato je oslobođen... i smaknut, tri dana pre
nego što sam napunio osamnaest godina. Istražitelji su rekli da je atentat
očigledno bio unajmljeni posao.

Čist.

Bez tragova.

4
Tee-ball ili T-ball je timski sport koji se temelji na pojednostavljenom obliku bejzbola ili softbola.
Namenjen je kao uvod za decu u dobi od 4 do 6 godina da razviju veštinu igre s loptom, i da se zabave

198
 Stručno izveden.

Ponosio sam se time, kao i Abe.

Usledila je borbena obuka, koja me je oblikovala u savršenu mašinu za

ubijanje. Abe je rekao da su ljudi koji su zaista čuvali građane, bili bezlični.
Nisu nosili uniforme ni značke. I delovali su pod drugim lancem
komandovanja.

Abe je bio to.

On je bio moj lanac komandovanja.

Pravilo broj jedan koje sam naučio u vrlo ranom detinjstvu, kada mi je
slomio srednji prst jer sam ga pokazao mami, bilo je da nikada ne dovodim
u pitanje ili ne poštujem autoritet. Nisam ni znao šta je značila ptica. Video
sam neko drugo dete u školi kako to pokazuje učiteljici, dok je bila leđima
okrenuta razredu.

- Zašto je ovaj zglob veći? - Livy mi je podigla ruku, prateći linije duž
mog dlana, sve do tog zgloba koji nikada nije zarastao kako treba.

Pogledao sam dvojicu momaka koji su tog ponedeljka ujutro sedali

ispred nas. Gledali su Livy kao da su imali jebene šanse sa njom. Bio sam
siguran da ju je mnogo njih gledalo, ali do tada nisam primećivao.

Moja uputstva su bila da je zaštitim, ali moj instinkt da se osećam

posesivno prema njoj nije se odmah pojavio.

- Polomio sam ga kada sam imao dvanaest godina.

Prinela je moju ruku svojim usnama, ljubeći mi zglob. - Kako?

- Pokazao sam ga pogrešnoj osobi.

Kikoćući se, pustila je moju ruku da izvuče svoj laptop iz torbe. - Volela
bih da sam poznavala dvanaestogodišnjeg Sladea Wyldera. Kladim se da
smo mogli da izazovemo mnogo problema.

- Izazivala si probleme?

199
 Nasmejala se, bacivši mi brz pogled sa strane dok je otvarala svoj
laptop. - O, dušo, nemaš pojma. - Skidajući gumicu za kosu sa ručnog
zgloba, skupila je svoju talasastu kosu i uvrnula je u neurednu loptu na
glavi, okrećući gumicu oko nje u svim pravcima. Radila je to na početku
svakog predavanja, možda čekajući da joj se kosa osuši od tuširanja ili od
rano jutarnjeg surfovanja.

Fokusiranje na ženu mi je bilo strano.

Poljubio sam Jenny Pedersen u šestom razredu, zato što su mi prijatelji

rekli da treba, a ne zato što sam tada imao toliko interesovanja za
devojčice. Jebao sam Eriku Taylor u Chevroletu njenih roditelja kada sam
imao petnaest godina, jer mi je Abe rekao da moram da budem muškarac.
Gledajući unazad, mislim da je mislio na to da iznosim smeće i pomažem
mami oko kuće.

Nikada nisam imao pravu devojku. Bilo je teško da se fokusiram na

usavršavanje veština baratanja nožem i pištoljem i na devojke. Internet je
pružao sve što mi je bilo potrebno da svršim, pre nego što zaspim svake
noći.

Kada sam krenuo na koledž, nisam imao nikakvog interesovanja niti

vremena za zabavljanje. Kada bi se situacija pojavila, našao sam
besmislenu avanturu za jednu noć da počešem povremeni svrab.

- Čemu taj pogled? - Prošaputala je, naginjući se prema meni, dok je

profesor počeo da govori.

Polako sam odmahnuo glavom, ne shvatajući da sam zurio u nju. -

Ništa. - Trepnuo sam nekoliko puta, pokušavajući da se fokusiram.

- Ne izgleda kao ništa.

Moja pažnja je prešla sa njenih očiju na njene usne, niz njen vrat, sve
do živahnih malih grudi pritisnutih uz usku majicu koju je nosila.

- Vreme je da idemo.

Oči su joj se raširile, usne razdvojile. - Uh... jeste?

200
 Zgrabio sam njen laptop i gurnuo joj ga u torbu. Ustajući, prebacio sam
ranac preko ramena. Jednom rukom sam joj uzeo torbu, drugom sam je
uzeo za ruku i izvukao iz sale.

- Wylderu... - Umalo se nije spotaknula dok sam je vodio niz hodnik,

do niza kancelarija. - Napolje, - rekao sam diplomiranom asistentu, koji je
sedeo za svojim malim stolom.

- Kako se to...

- Kako je kiseonik, Stu?

Odgurnuo se u svojoj stolici. - Dobro. Z… zašto?

- Odjebi napolje. Možeš se vratiti za trideset minuta. - Trebalo mi je

samo deset, ali nisam želeo da učinim Livy previše nervoznom zbog
njegovog brzog povratka.

- U… u redu. - Zgrabio je svoju torbu, dok sam ga nežno gurnuo kroz

vrata.

Jericho je stao pored vrata čim sam ih zatvorio i zaključao.

- Wylderu...

Okrenuo sam se i obrušio usta na njena, držeći joj lice rukama, da bih
dosegao duboko koliko je moj jezik mogao. Njena zadnjica je udarila o sto
sa metalnim nogama, a ruke su zgrabile moje ruke da se zaustavi.

Moja usta su se otrgnula od njenih, ljubio sam joj vrat, prislanjajući

usne do njenog uha. - Ovo mi je tako jebeno potrebno.

Nije me ispitivala. Njene ruke su mi majicu povukle uz torzo. Moja je

ruka udarila u njen grudnjak, povlačeći ga napred kako bi joj oslobodila
grudi.

- Ahhh! - Glava joj je pala unazad kad sam je uštinuo za bradavicu,

verovatno prejako.

Podigao sam je na sto, navodeći je da legne, gurajući kompjuterski

monitor opasno blizu ivice, a tastatura je pala na pod.

201
 Gurnuvši joj majicu iznad grudi, sisao sam joj grudi, grizući je i
povlačeći bradavice, dok je izvijala leđa sa stola.

- Wylderu... - Zavukla je prste u moju kosu, naređujući mi da joj se

pomerim niz stomak.

Podigao sam pogled kad mi je jezik zaronio u njen probušeni pupak.

Njene omamljene oči i razdvojene usne, hranile su moju sopstvenu
omamljenost. Otkopčao sam joj šorc i spustio joj ga niz noge. Gledajući u
nju koja se raširila preda mnom, kao prinos od Boga, za kojeg sam bio
siguran da ne postoji, na brzinu sam oslobodio bolni kurac iz farmerki.

Pete njenih belih, platnenih cipela su stajale na ivici stola, dok sam
pritiskao ruke na njena kolena, otvarajući ih i zaranjajući glavu da je
okusim.

- Wyyylllderrruuuu... - vikala je moje ime celu večnost, njena karlica

se trzala sa stola, jureći moj jezik.

Iako sam želeo da osetim kako mi svršava u usta, morao sam da budem
u njoj.

Dugo tooooo otelo se njenim mekim usnama, dok sam gurnuo koliko
sam mogao, zastajući na trenutak dok nije otvorila oči. Onda sam se
pokrenuo.

Brzo.

Jako.

Očajno.

Nisam znao šta je to... kreteni koji su je odmeravali u učionici, njena

majica, sećanja na moje beživotno detinjstvo, ili što je znala moju tajnu - a
ostala je.

Ona. Je. Jebeno. Ostala.

Sve što sam znao je, da joj se ne mogu dovoljno približiti.

Nisam mogao da je poljubim dovoljno snažno.

202
 Nisam mogao da izdržim dovoljno dugo.

Livy je bila jedini deo mog života koji nisam mogao da kontrolišem.
Ona je razoružala čoveka, koji je morao da oseti hladan okidač na svom
prstu da bi se osećao normalno.

- Poljubi... me... Wylderu... - Zgrabila je moje lice, povlačeći me od

grudi do usana, dok sam se nabijao u nju iznova i iznova, sa nogama oko
mog struka, spojenim gležnjevima. - St-st-stani... stani...

- Liv... - preklinjao sam, ne mogavši da zamislim zašto bi želela da

zaustavim nešto što je bilo nezaustavljivo.

- Stani! - Rekla je odlučno. Ne sa besom, samo veoma uporno.

Stao sam. Zadihan. Zbunjen. Zabrinut.

Pritisnula je ruke na moje obraze, dok su se naši udisaji mente mešali,

jedva odvojeni. – Osećaš li?

- Šta, Liv? - Rekao sam, sa nestrpljenjem koje je povezivalo moje reči i

kotrljalo mi se po telu.

- Želeti nešto toliko jako da boli. - Njen dah je bio jednako težak kao i
moj. - Želeti to van svakog razuma. Taj trenutak, kada ostatak sveta nije
bitan, jer ti je nešto potrebno. Bol. Nemogućnost disanja. Srce ti iskače iz
grudi.

- Livy... - napravio sam grimasu, želeći da se pomerim.

- Zato sam se vratila. Zato sam ostala. Oseti to... i znaj da se svaka ćelija
u mom telu juče tako osećala.

- Osećam, - šapnuo sam, uzimajući njena usta svojima. Uzimajući je

celu, kad sam pronašao svoje oslobođenje - privremeni trenutak odmaka
od lude potrebe. Nisam znao šta da radim sa osećanjima.

Sva jebena osećanja se gomilaju i nemam gde da ih stavim.

203
 - Ako sazna... - Kara mi je pomogla da ubacim ono malo stvari koje
sam kupila nakon požara, u zadnji deo mog džipa - ...pobesneće.

Zatvorila sam zadnja vrata. - Malo je verovatno da će doći u

nenajavljenu posetu. Moj krevet je još uvek ovde. A ja sam odrasla osoba.
Ne treba mi tatina dozvola da se uselim kod svog momka.

- Onda mu samo reci.

- Dođavola, ne. - Nasmejala sam se. - Ne treba mi njegova dozvola, ali

mi treba da jednostavno ne zna neko vreme.

Zakolutala je očima. - Još uvek ne razumem zašto te Slade nije pitao da

živiš sa njim, odmah nakon požara.

Slegnula sam ramenima, otvarajući vozačeva vrata. - Nekako je

ponudio... barem privremeno. Ali, onda je došao moj tata. Aubreyni
roditelji su pronašli ovu kuću, tako da sam se prepustila tome, jer je to više
nije spomenuo do pre dva dana.

- Čuješ li duhove?

- Ne. - Zakikotala sam se.

- Da li se pitaš da li još uvek postoji skrivena tamnica?

- Jok. Uopšte se to ne pitam. - Uputila sam joj zubati osmeh dok sam
palila džip.
204
 - Surfovanje ujutru?

- Možda. Zavisi od moje noći.

- Misliš od seksa. Zavisi od toga koliko dugo bude držao kurac u tebi.

Stavljajući naočare za sunce, ponovila sam isti osmeh. Nisam rekla ni

njoj, niti bilo kome o jutarnjem seksu u kancelariji asistenta. Sladeovo
jedino objašnjenje nakon što smo se ponovo obukli bilo je da mu je Stu
dugovao.

Uzela sam pizzu na putu do njegove kuće, totalno sam imala jebote -
selim se - u - izgorelu - kuću trenutak. Nakon što sam u nedelju uveče
zaustavila svoj pokušaj da ga ostavim i izabrala da budem s njim, imali
smo beskrajne sate seksa, bez razgovora o težini svega.

Ponedeljak ujutru škola.

Ludo vrući seks na stolu.

Poljubac za rastanak uz vidimo se kasnije.

I to je bilo to.

Skrenula sam na prilaz pored praznog mesta, gde je obično bio

parkiran Wylderov terenac. Nije spomenuo da negde ide. Kada sam
krenula prema zadnjim vratima sa pizzom, zaustavila me je buka iz
garaže, pre nego što sam stigla do trema. Lagano sam otvorila bočna vrata
garaže, smrznuvši se pri pogledu na nepoznatog čoveka koji puši cigaru,
dok je pregledavao delove Sladeovog projekta zavarivanja.

- Livy Knight. - Čovek koji je izgledao malo starije od mog oca -

obrijana glava, debela koža, tetovaže duž desne ruke i krupni udovi -
vukao je svoj mrki pogled niz moje telo. Imao je izgled izbacivača noćnog
kluba, sa dodatnom jezivom stranom.

- Ko si ti? - Nabrala sam nos na njegov smrad.

Nekoliko puta je na brzinu puhnuo cigaru i nasmejao se, zubima

umrljanim nikotinom.

- Abe... Sladeov prijatelj.

205
 - Sumnjam. - Držala sam otvorena vrata i svoje telo na vidiku svakoga
ko se vozi ulicom.

Glava mu se malo nakrivila dok je cigaru kotrljao među prstima. -

Zašto, srce?

- Mislim da on nema prijatelja.

Abe se srdačno nasmejao, zabacivši glavu unazad. - Touché. Dobar.

Verovatno si u pravu. Rekao sam mu da mora da stekne prijatelje, ali on
nikad ne sluša.

- Kako znaš moje ime? - Sumnjala sam da je Slade pričao o meni sa

svojim prijateljem.

- Spomenuo je da ćeš se useliti. Rekao sam mu da je to užasna ideja.

Bez uvrede.

Namrštila sam se.

- Mlade devojke odvlače pažnju. Haotične su. A voleo bih da ga vidim

kako poslednju godinu škole završava bez pomenutih haotičnih smetnji.
Ako vas dvoje mladih želite da se jebete kao zečevi... ja sam u redu sa tim.
- Još nekoliko puta je puhnuo u cigaru, dok mi je lice poprimalo izgled
gađenja. – Ali, mislim da bi trebalo da se otpužeš u svoj krevet kada
završite.

- Ko si ti? - Pogledala sam prema ulici, osećajući nelagodu.

- Rekao sam ti... prijatelj.

- Pa, prijatelju... kao što vidiš, Slade nije ovde, pa zašto ga ne pozoveš
sledeći put pre nego što svratiš sa svojim neželjenim savetom.

Njegove čizme su se vukle po prljavom podu garaže, približavajući mi

se. Zateturala sam nekoliko koraka unazad, umalo ne ispustivši kutiju za
pizzu.

- Moram mu priznati... ti si lepa mala stvarčica. Dobila si te plave

pramenove od mame ili tate? - Posegnuo je do moje glave, ramena, kose...
Nisam znala. Samo sam znala da me nijedan muškarac više neće
iskoristiti.

206
 - U materinu! - Zarežao je kada sam ga zgrabila za ruku, privlačeći ga
bliže sebi kako bih mogla da mu nabijem koleno u prepone, dok mu
istovremeno zabijam lakat u lice.

Sa kutijom za pizzu na zemlji, zauzela sam gard i telo pripremila za

borbu, podignutih pesnica da zaštitim glavu.

- Isuse... neću se jebeno boriti s tobom, ti mršava, mala kučko. - Udaljio

se nekoliko koraka od mene, držeći se za krvavi nos. - Slade te je tome
naučio? - Izvukao je maramicu iz zadnjeg džepa da obriše krv.

Odmahnula sam glavom.

- Tvoj tata?

Odmahnula sam glavom.

Onda je dobio taj pogled na licu, sablasnu vrstu znalačkog pogleda, i

nasmejao se. - Drago mi je da smo se upoznali, Livy Knight. - Okrenuo se
i otišao do bele limuzine parkirane preko puta.

Kada se odvezao, protrljala sam lakat i potisnula suze, dok su moje

drhtave ruke podizale kutiju za pizzu (naopačke okrenutu) sa zemlje.
Požurila sam u kuću, odlučivši da izvadim svoje stvari iz zadnjeg dela
džipa kada se Slade vrati... odakle god da je otišao.

- Seronja, - promrmljala sam, odlepila komad pizze sa poklopca

kartonske kutije i stavila ga na tanjir, baš kada su se zadnja vrata otvorila
i Jericho je jurnuo na mene, mašući repom, isplazivši jezik.

Čučnula sam i zagrlila ga, pre nego što sam ga počešala iza ušiju. - Gde
si bio kada si mi bio potreban? - Dok sam polako ustajala, Jericho je otišao
u dnevnu sobu, a Slade me je sumnjičavo pogledao dok je bacao ključeve
na pult. - Gde si bio?

- Radio sam. Zašto?

Mnogo puta je radio otkako sam ga upoznala, ali otkrovenje o

njegovom poslu nateralo me da sačekam sa njegovim priznanjem. Slade je
bio ubica. Dakle, ako je radio...

207
 - Dakle, ti samo... - Pogled mi je skrenuo na tanjir. Mislila sam da mogu
da se nosim sa istinom i nisam odustajala, ali će biti potrebno da se
naviknem pre nego što se nasmejem i kažem hej, dušo, kakav ti je bio dan?

- Livy, nije… - zatvorio je oči i protrljao slepoočnice. - Postoji više u

svemu tome od samog povlačenja okidača. Većinu svog vremena
provodim otkrivajući stvari. Lokacije. Kretanje mete. Rutinu.

Pročistila sam grlo i prinela parče uništene pizze ustima. - Znači, nisi
samo ubio nekoga?

- Na šta si mislila kada si rekla Jerichou da nije bio ovde kada ti je

trebao?

Glatka promena teme.

- Tvoj prijatelj Abe je bio u garaži kada sam došla ovde.

- Abe? - Namrštio se.

- Dakle, ne poznaješ ga?

Odmahnuo je glavom, i dalje škiljeći na jedno oko. - Ne. Poznajem ga.

Samo ne razumem, zašto je bio ovde. Šta je rekao?

- Rekao je mnogo ne tako sjajnih stvari. Ali najvažnije stvari su... Ne bi

trebalo da se uselim kod tebe, jebanje je u redu, ali trebalo bi da otpužem
nazad u svoj krevet kada završimo.

Polako je klimnuo glavom. - Pobrinuću se za to.

- Ko je on? Zato što je jeziv, i pokušao je da me dodirne, pa sam morala

da ispustim prokletu kutiju za pizzu na zemlju, a sada je uništena, i...

- Dodirne te? Na šta tačno misliš? - Skinuo je teksas jaknu i bacio je

preko stolice, pre nego što me zgrabio za zglob i zagrizao moju pizzu.

- Mislim da mi je ovaj čudan, zastrašujući čovek koji je znao moje ime,

posegnuo za glavom. Mislim da je pokušavao da mi dodirne kosu, jer je
upravo nju spomenuo. I reagovala sam. Udarila sam ga u prepone i zabila
mu lakat u lice.

208
 Slade je prestao da žvaće, a oči su me detaljnije pregledale.

- Da li te je povredio?

- Ne.

- Da li si sigurna?

- Da. Uplašio me je, ali nije završilo tako da je digao ruku na mene.
Samo je otišao, ali ne pre nego što me je pitao da li si me naučio da radim
ono što sam mu uradila.

Sladeovo lice je ostalo napeto i zamišljeno. - Jesi li ga naterala da

krvari?

Klimnula sam.

Obuhvatio mi je potiljak i poljubio me u čelo. - Dobra devojka.

Lagano udahnuvši, nosila sam svoju najhrabriju masku. Nisam želela

da on, ili Jessica, ili bilo ko sazna koliko sam bila blizu toga da se userem
i upadnem u gomilu bespomoćnosti, kao što sam uradila one noći ispred
prodavnice.

Nakon što smo pojeli šta smo mogli od pizze i preneli nekoliko mojih
kutija sa odećom i drugim stvarima, kupala sam se dok je on sedeo u
krevetu i učio za test. Nisam mogla da ga vidim, ali smo se lako čuli.

- Ranije si promenio temu, - rekla sam, prebacujući lufu preko ramena.

- Kad?

- Ranije, kada sam te pitala o Abeu, o vašem prijateljstvu... kako ga

poznaješ, izbegao si pitanje.

- On je... - Napeta pauza je zadržala vazduh i nisam mogla a da se ne

zapitam, da li razmišlja da mi odgovori, ili da izmisli laž. - Moj stric.

Laž.

Stric Abe?

To nisam popila.
209
 - Brat tvoje mame ili tvog tate?

- Tatin.

- Činilo se da je prilično umešan u tvoj život. Tvoja fakultetska karijera.

Tvoji cimeri. Tvoj seksualni život.

- Moj tata je umro kada sam imao tri godine. Abe je bio svojevrsna
očinska figura. On je samo zaštitnički nastrojen.

- Da li zna šta radiš? Da ti ne treba niko da te štiti? Da li zna šta je u

tvojoj tamnici?

- Da li znaš da sutra imam test, i da neki od nas moraju da uče?

Nacerila sam se, povlačeći odvod na kadi i hvatajući peškir dok sam
ustajala.

- Pomoći ću ti da učiš.

- Ne treba mi tvoja pomoć.

- Ako moraš da učiš, onda ti treba pomoć. - Okrenula sam kosu na

jednu stranu, stisnuvši je peškirom. Nakon što sam obukla pamučne
čipkane gaćice i majicu, vezala sam peškir oko glave, oprala zube i
zakoračila iza ugla.

Zastao je sa učenjem, da bi izvršio potpunu inspekciju mog tela. -

Rekao sam da moram da učim.

Slegnula sam ramenima. - Zubi su mi oprani i spremna sam za krevet.

Svetlo mi ne smeta. Ostani budan koliko želiš.

- Imaš li nešto protiv flanela?

Nasmejala sam se. - Ako ćemo da živimo zajedno, moraš da se

navikneš da sam ovde, da nosim ono što volim da nosim u krevet, da
ostavljam prstenove sapuna u tvojoj kadi i skinut poklopac sa tegle putera
od kikirikija. A ja ću morati da se naviknem na ono što radiš, na delove
tvoje dnevne rutine.

210
 - Gledam porniće i drkam, pre nego što odem na spavanje. - Češao se
po vratu, podignuvši bradu uvis.

Obrve su mi se podigle sve do čela. - Dooobro. Ja... - Nisam imala ništa.

Znala sam da je to rekao da bi dobio reakciju od mene, ali nisam znala
kakvu reakciju očekuje, uglavnom zato što nisam imala pojma kako da
reagujem. Pročistivši grlo, skinula sam peškir sa glave, ugasila svetlo u
kupatilu i otišla do svoje strane kreveta. - Ne trebaju ti pornići, imaš mene.
- Stavila sam telefon na punjenje.

- Moja lična porno zvezda? - Zatvorio je laptop preko ispruženih nogu

i podigao ruke, spajajući prste iza glave.

Sedeći na ivici kreveta, uzela sam losion i utrljala malo na noge,

ignorišući njegov komentar. Kada više ništa nije rekao, bacila sam pogled
preko ramena, dok sam nastavila da se mažem losionom. - Kakav je to
pogled?

Posle duge pauze, šapnuo je, - ništa.

- To je nešto. Primetila sam taj zamišljeni pogled često u protekla

dvadeset četiri sata. Da li se kaješ zbog ovoga? Mene? Ovde? - Zatvorila
sam losion i okrenula se prema njegovoj strani kreveta, prekrštenih nogu,
ruku labavo zagrljenih oko mog struka.

Još jedno sporo odmahivanje glavom. - Samo je čudno.

- Ja?

- Recimo. - Njegov lenji pogled zapeo je za moje lice, ali delovao je

daleko od fokusiranog. - Ti... kao cimer. Ti... kao žena.

- Nikada nisi imao cimera? Ili živeo sa devojkom?

- Ne. Da li si živela sa nekim momkom pre mene?

Klimnula sam. - Pa, nezvanično. Pretpostavljam da nezvanično živim

sa tobom.

- Šta to znači?

211
 - To znači da moj tata ne zna. To znači da ovde ne dobijam poštu. To
znači da sam ostavila nekoliko stvari u drugoj kući, poput svog kreveta i
neke odeće koju ne nosim.

- Taj drugi momak... - Iskrivio je usne i malo se namrštio.

Njegova radoznalost me je malo podigla. Nisam želela da me

kontroliše Wylder ili bilo ko što se toga tiče, ali malo ljubomore nije bilo
loše.

- Patrick. Druga godina. Nezvanično sam živela u njegovom stanu tri

meseca.

- Šta se desilo?

Slegnuvši jednim ramenom, nekoliko sekundi sam grizla donju usnu

zubima. - Desila se brineta sa kovrdžavom kosom. Nisam se osećala
dobro, pa sam preskočila popodnevna predavanja. Samo sam htela da se
uvučem u krevet i umirem nekoliko dana. Telo me je svuda bolelo. Kunem
se da me čak i kosa bolela. Kada sam otvorila vrata spavaće sobe, Patrick
je samo... pumpao.

Nasmejala sam se, tužno, ali sam morala da se držim šaljive strane
situacije, da sačuvam razum. - Ona je bila na krevetu... na sve četiri... a on
je stajao na kraju kreveta, sa svojom golom pozadinom prema meni. I
samo sam gledala.

Osmeh je zaigrao na Wylderovim usnama. - Perverznjakušo.

Moj daleki pogled je skočio u susret sa njegovim pogledom, i nisam

mogla da sakrijem sopstveni osmeh. – Jel’ da? Tada sam prvi put primetila
koliko mu je dupe dlakavo. A devojka je imala solidnu budućnost kao
porno zvezda. Samo je nastavila da glasno stenje to dušo, to dušo, to dušo...

- Koliko dugo si gledala?

Moj osmeh je još malo nabujao. - Do kraja.

Nasmejao se. - Ozbiljno?

212
 Klimnula sam. - Nagnula se napred, srušivši se na stomak, a on je
prošao prstima kroz kosu i okrenuo se, kao da je konačno osetio moje
prisustvo.

- Šta si rekla?

- Ništa. Telo me je previše bolelo i morala sam da povraćam. Na moju

sreću, elegantna torbica brinete bila je odmah pored vrata, pa sam
ispraznila sadržaj stomaka u nju, obrisala usta nadlanicom i rekla Patricku
da ću se kasnije vratiti po stvari. Dakle, eto. Samo još jedan slučaj kada mi
je srce bilo slomljeno. Da li je tvoje iko ikada slomio?

Polako je odmahnuo glavom, kao da mu je ceo pojam stran.

Moj osmeh je izgubio zamah, a ruke su mi se vrpoljile oko ivice ćebeta

dok sam se usredsredila na konac koji je izlazio iz šavova. - Ti si sledeći.
Jednostavno to osećam.

- Sledeći za šta?

- Da mi slomiš srce.

- Zašto to govoriš?

Pogled mi se podigao do njegovog kad je spustio ruke, ostavljajući ih

mlitavim pored sebe na krevetu. - Zato što ne znam zašto variš, ili šta
praviš u garaži. Ne znam zašto si nabavio Jerichoa, ili ime tvoje mame. Ne
znam kako je tvoj tata umro, niti ko je ta žena koja vozi Lexus, grli Jerichoa
i ljubi te. I ne znam zašto si napustio školu.

Njegovo kameno lice se nekoliko sekundi nije pomerilo. - Ta stvar je

važna za dobrobit tvog srca?

Klimnula sam.

- Nisam pitao za ime tvoje mame ili kako je umrla... i dobro sam.

- Ryn. I umrla je u saobraćajnoj nesreći kada sam imala četrnaest

godina. Sahranili smo je u nežno roze haljini, koju je nosila onog dana
kada me je donela kući iz bolnice. Moj tata je bukvalno spavao na njenom
grobu nekoliko dana nakon toga, dok sam ja ostala kod tetke i teče. Kada

213
je upoznala mog tatu, imala je nemačkog ovčara po imenu Gunner. Videla
sam slike, ali ga se ne sećam. To me je prvo privuklo Jerryju.

- Jericho.

- Jebi se, Wylderu. On će uvek biti moj Jerry.

- Oh, Livy... - nagnuo se da stavi laptop ispod noćnog ormarića -

...definitivno ćemo se jebati. - Čim me opet pogledao, njegova ruka me
uhvatila za potiljak, privlačeći moje usne svojima.

Povukla sam se nazad. - Večeras će ti biti naplaćen seks.

- Onda ne treba. - Okrenuo se i ugasio svetlo.

Ostala sam prazna, ukočena u neverici, dok je on postavljao jastuk i

delimično navlačio čaršav preko svog golog torza, duboko udahnuvši kad
je položio ruke na grudi. Nije sve u životu moralo da bude igra, ali mrzela
sam da se osećam kao da se on u stvari igra sa mnom... i da pobeđuje.

- Noć. - Skinula sam majicu i gaćice, stavila ih pored njegove glave na

jastuk, kako bi znao, u slučaju da ne shvati šta sam uradila. Smestivši se
ispod pokrivača, otkotrljala sam se na bok, okrenuvši mu leđa.

Prošlo je nekoliko minuta, ali je prekinuo tišinu. - Mary. - Okrenuo se

prema meni i njegova je ruka bila naslonjena na moj goli kuk. - Moja mama
se zove Mary. I pravim joj stalak za flaše vina, jer je njena sestra uzela onaj
koji je napravio njen tata, kada su moji deka i baka otišli u starački dom.
Moja mama je bila slomljena jer je moj deka bio zavarivač, i napravio ga je
za moju baku. A njena sestra čak ni ne pije vino.

Oslonila sam svoju ruku na njegovu i povela je do svojih grudi. Stisnuo

ju je pre nego što mi je uhvatio bradavicu između palca i kažiprsta, lagano
je povukao i poslao trzaj potrebe pravo između mojih nogu.

- Jedna od mojih meta... imao je novo štene. Nemački ovčar. Kada je...
umro... uzeo sam mu štene.

Jericho je pripadao čoveku koga je Wylder ubio. To nisam očekivala.

Trebalo mi je nekoliko trenutaka da progutam tu informaciju, ali kada sam
to uradila, pomerila sam njegovu ruku sa grudi na trbušne mišiće, tik do
pupka. Povukao je moj pirsing, a osećaj me je zagolicao malo niže.
214
 - Moj tata je poginuo na vatrenoj liniji. Ne sećam se ničega o njemu...
Bio sam premlad. Nikada se nije oženio mojom mamom, niti je živeo sa
nama.

