Professional Documents
Culture Documents
Исхрана - дијета код дијабетес мелитуса
Исхрана - дијета код дијабетес мелитуса
Семинарски рад
Припремање дијета
1. УВОД...................................................................................................................................................3
2. ДИЈАБЕТЕС........................................................................................................................................4
2.1 Појам дијабетеса...........................................................................................................................4
2.2 Класификација дијабетеса...........................................................................................................4
2.3 Терапија дијабетеса......................................................................................................................6
3. ИСХРАНА ОСОБА ОБОЛЕЛИХ ОД ДИЈАБЕТЕСА.....................................................................7
3.1 Важност примене адекватне исхране код дијабетеса................................................................7
3.2 Основна правила у исхрани дијабетичара..................................................................................8
3.3 Начин и поступак за припрему и узимање хране....................................................................10
3.4 Време узимања хране.................................................................................................................11
3.5 Намирнице које дијабетичари треба да избегавају.................................................................12
4. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................................13
5. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................................14
1. УВОД
1
Гојковић-Жигић, О. и сар. 2012. Повезаност телесне висине, телесне масе и индекса телесне масе са
поремећајем толеранције глукозе. Здравствена заштита, вол.41, бр. 6, стр. 68-75
2
Пожар, Х., 2016. Здравствена едукација у контроли и превенцији шећерне болести. Здравствена
заштита, вол. 45, бр. 1, стр. 24-34
3
2. ДИЈАБЕТЕС
3
Павловић, М., Угрешић, Н. 2009. Терапија шећерне болести у старијих особа. Архив за фармацију, вол.
59, бр. 5, стр. 422-435
4
Ђуровић, О. и сар. 2021. Општи стандарди сестринских интервенција у нези и лечењу болесника са
дијабетесоом и акутним можданим инсултом. Сестринска визија, вол. 5, бр. 8, стр. 4-12
4
тежини ) или вредности гликемије измерене у 120 минута теста толеранције
оралне глукозе ( ОГТТ ), једнаке или веће од 11,1 ммол/л.
Слика 1. Инсулинска
резистенција
5
Дијабетес мелитус-лечење и употреба инсулина, исхрана, побољшање квалитета живота, Доступно на:
https://www.farmkom.rs/pdf/stranice/dijabetes-melitus.pdf, прегледано: 1.12.2021.
5
2.3 Терапија дијабетеса
6
Павловић, М., Угрешић, Н. 2009. Терапија шећерне болести у старијих особа. Архив за фармацију, вол.
59, бр. 5, стр. 422-435
7
Дијабетес мелитус-лечење и употреба инсулина, исхрана, побољшање квалитета живота, Доступно на:
https://www.farmkom.rs/pdf/stranice/dijabetes-melitus.pdf, прегледано: 1.12.2021.
6
3. ИСХРАНА ОСОБА ОБОЛЕЛИХ ОД ДИЈАБЕТЕСА
7
3.2 Основна правила у исхрани дијабетичара
8
Јаја се могу јести 1-2 јајета недељно, оболели од жучне кесице могу да једу само
беланце.
Када је реч о млеку и млечним производима, саветују се производи од обраног
млека. Маргарин има више незасићених масних киселина у односу на маслац. Јогурт и
кисело млеко узимати у мањим количинама у односу на обрано млеко, јер имају нешто
више масноћа.
Веома значајне у исхрани су супе и чорбе. Могу се кувати од разних врста
поврћа, али морају бити без масноће (када се охлади скинути сав вишак масноће са
површине па тек онда подгрејати).
Када је реч о хлебу, саветује се узимање по једног парчета (50 гр) уз сваки
оброк. Препоручује се црни, ражани или грахам хлеб, јер ови типови хлеба због богатог
садржаја дијететских влакана спречавају нагли пад шећера после оброка, што се дешава
ако се узима бели хлеб. Уз оброк који садржи кромпир, пиринач, пасуљ или млади
грашак не препоручује се узимање хлеба.
Тестенине избегавати. У ситуацији када се исте конзумирају онда се не узима
хлеб.
Унос соли такође мора да буде контролисан. Особе које немају повишен крвни
притисак могу да унесу 6 грама соли дневно (храну не досољавати), док они који болују
од хипертензије могу да унесу 3 грама соли на дан (јести неслану храну).
Алкохол није пожељан за дијабетичаре јер има доста калорија. Уколико се
конзумира, треба га узимати обавезно уз храну, непосредно пре или након оброка, јер
код дијабетичара који су на терапији таблетама или инсулину може изазвати дуготрајне
и опасне хипогликемије.
