Липиди

1. Увод
Липиди представљају велику групу различитих једињења, која се налазе у биљним и
животињским ткивима. У живим организмима липиди имају низ важних улога, то јест
представљају главну структурну компоненту ћелијских мембрана, имају заштитну улогу (на
пример код коже, листова биљака), чине важну групу резервних материја за чување
енергије код организама итд. Нису растворни у води, али се добро растварају у
неполарним органским једињењима (етар, бензен...)

2. Подела липида

Липиди

могу се сапонификовати не могу се сапонификовати

стероиди
прости сложени

терпени
масти и уља фосфолипиди

витамини (А, Д, Е, К)
воскови сфинголипиди

простагландини
липопротеини

3. Масне киселине
Масне киселине су органске киселине које обавезно улазе у састав сложених липида (они
који могу да се сапонификују). То су монокарбоксилне киселине са неразгранатим
угљоводоничним низом и обично садрже паран број угљеникових атома. Могу бити
засићене и незасићене масне киселине. Неке од најзначајнијих киселина које улазе у
састав липида налазе се у табели:
 Број C атома и број
Тривијални назив Системски назив Формула
двоструких веза
Засићене масне киселине

Бутерна С4 Бутанска C3H5-COOH

Капронска С6 Хексанска C5H11-COOH
Каприлна С8 Октанска C7H15-COOH
Капринска С10 Деканска C9H19-COOH
Лауринска С12 Додеканска C11H23-COOH
Миристинска С14 Тетрадеканска C13H27-COOH
Палмитинска С16 Хексадеканска C15H31-COOH
Стеаринска С18 Октадеканска C17H35-COOH
Арахидна С20 Еикодеканска C19H39-COOH
Незасићене масне киселине
Олеинска С18:1 9 – октадеценска C17H33-COOH
Линолна С18:2 9,12 – октадекадиенска C17H31-COOH
Линолеинска С18:3 9,12,15 – октадекатриенска C17H29-COOH
Арахидонска С20:4 5,8,11,14 – еикозатетраенска C19H31-COOH
4. Воскови
Воскови су естри виших масних киселина с вишим монохидроксилним алкохолима. Како
киселине тако и виши алкохоли који улазе у састав воскова имају од 8 до 36 угљеникових
атома у низу, обично паран број а низ Ц-атома није рачваст. Природни воскови поред ових
естара садрже и значајан удео примеса (и до 50%) које се састоје
од оксикарбоксилних киселина, слободних алкохола, угљоводоника и смоластих материја.

цетилпалмитат мирицилпалмитат
Најпознатији животињски воскови

5. Масти и уља
Масти и уља су естри виших масних киселина и трохидроксилног алкохола глицерола и
заједно су под једним именом познати као триацилглицероли. Триацилглицероли чврстог
или получвстог агрегатног стања на собној температури се назвају мастима, док течни
триацилглицероли на истој температри уљима.
- Хемијске особине и карактеристике масти и уља
Триацилглицероли су неутрални молекули то јест не садрже групе које носе
наелектрисање нити имају поларних група и сходно томе не растварају се у води него у
неполарним органским растварачима. Хемијске особине масти и уља одређене су
присуством естарске везе у молекулу и особинама масних киселина које улазе у њихов
састав (да ли су засићене или незасићене).

Када се триацилглицероли загревају у води у присуству база (као што су

натријумхидроксид, калијум-хидроксид, калцијум-хидроксид итд.) долази до разлагања
естарске везе при чему настаје глицерол и алкалне соли виших масних киселина, сапуни.
6. Сфинголипиди
Сфинголипиди су класа липида изведене из алифатичног амино алкохола сфингозина. Ова
једињења имају важну улогу у преносу сигнала и ћелијском препознавању.
Сфинголипидозе, или обољења сфинголипидног метаболизма, имају посебан импакт на
нервно ткиво.
Керамид је фундаментална структурна јединица заједничка за све сфинголипиде. Они се
састоје од ланца масне киселине везаног амидном везом за сфингозин.

7. Липопротеини
Липопротеини су сложени протеини у којима је непротеински део састављен од липида.
Ови протеини су врло распрострањени у организму, налазе се и у ћелијама и у крви. Они
се у ћелијама налазе највећим делом у распрострањеним мембранозним системима,
субћелијским морфолишким формацијама, као што су на пример митохондрије. Мањим
делом се налазе и слободни, растворени, молекулски покретљиви.
Молекули липида који су заступљени у липопротеинима су фосфолипиди, слободни
холестерол, естерификовани холестерол и триглицериди.
Липопротеини су распоређени у 5 класа према својој величини, односно густини. То су
хиломикрони, који се синтетишу у цревима, затим ВЛДЛ, ЛДЛ, ИДЛ и ХДЛ честице које
синтетише јетра или настају модификацијом у циркулацији. Хиломикрони и ВЛДЛ
липопротеини садрже највећу количину триглицерида у односу на друге липидне
фракције, док је естерификован холестерол доминантна компонента у ЛДЛ и ХДЛ
честицама.