FINANSIJSKA ANALIZA

Dragana Draganac
 POZICIJE FINANSIJSKIH IZVETAJA
Kojim raunovodstvenim kategorijama pripadaju sledee pozicije
finansijskih izvetaja?
a) Zalihe
Bilans stanja -Aktiva
b) Trokovi materijala
Bilans uspeha -Rashodi
v) Nematerijalna ulaganja
Bilans stanja - Aktiva
g) Rezerve
Bilans stanja - Sopstveni kapital
d) Rezervisanja
Bilans stanja - Obaveze
) Porez na dobitak
Bilans uspeha - Rashodi
 POZICIJE FINANSIJSKIH IZVETAJA
e) Finansijski prihodi
Bilans uspeha Prihodi

) Dobitak pre oporezivanja

Bilans uspeha

z) Nabavna vrednost prodate robe

Bilans uspeha -Rashodi
i) Obaveze po osnovu poreza na dobitak
Bilans stanja Obaveze
j) Dobavljai
Bilans stanja - Obaveze
k) Kupci
Bilans stanja - Aktiva
 POZICIJE FINANSIJSKIH IZVETAJA
l) Obaveze za kamatu
Bilans stanja - Obaveze
lj) Nekretnine, postrojenja i oprema
Bilans stanja - Aktiva
m) Trokovi zarada
Bilans uspeha -Rashodi
n) Dugoroni finansijski plasmani
Bilans stanja - Aktiva
nj) Trokovi amortizacije
Bilans uspeha Rashodi
o) Gotovina
Bilans stanja Aktiva
p) Kratkoroni krediti
Bilans stanja Obaveze
 POZICIJE FINANSIJSKIH IZVETAJA
r) Plasmani u kratkorone hartije od vrednosti
Bilans stanja - Aktiva
s) Cena kotanja realizovanih proizvoda
Bilans uspeha -Rashodi
t) Ukalkulisane obaveze
Bilans stanja Obaveze
) Trokovi uprave i administracije
Bilans uspeha -Rashodi
u) Emisiona premija
Bilans stanja - Sopstveni kapital
f) Trokovi prodaje
Bilans uspeha -Rashodi
Pogledajmo zvanine eme finansijskih izvetaja, a onda primer
namenjen za rad na asu.
 UVOD
Finansijska analiza se bavi istraivanjem i kvantifikacijom
funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija,
stanja i uspeha, sa ciljem da se omogui verodostojna ocena
finansijskog poloaja i profitabilnosti preduzea, kao i da se
procene budue performanse.
Finansijski izvetaji predstavljaju neposredan proizvod sistema
raunovodstvenog izvetavanja, koji, po svojoj sutini i nameni,
odslikavaju performanse (ostvarenja) preduzea za odreeni
vremenski period, njegovu finansijsko-strukturnu poziciju, kao i
poloaj likvidnosti na izabrani dan bilansiranja.
Finansijsko izvetavanje dobija na znaaju naroito sa pojavom
korporativnih preduzea i razvijanjem trita kapitala-
razdvajanje vlasnitva od upravljanja.
raunovodstveni sistem- jedini potpuni sistem brojane analize u
preduzeu
apsolutni vs. relativni pokazatelji
finansijski podaci vs. finansijske informacije
 UVOD
Cilj finansijske analize
Zadaci finansijskih izvetaja:
1.osnova za donoenje odluka (informaciona uloga),
2.osnova za raspodelu, i
3.oporezivanje.

Korisnici finansijskih izvetaja: stejkolderi (akcionari,

kreditori, dobavljai, kupci, zaposleni, javnost, drava, berza-
finansijski izvetaji opte namene; menaderi).

Glavni ciljevi preduzea:

- rentabilnost;
- likvidnost;
- solventnost.
 UVOD
o Podaci neophodni za finansijsku analizu:
Set finansijskih izvetaja- Bilans stanja (Izvetaj o finansijskoj
poziciji), Bilans uspeha ( Izvetaj o sveukupnom rezultatu),
Izvetaj o novanim tokovima, Izvetaj o promenama na
kapitalu, Napomene (beleke) uz finansijske izvetaje;
Podaci iz finansijske tampe i elektronskih medija;
Informacije koje se odnose na ukupnu nacionalnu privredu.
Primena Meunarodnih raunovodstvenih standarda ( IAS,
IFRS) treba da rezultira dobijanjem finansijskih informacija,
tj. finansijskih izvetaja, ije su osnovne odlike: razumljivost,
vanost, pouzdanost i uporedivost.
 INSTRUMENTI FINANSIJSKE
ANALIZE
Skup metoda, tehnika, procedura i postupaka koji slue za otkrivanje,
pokazivanje i interpretaciju informacija o stanju i uspehu preduzea.
Instrumenti finansijske analize:
1. Opta analiza finansijskih izvetaja;
2. Racio analiza finansijskih izvetaja;
3. Analiza neto obrtnog kapitala;
4. Analiza novanih tokova.

