Univerzitet „Union – Nikola Tesla“ Beograd

Fakultet za poslovne studije i pravo

Beograd

SEMINARSKI RAD
Upravljačko Racunovodstvo
Tema: Upravljačko racunovodstvo i menadžment

Prof. dr Aleksandra Gajdobranski Veljković Slaviša

br.indeksa - I0171-19

OAS Menadžment

Grupa 4a

Beograd, Januar, 2023. g.

1
 Sadržaj
1. Uvod..................................................................................................................................................... 3
2. Upravljanje kao proces............................................................................................................................ 4
3. Pojam I definisanje upravljačkog racunovodstva........................................................................................ 7
4. Definisanje menadžmenta....................................................................................................................... 8
5. Sadržaj menadžmenta........................................................................................................................... 10
6. Zakljucak............................................................................................................................................ 12
7. Literatura............................................................................................................................................. 13

1. Uvod
Sam razvoj upravljačkog računovodstva uzajamno je povezan sa informacionim potrebama
menadžmenta. Uzimajući u obzir da su upravljački problemi svuda prisutni i da je njihovo

2
rešenje donekle uslovljeno odabranim infromacijama, mžemo reći i da je povezanost toliko jaka,
da jedno bez drugog i ne bi imalo smisla. Prema tome, podrška upravljačkog računovodstva
neophodna je centralnom menadžmentu, menadžmentu strategijskih poslovnih jedinica,
menadžerima u marketingu, proizvodnji, istraživanju i razvoju i dr.
Informacije upravljačkog računovodstva oblikovane su tako da na pravi način zadovolje potrebe
unutrašnjih korisnika i omoguće brzo i delotvorno reagovanje na novonastale situacije.
Sadžaj računovodstvenih informacija zavisi od njihove namene. Računovodstvene
informacije za potrebe eksternih korisnika su, najčešće, propisima regulisane obaveze. Ukoliko
se kao korisnici informacija pojavljuju interna lica, sadržaj informacija zavisi od njihovih
zahteva. Za eksterne korisnike, računovodstvene informacije obezbeđuje finansijsko
računovodstvo, a za interne - upravljačko računovodstvo. Dakle, finansijsko i upravljačko
računovodstvo su „proizvođači“ računovodstvenih informacija.
Računovodstvo je usmereno na budućnost, upravo iz razloga što pomaže menadžerima
preduzeća u donošenju poslovnih odluka i unapređenju efikasnosti poslovanja. Faktori koji
koriste informacije upravljačkog računovodstva jesu Interni faktori, zapravo korisnici (menadžeri
preduzeća, direktori, rukovodioci odelenja i slično). Zatim, upravo na osnovu tih informacija
upravljačkog računovodstva, menadžeri donose odluke o poslovanju: Da li nastaviti proizvodnju,
ili se baviti samo preradom sirovina, da li poboljšati kvalitet proizvoda, menjati asortiman
proizvonje ili ti kako rešiti problem uskih grla proizvodnje i dlično.
Menadžersko računovodstvo orijentisano je u većini na planiranje i kontrolu u odnosu na
upravljačko računovodsto, dok je ono osvrnuto i na sadašnjost i na budućnost i ponekad koristi
uobičajenje statističke i matematičke metode u svojim računicama. Takođe, važno je napomenuti
da upravljačko računovodstvo nije podložno zakonskim propisima kao ni računovodstvenim
načelima i standardima. Naravno, tu se nalazi i koncept.
Uži koncept gde upravljačko računovodstvo obuhvata aktivnosti planiranja i kontrole koji
sadrži sledeća područja:
1. Standardni troškovi
2. Poslovni plan i kontrola
3. Fleksibilni plan i kontrola
4. Kontribucijski pristup u izvještavanju po segmentu
5. Izbor relevantnih informacija za odluĉivanje
6. Dodatna izborna podruĉja relevantna za menadžment poslovnog subjekta (BSC, Target
Costing, ABB, Zero-Based Budgeting, EVA...)

Kod šireg koncepta upravljačko računovodstvo obuhvata procenu zaliha s obračunom

proizvodnje pa i aktivnosti planiranja i kontrole koji sadrži sledeća područja:
1. Definicija troškova koji se prate u preduzeću
2. Obračun troškova (po radnom nalogu i obračun procesa)
3. Praćenje ponašanja troškova i njihova procena
4. Analiza tačke pokrića
5. Savremene metode obračuna troškova (ABC, Target Costing, Troškovi kvalitete...)

