Jaka bazna reakcija (jang):

 
    * celer
    * smokve
    * biljni čajevi
    * dinja
    * lubenica
    * limun
    * mango
    * papaja
    * peršun
    * morske alge
    * grožđe bez kožice
    *potocarka
    
 
Slaba bazna reakcija (jang):
 
    * masline
    * maslinovo ulje
    * artičoke
    * patlidžan
    * proso
    * miso
    * heljda
    * trešnje
    * mandarine
    * kesten
    * kokosaov orah (svež)
    * krastavci
    * prokelj
    * med
    * praziluk
    * pečurke
    * rotkvice
    * paradajz
    * morska so
    * crni luk
    * narandže
    * ukiseljeno povrće (domaće)
    * susamovo seme
    * soja
  
 
Neutralne namirnice:
 
    * pavlaka
    * kravlje mleko
    * jogurt
    * surutka
    * puter
    * ulja (osim maslinovog)
 
Blago kisela reakcija (jin):
 
    * jaja
    * crveni pasulj
    * seme bundeve
    * ječam
    * spanać
 
Umereno kisele reakcije (jin):
 
    * med (pasterizovan)
    * borovnica
    * mekinje
    * sirevi
    * suvi kokosov orah
    * riba
    * integralna testenina
    * integralne žitarice
    * suve mahunarke (osim soje)
    * koštunjavo voće (osim badema)
    * raž
    * kečap
    * senf
    * šljive
    * kokice
     * krompir (oljušten)
    * suve šljive
    * pirinač
 
Jako kisele reakcije (jin):
 
    * beli hleb
    * peciva i kolači od belog brašna
    * čokolada
    * kafa
    * alkohol
    * gazirana bezaloholna pića
    * zaslađeni voćni sokovi
    * junetina
    * svinjetina
    * piletina
    * riba
    * rafinisane žitarice
    * brusnice
    * sladoled
    * testenina od belog brašna
    * kikiriki
    * beli pirinač
    * plodovi mora
    * crni čaj
    * orasi
 
  

Kiselo - bazna ravnoteža organizma

Svaka tečnost i svaki rastvor mogu biti kiseli ili bazni. Tu se podrazumevaju,
doslovce, sve tečnosti, od telesnih tečnosti, preko pića( pivo, kafa), do morske vode.
Kiselost ili baznost se posmatraju ili izražavaju preko pH - potencijala vodonika
(potential of Hydrogen). Vrednosti pH izražavaju se od 0 do 14, pri cemu je 0
najkiselije a 14 najbaznije. Želudačna kiselina ima pH 1, vino 3,5, obična voda je
neutralan pH- 7, venska krv je 7,35, aretrijska 7,40, prasak za pecivo ima pH oko 12.
Idealna vrednost pH za ljudsko telo je blago bazna, u granicama od 7,35-7,45.

Održavanje ravnoteže kiselosti i baznosti u našem telu znači regulisanje

koncentracije vodonikovih jona u našim telesnim tečnostima. Kiselina je supstanca
koja ima molekul ili jon koji nosi vodonikov atom i predaje ga u rastvor. Baza je
supstanca koja ima molekul ili jon koji se vezuje za vodonikov jon i tako ga uklanja iz
rastvora.
Hrana koju svakodnevno konzumiramo utiče na kiselu ili baznu reakciju u našem
telu. Vazno je imati na umu kakav učinak hrana ima na naše telo, a ne da li je ona
kisela ili bazna sama za sebe, ili nama ima kiseli ukus. Hrana koja ima kiseli efekat,
donosi i ostavlja vodonikov jon u našem telu, čineći sredinu našeg tela kiselom,
hrana koja ima bazni efekat odnosi vodonikov jon, čineći sredinu našeg tela baznom.

Zabluda je da hrana, koja ima kiseo ukus, ostavlja kiseo učinak na naše telo. To nije
tačno, a najpoznatiji primer je limun. On je jako kiseo, ali ima bazno dejstvo na naše
telo jer posle varenja iza njega ostaju minerali koji odnose vodonikove jone iz tela, i
na taj nacin doprinosi stvaranju bazne sredine u organizmu.