Ogranienja finansijske analize: finansijski izvetaji sadre istorijske

podatke (ex-post izvetaji); ne odraavaju trine tendencije; kreativno
raunovodstvo, sezonska aktivnost preduzea, prihodi vs. prilivi,
rashodi vs. odlivi, i sl.
Upotrebna vrednost racio brojeva se moe dovesti u pitanje: a) problem
deliminosti (nepotpunosti) racio brojeva i b) problem njihove
statinosti.
 RACIO ANALIZA FINANSIJSKIH
IZVETAJA
Racio broj je smisleni odnos jedne bilansne pozicije
prema drugoj, izraen u jednostavnoj matematikoj
formuli.
Najvanija je interpretacija dobijenih vrednosti (koje su
obino u formi stopa ili koeficijenata).
Grupe racio brojeva:

1. Racia likvidnosti;

2. Racia aktivnosti (efikasnosti korienja sredstava i

izvora);
3. Racia duga (leverage-a), tj.racia finansijske strukture;

4. Racia rentabilnosti (profitabilnosti);

5. Racia trine vrednosti- racia vlasnitva.

 NEOPHODNOST KOMPARATIVNE
ANALIZE
strateki znaaj komparacije
Komparacija sa:
mentalnim standardima samog analitiara, koji odraavaju
njegovo saznanje o tome ta se moe smatrati zadovoljavajuim
ili normalnim (na bazi linog nagomilanog iskustva);
registrovanom finansijskom i poslovnom prolou svakog
individualnog preduzea (poreenje u vremenu);
drugim preduzeima (poreenje u prostoru);
neposrednim konkurentom;
prosekom grane (najbolji standard za poreenje);
standadima, tj. sa planskim veliinama, utvrenim u tekuem
operativno-finansijskom planu preduzea
pravilima finansiranja.
 POKAZETELJI LIKVIDNOSTI

Racia likvidnosti:

1) Opti racio likvidnosti (racio tekue likvidnosti,

current ratio);
2) Rigorozni racio likvidnosti (quick ratio, acid
test ratio);
3) Neto obrtna sredstva.
 POKAZETELJI LIKVIDNOSTI
Likvidnost, tj. kratkorona finansijska sigurnost, predstavlja sposobnost
preduzea da
bezuslovno
na vreme
u potrebnom iznosu
plati dospele obaveze
najpogodnijim sredstvima
a da i dalje raspolae sa dovoljno sredstava da nesmetano nastavi sa
poslovanjem, bez naruavanja svoje kreditne sposobnosti,
uz uslov da je likvidno u svakom momentu svog poslovanja.
statika i dinamika analiza likvidnosti (stok vs. tok)

Analiza likvidnosti, upotrebom:

1. Racio brojeva likvidnosti;
2. Analize novanih tokova (Cash flow analize).
 1) OPTI RACIO LIKVIDNOSTI
Pokazuje sposobnost preduzea da sa ukupno
raspoloivim obrtnim sredstvima izvri svoje
kratkorone obaveze, uz odravanje potrebnog obima i
strukture obrtnih sredstava i ouvanje dobrog kreditnog
boniteta.
Racio pokazuje sa koliko dinara obrtnih sredstava je
pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. Pokazuje
koliko puta preduzee ima vie obrtnih sredstava nego
kratkoronih obaveza.
Opti racio likvidnost i Obrtna sredstva/K ratkor.oba veze
Teko je praviti poreenje izmeu razliitih privrednih
grana.
 2)RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI
Stroi pokazatelj likvidnosti preduzea
Likvidna sredstva (Monetarna aktiva) = Gotovina i
gotovinski ekvivalenti + Kratkorona potraivanja i
plasmani
Racio pokazuje sa koliko dinara likvidnih sredstava je
pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza.