Prsti su mi prolazili duž njegove ruke prebačene preko mene, pre nego
što sam mu ponovo prekrila ruku i pomerila je niže.

Oštro sam udahnula kada je gurnuo dva prsta u mene, brže i jače nego
što sam očekivala. Njegova cela ruka me je obujmila dole, privlačeći me
bliže sebi, dok njegova erekcija nije skliznula između mojih nogu. Nisam
znala da je skinuo bokserice.

Jebao me je prstima snažno i sporo, savijajući ih da mi pogodi g - tačku.

Moja ruka se uhvatila za njegovu, intenzitet je bio skoro prevelik, ali

nisam baš želela da prestane. Jednostavno nisam očekivala da će preći sa
dva na deset, za manje od pet sekundi.

Njegov vreli dah okrznuo mi je uho. - Žena u Lexusu...

Dahtala sam, zabijajući nokte u njegovu nemilosrdnu ruku.

- Ona je moja rođaka. Abeova ćerka. Ona čisti moj nered.

- W…Wylderu... - Bila sam tako blizu da vidim sve lepe zvezde

orgazma.

- I ja sam neko vreme bio nečija meta, pa sam morao da nestanem dok
pretnja nije neutralisana. Jesmo li sada dobro, Liv? - Prošaptao je, i bilo je
tako duboko i kontrolisano, da sam skoro svršila samo od njegovog glasa.

Njegovi prsti su nestali, a zubi su se zabili u moje rame.

Ruka je uhvatila moju nogu i podigla je preko njegovog kuka dok je

snažnim potiskom klizio u mene s leđa.

Ja sam bila dobro.

On je bio dobro.

Sve je bilo tako... prokleto... dobro.

215
 - Slomila ga je? - Upitao sam, sedeći preko puta Abea za našim
uobičajenim stolom. Uobičajeni kafić.

Isti smrad masti.

Ista konobarica.

Isti ventilator iznad naših glava koji škljoca.

Prešao je prstom po mostu nosa. – Ma jok. Ali neću lagati, nisam to

očekivao.

Nacerio sam se. - Razumem. I mene je uhvatila, pre nekog vremena.

Njena tetka... u svojim pedesetim... je obučavala samoodbranu. Jebeni
analitičar.

- Njena tetka, a? - Abe je spustio sendvič i obrisao usta.

- Da. - Popio sam svoju ledenu vodu, zureći kroz prozor nekoliko
sekundi. - Šta si radio tamo?

- Samo sam hteo da je vidim.

- Zašto?

- Moram li da imam razlog?

216
 Njegov odgovor mi je išao na živce. - Pazim je. Čuvam je. Ne moraš da
brineš o tome.

- Oh, nisam zabrinut. Znam da si svuda u njoj. - Nasmejao se.

Zadržao sam neutralnu reakciju. Abe je bio čovek kome sam najviše
verovao u životu. On je takođe bio osoba koje sam se najviše plašio. Bio
sam prilično siguran da je to bilo tačno kako je nameravao da bude.

- Ona zna da nemaš prijatelje. Šta još zna o tebi?

Slegnuvši ramenima, bacio sam pogled na ekran svog telefona i na

poruku od Livy.

Livy – Surfovanje. Večera sa devojkama. Ne čekaj me. Cmok.

- Ništa. Zašto si toliko zabrinut?

- Zabrinut sam da ti šapuće snove na uho nakon što ti popuši kurac, i

da ćeš izgubiti fokus i omašiti... reći joj nešto o sebi što ne bi trebalo da
zna.

- Opet... zašto smo ovde? Imaš li nešto za mene, što ne uključuje

dadiljanje?

Zagrizao je svoj sendvič i nacerio se, dok je polako žvakao. - Ne brini,

- promrmljao je. - Tvoji dani dadiljanja će se uskoro završiti.

- Koliko uskoro?

Abe je posegnuo u džep sakoa. - Čim smakneš svoju sledeću metu.

- Zašto? Da li je moja meta pretnja za nju?

- Ne baš. - Bacio je fotografiju na sto. - To je ona.

Zurio sam u fotografiju Livy na plaži, kako nosi svoju dasku za

surfovanje. Abe je koristio ozbiljan objektiv da je snimi iz bliza. - Šta je
ona? - Upitao sam polako.

- Tvoja meta.

217
 Mišići na mojim prstima su se trzali dok sam ih prisiljavao da ostanu
opušteni, umesto da se stisnu u pesnicu. Moja vilica nije uspela da uradi
isto.

- I trebaće mi suvenir da pošaljem kući.

Kiselina mi se popela uz grlo.

Suvenir... to je bila šifra za deo tela. Nikad nisam znao sa sigurnošću,

ali sam uvek sumnjao da su suveniri vezani za ubistva iz osvete. Oko za
oko.

Ponekad je to bio prst ili čak cela šaka. Nekada je to bila cela odsečena
glava. Nisam isporučivao robu porodici, samo bih isporučio suvenir
Abeu. Iskreno, nisam želeo da znam više o tim situacijama. Do Livy.

- Ona je nevina. Mi ne ubijamo nevine ljude.

- Ajoj, sine... Plašio sam se da će ti kurac stati na put.

- Ja nisam tvoj sin, - procedio sam između stisnutih zuba.

- Pa, ja sam jedini otac kojeg si ikada imao. Da li će ovo biti problem?
Znaš kako će se ovo odigrati. Ona neće živeti. Ako ti to ne uradiš, ja ću.

Pogled mi se podigao sa slike i sreo sam njegov zli izraz lica. – Ti to

više ne radiš.

- Napraviću izuzetak. Ovo je lično.

- Zašto?

- Saznaćeš kada bude pravo vreme.

- Predao si mi njenu fotografiju. Mislim da je pravo vreme. I koja je

jebena svrha da je štitimo, ako je meta?

- Rekao sam ti, to je lično. Hteo sam... Trebalo mi je da te voli. Osveta

je mnogo slađa, znajući da te je voljno pustila da se uvučeš među njene
lepe male noge. Ona zna, zar ne? Ona zna da si joj spasio život iza te
prodavnice.

Odmahnuo sam glavom. - To si bio ti. Naterao si čoveka da joj to uradi?

218
 Abe se zakikotao. - Trebalo mi je da tvoj posao izgleda legitimno. Dao
sam ti ubistvo koje voliš. Trebao bi mi zahvaliti.

- Ja nisam tvoj jebeni pijun.

- Ti si šta god ja želim da budeš. Zamisli moje iznenađenje i čisto

oduševljenje kada je upisala isti fakultet. Zamisli kako je bio savršen
tajming da je kuća u kojoj sada živiš, bila dostupna baš kada sam želeo da
se vratiš u školu. Kuća, samo nekoliko koraka od nje. Ozbiljno, sudbina
me jebeno voli.

- Ona me ne voli. - Slegnuo sam ramenima.

- Živi sa tobom. Čak i ako sam se potrudio da verujem da nemaš

osećanja prema njenoj pički, znam da nema šanse da bi pristala da živi sa
tobom da te ne voli. To je devojačka stvar. Shvatam da nemaš društvene
veštine, posebno sa ženama, tako da ne očekujem da shvatiš šta radiš...

- Samo začepi jebote.

Usta su mu se zatvorila, ali su mu se oči suzile u crtu. Video sam taj

pogled previše puta, i nikada ništa dobro nije proizašlo iz toga. - Pazi,
dečko.

Jebeno sam zagrizao sam jezik i teško progutao.

- Sada... imaš dve nedelje. Baš na vreme za praznike. U iskušenju sam

da kažem da bi ta njena lepa mala glava bila moj prvi izbor za suvenir, ali
sam uvek taj deo - bez ikakve zabune - prepuštao tebi. - Ustao je, nekoliko
puta kucnuvši upaljačem po stolu.

219
 - Jednostavno je bolesno, - plutala sam na svojoj dasci pored Kare i
Missy, gledajući kako Aiden, moj omiljeni OG hvata sledeći talas.

- Hm... da li je to onaj ko mislim da je? - Upitala je Missy, bacivši pogled

preko ramena prema obali.

Pratila sam njen pogled do mog momka i mog psa na plaži. Izgledao
je potpuno neumesno u farmerkama i čizmama.

- Mislila sam da je ovo žensko veče, - rekla je Kara.

- Jeste. - Okrenula sam se i veslala prema unutra, uhvativši kraj talasa

koji me je odveo na obalu. - Poslala sam ti poruku. - Nacerila sam se,
krenuvši uz plažu sa daskom.

- Znam. - Gurnuo je ruke u prednje džepove, dok sam dasku zabijala

u pesak i cedila kosu.

- Pa šta ima? Očigledno nisi došao da surfuješ.

- Uništavam tvoje žensko veče.

- Uništavaš? – Zaškiljila sam na jedno oko. – Kao, pridružuješ nam se?

- Kao, vodim te kući.

- Zašto? – Pitala sam, dok sam otkopčavala rajsferšlus surf odela.

220
 - Zato što je Jerry rekao da želi da uzmemo hranu za poneti, i uradimo
nešto poput gledanja filma.

Zaustavljajući se sa jednom rukom izvučenom iz surf odela, vilica mi

je pala do poda. On to nije rekao. Bilo je to njegovo telo, ali to nisu bile
njegove reči. - Ko si ti? Jerry? Hrana za poneti i film? Šta će reći? Ovo nisi
ti. Ovo nije momak koji me je pohvalio zbog nezahtevnosti.

- Dobro. Želim da te zavežem i zakopam lice među tvoje noge. Bolje?

Nakašljala sam se i pogledala oko sebe, da vidim koliko je ljudi u

blizini. - Rekao si da si ti tip koji će se pobrinuti da me niko nikada ne veže.

Izvukavši drugu ruku iz surf odela, podigla sam obrvu u znak pitanja
na njegove reči i nove namere.

- Zaista se trudim da budem... - njegove usne su se iskrivile -

...prijateljski nastrojen i ubedljiv.

Gurnuvši surf odelo do kukova, podigla sam pogled. - Prijateljski? Šta

je tačno alternativa tome da budeš prijateljski nastrojen sa mnom?

Zaškiljio je prema suncu, nekoliko trenutaka vireći preko mog ramena.

- Ti si odličan student. Reci mi, šta je suprotno prijateljskom?

Prekrstivši ruke na grudima, zaglavila sam usnu među zubima, dok

nije vratio fokus na mene. - Neprijateljski. Govoriš li da, ako sada ne odem
kući s tobom, stvari će postati neprijateljske? Neprijatne?

- Potvrdno.

- Idi kući, Wylderu. Doći ću kasnije... ili sutra. - Sagnula sam se i

poljubila Jerryja u glavu. - Tata je večeras malo lud, zar ne?

- Čekaću.

- Čekaćeš šta? - Provukla sam se kroz pesak do torbe i uzela vodu,

otpijajući velike gutljaje.

- Tebe.

221
 - Da, to sam rekla. Idi kući i čekaj me. - Gurnula sam svoju flašu vode
nazad u torbu i zgrabila njegovu majicu, privlačeći ga bliže dok mi nije
dao usta za brzi poljubac. - Volim te. Poslaću ti poruku ako na kraju
ostanem kod Aubrey. - Okrenula sam se, vraćajući se ka svojoj dasci, dok
sam ispravljala rukave surf odela i uvlačila ruke nazad u njega.

Posle još jednog sata surfovanja, uputili smo se do mog džipa, kikoćući
se, i oporavljajući se od cele subote na plaži.

- Hm... malo previše uhodimo? - Missy je klimnula ka Sladeovom

crnom Volvu, parkiranom sa druge strane mog džipa.

- Nešto se događa. Ovo nije on. - Odmahnula sam glavom.

- Daj. Mi ćemo to rešiti. - Missy je klimnula ka mojoj dasci.

Prislonila sam je na džip i skinula svoje surf odelo. Obukla sam duks i
otišla do njegovog prozora.

Otvorio ga je. - Ulazi. Neka neko od tvojih prijatelja odveze tvoj džip.

Nagnula sam se napred, oslonivši ruke na vrata. - Šta mi ne govoriš? -

Iskrena zabrinutost je iznela moje reči.

- Ulazi, Livy.

- Neću ući ako mi ne daš razlog da uđem.

Protrljao je slepoočnice, a zatim spustio ruke na volan, gledajući pravo

ispred sebe. - Daću ti dva pitanja. Možeš me pitati dve stvari... bilo šta... i
iskreno ću ti odgovoriti.

Očajan Wylder. Oduzima živote. To je bio njegov posao. Živeo je u

ukletoj kući. Ničega se nije plašio. Pa zašto sam mogla da osetim njegov
očaj?

- Dobro. Ali, odmah ćeš odgovoriti na jedno.

Okrenuo je glavu prema meni.

- Zašto tako očajnički želiš da pođem sa tobom upravo sada?

- Zato što osećam intenzivnu potrebu da te zaštitim.

222
 - Od čega?

- Da li je to tvoje drugo i poslednje pitanje?

Uh! Imala sam milion pitanja za njega. Ne... Nisam želela da to bude
moje poslednje pitanje, ali sam želela da znam zašto mi je potrebna
njegova zaštita. - Plašiš me.

- Onda ulazi u auto.

Snažno izdahnuvši, uspravila sam se i prišla Missy i Kari, pomažući

im da završe pričvršćivanje dasaka na vrh džipa. - Moram da idem sa
Sladeom. Možete li odvesti moj džip? Hoćete li mi oprostiti što ću
preskočiti večerašnje druženje?

- Šta? Da li si ozbiljna? - Upitala je Missy, skačući sa zadnjeg branika i

otkopčavajući rajsferšlus na surf odelu.

- Šta se dešava? - dodala je Kara.

- To je... - Protrljala sam usne, tražeći nešto što ima smisla, znajući da
će to biti laž. Mrzela sam da lažem svoje prijateljice. - Slade je izgubio
prijatelja.

- Šta? O Bože! - Missy je pokrila usta. - To je užasno.

- Čoveče... - Karine oči su se raširile. - Rekao ti je da je izgubio prijatelja,

a ti si se vratila surfovanju?

- Nije mi rekao šta se dogodilo. Samo me je zamolio da dođem kući.

Mislila sam da je malo posesivan prema mom vremenu, jer nije hteo da mi
kaže zašto.

Missy je prošla pored mene.

- Gde ideš? - Pratila sam je.

- Želim da mu izrazim saučešće.

- Ne...

Prekasno.

223
 Pokucala mu je na prozor. Opet ga je otvorio.

- Veoma mi je žao zbog tvog prijatelja.

- Da, - dodala je Kara.

Ugrizla sam se za usne, raširenih očiju.

Sladeov pogled je ostao na meni nekoliko sekundi, pre nego što je

preleteo na Karu i Missy. - Hvala.

- Javi nam ako ti nešto zatreba. Ujutro ćemo ti vratiti džip. - Missy me
je zagrlila.

- Hvala, - pustila sam je i zagrlila Karu.

Zgrabivši svoju torbu, popela sam se u Sladeov terenac.

- Ko je umro? - Upitao je, povlačeći se sa parkinga.

- Tvoj prijatelj.

- Nisi verovala da imam prijatelje.

- Imaš li?

- Ne.

Nasmejala bih se, ali on mi je uništio planove za subotu uveče sa

prijateljicama jer se plašio za moju bezbednost, a nisam znala zašto. I
možda je to znao. Možda je znao da neću stići dovoljno daleko da
postavljam prava pitanja. Možda je sve izmišljeno.

Ali, zašto?

Pa sam pitala. Dobiću još pitanja sa svojim veštinama razmene. - Zašto

osećaš ludu potrebu da me zaštitiš? I da, ovo je moje drugo pitanje.

- Zato što te volim.

- To je... - Osećala sam se tako prokleto konfliktno. Te reči koje su

izlazile iz njegovih usta su me svaki put ostavljale bez reči, ali to nije bio
pravi odgovor.

224
 - Ne sviđa mi se ova igra, - promrmljala sam, zureći kroz bočni prozor.

- Ni meni, - šapnuo je. Nisam mislila da je hteo da to čujem, ali jesam.

Čim je zaustavio vozilo na prilazu, pokušala sam da iskočim, ali me je

zgrabio za ruku. - Ja idem prvi.

- Gde ideš prvi?

Otvorio je svoja vrata. – Gde god da idemo.

Uznemireno, pratila sam njega i Jerichoa do zadnjih vrata. Otključao je

vrata i posegnuo iza leđa dok ih je polako otvarao. Ruka mu je obavila
pištolj koji je izvukao iz pojasa farmerki.

Šta dođavola...

Imao je pištolj. Znala sam da ima mnogo oružja, ali nikad kod sebe.
Zadržala sam dah, niz pitanja i strah, dok su on i Jericho ulazili unutra.
Šunjala sam se iza njih, zadržavajući dah. Okrenuo se, i podigao ruku da
ostanem.

Jericho je prednjačio, obišli su prizemlje pre nego što su otišli gore, dok
sam ja ostala zacementirana na svom mestu, odmah pored zadnjih vrata.

- Dobro smo, - rekao je kad je stigao do dna stepenica i vratio pištolj u

pojas. Ne samo u pojas... namrštila sam se. Imao je futrolu. Taj zid u mom
mozgu ga je odvajao od njegove profesije.

Nikada ga nisam videla da oduzima život.

Nikada ga nisam videla da drži neko od oružja iz svoje tamnice.

Do sada.

Nešto se promenilo kada sam ga videla kako sa lakoćom i udobnošću

drži taj pištolj, kada se kretao kroz kuću sa njim uperenim ispred sebe, na
oprezu, ali u isto vreme savršeno miran.

Slade Wylder je oduzimao živote i činio je to bez razmišljanja.

- Šta se dešava? - Prošaputala sam, plašeći se da se pomerim i

centimetar.
225
 - Još ne znam. - Obuhvatio mi je vrat obema rukama, palčevima mi je
milovao grlo i poljubio me u vrh glave.

- Za… zašto nosiš taj pištolj? Da li sam u opasnosti? Jesi li... - Pogledala
sam prema njemu, hvatajući njegove ruke, dok je on nastavio da mi drži
vrat u svojim zaštitničkim rukama. - Doveo si me u opasnost.

Wylder se nasmejao i pustio me. - Ne. - Okrenuo se, ostavljajući me

smrznutu na mestu, dok je otvarao frižider. - Pričaj mi o svom tati.

- Molim? Zašto? - Zaškiljila sam. Misli su mi se okretale i vrtelo mi se

u glavi, dok sam hodala na bezvoljnim nogama do kuhinjske stolice. - Šta
si uradio? Zašto nosiš pištolj? Zašto si morao da proveriš kuću? Reci mi
šta se dešava.

- Da li je tvoja porodica bogata?

- Šta? - Lice mi se zgrčilo dok sam odmahivala glavom, pokušavajući

da sredim sve što mi se zbrkalo u mislima. - Ne.

- Uticajna? - Okrenuo se otvarajući flašu piva.

- Ne. Zašto me to pitaš? Šta god da je ovo... ko god da ide na tebe... to

nema nikakve veze sa mnom. Ta noć u prodavnici bila je nasumična, a ne
proračunata. To se moglo dogoditi bilo kome.

- Da li je tvoj tata učinio nešto što bi nekoga razbesnelo? Ima li

neprijatelja?

- Ne. Slade... zašto me ispitaš o mom tati?

Otpio je dug gutljaj i spustio flašu. Zatim je naslonio ruke na ivicu

šanka, i spustio glavu. - Rekla si da je on kompjuterski štreber. Šta to znači?
Da li je haker? Da li radi za vladu? Veliku korporaciju?

- On je računarski inženjer. Ne radi za vladu. Njegov posao je dosadan,

bez uticaja i radi za srednju kompaniju. Njegovi hobiji uključuju sviranje
klavira, vežbanje, moju preteranu zaštitu i nedostajanje moje mame. To je
to. Šta je tvoja poenta?

Polako je odmahivao glavom koja mu je i dalje visila. - Momci sa

kojima si izlazila... nešto značajno o njima? Da li si ikada bila sa oženjenim

226
muškarcem? Kada si videla Abea, da li ti je išta u vezi njega izgledalo
poznato?

- Isuse, Slade. Šta se dešava? Nisam svesno spavala sa oženjenim

muškarcem. Ništa kod Abea nije izgledalo poznato. A najzapaženija stvar
u vezi sa bilo kojim od momaka sa kojima sam izlazila je, da je moj
poslednji momak ubica.

Ignorišući moj ubod, podigao je glavu i posegnuo za pivom. Posle još

jednog dugog gutljaja, polako je izdahnuo i prikovao me tvrdim izrazom
lica. - Ubrzo nakon što smo se upoznali, Abe mi je dao novi zadatak, nešto
što obično ne radim, ali ja radim ono što on kaže, tako da...

Moje obrve su se podigle. - Tako da?

- Rekao mi je da moram da se brinem o tebi. Da se pobrinem da si

bezbedna... zaštićena.

Da štiti mene.

Trebalo je da se osećam sigurno. Na kraju krajeva, sa mnom je živeo

čovek sa gomilom oružja. Da štiti mene. Ali, nisam se osećala sigurno.
Jedini put kada sam se osećala tako ranjivo, tako izloženo, bilo je kada sam
imala nož na vratu dok je užasan čovek pokušavao da me siluje.

- Kako sam mogla biti tako glupa? - Prošaputala sam. - Rekao si da nije
tvoj posao da... me jebeš. - Moj pogled je podigao na njegov. - Ali ja sam
bila tvoj posao.

- Livy...

Odmahnula sam glavom, i zatvorila oči na nekoliko sekundi. - To se

dogodilo. Zato si od očigledne mržnje prema meni prešao u... - Otvorila
sam oči dok su ih suze punile. - Možda i malo akcije, a? Što si me bliže
privukao, lakše me bilo zaštititi. O moj Bože... - Obrisala sam suze čim su
mi pale iz očiju. - Mi smo ništa. - Reči su iz mene ispale kao da ih je neko
upucao. Beživotno. Monotono. Utrnulo.

Spustio je pivo i njegove čizme su pojele razdaljinu između nas.

Pogrbljen preda mnom, ruke su mu bile naslonjene na moje bokove. - Mi
smo sve.

227
 Odmahnula sam glavom, zatvarajući oči dok su se tihe suze slivale niz
obraze do krila.

- Pogledaj me.

Nemilosrdno sam odmahivala glavom, držeći bradu na grudima, dok

mi je donja usna drhtala i stiskala zube da ne zajecam.

- Pogledaj. Me. - Uokvirio mi je lice rukama i podigao mi glavu.

Zatreptala sam dok sam otvarala oči, krupne suze su mi se zalepile na

trepavice.

- Nije bio moj posao da te dodirujem kao što sam te dodirnuo. Nisam
mogao da se zaustavim. Hteo sam... čak i kada sam znao da to nije dobra
ideja. Pa sam to ipak uradio. I znao sam da nije moj posao da te volim.
Opet, nisam mogao da se zaustavim. Ipak sam to uradio. Zaštita tebe više
nije moj posao. To je ono što radim jer te volim.

Nisam mogla da nađem reči. Bez obzira koliko sam želela da mu

verujem, bilo je nemoguće odbaciti arsenal oružja ispod nas, pištolj u
njegovoj futroli i njegova pitanja. Više od svega toga, nije bila stvar u tome
što je rekao. Nego u svemu onome što nije.

- Zašto te je Abe unajmio da me zaštitiš? Da mene štitiš od čega? Od

koga?

- Ne mogu ti reći.

- Ne. - Glava mi se vrtela sa jedne na drugu stranu dok sam pokušavala

da ustanem.

Uhvatio me je za zglobove. - Livy...

- Pusti. Me! - Pokušala sam da se izvučem iz njegovog stiska.

Pustio me je, podižući ruke u znak predaje, još je klečao preda mnom
dok sam ustajala.

- Ne možeš me zaštititi lažima, - rekla sam.

228
 - To je jedini način da te zaštitim. I žao mi je što zvuči tako sjebano, ali
to je istina. Znam da je to nezamislivo slepo verovanje koji tražim, ali treba
da mi veruješ i uradiš sve što tražim.

- Trebalo bi da pozovem svog tatu... Jessicu...

Odmahnuo je glavom. - Ti. Tebe mogu da zaštitim. Ne mogu da

zaštitim svakoga koga uvučeš u ovaj nered. Ne, dok ne shvatim stvari.
Molim te. - Njegove ruke su se spustile do mojih bokova, oči su me molile
dok sam zurila u njega. - Dozvoli mi da ti uzvratim ljubav.

Pojavio se novi krug suza. - Uplašena sam, - šapnula sam.

- Imam te. - Naslonio je svoje čelo na moje srce, a ruke su mi obuhvatile

struk.

- Obećavaš? - Spustila sam se u stolicu.

Pomerio se nekoliko centimetara napred na kolenima, ruke su mu

pronašle put u moju kosu, a usne okrznule moje. - Obećavam.

229
 - Kada te je poslednji put neko prebio?

Podigao sam pogled sa kompjutera. Moja bliznakinja, Jessica, ušetala

je u moju kuću sa svojom torbom za teretanu. - Niko me nikada nije prebio.
Dakle, odgovor na tvoje pitanje je nikada. - Vratio sam pažnju na
kompjuter.

- Posao? Opsednutost? Ili uhođenje?

- Opsednutost? Uhođenje?

Sela je za trpezarijski sto preko puta mene. - Opsednutost Ryninom

smrću, koja je... po milioniti put... bila nesrećan slučaj. Ili uhodiš Livy i
njenog novog momka?

Bacio sam pogled na nju po drugi put. - Rekla ti je za Sladea?

- Slade. - Nacerila se. - Znaš i zapamtio si njegovo ime. To je nešto.

Moj mrtav pogled ostao je zalepljen za nju, sve dok joj se u glavi nije
upalila lampica.

- Naravno, znaš njegovo ime i to dobro, jer ga uhodiš. Znala sam.

- Njegov dosije je čist.

230
 - Super! Slučaj zatvoren. Lepe želje Livy u njenoj novoj vezi. Sada,
idemo da sparingujemo. Moj šef je danas bio seronja. Moram nekoga da
udarim.

- Previše je čist.

Zakolutala je očima. - On je u dvadesetima. Možda potiče iz fine

porodice. Čist dosije.

- U njegovom izvodu iz matične knjige rođenih, nema imena oca.

- Nije zločin biti odgajan od strane jednog roditelja.

Polako sam klimnuo glavom. - Znam. Ali nema profile na društvenim

mrežama. I napustio je koledž na tri godine, pre nego što se vratio da
završi završnu godinu.

- Hitni slučaj u porodici? Zdravstveni problemi? Razmišljao je svojoj

budućnosti? Problemi sa novcem? Ozbiljno, Jacksone, tražiš nešto čega
nema.

- To je moja poenta. On je previše čist. Ne samo sumnjivo čisto.

Govorim o nerealno čisto.

- I, šta ćeš da radiš povodom toga? Otići ćeš u LA, zavezati ga i

ispitivati?

Začepio sam usne. - To nije loša ideja.

- Da. - Nasmejala se. - To je užasna ideja. Ona vrsta ideje koja uništava
tvoj odnos sa ćerkom.

Palcem i srednjim prstom sam trljao slepoočnice, na više ekrana zureći

u sve što sam mogao da pronađem o Sladeu Wylderu. - Onog dana kada
je Ryn umrla... Bio sam nemiran ceo dan. Nisam to mogao objasniti. Osećaj
šestog čula. Mora da sam joj poslao poruku dvadeset puta, proveravao je,
proveravao kako je Livy.

- Rekao si to. Nije neobično da ljudi imaju osećaj da će se nešto loše

dogoditi, ali to još uvek ne znači da je to bilo nešto drugo osim nesreće.

231
 Zavalio sam se u stolicu, i prste spojio iza glave. - Imam isti osećaj već
nekoliko dana u vezi Livy. Ne znaš koliko sam puta razmišljao da uđem
u avion, da je lično proverim. Da ostanem tamo, dok osećaj ne nestane. U
jesen sam imao isti osećaj.

- Jesi? - Jessica se namrštila, a lice joj je poprimilo čudan izraz.

- Da. Pokušao sam da joj pošaljem poruku milion puta, i bio sam
spreman da krenem pravo na aerodrom kada mi je poslala poruku,
potvrdivši da je dobro.

Jessica je protrljala usne, napetog čela. - Da li si imao taj osećaj pre

požara u kući?

Odmahnuo sam glavom. - Očigledno nije bila u opasnosti. Bila je u

njegovoj kući i radila bog zna šta.

Kada Jessica nije iskoristila priliku da se našali o svim trenucima kada

sam radio bog zna šta u svojim dvadesetima, znao sam da nešto nije u redu.
Uspravio sam se. - Šta mi ne govoriš?

Stisnula je donju usnu, a pogled joj je bio uperen u stranu. - Šta možeš
pronaći o Stefanu Hooveru iz Nevade? Dvoje dece i žena. Ubijen je u LA-
u, nakon što je pokušao da siluje devojku sa fakulteta.

- Zašto? - Upitao sam, a ruke su mi već prelazile preko tastature da

potražim informacije o njemu. - Preko sto hiljada dolara duga po
kreditnim karticama i kockanje. Nema prethodnog dosijea. Ali da,
pronađen je mrtav nakon što je pokušao da siluje devojku iza prodavnice
u septem... - Moj pogled je uhvatio Jessicin.

Teško je progutala.

- Tada sam imao taj osećaj.

Još jednom je teško progutala dok nije treptala, kao kad je plen gledao
svog predatora.

- Jess. - Moje pesnice stisnute na stolu, stegnute vilice. - Pomozi mi

Bože, ako je ovo bila Livy... - Nisam to mogao ni da kažem. Grudi su mi
bile ispunjene besom i strahom od nečega, što nisam želeo da bude istina.

232
 - Rekla mi je više od mesec dana kasnije, kada sam bila u LA-u zbog
posla.

- Zašto, jebote, tek sada čujem za ovo? - Ustao sam, odbacujući stolicu
unatrag svojim nasilnim ispadom.