2. Upravljanje kao proces

3
 Upravljanje poslovanjem predstavlja univerzalni proces u modernom industrijskom svetu,
odnosno uzastopnu aktivnost u današnjem preduzeću. U svakom preduzeću donose se različite
poslovne odluke, koordiniraju različite aktivnosti, radi se na komunikaciji sa ljudima kao i sa
okruženjem.
Veliki broj upravljačkih aktivnosti ima svoje karakteristične prilaze za rešavanje
specifičnih problema. Usled toga, iako se na nivou preduzeća može govoriti o jedinstvenom
upravljanju poslovanjem, upravljački sistem svakog preduzeća predstavlja zapravo integralni
skup više upravljačkih podsistema. Upravljački sistemi jesu funkcije preduzeća, kojima se isto
tako mora upravljati.
Sa računovodstvenog aspekta, upravljačka funcija ima tri nivoa:
1. Uprava(direktor ili menadžer)
2. Srednje rukovodstvo(rukovodioci većih organizacionih jedinica)
3. Niže rukovodstvo(voditelji ostalih organizacionih delova)

Upravljanje postaje sve važnije od momenta kada rad postaje sve specijalizovaniji, a broj
operacija se povećava, dok razvoj novih tehnologija stvara i probleme i dileme u poslovanju. Isto
tako i kompleks međuljudskih odnosa u uslovima razvoja novih tehnologija konstantno dovodi
do novih izazova za funkciju upravljanja.
Upravo zbog takvog naglog povećanja značaja upravljanja u preduzeću, mnoga istraživanja u
različitim disciplinama koncentrišu se pre svega na problematiku upravljanja u preduzeću.
Rezultat svih tih napora i različitih pristupa upravljanju, jeste i doprinos računovodstva,
finansija, marketinga, psihologije i drugih naučnih disciplina (a u isto vreme i funkcija u
preduzeću) poboljšavanju načina razmišljanja i postavljanju novih odnosa u oblasti upravljanja.
Efikasno upravljanje podrazumeva postojanje sledećih preduslova:

 konkurentsko tržište proizvoda ili usluga,

 dominaciju ekonomske nad društvenom ulogom preduzeća,
 profesionalizam u obavljanju menadžmentske aktivnosti,
 postojanje korporativne organizacije,
 postojanje tržišta deonica1

Na osnovu raznih mišljenja i zaključaka formirala su se sedam aktivnosti upravljanja koja

glase:
1. Odlučivanje – proces izbora između alternativnih akcija (odluka),
2. Organizacija – proces određivanja strukture i alokacije poslova,
3. Kadrovanje – proces selekcije, probnog rada i promocije kadrova,
4. Planiranje – proces u kome rukovodilac anticipira budućnost i pronalazi alternativne
poteze,
koje može povući u poslovanju,
5. Kontrolisanje – proces merenja tržišnih karakteristika i vodič ka ostavrenju osnovnih
ciljeva preduzeća,
6. Komuniciranje – proces u kome se ideje prenose drugim radi realizacije planiranih
poslovnih rezultata,
7. Vođstvo – proces u kome se obavlja subordinacija radi ostvarenja zajedničkih ciljeva.

1
Žarkic Joksimovic,N, Upravljačko računovodstvo, FON, Beograd, 2005., Strana 5

4
 Međutim, ne treba zapostaviti činjenicu da svaka organizacija zapravo jeste skup različitih
pojedinaca i grupa pojedinaca; vrlo je važno razmišljati o tome da svaki pojedinac ima svoje
potrebe i razloge ulaska u organizaciju, da se potrebe menjaju, kako pojedinca tako i grupe; da
vođstvo preduzeća mora težiti da zadovolji sve različite potrebe, pobude i razloge svih
pojedinaca i grupa (radnika, akcionara, kreditora, kupaca i dr.); da zadovoljenje svih ovih
potreba mora biti praćeno i efikasnošću i efektivnošću organizacije.
Svaka poslovna odluka koju donosi pojedinac mora da prođe sve faze procesa do njenog
donošenja, a to znači:
 da se mora unapred utvrditi cilj koji tom odlukom treba postići,
 da treba definisati konkretan problem koji ovom odlukom treba rešiti,
 da je neophodno obezbediti podatke i odgovarajuće informacije za donošenje
optimalne odluke,
 da je obavezno izvršiti analizu i ocenu dobijenih podataka i informacija,
 da je potrebno formulisati određena prognoziranja dejstva takve odluke,
 da treba definisati rešenja konkretnog problema koja omogućava ova odluka i
 da, konačno treba definisati i formirati samu poslovnu odluku.

