PUT OBRAZOVANJA   

(najnovija radionica)

1
Početna vežba nakon zagrevanja (ukoliko se radionica o obrazovanju izvodi posle sve tri
radionice, a može biti realizovana i na kraju radionice o obrazovanju)
Igra pre igre
Dva učesnika improvizuju da su se srela u nekom određenom trenutku u budućnosti. Postavka i
vreme su specifični. Učesnici na susret reaguju spontano. Nakon prepoznavanja i pozdrava,
pričaju kako i šta rade i prisećaju se dramske grupe (treninga) u kojoj su nekada zajedno bili.
(Naglasite učesnicima da se usredsrede na podsećanje.) Ova igra se najbolje koristi na kraju
procesa i pomaže da se sublimira čitav rad i uoče promene nastale tokom procesa. Ako se koristi
ranije, fokus bi mogao biti na projekciji u budućnosti, a ne na reminiscenciji.
Svrha: pronalaženje smisla, evaluacija, olakšavanje zatvaranja / početka nove.
Diskusija: Opišite proces učenja kroz radionice, za razliku od učenja u školi.
PUT OBRAZOVANJA
(Vizuelni prikaz kretanja)

Ostrvu /
KA MUDRACU KA KA SVETU/
DRUGOM ZAJEDNICI
/ SEBI

NAPUŠTAMO
NA OSRVU SU, PUT OSTRVO I IDEMO
KA RAZUMEVANJU
KA MUDRACU JE KA SVETU DA
DRUGOGA
PUT KA SEBI ŠIRIMO IDEJU
JEDNAKOSTI

PUT OBRAZOVANJA

2
Dragi putnici, po svetu se raširila priča o ostrvu R. kao idealnom mestu za život u kojem vlada
harmonija, jednakost i pravda. Na ostrvu živi dugovečni Mudrac kojeg obilaze ljudi sa svih
strana sveta ne bi li im otkrio tajnu sveopšteg blagostanja na ostrvu R. I mi smo danas došli do
ostrva, kako bismo razrešili problem pravednog i svima dostupnog obrazovanja u kojem su svi
podjednako važni. Kako bismo došli do Mudraca, treba da krenemo putem obrazovanja. Put
ćemo preći samo ako uspešno savladamo sve izazove koji se pred nama nalaze.
Dakle, danas ćemo se baviti nejednakostima u obrazovanju. I tražiti put ka pravednom
obrazovanju, obrazovanju jednakom za sve. Pre nego da krenem ka mudracu, da se upoznamo
(učsnici se predstave) i da da čujemo – šta za vas zanači jednakost u obrazovanju? Šta pod
jednakim i pravednim obrazovanjem podrazumevate? Šta je važno kako bismo u obrazovnom
procesu svi imamo jednake šanse? Zašto je važno da obrazovanje bude jednako za sve?
Zapišimo ključne momente u putokazima.
U prostoru, u kojem se realizuje radionica, se svuda nalaze putokati koji su prazni/neispisani,
zalepljeni na zidovima, i raspoređeni na sve strane. U tim putokazima učesnici upisuju ključne
reči, rečenice, utiske, važne momente. Mogu i da crtaju.
PRVI DEO (POČETAK PUTA)
Izvode se kratke vežbe zagrevanja:
Prva: Svi tiho pretražuju/traže nešto u prostoru kreću ći se u različitim pravcima: zamišljeni
predmet, osobu, instituciju, „rešenje za jednako obrazovanje”. Jedna osoba može napraviti izbor,
nešto/nekog je pronašla, i neočekivano se zamrzne. Čim neko primeti da se učesnik zamrznuo, i
on se zamrzne. Poenta je da se do kraja svi zamrznu. Kada se svi zamrznu, grupa se ponovo
kreće.
Druga: Šetajući prostorom, jedna osoba viče, „padam”, a ostatak grupe se okuplja da uhvati
osobu. Osoba treba da zamisli da je najosetljiviji pojedinac/grupa koji je nema jednake šanse u
obrazovanju. Ne saopštava ostalima. (Jednom kada grupa postane dobra u ovome, osoba koja
viče „padam“ bi zapravo trebala početi da pada, podižući ulog za ostatak grupe.)
Kraća diskusija. Kad ste se zamrzli, koje ste rešenje pronašli? Na koga ste mislili? Da li je
rešenje bilo u instituciji ili u pojedincima/grupi ljudi? Kada ste padali, ko ste bili? Ko su osetljive
grupe koje najčešće nemaju jedank pristup obrazovanju?)
Zapiši ključne momente u putokazima.