Rigorozni racio likvidnost i Likvidna sredstva(M onetarna aktiva)/Kr atk.obavez e

 PROBLEMI SA RACIOM TEKUE
LIKVIDNOSTI I RACIOM REDUKOVANE
LIKVIDNOSTI
Oba racio broja dovode u vezu dve izrazito heterogene
pozicije sa aspekta pojma likvidnosti preduzea.
Preispitati visinu i strukturu obrtnih sredstava (i, u okviru
njih, zaliha i potraivanja), kao i visinu i rokove dospea
kratkoronih obaveza. Korisno je nai procentualni udeo
individualnih pozicija obrtnih sredstava u njihovom
ukupnom iznosu, kao i izvriti klasifikaciju kratkoronih
obaveza prema rokovima dospea.
Uputno je pogledati ta se deava sa raciom obrta
potraivanja od kupaca i raciom obrta obaveza prema
dobavljaima.
Kod rigoroznog racia likvidnosti nestaju problemi u vezi
sa zalihama, ali, ostali pomenuti, su i dalje prisutni.
 3) NETO OBRTNA SREDSTVA
Neto obrtna imovina (neto obrtna sredstva) predstavlja raunsku
veliinu koja se dobija iz razlike izmeu obrtne imovine, kojoj
se, u analitike svrhe, dodaju AVR, s jedne strane, i kratkoronih
obaveza, kojima se, u analitike svrhe, dodaje PVR, s druge
strane.
Kao pandan, na strani pasive, imamo neto obrtni kapital, koji
predstavlja razliku izmeu dugoronih izvora finansiranja
(dugoroni dugovi + sopstveni kapital) i sadanje vrednosti
fiksnih sredstava.
Pokazuje koji deo obrtne imovine je finansiran dugoronim
izvorima finansiranja.
trajna obrtna sredstva
pokazatelj budue likvidnosti (vea NOS- vea kreditna
sposobnost), rezervoar likvidnosti
 POKAZETELJI LIKVIDNOSTI- ZADACI
1.Ukoliko su kratkorone obaveze 40.000, a neto obrtna
sredstva (NOS) 50.000, izraunati opti racio likvidnosti
(ORL) i dati interpretaciju rezultata.
Reenje: NOS = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze
Obrtna sredstva = NOS + Kratkorone obaveze =
=50.000 + 40.000 = 90.000
ORL = Obrtna sredstva / Kratkorone obaveze =
=90.000/40.000=2,25
2.Popuniti prazna polja u bilansu stanja i bilansu uspeha i
izraunati pokazatelje likvidnosti.
 REENJE 2.ZADATKA
Opti racio likvidnosti = 102.000 / 35.000 = 2,91