Jess je podigla ruke. - Dozvoli da objasnim.

- DA OBJASNIŠ? - Uzeo sam svoju čašu za vodu i bacio je u zid, staklo,

led i voda su leteli svuda. - Kako ćeš, jebote, objasniti da mi nisi rekla da
je neki tip pokušao da siluje moju ćerku? - Kretao sam se oko stola tako
brzo da se ona lecnula, a moja sestra se nikada nije lecnula. - Da je u pitanju
jedna od tvojih devojaka, šta bi ti uradila?

Gledala je u moje grudi, držeći se čvrsto, ali stid joj je ispunio oči.

- Znaš šta bih uradila, - prošaputala je. - Naterala me je da obećam da

ti neću reći. Nije je silovao. Da jeste... ne bih čuvala njenu tajnu.

- To je jebeno sjajno, Jess. Samo si krila da je ona u LA-u, da izlazi sa

nekim tipom o kome ništa ne znam, i potpuno bespomoćna.

Oči su joj se pomerile nagore. - Nije bespomoćna. Trenirala sam je.

Zaškiljio sam. - Trenirala si je? Na šta misliš?

- Znaš na šta mislim.

- Ne. Ne znam. Ti si njena tetka. Tačka.

Njena vilica se stisnula zajedno sa pesnicama. - Naučio si je kako da

udari i beži. Kako da koristi bočicu biber spreja.

- Zato što sam rekao Ryn da ću je to naučiti. To je to. Normalan student

sa normalnim vaspitanjem. Sve što mi nismo imali.

- Pa, nakon njenog incidenta, odlučila sam da zaslužuje normalan život

odraslih. Bezbedan život odraslih. Odlučila sam da je nijedan muškarac
nikada neće prikovati za zemlju... neće ostaviti ožiljke koji nikada ne
zarastaju.

233
 Emocija mi je zgnječila grudi. To nije bio život koji sam želeo za Livy.
- Koliko dugo?

- Tri meseca.

- To nije dovoljno. - Odmahnuo sam glavom.

- Nisam gotova.

Protrljao sam potiljak. - Koliko? Šta si je naučila da radi?

Jessica je podigla bradu, usne u čvrstoj liniji. - Naučila sam je da krvari.

- Jebem mu... Jess... - Trznuo sam se razmišljajući o mojoj devojčici, koja

je doživela stvari koje sam ja iskusio, stvari koje je iskusila Jessica. Čak i
da je to bio samo delić svega, bilo je previše.

Jessica je podigla bradu još jedan centimetar, zabačenih ramena,

podsećajući me na sve što je preživela u svom životu. - Naučila sam je da
ustane. Obučila sam je da oseti bol, i usmeri ga u jednu stvar...

- Njen sledeći dah, - šapnuo sam reči koje su nam se ponavljale iznova
i iznova.

Uzvratila je nekoliko sporih klimanja glavom. - Ovaj osećaj...

Odmahnuo sam glavom. - Verovatno nije ništa.

- Ali, šta ako je nešto?

- Misliš Slade?

Jessica je slegnula ramenima. - Slade. Stefan Hoover. Kuća koja je

izgorela. Uzrok požara nije sa sigurnošću utvrđen.

- Misliš da je to bilo namenjeno Livy?

- Ne, - rekla je Jess da me spreči da ne poludim. - Možda.

Zgrabio sam telefon. - Ona je kod Sladea.

- Pratiš je?

234
 Namrštio sam se na Jessicu i njeno glupo pitanje. - Kupio sam joj novi
telefon nakon požara. Naravno da je pratim. Pratim i njen džip. Da sam
mogao da je čipujem, uradio bih to. - Pozvao sam Livy i stavio telefon na
zvučnik.

- Hej, tata, - odgovorila je na treće zvono.

- Livy. Kako si?

- Um... dobro. Zašto? Šta ima? Je li sve u redu?

Osluškivao sam da li je njen glas bio čudan, napregnut, da li se čulo

neobično oklevanje. - Da. Sve je u redu. Samo sam hteo da pozovem svoju
ćerku.

- Dooobro. Jesi li siguran da je sve u redu?

- Apsolutno. - Prebacio sam pogled sa ekrana na Jessicu, njeno lice je

bilo nepomično, usredsređeno na svaku reč, baš kao i moje. - Šta radiš?

- Slade i ja smo se upravo vratili kući sa surfovanja.

- Zvuči zabavno. Da li još uopšte surfuješ sa prijateljima ili si samo

zalepljena za nekog tipa?

- Surfovala sam sa devojkama prošle nedelje.

- Kada dolaziš kući za božićni raspust?

Zastala je, oklevala. Moje oči su se ponovo zakačile sa Jessicinim.

- Hm... još nisam sigurna.

- Pa, kada ti je poslednji dan nastave?

- Um... petak.

- Super. Pa vidimo se kada? Subota?

- Javiću ti kada proverim sa Sladeom.

- Zašto treba da proveriš sa njim? Dolazi li sa tobom? Sigurno će

provesti Božić sa svojom porodicom.

235
 - Da, uh... još nisam sigurna. Nismo baš razgovarali o tome.

- Još nedelju dana, a niste razgovarali o tome? To ne liči na tebe.

- Možda će morati da radi tokom raspusta. A ako je to slučaj, onda bih

mogla ostati ovde sa njim.

- Kako to misliš ostati tamo sa njim? Gospođice Božić sa svojom

porodicom?

- Pa možda. To je samo jedan Božić. Bićeš pozvan kod tetke Jess, zar
ne?

- Tako je, - rekao sam polako.

- Ali mislim... ništa nije odlučeno. Obavestiću te kada budem znala.

- Da. Uradi to. Obavesti nas kada Slade sazna svoj radni raspored.

- Naravno. Ćao, tata. Volim te.

- Liv...

- Da?

Hteo sam nešto da kažem. Potreba me je zahvatila u stomaku, šaljući

fizički bol u grudima. Hteo sam da joj kažem da znam šta joj se dogodilo...
šta joj se zamalo dogodilo, i kako mi je žao što nisam bio tu, što nisam
učinio više da je zaštitim.

- Volim i ja tebe. – Prekinuo sam poziv.

- Moramo da idemo u LA.

- Ja. Ne mi.

- Jacksone.

- Još ne znamo šta tražimo. A možda i nije ništa. Otići ću da proverim

stvari, i obavestiću te ako mi nešto zatreba.

Sa laganim izdahom odustala je uz blago klimanje glavom. - Žao mi je

što ti nisam rekla.

236
 - Jesi li joj rekla za sebe?

Klimnula je. – Verziju za starije od trinaest godina.

- Kada si je naterala da krvari, da li je... - Protrljao sam ruku preko usta.

Ubijalo me je što sam to pitao, ali me je ubijalo i što ne znam.

- Slomilo mi je srce. Taj trenutak... kada znaš da nekoga menjaš zauvek.

Kada napraviš trag koji će biti tu zauvek, čak i ako je nevidljiv. Plakala je.
Molila me je da prestanem.

Lice mi se zgrčilo.

Nešto nalik osmehu povuklo je Jessicine usne. - Ali kada je pronašla

svoju vatru... gorela je tako prokleto sjajno. Ona je ti.

- Ona je njena mama.

Jessica je odmahnula glavom. - Njeno srce je kao Rynino, ali njena

duša... njena borba... to si sve ti.

237
 Verovala sam mu.

Wylder me je zamolio da mu verujem bez ikakvih pitanja, i to sam

učinila. Rekla sam da to čini da se osećam slabo. Rekao je da je takvo
poverenje u nekoga pokazivalo nemerljivu snagu i hrabrost.

Pratio me je na sva moja predavanja, i ostavljao je Jerichoa sa mnom

dok se ne vrati po mene. Znala sam da je preskakao neke delove svojih
predavanja, kako bi se potrudio da je uvek tu. Mrzela sam to.

Strah.

Najgora vrsta straha - nepoznato.

Laganje mom ocu.

Laganje mojim prijateljicama.

Izgorela kuća je počela da se čini kao zatvor, a Slade kao pravi

upravnik - kao što sam se nekada osećala kod kuće sa svojim tatom. Otišli
smo par puta na plažu, ali ne i na moju plažu. Želeo je da se pritajimo iz
mojih uobičajenih mesta za druženja, što je u najboljem slučaju značilo
usrano surfovanje. I samo ja. On je stražario na plaži sa Jerichom.

- Još uvek učiš? - Upitala sam, popevši se u krevet u jednoj od njegovih

majica.

- Da.
238
 - Misliš da znaš dovoljno da prođeš? - Zgrabila sam njegov laptop i
stavila ga na svoj noćni ormarić.

Podigao je obrvu. - Šta radiš?

Puzala sam mu u krilo. Još je na sebi imao farmerke, bez majice. - Ne

sviđa mi se ovo. - Prešla sam prstima po njegovim trbušnjacima.

- Moj stomak?

Uz blagi osmeh koji se borio sa mojim bolom i frustracijom,

odmahnula sam glavom. - Ne volim da ne znam. Osećam se kao dete u
učionici sa sirenama, i ne znam da li je to zbog požara i da li treba da
istrčim iz zgrade, ili je u pitanju revolveraš i moram da se zaključam u
sigurnu sobu. - Podigla sam pogled na njega. - Ne volim da ne znam, čega
bi trebalo da se plašim.

Prešao je rukama uz moje bose noge. - Ne želim da se ničega plašiš.

- Ali, plašim se.

Njegove ruke su se okrenule, podižući se uz unutrašnju stranu mojih

butina. Čisto mučenje. Nismo se seksali, pošto je on smatrao da su stvari
u stanju visoke pripravnosti.

- Ne mogu da te jebem i da te štitim.

Njegove reči odbijanja odzvanjale su mi u glavi, ali smer njegovih ruku

je slao mešovite signale, posebno kada je shvatio da ne nosim gaćice.

- Wylderu... - Zatvorila sam oči kada mi je njegov palac okrznuo

klitoris.

- Šta ti treba, Liv? - Prošaputao je, dok su mu prsti klizili još malo više
prema nazad, zadirkujući moj veoma mokar ulaz.

- Ovo... - Otvorila sam oči, baš kada su ti prsti ušli u mene. Pritisnula
sam mu ruke na grudi da bih se smirila, osećajući se drogirano od
njegovog dodira... dodira koji mi je uskraćivao cele prethodne nedelje.

- Sviđa ti se ovo? - Upitao je, polako ulazeći i izlazeći iz mene.

239
 - D… da... - Zatvorila sam oči, naginjući se da ga poljubim.

Uhvatio me je za bradu da me gurne unazad, a pogled mu je na delić

sekunde skrenuo na vrata. Ukočila sam se, zgrabila sam mu oba zgloba i
izvrnula telo da vidim otvorena vrata. Duh nije bio tamo. Bar ga ja nisam
videla.

- Ne mogu. - Odgurnula sam njegovu ruku od svog vrata i spustila mu

se sa krila. - Želim sve od tebe. Ne dva prsta i pištolj na noćnom ormariću.
- Pustila sam da mi pogled odluta na pomenuti pištolj. Noću ga je stavljao
pod jastuk, ali iskreno, nisam mislila da je spavao ni minut od dana kada
me je odvukao kući sa plaže. Živeo je na kafi i pićima sa visokim sadržajem
kofeina koja su ispunjavala frižider.

Linija zabrinutosti između njegovih obrva se produbila na sekund, pre

nego što je stopala spustio sa ivice kreveta. Posle nekoliko udaha dok je
samo sedeo, pognute glave, ustao je i nestao dole. Naslonila sam se na
uzglavlje, privlačeći kolena na grudi, znajući da će se vratiti nakon
poslednjeg proveravanja kuće.

Jericho je seo u spavaću sobu uz vrata, a Wylder ih je zatvorio i

zaključao. - Idem da se istuširam, - promrmljao je kada je moj pas čuvar
bio na mestu.

Kada se voda uključila, spustila sam čaršave da se uvučem ispod njih.

Primetivši da je njegov laptop još uvek otvoren na mom noćnom

ormariću, posegnula sam da ga zatvorim, baš kada je obaveštenje o poruci
iskočilo u desnom uglu.

Nepoznato ime.

Bacila sam pogled na vrata kupatila pre nego što sam povukla laptop
u krilo, i kliknula na poruku.

Gde je moj suvenir?

Srce mi je lupalo. Ko je bio nepoznato ime? Nije bilo prethodnih

poruka. Kliknula sam na svoje ime u porukama.

Nema poruka.

240
 Jasno je bilo da je Wylder brisao sve poruke.

Vraćajući se na nepoznato ime, pustila sam prste da lebde preko

tastature, tresući se.

Šta hoćeš?

Moj mali prst je nekoliko sekundi ostao preko dugmeta za odgovor, a

onda sam ga pritisnula, znajući da nisam imala mnogo vremena pre nego
što Wylder izađe ispod tuša. Nije mu trebalo dugo. Dva do tri minuta je
bilo sve što je sebi dozvolio da bude nenaoružan i ranjiv.

Želim da prestaneš da jebeš metu, i pošalješ mi suvenir. Tvoj izbor,

ali daću ti bonus ako to bude njena glava.

Trenuci...

Taj trenutak. Zvanični trenutak kada se moje postojanje rasulo.

Svaki san - nestao.

Svaki centimetar poverenja - nestao.

Svaki gram ljubavi - nestao.

Jessica je rekla da ću to osetiti - onaj trenutak kada očaj postane najteži

udarac, najoštriji nož, najbrži metak.

Htela sam da plačem. Iznutra sam jecala od bola i straha. Izvana sam
pomerila svoje telo.

Zatvorila laptop.

Navukla farmerke.

I čim se tuš ugasio, uzela sam pištolj i omotala ruke oko hladne drške.
Imala sam osećaj težine i nečega što mi je strano.

Jericho je ustao, cvileći. Pogled mi je skliznuo na njega, kad sam uperila

pištolj u vrata kupatila. Slade je gurnuo glavu iza ugla, pažnja mu je bila
usmerena pravo na Jerichoa. Zatim se njegova pažnja prebacila preko sobe
na mene, u senci ugla, kako držim uperen pištolj u njega.

241
 Polako je zavukao peškir kako bi ga držao na struku, voda mu je
kapala sa kose, a potočići su mu klizili niz torzo. - Livy...

- To nije tvoj posao, - šapnula sam pored nazubljene gromade u grlu.

- Šta nije moj posao?

- Da me štitiš.

- O čemu govoriš? - Zakoračio je prema meni.

- Nemoj! - Trzala sam pištolj kao bič. - Nemoj napraviti ni koraka.

- Živa si. Mislim da to dokazuje da te štitim. Radim svoj posao. Radim

ono što želim, jer te volim.

- Laži... - Odmahnula sam glavom, boreći se sa gorućim suzama koje

su čekale da se oslobode.

- Ti si ubica. Nisi telohranitelj. Ti ubijaš ljude.

Mišići u njegovoj vilici su se savijali. - Ubijam loše ljude, da bih zaštitio

dobre ljude.

- LAŽI! - Moj stisak se stegnuo dok su suze probijale branu, padajući

brzo i snažno niz moje lice. - Stigla ti je p… poruka. - Jedva sam ga videla
kroz suze. - Ja sam tvoja meta.

Pogled mu je pao na laptop na krevetu, i ostao je tamo nekoliko

sekundi, pre nego što je zatvorio oči, i pomerio glavu u stranu. - Livy...

- Ne! Nema Livy. Nema više poverenja u tebe. Nema više ničega.
Sasuću sve ove metke u tebe i nateraću te da iskrvariš istinu. Za sve ljude
koje si ubio. Lagao si me. Nisi dobra osoba koja radi loše stvari užasnim
ljudima. Ti si samo bolesnik koji lovi ljude kao životinje. M… moja g…
glava... - Jecala sam dok su mi se reči iz poruke ponavljale u mislima. –
H… hteo si da mi odsečeš g… glavu. - Drhtala sam od emocija koje su me
izjedale iznutra kao maligni rak.

- Spusti pištolj, Livy.

- Ne!

242
 Namrštio se, stežući peškir oko struka. - Nije napunjen. Spusti jebeni
pištolj.

- Lažeš.

- Ne lažem. - Uznemireno je izdahnuo i bacio pogled na plafon. -

Povuci okidač ako mi ne veruješ. - Oči su mu se pomerile, ponovo me
prikovavši svojim intenzivnim pogledom.

- Koliko? - Rekla sam drhtavim glasom. - Koliko si ljudi ubio?

Podigao je rame. - Ne znam. Ne brojim.

Slade Wylder je bio hladan i bezdušan. I manipulativan. Pitala sam se

sa koliko je žena manipulisao pre mene.

- Ti si kopile.

- Dobro, ali i dalje te volim.

- PRESTANI to govoriti!

- Daj mi pištolj ili povuci obarač.

Izvukla sam levu ruku iz stiska i obrisala suze, brzo je vratila da bih
pomogla da umirim drugu ruku.

- Koliko te je naučila? Tvoja tetka? Zato što je potrebna posebna ličnost

da bi se oduzeo život drugoj osobi. Ti nisi ta osoba, Liv. Ti ne oduzimaš
živote. I to čini da te volim još više.

- Ne poznaješ me, - rekla sam malo iznad šapata.

- Ne? - Nagnuo je glavu u stranu. - Onda povuci okidač. - Izazivao me

je.

Manipulisao je mnome.

Intimno me je dodirnuo, znajući da će me ubiti.

Bilo je gore od svega što je Stefan Hoover planirao da mi uradi. Slade

je uzeo moje jebeno srce, ne samo moje telo, ne samo deo moje nevinosti.
Ukaljao mi je dušu.
243
 - Moja mama... - šmrcnula sam. - Pričala mi je o agoniji uspavljivanja
njenog psa kada je previše patio. Rekla je da je njeno srce znalo da se on
mora izbaviti iz svoje bede. Ti... ti si jadan čovek, i ja ću te izbaviti iz tvoje
bede. Uzeću jedan život, da bih spasila stotine života. Učiniću lošu stvar
strašnoj osobi. Dokazaću ti da me ne poznaješ... i šta ja jesam ili nisam u
stanju da uradim. - Još dve suze su potekle kad sam desni kažiprst
privukla ka dlanu.

Klik.

Prazni klik.

Povukla sam obarač drugi put.

Klik.

Treći put.

Klik.

- Isuse... – šapnuo je Slade. Najčudniji izraz je obuzeo njegovo lice.

Šok? Strah? Uništenje?

Ne... nije bilo ništa od toga. Na nekoliko sekundi, videla sam mu

crvenilo u očima, mali tračak njegovih najsitnijih emocija.

Izdaja.

Osećao se izdanim.

Došlo mi je da vrištim i da bežim. Ali moji krikovi bi zamrli unutar tih

zidova. A sa Jerichom na jedinom izlazu, nisam imala kuda.

Bez metaka.

Bez plana.

Bez šanse.

Bez nade.

244
 Pustila sam pištolj da padne na pod, a ruke sam podigla blizu lica,
savijajući ih u pesnice.

- Neću da se borim sa tobom, Livy. - Pustio je peškir i zgrabio bokserice

sa vrha komode, a zatim čiste farmerke i crnu majicu.

Moj stav je ostao spreman da primim udarac, ili da udarim. Htela sam
da napustim ovu kuću te noći... ili da umrem pokušavajući.

- Povukla si okidač. - Podigao je pištolj, dok je drugu ruku gurnuo

ispod ivice dušeka. - Neću da lažem, to je bolelo. Osećao sam se kao da si
me upucala pravo u jebeno srce. - Ispod dušeka je izvadio nešto kao crni
kertridž i gurnuo ga u dno pištolja. Srce mi se stisnulo.

Šaržer... pun municije.

Imala sam dve pesnice, a on napunjen pištolj.

- Znači, takav je osećaj? - Pogledi su nam se sreli dok je napunjen pištolj

stavljao u pojas svojih farmerki. - Voleti nekoga bez razloga? Da ti je srce
slomljeno? - Polako je odmahnuo glavom baš kao što je ispuštao sledeći
dah, trepnuvši nekoliko puta, dok su mu ruke bile neaktivne.

Reči su mi bile paralizovane negde u telu, daleko od mojih usta, jer

sam imala dve pesnice, a on napunjen pištolj. Na njegovom laptopu je bila
poruka koja mu nudi bonus za moju glavu. Nije bio njegov posao da me
jebe ili štiti. Atentatori su ubijali ljude. To je bio njegov posao. Ja sam bila
njegov posao. - Da, - konačno sam uspela da pronađem šapat glasa, koji je
treptao još nekoliko suza. - Takav je osećaj.

- Još uvek želiš da se boriš? - Usredsredio se na moje ruke sa šakama

koje sam držala podignute uz lice, kao na nesalomivu statuu.

- Želim da živim... želim da idem kući.

- Ovo je tvoja kuća.

Odmahnula sam glavom.

- Neću da te ubijem.

245
 Oči su mi zatreptale, pogled se usredsredio na to gde je imao pištolj.
Njegova pažnja pratila je moj pogled. Polako je izvukao pištolj i stavio ga
na komodu iza sebe.

- Sada je napunjen. Samo za tebe. Uzmi pištolj, Livy.

Setila sam se da ga volim, ne želeći ništa više od njegovih ruku oko

sebe, pogled njegovih očiju kada je bio u meni. Moje ruke su pamtile kakav
je bio osećaj kada ih je uzeo i odveo me do auta, preko kampusa ili sa
plaže.

Nežnost.

Ljubav.

Osmesi.

Šapati obećanja.

I sve to samo... me je razbesnelo.

Moje srce slobodno pada u svet Sladea Wyldera.

Ranjivo.

Uplašeno.

Samoubilačko.

Glupo, ludo, impulsivno srce.

Odgurnula sam lampu sa noćnog ormarića. Njegov pogled je pratio

dok sam ga udarala pesnicom u lice, kolenom u rebra... još jedan udarac u
lice, nos, prepone. Nije učinio ništa više od toga već je pustio svoje telo da
se kreće prirodno uz snagu udaraca. Izvukla sam krv iz njegovog nosa,
njegove usne, ugla oka... Izvukla sam krv iz zglobova, kanališući bol u svoj
sledeći dah.

Sa svakim udarcem, brojala sam svoje udisaje. Čekala sam da uzvrati,

ali nije. Isto tako, nije ni pao. Mrtav izraz mu je obuzeo lice. Nisam mogla
da ga prepoznam. Ništa što sam uradila nije bilo novo za njega. Bio je kao

246
Jessica - neustrašiv, fokusiran i uslovljen da primi sve. Bilo je kao da mu je
neko davno oduzeo život, a da mu nije zaustavio srce ili mu ukrao dah.

Odmaknula sam se, polako ispravljajući prste. Bili su prekriveni

krvlju, i pulsirali su u otkucaju mog srca. Vibriranje. Bol. – K… ko ti je ovo
uradio? Ko te je mučio? - Oči su mi se pomerile prema njegovom licu.

Krvarilo je, ali su mu oči ostale dve tamne rupe kao komadi uglja, bez
života. Nije odgovorio.

Na noćnom ormariću mu je telefon vibrirao od poziva. Bacila sam

pogled na njega, a zatim na Sladea dok sam ga polako uzimala. Pomerila
sam traku udesno i pritisnula zvučnik.

- Livy... - Abeov glas se čuo iz telefona. - Šta si uradila sa mojim

dečakom?

Namrštila sam se.

- Pitaš se kako znam. Zar ne? Lako... ne odgovara na poruke. Uopšte.

Samo mu šaljem stvari da ga podstaknem na akciju, da ga podsetim da
uvek gledam. Sada... šta si uradila sa mojim dečakom?

Slade nije pokušao da progovori, nije pokušao da se pomeri, čak ni da

trepne.

- Zašto... - Reč mi se otrgla iz grla, jedva čujna kada je stigla u vazduh.

To je bilo to. To je bilo sve što sam želela da znam. Zašto je neko hteo da
mi oduzme život? Ne iz hira. Smišljeni atentat. - Zašto ja?

- Ako si išta uradila Sladeu... - Njegov glas je imao oštrinu.

Treptala sam prema Sladeu iznova i iznova. Zašto nije govorio? Da je

moj stric pokušavao da vidi da li sam bezbedna, vikala bih i molila za
pomoć. Rekla bih nešto.

- Zašto ja? - Ponovila sam. Po mom mišljenju, to je bilo jedino pitanje

koje je zaslužilo odgovor.

- Zato što je tvoj otac razlog, zašto je Slade odrastao bez oca... razlog
zašto više nemam brata.

247
 Glava mi se zatresla. Imao je pogrešnu osobu. Ne moj tata.

- Jackson Knight, bivši Jude Day.

Glava mi je nastavila da se trese, dok mi je pažnja prešla na Sladeovo

lice. Držao me je zatočenu samo svojim prisustvom, ali pogled u njegovim
očima prešao je iz rezignacije u nešto mračnije.

- Ne... - rekla sam.

- Vojnik u raspuštenoj organizaciji zvanoj G.A.I.L. - Guardian Angels

for Innocent Lives5. Jude Day je bio obučen da štiti nevine uklanjanjem
pretnji. Baš kao Slade.

- Ne... - prošaputala sam dok se Sladeovo čelo napelo zajedno sa

njegovom vilicom, a ruke su mu se skupile u pesnice.

- Da, Livy. Najdraži tatica je bio obučeni ubica... baš kao Slade. Oduzeo
je više života, nego što tvoja lepa mala glava može da zamisli. Na svom
poslednjem ubistvu, smestio je metak između očiju mog brata, iz osvete. I
ostavio je malog dečaka bez oca... ostavio je mene bez brata.

- T… ti ne poznaješ mog oca.

- Ne, srce... ti ne poznaješ svog oca. On je životinja koju treba ubiti, ali
ne pre nego što pati... onako kako sam ja patio bez brata, kako je Slade
patio bez svog oca, kako je Mary patila kao samohrana majka. To je tri.
Uništena tri života. Tako da oduzimam tri života da izjednačim rezultat.
Pa... dva. Već sam uzeo jedan.

- Tata... - Zagrcnula sam se njegovim imenom. Ubio je mog oca.

- Još ne. On će biti poslednji... nakon što sazna da sam mu oduzeo svet.
I budimo iskreni... biće to ubistvo iz milosti. Iskreno, nisam mislio da će
preživeti nakon nesreće tvoje mame. Da li si znala da je danima spavao na
njenom grobu, dok si bila kod tetke? Gledao sam ga. Hranio sam se
njegovom patnjom. Bilo je tako jebeno dobro, ali ne tako dobro kao što će
biti kada mu te predam, pa, deo tebe.

5
Anđeli Zaštitnici za Nevine Živote

248
 Telefon mi je pao iz ruke dok su talasi bola zahvatali moje telo,
potresajući me do srži. Udisaji su mi tako brzo dolazili jedan za drugim,
da sam se osećala kao da uopšte ne dobijam kiseonik. To nije bila nesreća.
Abe je ubio moju mamu. Ili...

Povlačila sam se unazad dok me zid nije uhvatio. Slade me je samo

proučavao. Da li je on bio samo produžetak Abea? Ubica pripisuje sve
zasluge svom rukovodiocu? Počela sam da padam, klizeći niz zid. – U…
ubio si mi m… mamu... - Oštro sam pogledala Sladea i prigrlila svoje
okrvavljene ruke na grudi, kada mi je zadnjica udarila o pod.

Slade je posegnuo iza leđa i izvadio pištolj. Poskočila sam kada je

povukao okidač, pucao u telefon na podu i prekinuo razgovor sa Abeom,
dok mi je u ušima odzvanjalo od pucnja. - Nisam. - Podigao je pogled sa
pištolja na mene, sablasno mirnim tonom. - Ali zvuči kao da je tvoj tata
smestio metak u glavu mog oca, i to je problem, Liv.

Nisam mogla da verujem u to o svom tati. Neka raspuštena grupa?

Ubica? A opet, pomislila sam na Jessicu i njen set veština o kojima nisam
znala ništa, sve do dana kada je pesnicama slomila deo moje nevinosti.

Jasnoća zamagljena.

Boje su izbledele.

Razlog i svrha mog postojanja počeli su da venu, kao izgladnela biljka

posle meseci letnje suše.

Ništa u mom životu nije bilo onako kako je izgledalo, samo nekoliko
nedelja ranije. Dvadeset i jedna godina laži. Ako niste znali odakle ste, bilo
je teško znati ko ste.

- Moramo da idemo. Ustani. - Uperio je pištolj u mene, trzajući ga na

gore kao da mi je pretnja smrću bila važna u tom trenutku.

Nije.

Izvukao je torbu iz svog ormana i stavio je na krevet. Izvukavši futrolu,

pričvrstio ju je oko struka i napunio pištoljem iz ruke i još jednim pištoljem

249
iz torbe, zajedno sa dodatnim šaržerima za municiju. Onda je sve pokrio
majicom i klimnuo mi glavom. - Ustani.

Nisam.

Slade me zgrabio za ruke blizu ramena i podigao me sa zemlje.

Kada nisam naterala noge da stoje, bacio me je na krevet. Osećala sam

se tako ukočeno, tako prazno, tako beživotno.

Nisam se borila protiv njega, kada mi je ruke stavio na leđa i vezao mi

zglobove.

Nisam se borila sa njim, kada me je prebacio preko ramena i odneo

dole, sa Jerichom koji nas je pratio.

Nisam se borila sa njim, kada me je bacio na zadnje sedište mog džipa,

začepio mi usta i stavio mi crnu platnenu torbu na glavu.

Jericho je sedeo pored moje glave. Vrata su se zatvorila. Nekoliko

minuta kasnije, vrata gepeka su se otvorila, a vozilo je potonulo pod
teretom onoga što je u njega utovario. Zatvorila sam oči, čuvši samo
preostalo visoko zujanje u ušima dok sam se molila za smrt, mamine ruke
dobrodošlice i postojanje bez ružnoće.

250
 Satima kasnije, grube ruke su me trgle iz sna ili kome... iz kakvog god
stanja u koje sam upala tokom dugog putovanja. Bol je sevnuo od stomaka
do rebara, kada me je Slade još jednom podigao preko svog ramena.
Šljunak je škripao ispod njegovih čizama, i to je bio jedini zvuk koji sam
čula.