2.1. Potrebe za računovodstvenim informacijama

Vrednost računovodstvenih informacija proističe iz činjenice da računovodstvo obuhvata sva

poslovna dogadjanja koja nastaju unutar preduzeća, kao i iz odnosa preduzeća sa okruženjem.
Kao što sam već napomenuo, računovodstvo je okrenuto ka budućnosti, upravo iz razloga što
računovođe često nastoje da putem projekcija pogode ishode ciljnih aktivnosti.
Računovodstvo se bavi finansijskih kao i nefinansijskim informacijama, radi stvaranja
potpunije predstave o procesu nastanka i razvoja vrednosti u preduzeću. Računovodstvo je svoje
postojanje nalazilo u informacionim potrebama korisnika. Drugim rečima, kao informacioni
servis, računovodstvo stoji na raspolaganju menadžmentu, sadašnjim i potencijalnim
investitorima, zaposlenima, poreskim vlastima i dr. Prema tome, važno je napomenuti da će
informaciona osnova, način i učestalost pripremanja izveštaja zavisiti od toga da li je reč o
eksternim ili internim korisnicima.

2.2. Informacije kao preduslov upravljanja

Upravljanje preduzećem, odnosno poslovanjem, nezamislivo je bez upravljačkog

informacionog sistema. Tačnije, bilo koje metode da se koriste u upravljanju poslovanjem ili
pojedinim njegovim segmentima, one se baziraju na informacijama, odnosno polaze od
informacija.
Same upravljačke informacije mogu se grupisati u tri područja:
 Informacije za potrebe strateškog planiranja: one su u upravljačkom vrhu preduzeća.
Omogućavaju preciznije određivanje načina i nivoa korišćenja pojedinih eksternih
ograničenja i njihov uticaj na buduće poslovanje,
 Informacije za potrebe kontrole upravljanja: pomažu upravljačima (rukovodiocima)
da sagledaju ostvarene poslovne rezultate i efekte u odnosu na planirane i na osnovu
toga da preduzmu akcije koje su od interesa za preduzeće,

5
  Informacije za potrebe tekućeg poslovanja: prate poslovanje dan po dan
(kontinuirano) i pomaže da se zadaci i ciljevi ostvare što potpunije i kvalitetnije. One
omogućavaju upravljačima da brzo reaguju i donose odluke u hodu.

Računovodstvena funkcija čini jednu od funkcija složenog sistema kakav je preduzeće, a

može se odrediti kao “registrovanje, klasifikacija, sumiranje i interpretacija ekonomskih
transakcija”.
U Kodeksu računovodstvenih načela usvojeno je gledište da računovodstvom u
preduzeću treba obuhvatiti:2
 Knjigovodstvo,
 Računovodstveno planiranje,
 Računovodstveni nadzor,
 Računovodstvenu analizu.

Knjigovodstvo je posebna vrsta evidencije poslovanja. Obuhvata poslovanje preduzeća

koje utiče na stanje njegovih sredstava. Izvora sredstava, na pojavu njegovih prihoda, rashoda i
ostvarenog finansijskog rezultata kao njihove razlike. Takodje, za knjigovodstvo su zanimljivi i
podaci o već nastalim poslovnim dogadjajima, procesima i stanjima. Neizostavno je napomenuti
da, da bi knjigovodstvo uopšte moglo da obuhvati ceo poslovni proces, svi delovi tog procesa
moraju se prikazati u jednom istom vrednosnom pokazatelju, tj. Novcu.
Računovodstveno planiranje je skupljanje, uredjivanje, početno obradjivanje i
prikazivanje podataka o budućem poslovanju. Dakle, ono je usmereno prema budućnosti i zato
zapravo prethodi knjigovodstvu. Treba napomenuti da u njega ne ulazi odlučivanje o tome kakvu
varijantu treba izabrati pri planiranju. Krajni cilj računovodstvenog planiranja je izrada raznih
predračuna.
Računovodstveni nadzor je onaj deo kontrole procesiranja podataka koji je združen sa
samim knjigovodstvom. Njegova je briga da su knjigovodstveni izveštaji sigurni. U
računovodstveni nadzor spada nadzor nad poslovanjem sa stanovišta sprovodjenja privredno-
finasijskih propisa.
Pod računovodstvenom analizom podrazumevamo delatnost koja se bavi ocenom
postojećeg stanja i predlaganjem poboljšanja u poslovnim procesima i stanjima. Takva analiza
predstavlja analizu koja samo nastavlja obradu knigovodstvenih pdataka ili podataka
računovodstvenog planiranja i uz njihovo medjusobno uporedjivanje pomaže stvaranju ocene o
pojavama ili o mogućim pravcima delovanja.