Rigorozni racio likvidnosti = (20.000+35.000) / 35.000 = 1,57

Neto obrtna sredstva = 102.000 35.000 = 67.000

Neto obrtni kapital = (72.000+123.000)-128.000=67.000
Neto obrtna sredstva / Obrtna sredstva =
(67.000/102.000)*100 = 65,69%
 POKAZATELJI POSLOVNE
AKTIVNOSTI
koeficijenti aktivnosti, racia aktivnosti, racia efikasnosti upravljanja
imovinom i izvorima
Efikasnost upravljanja imovinom i kapitalom se nalazi u direktnoj vezi sa
likvidnou, solventnou i profitabilnou preduzea.
stalna imovina (testiranje sposobnosti takve imovine da stvara prihode) vs.
obrtna imovina i njeni delovi (testiranje brzine vraanja takve imovine u
poetni novani oblik)
Poslovni i gotovinski ciklus
Pokazatelji:
1) Koeficijent obrta kupaca;
2) Koeficijent obrta zaliha;
3) Koeficijent obrta dobavljaa;
4) Koeficijent obrta fiksnih sredstava;
5) Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava;
6) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava;
7) Vreme trajanja obrta= 360/Koeficijent obrta.
 1) KOEFICIJENT OBRTA KUPACA
prodaja na kredit=> potraivanja od kupaca
Koeficijent obrta kupaca=
Neto prihodi od realizacije/ Prosean saldo kupaca
Neto prihodi od realizacije = Bruto prihodi od realizacije - vrednost vraenih
proizvoda vrednost naknadno odobrenih popusta
Prosean saldo se najee rauna kao aritmetika sredina stanja na poetku i
stanja na kraju godine. NAPOMENA: Ako ne posedujete oba podatka, u
obraunu uzimati stanje sa kraja godine!!!
Racio pokazuje koliko se puta, u proseku, naplauju potraivanja u toku godine.
Na koliko dinara neto prihoda od realizacije u toku godine 1 dinar ostaje
nenaplaen u saldu potraivanja od kupaca.
Prosean period naplate potraivanja od kupaca, proseno vreme trajanja jednog
obrta kupaca, racio kreditiranja kupaca, tj. prosena starost kupaca - pokazuje
koliko dana proseno protekne od trenutka prodaje na kredit kupcima do
trenutka naplate potraivanja. Zapravo, pokazuje duinu vremenskog perioda u
kome preduzee beskamatno kreditira svoje kupce.
U razvijenim zemljama, taj period iznosi do 30 dana, tako da se to esto uzima
kao neka vrsta orijentacione normale.
 2) KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA
Od brzine obrta zaliha direktno zavisi likvidnost i solventnost
preduzea, a racio posredno utie i na rentabilnost.
Koeficijent obrta zaliha= Cena kotanja realizovanih proizvoda/
Prosean saldo zaliha
Pokazuje koliko se puta proseno godinje zalihe obrnu u preduzeu.
Takoe, pokazuje na koliko dinara cene kotanja realizovanih
proizvoda 1 dinar ostaje vezan u zalihama na kraju godine.
Mogua interpretacija: Preduzee je moralo investirati u zalihe 1
dinar da bi u toku godine ostvarilo x dinara cene kotanja
realizovanih proizvoda.
koeficijent obrta pojedinih zaliha
Proseno vreme trajanja jednog obrta zaliha (prosean period
naplate zaliha ili prosena starost zaliha).
Vreme konvertovanja zaliha u gotovinu se dobija sabiranjem
vremena obrta zaliha i vremena obrta potraivanja od kupaca.
3) KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAA
nabavka na kredit
Koeficijent obrta dobavljaa = Ukupne nabavke na kredit od
dobavljaa/ Prosean saldo dobavljaa
Godinje nabavke na kredit = Godinja potronja nabavljenih
resursa Promena vrednosti zaliha materijala i robe
Promenu vrednosti zaliha materijala robe dodajemo, ako je u
pitanju poveanje vrednosti, a oduzimamo, ako je u pitanju
smanjenje vrednosti.
Godinja potronja nabavljenih resursa predstavlja zbir
poslovnih rashoda iz bilansa uspeha, na osnovu kojih su
nastale obaveze prema dobavljaima, a to su: Nabavna
vrednost realizovane robe; Trokovi direktnog materijala;
Trokovi ostalog materijala; Trokovi goriva i energije i
Trokovi proizvodnih usluga.
 3) KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAA
Znatno je lake internom analitiaru da utvrdi godinje
nabavke na kredit, nego eksternom.
Koeficijent obrta dobavljaa pokazuje koliko puta se
proseno godinje plaaju obaveze prema dobavljaima.
Proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima
(proseno vreme trajanja jednog obrta dobavljaa ili
prosena starost dobavljaa) pokazuje vremenski period
u kome dobavljai beskamatno kreditiraju preduzee-
- upotreba spontanih izvora finansiranja.
Korisno je uporediti racio kreditiranja kupaca sa raciom
regulisanja obaveza prema dobavljaima.
 4) KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH
SREDSTAVA
Koeficijent obrta fiksnih sredstava = Neto prihodi od
realizacije / Nabavna vrednost fiksnih sredstava
ee se koristi nabavna (a ne sadanja) vrednost fiksnih
sredstava, jer je lake vriti komparativnu analizu. Ne
moramo uzimati u obzir razliite raunovodstvene
politike otpisa osnovnih sredstava, stepen njihove
otpisanosti, i sl.
Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije
ostvareno na svaki dinar angaovanih fiksnih sredstava.
Proveravamo da li nije dolo do nedovoljnog korienja
instaliranih kapaciteta, da li su kapaciteti moda
predimenzionirani ili preduzee ima neproduktivna
fiksna sredstva.
5) KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH SREDSTAVA
najoptiji, sintetiki pokazatelj efikasnosti korienja
sredstava u preduzeu
Koeficijent obrta ukupnih sredstava = Neto prihodi od
realizacije / Prosena ukupna sredstva
Pokazuje koliko se puta proseno obrnu ukupna
poslovna sredstva, ili koliko dinara neto prihoda od
realizacije je ostvareno na svaki dinar angaovanih
ukupnih sredstava.
Ako dolazi do njegovog smanjenja, to nije dobro, treba
preispitati, s obzirom da je u pitanju sintetiki pokazatelj,
ta se deava sa deava sa efikasnou upravljanja
pojedinim sredstvima.
 6) KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH
SREDSTAVA

