21.

Негативни материјални услови за закључење брака – брачне сметње: појам и

класификација
Брачне сметње јесу негативно одређене претпоставке за пуноважност брака. Ту су чињенице које
су одређене у закону као чињенице које не смеју постојату у тренутку склапања брака, јер ометају
склапање пуноважног брака. Ако се брак, упркос овим негативним претпоставкама, склопи, тај
брак може бити поништен. У нашем праву одређено је шест брачних сметњи:
1. Брачност;
2. Неспособност за расуђивање;
3. Сродство;
4. Старатељство;
5. Малолетство;
6. Мане воље;
У правној теорији постоји више класификација брачних сметњи, од којих имамо:
Шта брачне сметње са собом повлаче:
1. Брачне сметње које повлаче ништавост (апсолутну ништавост) брака – брачност,
неспособност за расуђивање, сродство, старатељство;
2. Брачне сметње које повлаче рушљивост (релативну ништавост) брака – неспособност за
расуђивање која је престала током брака, мане воље и малолетство.
Да ли се може добити судско ослобађање од брачне сметње:
1. Брачне сметње које су отклоњиве – малолетство изнад 16 година и тазбинско сродство;
2. Брачне сметње које су неотклоњиве – све остале;
Према томе да ли делују према свим трећим лицима (апсолутне) или само према такочно
одређеним лицима (релативне).
1. Апсолутне брачне сметње – брачност, неспособност за расуђивање и малолетство;
2. Релативне брачне сметње – сродство, старатељство, мане воље;
Према томе да ли брачна сметња може да престане сама по себи протоком времена:
1. Привремене брачне сметње – брачност, малолетство, мане воље, старатељство и
неспособност за расуђивање;
2. Трајне брачне сметње – сродство;
22. Брачност као брачна сметња
Постоји правна норма којом се одређује да брак не може склопити лице које је већ у
браку. Под таквим браком сматра се и пуноважни и неважећи брак, односно, сваки брак који
не буде поништен правноснажном судском пресудом. Брачност, као брачна сметња, повлачи са
собом ништавост брака. Ова сметња је неотклоњива јер суд не може дати ослобађање од ове
сметње. Брачност такође представља привремену брачну сметњу јер се протеком времена она
може отклонити али и представља апсолутну брачну сметњу јер особа која је већ у браку, не
може склопити брак ни са једном другом особом, односно, ова брачна сметња делује erga omnes.
 23. Неспособност за расуђивање као брачна сметња
Брак не може склопити особа која није способна за расуђивање. Расуђивање је интелектуална
функција која са собом повлачи мноштво интелектуалних чиниоца. Особа која није способна за
расуђивање не може разликовати битно од небитног, сродно од несродног, бе може вршити
синтезу и анализу, итд.. Самим тим што особа није способна по питању тих интелектуалних
функција, она не може ни склопити брак.
Када говоримо о неспособности за расуђивање то се често везује за душевне болести. Душевна
болест је термин који не представља само психијатријски термин, већ општи. Дакле, душевна
болест представља више различитих обољења централног нервног система који се
манифестују у психопатолошким облицима (процесима, поремећајима, стањима). Али
постоје и неки други разлози који доводе до неспособности за расуђивање, а који се одређују
помоћу стручног мишљења.
Када говоримо о неспособности за расуђивање постоји:

 Апсолутна неспособност за расуђивање – она представља случај када је особа душевно

заостала, под хипнозом или у коми. Такво лице није способно да изјави вољу, што је
веома битно за закључење брака, будући да је за ступање у брак потребна изјава воље.
Због тога је и ту матичар као стручно лице које прати да ли је закључење брака по
законском протоколу и да ли су лица, која су ту ради закључења брака, способна за
расуђивање;
 Неспособност за правилно расуђивање – ово је веома битан случај за право. Будући да
је за склапање брака неопходна изјава воље, битно је да особа зна смисао својих речи у
току те изјаве воље. Особа која је неспособна за правилно расуђивање не може да разуме
речи које говори током те изјаве воље. Те тако, не може ни да схвати које обавезе и права
добија склапањем брака. Овакви случајеви се дешавају када је особа под утицајем
халуцинације, има сумануте идеје, неисправну перцепцију, афективно стање, под дејством
је нагона... То се може десити посредством душевне заосталости, душевне болести,
утицајем дрога, алкохола, соматских обољења, повредама мозга...
Неспособност за брак се често оправдава правним и етичким разлозима

 Правни разлози – будући да је по праву брак уговор, а за било какво склапање уговора
потребна је пословна способност, особе које немају пословну способност нису у
могућности да склапају уговоре а тиме ни брак. Врло је важно увидети да иако особа није
лишена пословне способности али се сумња у вези његовог психичког стања, потребно је
добити стручно мишљење да би суд пресудио да ли је особа способна да склопи брак или
не. Будући да постоје случајеви да неке особе у потпуности или делимично немају
пословну способност, код особа са делимичном пословном способношћу битно је утврдити
које то радње особа може да обавља самостално, а које не, те да у складу са тим суд
закључи да ли је особа способна за закључење брака или не.
 Етички разлози – особа која је болесна може бити на мети туђег интереса, те тако може
бити обманута за склапање брака. Самим тим, њени лични интереси могу бити
злоупотребљени. Такође, здрава лица у браку са болесним лицима не могу склопити
заједницу која ће бити трајна, која се сматра друштвено пожељном и за коју је
заинтересована и шира заједница.
Ова брачна сметња повлачи са собом апсолутну ништавост брака. Неспособност за расуђивање
може бити трајна или привремена брачна сметња. Ово је неотклоњива брачна сметња, суд не
може дати дозволу за склапање брака. Ово је трајна брачна сметња јер делује према трећим
лицима.
24. Сродство као брачна сметња
Сродство представља правно признати природни и друштвени однос два или више лица, на
основу којег се заснивају одређена права и обавезе. У нашем праву, брачну сметњу представља
крвно, тазбинско и адоптивно сродство.