2
Novićević, B., Upravljačko računovodstvo – budžetska kontrola, Ekonomski fakultet, Niš, 2006., Strana139.

6
 3. Pojam I definisanje upravljačkog racunovodstva
Upravljačko računovodstvo se javlja krajem 70-ih i 80-ih i bavi se prošlošću, ali pre svega u
cilju projekcije budućnosti. Reč je o dve vrste informacija koje rukovodstvo preduzeća koristi za
unapređenje:

 Kontrole,
 Planiranja.

Kontrola - Računovodstvo treba da pruži informacije o rentabilitetu i ekonomičnosti

poslovanja u tekućem periodu. Na temelju tih informacija i projektovanih (planskih) veličina,
organi upravljanja donose određene korektivne mere za ispravljanje grešaka i slabosti u
funkcionisanju organizacije i procesu realizacije pojedinih funkcija.
Planiranja - Računovodstvo treba da pruži informacije na bazi kojih će pristupiti izradi
alternativa, tj. Vrednosti različitih mogućnosti: izvoza i uvoza (u/iz pojedinih regiona), uvođenja
novih proizvoda i definisanja asortimana proizvodnje, izbora pojedinih tipova i vrsta sredstava za
rad i sl. Alternativna rešenja se potom rangiraju sa stanovišta efekata njihove realizacije, na
kratak, srednji i dugi rok. U zavisnosti od toga, organi upravljanja donose kratkoročne,
srednjoročne i dugoročne planove: izvoza, uvoza, uvođenja novih proizvoda, nabavke novih
mašina itd. Informacije finansijskog računovodstva su veoma značajne informacije i one se
mogu koristiti u upravi (menadžmentu) preduzeća.To su veoma značajne informacione osnove
koje menadžment koristi u donošenju poslovnih odluka. One moraju biti, po formi i sadržini,
usklađene sa informacionim potrebama menadžmenta. A to je, upravo, sadržaj upravljačkog
računovodstva.
Aktivnost upravljačkog računovodstva zadovoljava potrebe samo rukovodilaca
preduzeća. Značajno je i da je ovo računovodstvo orijentisano ka budućnosti. Na osnovu
informacija upravljačkog računovodstva menadžment mora da bude u stanju da planira, da
donosi odluke i potom da prati njihovo sprovođenje. Sve te aktivnosti iziskuju informacije koje
pomažu anticipiranju i predviđanju budućih poslovnih događaja u preduzeću. Preciznije rečeno,
aktivnost upravljačkog računovodstva se bavi izveštavanjem o onome što se ranije dogodilo u
preduzeću, u meri i na način kako bi se te finansijske informacije mogle iskoristiti u anticipiranju
budućnosti.
Upravljačko računovodstvo, ima dominantnu i nezamenljivu ulogu za menadžment
preduzeća. Informacije upravljačkog računovodstva mogu biti kvantitativne i kvalitativne,
finansijske i nefinansijske. Tradicionalni metodi procesiranja informacija baziraju se na
korišćenju kvantitativnih finansijskih informacija. Posledica takvog pristupa jesu modeli
poslovnog odlučivanja u upravljačkom računovodstvu koji fokusiraju kombinaciju finansijskih
akcija i vrlo malo koriste nefinansijske indikatore i netradicionalne informacione izvore.
Upravljačko računovodstvo ima nezamenljivu ulogu u planiranju i kontroli poslovnih
aktivnosti, koje se sve više temelje na netradicionalnim metodama, tehnikama i informacijama.
Na osnovu toga, moguće je dati jedno određenje upravljačkog računovodstva:
 Upravljačko računovodstvo obuhvata procese i tehnike kojima se dolazi do
finansijskih i nefinansijskih informacija od značaja za donošenje odluka, a u cilju,
kvalitetnijeg upravljanja poslovanjem i postizanja maksimalne finansijske
uspešnosti.