Kiselo i bazno su suprotnosti i jedno nije nužno bolje od drugog. Najzastupljenija

hrana koja ostavlja kiseli efekat je “junk” hrana i hrana bogata životinjskim
proteinima. Bazni efekat ostavljaju spanać, soja, šargarepa, suvo grožđe, limun,
pomnorandža, mandarina. Kad se pogleda ova kratka lista, lako se da videti da ljudi
pretežno jedu hranu koja ostavlja kiseli efekat na naše telo. Nažalost, konzumiranje
"kisele" hrane u velikim količinama izaziva dosta zdravstvenih problema. Preterano
kisela sredina u organizmu je osnova i uzrok širokog spektra bolesti od kojih čovek
oboleva. Npr, kisela sredina uništava kosti, jer telo mora da uzima minerale iz kostiju
ne bi li sprecilo da pH krvi postane kisela.

Posebno je važno održavati ispravan pH u našem telu, održavati ravnotežu kiselog i

baznog konstantnom. Odnos, najpribližniji idealnom, bi bio 4 dela "bazne" hrane i
jedan deo "kisele" hrane, na primer, za one koji vežbaju. Vežbanje, fitnes i slicne
aktivnosti, samo po sebi stvaraju kiselu sredinu u telu. Za one koji ne vežbaju, već
žive uobičajno, povoljan odnos za unos hrane bi bio 2 dela bazno : 1deo kiselo.
Kiseli pH se najčešće javlja zbog "kisele" ishrane, a tome dodatno potpomažu
emotivni stresovi i izloženost raznovrsnim toksinima.

Posledice kiselog pH i kisele ravnoteže su: smanjena sposobnost tela da apsorbuje

minerale i ostale hranljive činioce, smanjena proizvodnja energije na ćelijskom
nivou, smanjena sposobnost za obnavljanje ćelija, smanjena sposobnost tela za
detoksikaciju od teških metala, a to sve vodi ka kasnijem, neminovnom bržem ili
sporijem propadanju imuno sistema.

Da se podsetimo: ako je neka hrana kisela, to ne znači da takav efekat ostavlja na

naše telo. Sledece tabele, pregledi i klasifikacije su za one koji žele da regulišu svoj
telesni pH. Od 0 do 7 je kiselo, od 7 do 14 je bazno, a pH 7 je neutralno. "Kiselo" telo
je ‘’magnet’’ za bolesti. Ono što jedete i pijete će uticati kakav će biti Vaš telesni pH.
Najvažnija je ravnoteža ili ‘’zlatna’’ sredina.

Povrće sa baznim efektom

Kupus, brokoli, plavi patlidžan, šargarepa, celer, krastavac, zelena salata, zeleni
pasulj, zeleni grašak, beli luk, crni luk, pečurke, rotkvice, biber, pšenična trava,
lubenica, spanać, bundeva, krompir, paradajz, karfiol, paškanat, cvekla...

Voće sa baznim efektom

Limun, jabuka, jagoda, malina, kupina, ribizla, kajsija, kokos, suve smokve, grožđe,
grejpfrut, pomorandža, mandarina, banana, kruška, breskva, suvo grožđe, zeleni
limun, tropsko voće, avokado, višnje, ananas...

Namirnice i piće sa baznim efektom

Sokovi od voća i povrća (imati na umu da sok nije isto što i samo voće ili povrće),
mineralne vode, probiotske kulture, melasa, granule lecitina, ljute papričice, cimet,
kari, đumbir, senf, morska so, jabukovo sirće, začinsko bilje.

Minerali sa baznim pH su: kalcijum pH 12, magnezijum pH 9, natrijum pH 14, kalijum

pH 14, cezijum pH 14.