Šljunak je zamenila škripa drvenih stepenica. Kroz vreću na glavi

provukao se poznati miris ilovače i mahovine. Bili smo u šumi.

Zaškripala su vrata.

Dum. Zalupila su se uz tresak.

Još škripe drveta pod njegovim sigurnim koracima. Stavio me je na

nešto kvrgavo poput starog kauča, a dašak mošusa je zamenio miris
prirode. Počela sam da se gušim jer su mi potreba za kašljanjem,
začepljena usta, i vreća preko glave otežavali disanje. Slade je podigao
vreću i maknuo mi krpu iz usta.

Kašljala sam sve dok me grlo nije zapeklo, sirovo i suvo. Bolela su me
rebra, ali ne toliko kao ramena, ruke i zglobovi od vezanja. Žmireći od
svetlosti podne lampe, rustikalna koliba je došla u fokus. Prljavi prozori
uokvireni paučinom nisu otkrivali ništa drugo do potpuni mrak, koji je
obavijao kolibu sa svih strana. Mora da je bilo rano jutro pre izlaska sunca.

Slade se pogrbio preda mnom. - Evo. - Flašu vode mi je stavio uz usta.

Otpila sam jedan gutljaj, očajnički tražeći nešto da mi umiri grlo.

Ponudio mi je još jedan gutljaj, a ja sam ga popila, držeći ga u ustima
nekoliko sekundi, pre nego što sam mu ga ispljunula u lice. Voda je
zamrljala sasušenu krv na njegovom licu. To sam mu ja uradila. I možda
će me ubiti i obezglaviti, ali sam ga prvo naterala da krvari.

251
 Sporo udahnuvši, ustao je, čeličnih očiju uprtih u mene. Okrenuo se,
trzajući glavom da Jericho skoči na kauč pored mene. Onda je nestao iza
ćoška do, kako sam pretpostavila, kuhinje. Voda je tekla nekoliko minuta,
pre nego što se vratio sa mokrim peškirom i čistijim licem.

Izvukavši nož iz futrole, ponovo je čučnuo preda mnom. Ukočila sam

se, osećanja su mi ispunjavala grudi, stezala grlo i pekla oči. U glavi su mi
bljesnule vizije Stefana Hoovera kako mi pritiska nož pod grlo, dok mi je
skidao gaćice.

Slade se trgnuo i lagano odmahivao glavom dok je mrmljao, - ja nisam

on. - Nagnuo se napred, zagrlio me i presekao vezice na mojim
zglobovima. Zgrabivši mokri peškir, obrisao mi je krv sa ruku.

Pokušavala sam da ne napravim grimasu, da ne pokažem svoju

slabost, ali šake su mi bile sirove i nabrekle. - Da li si znao? - Prošaputala
sam. Ako nije ubio moju mamu, da li je znao da je to uradio Abe? Da li je
sve znao kada me je sreo?

Dlan njegove ruke pritisnuo je moj, dok je krpom u drugoj ruci nežno
brisao krv. - Ne.

- Da li si znao bilo šta od toga? Da li si znao za mog tatu?

- Ne.

- Onda... šta mi radimo ovde? Da li se ovo ovde završava?

Podigao je pogled prema meni, ruka mu je zastala. - Da.

Snažno sam progutala i klimnula glavom dok je ustajao, vraćao nož u

futrolu i izvukao pištolj. Lagano je seo u drvenu stolicu za ljuljanje,
spustivši pištolj na rukohvat ispod ruke, kad je zabacio glavu i zatvorio
oči. Počela sam da se pomeram na kauču i Jericho je zarežao.

Samo tako... Ja sam bila neprijatelj. Nije bilo važno koliko sam mu
poslastica, zagrljaja i trljanja ušiju dala. Bio je odan svom gospodaru, onda
kada je to bilo najvažnije. Povukavši se unazad, naslonila sam glavu na
jastuk i privila kolena na grudi, pre nego što sam ponovo zatvorila oči.

Kada sam se ponovo probudila, bila sam u očajanju da piškim, a sunce

je tek počelo da obasjava našu okolinu.
252
 Drveće.

Baš kao što sam i sumnjala.

Jericho me je posmatrao, ne trepćući, kao da nije spavao ni sekunde, a

stolica za ljuljanje je bila prazna.

- Moram da piškim. - Oslonila sam ruke na ivicu kauča da ustanem.

Jericho je ponovo zarežao.

Slade je zakoračio iza ugla sa šoljom za kafu u ruci. Klimnuo je

Jerichou. - Kupatilo.

Jericho je ustao, a ja sam to shvatila kao znak da mogu i ja. Uspravivši

se na noge, zadržala sam pažnju na psu, a ne na čoveku koji je razvlačio
moju smrt bez dobrog razloga. Jericho me je poveo pored Sladea, kroz
malu kuhinju do kratkog hodnika, sa kupatilom na desnoj strani. Pokušala
sam da zatvorim vrata pre nego što je Jericho ušao unutra, ali on je bio
prebrz i seo je pored lavaboa na postolju.

Uzdahnuvši, zatvorila sam vrata i spustila farmerke i donji veš.

Progunđala sam, - jebeni pas, - ispod glasa. Jerry se nagnuo napred i
odmarao svoju njuška na šapi, gledajući me očima šteneta.

I jednostavno sam... kapitulirala.

Suze.

Jecanje.

Potpuni slom.

Jedva sam se obrisala i navukla farmerke, pre nego što sam pala na
kolena i zagrlila Jerichoa. - N… nemoj mu d… dozvoliti da me ubije...

Malo je zacvilio i skliznuo u donji položaj, pustivši me da emocionalno

iskrvarim na podu kupatila, grleći ga. Kada su moji jecaji počeli da
jenjavaju, vrata su se otvorila. Ustala sam na noge, okrenuta prema
toaletu, dok su mi drhtave ruke zatvarale rajsferšlus i zakopčavale
farmerke, pre nego što sam obrisala suze sa lica.

253
 Slade bi mogao da mi oduzme život, ali sam sigurna da mu neću dati
poslednju trunku svog dostojanstva. Osećajući ga kako se nadvija nada
mnom, kao oblak kiše ispunjen zagađenjem, šmrcnula sam poslednji put
i okrenula se.

- Ti si čudovište, - promrmljala sam, prolazeći pored njega.

- Čudovište koje te voli.

Moji pokreti su se zaustavili sa leđima okrenutim njemu. On to nije

rekao. Nema šanse da mi je to rekao. Polako sam se okrenula.

Tras!

Ponovo sam ga udarila, i opet mu otvorila posekotinu na usni, zajedno

sa jednom na mojim zglobovima šake. - Ti nisi ništa drugo do kopile sa
Sotoninom dušom. Čudovište najgore vrste!

Prešao je srednjim prstom preko svoje okrvavljene usne, pre nego što
je jezikom prešao duž posekotine. - Ovo kopile sa Sotoninom dušom, ovo
čudovište najgore vrste... te voli.

Tras!

Ponovo sam ga udarila na isto mesto. Ruka mi je vrisnula od bola kad

mu je glava šibnula na stranu gde je i ostala, dok je zatvarao oči i stiskao
zube.

- Tvoj stric je ubio moju mamu! Ne možeš da me voliš!

Obrisao je još krvi iz usta. - Tvoj otac je ubio mog oca. Tako da ti ne
možeš da me mrziš! - Njegov glas je grmeo glasnije od mog.

- Pa, mrzim te! - Držala sam pesnice stisnute. - Mrzim te! Mrzim te!
Mr...

U nanosekundi je zgrabio moje lice i zabio svoja krvava usta o moja,

brutalno me ljubeći.

Uhvatila sam se za njegove ruke, pokušavajući da se izvučem iz

njegovog stiska, pokušavajući da okrenem glavu. Zabio me je u zid pored
vrata kupatila. Njegove ruke na mom licu bile su jednako kažnjavajuće,

254
kao i njegove usne i njegov jezik. Metalni ukus njegove krvi preplavio mi
je usta. Kada sam uspela da trgnem glavu iz poljupca, ponovo sam mu
pljunula u lice... vraćajući mu krv.

Sletela mu je na gornju usnu i on ju je polizao kao životinja. Tada su

njegove ruke oslobodile moje lice i uhvatile mi zglobove. Digao mi ih je
iznad glave, bolno ih sputavajući u jednoj ruci. Mislila sam da će ponovo
pokušati da me poljubi. I pripremila sam se da mu odgrizem jebeni nos
ako se ponovo približi. Umesto da mi ponudi još jedan komad mesa,
posegnuo je iza leđa slobodnom rukom i nešto izvukao iz džepa, ali nisam
mogla da se fokusiram dovoljno brzo. To nešto mi je podigao iznad glave,
a poznati zvuk vezivanja pratio je stisak na mojim zglobovima.

- Šta radiš?

Uhvatio me je za vezane zglobove i odvukao me prema prednjoj sobi.

- Šta radiš?

Gurnuo me je na kauč i izvukao još jednu vezicu, i za manje od pet

sekundi mi je vezao gležnjeve. - Obuzdaj me. Veži me, Wylderu... to je ono
što si htela. Sećaš se, Liv? Htela si da vežbaš da ostaneš mirna usred jebene
oluje. Pa, evo ti prilike.

- Samo me ubij, čudovište jedno! - Vikala sam mu u leđa dok se

povlačio ka vratima, krenuvši ka džipu.

255
 Sleteo sam u LA nešto posle osam ujutru i krenuo sam do Sladeove
kuće iznajmljenim automobilom u osam i trideset. Deset minuta kasnije,
Jessica me je pozvala.

- Hej, upravo sam sleteo, i biću u njegovoj kući za deset minuta. Još joj
ne želim dati do znanja da sam ovde. Moram da proverim neke...

- Jacksone, - prekinula me je nestrpljivo.

- Šta je?

- Sinoć sam Reagan ostavila poruku. Zamolila sam je da malo dublje

kopa za bilo šta sumnjivo u vezi sa Stefanom Hooverom. I upravo me je
pozvala. Njegov kockarski dug je otplaćen, nije imao životno osiguranje,
ali mu je otplaćena i kuća. Želiš da znaš ko je sve platio?

- Jess...

- Zaustavi se, Jacksone.

- Samo mi reci.

- Zaustavi se, pa ću ti reći. Onda ćemo napraviti plan.

- Isuse... - Izašao sam na prvi izlaz i zaustavio se na benzinskoj pumpi.

- Reci mi.

Zastala je na nekoliko sekundi. - Abe McGraw.

256
 Mišići u mojoj vilici su kucali nekoliko sekundi. - Trebao sam da ga
ubijem pre mnogo godina. Jebeni, nedovršeni posao. - Prošao sam rukom
kroz kosu i obuhvatio potiljak.

- Ima još. I treba mi da misliš, a ne da reaguješ.

- Izgovori.

- Regan je našla nešto u Abeovom dosijeu. Nadzor koji si tražio dve

godine nakon Knoxove smrti? Pokazao je njega sa detetom. Nije vredno
pomena, jer dete nije pretnja. Ali... to nije bilo njegovo dete. Reagan ga je
videla kako ostavlja dečaka u školi. Istraživala je dečaka među školskim
zapisima. Njegova majka je Mary Wylder.

Pokrenuo sam auto i izjurio sa parkinga.

- Jacksone, Slade je dobio nasledstvo od deset miliona dolara od

Knoxa. On je Knoxov sin.

- Moram da je pozovem.

- Jacksone, čekaj! Postoji...

- Ne sada. - Prekinuo sam poziv i nazvao Livy. Otišlo je pravo na

govornu poštu. Probijajući se kroz saobraćaj, bacio sam pogled na svoj
telefon da vidim lokaciju njenog džipa. Izgledalo je da se nalazi oko sat
vremena izvan LA. Pretpostavio sam da je planinarila sa svojim
prijateljima, kao što je to često činila kada nisu surfovali. Ako je sreća na
mojoj strani, Slade bi bio kod kuće.

Sam.

Parkirao sam u ulici blizu Aubreyne stare kuće. Zatim sam otišao do
njegovog prilaza na kojem je bio parkiran crni Volvo SUV, osećajući
olakšanje što je on kod kuće, a Livy je bila sat vremena udaljena, bezbedna
sa svojim prijateljima.

Pokucavši na ulazna vrata, stao sam sa strane, van vidokruga.

Niko nije otvorio.

257
 Obišao sam pozadi, i pokušao sa bočnim vratima garaže, ali su bila
zaključana.

Povukavši košulju da pokrijem lakat, razbio sam staklo i otključao

vrata.

Oprema za zavarivanje i vežbanje zauzimala je prostor. Zatim sam

pokušao sa stražnjim vratima.

I ona su bila zaključana, pa sam razbio još jedan prozor. Pre nego što
sam zakoračio u kuću, primetio sam kapi sasušene krvi pod nogama.

Čim sam ušao u kuhinju, otvorio sam fioke dok nisam našao nož.
Pregledavši prizemlje, a zatim i sprat, tražio sam ga, ali nije bio tamo.
Lampa u spavaćoj sobi je bila razbijena na podu, a metak je razbio mobilni
telefon. Nisam mogao da kažem da li je Livyn ili ne. Vraćajući se dole,
pozvao sam Jessicu.

- On je ima. Sat vremena odavde.

- Jacksone... on je obučen. To sam pokušala da ti kažem.

Zaustavio sam se kada sam primetio da nedostaje kuhinjski tepih koji

je bio ispod stola, ali su se videla podrumska vrata.

- Obučen? - Sa treskom sam prevrnuo sto na stranu i otvorio vrata, pre

nego što sam prešao na spikerfon kako bih mogao da upotrebim baterijsku
lampu da se spustim u rupu.

- On je obučen da...

- On je ubica, - promrmljao sam, gledajući u svo oružje na zidu,

osećajući se očajnijim nego što sam se osećao u celom životu. A bio sam
stavljen u mnogo očajnih situacija.

- Reagan je pronašla ogromne transfere od Abea prema Sladeu. Ona

misli da Abe ponovo radi.

- G.A.I.L. je raspušten.

258
 - Ona misli da radi sam ili sa manjom grupom. Slobodnjaci... sa
Sladeom kao njegovim omiljenim oružjem. Abe je Sladeov trener, a ja
mislim da je Livy meta.

Sakupio sam onoliko oružja koliko sam mogao da izvučem odjednom.

– On je to uradio, Jess. On je ubio Ryn.

- Jacksone...

- Da se nisi usudila da mi kažeš da grešim.

- Ne mislim da grešiš. Šta ćeš da uradiš?

- Idem po svoju ćerku.

- Mogu doći...

- Biće gotovo pre nego što stigneš ovde. - Prekinuo sam poziv i gurnuo
telefon u džep, pre nego što sam izašao iz podruma, natovaren svime što
mi treba.

259
 Nakon donošenja poslednjeg dela arsenala, Slade je uzeo malo vode i
ponovo seo u stolicu za ljuljanje.

- Šta čekaš? - Pitala sam monotonim glasom, zureći u pištolje, puške,

municiju i granate.

- Abea i Jacksona... Judea.

Jude Day.

Nikada ranije nisam čula to ime. Ni od mog tate, ni od moje mame ili
od Jessice. Šta ako je Abe imao pogrešnog momka? Morala je biti greška u
identitetu.

- Pričaj mi o G.A.I.L-u.

Slegnuo je ramenima, zureći kroz prednji prozor, dok je stezao pištolj

na nozi. - Ne mogu. Do danas nikad nisam čuo za to.

- Da li stvarno misliš da je moj otac ubio tvog oca?

- Aha.

Trznula sam se, ali on nije pogledao prema meni. - Kako možeš biti
tako siguran?

260
 - Zato što sam proverio tvoj džip pre nego što smo otišli, zbog uređaja
za praćenje. Da je tvoj tata u mom poslu, sigurno bi pratio vozilo svoje
ćerke.

Moj telefon? Možda. Ali ne moj džip. - Jesi li ga našao?

- Da.

- I uklonio si ga?

- Ne. - Iskrivio je usne. - Potrebno mi je da nas pronađe.

- Hoćeš li ga ubiti? - Jedva sam mogla da izgovorim reči.

- Još nisam siguran. Ali pouzdano znam da je na putu ovamo, sa

svakom namerom da on ubije mene. - Posle nekoliko sekundi tišine,
skliznuo je pogledom na mene. - Nije da te briga.

Namrštila sam se. - Zašto misliš tako?

- Zato što si tri puta pokušala da me ubiješ.

- Da ti mene ne bi ubio prvi.

- Zašto bih te ubio? - Zaškiljio je prema meni.

- Zato što je to tvoj posao.

- Abe me je unajmio da te zaštitim.

- Onda te je unajmio da me ubiješ!

- Ali nisam! - Podigao se sa stolice, hvatajući oružje i koračajući, dok je

drugom rukom trljao vrat, brade spuštene na grudi. - Čim sam saznao,
došao sam na plažu. Odveo sam te kući da te zaštitim od njega jer je znao...
znao je da sam prešao granicu i da te neću ubiti. On me testira, znajući da
ću omašiti. Tako da zna da on to mora da uradi. Zato te štitim.

- Ne verujem ti.

Trznuvši se, slobodnu ruku je stavio na kuk i zagledao se u plafon. -

Naravno da mi jebeno ne veruješ. Povukla si okidač tri prokleta puta!

261
 - Pa zašto me onda jednostavno ne ubiješ, i završiš sa svim ovim? - I ja
sam vikala.

Čizmom je udario stolicu za ljuljanje, raskomadani komadi drveta su

udarili o zid. - ZATO ŠTO TE VOLIM! - Urlao je, a bes je izbijao kao vrela
lava iz svakog centimetra njegovog napetog tela. - Prošao bih kroz plamen
pakla za tebe. Dozvolio bih da me neko muči, da bih te zaštitio. Umro bih
najgorom smrću na svetu za tebe. - Dah mu je izvirao iz grudi koje su mu
se uzdizale, dok su mu oči pocrvenele. - Volim te... - Stisnuo je vilicu,
suzdržavajući emocije koje su mu se videle u očima. - Čak i ako ne možeš
da mi uzvratiš ljubav.

Mrtva.

Slade Wylder me je ubio svojim rečima. Ne... mučio me je svojim

rečima, svojom ljubavlju. Možda je on imao vojničku kontrolu nad svojim
suzama, ali ja je nisam imala nad svojima. Padale su u nemilosrdnim
talasima niz moje lice.

- Wylderu…

Bum... Bum... Bum... Bum.

Skočila sam, dok je Jericho instinktivno stavljao svoje telo ispred mog.

- Kupatilo odmah. - Slade je prebacio kaiš mitraljeza preko ramena. -

Abe je upravo pucao u gume džipa, da objavi svoj dolazak. Idi u kupatilo
sa Jerichom odmah! - Sagnuo se i presekao vezice oko mojih zglobova i
članaka, i zgrabio me za ruku trzajući me da ustanem, pre nego što me
gurnuo u pravcu kupatila.

Uradila sam kako je rekao i zaključala vrata, nije da će me zaštititi od

Abea ako ima pištolj.

Slušala sam, ne bih li čula još pucnjeva ili razmenu dijaloga.

Ništa...

262
 Sakrio sam se odmah iza praga prednjih vrata, vireći iza ugla i kroz
poluotvorena vrata u Abea, ali on je bio van mete, na vozačevoj strani
Livynog džipa.

- Ne mešaj kurac u ovo, sine, i samo mi daj devojku. Ili čak samo deo
nje. U redu sam s tim da i ti sačuvaš suvenir.

Nisam rekao ništa. Bio sam obučen da ne govorim ništa. Od. Strane.
Njega.

Ubice nisu bili pregovarači. Najveće prednosti predatora bile su

strpljenje i tišina. Jednom sam stajao sa pištoljem i okom prikovanim za
nišan preko sedam sati, čekajući hitac. Sve dok sam imao puls, znao sam
da ću ćutke i strpljivo stajati da zaštitim Livy.

- Tvoj otac je voleo Livynu baku. Bili su ljubav iz detinjstva. Sunny je

bila ljubav Knoxovog života. Nastavila je dalje kada je on ponovo otišao
na dužnost, ali nikada nije volela svog muža kao što je volela tvog oca. I
on je to uvek znao. Jackson je saznao, i jednostavno nije mogao da se nosi

263
sa tim. Pa je ubio Knoxa. To je krv koja teče Livynim venama. Da li ćeš se
zaista boriti za to? Da li si voljan da umreš za to? Ako ga ne nateramo da
plati... pravda nikada neće biti zadovoljena. A jedini način da dobiješ
pravdu je da uzmeš sve od njega, kao što je on uzeo sve od tebe, od Mary,
od mene.

Naslonio sam glavu na zid i zatvorio oči, stežući pištolj obema rukama.

- On dolazi. Jackson. Siguran sam da će uskoro biti ovde. Pratio sam

ga, i jutros je bio u tvojoj kući. Obojica znamo da prati njen džip. Ali nešto
mi govori da si to planirao... otuda razlog zašto si je doveo ovde njenim, a
ne svojim autom. Najbolji je u onome što radi. Čak i sada... on će te
pogoditi sa sto metara sa jednom rukom vezanom iza leđa i povezom na
očima. A to čak nije ni njegova specijalnost. Dobar je sa rukama. Ako ti se
približi na metar i po, razoružaće te i slomiti ti vrat, pre nego što tvoj
mozak bude imao priliku da tvom prstu kaže da povuče okidač.

Duboko udahnuvši, polako sam ispustio vazduh, ostajući savršeno

miran.

- Nemoj me pogrešno shvatiti. Dobar si. Možda ćeš jednog dana biti i
bolji od njega, ali ne danas. On je pametniji. I imaš njegovu ćerku. Siguran
sam da ćemo uskoro videti verziju Jacksona Knighta... Jude Daya... koju
niko do sada nije video. Zato stavi metak u glavu devojke i zauzmi svoje
mesto pored mene. Tu pripadaš. Mi smo porodica.

Možda je ono što je rekao bila istina. Možda je bila laž da me uplaši.
Možda je sve to bila igra da mi uđe u glavu.

Ono oko čega smo se slagali... Jackson je bio na putu, ja nisam bio u
Abeovom timu, a Jackson neće biti u mom. Doći će do borbe za Livy, a to
nisam mogao da dozvolim. Klizeći niz zid, podesio sam kaiš puške,
prebacivši je na leđa. Onda sam otpuzao do kuhinje, prema kupatilu tako
da me Abe nije video kroz prozore ili čvrstu donju polovinu vrata. Kad
sam bio iza ugla, ustao sam i okrenuo kvaku na vratima kupatila. Bila su
zaključana.

264
 - Livy, - šapnuo sam, nežno lupkajući po vratima. - Otvori vrata.

Dugme je škljocnulo i okrenuo sam ručicu, lako sam ih otvorio. Ona i

Jericho su bili na podu, oči su joj bile natečene od tolikog plakanja.

- Dođi ovamo, - rekao sam tiho, pružajući ruku.

Gledala je u nju nekoliko trenutaka, rukama privijajući kolena uz

grudi.

Ne gledajući me u oči, uhvatila me je za ruku i dozvolila mi da je

povučem da ustane.

Uhvatio sam je za lice terajući je da podigne pogled. - Moraš izaći na

zadnja vrata. Idi u šumu sa Jerichom. Ne zaustavljaj se, nastavi dok ne
dođeš do glavnog puta. Ima nekoliko kilometara puta niz stazu. - Izvukao
sam iz džepa mobilni telefon i pružio joj ga. - Pozovi svoje prijateljice.
Pozovi policiju. Pozovi bilo koga kome veruješ, ali bez obzira na sve... ne
okreći se. Ne vraćaj se ovamo.

- Moj tata...

Odmahnuo sam glavom. - Nije ovde, ali je na putu. Abe je napolju. Biće
previše opasno za tebe. Abe želi tebe i tvog tatu mrtve. Ja želim Abea
mrtvog. A tvoj tata će ubiti sve što pokuša da mu stane na put da dođe do
tebe.

Pre nego što je uspela da odgovori, uzeo sam je za ruku i pogledao iza
ugla, pre nego što sam nju i Jerichoa odveo do zadnjih vrata, lagano ih
otvarajući i pregledavajući zadnju stranu kolibe. - Čisto je. Idi.

Jericho je vodio put, spuštajući se niz tri stepenice i zaustavljajući se da

sačeka Livy.

Stisnula je telefon u ruci, zureći u njega nekoliko sekundi pre nego što
me je pogledala tim smeđim očima, da ih obožavam poslednji put. -
Wylderu, - prošaputala je.

- Idi, Livy. - Nisam dozvolio da mi srce pokoleba odlučnost da je

odvedem na sigurno. Dao sam joj bezosećajni izraz lica i čvrstu naredbu.

- Wyld... - ponovo je počela da govori.

265
 - Tri pucnja. Tri puta si pokušala da me ubiješ. Sada se gubi odavde
pre nego što se predomislim, zabijem ti metak u glavu i pustim Abea da ti
ubije oca.

Drhtavo je udahnula, spustila pogled i okrenula se. Gledao sam kako

ceo moj jebeni svet nestaje među drvećem, noseći moju omiljenu majicu,
dok je pratila mog najboljeg prijatelja.

266
 Parkirao sam kilometar i po dalje, i trčao kroz planinski teren do
Livyne lokacije. Abe je znao da dolazim, a ako je Slade imao samo delić
obuke koju smo Jess i ja dobili u njegovim godinama, onda je i on znao da
ću doći po svoju ćerku. Pa sam prilazio tamo, znajući da me mame.

Čekaće me. Čekali su me godinama.

Uhođenje.

Vrebanje moje porodice.

I završiće se, čak i ako moram da izgubim sopstveni život da bih nju
sačuvao i osvetio Ryninu smrt.

Zbog velikog broja oružja u Sladeovom podrumu, znao sam da će biti

teško naoružan. Zaustavivši se na pedesetak metara, koristio sam dvogled
koji sam ukrao iz podruma, da sagledam situaciju.

- Jebeni amater, - promrmljao sam, ugledavši Abea pognutog pored

Livynog džipa sa poluautomatskom puškom u rukama. Ubio bih ga
odmah na licu mesta, da sam znao gde se tačno nalazi moja ćerka. Nisam
mogao da rizikujem da je Slade ima. Nije prihvatljiva opcija da ga
razbesnim time što ću mu ubiti strica, pre nego što Livy bude pod svojom
zaštitom.

Nastavio sam da pregledavam okolinu, tražeći i najmanji pokret,

senku na prozoru... bilo šta.

267
 Ništa.

Držeći pištolj u jednoj i nož u drugoj ruci, prišao sam bliže brvnari.
Zašto je Abe bio napolju, kao da vreba sopstvenog nećaka?

Nešto nije bilo u redu, ali vreme nije bilo na mojoj strani. Gurajući taj
nelagodan osećaj u stranu, skrenuo sam da uđem sa suprotne strane
džipa, ali mi je i dalje bilo svejedno jer nisam znao gde se Slade nalazi sa
Livy. Promenivši plan, prešao sam veći krug do zadnje strane brvnare.
Ako bih mogao da izvučem Livy, upotrebio bih dva metka i otišao kući sa
svojom ćerkom.

Ako...

Penjući se uz stepenice u dva brza koraka, osluškivao sam na vratima,

ali nisam ništa čuo. Stojeći sa strane, polako sam okrenuo kvaku, moleći
se da glupa stvar ne zaškripi kada je otvorim.

Kada sam ušao, krenuo sam kroz mali hodnik, proveravajući kupatilo,
pre nego što sam ušao u kuhinju sa pištoljem uperenim napred i nožem u
levoj ruci. Moji pokreti su prestali kada se par tamnih očiju zagledao u
mene, zajedno sa trećim okom... sa cevi pištolja.

Slade je stajao levo od vrata sa prozorom, neobična situacija. Ako su

radili zajedno, njihova postavka je bila sranje. Nije rekao ništa.

Sećao sam se tih dana... posmatrao sam svoju metu satima ako je
potrebno, nikada ne progovarajući ni reč, bez obzira na sve. Na sreću,
igrao sam po drugačijim pravilima. Nisam više bio atentator. Samo tata
koji spašava svoju ćerku iz kolibe izvan LA-a.

- Livy? - Izgovorio sam njeno ime mirno, koristeći svoj najbolji očinski
glas.

Slade nije rekao ništa.

- Ako uskoro ne čujem njen glas, moraću da pretpostavim da je mrtva.

Ako je mrtva, ovo će biti najgori jebeni dan u tvom životu, jer te neću ubiti.
Provešću sledećih mesec dana upravo ovde sa tobom i tim seronjom koji
se krije pored džipa, mučeći te dok ti srce ne stane, jer jednostavno ne
možeš da izdržiš više bola. A čak i tada, znao bi samo delić bola koji sam
osećao otkako si mi oduzeo ženu. Sada... gde je moja ćerka?
268
 Bilo je kao da se gledam u prokleto ogledalo. Ne samo da je moja ćerka
našla momka koji je imao jezivu fizičku sličnost sa mnom u mojim
dvadesetim godinama, našla je momka koji se nije trzao, treptao ili čak ni
gutao. Bilo je teško utkati strah Božiji u nečije oči, kada ne veruje u Boga.
Slade očigledno nije verovao u Boga, i nije se plašio smrti.

- Nije ovde, zar ne?

Napravio sam korak napred, stekavši čudno divljenje prema mladiću

koji je zurio u mene, kao da sam ništa drugo do muva koja mu zuji oko
glave. Pitao sam se koji je njegov broj. Svi smo imali broj. Moj je bio jedan
i po. Pustio sam svoj plen da mi se približi metar i po pre nego što bih
napao. Većina drugih je imala veće brojeve poput dva i po ili tri.

Ne ja. Voleo sam da ih privučem tako blizu, da sam mogao da osetim

toplinu njihove kože, da čujem razmenu daha, i da ih ubijem golim
rukama.

Napravio sam još tri koraka, smanjivši rastojanje na oko dva metra,
držeći telo levo od prozora, ali i dalje desno od vrata sa prozorom, van
Abeovog pogleda.