7
 Najvažniji deo upravljačkog računovodstva je obračun troškova i učinaka s kalkulacijom.
Njegov osnovni zadatak je da prati, u okviru procesa proizvodnje, troškove osnovnih činilaca bez
kojih taj proces ne bi mogao da se odvija, a takođe da prati i stvaranje učinaka, kao rezultata
proizvodnih aktivnosti. Otuda i naziv interni ili pogonski obračun.

3.1. Struktura upravljacčkog računovodstva

Strategijsko računovodstvo:
 Potpora dugoročnom poslovnom odlučivanju,
 Instrumenti: ABC, ABB, ABM, Trget Costing, LCC, Troškovi kvaliteta, okoline,
rezidualna dobit, EVA, BSC
Računovodstvo odgovornosti:
 Potpora kratkoročnom poslovnom odlučivanju,
 Izveštavanje po oblasti,
 Tradicionane metode obračuna troškova, planiranja i kontrola

Faktori razvoja upravljačkog računovodstva jesu: Zadovoljavanje potrošača(Preduzeće je

orijentisano ka potrošačima, informacije UR usmerene su na kvalitet zadovoljavanja potrošača).
U faktore uspeha ubrajamo: trošak(stalni pritisak smanjenja troškova), kvalitet(kvalitet proizvoda
i usluga), vreme(razvoj novih proizvoda, brzina odgovora na zahteve potrošača),
inovacija(inovativni proizvodi i usuge). Celovita analiza, dvostruko interno ili eksterno
usmerenje kao i kontinuirano poboljšanje.

4. Definisanje menadžmenta

Menadžment predstavlja univerzalno sredstvo, neophodno sredstvo savremenog industrijskog

sveta. Svaka organizacija, svaki složeniji posao ili ozbiljnija aktivnost, zahteva upravljanje da bi
se doveli do odabranog cilja, odnosno da bi se efikasno završili. Savremene organizacije,
privredne ili neprivredne, zahtevaju stalne upravljačke akcije da bi delovale i razvijale se u
složenom okruženju u kome funkcionišu. Mnogi autori su se bavili pokušajem definisanja
menadzmenta. Uprkos tome, sve do danasnjeg dana nije postignuta saglasnost o tome sta je
menadzment. ’’Najvise su u upotrebi dve definicije: jedna koja kaze da je menadzment efikasno
koriscenje raspolozivih resursa i druga koja kaze da je u pitanju proces ili forma rada koja
podrazumeva usmeravanje ljudi, tj. Zaposlenih organizacionih clanova prema datom cilju”.3

Rezimirajući razne definicije menadžmenta, može se konstatovati, teorijski i praktično

posmatrano, da menadžment ima trojaku funkciju, odnosno da se pojavljuje u tri posebna aspekta
koja se donekle razlikuju, ali ipak imaju puno zajedničkog.
 Menadžment je posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se
bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i
društvenim sistemima,
3
Ranđić D. M., Lekić S., Menadžment, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2008. Strana 92.,

8
  Menadžment se posmatra i definiše kao složeni proces upravljanja određenim
poslovima, poduhvatima ili sistemima radi efikasnijeg dostizanja zajedničkih ciljeva,
 Menadžment se može posmatrati i kao posebna grupa ljudi čiji je posao da upravljaju
izvršavanjem poslova i zadataka koje obavljaju drugi ljudi, radi efikasnog dostizanja
predviđenih, zajedničkih ciljeva.

4.1. Karakteristike menadžmenta

Menadzment predstavlja slozenu i interdisciplinarnu naučnu disciplinu koja moze

da se posmatra i analizira sa razlicitih stanovišta:

 Sa ekonomskog aspekta, menadžment se može posmatrati kao proizvodni faktor, tj.

poseban resurs (zajedno sa zemljom, kapitalom, radom, znanjem, informacijama,
preduzetništvom i vremenom) koji utiče na povećanje produktivnosti i profitabilnosti
preduzeća,
 Sa organizacionog aspekta moderni menadžment se može posmatrati kao sistem
vlasti (ili ovlašćenja koja ima jedna grupa ljudi u realizovanju odredjenih poslova),
kao sintezu njenih različitih koncepata (autoritarna, humanistička, participativna).
 Sa sociološkog aspekta menadžment predstavlja statusni simbol. Zahvaljujući svom
obrazovanju, znanju, moći i autoritetu (ličnom, stručnom, polozajnom) u razvijenim
tržišnim privredama, top menadžeri srednjih nivoa postali su poseban socijalni sloj,
intelektualna i obrazovna elita društva, sa tendencijom, prema nekim predvidjanjima,
da se oforme kao posebna klasa.