Put ka Mudracu
Grupa se deli u parove.
Jedan član para pristaje da bude „kazivač”, a drugi „slušalac”.

3
Kazivači se mole da se prisete svog obrazovanja/školovanja, od trenutka kada su krenuli u školu
do dolaska na radionicu, kao da je to bilo putovanje. Oni su pozvani da se prisete ne samo samih
događaja, već i sopstvenih osećanja i misli u vezi sa njima.
Kazivači imaju pet minuta da ispričaju svom partneru „putovanje kroz obrazovanje”. Kazivač se
ne prekida, niti završava pre isteka pet minuta. Ako slučajno završi, par ostaje u tišini do isteka
vremena.
Učesnici ne moraju da pokriju ceo period obrazovanja/školovanja. Za potrebe vežbe nije važno
da li je vreme isteklo kada je naracija još uvek u prvim godinama/periodima
obrazovanja/školovanja. Kazivači mogu koristiti tišinu, reči, pokrete, zvukove da povežu svoje
različite periode obrazovanja – razrednu nastavu, predmetnu, srednju školu, fakultet.
Slušaoci se upućuju da obrate punu pažnju na put, i da istovremeno, identifikuju „emotivne” ili
„posebne” momente u naraciji.
Kada vreme istekne, parovima je potrebno nekoliko minuta za obradu. Slušaoci dele sa svojim
partnerima „nabijene” ili „posebne” trenutke koje su identifikovali, kao i ono što im je
omogućilo da ih naslute/prepoznaju – mimika, gest, pokret, glas, tišina...
Oboje se slažu oko jednog „posebnog trenutka” koji se može istražiti u drugoj fazi. Važno je
istaći da poslednju reč u izboru trenutka ima kazivač. (Možda je trenutak koji sugeriše slušalac
previše kompromitujući ili neprikladan/intiman da bi se izneo u ovom kontekstu).
Na kraju učesnici zamene mesta, tako da „kazivač” postanu „slušaoci” i obrnuto. (Ako ne bude
vremena, zamenu uraditi na sledećoj radionici.)
Učesnici treba kroz crteže da izgrade put do Mudraca sa ostvra R. Svako dobija po pet A4
papira, na papirima treba da bude put koji su slušaoci čuli. Crteži bukvalno treba da budu
naređani kao staza (staze) do puta ka Mudracu. Međutim, o konačnom rasporedu crteža odlučuju
slušaoci. Kad svi parovi naprave puteve, onda čitava grupa pogleda putanje/staze do Mudraca.
Zadatak ostalih iz grupe jeste da pronađu crteže koji po njihovom doživljaju ukazuju na
nejednakost u obrazovanju. (Učesnicima mogu na raspolaganju biti pored papira i flomastera
drugi materijali kojima mogu praviti put: novine, glina... )
Diskusija: Komentarišu crteže i razgovaraju na nivou čitave grupe. Voditelj ih navodi da uoče
one momente koji ukazuju na nejednakosti i nepravde u obrazovanju. Šta pod nejednakošću
podrazumevate? Kako nejednakost prepoznajete? U kojoj meri je njednakost sastavni deo
obrazovanja? Zašto je nejdenakost u obrazovanju problem?
Na putokazima se izdvajaju ključne reči/rečenice. Svako od učesnika ima zadatak da izabere tri
ključne reči u vezi sa nejednakošču u obrazovanjem.

Zadatak cele grupe je da na kraju osmisle ritualni ples koji će biti neka vrste molitve,
kolektivnog pozdrava, himne Mudracu. Put mora da bude od tačke A do tačke B jasno definisan,

4
i da na mapi ostrva R. pokažu kako su se kretali (računajući i na prepreke koje postoje, na
primer: zgrade, spomenici, prometne ulice...). Jedan od učesnika započinje svoj plesni pokret od
mesta A do mesta B i izgovara/peva svoje ključne reči koje je odabrao. Kad završi pokret,
zaustavlja se / zaledi se, onda sledeći učesnik zauzima njegovu poziciju i pokret, i nadovezuje se
svojim plesnim pokretom i kreće od tačke B do tačke V izgovarajući svoje ključne reči... I tako
dok se svi učesnici ne izređaju. Na kraju treba da uvežbaju koreografiju za koju mogu i da
izaberu muziku. Plesna tačka treba da ima za glavnu temu nejednakost u obrazovanju i da
predstavlja zamišljeni put do Mudraca i himnu upućenu njemu. (Vežba se može organizovana i
na taj način što će jedna grupa kroz teatar slika predstavljati prepreke na putu, na primer glume
zgradu, spomenik, automobil dok se izvodi koreografija/ples...)
Kad završe put voditelj čita PORUKU MUDRACA: Put ka meni je unutar vas samih. Put ka
drugima. Put ka zajednici.