Još jedan korak.

Sladeova leva ruka se podigla, uperivši dva pištolja u mene. Jedan i po,
koje su bile šanse da je broj ovog deteta bio jedan i po, kao i moj?

- Ako ona nije ovde, ne mogu da te pustim da živiš. - Slegnuo sam

ramenima. To nije bila moja krivica.

Svima su bila potrebna pravila. Moja su bili prilično jednostavna.

- Tata?

269
 Sladeov pogled je prešao sa mog tate na mene, dok sam polako
koračala niz hodnik prema kuhinji. Stajali su metar i po jedan u drugog,
okrenuti jedno ka drugom.

Jericho je ostao pored mene.

- Zdravo, dušo. Imam samo nekoliko stvari da završim. Imam da

poravnam račun za tebe i tvoju mamu. Zašto me ne sačekaš u kupatilu, -
rekao je tata, kao da me pita šta želim za večeru.

Slade nije rekao ništa, ali izraz njegovog lica odavao je bes. Bio je ljut
na mene što nisam sledila njegova uputstva.

- Molim te, spusti oružje. On nije ubio mamu. Abe je to uradio. - Moje
noge su nastavile ka dvojici muškaraca.

- Nije važno. Hteo je da pokuša da te oduzme od mene. Zar nisi?

Wylder mu ništa nije dao. Prokleti gvozdeni izraz lica, neustrašiv i

postojan. Zašto se nije izjasnio? Nije ubio moju mamu. Nije znao ništa o
tome.

270
 Tata je progunđao, nagnuvši glavu u stranu prema Sladeu. - Ti zaista
misliš da je voliš? Da li je zato još uvek živa, a onaj seronja je napolju?

I dalje... Slade nije rekao ništa. Nije učinio ništa. Ni treptaj.

- Pa, moraćeš da prođeš preko mene da bi došao do nje. - Tata je nož iz

leve ruke gurnuo u zadnji džep pantalona i uzeo pištolj sa istog mesta,
dajući ga meni. - Livy, uzmi ovo i sačekaj u kupatilu. Ako bilo ko osim
mene otvori vrata, povuci obarač.

- Tata...

Prebacio je pištolj u drugu ruku. - Ne brini, dušo. Dajem mu prednost.

Dva pištolja naprema bez pištolja. Sada ga uzmi i idi.

Moja pažnja se zadržala na Sladeu. Jedva vidno je klimnuo glavom i

gurnuo oba pištolja nazad u futrolu. - Idi, - šapnuo je, gledajući mog oca.

Polako sam se povlačila, srce mi je bilo rastrgano, moj svet na ivici

raspadanja. Čim sam zatvorila vrata, čula sam nepogrešiv zvuk sudaranja
mesa i kostiju. Režanje. Udaranje! Tupi udarci tela koja udaraju o pod i
zidove, tresući sve ostalo u kući.

- Prestanite, - šapnula sam, odmahujući glavom i oslobađajući novu

rundu emocija. - Prestanite... - rekla sam malo glasnije pre nego što sam
otvorila vrata.

Oči su mi se uperile u Sladeova leđa uz kuhinjski pod, dok je moj tata

preteće zakoračio ka njemu, spremajući se da čizmu zabije u Sladeova
rebra. Slade je udario nogu mog oca i oborio ga na zemlju. Njegove pesnice
su se brutalno zabijale u lice mog oca, prskajući krv po podu. Tatina ruka
je uhvatila Sladeovo grlo i oni su se otkotrljali, dajući mom tati prednost u
odnosu na Sladea. Nisam mogla da kažem da li Slade diše. Jednom je
rukom uhvatio mog oca za ručni zglob, dok mu je druga ruka poletela
čvrstom pesnicom ka njegovoj vilici.

- Prestanite! PRESTANITE! - Istrčala sam iz kupatila, dok su se njihova

tela ponovo kotrljala.

Moj tata je izvukao nož dok je Slade jedva ustao, njegova pažnja i
njegovo krvavo lice bili su upereni prema meni. Oči su mu spustile na
moje grudi, i raširile se, kao da je neko u njih ubacio strah. Sledećih
271
nekoliko sekundi dogodilo se u treptaju. Moj pogled je počeo da prati
njegov. Tada sam primetila crvenu tačku, poput lasera, tačno iznad mog
srca. Dok sam podizala pogled, svet oko mene je izbio u haos. Slade je
skočio na mene. Moj tata se trgnuo iz svog položaja na podu i zario oštricu
svog noža u Sladeovu nogu. Progunđao je. Uzimajući jednom rukom
drugi pištolj iz futrole, uperio ga je iza sebe, dok je drugom rukom hvatao
moju majicu i vukao me na zemlju. Dva hica ispaljena skoro u isto vreme.
Bum. Bum.

Slade je pao na zemlju pred mojim nogama, dok je telo mog oca letelo
napred, štiteći me. Dah kasnije, bacio je pogled preko ramena i sišao sa
mene.

- NE! - Plakala sam kada sam videla krv kako prožima Sladeovu
majicu. Čim sam ga prevrnula, leva mu se ruka ispružila preko tela,
polako posežući da pokrije prostrelnu ranu na desnoj strani. - Wylderu! -
Pritisnula sam ruke preko njegovih, kao da zajedno možemo zaustaviti
krvarenje.

Glava mi se podigla i ugledala sam novo čudovište. Drugačije

čudovište.

Mog oca.

Pošao je stepenicama na prednjem tremu sa golemim

samopouzdanjem. Abe je bio na tremu, upucan u nogu. Slade ga je upucao
kad se bacio ispred metka namenjenog meni. Čizma čudovišta pala je na
Abeovo lice, nateravši ga da gunđa i stenje. Nisam mogla ni da vidim
njegovo lice. Bilo je kao da mu je moj otac polomio nos i pokidao svu kožu
oko njega.

Abe je stenjao.

Čudovište je zabilo petu svoje čizme u Abeovu ruku, izazvavši urlik

dok su mu se prsti lomili. Znao je... Mislim da je oduvek znao da mamina
smrt nije nesreća. I u tom trenutku, čudovište u njemu je trebalo osvetu.

- Moja supruga. Uzeo si mi život. Uzeo si svet mojoj ćerki. - Udario ga

je nogom u glavu.

272
 Jecala sam, okrećući se, ne mogavši da gledam kako moj otac muči
drugog čoveka. Suze su mi tekle niz obraze, kapale na Sladeove grudi.

Stenjanje, dahtanje i grgljanje iz Abeovih grudi ispunili su mi uši,

prekidani samo udarcima i zvukom pucanja kostiju od šaka i čizama
novog čudovišta, koje su ga polako ubijale. Mislila sam da znam... Mislila
sam da razumem očev bol nakon što je mama umrla.

Nisam.

- Tata... - prošaputala sam, stisnuvši oči, osećajući u svojoj srži dubinu

njegovog bola, kao da bi ako slomi svaku Abeovu kost, to vratilo mamu.
Želela sam da prestane, jer jedan veoma sebičan deo mene nije želeo da
veruje da moj otac može tako brutalno da oduzme život drugoj osobi. -
Molim te, prestani... - Znala sam da me ne čuje. Možda moje molbe nisu
bile da on prestane. Možda je moje srce molilo da bol prestane - bol zbog
gubitka dela mog oca, bol zbog gubitka mame iznova, bol zbog čoveka
koji je uzeo moju dušu samo da bi je ugušio, pre nego što je slomio i
iskrvario mi pod rukama.

Ta topla krv je nastavila da izmiče kontroli između mojih i njegovih

prstiju. - Ne... - plakala sam. - Da se nisi usudio da umreš. Da se nisi
usudio.

Jericho je zacvilio, ugnezdivši se pored Sladeove glave, naslonivši mu

njušku na rame.

- Nije gotovo. Ne možeš da kažeš kada je gotovo! - Jecala sam.

- Livy, vreme je da idemo. - Tata je spustio ruku na moju glavu,

milujući me po kosi kao kad sam bila mala, kao što je činio nakon što je
mama umrla. - Vreme je da ga pustimo. Ne možemo ništa da uradimo.

- Ne... ne... - jecala sam, preplićući svoje krvave prste sa Sladeovima.

Oči su mu jako treptale, a ja sam osetila kako mi stiska prste. - Žao mi

je. Tako mi je žao. - Pritisnula sam svoje čelo na njegovo, a moje suze su
pale na njegovo lice.

Sirene su se oglasile u daljini zbog mene. Zvala sam pomoć, ali sam se
i vratila u brvnaru. Pratila sam pola Sladeovih uputstava. Ne bi bio na
podu i borio se za sledeći dah, da sam sledila sva njegova uputstva.
273
 - Livy. Odmah! Moramo da idemo. - Tata me povukao za ruku.

Istrgla sam se iz njegovog stiska, naslonivši čelo na Sladeovo. - Znala

sam da pištolj nije napunjen kada sam povukla obarač. Znala sam.
Obećavam da sam znala... - Još jecaja mi je prošlo kroz grudi.

- Li - vy... - rekao je Wylder u dva slaba sloga dok je zatvarao oči.

Ostale su zatvorene. Sva preostala krutost u njegovom telu se

oslobodila... predala se. On se predao.

- NEEEEE! - Moje ruke su pustile njegove ruke, i prekrile su mu obraze,

razmazujući njegovu krv svuda. Moje usne prislonjene na njegove. -
Neeee... - Disala sam u njegova usta, pokušavajući da mu dam još daha. -
I ja tebe volim... i ja tebe volim... i... ja... tebe... volim... - Plakala sam dok
me je tata odvajao od Wylderovog beživotnog tela, i držao me u naručju.
- Jerry... - rekla sam kroz jecaje. Abeovo unakaženo i okrvavljeno telo
prošlo je kroz moj zamućeni periferni vid, dok me je tata vukao niz
stepenice na tremu.

Mora da me je otac dugo nosio. Kad me je smestio na zadnje sedište

iznajmljenog automobila sa Jerichom, suze su mi se osušile. Imala sam krv
na rukama. Trebalo je da odem. Tog dana kad sam našla oružje u tamnici,
trebalo je da odem.

Da sam samo otišla i pustila ga da nestane da zaštiti sebe... da zaštiti

mene... živeo bi.

274
 Pet godina kasnije

- Evo mog omiljenog pacijenta. - Dr Jones me je zagrlio.

- Dan diplomiranja, ha? - Nacerila sam se sedeći na njegovoj sofi, dok

je on seo u stolicu pored nje.

- Svoju terapiju si diplomirala pre mnogo godina. Samo mi je drago da

te vidim.

Nasmešila sam se.

- Kada se seliš?

- Sutra. - Protrljala sam usne dok sam odmotavala žvaku od mente.

Pružila sam mu paket.

Odmahnuo je glavom dok su mu se obrve malo podigle. - Opa, imao

sam u glavi da nećeš otići još nekoliko nedelja.

- Pomažem Timothyju Mortenu u velikom slučaju koji ide na suđenje

sledećeg meseca, tako da žele da budem tamo što je pre moguće, da
pomognem u pripremi.

- Nedostajaćeš nam.

275
 Oči su mi se zakolutale. - Sacramento je udaljen manje od dva sata.

- A Darren?

Polako sam žvakala žvaku i slegnula ramenima. - On ostaje ovde.

- Raskidate?

- Nisam sigurna. Oboje se osećamo veoma opušteno u vezi sa tim. Ako

odsustvo ne učini da se zavolimo, onda bih rekla da raskidamo. Ako ne
možemo da podnesemo da budemo razdvojeni, on će razmisliti o tome da
nađe posao tamo.

- Razumem.

- Kakav je to pogled?

- Nema pogleda. - Odmahnuo je glavom.

Nasmejala sam se. - Mislim da te poznajem bolje nego što ti poznaješ

mene u ovom trenutku - barem znam kada imaš taj pogled. Procenjuješ
moju vezu sa Darrenom.

- Ne procenjujem. Nije moj posao.

Uzdahnula sam. - Znam. Da ga volim. Da smo ozbiljni... svaka noć koju

provedemo odvojeno činila bi se kao previše. Da li se još uvek tako osećaš
kada nisi sa Jess, kada jedno ili drugo putuje samo?

- Da. Ali nije svakoj osobi potrebna ista stvar u vezi. Neki ljudi vole
nezavisnost i prostor. Neki bračni parovi čak i ne žive zajedno. Veze na
daljinu definitivno mogu da uspeju. I kao što si rekla, manje je od dva sata
udaljenosti. Vikendi će biti veoma izvodljivi.

- Ja sam nezavisna. Volim svoj prostor. Čak i sa Sladeom, cenila sam

svoje vreme koje sam provodila surfujući sa prijateljima, ili vreme koje
sam provodila sama. Moj tata je takav. Pre nego što je mama umrla, uživao
je u tome što ima prostora. Mama bi mi ponekad rekla da tati treba minut.
Naravno da sam mislila da to znači pravi minut. Bilo je više kao sat
vremena. - Nacerila sam se. - Osim toga... imam Jerichoa. Nikad nisam
sama.

276
 - Da li sam spomenuo, da je u redu ako nađeš sreću, čak i ako nije
sasvim ista? Ako nije baš ona prava? Zato što se možda nikada nećeš
osećati isto.

- Znam. - Trebale su godine, ali sam došla do tačke da sam mogla da

pričam o Sladeu, a da ne plačem. Mogla sam da pričam o njemu, i da
osetim mir i zahvalnost. Spasao mi je život dva puta. - Neke ljubavi se dese
jednom u životu.

- Da, Livy.

- Gledam prema napred, a ne unazad. Prihvatila sam svoju prošlost, i

mislim da si rekao da je to ono što moram da uradim, da bih pozdravila
svoju budućnost. Tako da sam prihvatila tajne... moj otac je bio ubica,
poput čoveka kojeg sam volela. Nije stvar u tome ko su bili, nego ono što
su uradili. Moj tata je preživeo da pronađe novi život. Slade nije. Ali, ja
sam ovde. I mlada sam. Zaslužujem sreću. Zaslužujem ljubav. - Slegnula
sam ramenima. - Samo još uvek ne znam da li je to sa Darrenom.

- Sledi svoje srce, Livy. A možda ono što tvoje srce trenutno najviše želi
nije ozbiljna veza. Možda tvoje srce želi sudnicu. Naporno raditi da bi
jednog dana postala partner u firmi. Ili...

Suzbila sam osmeh. - Predsednik Livy Knight.

Nagnuo se napred oslanjajući se laktovima na kolena, dok mi je

namigivao. - Ili to.

277
 Sledećeg dana, tata me je pratio u Sacramento da bi bio tamo kada
stigne kompanija za selidbe i pomogao mi da se smestim. Obično je
ignorisao Jerichoa. Navodno, mamin pas Gunner nije voleo mog tatu. To
je možda bio delom zbog toga, ali uglavnom je bilo zbog Sladea. Tata je
mrzeo što sam insistirala da zadržim tako veliki deo čoveka koji je bio
unajmljen da me ubije. Ipak... pre nego što je krenuo kući u San Francisco,
protrljao je Jerichou glavu i rekao mu da se brine o meni. Bio je to prvi put
da je učinio bilo kakvu vrstu priznanja, da Jericho nije bio poseban samo
za mene, on je, u stvari, bio moj zaštitnik.

Imala sam dvadeset četiri sata da se smestim, pre svog prvog radnog
dana u najprestižnijoj advokatskoj firmi u Sacramentu... možda u celoj
Kaliforniji. Dobili su neke od najvećih tužbi za zaštitu životne sredine u
istoriji - najupečatljivije, više milijardi dolara vrednu tužbu protiv naftnog
giganta i drugu, protiv kompanije koja je svesno trovala ljude svojim
premazom za tiganje sa neprijanjajućim slojem.

- Opusti se... - rekla sam, izdahnuvši pre nego što sam ušla u lift koji
me je odveo do moje nove firme na osamnaestom spratu.

Žena svetlih očiju, tamne puti i ravne, crne kose dočekala me je toplim
osmehom iza uglancanog staklenog stola, čim sam izašla iz lifta.

- Zdravo. Ja sam...

- Livy Knight. Ja sam Rosalie. Očekivali smo Vas. Dobrodošli. Pratite

me.

278
 Pre nego što sam uspela da izgovorim još jednu reč, povela me je
širokim hodnikom do konferencijske sale sa celim staklenim zidom,
dugačkim stolom, kožnim stolicama i monitorom na jedinom zidu koji nije
bio staklo ili prozori prema horizontu Sacramenta. Poznato lice Timothyja
Mortena, koji se lično vozio u San Francisco prethodnog meseca da me
regrutuje, nasmešilo se, kao i lice njegove partnerke, Trisha Brattebo.
Razgovarale smo putem videa nakon Timovog puta u San Francisco.

- Uđite. Srećno.

Nasmejala sam se Rosalie. - Hvala Vam.

- Livy, uđi. Žao mi je što te bacam u vatru pre nego što stigneš da vidiš
svoju novu kancelariju, ali gospodin Wright će uskoro doći.

- Sedi. - Trisha je pokazala na stolicu pored nje. - Drago mi je da te

vidim uživo.

- I meni. - Pokušala sam da obuzdam svoju nervozu dok sam sedala,

zahvalna što nisu ponudili da stisnu moju, sramotno znojavu, ruku. - Ko
je gospodin Wright?

- Floyd Wright. - Trisha je zavila svoju tanku kestenjastu kosu iza

jednog uveta i uputila mi zaverenički pogled.

- Floyd Wright kao Off Grid Transportation?

Timothy se nasmejao zbog mog šoka, i cela sam se stisnula dok je moja
nezrelost izlazila na videlo. Naravno, ekolog, aktivista, milijarder Floyd
Wright bi iskoristio Timothyja i Trishu za svoje pravne potrebe. Bili su
najbolji.

- Da. Taj Floyd Wright. Trebalo je da se nađemo sutra, ali je imao

promenu u rasporedu iz bezbednosnih razloga. Nažalost, njegov
aktivizam ga je doveo u opasnost. - Timothy klimnu iza mene. – Evo
njegovog tima. On je na putu gore.

Bacila sam pogled iza sebe. Dva muškarca i žena, svi u crnim odelima,
pregledali su prostor, uključujući sve kancelarije.

- Tima? - Opet sam pokazala svoj šok ili neznanje.

279
 - Obezbeđenje, - dodala je Trisha.

Polako sam klimnula glavom.

- Htela sam da budeš na sastanku sa nama, samo da posmatraš i da

upoznaš Floyda. Mogla bi raditi s njim u budućnosti.

Moja bešika je vrisnula. Morala sam da piškim. Nalet nervoze se

učetvorostručio sa vestima da ću biti na sastanku sa jednim i jedinim
Floydom Wrightom, prvog dana na novom poslu. Posegnula sam u
torbicu da izvučem bombon od mente za dah. Usta su mi odjednom
postala kao pustinja.

- Floyde, drago mi je da te ponovo vidim, - rekao je Tim, pre nego što

sam uspela da ubacim bombon u usta. Vratila sam ga u tašnu i podigla
glavu, osmehujući se kao da se nisam tresla do kostiju.

Mislila sam da ne može biti intenzivnije i nadrealnije - ja u istoj

prostoriji sa Timothyjem, Trishom i Floydom.

Pogrešila sam.

Čovek koji je stajao na vratima i čuvao ih u odelu sa belom košuljom,

savršeno zavezanom kravatom i uredno podšišanom bradom bio je... on.

Duh.

Iluzija.

Laž.

Bio je mrtav. Umro je. Gledala sam ga kako zatvara oči, uzimajući
poslednji udah.

Oplakivala sam ga.

Provela sam godine na terapiji.

Svake noći sam spavala pored njegovog psa.

Stvari su bile izgovorene. Obavljena su upoznavanja. Ipak, nisam čula

ništa više od odjeka zvuka, sve dok mi Trisha nije dodirnula rame. - Livy,
jesi li dobro?
280
 Tada sam shvatila da svi stoje i rukuju se osim mene. Otrgnuvši pogled
od duha koji mi je uputio bezosećajni izraz lica, stojeći na svom mestu kao
drveni vojnik, pritisnula sam ruke na sto i pokušala da ustanem. – D…
dobro sam.

- Uh... jesi li sigurna? - Trisha me je uhvatila za ruku, kada su kolena

počela da mi popuštaju čim sam pokušala da ustanem.

Rekla sam sebi da to nije stvarno.

- Poznaješ li Alexa?

Pogled mi se odvojio od njega i sleteo na Floyda. Izgledao je manji od

čoveka kojeg sam viđala na slikama. Svejedno, bio je zgodan muškarac u
četrdesetima, sa gustom kosom boje soli i bibera i neodoljivim rupicama
koje naglašavaju njegov topli osmeh.

- Alexa? - Promrmljala sam, osećajući da sam na ivici da se onesvestim.

Floyd je opet pogledao u njega. - Alex. Moj šef obezbeđenja. Ili si možda
baš kao i sve druge žene koje ga smatraju prilično lepim za gledanje. -
Nasmejao se. – Nekad sam bio mlad i zgodan kao on.

Tim se nasmejao. - Zar nismo svi.

- Ne. - Polako sam odmahnula glavom, primoravajući pogled da

ostane na Floydu. - Ne poznajem Alexa. Ja sam... uh... - Brzo sam
odmahnula glavom da povratim malo prisebnosti, dok sam pružala ruku.
– Izvinjavam se. Ja sam Livy Knight. Prava je čast upoznati Vas.

- Livy je naš najnoviji saradnik. Najbolja u njenoj klasi. Radila je u San

Franciscu sa Timovim starim partnerom, i Tim se lično odvezao u San
Francisco da je ukrade odande. Nismo je upozorili da će biti bačena u
vatru prvog dana. - Trisha me je pokrivala, i bila sam tako zahvalna.

Bila sam zahvalna i kada mi je sipala čašu vode, i gurnula mi je u ruku.

- I meni je zadovoljstvo upoznati Vas. - Floyd je stisnuo moju znojavu

ruku.

- Pa, vreme je novac. - Tim je namignuo Floydu. - Hoćemo li? - Klimnuo

je ka stolici naspram njega.

281
 Spustila sam se u stolicu, i rizikovala da još jednom pogledam Alexa.

Posle nekoliko sekundi, trepnuo je. Čovek koga sam pamtila mogao je
celu večnost stajati, a da ne trepne.

Sastanak je trajao nešto više od sat vremena. Nisam čula ništa, osim što
mi je srce lupalo o bolne grudi. Nisam osećala ništa, osim bola koji mi je
oticao u stomaku i pulsirao u glavi, dok sam pokušavala da shvatim
smisao njega.

Živeo je.

Disao je.

Proganjao me na svaki mogući način.

I taman kada sam mislila da me udarac u stomak ne može boleti više,

sastanak se završio i svi su ustali. Duh na vratima je pokazao rukom
jednom od članova svog tima u hodniku, i moj pogled se prikovao na
njegovu ruku. Njegovu levu ruku. I srebrni prsten na njegovom
prstenjaku.

Bio je oženjen.

Čovek koji me je voleo... čovek koji me je štitio.

Umro je.

Vratio se u život.

I oženio se drugom ženom.

Ništa... ništa nikada nije bilo tako jebeno bolno. Ni Jessicine pesnice
koje su mi sletele na lice i rebra. Ni ona noć kada je muškarac pokušao da
me siluje. Čak ni onaj dan kada sam mislila da je umro.

Smrt moje majke. Takav je to osećaj bio.

Neočekivano.

Nezamislivo.

Jebeno ne - za - mi - sli - vo.

282
 Srećna sam što si živ.

Srećna sam što si zaljubljen.

Srećna sam što si srećan.

Moj um je pokušao da se uhvati za nešto pozitivno. Snaga uma nad

fizičkom potrebom.

Ali, nisam mogla.

Nisam mogla da budem srećna što je on živ, i da je sa bilo kim, osim sa

mnom. Možda me je to činilo groznom osobom. Ili me je možda zbog toga
činilo ženom od dvadeset i šest godina, slomljenog srca i ljudskim bićem.

Ljubav je trebalo da bude mnogo lepih stvari. I bila je. Ali u srži ljubavi,
postojala je ova zaista sebična potreba. Odbila sam da verujem da, ako
nekoga zaista voliš, da ćeš tu osobu osloboditi. Ne. Nisi je oslobađao.

Držao si je.

Negovao si je.

Učinio si njenu sreću svojom.

Ruka mu je pala uz telo kad je Floyd krenuo ka vratima, nakon što se

pozdravio sa svima, uključujući i mene. Mislim da sam se nasmešila ili
klimnula glavom, ali ne mogu da se setim. On je savio prste i jagodicom
palca prešao preko prstena. Moj fokus se pomerio prema njegovom telu, i
prikovao se za njegov pogled. Znao je šta mi je privuklo pažnju, jer se
njegov pogled brzo prebacio na Floyda.

Za nekoliko sekundi su nestali.

- Hajde da ti pokažemo tvoju kancelariju. Sećam se kako sam se osećala

prvog dana u velikoj firmi. Prilično sam sigurna da sam bila nervozna i
bleda kao i ti. - Trisha klimnu glavom prema vratima.

Za jedan sat, moje nade su vaskrsle iz mrtvih, samo da bi ih srušio mali

prsten.

283
 Nisam popila ni kap alkohola.

Nijednu. Nikada.

Moj tata mi je to uništio. Više nije konzumirao alkohol, ali nisam mogla
da izbrišem sliku čoveka kakav je bio - odsutan i jedva živ - nakon što je
mama umrla. Kada sam izgubila Sladea, razmišljala sam o piću,
pronalaženju nečega da umrtvi bol.

Nisam.

Kada sam položila sve svoje ispite, nisam slavila uz alkohol kao ostali
moji prijatelji.

Surfovala sam.

Penjala sam se po brdima LA.

Sparingovala sam sa tatom, i ponekad sa Jessicom.

Fokusirala sam se na traženje posla.

Nakon što sam ugledala tog duha, kupila sam flašu vina i vratila se u
svoj stan.

- Hej, Jerry. - Uspela sam da ga slabašno pozdravim. Čak je i Jericho

morao da misli da nešto nije u redu sa mnom. Obično sam ga pozdravljala
sa zaraznim oduševljenjem.

Ne tog dana.

Odložila sam vino i torbicu na šank. - Idemo na pišanac, dušice. - Borila

sam se sa navalom suza, istih onih sa kojima sam se borila celo popodne.

284
 Wylder je bio živ.

I bio je oženjen.

Kada smo stigli do prednjeg dela zgrade, pustila sam ga da me odvede

do svog omiljenog mesta za pišanje, zapravo njegovog omiljenog drveta.
Nisam mogla da ga krivim što ima omiljeno drvo. I ja sam ga uvek imala
u školi.

Jericho je obeležio drvo i potrčao - najvećom brzinom, u suprotnom

smeru niz trotoar.

- Jericho! - Vikala sam, okrećući se u tom pravcu, šokirana što je pas

kome nikada nije bio potreban povodac samo poleteo.

Moje srce nije moglo više da izdrži. Ali eto, on je bio tu, pogrbljen,
primao poljupce od Jerichoa. Dugo očekivani ponovni susret. Slomiti moje
srce nije bilo dovoljno. Morao je da dođe po svog psa, nagazivši na taj
jedva kucajući organ iza mojih rebara i mrveći ga u prašinu, kao crna
čizma koja gasi cigaretu na betonu.

Slade je polako ustao i krenuo prema meni sa Jerichom pored sebe, kao
da nikada nije otišao. Kao da nikad nije umro. Više nije nosio crno odelo.
Umesto toga, nosio je farmerke i belu majicu, izgledajući kao čovek koga
sam volela godinama ranije.

Na udaljenosti od dva metra, stajali smo nepomični, da vidimo ko će

prvi progovoriti. Stisnula sam zube i želela da moje emocije ostanu pod
kontrolom. Kao i obično, pobedio je. Morala sam nešto da kažem pre nego
što eksplodiram.

- On nije tvoj. Sada je moj. Ti si umro. Napustio si ga. I znam prilično

dobrog, jebenog advokata, ako pokušaš da se boriš sa mnom oko ovoga. -
Bes mi je obavijao svaku reč poput bodljikave žice. Osetila sam kako mi se
reči režu iz grla, i nadala sam se da ih je i on osetio jednako brutalno.

- On je tvoj. Uvek.

Jebi se...

Nisam želela da bude fin. Nisam želela da bude verzija njega u koju
sam se zaljubila na plaži, u zadnjem delu sprinter kombija.
285
 Ali bio je. I mrzela sam - da mrzela - ga zbog toga.

Teško gutajući, skrenula sam pažnju na Jerichoa. - Idemo.

Kada sam se okrenula, ta čizma mi je ponovo zgazila srce kad je rekao

Jerichou, - idi.

Lojalni nemački ovčar je želeo da ostane sa svojim gospodarom, ali

Slade ga je davao meni. I to sam mrzela. Jericho je postao utešna nagrada.

Ne možeš imati mene, ali evo ti moj pas.

Kada sam se oporavila od saplitanja o sopstvene emocije, nastavila

sam do ulaza u moju zgradu. Jericho me je pratio, ali i Slade.

- Možemo li da popričamo?

Grubo sam se nasmejala, i krenula brzim koracima prema liftu. -

Nemamo više šta da kažemo. Rekla sam sve, onog dana kada si umro. -
Moj prst je neprestano pritiskao dugme za otvaranje vrata. Kada su se
otvorila, ušla sam unutra i mahnula karticom ispred čitača.

- Pa, gušio sam se u sopstvenoj krvi, tako da nisam imao priliku da

kažem sve što sam ja imao da kažem.

Prekrstivši ruke na grudima, fokusirala sam se na digitalne brojeve

umesto na njega. Kada su se vrata otvorila, izgovorila sam oproštajne reči
dok sam izlazila.

- Imao si pet godina. Prekoračio si rok zastarelosti.

Otvorila sam svoja vrata, a on je pritisnuo ruku na njih, držeći ih

otvorenima za Jerichoa i sebe.