4.1.1. Menadžment kao nauka

Na menadžment se danas gleda kao i na nauku i umetnost i veštinu. Menadžment je kao

praksa star koliko i ljudska civilizacija. Na onom stepenu razvoja ljudskog društva, kada je
ljudska glava mogla da osmisli, tj. Isplanira neki cilj i da ga predstavi drugim ljudima da bi ga
ostvarili, već imamo elemente menadžmenta kao prakse. Kao moderna naučna disciplina
menadžment koristi i primenjuje sve više znanja iz drugih oblasti u rešavanju problema
efikasnog upravljanja u privredi i društvu(poslovnim i društvenim sistemima). Na drugoj strani,
znanja, metode i tehnike u oblasti menadžmenta se primenjuje i u ostalim naučnim disciplinama.
Menadžment je zbog toga multidisciplinarna nauka i profesija.
Smatra se da svi menadžeri moraju da imaju tri vrste znanja: tehnička, medjuljudska i
konceptualna.
 Tehnicka znanja moraju da imaju svi menadžeri, bez obzira na njihov rang. Ona se
odnose na sposobnost korišćenja sredstava za rad i tehnologije karakteristične za
njihovo preduzeće,
 Medjuljudska znanja i veštine odnose se na sposobnost vodjenja i koordiniranja rada
pojedinaca i grupe radnika, kao i njihovog motivisanja za efikasniji rad i efikasnije
izvršenje postavljenih ciljeva i zadataka,
 Konceptualna znanja odnose se na sposobnost posmatranja organizacije kao celine,
vodjenja njenih pojedinih delova, kao i pojedinaca na adekvatan način. Pored
poznavanja pojedinih organizacionih delova preduzeća, radi njihovog vodjenja na
adekvatan način, konceptualna znanja podrazumevaju posedovanje i sposobnosti

9
 menadžera da predvidi efekte uticaja promena odredjenih organizacionih delova na
funkcionisanje preduzeća u celini.

4.1.2. Menadžment kao profesija

Menadžment je posebno zanimanje u okviru koga se stvara i razvija profesionalna

karijera, prema tome važi sledeće: Profesionalni menadžeri postižu svoj profesionalni status kroz
rezultate svoga rada, samo tako se i gradi profesionalni status.
’’U medjvremenu, navedena su četiri osnovna uslova da bi neko zanimanje postalo
profesija:
1. Sistematizovan skup znanja
2. Etički kodeks
3. Profesionalno udruženje koje održava standarde
4. Potpisani način pristupa profesiji na osnovu nekog minimuma obuke i sposobnosti.’’4

Menadžerska profesija se mora planski i kontinuirano nadograđivati i razvijati znanja,

sposobnosti i veštine u skladu sa dinamičkim promenama u globalnom organizacionom
okruženju.

4.1.3. Menadžment kao praksa

Kao praksa menadzment predstavlja delatnost kojom se povezuje, koordinira I usmerava

rad ljudi I drugih resursa, u pravcu efikasnog I efektivnog poslovanja, odnosno u pravcu
realizacije postavljenih ciljeva konkretnog poslovnog i-ili društvenog sistsema. Da bi poslove
uspešno obavljali profesionalni menadžeri moraju da poseduju potrebna znanja I veštine.
U početku, sposobnosti I veštine sticali su kroz praksu. Danas se, medjutim, sposobnost
prvenstveno stiče učenjem kao obrazovni sistem. Tek kada se ovlada teorijskim postavkama I
znanjima, pretežno intelektualnog karaktera, menadžer u praksi stiče potrebne veštine iz ove
oblasti. To se obično označava kao druga faza sticanja veština menadžmenta u kojoj menadžer
primenjuje u praksi znanja stečena kroz obrazovni sistem.