 Крвно сродство – представља природну, биолошку везу два или више лица која потичу
једно од другог или од заједничког претка. Склапање брака између лица која су у крвном
сродству забрањено јер се сматра друштвено неприхватљивим и деца се обично рађају са
психичким или физичким недостацима. То да ли ће круг сродника којима је забрањено да
склопе брак, бити ужи или шири зависи од традиције и моралних вредности које пропагира
дато друштво.
Када говоримо о кругу лица која спадају у крвно сродство и немогуће је у том кругу склопити
брак, у нашем праву то су крвни сродници у првој усходној и нисходној линији сродства и то
сви сродници без обзира на степен сродства. Такође, забрањено је склапање брака између лица
која се налазе у побочној линији крвног сродства у другом и трећем степену, а у четвртом
степену крвног сродства није дозвољено склапање брака између рођених браћа и сестара или
деце полубраће и полусестара. Дакле. брак је забрањен измећу: рођеног брата и сестре, брата и
сестре по оцу или мајци, стрица и синовца, ујака и сестричине, тетке и братанца, тетке и
сестрића, деце рођене браће и сестре и браће и сестре по оцу или мајци.
Крвно сродство доводи до апсолутне ништавности брака, ово је неотклоњива, тајна и
релативна брачна сметња.

 Тазбинско сродство – однос једног супружника и крвних сродника другог супружника. Ова
сметња постоји да се већ склопљени брак не би угрозио изгледима да један супружник
може да склопи брак са неким блиским крвним сродником другог супружника, да би се
посредно сачувала складност односа у браку и породици и међусобно поштовање.
У нашем праву ова брачна сметња је у првом степену праве усходне и нисходне линије
тазбинског сродства. Дакле, брак не могу склопити: свекар и снаха, зет и ташта, очух и
пасторка, маћеха и пасторак. Ова брачна сметња доводи до апсолутне ништавности, отклоњива
је и трајна и релативна браћна сметња.

 Адоптивно сродство – ово је веза између два лица настала вештачким путем. Ово је брачна
сметња због тога што се путем адоптивног сродства остварује исти однос као и у крвном
сродству (усвајање), дакле настаје исти однос као код детета и родитеља. Дакле, овде важи
исто што и за крвно сродство када је у питању рачунање линије сродства те тиме и забране
склапања брака у истим линијама, дакле, усвојеник не може склопити брак са свим оним
лицима са којима ни рођено дете усвојитеља не би могло да склопи брак.
Ово је брачна сметња која повлачи апсолутну ништавост брака, неотклоњива је, трајна и
релативна брачна сметња.
 25. Малолетство као брачна сметња
По српском праву, брачну зрелост лице стиче са пунолетством, чиме стиче општу пословну
способност. Дакле, брак може склопити особа са тек навршених 18 година. Постоји више разлога
зашто је то тако одређено, а неки од тих су:

 Бракови између малолетника не пружају гаранцију да ће успети;

 Економске прилике;
 Брак код малолетних мајки може се одразити на стање њиховог здравља или да
проузрокује мању отпорност и слабију развијеност детета;
 Лица би требало по закону да ступе у брак са 18 година, чиме завршавају основно и
средње образовање, те имају веће шансе за економску независност;
Ипак, ова брачна сметња је отклоњива, те тако, суд у неким случајевима може дозволити ступање
у брак малолетнику. Основни суд је овлашћен да по ванпарничном поступку донесе диспанзацију
од брачне сметње и то ако се испуне следећи услови:
1. Да је захтев поднела особа са више од 16 година живота – ако је овај услов остварен,
његови заступници (родитељи, усвојитељи или старатељи) не могу заступати малолетно
лице. Дакле, захтев може поднети једна особа или две особе, ако је реч о две малолетне
особе са више од 16 година живота.
2. Да за склапање брака постоје оправдани разлози – суд има задатак да утврди да ли је
закључење брака неопходно ради заштите интереса малолетног лица (старијег од 16 година
живота). Те тако, суд одређује да ли је повољније да малолетно лице остане у родитељској
породици или да склопи брак.
3. Да је малолетник душевно и телесно зрео за вршење права и обавеза у браку – како је
брак уговор који са собом носи права и обавезе за обе стране, малолетник мора бити
саслушан о разлозима због којих жели да склопи брак. Родитељска забрана у овом случају
се не уважава. На крају, о малолетнику треба да сведочи и будући партнер. На крају долази
до прибављања мишљења лекара о психичком стању малолетног лица. Лекари
одговарајуће струке морају да обаве разговор са малолетним лицем и да процене да ли је
погодно да малолетно лице склопи брак.
Након обављених свих услова, суд доноси решење којим се малолетном лицу омогућава
склапање брака. Склапањем брака, малолетно лице добија општу пословну способност –
дакле, ово је један од начине добијања пословне способности (регуларни јесте пунолетство) . И
да дође до случаја да се брак поништи, ово лице, ако је и даље малолетно, остаје са својом
пословном способношћу, дакле, престанком брака малолетник не губи своју пословну
способност. Ако, након тога, малолетник одлучи да поновно ступи у брак, потребно је да
поново прикупи све раније наведене услове.
Дакле, малолетство са собом повлачи релативну ништавост брака. Представља
неотклоњиву брачну сметњу, ако је лице млађе од 16 година и отклоњиву брачну сметњу,
ако лице има више од 16 година. Ово је привремена и апсолутна брачна сметња.