- Želim da odeš. Ne želim više nikada da te vidim. - Okrenula sam mu

leđa i odmarširala do kuhizastarelosti i nožem otvorila svoju jeftinu flašu
vina, pošto nisam imala vadičep.

- Ti ne piješ, - rekao je, stojeći usred moje dnevne sobe, usisavajući sav
kiseonik.

286
 Sipala sam veliku čašu vina. - Nisi me video pet godina. Ne znaš ti
ništa. Pijem. Jebem druge ljude. Plaćam račune veterinara i hranu za pse.
Mnogo sam jača od devojke koju si poznavao. Zato ti predlažem da odeš,
pre nego što te nateram da krvariš.

Stisnuo je usne, pogledom je pratio Jerichoa dok je koračao prostorom

pored činije za hranu. - Znam da si jača. Znam da plaćaš veterinarske
račune i hranu. Znam da jebeš druge ljude. I takođe znam da ne piješ.

Otpila sam tri velika gutljaja i propao mi je pokušaj da ne napravim

kiselo lice. Vino je imalo ukus govana, ili barem flaša koju sam kupila nije
bila ništa drugo do preskupa mokraća. - Eto... vidiš. Pijem. Sada znaš.
Možeš otići sada.

- Ponosan sam na tebe.

Zurila sam u njega bez odgovora. Njegov ponos je bio nešto što mi više
nije trebalo.

- Morten i Brattebo... - Zazviždao je. - To je impresivno, Liv. Ne

sumnjam da će Knight jednog dana biti na tom zidu.

Vratila sam seriji treptaja. To je bilo to. To je bilo sve što sam imala za
njega. - Moraš da odeš.

Malo je suzio oči. - Zašto?

- Zato što ne grizem mamac. Neću da te pitam kako si živeo... - moj bes
je rastao dok mi je glasnoća eskalirala - ... gde si, jebote, bio pet godina... -
stisnule su mi se pesnice dok su reči izlazile kroz zube - ...ko je dođavola
Alex, i kako si mogao da napustiš Jerichoa! - Bacila sam čašu vina na njega.

Ležerno je odbacio u stranu kada je udarila u moj sto za kafu i razbila

se, crveno vino se prosulo svuda. Trebalo je da uzmem belo vino.

- Zato samo IDI KUĆI SVOJOJ ŽENI! - Prsti su mi se zabili u kosu, kad
sam izgubila kontrolu koja je visila o sićušnoj niti ceo dan. Više me nije
bilo briga šta misli, dok su suze padale iz očiju koje su me pekle.

Jericho je cvileo, napetih ušiju i raširenih očiju.

287
 Wylder mu je lagano odmahnuo glavom, kao da mu daje do znanja da
to nije njegova borba. A opet, njegova ruka se stisnula u pesnicu dok mu
je palac trljao to kružno obećanje koje je označavalo zauvek. Neka druga
žena mu je uzela srce i to. Je. Bolelo. Kao. Pakao.

- Livy...

- Ne. - Glava mi se bez prestanka vrtela sa strane na stranu. - Nije ti

dozvoljeno da izgovoriš moje ime. Nije ti dozvoljeno da me gledaš kao... -
Obrisala sam obraze i ispružila ruke umrljane suzama - ...kao da ovo utiče
na tebe. - Gušeći se od jecaja, zabacila sam svoju, tek ošišanu kosu do
ramena, iza ušiju. - Da li si ovde zbog zahvale? D… dobro... - Drhtavo sam
udahnula. - Hvala što si mi dvaput spasio život. Uzmi Jerichoa. Reći ćemo
da smo kvit. Samo nestani i nikad mi više ne prilazi.

Nisam to mislila. Ako uzme Jerichoa, morala bih da dam otkaz, da bih
zadovoljila tugu sa punim radnim vremenom.

- Otići ću.

Klimnula sam, primoravajući bradu da ostane podignuta, stisnute

vilice.

Krenuo je do Jerichoa i ponovo se pogrbio da ga počeše iza ušiju,

ljubeći ga u glavu. - Nastavi da se brineš o njoj. Niko to ne radi bolje od
tebe, - šapnuo je.

Ugušila sam se još jednim jecajem i okrenula mu leđa, dok su mi

emocije preplavile telo. Kada je otvorio vrata, moja usta su se pomerila
sama od sebe, reči su se izlile pre nego što je moj mozak stigao da ih
cenzuriše ili spreči da ožive izvan moje glave. - Imaš li d… dece? - Ruka
mi je prekrila usta dok su mi se oči stisnule, istiskujući još suza. Neko mi
je ukrao snove. Da li ih je sve uzela? Da li su mali Wylderi trčali okolo?

- Ćao, Livy.

Vrata su škljocnula.

Jebeni duhovi.

288
 Izdržala sam celu nedelju, pripremajući se za suđenje decenije, pre
nego što sam smogla hrabrosti da pitam Trishu o Floydu i njegovom
obezbeđenju. Ušavši u njenu kancelariju sa gomilom dokumenata koje je
tražila, stavila sam ih na njen sto i bojažljivo je pogledala.

- Šta je, Livy? Samo pitaj. - Nije podigla pogled sa računara, ruke su
energično kretale po tastaturi.

- Floyd živi u Malibuu, je li tako?

- Ima mnogo domova, ali da, tamo ima prebivalište. Iako je u poslednje
vreme većinu vremena provodio u Austinu.

- Texas?

Nacerila se, zastajkujući dovoljno dugo da me pogleda.

Namrštila sam se. - Za tvoju informaciju, Texas nije vlasnik jedinog

Austina. Postoji jedan u Arkansasu, Coloradu, Nevadi, a mislim da možda
i u Utahu. Sigurna sam da ima i drugih.

- U redu, pametnjakovićko... Čemu radoznalost u vezi sa Floydovom

prebivalištem?

- Ništa. Pa, zapravo, samo sam se pitala o njegovom obezbeđenju ili o

zaista bogatim ljudima poput njega koji imaju obezbeđenje. Da li ima više
obezbeđenja na različitim lokacijama? Putuju li isti ljudi sa njim? Ako je to
slučaj, to bi zaista otežalo skrasiti se i osnovati porodicu, zar ne?

289
 Skinula je naočare u srebrnom okviru i odmahnula glavom. - Izvini.
Zašto raspravljamo o ovome?

Moje usne su se na nekoliko sekundi povukle u stranu. - Dečko,

momak, tip. Alex, šef njegovog obezbeđenja... Buljila sam u njega prošle
nedelje, ali samo zato što mi je izgledao poznato, i to me izluđuje. Ne
mogu da shvatim kako ga poznajem, pa sam se samo pitala gde živi.
Možda bi to potaklo pamćenje.

Navukla je naočare i vratila pažnju na ekran kompjutera. - Ne znam.

Pretpostavljam da putuje sa Floydom, da živi sa njim gde god da je.

- Ali imao je burmu na levom prstenjaku. Misliš li da njegova porodica

putuje sa njima?

Zurila je u mene preko okvira svojih naočara. - Kako pažljivo od tebe

da si primetila njegovu burmu. - Osmeh je pratio njen zagonetni pogled
na mene.

Iza lažnog osmeha pokušala sam da sakrijem svoje razočaranje zbog

njenog nedostatka informacija. - Pa, moja dobra zapažanja su samo neki
od razloga zašto sam ovde.

Pucnula je ručnim zglobom kao da je otpravlja. - Da, pa... idi.

Posmatraj. Istražuj. Donesi mi nešto što će ovu kopilad prikovati za zid na
sudu.

- Daću sve od sebe.

- Oh... Livy...

Okrenula sam se. - Da.

- Floyd će biti ovde sledeće nedelje na još jednom sastanku. Možda

tada možeš pronaći informacije koje tražiš.

Klimnula sam jednom.

Informacije? Nisu mi bile potrebne nikakve informacije. Moja

morbidna radoznalost imala je neutaživu glad, i kao i obično, ništa dobro
nije proizašlo iz nje.

290
 Sledeća nedelja je prošla bolno sporo. Nedostatak sna nije pomogao.
Ako nisam bila u firmi do ranih jutarnjih sati, prevrtala sam se u krevetu
sa noćnim morama Sladea, sa njegovom ženom i dvoje dece. Obe
devojčice. Nisam znala zašto sam ga zamišljala sa devojčicama -
jednostavno jesam. Možda zato što sam zamišljala da imamo i dečaka i
devojčicu, a nisam bila spremna da njoj dam i to.

Kada neko drugi živi tvoj život, deo tebe umire.

Slade više nije bio duh. Ja sam bila duh.

291
 Nedelju dana kasnije, nosila sam usku, sivu haljinu koja mi je
prekrivala kolena. Crne štikle. Talasasta kosa podignuta u rep, sa dugim
šiškama koje mi uokviruju lice.

Nisam bila pozvana da budem deo sastanka sa Floydom tog dana. Tim
me je zakopao u poslu za veći slučaj. Međutim, istaknula sam da mi je
potrebno da dopunim čaj, nekoliko minuta nakon što sam primetila da
stižu Floyd i njegovo obezbeđenje. Sastali su se u Timovoj kancelariji
umesto u konferencijskoj sali, a Slade je čekao ispred zatvorene kancelarije
zajedno sa još jednim tipom na suprotnoj strani vrata.

Prošla sam pored Sladea i drugog tipa držeći spuštenu glavu i

fokusirajući se na telefon, kao da ga nisam ni primetila.

Ali osetila sam ga.

Osetila sam njegove oči na sebi. Osećala sam ga svuda.

Put do sobe za odmor je bio greška. On je bio greška. Jurila sam

čudovište. Pala sam na njega. A on me je progutao i ispljunuo moju dušu,
šuplju i beživotnu.

Čim sam stigla u sobu za odmor, pritisnula sam leđa uza zid, tako da
ne vidim njega ili bilo koga drugog. Uvukavši nelagodan dah i oteravši
emocije koje su pretile da mi ukradu prisebnost, zatvorila sam oči i
izduvala taj dah u sitnim koracima. - Pusti ga, Liv... pusti ga, - šapnula
sam.

Ostala sam u sobi za odmor skoro trideset minuta, dok nisam smogla
hrabrosti da se vratim u svoju kancelariju, pre nego što je bilo ko doveo u
pitanje moje odsustvo. Opet sam zakopala lice u ekran svog telefona dok

292
sam prilazila Timovoj kancelariji i dvojici muškaraca parkiranih ispred
nje.

- Livy?

Okrenula sam se nekoliko koraka, pre nego što sam stigla do čoveka
kojeg sam morala da izbegnem. Trisha mi je prišla, trzajući glavom prema
Sladeu. - Zar nisi imala pitanje za njega? - Nasmejala se Sladeu. - Alex, zar
ne?

Pogled mi je pao na noge, pored mog srca koje je bilo na podu od dana
kada se vratio iz mrtvih.

Kada nisam čula njegov odgovor, pretpostavila sam da joj je klimnuo

glavom.

- Livy je mislila da izgledaš poznato. Je li tako, Livy? Umirala je da zna

gde živiš, nadajući se da će uspeti da poveže.

Nisam umirala od želje da znam, ali umirala sam kad me je razotkrila

pred njim. Naterala sam pogled da se sretne sa njegovim. Njegov neutralni
izraz lica nije odavao ništa.

Pročistivši grlo, formirala sam bolan osmeh. - U početku... izgledao si

poznato. Ali sada kada bolje pogledam, shvatam da to nisi ti. I nije se zvao
Alex. I ne bi stajao gde ti stojiš. On bi bio u jednoj od ovih kancelarija.
Vidiš... bio je na putu za pravni fakultet. Uvek sam zamišljala da ga prvi
put vidim u odelu na diplomi. Ali, nikada nije diplomirao. Ili bi možda
nosio odelo na razgovoru za posao u prestižnoj advokatskoj firmi poput
ove. Ili na svom venčanju.

Brada mi se ponovo spustila na nekoliko sekundi, pre nego što sam

smogla hrabrosti da se ponovo zagledam u te oči koje su me proganjale. -
Da li si nosio odelo na svom venčanju? - Prošaputala sam pored
zagušljivih emocija koje su mi blokirale grlo.

Nije imao priliku da odgovori. Trisha se nasmejala. - U redu, sada

zvučiš čudno, uznemiravaš tipa sa previše informacija o svom prijatelju
koji nije on. - Položila je ruke na moja ramena i povela me prema mojoj
kancelariji.

- Sivo, - rekao je, zaustavljajući moje korake zajedno sa Trishinim.

293
 Ona se okrenula, ali ja nisam.

- Nosio sam sivo odelo na svom venčanju. Bela košulja, roze kravata.
Tog dana je padala kiša... bila je simbol mog raspoloženja... mog života.
Prijatelj nas je venčao. Dva svedoka, bez porodice ili drugih prijatelja.
Nikada više nisam obukao to odelo.

- U redu onda. Zanimljiva priča. - Trisha se nasmejala, pustila mi je

ramena i šapnula mi na uho, - ispravljam se; on je onaj koji je čudan. -
Prošla je pored mene. Trebalo je nekoliko sekundi da moje noge nastave
da nose moje telo do kancelarije.

Te noći sam probala još jednu flašu vina, belog. Ni ono mi se nije
dopalo. Možda nisam bila ljubitelj vina, ili možda alkohol nije bio
odgovor.

Vežbanje je izgledalo kao ukusnija i zdravija opcija, pa sam odvela

Jerichoa da trči u park sa svojom teniskom lopticom i bacačem. Nekoliko
manjih pasa je bilo tamo, ali su otišli ubrzo nakon što je moja pseća zver
počela da hvata i donosi mi lopticu. Trebalo mi je nešto poput donošenja
da bih bila zauzeta - zadatak koji se ponavlja i koji bi me držao na pravom
putu, i da ne razmišljam o njemu.

Čak i kada nije bio na poslu... bio je tamo. Njegov duh je upao na moje
novo radno mesto. I dalje sam ga viđala kako stoji u mojoj dnevnoj sobi,
svaki put kada bih bacila pogled na mrlju od crvenog vina koja je ostala
na tepihu.

Kada sam ponovo bacila loptu, ponovo je upao u moj život, hodajući
prema meni. Nije bio stvaran. Nije mogao biti stvaran. Onda je Jericho
dotrčao do njega, ponovo, i znala sam da je bio stvaran na najbolniji i
najsuroviji način koji se može zamisliti.

Živ... i oženjen.

- Zdravo, - rekao je, šetajući prema meni sa lopticom, koju mu je Jericho

ispustio da mu je baci. Moj pas izdajnik je na njegovoj strani.

Protrljala sam usne. To je bio pozdrav koji je dobio od mene - mračan

izraz lica.

- Da li si zaista znala... da pištolj nije bio napunjen?

294
 Čuo me je tog dana. Čuo je šta sam rekla, samo nekoliko sekundi pre
nego što je umro. Pre nego što sam pomislila da je umro.

Nisam mu dugovala izvinjenje. Zahvalila sam mu što mi je spasao

život – dvaput - i oženio se nekom drugom. Bili smo kvit.

- Ne, - rekla sam sa samopouzdanjem.

- Mislila si da umirem, pa si lagala?

Prekrstila sam ruke na grudima i podbočila se na kuk. - Izvini... da li

brojimo laži? Ako je to slučaj, gubiš. Nemoj me vuči za jezik da počnem sa
svim lažima koje si izgovorio da pokriješ svoje dupe. Uključujući i onu da
si bio angažovan da me zaštitiš. Pa da, mislila sam da je pištolj napunjen.
Povukla sam obarač, da ubijem čoveka koji je bio unajmljen da me ubije.
Nazovi to nedostatkom poverenja ili samoodržanjem, nije me briga. Ali,
ne možeš me kriviti za to.

- Tvoj otac je ubio mog oca. - Malo je suzio oči.

- Tvoj otac je silovao moju tetku. Pa jebi se, Wylder... Slade... Alex...
kako god da se prokleto zoveš.

Trgnuo se.

Podigla sam obrve. - Ah... razumem. Niko ti nikad nije rekao da je tvoj
tata bio silovatelj? Pa, probudi se. Pretvorio si nas u rat zbog greha naših
očeva. Ali, moj otac je ubijao zaista loše ljude. Nije silovao žene. Nije ubijao
nevine članove porodice u ime osvete. Ali, tebi je to u krvi. Osveta je razlog
zašto je tvoj otac silovao moju tetku Jessicu. On je to nazvao treningom, ali
to nije trening. To je samo bolestan, sjeban um.

Nakon nekoliko dugih trenutaka bez reakcije, zureći u tlo između nas,
polako je podigao glavu. - Pa, sada znaš.

- Znam šta? - Nagnula sam glavu u stranu.

- Zašto nisam došao po tebe.

- Nemoj, - rekla sam stisnutim glasom dok sam odmahivala glavom. -

To je bila naša ljubavna priča. Ne ni mog tate, ni tvog tate. Volela sam
čudovište. Vratila sam se po tebe. Vratila. Sam. Se. Po. Tebe. I pet godina

295
si me pustio da verujem da si mrtav. Ti... - Progutala sam i rekla sebi da
neću plakati. Nije zaslužio više suza. - Nisi mi uzvratio ljubav.

- Primio sam jebeni metak za tebe! - Sa rukama zabijenim u džepove

farmerki, nagnuo se napred, vičući reči u moje lice.

- Ti... - suze su učinile svoje, ne mareći da li ih je zaslužio ili ne - ... si se

oženio drugom. Manje je bolelo kada si bio mrtav.

Polako je klimnuo glavom, bol se uvlačila na njegovo uvežbano mirno

lice. - Pa, ti si ta koja nije poslušala moja uputstva. Ti si ta koja je sigurno
pozvala pomoć. Da si samo uradila ono što sam ti jebeno rekao, možda
bih i bio mrtav.

- Oh... - Nakašljala sam se od smeha. - A to je dobra stvar? Spasiti te je

bila pogrešna stvar?

- Bio sam ubica. Čovek je umro tamo gde su me našli tog dana. Imao
sam dva izbora... zatvor ili novi život. Novo ime. Novo sve.

- Izbor? - Odmahnula sam glavom. - Kako biraš bilo šta osim zatvora?

- Pitaj svog tatu.

Njegove reči su me paralisale. Osećala sam se kao onog dana kada sam
saznala da je moj otac kompjuterski inženjer, bio bivši ubica. Nema više
tajni. Tata mi je obećao... nema više tajni. - Šta to znači?

- Njegove veze nisu potpuno prekinute nakon što se oženio i počeo da

živi dosadnim životom u predgrađu. Znao je pravu osobu koja će to
ostvariti. Imao sam sat vremena da donesem odluku, onog dana kada je
trebalo da budem otpušten iz bolnice. Mogao sam da odem u zatvor ili da
budem izvučen i premešten na bezbednu lokaciju, u pripremi za moj novi
život. Samo... nisam mislio da će me moj novi dom u Texasu i moj novi
posao sa Floydom Wrightom jednog dana dovesti u konferencijsku salu
sa tobom.

Usne su mi se otvorile, dok su se njegove reči borile za prostor i smisao

u mom umu. - Moj tata je znao? - Prošaputala sam. - Moj tata je znao da si
živ?

- Šta bi ti izabrala za mene, Liv? Doživotni zatvor? Ili život bez tebe?
296
 - Tvoja mama... - Odmahnula sam glavom.

- Ona misli da sam mrtav. Imam grob i nadgrobni spomenik, pored

tate i strica. To je bio jedini način. Mogla je da posećuje moj grob ili da me
posećuje u zatvoru. Dakle, pretpostavljam da je pitanje... kolikom broju
ljudi si rekla? Da li tvoj tata zna da si me videla? Prijatelji? Tvoj momak?

Moj pogled je pao na njegov. - Kako si znao da imam momka?

Zurio je u vrh svoje crne čizme, dok ga je kopao u travu. - To je bio deo
dogovora. Da znam šta se dešava u tvom životu. Dobijam tvoje video
snimke i slike.

- Š… šta? - Osećala sam se povređeno i izdano. - Neko me špijunira da

bi mogao šta? Maštati o životu koji nikada nećeš imati? Gledaš li te slike i
video snimke pre ili nakon što pojebeš svoju ženu?

Lecnuo se. - Nije tako.

- Kako je onda? U kom trenutku si odlučio da se zaljubiš u nekog

drugog? Da li je to bilo kada sam pronašla Gavina dve godine nakon tvoje
smrti? Da li ti je neko pokazao slike na kojima me ljubi ispred pozorišta?
Da li je to bio snimak kako napuštam njegov stan sledećeg jutra? Jesi li
slučajno video moje lice? Suze mi teku niz obraze, jer je to bila najgora noć
u mom životu? Bolna avantura za jednu noć. To je bio trenutak kada sam
sebi dozvolila da zaista prihvatim da te nema. Mrzela sam njegove ruke
na meni, jer nisu bile tvoje. Mrzela sam njegov poljubac. Mrzela sam sebe
što sam se pretvarala da uživam. Naterao si me da mrzim svoj život...
svoje postojanje. I sve vreme si me gledao? Sve vreme je moj tata znao da
žalim živog čoveka? Livy je srećna. Livy je krenula dalje. Vreme je da nađe
nekog drugog?

- To nije ono kako se dogodilo.

- Ne... - Brišući suze, odmahnula sam glavom. - Ne želim da znam kako

se to dogodilo. Ne želim fotografije ili video snimke tvog života sa njom.
Sranje... boli osećati toliku mržnju prema bilo kom ljudskom biću, posebno
onom koje nikada nisam upoznala. Ali, ja je mrzim. Mrzim je, jer mi je
oduzela život. Uzela je tebe. A trebao si da budeš moj!

297
 - Liv... - Crvenilo mu je ispunilo oči, tako retka strana čudovišta koje
sam volela.

- Mrzim i tebe... - Okrenula sam se i počela da trčim kući, sa Jerichom

pored mene. Kada smo stigli u stan, skinula sam odeću i stajala pod tušem.
Samo ledena voda mi je zalivala telo dok sve nije počelo da se oseća
utrnulo, dok se suze nisu smirile, dok se stvarnost nije zamaglila.

Isključivši vodu, ostala sam besposlena pod tušem, drhteći, a dah mi

je skakao u grudima, dok su mi zubi cvokotali. Jericho je sedeo na vratima
i cvileo. Zgrabivši svoj peškir, polako sam osušila svoje naježeno telo i
zavukla ruke u satenski ogrtač.

Nisam mogla da se setim vremena kada sam se ikada osećala tako

usamljeno.

Bez Sladea.

Tata me je izdao.

Jessica to ne bi razumela, jer je bila žrtva brutalnosti njegovog oca.

Nisam imala nikoga.

Zgrabivši ćebe, sklupčala sam se na sofi. Jericho je malo više cvileo

zabrinut za mene, pre nego što je skočio na sofu i legao do mojih nogu.

Specijalci.

Visoko rangirani ljudi koji bi mogli da lažiraju Sladeovu smrt, i daju

mu novi identitet da ga sačuvaju od zatvora.

Neko me špijunira pet godina.

Veza mog oca sa svim tim.

Sve je to bilo previše.

Kuc. Kuc. Kuc.

Polako sam se uspravila, čvrsto omotavši ćebe oko ramena. Moja bosa
stopala su se odšunjala do vrata. Provirujući kroz špijunku, namrštila sam

298
se, pitajući se kako je dospeo na moj sprat bez pristupne kartice. Glupo
pitanje. Izbegao je zatvor. Pristup mom stanu morao je biti lagan zadatak.

Pritisnula sam glavu na vrata na nekoliko sekundi. Odgovor je bio ne.

Ne. Nisam to više mogla. Nema više razgovora. Nema više objašnjenja.
Nije mogao ništa da kaže da ispravi stvari. Kada sam se okrenula da se
vratim ka sofi, vrata su se otvorila.

Zatvorila sam oči, leđima okrenuta njemu. Imao je jebeni ključ od mog
stana.

- Ako ne odeš, pozvaću policiju. Nazovi to osvetom... Karmom. Sada

idi. - Drhtavo sam udahnula i zagledala se kroz prozor.

Vrata su se zatvorila, ali sam ga osetila iza sebe.

Blizu.

Preblizu.

- Uvek sam bio tvoj.

Stegnulo me u grudima. Zašto je to morao to da mi radi? Bilo je

okrutno.

- Ne, - šapnula sam.

- Da.

Odmahnula sam glavom.

- Da.

- Ne... - rekla sam sa emocijama koje su mi se gradile u glasu, dok su

mi se pesnice stisnule oko ćebeta.

- Da, Livy. Ja sam...

Bacila sam ćebe i zabila mu pesnicu u lice. Glava mu se nagnuta u

stranu, a krv procvetala duž ugla usana. Izvukavši jezik da je poliže,
ponovo me pogledao u oči. Ruka me više nije bolela. Više nisam bila slaba
devojka koja pokušava da se uklopi u cipele borca. Bila sam ratnik, kojeg
je slomio on, i kojeg su obnovili Jessica i moj tata.
299
 Nakratko je pogledao Jerichoa, uputivši mu pogled koji je rekao, miruj,
pre nego što se njegov pogled vratio na mene. - Još uvek sam tvoj.

Tras!

Pesnica mi je pala na njegovu vilicu. Opet mu je glava odletela u

stranu. Dok se drugi put okretao prema meni, pomerao je vilicu levo -
desno.

- Digni pesnice, jebeno čudovište. Nisam završila. Još moraš da krvariš.

- Dobra devojka. Daj mi svoj bol.

Nisam bila njegova dobra devojka. Od te dve reči sam samo videla
crveno.

Dala sam mu svoju bol. Još jedan udarac u lice, moje koleno u njegov
stomak. Moja noga je pomela njegovu, oborivši ga na zemlju gde sam ga
zajahala i udarala po licu sve, dok se koža na mojim zglobovima nije
pomešala sa krvlju sa njegovog lica.

- Mrzim te! - Moja borba je oslabila u ništa više od mojih pesnica, koje
su udarale po njegovim grudima dok je on ostao potpuno miran, sa
mlitavim rukama uz bokove, ne uzvraćajući ni malo, uzimajući sve i
predajući se svakom dahu mog bola.

Prigrlivši okrvavljene ruke na grudi, zatvorila sam oči i zajecala.

Dugo se nije pomerao, kao da je znao šta mi treba, iako u ovom

trenutku nisam znala ništa, osim da sam mrzela život.

Uspravljajući se u sedeći položaj, naslonio je ruke na moje noge koje su

ga opkoračivale. Osetila sam njegov topli dah na svom licu.

Pepermint.

Poznat.

Mučan.

- Tvoj, - šapnuo je dok su mu ruke uokvirivale moje lice.

300
 - Pripadaš njoj, - rekla sam porazno slomljenim rečima, i ne otvarajući
oči.

- Pripadam tebi.

- Ona je tvoja žena.

- Ti si moj ceo jebeni svet.

Otvorila sam oči na okrvavljeno lice koje sam stvorila.

Njegove usne pritisnule su se na moje. Dok ih je polako pomerao,

osetila sam metalni ukus krvi duž njegovih usana.

On nije bio moj, ali ja sam bila njegova.

Naš poljubac se produbio, a ja sam zastenjala dok je njegov jezik klizio

u moja usta.

On nije bio moj, ali ja sam bila njegova.

Dok su njegova usta uzimala sve što sam imala da mu dam, njegove
ruke su se odvajale od mog lica do mojih ramena, odgurujući ogrtač sa
njih. Moji prsti su se ponovo upoznali sa njegovom kosom, dok su njegova
usta sisala bradavicu. Zašištala sam kada je zube zario u nju, povlačeći je
kao da je na ivici da izgubi kontrolu.

On nije bio moj, ali ja sam bila njegova.

- Wylderu... - Zatvorila sam oči, izvijajući leđa.

Pustio mi je bradavicu. - Pssst... ne govori ništa. - Uzeo je moju drugu

bradavicu i povlačio, sve dok nisam zastenjala od sukoba zadovoljstva i
bola.

Moje ruke su napustile njegovu kosu i savijale se oko njegovih ramena

i leđa, podižući mu majicu jedan po jedan centimetar. Trznuo je ramenima
i ponovo napao moja usta, izgubivši svaku kontrolu.

On nije bio moj, ali ja sam bila njegova.

Prebacivši me na leđa, lebdeo je iznad mene, kontrolišući moja usta

dok sam mu otkopčavala dugme i rajsferšlus na farmerkama. Bilo je tako
301
pogrešno. Ali ništa u vezi nas se nikada nije osećalo pogrešno, osim kada
smo bili razdvojeni.

Pogrešno...

Podigao se na kolena na samo nekoliko sekundi, da bi spustio

farmerke i bokserice do butina dok sam čekala, gola u svom ogrtaču,
mrzeći sebe što nisam u stanju da zaustavim ono što će se dogoditi.

On nije bio moj, ali ja sam bila njegova.

Razmazujući krv sa lica po mom torzu i preko mojih grudi do vrata i

lica, spustio je telo i gurnuo se u mene jednim snažnim potiskom.

Bez kondoma.

Bez pitanja.

Bez kajanja.

I ja sam bila čudovište.

Dva čudovišta koja se jebu kao da ništa ili niko drugi na svetu ne
postoji.

Čudovišta nisu snosila odgovornost. Bila su sebična. I ničega se nisu

plašila... Čak ni smrti.

Bila sam njegova... i on je bio moj.

302
 Ne možeš je nikad više videti.

Za nju ćeš uvek biti mrtav.

Slade Wylder je mrtav.

Da sam izabrao zatvor, živela bi znajući da sam živ i da sam joj zauvek
oduzet.

Zato sam odlučio da je prisilim da me pusti bez izbora.

Odabrao sam da je gledam kako nastavlja sa svojim životom, posebna

vrsta torture koju sam osećao kao da zaslužujem. Jackson Knight je takođe
smatrao da to zaslužujem. Znao sam da je voli - to je bila posebna vrsta
bolesne ljubavi, kao što najčešće roditeljska ljubav jeste... previše
zaštitnička, ona koja kontroliše i guši.

Moj otac je bio onaj koji kontroliše, bolesno kopile koje je zaslužilo da
umre.

Moj stric je delio iste osobine, i on je takođe zaslužio da umre.