5. Sadržaj menadžmenta

Kvalitativne i kvantitativne promene unutar preduzeća u interakciji sa odgovarajućim

promenama u okruženju izazvale su potrebu za sopstevnim okvirom – organizacijom. Prema
tome, u organizaciji kao instituciji, instrumentalizuje se organizacija kao sredstvo menadžmenta
za celokupni razvoj organizacije kao strukture odnosa, uloga i aktivnosti. Menadžment je nova
naučna disciplina, čija univerzalna, opšteprihvaćena, i standardna definicija još ne postoji.
Menadžment je složen proces koji može da ima različita značenja.
Upravljanje (menadžment) predstavlja proces kojim se usmerava, planira, motiviše,
organizuje, koordinira i kontroliše privredna ili druga aktivnost. Nosioci procesa pokretanja i
vođenja poslovanja preduzeća su preduzetnici, lideri i menadžeri. Osnovni resurs menadžmenta
su ljudi, a ne tehnologija, oprema ili finansije.

4
Rakas S., Sociologija menadžmenta, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003., Strana 89.

10
 Sadržaj poslova menadžera zavisi od funkcije koju obavlja i organizacionog nivoa na kome
se nalazi.
Osnovni zadaci menadžmenta su:
 usmeravanje organizacionih resursa,
 razvoj organizacionih funkcija,
 obezbeđenje efikasnog kadrovskog razvoja.

Upravljačko – rukovodilačka struktura obuhvata četiri međusobno povezana dela koji

imaju različito mesto u hijerarhijskoj piramidi kompanije. To su politika, strategija, operatika i
taktika. Između strategije, operatike i taktike nema oštrih granica, ali svaka od njih ima određeno
polje svog delovanja.
Generalni menadžer je osnovni nosilac i realizator menadžmenta u savremenom
poslovanju. U zavisnosti od poslova koji obavljaju, razlikujemo tri nivoa menadžmenta: vrhovni
(top menagement), srednji i operativni.

6. Zakljucak
Od celokupnosti knjigovodstva, računovodstvenog planiranja, računovodstvenog nadzora i

11
računovodstvene analize kod upravljačkog računovodstva glavni je akcenat na planiranju i
analizi, a ne na knjigovodstvu, koje je na kraju u centru pažnje finansijskog računovodstva i
računovodstva troškova.
Isto tako kod ovog oblika računovodstva nisu toliko važna pitanja kako skupiti, urediti,
obraditi i prikazati odgovarajuće podatke, nego kako ih interpretirati i analizirati da bi bili korisni
organima upravljanja i rukovodstvu.
Upravljačko računovodstvo iz finansijskog računovodstva i računovodstva troškova
preuzima one njihove delove koji su najbliži procesu upravljanja. Kontrola kao neizostavna
„karika“, uz planiranje, organizovanje, vođenje (liderstvo) čini lanac procesa menadžmenta.
Svaka od ovih „karika“ je od izuzetne važnosti za uspešnost svake organizacije.
Uspešnost vodećih kompanija u svetu leži u snažnoj kontroli najvažnijih poslovnih operacija.
Uz dobro konfigurisani kontrolni sistem, firme uspevaju da povećaju svoju konkurentsku
sposobnost, razviju dobre proizvode i obezbede visok stepen konzistentnosti u pružanja usluga.
Što se tiče samog menadžmenta, njegova teorija, sa svojim razlicitim fazama, principima i
uputstvima, nudi skup znanja čiji su efekti operacionalizacije poznati i vrednovani u istoriji
ekonomske misli i poslovne prakse. Kao takvi, oni danas predstavljaju istine koje ne treba
dokazivati i čija iskustva treba koristiti.
Opšti zaključak koji se iz ovog nameće je da menadžment predstavlja veoma složenu i
dinamičnu naučnu disciplinu, i da ga treba proućavati iz vise razloga, akademske ili praktične
prirode. On daje neka osnovna razrešenja koja se mogu primeniti i u sistemu života i prakse, kao
i u vidu primene u nekim drugim srodnim naučnim disciplinama.

7. Literatura
1. Novićević, B., Upravljačko računovodstvo – budžetska kontrola, Ekonomski fakultet, Niš, 2006.
2. Rakas S., Sociologija menadžmenta, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.
3. Ranđić D. M., Lekić S., Menadžment, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2008.

12
 4. Žarkic Joksimovic N., Upravljačko racunovodstvo, FON, Beograd, 2005.

13