Кафа и чај се могу се користити умерено незаслађени или заслађени вештачким
заслађивачима. Од заслађивача се препоручује аспартам; фруктоза се може узимати у
веома малим количинама, јер је веома слатка и у већим количинама повећава шећер и
масноће у крви.8
Посебно се препоручује додатно уношење намирница богатим: магнезијумом,
хромом и витаминима Е, Ц, Б комплекса. Заслађивачи, који се могу користити:
фруктоза, сорбитол, ксилитол, јечмени или пиринчани слад,, манитол, сахарин.
8
Институт за јавно здравље Крагујевац. Исхрана за оболеле од шећерне болести. Доступно на:
http://www.izjzkg.rs/centri/centar-za-promociju-zdravlja/75-ishrana-za-obolele-od-secwerne-bolesti,
прегледано 1.12.2021.
9
3.3 Начин и поступак за припрему и узимање хране
10
3.4 Време узимања хране
11
Гојазне особе које су постале дијабетичари (гојазни дијабетичари) су годинама,
па и деценијама, спорије или брже, повећале своју тежину тела имајући на десетине
оброка и „оброкчића“ у току дана (стално „грицкање, пијуцкање и жваћкање“ између
оброка или су користили мали број оброка 1—2, али у њима уносили храну „за два
дана“ нормалне исхране), који су „немилице“ малтретирали панкреас да „сваки час кад
њима падне на памет“ мора да ради свој посао — производи инсулин. Тако су, из
нехата, навика или незнања многе гојазне особе довеле себе у компликовано стање
здравља, да поред гојазности имају и дијабетес.
Ако се поставља питање када дијабетичар треба да узима оброке и у ком
дневном ритму, онда се мора да почне од онога што је корисно за здравље, а то је
равномеран распоред више дневних оброка са циљем да се избегне скоковит пораст
шећера у крви (гликемије). Тако, исхрана (дијета) дијабетичара, као један од обавезних
начина лечења свих облика шећерне болести, има двоструки удео у лечењу дијабетеса
(ограничава унос угљених хидрата — шећера, а дозвољени унос распоређује на начин
који је најбољи за њихово коришћење). Начин и распоред дневне исхране дијабетичара
су једна од „пресудних карика у ланцу“ који се зове лечење шећерне болести.
4. ЗАКЉУЧАК
Основ за особу која има дијабетес тип 1 или тип 2 је то да мора да зна да рачуна
и барата са угљеним хидратима из исхране. Потребно је годину дана да би особа могла
10
Завод за јавно здравље Зајечар. Дијабетес и правилна исхрана. Доступно на:
http://www.zavodzajecar.rs/index.php/2013082201/416-2017081601
12
да научи да правилно рачуна угљене хидрате како би могла да правилно одреди своју
дозу инсулина. То за људе уме да буде јако стресно, јер би некада желели да поједу
веће парче лубенице или више воћа, у том случају је потребно израчунати колико је
инсулина потребно међутим увек треба имати на уму да је од велике важности бити
умерен, јер је исхрана дијабетичара „кључна карика у ланцу“ кога сачињавају поступци
за лечење ове болести. Наиме, удео исхране је да се, у овом дуготрајном послу,
обезбеди добро опште здравље дијабетичара (способност за рад, регулисаност болести
и предупређење њених компликација) и унапреди квалитет живљења за просечан
људски век.
Дневна исхрана дијабетичара, сходно саставу животних намирница и потреби
људског организма, мора да вреднује оне чиниоце који су битни за препокривање
енергетских потреба појединца. При овоме се води рачуна о годинама живота, полу,
тежини и висини тела и врсти послова које дијабетичар обавља.
Код пацијената, који болују од инсулин независног облика дијабетеса, променом
навика у исхрани може се значајно побољшати стање поремећаја и утицати на
компликације болести, док се пацијенти, који примају инсулинску терапију, едукују у
правцу корекције дијететских навика. И за пацијенте из прве, као и за оне из друге
групе, неопходна је стална контрола лекара, који прати ток и управља лечењем њихове
основне болести, тј. шећерне болести.
5. ЛИТЕРАТУРА
13
2. Гојковић-Жигић, О. и сар. 2012. Повезаност телесне висине, телесне масе и
индекса телесне масе са поремећајем толеранције глукозе. Здравствена
заштита, вол.41, бр. 6, стр. 68-75
14