Nisam mislio da Jackson Knight zaslužuje istu sudbinu, ali on takođe

nije zaslužio ni mrvu više nego što sam mu obećao.

Brak. To je bila jedina tajna koju mi nije bilo dozvoljeno da

kompromitujem. Zakleo se da će lično ukloniti moju dušu sa lica zemlje
ako ikome kažem. To je bila njegova zaštita.

303
 Ako se ikada nađeš licem u lice s njom, ona to nikada neće saznati.

U pet ujutru, na prstima je otišla od kupatila do svog ormara, umotana

u peškir, mokre, ali začešljane kose. Posegnuo sam preko kreveta, i upalio
svetlo na noćnom ormariću.

Naglo se okrenula, širom otvorenih očiju, rukama stežući peškir oko

svog tela.

- Izvini. Ja... moram na posao.

Seo sam, trljajući oči dlanovima, pre nego što sam protrljao ostatak lica.
- Znam. I ja moram da idem.

- Da. - Okrenula mi se leđima, ispustila je peškir i navukla crne gaćice

i odgovarajući grudnjak. - Ko štiti Floyda kada si ti... - bacila je pogled
preko ramena i protrljala usne da zadrži osmeh - ...nevaljao.

Počešao sam vilicu i vrat. - Ja vodim njegov putnički tim. Kada je u

pokretu, tamo sam. Kada je kod kuće ili je obezbeđen u hotelu, dozvoljeno
mi je da lutam i... - nacerio sam se - ...budem nevaljao.

Kad je zakoračila u usku plavu suknju i zakopčala je pozadi, podigla

je pogled prema meni, a usne su joj bile suprotnost potisnutog osmeha. -
Spavala sam sa oženjenim muškarcem, - promrmljala je.

Hteo sam da skinem težinu sveta sa njenih ramena, ali nisam mogao.

- Nije bilo puno spavanja.

Pokušala je da se slabo osmehne dok je navlačila sivu satensku bluzu i

zakopčavala je.

- Dođi ovamo. - Prebacio sam noge preko ivice kreveta i raširio ih.
Ruke su mi posegnule ka njenom struku, dok je oklevajućim koracima
koračala prema meni, pogledom prelazeći preko mog lica.

- U neredu si. Nemoj da mi umažeš krvlju poslovnu odeću.

304
 Polako sam klimnuo glavom, dok su mi ruke klizale od njenog struka
do njenog dupeta, a ona je položila ruke na moja ramena. - Volim te, Livy.

Teško je progutala. - Ali voliš i nju.

Napetost mi je obuzela lice, stisnuvši mi obrve, dok je moj pogled

skliznuo sa njenog, na njenu delimično zakopčanu bluzu. - Volim tebe,
Livy.

- Ali... - Po njenom drhtavom glasu sam mogao da zaključim da joj se

emocije skupljaju u očima i nisam mogao da odem tamo. Nisam mogao da
podignem pogled.

Uzevši je za ruku, podigao sam njen zglob do svojih usana i poljubio

ga. - Nema ali, Liv... nema ali...

Njena ruka se pomerila da mi obuhvati vilicu, prsti su zadirkivali moju

kratku bradu. Zatvorio sam oči.

- Šta sad?

Naveo sam je zakorači unazad, da bih mogao da ustanem. - Sada idi

na posao. - Nakon što sam pritisnuo usne na vrh njene glave, prošao sam
pored nje prema kupatilu.

Livy me je dočekala na vratima kada sam izašao iz kupatila nakon

tuširanja, obučen samo u farmerke. - Evo. - Dala mi je majicu. Jedna od
mojih starih majica. - Pošto ti je druga majica uprljana krvlju. - Okrećući
se, odšetala je nazad u kuhinju na štiklama, izgledajući grešno seksi u toj
uskoj suknji i nogama od kojih su mi klecala kolenima. - Nemam kafu.
Deset različitih ukusa čaja, ali bez kafe.

Slegnula je ramenima, otpivši gutljaj čaja dok sam navlačio majicu.

- Jesi li uzela još nešto moje, ili samo ovu majicu i mog psa?

Njen osmeh se sakrio iza šolje. - Majice, dukseve, tvoju teksas jaknu.
Nekoliko pištolja i nekoliko noževa.

Podigao sam jednu obrvu, nisam mogao da je pročitam dovoljno dobro

da znam da li je ozbiljna.

305
 - I tvoj momak je u redu sa tim?

Njen osmeh je izbledeo kada je spustila šolju na pult, držeći je obema

rukama. – To mogu da završim jednim pozivom. Možeš li reći isto?

Odmahnuo sam glavom.

- Wylderu... Alex... šta god... - Zagledala se u paru koja se dizala iz čaja.

- Moram da znam. Imaš li dece?

Zastao sam, ne želeći da moja pauza bude pretpostavljeno da, ali kad
su joj suze ispunile oči, znao sam da je upravo to bilo ono što je mislila.

- O bože... - Pokrila je usta i zatvorila oči, odmahujući glavom nekoliko

puta pre nego što je spustila ruku. - Imaš porodicu. To... to nije u redu.
Ono što sam uradila nije bilo u redu. Sinoć je bilo pogrešno, ali ti imaš
porodicu. Ovo... - Obrisala je zalutalu suzu. - Ne radiš ovo svojoj porodici.

Krenuo sam do nje, pritiskajući grudi na njena leđa, ruke su joj se

omotavale oko struka dok su mi usta zaronila uz njeno uho. - Šta te više
muči? Ideja da imam decu i da sam prevario svoju porodicu? Ili ideja da
imam decu, a da ona nisu naša?

- Nije fer da me to pitaš. - Njene ruke prekrile su moje preko stomaka.

- Imam jedno dete.

Ukočila se, zadržavajući dah.

- Dečak.

Ništa. Nijedan dah, nijedan zvuk.

- Njegovo ime je Jericho. Ima deset godina, ali živi sa mamom.

Trebale su joj cele dve sekunde da se okrene i udari me u majicu. - Ti

si takav seronja. - Namrštila se.

- Jesam. - Zgrabio sam joj lice i poljubio svaki gram karmina,

ostavljajući je bez daha i crvenu od čekinja na mom licu. - Vraćam se danas
u Austin. Razgovaraj sa svojim tatom.

Povukla se. - Šta to znači?

306
 - To znači... razgovaraj sa svojim tatom. - Poljubio sam je u čelo i
odmaknuo se, krećući se prema vratima. – Ja ću izvešću Jerichoa.
Zakasnićeš ako ne kreneš.

Kada sam otvorio vrata i zazviždao Jerichou, njene visoke potpetice su

besno škljocale po tvrdom podu prema meni. Bacila mi je ruke oko vrata.
- Ne vraćaš se, zar ne? Ovo je zbogom, nije li? - Prošaputala je, glasom
punim emocija.

To. Me. Je. Jebeno. Ubijalo.

Zagrlio sam je oko struka, podigao od zemlje i zario lice u njen vrat. -
Razgovaraj sa svojim tatom.

307
 Nisam mogla da se vratim u San Francisco, ne sa silnim poslom kojeg
sam imala. Zato sam zamolila tatu da za vikend dođe u Sacramento .

Wylder? Otišao je. Bez kontakt informacija. Ništa više od tužnog

osmeha, poljupca za rastanak i konačnog razgovaraj sa svojim tatom.

Kada sam otvorila vrata, u subotu sredinom jutra, tata se nasmešio i

ispružio ruke. Namrštila sam se, okrenula i vratila u kuhinju da završim
pranje suđa od prethodnih dana.

- To nije pozdrav koji sam očekivao, kada si mi poslala poruku da te

posetim. - Zatvorio je vrata.

Nastavila sam da perem sudove u sudoperu, okrenuta leđima. - Slade

je živ.

- Molim?

- Ne! – Naglo sam se okrenula, ruku stisnutih na bokovima, puštajući

da voda sa sapunom kapa na pod. - Ne molim, kao da me nisi čuo. Ne
molim, kao da ne možeš da veruješ u ono što sam upravo rekla. Tačan
odgovor je: Kada si saznala, Livy? Neverovatno mi je žao što sam te lagao
pet godina. Srce mi se slomilo, gledajući te kako ga tako dugo oplakuješ.
Ali, uradio sam to zato što... - Podigla sam obe ruke sa dlanovima nagore,
širom otvorenih očiju i iščekujući. - Popuni jebenu prazninu, tata!

308
 Moj tata je bio militantan u svojoj kontroli. Ništa ga nije poremetilo,
barem što je meni pokazao. Nisam mogla da ga maltretiram, i to sam
znala. To nije zaustavilo moj bes. To nije ublažilo bol.

Iskrivio je usne i nakrivio glavu. - Zato što je živeo. Mogao je da živi u

zatvoru ili da živi novim životom. Ali, nije mogao da živi sa tobom.
Njegov stric nije radio sam. Slade nije bio njegov jedini vojnik. Policija ga
je želela u zatvoru zbog smrti njegovog strica. Drugi ljudi koji su radili sa
njim su želeli ga želeli mrtvog. I nisu nameravali da odustanu, dok on
zapravo ne bude mrtav. Pa šta si htela da uradim? Pustim ga da umre?
Pustim ga da dođe po tebe pa da i ti umreš? Pustim ga da ode u zatvor?
Pustim da ja da odem u zatvor?

- Istinu! Htela sam istinu.

Tata je polako klimnuo glavom. - Vidim. A šta bi uradila sa istinom?

Bila s njim?

- Da! - Pritisnula sam ruke uz glavu, besna zbog njegove sposobnosti

da ostane tako miran, dok sam se ja rušila kao lavina, nasilna i
nepromišljena.

- Znaš li šta bi se moralo dogoditi da budeš s njim?

- Da. Morao bi da mi kažeš da je živ. Da si ga premestio u Texas.

Tata se nasmejao. Njegova rezervisanost je nahranila moj bes. - Ne,

Livy. I ti bi morala da umreš. Lažirao bih tvoju smrt. Sahranu. Nadgrobni
spomenik. Sve.

- Pa... - Slegnula sam ramenima, dok mi je frustracija krvarila kroz glas.

- Sladeova mama misli da je mrtav. Zbog njegove i njene bezbednosti,

ona će uvek morati da veruje da je mrtav. Nikada ga više neće videti. Kada
umreš, lažno ili stvarno, nikada više nećeš videti svoju porodicu.

- Ti i Jess jeste.

- Bili smo retki izuzeci.

- Zašto?

309
 - Zato što sam ubio Sladeovog oca.

Teško sam progutala.

- Pusti ga da ode. Živ je. To bi trebalo nešto da znači. To bi trebalo da

bude dovoljno.

Odmahnula sam glavom. - Nije dovoljno. Da saznaš da je mama živa,

ali ne možeš da budeš sa njom... da li bi to bilo dovoljno?

Malo se trgnuo. - Livy...

- Nema šanse da bi dozvolio da se to dogodi.

- Liv...

- Ne. Ne znaš kako izgleda kad se osećaš kao da se dvaput moraš

zauvek oprostiti od iste osobe! I definitivno ne znaš kako je to kad se osoba
koju voliš vrati iz mrtvih i bude u braku. - Suze su mi ispunile oči i glas
mi je pukao. – O… on je o… oženjen.

Napravio je korak prema meni, a ja sam odstupila, odmahujući

glavom. - Ne treba mi da me tešiš. Ne moram da ti sedim u krilu dok me
maziš i govoriš mi da će sve biti u redu. Samo moram da znam, zašto mi
je rekao da razgovaram sa tobom. Šta to znači? Šta mi ne govori? Šta mi ti
ne govoriš?

- Nećemo voditi ovaj razgovor.

- HOĆEMO! - Udarila sam dlanom o šank. - Vodićemo ovaj razgovor.

- Ne... - rekao je sa neuobičajenim gubitkom kontrole u svom tonu. -

Nećemo razgovarati o ovome. Ne dam ti da umreš. Ne puštam te.

Sinulo mi je, čak i tada... pet godina kasnije... Trebala sam da umrem,
da preuzmem novi identitet da bih bila sa Sladeom. Nikada više ne bih
mogla da vidim svog tatu ili ostatak moje porodice.

- Njegova žena...

Tata se počešao po potiljku i uzdahnuo, ali ništa nije rekao.

310
 - Nije hteo ništa da kaže o njoj, osim da je nosio sivo na dan venčanja i
padala je kiša. I da je vreme odgovaralo njegovom raspoloženju. Želi da
mi ti pričaš o njegovoj ženi. Zašto nije bio srećan na dan venčanja?

Ništa.

Privila sam ruke uz stomak. - Da li je voli?

Tata je slegnuo ramenima. - U braku su skoro pet godina. Možda je

voli.

- Pet? Skoro pet godina? Incident u kolibi dogodio se pre nešto više od
pet godina. Nije se tako brzo zaljubio i oženio. Ko je dođavola ona, i zašto
je udata za čoveka kojeg volim?

Još jedan trzaj mog oca. Nikada nije mogao da proguta istinu, a istina
je bila da sam, uprkos svemu, volela Wyldera iz dna duše.

- I njoj je bio potreban novi život. Manje je verovatno da će samci koji

se sele kao par biti primećeni, pronađeni.

- Da li ju je poznavao?

Tata je odmahnuo glavom.

- Oženio se strancem? Kao ugovoreni brak?

- Da.

Pet godina.

Bio je sa njom pet godina. Kao prijatelji?

- Kakva je ona?

- Livy...

- Isuse, tata! Samo mi reci kakva je!

Ispuhao je. – Taman je napunila osamnaest godina, kada su se venčali.

Stomak mi se stisnuo.

311
 - Ona je pametna. U stvari, kao ti. Voli da surfuje i vozi brze
automobile. Vegetarijanac je i zagovornik ekologije. Sviđala bi ti se.

- Mrzim je.

Nisam. Ali želela sam da je mrzim.

Još jedna njegova grimasa.

- Je li lepa?

- Ne radi ovo.

- Odgovori mi. - Držala sam svoje emocije pod kontrolom. Wylder me

je voleo. Znala sam to. Ipak... bio je u braku sa njom pet godina. Sa
devojkom koja je bila kao ja.

- Dovoljno je mlada da mi bude ćerka. Ne fokusiram se na nju tako.

- Jesam li ja lepa, tata?

- Naravno.

- Je. Li. Ona. Lepa?

Gledao je u plafon nekoliko sekundi. - Da, Livy. Lepa je.

Nisam imala šta više da pitam. Ništa više da kažem. Samo sam imala...
ništa.

- Pusti ga da ode.

- Možda nas ne nađu. Koga god se plašiš da pronađe njega i povredi

mene. Možda nas ne nađu. Videla sam ga. Bio je ovde. I dobro smo.

- Bio je ovde? U tvom stanu?

Klimnula sam.

Vilica mu se stegnula. - Gde je sada?

- U Texasu.

312
 - Da li te je pronašao?

Odmahnula sam glavom.

- Slučajni susret?

Klimnula sam.

- Dobro. Pusti ga da ode.

- Šta ako...

- Ne, Livy! Ovde nema jebenog šta ako. Bilo je neverovatno glupo od
njega što je došao u tvoj stan, prokleto dobro znajući da bi te neko mogao
posmatrati.

- Zašto bi me neko posmatrao?

- Zato što si bila sa njim. Živela si sa njim. Ako u nečijem umu postoji
i najmanja sumnja da nije mrtav, ti si mesto gde će tražiti da ga pronađu.

- Dobro sam. Bio je ovde dva puta, i ja sam dobro.

- Livy, ne razumeš. Ovi ljudi su strpljivi. Neće te izvući iz hira. Čekaće

dok se ne venčate. Gledaće kako gradite život u sreći, a onda će vam ga
uzimati deo po deo. Abe je mogao da pokuša da me ubije pre mnogo
godina, ali nije. Čekao je dok nisam imao najbolji prokleti život, a onda je
ubio tvoju mamu i pustio me da patim godinama, strpljivo čekajući da se
oporavim, samo da bi mi oduzeo i tebe.

Još suza mi je krenula niz lice. Šta je Wylder hteo od mene? Da li je noć
koju smo proveli zajedno bila bolje zbogom, od dana kada sam ga ostavila
da umre? Da li je očekivao da ću zauvek napustiti svoju porodicu, da
umrem i preuzmem novi identitet? Dam otkaz. Izgubim sve za šta sam
radila u prethodnih dvadeset šest godina?

- Znači ova druga žena, njegova žena, ona je prihvatljiva za

jednokratnu upotrebu? U redu je ako ga nađu i uzmu nju? Ubiju nju?

- Da. Ona je prihvatljiv rizik jer je pristala na to, znajući rizike. Skoro je
umrla. Izgubila je celu svoju porodicu. Svaki dan za nju je pozajmljeno

313
vreme. Nema porodice u blizini da joj nedostaje ili da brine o njoj. Alex je
sada njena porodica.

Alex.

Mrzela sam da ga čujem da Wyldera zove Alex.

- Livy, on je živ i zdrav. Ima dobar posao. Lepu kuća u predgrađu. I

štiti mladu ženu koja je izgubila sve. Ti imaš posao iz snova. Imaš
porodicu. Imaš momka, ako ne zabrljaš. Žao mi je... Zaista mi je žao što si
ikada morala da saznaš. I ne znam kako je izgubiti istu osobu dvaput. Ali,
znam tvoju snagu. To je snaga tvoje mame. Iskoristi tu snagu da nastaviš
dalje. A neka se vreme pobrine za bol u srcu. Pogledaj me. Bio sam u
rasulu. Ali evo me, još uvek u jednom komadu. Preživeo sam bol,
preživećeš je i ti.

314
 Bol.

Mom tati su bile potrebne godine da preživi bol. Pet godina nakon što
sam prvi put izgubila Wyldera, i dalje sam osećala bol.

Svaki.

Jebeni.

Dan.

I tu sam... spremala sam se da iznova započnem ceo proces.

Wylder je bio taj. Moj izbor je bio da izgubim njega ili celu porodicu.
To uopšte nije trebalo da bude izbor.

Zadržala bih porodicu i vratila se svom životu, pre nego što je Floyd
Wright vratio Wyldera u moj život. On bi štitio ženu koju je oženio. Imalo
je smisla za moj mozak, ali moje srce nije razumelo. Moje srce je drugačije
gledalo na to.

Tako da sam radila. Istraživala sam, i posmatrala kako Timothy i

Trisha smenjuju stručnjake i svedoke. Suđenje je došlo i prošlo. Osetila
sam kako se stvara istorija, i bila svedok pravde u svom najboljem izdanju.
Pobeda za naše klijente. Pobeda za nas. Pobeda za ekologiju.

Život je trebao biti dobar, ali nije.

Raskinula sam sa momkom. Nije se činilo ispravno posle onoga što se

dogodilo sa Wylderom.

Učlanila sam se u teretanu, jer su moja bekstva na plažu bila retka

prilika, umesto uobičajenog oblika vežbanja.

315
 Izlazila sam sa ljudima sa posla da bih stekla prijatelje, slavila pobede
i ne razmišljala o njemu.

Ipak, ništa nije upalilo. Mislila sam na Wyldera sve vreme.

- Nisam videla Floyda Wrighta ovde u poslednje vreme, - rekla sam,

opušteno pijuckajući čaj u sobi za odmor, ćaskajući sa Timothyem, dok je
čekao da mašina za espreso rasprši još jednu dozu kofeina. Prošlo je skoro
četiri meseca otkako sam videla Floyda ili Wyldera.

Tata mi je rekao da nastavim dalje. Pa... pokušala sam da nastavim

dalje.

- Uputio sam ga u drugu firmu.

- Oh? - Glava mi se malo trznula.

- Bili smo do guše u slučaju Solis i zaslužio je punu pažnju ove firme.
A Floydovi problemi zahtevaju nekoga sa usavršenim veštinama u
međunarodnom pravu. Bavim se time, ali to nije moja oblast stručnosti.
Bogati ljudi poput Floyda bi trebali, i obično imaju čitav tim advokata, koji
bi zadovoljili specifične potrebe. Bio sam malo iznenađen što već nema
nekog drugog. - Tim je slegnuo ramenima, podigavši šolju ka ustima.

- To...

Je poražavajuće. Srceparajuće.

Kako sam mogla ponovo da vidim Wyldera? Nisam imala njegove

kontakt podatke, čak ni njegovo novo prezime. Možda je to bio znak.
Vreme je da ponovo pustim.

Ne samo ponovo... zauvek.

Pročistila sam grlo. - To potpuno ima smisla. Iznenađujuće je da čovek

poput njega nije već imao nekoga ko je specijalizovan za međunarodno
pravo.

Tim je klimnuo glavom i nasmešio se, pre nego što je skliznuo iza ugla
prema svojoj kancelariji.

316
 - Izgledaš kao da si smršala, - Meghan, Trishina sekretarica, pogledala
me je dok je išla prema frižideru.

Slegnula sam ramenima. - Šta mogu da kažem? Mnogo sam radila.

Spavala sam vrlo malo.

- Nadam se da ideš kući za Dan zahvalnosti, kako bi tvoja porodica

mogla da vrati nešto mesa na te kosti.

Zasmejala sam se. - Mi smo prilično atletska porodica. Moji treninzi su

intenzivni. Teško je zadržati težinu na nečemu što nisu mišići.

- Sada se samo hvališ. - Zakolutala je očima na mene, neposredno pre

nego što sam namignula i krenula u svoju kancelariju.

- Poziv na liniji dva, Livy. - Dani mi se nasmešila dok sam prolazila

pored njenog stola. - Tetka Jessica.

Izvukla sam mobilni telefon iz džepa, tražeći propušten poziv. Nije

bilo nijednog. Sedeći za svojim stolom, podigla sam slušalicu. - Jess?

- Zdravo, Livy.

- Zašto zoveš moj poslovni broj? Zar mi telefon ne radi?

- Tvoj tata prati tvoj mobilni telefon.

- On radi šta?

- Nije važno. Moramo da...

- Ne. Prilično sam sigurna da je to što moj tata krši moju privatnost
veoma važno i protivzakonito.

- Tvoj tata je zarađivao za život radeći ilegalne stvari. Nisam zbog toga
zvala. Treba mi da me saslušaš. Uskoro će izaći iz kupatila.

- Gde si ti?

- U njegovoj kući. Sparingovali smo, i sada idemo na večeru pošto Luke

nije u gradu zbog konferencije. Samo. Slušaj!

Namrštila sam se. - U redu. Slušam.

317
 - Koristila sam kompjuter tvog oca da proverim nešto na poslu, i
pojavilo se obaveštenje. Obaveštenje o tebi. Uspela sam da ga izbrišem da
bih ti kupila malo vremena, ali on će na kraju naići na informaciju.

- O čemu govoriš?

- Dobija obaveštenja o tvojim zdravstvenim kartonima i...

- Upao je u moju medicinsku dokumentaciju? - Lice mi se ukiselilo, dok

mi se bes penjao uz vrat. Nije poznavao granice.

- Livy! Nemam mnogo vremena. Čula sam da je tuš prestao. Trudna

si. Molim te reci mi da je to Darrenova beba.

Nisam rekla ništa, jer sam znala da je nisam dobro čula.

- Livy?

- Ja... nisam trudna.

- Krvni test koji si radila pre dva dana govori drugačije.

- Onda je to evidencija pogrešne osobe. Na piluli sam. Nisam imala

seks četiri meseca.

- Da li si imala menstruaciju u poslednja četiri meseca?

- Naravno.

Čekaj...

Nisam imala jebenog pojma. Nisam imala redovne menstruacije. A

kada sam počela da treniram tako intenzivno sa Jessicom i tatom nakon
incidenta sa Abeom, često su mi preskakale menstruacije, ponekad i po
nekoliko meseci.

- Jesi li sigurna?

- Prilično sigurna.

- Ne pratiš?

318
 Protrljala sam slepoočnice. - Ne... ja... neredovna je. Ali obećavam ti,
nisam trudna. Raskinula sam sa Darrenom. Nisam ga videla otkako sam
se doselila ovde.

- Da budemo jasni, pošto ću morati da spustim slušalicu za manje od

minuta, nisi imala nezaštićeni seks otkako si se preselila u Sacramento.
Tačno?

- Na. Piluli. Sam.

- Kondom, Livy! Da li si imala seks bez kondoma?

Teško sam progutala. - Da.

Linija je prekinuta, pa sam pretpostavila da je moj tata izašao iz

kupatila i morala je da prekine poziv. Bio je to rutinski pregled. Nisam
imala pritužbi. Hteli su da sprovedu test na polno prenosive bolesti,
nakon što sam priznala da sam imala seks bez kondoma sa nekim ko nije
moj partner. Doktor je rekao da bi test trudnoće bio dobra ideja, ali sam
prilično sigurna da sam ga odbila.

Poverljivost... ili sam jebeno bar tako mislila. Naravno da sam bila ljuta
na svog oca, ali nisam imala vremena da njegovoj masovnoj invaziji na
moju privatnost posvetim pažnju koju zaslužuje, jer je Jess mislila da sam
trudna.

Nisam bila trudna.

Ne dolazi u obzir.

Znam da nisam tražila test trudnoće. Doktor mora da me je ignorisao,

dodajući to u niz testova za polno prenosive bolesti. Kada je fetus postao
STD?

Fetus... beba...

Ma jok. Morala je biti greška. Bila. Sam. Na. Piluli.

Da ne spominjem, zaista je bilo potrebno Božije delo da bih imala

redovnu menstruaciju, što je značilo da je bilo potrebno Božije delo da bih
zatrudnela.

319
 Bog nije bio tako okrutan. Imao je bolje stvari da radi, nego da olakša
susret jajne ćelije i sperme u meni, posle svega kroz šta sam prošla u svom
mladom životu.

Drhtavim rukama sam birala broj svog doktora, zgodnog doktora

kojeg je mi je Trisha preporučila mi je kada sam je pitala.

- Zdravo. Ovde Livy Knight. Treba mi rezultati testa sa mog termina u

ponedeljak. Ne vidim ništa objavljeno u mojoj aplikaciji.

- Koji je datum vašeg rođenja?

Stisnula sam zube.

Samo mi reci da li sam trudna!

Dala sam joj sve svoje informacije i kad me prespojila, samo sa, čekala...
i čekala... i čekala.

- Izvinite, postoji greška u aplikaciji. Možete da odete na našu veb

stranicu i tamo pristupite svim svojim rezultatima testa.

- Da li sam trudna?

- Žao mi je. Nije mi dozvoljeno da delim bilo kakve informacije sa

Vama preko telefona.

- Možete li mi bar reći da li su uradili test na trudnoću? Zato što ga

nisam tražila.

- Opet, svi testovi i rezultati se mogu videti ako se prijavite na našu

web stranicu. I Vaš doktor će Vas uskoro pozvati da razgovarate o njima.

Razgovor sam završila bez pozdrava. Zatim sam otišla na njihovu web
stranicu i prijavila se na svoj nalog, bez pojma kako da brzo pronađem
svoj odgovor.

- Sranje... - Bilo je tu na ekranu.

Bila… sam... trudna.

320
 Šest pozitivnih kućnih testova kasnije (jer ti zvanični medicinski
laboratorijski testovi nisu mogli biti tačni), priznala sam... Bila sam trudna.

Nisam želela dete, ne tako. Ne sama. Ne, ako bi moj život mogao biti
u opasnosti.

- Ne moraš da ga zadržiš. - Jessica mi je dala šoljicu čaja, dan pre Dana

zahvalnosti. Otišla sam pravo do njene kuće, pre nego što sam otišla kući.

Tata je znao.

Nije zapravo izrekao reči. Poslao je poruku - Dovuci svoje dupe kući.

Ignorisala sam ga pet dana, spakovala torbu i odvezla se do Jessicine

kuće.

- Beba je Alexova, zar ne?

Trznula sam se pre nego što sam dunula u paru. - Zašto ga i ti moraš
tako zvati?

Slegnula je ramenima, nagnuvši svoje telo na suprotni kraj sofe. - To je

njegovo ime već pet godina.

- Znala si. - Pokušala sam da sakrijem svoje razočaranje, ali je bilo

teško.

- Znala sam. I rekla bih ti da sam mislila da je to bezbedno i u tvom

najboljem interesu... emotivno.

Zurila sam pored nje, kroz prozor u njen pogled na zaliv. - Sviđa mi se
kako su svi mislili da znaju šta je najbolje za mene... odraslu ženu.

321
 - Donela sam neke nemoguće odluke u svom životu. Ljudi su krili tajne
od mene u mom najboljem interesu. Tako da neću gubiti dah pokušavajući
da te ubedim da ne treba da budeš ljuta, povređena i razočarana.

- Da li si upoznala njegovu ženu?

Klimnula je.

- Trebam li da je mrzim?

Jessica se nasmejala. - Spavala si sa njenim mužem i ostala trudna. Da

je njihov brak bio tipičan brak, rekla bih da bi ona imala svako pravo da ti
nanese fizičke povrede. Ali, iskreno, ne znam kakav je njihov brak
trenutno. Pet godina sa strancem, čini ih sve samo ne strancima. Lepa je i
simpatična. On je zgodan i muškarac... sa potrebama...

- Vauuu...ti si zraka sunca u mom životu, trenutno.

- Livy, neću te lagati da ti sačuvam osećanja. Tvoj život? Tvoj razum?

Da. Ali, ne i tvoja osećanja.

Sa tužnim osmehom srela sam njen pogled. - Da li je fer prema njemu

da zadržim bebu, ako ne možemo da budemo zajedno? Ako ne može da
bude deo života svog deteta?

- Pa, to je teško pitanje. Toliko pretpostavki. Prvo je pod

pretpostavkom, da mu kažeš za bebu. Drugo je pod pretpostavkom, da
mu kažeš i odlučiš da ne budete porodica.

Oči su mi se suzile. - Nemam izbora.

- Da. - Otpila je mali gutljaj čaja. - Imaš.

Odmahnula sam glavom. - To nije izbor. Napustiti ovaj život... moj

posao, moje prijatelje, moju porodicu... nije izbor.

