Дивља Хорда, анализа дела

Гаврило Костић

Увод

У љуспи ораха, теме дивље хорде се своде на пад дивљег запада и сукоб старог начина живота са
надолазећом инвазијом модерности. Анализа ће се бавити наведеним темама, као и утицај филма
на монтажу и приказ насиља на платну.

ТЕМЕ И САДРЖИНА

Историјски контекст филма је изузетне важности, у периоду када је он направљен је вијетнамски

рат био на свом врхунцу. Председник Линдон Б.Џонсон је током своје администрације повећао
број америчког војног особља активног у јужном вијетнаму са 16,300 на преко пола милиона. У
контрасту са реалности крвавог рата медијски приказ је био изузетно саниран, кријући реалност
рата као и тешких губитака које је америчка војска трпела тамо. Званични наратив САД-а се није
уопште поклапао са графичким приказима насиља који би доспели до америчког становништва
путем анти-режимских новинара. Крик за миром, транспаренцијом и крајем државне репресије је
само растао са интензитетом у јеку мировних протеста и сексуалне револуције. Филмски садржај
је током вијетнамског рата био изузетно саниран, заобилазио је тему у потпуности и био је
ограничен лимитацијама хејсовог кодекса све до 1968 године.
(нерачунајући кратки период несигурности пре тога)

Дивља Хорда је са својим графичким приказима насиља и моралног сивила на врло спектакуларан
начин започела нову еру у филму, руку-уз-руку са бони и клајд.

слика бр.1, мета-коментар аутора на пуританце/цензуру у америчкој медији.

 Сем Пекинпо нас вештво уводи у окрутни свет филма приказом деце која гурају шкорпије у
мравињак. Шкорпије се безуспешно боре са мравима и покушавају да побегну, али их деца гурају
назад у мравињак. на крају ове радње, деца гомилају пруће на мравињак и запале га. Окрутност се
поставља као свакодневно стање ствари у којем учествују чак и потпуно невини чланови
заједнице.
Наши протагонисти стижу у град у војним униформама и приказани су као позитивне моралне
фигуре, поставка која је нарушена готово одмах када крену да пљачкају банку. Паралелно пљачки,
пуританци организују параду кроз улице града. Ловци на главе, приказани као крезуби, прљави и
неуредни, вребају Бискупа и његову дружину, позиционирани по крововима зграда. У сукобу који
следи, ловци на главе пуцају без претеране бриге за цивилно становништво, и смрти се ничу.
Након бега Бискупове банде, откривено је да је заседу организовао Пет Хариган, менаџер локалне
пруге. Иако је он представник закона, поступа потпуно немарно према становништву током
сукоба. Ловци на главе које је унајмио су одговорни за подједнак или већи број смрти од
разбојника које покушавају да убију. Само сребро у банци је било замењено матицама, што значи
да никакво благо није било угрожено и цивилна смрт је била потпуно бесмислена.
Ниједна страна се не може окарактерисати као морално позитивна у овом случају, сви су црног
моралног карактера, у најбољем случају сивог.

слика бр.2, Луди Ли напастује жену. Бискуп га је оставио да умре због његовог лошег моралног карактера, нешто што ће бити важно
после.

Откривено је да ловце на главе предводи Дик Тортон, Бишопов претходни партнер. Дик је условно
пуштен из затвора како би ухватио или убио својег претходног партнера. Ако не успе у свом
задатку, мора се вратити у окове.

Бишопова дружина се окупила у оближњем мексичком насељу након пљачке, и одлучују да пређу
мексичку границу како би избегли ловце на главе и зарадили још пара да покрију трошкове
неуспешне пљачке. Те ноћи, приказано је у флешбеку како је Бишоп доспео у ситуацију где га Дик
Тортон јури. У сцени су приказани заједно у борделу. Тортон је напет, исказује параноју и очекује
неку врсту заседе док га Бишоп убеђује како се ништа неће догодити. Убрзо након тога локални
законски органи упадају у бордел. Тортон је рањен у раме и ухапшен, док Бишоп успе да побегне,
остављајући свог колегу на цедилу.
 Флешбек најављује један од главних елемента Дивље Хорде, пре свега код части којег се Бишоп
привидно придржава и немогућност да се исти код части одржи. Поред свих говора Бишопа о
важности кода, кроз филм ће се открити да је ретко кад успео да одржи свој код, или зато што је
било питање живота и смрти, или због тога што су појмови моралности постали толико
неодређени да је тај код све теже пратити.

слика бр.3, “Када станеш на страну човека остајеш уз њега, ако то не можеш да учиниш ниси ништа бољи од звери, пропао си. Сви смо
пропали.”

Флешбекови на претходне неуспехе да се одржи кодекс прогањају Бишопа кроз цео филм, дијалог
приказан у фотограму изнад је у директном контрасту са тиме како је напустио Тортона. Следећи
флешбек се догоди идућег дана када га сајкс пита како се показао његов унук током пљачке. Човек
на којег се Сајкс односи је у ствари Луди Ли, човек кога је Бишоп оставио да их покрива (и тиме
оставио да умре) због његовог лошег моралног карактера. Информација да је то Сајков унук
компликује ствари, и Бишоп се осећа криво. Касније у филму, Бишоп се сећа љубавнице са којом
је био пре много година. Једне ноћи, њен муж их је затекао заједно. Она је била убијена док Бишоп
преживи и отера мужа пуцњавом. Иако је то питање части, Бишоп није имао храбрости да га
пронађе и убије након што му је побегао. Тек на самом крају филма ће Бишоп испоштовати свој
кодекс и тиме ће запечатити своју судбину.

Бишопова дружина стиже у Анђелово село које се налази у мексику. Сазнајемо да локални
ворлорд, Мапаче, пљачка и терорише село, и да је убио Анђеловог оца, као и да му је узео
љубавницу. Он се куне да убије Мапачеа за ово, на шта га Бишоп упозори да ће бити остављен
уколико се не пусти те идеје. Дружина одлучи да оде до следећег насеља, дубље у мексико у
својем бегу од ловаца на главе. Генерал Мапаче улази у град на спектакуларан начин, возећи
мерцедес. Сцена пружа велики шок зато што историјски период радње није успостављен пре ове
тачке, гледаоци који нису обратили пажњу на оружија које Бишопова банда користи ће стећи
утисак да је у питању 19.век, класично доба дивљег запада. Мерцедес, дијалог о првом светском
рату и авиону који ће користити у њему нам дају до знања да је заправо почетак двадесетог века,
али су предели где се одвија радња толико дивљи и периферни да је немогуће проценити. Ипак,
пипци модерности су се дограбили чак и периферије. Ово стање безакоња и дивљаштва је
пролазно и индустријска инфраструктура уз помоћ модерног наоружања и надолазећег фордизма
ће је разорити.
 Мештани приреде славље у славу генерала, и Бишопова дружина седне на пиће. Анђео сретне
своју љубавницу, која је сада у вези са генералом, и убије је из беса док је у Мапачеовом наручију.
Војска генерала брзо реагује и опколи дружину, док шутирају Анђела на земљи. Остатак дружине
успе да де-ескалира ситуацију, и успе да убеди генерала да је Анђео хтео да убије девојку из
љубоморе, а не Мапачеа.
Ова сцена носи изузетан значај из два разлога. Поставља Анђела као човека принципа који
ригорозно прати свој морални кодекс, макар и на штету себе и других, у чистој супротности са
Бишопом.