KA SEBI KA DRUGOM KA ZAJEDNICI

Diskusija
Gde se zapravo nalazi Mudrac? Da li je Mudrac u nama? Ako jeste, šta nam je pomoglo da do
toga dođemo? Koje su naše mogućnosti da nejednakost u obrazovanju bude manja? Jesmo li
reagovali kada se nepravda/nejednakost dešavala? Ako nismo, zašto nismo? Ako jesmo, da li je
bilo rezultata? Koliko se često oslanjamo na druge i čekamo da nam drugi ponude rešenje?
Zapiši ključne momente u putokazima.

DRUGI DEO (LIČNI NIVO)

Voditelj: Pre vas, troje putnika je posetilo Mudraca sa ostrva R. To su likovi iz prthodnih
radionica – Sara, Mina i mladi Rom. Koferi koje su nosili sa sobom bili su im preteški da bi sami
nastavili put. Ostavili su ih očekujući da im drugi putnici pomognu. U koferima su njihove priče.
(Učesnici ne znaju čija je priča u kom koferu.) Ali, da biste nastavili put, i vratili se u svoje

5
mesto i ispričali čudnovatu priču o ostrvu R. i Mudracu, treba da otvorite kofere, rešite zadatke
kako bi bolje razumeli Saru, Minu i mladog Roma.
Pošto ste se prisetili sopstvenih puteva i stanputica na putu obrazovanja, sada je vaš zadatak da
se bolje upoznate sa putevima naših likova iz prethodnih radionica i da se pozabavite izazovima
sa kojima su se oni susretali na putu obrazovanja.

Igra zagrevanja:
Za uspešan put ka drugome, potrebna nam je i dobra energija, razmenimo je!
Svi stanu u krug. Jedna osoba počinje slanjem energije drugoj osobi u krugu. Da biste poslali
energiju, počinjete sa rukama iznad glave, držeći dlanove sastavljeno, usmeravate energiju na
drugu osobu, širite dlanove i izgovarate „HA!” Osoba koja primi ovu energiju mora odmah da
odgovori rečima „HA!” i istovremeno podiže ruku iznad glave. Dve osobe sa leve i desne strane
učesnika koji prvi šalje enrgiju izgovaraju „HA“ dok prave pokrete „sečenja/presecanja”
dlanovima prema osobi između njih. Primalac energije zatim šalje energiju novoj osobi u krugu,
prateći gore pomenuti obrazac. Kada se uradi ispravno, postojaće stabilan ritam „HA” „HA”
„HA” za svako slanje, prijem i presecanje. Ako neko prekine ritam ili pogrešno izvede radnju, on
je van i postaje „panj” klečeći na svom mestu. Igrači treba posebno da vode računa o tome ko im
je sada direktno sa leve i desne strane kako bi bili spremni da „seku”. Poslednja osoba koja stoji
pobeđuje.

Nejednakost kao reka/put

Priče iz kofera

MLADI ROM – u kući se govorio romski, dečak polazi u školu, prvi put se susreće sa jezikom
koji mu nije maternji; škola pokazuje veliki otpor da mu pomogne u vezi sa gradivom; ne dobija
pedagoškog asistenta.
MINA – je devojka koja je u invalidskim kolicima; na ostrvu R. imala je idelane uslove za
školovanje, našla je posao, lepo zarađuje i srećna je. Međutim, Mina je rešila da putuje van
ostrva R. kako bi nastavila master studije van ostrva sa željom da upozna druge kulture i razmeni
iskustva sa kolegama/koleginicama iz drugih delova sveta. Odlazi u zmelju S. sa željom da upiše
master iz oblasti antropologije. Mina ne uspeva da uđe na fakultet jer ne postoji ulaz za osobe sa
kolicima. Unose je kolege, ali nailazi na još veći problem. Mini je saopšteno da se predavanja
odvijaju na četvrtom spratu, i da je iz oraganizacijskih razloga neizvodljivo da se zbog jedne
studenkinje menja način funkcionisanja fakulteta. Fakultet ne poseduje lift.
SARA – ima 17 godina; živi sa roditeljima i ide u srednju školu. Videli smo par predmeta iz
Sarine sobe (tekst pesme Imagine, J. Lenon, kutija ksanaksa, cigarete, crni lak za nokte, dečiji
crtež posvećen baki koje više nema, itd… Sara je učenica čiji je „spoljašni” život na igleda