Duboko je udahnula i polako izdahnula. - Porodica. To je nešto o čemu

zaista moraš razmišljati. Za dvadeset... trideset godina... ko će biti tvoja
porodica? Šta se dešava kada ti tata umre? Kad ja umrem? I ti imaš ovo
dete ili decu, i oni imaju svoju decu. Oni će biti tvoja porodica. I koliko god
mi cepa srce da zamišljam da te nemam u svom životu, podjednako mi se
cepa kada pomislim da se držiš prošlosti, umesto da gledaš u budućnost.

322
 Osećala sam kako mi počinje peckanje u očima. - Bilo bi kao... da sam
umrla. - Reči su mi se prekinule na kraju, dok sam brzo treptala da oteram
suze.

Jessica je imala sopstvene emocije u očima. - Znam, dušice. Bila sam u

tvojoj koži.

- Da li misliš da si napravila pravi izbor?

Nekoliko trenutaka se grizla za unutrašnju stranu obraza. - Napravila

sam izbor. Nije bilo ispravnog ili pogrešnog izbora. Postojao je bolan,
mučan izbor, ali nikada neće biti ispravan ili pogrešan.

Klimnula sam nekoliko puta.

Zagledala se u svoju venčanu fotografiju na zidu sa naše desne strane.

- Pretpostavljam da, ako bih ponovo morala to da uradim, možda ne bih
napravila izbor sama.

Nakon razgovora sa Jessicom, naterala me je da odem kući i suočim se

sa ocem. Krenula sam najdužim putem do kuće, čekala u autu skoro
trideset minuta i konačno smogla hrabrosti da odem do vrata baš kada je
sunce počelo da zalazi.

Bilo je otključano - jasno je bilo da me je očekivao.

323
 - Zdravo. - Odložila sam torbu pored stepenica kad je on podigao
pogled sa klavira, sa olovkom iza uha. Voleo je da komponuje svoju
muziku.

- Zdravo. - Zvučao je poražen, za razliku od mog snažnog oca.

Poslednji put je tako zvučao nakon što je mama umrla.

Dovukla sam svoje teške noge do klavira i sela pored njega, okrenuta
u suprotnom pravcu.

- Želim da ga ubijem. I to mislim u najbukvalnijem smislu. A evo u

čemu je stvar... Mogao bih to da uradim i da ne idem u zatvor, jer je on već
mrtav.

Zatvorila sam oči. - Volim ga. Znaš to. Svesno sam odlučila da volim
čudovište, ako je to bio jedini način da zadržim čoveka. Ti si doneo odluku
da me držiš podalje od njega jer si znao... - Nisam mogla da završim, jer
nisam bila sigurna da li su reči koje su se spremale da izađu bile istinite.
Ne još. Još nisam znala svoju istinu.

- Znao sam šta, Livy? Da bi izabrala njega umesto mene? Da bi ga

izabrala u odnosu na celu svoju porodicu? Da bi mogao da te odbaci
jednog minuta, da te prevari sledećeg, i da nemaš drugog izbora nego da
ostaneš u životu... odvojena od porodice i prijatelja... zauvek.

- On to nikada ne bi uradio.

- Livy... naučio sam te bolje od toga. Nijedan čovek nije sto posto
pouzdan. Prvo moraš uložiti u sebe. Ti si uvek na prvom mestu.

- Šta je sa bebom? Zar ne treba da ulažem u svoju bebu? Njegovu ili

njenu budućnost?

- Isuse... - Protrljao je ruke niz lice. - Imaš izbora.

- Abortirati? Ne mogu! Nisam videla Wyldera više od četiri meseca.

Tako da ne znam zašto se ne osećam trudno ili ne izgledam trudno, ali
prešla sam vreme za abortus. A ja ga ni ne želim!

- Dobro. Rodi ga i podiži ga sama. Ili ga daj na usvajanje. Ili milion

drugih izbora koji ne uključuju...

324
 Otvorila sam usta da završim njegovu rečenicu umesto njega, ali ni to
nisam mogla.

Izbora koji ne uključuju da izgubi dete na način koji bi bio jednako bolan kao
kada je izgubio ženu.

Oči su mi toliko gorele dok mi se lice zgrčilo i ugušila sam jecaj dok
sam se naslanjala na moju stenu. – J… ja ne znam šta da radim... - Toliko
je bolelo, jer je bol išao u oba smera. On bi se osećao kao da sam ja umrla,
a ja bih se osećala kao da je on umro. Zauvek zbogom. Nisam znala da li
mogu to da uradim. - Volela bih da je mama tu da mi kaže šta da radim...

Zagrlio me je, jednom rukom pritisnuvši mi potiljak, vodeći moje lice

u svoje grudi dok sam plakala. - Prvi put ikada, drago mi je što nije ovde,
jer bi je ovo ubilo.

- V… volim te tako puno... - Moje ruke su stisnule njegovu košulju. –

N… ne mogu to da uradim. Ne m… mogu da kažem zbogom.

Pritisnuo je usne na vrh moje glave. - A ja ne mogu da donesem ovu

odluku umesto tebe. Ne ovaj put. Radije bih te izgubio, nego da me mrziš
zato što sam tražio da izabereš mene.

U tom trenutku nisam marila za život.

Trudnoća je trebalo da bude radosna prilika, a ne smrtna presuda.

Ljubav je trebalo da zaceli sve rane, a ne da rastrgne duše.

Nisam znala šta da radim, pa sam sebi dozvolila tajm - aut. Dozvolila
sam sebi da proslavim Dan zahvalnosti sa svojom porodicom, kao da ne
postoji izbor koji moram da donesem, kao da nemam bebu u stomaku, kao
da mi Wylder nije nedostajao do najdubljeg dela srca.

Onda... uzela sam nekoliko slobodnih dana i ušla sam u avion za Texas
sa adresom koju mi je dala Jessica dok mi je šaptala na uho, - moraš da
znaš.

325
 Alex Obermeier i njegova supruga Melinda živeli su na
konzervativnom ranču nedaleko od centra Austina. Imali su belu ogradu,
košarkaški obruč na garaži i krivudavu stazu do svojih crvenih ulaznih
vrata, iza divnog trema sa ljuljaškom. Sedela sam u svom iznajmljenom
automobilu preko puta ulice sa sunčanim naočarima i bejzbol kapom, tri
sata pre nego što je crni kamionet ušao na prilaz. Izašao je i srce mi se
zakucalo u rebra, želeći da mu pritrčim.

Olabavivši kravatu dok je išao prema kući, otvorila su se ulazna vrata.

Dugokosa brineta mu se osmehnula i izašla napolje da udari tepih o
ogradu. Stajali su na tremu nekoliko minuta razgovarajući.

Nacerila se i klimnula glavom dok je govorio. A kada je odgovorila, on

je zabacio glavu i nasmejao se. Ne mogu da se setim kada se tako smejao
za mene. Nakon što je završila sa istresanjem tepiha, on ga je uzeo od nje,
a ona ga je zagrlila oko struka, naginjući se da ga poljubi u obraz.

Umrla sam.

Znala sam da je greška.

Jessica je bila u pravu. Pet godina je bilo dugo živeti sa nekim u istoj
kući, i ne rizikovati da razviješ osećanja prema njemu. Realnost je bila...
ona ga je poznavala i bila sa njim mnogo duže nego što sam bila ja.

Vreme nije trebalo da bude važno, ne kad je ljubav u pitanju. Ali u tom
trenutku, osetila sam da je žena koja je imala vreme na svojoj strani, bila
žena koja će ceo život provesti sa njim.

Ja sam imala Sladea Wyldera. On je umro.

326
 Ona je imala Alexa Obermeiera, ai on je bio tu, oženjen njome, živeo
pod istim krovom, smejao se, ljubio i mazio posle dugog dana.

Nisam bila sigurna koliko dugo sam zurila u crvena vrata, ogradu i
negovani travnjak. Verovatno dobrih pola sata. Tek što sam posegnula za
dugmetom da upalim auto, ulazna vrata su se ponovo otvorila.

Povukla sam kapu svog kačketa i spustila se niže na svom sedištu dok
je on izlazio napolje noseći drugačiju odeću - svoje uobičajene farmerke,
majicu i čizme. Prišao je bliže, ali sam očekivala da će stati kod poštanskog
sandučeta.

Nije.

Potpuno sam sagnula glavu i zadržala dah, nadajući se da se neće

fokusirati na čudnu ženu koja se krije u iznajmljenom automobilu preko
puta njegove kuće.

Kuc. Kuc. Kuc.

- Jebi ga... - Otpuhnula sam i rizikovala da bacim pogled na prozor.

- Otvori vrata, Livy.

Prošlo je više od četiri meseca otkako ga nisam videla. Moje srce nije
bilo spremno da postavi sva pitanja za koja sam znala da se on sprema da
ih postavi meni. Ali nisam imala puno opcija, pa sam otključala vrata.

Otvorio ih je. - Pomeri se.

- Odlazim.

Pogledao je okolo pre nego što je ponovo sreo moj pogled. - Pomeri.
Se. Odmah.

Otkopčala sam pojas i prebacila se na suvozačevo sedište dok je on

ušao unutra, zatvorio vrata i pojurio niz ulicu.

- Prelepa je. - Rekla sam tiho posle nekoliko minuta zaglušujuće tišine.

- Jeste.

327
 Pokušala sam da sakrijem svoju reakciju, kao da me je ošamario po
licu. Više nije bilo reči za izgovoriti. Bilo je kao da sam ušla u avion za
Texas samo da potvrdim da ga privlači njegova žena, što je značilo da jebe
svoju ženu, što je značilo da gaji iskrena osećanja prema njoj. A ja sam bila
napumpana ljubavnica.

Posle tihe petnaestominutne vožnje, skrenuli smo sa puta i odvezli se

dugom stazom do ogromne vile okružene hektarima trave i konjima.

Na pola puta niz stazu skrenuo je u travnato područje okrenutom

prema drugoj beloj ogradi, i pogledu na tri konja koji pasu.

- Gde smo? - Uspela sam da pitam.

- Ne brini o tome.

- Floydova kuća?

- Jedna od njih. On nije ovde. - Iskočio je, i otišao do prednjeg dela auta.
Zatim je stao i lagano se vraćao, sve dok mu zadnjica nije udarila u haubu
automobila.

Kada sam shvatila da se neće okrenuti i pogledati me ili doći da mi

otvori vrata, izašla sam iz auta i krenula pravo do ograde, oslonivši ruke
na gornju prečku. - Da li je voliš? - Upitala sam, osećajući se hrabro sa njim
samo nekoliko koraka iza mene.

- Stalo mi je do nje.

- To nije odgovor.

- To je jedini koju imam, Liv.

- Nisi planirao da se vratiš, zar ne?

- Ne.

Moje usne su se raširile da ispustim bol u tihom izdahu. - Zašto?

- Zato što sam odigrao sve svoje karte. Ti si bila na potezu.

- Dakle, znao si? Znao si da je jedini način da budemo zajedno ako ja

umrem. Ako napustim svoju porodicu. Ako izaberem tebe, i samo tebe.
328
 - Da.

Zatvorila sam oči, jedna suza je uspela da pobegne, ali sam je brzo
obrisala sa obraza. - A tvoja žena? Šta bi se desilo sa njom da ja odaberem
tebe?

- Ponovo bi se udala.

Odmahujući glavom, pustila sam bolan smeh. - Kako je to grozno.

Kako neosetljivo. Šta ako te voli? Šta ako je voliš?

- Ponovo bi se udala. - Zvučao je tako nedirnut time.

Okrenula sam se. - Činiš da zvuči kao da je za jednokratnu potrebu.

Kao da njen život i njena osećanja nisu važni.

Trepnuo je nekoliko puta pre nego što je prekrstio ruke na grudima i

zagledao se u svoje čizme. - Kada misliš da je tvoj život gotov i da neko
uđe i pruži ti drugu šansu, osećaš to... olakšanje. Tu zahvalnost za
jednostavne stvari kao što su izlasci sunca i kiseonik za disanje. Ona je
samo srećna što je živa. Ima dom. Posao. Drugu šansu.

- I tebe. - Brzo sam oterala još jednu suzu. - Videla sam kako ti se smeje.
Videla sam da joj se smešiš. I smejao si se. Nikada se nisi tako smejao za
mene.

Podigao je pogled. - Nemoj.

- Nemoj šta?

- Ljubomora nije dobra boja za tebe.

Zaškrgutali su mi zubi. - Ti si takav seronja. Ne znam zašto sam došla.

- Došla si da mi kažeš da ste trudna sa mojom bebom, i da ne znaš da

li ćeš napustiti svoj život da bi mi dozvolila da budem deo života mog
deteta.

- K… kako si...

- Rekao sam ti. Znam tvoj posao.

- Moj tata?
329
 Odmahnuo je glavom.

- Jessica?

- Znala je da ćeš se prepasti i zbrisati ako me vidiš u mom novom

životu. Da li si se spremala da to uradiš pre nego što sam se opet izašao iz
kuće? Da li si htela da odeš, a da mi ne daš priliku da se izjasnim o svom
slučaju?

Odmahnula sam glavom, grizući usne, dok sam pokušavala da se

usredsredim na njega kroz mutne suze. - Nije tako jednostavno.

- Jednostavno je. Jednostavno je kao da sam te pitao da li bi posle

porođaja bila voljna da meni i Melindi daš bebu da je odgajamo, a da se ti
vratiš svom životu. Da li bi bila voljna da nikada ne vidiš svoje dete ili da
ne budeš deo njihovog života.

Lecnula sam se. - To nije...

- To jeste ista jebena stvar! - Ljutitim rukama je prolazio kroz kosu. -

Jedina razlika je što sam ja želeo ovu bebu... aktivno sam pokušao da
ostaneš trudna. Nisam želeo da postoji odluka koju treba da doneseš.
Želeo sam da izabereš mene, jer nam je suđeno da budemo zajedno i da
imamo porodicu i život! - Oči su mu sijale od suza, i izgubio je kontrolu. -
Osećao sam se tako jebeno usamljeno otkad znam za sebe. Ali sa tobom...
- Provukao je usne između zuba i uspeo da zadrži suze da ne poteku, dok
je teško gutao. - Sa tobom sam se osećao kao da negde pripadam. Sa tobom
sam se osećao kao čovek, čak i kada sam znao da sam čudovište. Ali ti... -
Oslonio je ruke na kukove i naterao pogled nagore ne mogavši da završi
misao. I zatreptao je, puštajući velike, debele, vlažne emocije niz lice.

Znala sam šta je hteo da kaže. Sve sam to dobro znala. - Volela sam
čudovište jer sam prvo volela čoveka.

Klimnuo je glavom, hrabro mi uputivši pogled ispunjen emocijama. –

Ja te trebam više.

Progutao je tako teško, da sam u sopstvenom grlu osetila bol i gušenje.

Više...

330
 Trebala sam mu više nego mom tati ili Jessici, ili mojim prijateljima, ili
Timothyju i Trish... ili bilo kome drugom.

Porodica. Ko je moja porodica?

Svet je bio previše nedostižan. Sve je bilo previše nedodirljivo.

Tako da nisam mogla imati svet, i nisam mogla imati sve. To je bio
život. Imala sam bebu u stomaku, i čoveka koji me je voleo. Izgubiti ostalih
bi boleo kao pakao veoma dugo.

Odluka nije bila ispravna ili pogrešna.

Nije bilo laka.

I bila je tako daleko od poštenog.

Ali je bila neophodna.

Kada su se moje neprestane misli razvukle u tišinu, on mi je okrenuo

leđa i spustio bradu, ispreplevši prste iza vrata. – To je previše za tražiti.

Oprezno sam išla prema njemu, i pritisnula usne na sredinu njegovih

leđa. - Previše je za tražiti, ali ako me voliš, svejedno ćeš tražiti.

Kada su se moje ruke ovile oko njegovog torza, pokrio ih je svojima i

šapnuo, - izaberi mene, Livy.

331
 Sahranili smo Livy Knight između njene mame i nekog tipa po imenu
Jude Day, ispod brda nedaleko od mosta Golden Gate. Prijatelji i porodica
oplakivali su njenu tragičnu smrt - napad ajkule koja je ostavila samo deo
njenog tela i polovinu njene daske za surfovanje.

Jessica je obrisala prave suze jer je stvarnost bila... Livy je otišla.

Ostavio sam svoju uplakanu ćerku da se raspada u naručju čoveka za koga
su se svi kleli da je sličan meni. Pokušala je da se oslobodi za još jedan
poljubac, još jedan zagrljaj, još jednom da gurne svoje lice u moje grudi.

- Emocionalno si mrtav, - rekla je Jessica nakon što su svi napustili

groblje, ostavljajući samo nas dvoje da gledamo u prazan kovčeg koji je
spušten u zemlju. - Nikad je više nećeš videti, a opet... ni jedna jedina suza.

- Ona je sve što mi je ostalo. Mislim da potcenjuješ šta bih sve uradio
da je imam u životu. Kao što si potcenila šta bih uradio da sačuvam tebe,
da ti spasem život.

Jessica je odmahnula glavom. - Moraš da uništiš celu vojsku. Ubiješ

verovatno desetak ljudi koji su još uvek lojalni Abeu i Knoxu. A mogli bi
biti bilo gde. Hoćeš li ih sve loviti? Ubiti ih sve? - Nasmejala se,
naglašavajući ludost svega toga.

Nagnuo sam se i poljubio je u glavu. - Molim te, prestanite da me

potcenjuješ. Sada... idi kući sa svojom porodicom.

Dok sam se kretao prema svom autu, ona me je doviknula, - gde ideš?

332
 Bez zaustavljanja, ne osvrćući se, promrmljao sam samo sebi u bradu,
- da ih ubijem. Sve redom.

333
 - Gde smo? - Livy (Emily James) je otvorila umorne oči kad je mali
avion sleteo, približavajući se obali.

Trebali su meseci da se isplanira njena smrt, meseci da se isplanira smrt

Alexa Obermeiera. To je značilo razdvojenost mesecima.

Meseci kada nisam bio sa njom na lekarskim kontrolama.

Meseci kada nisam čuo otkucaje srca mog deteta.

Meseci najmučnijeg strpljenja.

Zatim smo proveli još mesec dana razdvojeni pošto smo premešteni na
više privremenih lokacija (odvojeno) dok se utvrđivalo da li nas neko
prati... sumnjajući da smo još živi.

U sedmom i po mesecu trudnoće, prevezeni smo na isti aerodrom da

bismo se ponovo spojili, a zatim ukrcali u hidroavion za poslednji deo
našeg putovanja u novi život. Sa doktorkom koja će ostati sa nama do
rođenja bebe, leteli smo sat vremena na ostrvo pored obale… Livy - nikad
- neće - znati. I tu je trebalo da proživimo ostatak života.

- Ovo je dom. - Otkopčao sam joj pojas i poljubio je u stomak dok sam
bio u blizini.

- Ovo je ostrvo.

334
 Nasmejao sam se, uzimajući je za ruku da je izvedem iz malog aviona,
dok je doktorka uzimala njenu torbu i pratila nas zajedno sa Jerichom. -
Dobro zapažanje, gospođo James.

- Koje ostrvo? - Navukla je naočare za sunce, dok su naše noge udarale

u pesak.

- Naše ostrvo.

- Šta to znači?

Uzeo sam je za ruku i poveo je prema dva terenska vozila koja su

isporučena nekoliko nedelja ranije, zajedno sa svim našim novim
stvarima. - To znači da sam kupio ostrvo za nas. Malo je. Ovde niko drugi
ne živi. Sve naše zalihe će biti isporučivane jednom nedeljno. I nikada
nećemo morati da radimo glupa sranja poput posla ili čekanja u
saobraćaju.

- Mogu li da budem predsednik našeg ostrva? - Popela se na suvozačko

sedište prvog terenca.

Nagnuo sam se i nekoliko sekundi je sporo ljubio, pre nego što sam se
povukao i nasmejao se. - Ne. Naše ostrvo nema predsednika. Ima kraljicu.

- Mi smo monarhija. - Nacerila se.

Pomogao sam pilotu i doktorki sa torbama, ubacivši ih u zadnji deo

drugog terenca.

- Gore. - Klimnuo sam ka sedištu da Jericho skoči tamo, dok se

doktorka popela na vozačevo sedište i nacerila se Jerichou i njegovoj
nevoljnosti. Hope Faber (ranije Gemma Blair) bila je delilo samo par
nedelja od završetka školovanja da postane ginekolog, kada je njenog oca
ubio Abe, a ona je upucana i ostavljena da umre.

Nakon godina rehabilitacije, potpuno se oporavila, dok je preuzimala

novi identitet daleko od prijatelja i porodice koji su ionako pretpostavljali
da je ona zapravo umrla. Jackson ju je poslao da bezbedno donese
njegovog unuka na svet.

Bilo je deset minuta vožnje do jedine građevine na ostrvu, naše kuće.

335
 - Eddie... zapanjujuće je... - Nagnula se napred, okrećući glavu u svim
pravcima, dok smo se kretali do malog prilaza našeg malog bungalova sa
dve spavaće sobe na plaži. Ostrvo je bilo malo, tako da je u suštini sve bilo
na plaži.

Iznenadilo me je što me je nazvala mojim novim imenom, Eddie.

Pretpostavljao sam da ću uvek biti njen Wylder.

Pre nego što sam parkirao, iskočila je i otrčala na stranu kuće i pravo
na plažu. - Talasi! O moj bože! Mogu da surfujem po ovim bebama!

- Ja ću. - Hope se zakikotala dok je izvlačila torbe. Imali smo jako malo
stvari sa sobom, sve ostalo je uglavnom isporučeno ranije.

Jericho me je pratio do plaže, dok je Livy izula sandale i podigla

haljinu, trčeći do vode. - Nema surfovanja sa mojom bebom još uvek u
tebi.

Ignorisala me je, gazeći dalje dok joj voda nije stigla do stomaka,
natapajući donji deo haljine. - Surfovaću do kraja života. - Okrenula se i
uputila mi prvi pravi osmeh, koji nisam video na njenom licu od dana kada
sam je odveo od njenog oca, dok je plakala i jecala nije fer.

Nije bilo fer.

Bio je to život.

- A ti... - provlačila se kroz vodu nazad do plaže - ...ćeš loviti i pecati.

- Oh, hoću, ha? - Nacerio sam se, klizeći rukama oko nje.

- Kupio si mi ostrvo, - prošaputala je, odmahujući glavom dok joj se u

smeđe oči vraćao prvi pravi sjaj života.

- Kupio sam ti ostrvo. Činilo se da je to jedina poštena stvar za uraditi,

pošto nećeš biti predsednik. - Poljubio sam joj usne. - Idemo unutra.
Umirem od gladi, a trebalo bi da si i ti gladna.

336
 Wylder James je na svet došao dve nedelje ranije, težak tri kilograma i
sto posto savršen.

Nisam znao kako da budem tata. Livy je rekla da očevi imaju dva
posla: da vole i štite.

To sam mogao.

Nisam bio siguran da je neki otac ikada voleo svog sina kao što sam ja
voleo Wyldera. I znao sam to čim me je prvi put pogledao.

Livy je to nazivala trenucima.

- Trenuci... - rekla je Livy (jer je zauvek bila moja Livy) dok je dojila
našeg sina i pila čaj u ležaljci ispod palme dok je sunce zalazilo.

- Koji trenutak ovog puta? - Upitao sam, izrezujući čudnu figuru iz

komada drveta.

- Ovaj. Sviđa mi se, ali je nepotpun. Gorko - slatko je. Sve je, ali sa
prazninom. Tvoja mama ima unuka, kao i moj tata. Onog kog nikada neće
videti.

- Možda.

- Možda? - Ponovila je.

- Tvoj tata ne izgleda kao tip koji bi zaista pustio svoju ćerku da ode
zauvek.

337
 - Šta to govoriš?

Ponudio sam još jedno sleganje ramenima, fokusirajući se na nešto što

je ličilo na oblik delfina. Ili drveno govno. - Govorim... Mislim da tvoj tata
još nije spreman da me pusti da pobedim. - Zaškiljio sam na jedno oko i
brzo je pogledao.

Nada.

Nada je uradila mnogo stvari. U tom trenutku, to je udahnulo život

mojoj ženi. To joj je vratilo njen najiskreniji osmeh. Nada je došla bez
obećanja. Nije ponudila nikakva rešenja. Vodila je dobru borbu i znala
kada treba pustiti. I znao sam da je najverovatniji scenario da nikada više
neće videti oca. Ali život je bio jebeno kratak da bi se izgubila nada.

Ispružila je nogu i zarila nožni prst u moj bok dok se nisam nacerio,
spuštajući glavu i fokusirajući se na njen rođendanski poklon koji se
oblikuje. - Volim te.

Spustio sam nož i drvo. Onda sam zgrabio njeno stopalo i spuštao joj
poljupce uz nogu, preko njenog mekog stomaka, zastao da poljubim
Wyldera u obraz pre nego što sam nastavio uz njen vrat i do uha.

- I ja tebe volim.

338
 Nakon što sam smestila devetomesečnog Wyldera u krevet, virnula
sam kroz prozor u svog muža koji je sedeo u pesku pored Jerichoa, zureći
u mračnu noć i beskrajne kilometre okeana. Radio je to svake noći. Nikada
nisam pitala zašto, ili o čemu misli. Njegova mračna, tajanstvena strana je
ono što me prvo privuklo njemu, pa sam mu pustila njegove trenutke,
njegovo vreme nasamo.

Uzevši iz kuhinjske fioke komad papira i olovku, sela sam za sto i

napisala mu poruku.

Šta si mislio o meni prvog dana nastave?

Kada si znao da me voliš?

Koliko često razmišljaš o svojoj mami?

Da li stvarno misliš da ću ponovo videti svog tatu u ovom životu?

Šta ti je prošlo kroz glavu kada si me video posle pet godina

razdvojenosti?

339
 Kada bi Wylderu trebali dati brata ili sestru?

Imaš li žvaku?

Tvoja Livy zauvek

Ostavila sam poruku pored vrata, i povukla se u kupatilo da se

namačem u kadi. Nakon što sam se obrijala i oprala kosu, zabacila sam
glavu unazad i zatvorila oči. Nekoliko minuta kasnije, nešto mi je udarilo
u glavu. Nakon brzog pogleda unaokolo i bez tragova ikoga, primetila
sam papirni avion na podu pored kade. Ispruživši ruku preko ivice, uzela
sam ga i razmotala - bila je to moja poruka njemu.

Šta si mislio o meni prvog dana nastave?

Mislio sam da si nesnosna.

Kada si znao da me voliš?

Jutro nakon moje prostrelne rane.

Koliko često razmišljaš o svojoj mami?

Nekoliko puta dnevno.

Da li stvarno misliš da ću ponovo videti svog tatu u ovom životu?

Da.

Šta ti je prošlo kroz glavu kada si me video posle pet godina

razdvojenosti?

Bolelo je kao pakao. Najgori jebeni bol u mom životu. Mislio sam da bi smrt
bila bolja.

Kada bi Wylderu trebali dati brata ili sestru?

Kada završiš sa čitanjem ovoga.

Imaš li žvaku?
340
 Naravno.

Tvoja Livy zauvek Tvoj svet - zauvek.

Moja mama je govorila da su ciljevi budućnost koju nikada nećemo

imati, snovi su budućnost koje se previše plašimo da je imamo, a stvarnost
je ono što nikada nismo mogli da zamislimo.

Pre nego što sam ga videla, osetila sam miris peperminta.

- Nesnosna? Stvarno?

Wylder se nasmejao, prepolovivši parče žvake i gurnuvši polovinu u

moja usta pre nego što je drugu polovinu gurnuo u svoja i skinuo majicu.
- Kao muva.

Nacerila sam se, zadržavajući svoje reči, dok mi se toliko misli

kovitlalo u glavi. Skliznuo je iz farmerki, ostajući samo u boksericama,
naslonio se na toaletni stočić i prekrstio ruke na grudima. Moja ljubav
prema njemu otišla je u središte zemlje i beskrajno u svemir; nikada nije
propustio da mi izmami suze na oči.

Moj ljubavnik.

Moj zaštitnik.

Moj svet.

Moje čudovište...

- Nisam te jurila, uprkos onome što je tvoj ego mislio. - Ugao mojih
usta se trzao. - Sviđalo mi se nepoznato, misterija, enigma koju ste
prestavljali ti i tvoj pas u kampusu. Htela sam da znam zašto si odlučio da
živiš u ukletoj kući. Tvoj stav šupka nije bio privlačan. Bio je kao mali
ležeći policajac.

- Ideš... - Oči su mu se raširile. - Kažem nesnosna, a tvoj odgovor je sve

to?

341
 I dalje... posle toliko vremena, nisam mu mogla dozvoliti da pobedi.
Povukla sam odvod i ustala, brišući svoje mokro telo peškirom dok me je
njegov pogled pun divljenja milovao.

- Wylderu... - prošaptala sam.

- Livy, - odgovorio je isto tako tiho.

- Ti si nešto najlepše što sam ikada mogla da zamislim. I napustiti moju

porodicu je bilo teško, ali izabrati tebe je bilo lako.

Njegov pogled je pao sa mog. Jedna - postojala je jedna stvar koja je

iznela njegovu krivicu, možda nagoveštaj nesigurnosti.

Ja.

Uvek bi se osećao krivim što je tražio da izaberem njega. Tako da sam

odigrala na jednu kartu, jedinu kartu koja je bila važna.

- Koliko daleko bi otišao za mene? - Izašla sam iz kade na prostirku.

Podigao je pogled i odgurnuo sujetu, praveći dva kratka koraka do

mene. - Do kraja sveta.

Nacerila sam se. - Mislim da si to već uradio. - Sve što je Wylder uradio
za mene, čak i kada mu nisam verovala, bilo je iz ljubavi.

Polako je klimnuo glavom, prešavši rukama preko moje kose do mog

lica, obuhvativši ga nežnim dodirom. - Sada... mislim da si spomenula
nešto što zahteva snošaj.

Pre nego što se moj kikot potpuno oslobodio, poljubio me je, ukravši
mi žvaku, moje srce, moju dušu... moj svet.

Sve zato što nisam imala kontrolu nad svojim glupim...

Ludim...

Impulsivnim srcem.

342
343
344