"Kiselo" povrće, voće i žitarice

Tikvica, maslina, kukuruz, sočivo (leće), borovnica, brusnica, svo konzervirano i

glazirano voće, šljive i suve šljive (ostavljaju bazni ostatak ali imaju kiseli efekat na
telo), svi pasulji osim zelenog, sve vrste pirinča, ječam, kukuruzni skrob, raž,
pšenica, ovas...

"Kisele" namirnice

Belo pšenično brašno i bilo šta spravljeno od istog, hleb, sojino mleko, bademovo
mleko, pirinčano mleko, puter, sir, procesirani sir, sladoled, orasi, kikiriki, puter od
istog, pa zatim "kiseli" životinjski proteini iz slanine, govedine, junetine, svinjetine,
ribe (losos, sardine, šaran, tuna, bakalar, štuka), ćuretine, školjki, jastoga, zečetine,
srnetine, kobasica, organskog mesa, potom ulja (suncokretovo, kukuruzno, laneno,
maslinovo, susamovo, avokado ulje, ulje od safranike), mast, šećer (bilo koji).

"Kisela" pića i ostalo

Pivo (pH2,5), vino, žestoka pića, kafa (pH4), kakao, raznorazna bezalkoholna
gazirana i negazirana pića (koka kola - pH2), svi lekovi, sintetičke psihodelicne
droge, pesticidi, herbicidi, duvan...

Posmatrano sa tačke pH vrednosti tabela bi otprilike ovako izgledala (od baznih ka

kiselim):

 pH 9,0 - limun, lubenica

 pH 8,5 - dinje, grozđe, peršun, kivi, kruške, ananas, suvo grozđe, sokovi od
povrća i voća, sušene smokve, sušene urme, papričice, mango, papaja, maline,
mandarine, crni luk
 pH 8,0 - sveze urme i smokve, slatke jabuke, kajsije, banane, šargarepe, celer,
beli luk, avokado, grejpfrut, zelena salata, nektarine, breskve, bundeve, spanać,
brokoli
 pH 7,5 - kisele jabuke, cvekla, kupus, karfiol, djumbir, krompir, jagode, masline
 pH 7,2-7,3 - bademi, domaci krastavčići, artičoka, trešnja, krastavci, domaći
med, pečurke, zrele i sveže masline, rotkvice, seme susama, paradajz,
maslinovo ulje, razni začini, kafa u zrnu, kokosovo i laneno ulje
 pH 5,0 - veštački zasladjivači
 pH 5,5 - govedina, gazirana pića, belo bršsno, lekovi, svinjetina, jagnjetina,
testa i kolaci od belog brašna, pržena hrana, svi sećeri, pivo, cigarette
(fabricke), ćuretina, kvasac, rafinisana so, obična i jodirana, beli pirinač, ulje od
pamuka, sirće (sva osim jabukovog)
 pH 6,0 - riba, voćni sokovi sa sećerom, cigarette (od svezeg duvana), kiseli
krastavčići
 melasa, hleb od ovsa, raža, ječma, pirinča, kazein (protein mleka), rafinisane
zitarice (tipa corn flakes), školjke, vino, mast, palmino ulje, zaslađeni jogurt,
kikiriki, brusnice, kakao
 pH 6,5 - sir, kečap, majonez, integralni pirinač, kokice, kukuruzni hleb, kafa,
kozije mleko, sojino mleko, sojin sir, kravlje mleko, guščetina, školjke,
ćuretina, bademovo i susamovo ulje, pačetina, suncokretovo i grozđano ulje
 pH 6,7-6,8 šljive, suve šljive, kokos, kozije mleko (homogenizovano), kravlje
homogenizovano i vecina proizvoda od istog, senf, pistaći, razni pasulji,
pasterizovan med, semenke bundeve i suncokreta, vanila, alkohol...

Kako bi neutralisali jednu čašu koka kole koja ima pH 2, potrebno je 32 čaše vode
koja ima pH 10.

U svetu emocija baznu sredinu stvaraju mir, molitva, ljubav, dobrota, a kiselu
preteran zamor, bes, strah, stres, ljubomora.