6
sređen, ali ne i „unutrašnji”. Sara je anksiozna i ima povremene napade panike. Društvo u školi i
nastavnici ne smatraju da Sara ima ma kakav ozbiljan problem.

PRVA FAZA
Učesnici se dele na grupe.
Grupu čine tri učesnika. Naizmenično, svaki učesnik postaje „putnik”, a druga dva „saputnici”.
Svaka grupa dobija po jednog lika iz prethodnih radionica.
U svakoj grupi je putnik/kazivač mladi Rom, u drugoj Mina u trećoj Sara. Kazivač ima
ograničeno vreme (3 minuta) da progovori o ličnoj nedjednakosti (iz uloge) koja mu se dogodila
u školi: nešto što ga tišti, o čemu nije progovorio, ili ga niko nije saslušao, konkretna situacija.
Slušaoci/saputnici pažljivo prate ono što kazivač izlaže. Saputnici ne postavljaju nijedno pitanje,
niti prekidaju, samo pažljivo slušaju. Kad prođe tri minuta, onda saputnici/slušaoci postavljaju
pitanja i prikupljaju dalje detalje o događaju.
Kad kazivač/putnik odgovore na sva pitanja, slušaoci/saputnici pokušavaju da pronađu fenomen
iz sveta prirode/društva koji bi najbolje opisao/obuhvatio iskustvo koje su upravo čuli, na primer:
poplave, zemljotresi, novorođeno štene i napušteno, rat, uništene šume, reka koja je
presušila/zagađena... Slušaoci nude svoje metafore, ali konačni odabir treba da napravi kazivač.
Ispisuju metaforu na praznom putokazu.

Diskusija.
Grupa prokomentariše metafore. Šta znače za ostale učesnike? Zatim grupe pojedinačno iznesu
ustike o metaforama. Zašto ste baš njih odabrali? Kako vam se čine metafore? Da li dovoljno
jasno progovaraju o nejednakom pristupu obrazovanju? Da li članovi drugih grupa isto
doživljavaju nejednakost?
Ako bi trebalo da ih poređate, kojim redosledom biste ih poređali?
Ređaju potokaze na tabli/mapi ostrva R.

DRUGA FAZA
Nakon kraće diskusije, vežba se nastavlja. Učesnici imaju zadatak da se usaglase koje su tri
ključne reči/metafore bile najupečatljivije za svaki pojedinačni lik – mladog Roma, Minu, Saru.
Zatim se učesnici dele u tri grupe i imaju zadatak da odabranu reč/metaforu smeste u smislenu
rečenicu u vezi sa temom, zatim da rečenicu smeste u određeni pasus, pasus u priču / novinski
članak / dramu / roman, daju naslov dela, odrede žanr, vreme i mesto – a zatim da osmisle

7
likove/učesnike, i da predstave kroz dramsku formu (teatar slika, improvizacija, ozvučena slika,
ples...). Sve vreme treba da imaju na umu osećaj nepravde/nejednakosti koji je učesnik/kazivač
izneo. Sada svaka grupa dobija po jedan kofer – Minin, Sarin, mladog Roma. (Kofere treba da
koriste kao rekvizit koji će im biti od pomoći i da ga razmaštaju. Može da bude sve (i prepreka, i
pomoć, i osoba, i teret i institucija, i rešenje.) Za koju god žanr / dramsku formu da se odluče,
učesnici treba da imaju na umu da predstavljaju nečiji PUT, da su na putu. (Krivudav, ravan, pun
rupa, neizvestan, u mraku, po vrućini...)
(Na primer, jedan od predloga za radionicu: Hor treba da izrazi ujednačenost uloge kao i da da
prostor individualnim razlikama, predstavljenim različitošću likova. Dakle, horski performans,
nalik odeljenju u školi, treba da ima izvesnu usklađenost – da li u ritmu, intonaciji, pokretu, a
opet da zadrži individualne razlike.)
Diskusija.
Ključna pitanja za diskusiju:
‒ Kakav je bio put obrazovanja ovih likova?
‒ Kako dolazi do nejednakosti u obrazovanju?
‒ Da li se nejdankost desila ili je uslovljena?
‒ Šta doprinosi da se nejednakosti produbljuju?
‒ Koje institucije smatrate najodgovornijim zbog nejednakosti?
‒ Zašto ste odabrali baš tu formu da prikažete problem?

Zapiši ključne momente u putokazima.

Da se ne bi zaboravilo kroz šta su sve naši likovi prošli, učesnici treba da ostave trag, pre nego
što nastave put. Da se pamti, da se ne bi ponovilo. S obzirom da su koferi izlepljeni belim
pairima, učesnici sa jedne strane kofera treba da ispišu poruke (ili crtež) koje su na putu
obrazovanja Mini, Sari i mladom Romu ostavljali:
‒ roditelji;
‒ drugovi iz odeljanja;
‒ nastavnici;
‒ država / društvo / predstavnici vlasti;
‒ sami sebi.

Kraća diskusija.
Na kraju ovog dela puta, na samom izlazu sa ostrva R. nalazi se jedna malena reka. Ona je izlaz
sa ostrva.

TREĆI DEO (AKCIONI NIVO) (Strah od reke/puta/ili: MOSTOVI)

8
Da bi napustili ostrvo R. pred putnicima/učesnicima se nalazi još jedan izazov. Treba da pređu
reku. Da bi prešli reku, treba da naprave mostove. Međutim, naši likovi – Mina, Sara i mladi
Rom – imaju veliki strah od vode. Žele da učestvuju u izgradnji mosta, ali nikako ne mogu da se
pomere sa svojih kofera.
Učesnici se dele na tri grupe. Svako grupa ima zadatak da izgradi most koristeći ruke, ramena,
glavu, noge, čitava tela, dok ostali treba da prođu kroz taj most. Po jedan učesnik u grupi je
vezan za kofer – to su naši likovi. Ne može da se pomera (ili može samo ruke, ili deo nogu), i
učesnici/putnici koji su sa njm treba da mu pomognu da zajedno izgrade most, ali i da zajedno
prođu ispod drugih mostova. Čim prođu, oni treba da izgrade svoj most, kroz koji prolaze drugi
učesnici. I tako dok se ne napravi lanac od mostova. Prolazak ispod mosta treba da bude u ritmu
muzike koju izaberu.)
Kraća diskusija na nivou utisaka.
Dragi putnici, došlo je vreme da se rastanemo. Uspešno smo završili ovaj put, a i naši junaci –
Mina, Sara i mladi Rom, treba da nastave svoj put samostalno.
Pre nego se oprostiimo i poželimo im srećan put, molim vas da im ispišete poruke/crtež na
neispisanoj strani kofera. Značiće im na putu koji im predstoji.
Kada učesnici završe sa ispisivanjam poruka, voditelj zamoli učesnike da od putokaza koji su
ispisivali naprave put. Poređaju putokaze onako kako oni smatraju da bi bio najbolji put
obrazovanja.
Raspakujte se i vi, putovanje je konačno završeno! .

Diskusija i evaluacija
Zamislimo da smo na kraju puta, pored reke, sreli ribara koji je trećinu svog ulova bacio (bile su
ribe lošeg kvliteta), trećinu podelio sa drugima (bile su ribe koje je teško spremati), a trećinu
zadržao (one koje su bile najbolje i koje su mu se najviše svidele). Koje momente i delove
radionice biste bacili, koje promenili/adaptirali, a koje ćete sigurno poneti sa sobom?
Svi ostali predlozi iz ovog TREĆEG AKCIONOG DELA odnose se na izgradnju PUTA
OBRAZOVANJA koji učesnici mogu primeniti u školi
 Grupni plesni performans na nivou škole, spajanje više odeljenja, kako bi se delegirao
problem nejednakosti u obrazovanju.
 Pisma/poruke koji će biti u vidu transparenta izlepljeni po školi ili gradu a koji skreću
pažnju na problem nejednakosti i nepravde u obrazovanju.
 Napraviti zamišljeni horoskop mladih koji su ugrožene grupe u obrazovnom sistemu i
izložiti kao zamišljeni put.
 Napraviti crteže koji će redom biti izloženi i simbolično predstavljati put obrazovanja.

9
K RAJ

10