Rauna se, pre svega, za analitike potrebe. Ne moemo

rei koji deo aktive je finansiran samo iz sopstvenih, a
koji samo iz pozajmljenih izvora.
Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = Neto prihodi od
realizacije / Prosena sopstvena sredstva
Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije
ostvareno na jedan dinar sredstava finansiranih iz
sopstvenih izvora.
Koristi se kao parcijalni koeficijent kod Du Pont sistema
analize.
 POKAZATELJI POSLOVNE AKTIVNOSTI-
ZADACI
a) Koeficijent obrta kupaca = 235.000/35.000 = 6,71
Prosean period naplate potraivanja od kupaca =360/6,71 54 dana
b) Koeficijent obrta zaliha = 165.000/47.000 = 3,51
Prosena starost zaliha = 360/3,51 103 dana
c) Koeficijent obrta dobavljaa = 90.000/16.000 = 5,625
Proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima=360/5,625=64dana
d) Koeficijent obrta fiksnih sredstava = 235.000/300.000 = 0,78
e) Koeficijent obrta ukupnih sredstava = 235.000/230.000 = 1,02
f) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = 235.000/123.000 = 1,91
 POKAZATELJI UPRAVLJANJA
DUGOM
racia duga
Finansijski rizik, usled prisustva pozajmljenih izvora u
strukturi kapitala.
zaduenost vs. prezaduenost

Pokazatelji:

1. Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima;

2. Racio dugoronog duga prema ukupnim sredstvima;

3. Racio dugoronog duga prema sopstvenom kapitalu;

4. Koeficijent pokria kamate;

5. Koeficijent pokria ukupnog duga;

6. Koeficijent pokria fiksnih rashoda.

 1) RACIO UKUPNOG DUGA PREMA
UKUPNIM SREDSTVIMA

Racio ukupnog duga prema ukupnim

sredstvima = Ukupne obaveze / Ukupna
poslovna sredstva
Posmatramo strukturu kapitala, tj.
strukturu izvora finansiranja. Racio
pokazuje koji deo sredstava je finansiran
pozajmljenim, a koji sopstvenim izvorima
finansiranja.
kapacitet zaduivanja
 2) RACIO DUGORONOG DUGA PREMA
UKUPNIM SREDSTVIMA

Racio dugoronog duga prema ukupnim

sredstvima = Dugoroni dugovi / Ukupna
poslovna sredstva
pokazatelj strukture izvora finansiranja
kratkoroni (u okviru njih spontani izvori
finansiranja) vs. dugoroni dugovi
 3) RACIO DUGORONOG DUGA PREMA
SOPSTVENOM KAPITALU
Racio dugoronog duga prema sopstvenom kapitalu =
Dugoroni dugovi / Sopstveni kapital
pokazatelj strukture izvora finansiranja

Dugoroni izvori finansiranja = Sopstveni kapital +

Dugoroni dugovi + Dugorona rezervisanja
interpretacija

Dobro je kad je vrednost ovog racia manja od 1 (grafiki

prikaz).
Racio se moe raunati na bazi knjigovodstvene
vrednosti sopstvenog kapitala, ali je realniji pokazatelj
kad koristimo trinu vrednost sopstvenog kapitala.
Da li postoji optimalna finansijska struktura? =>Teorije
strukture kapitala
 4) KOEFICIJENT POKRIA KAMATE
Koeficijent pokria kamate = Poslovni dobitak / Kamate
na kredite
Poreske utede na rashodima na ime kamata

Interpretacija: Pokazuje koliko je poslovni dobitak vei

od kamata na kredite, tj. sa koliko dinara poslovnog
dobitka je pokriven svaki dinar rashoda po osnovu
kamate.
Ukazuje na sposobnost preduzea da iz poslovnog
dobitka isplati kamate.
NAPOMENA: Posmatrati i novane tokove.

Iskustvena normala za racio (utvrena meu

analitiarima) je vrednost od 5 do 7.
 5) KOEFICIJENT POKRIA UKUPNOG DUGA
Na kamatama se ostvaruju poreske utede,
a na glavnici ne => prevoenje glavnice na
ekvivalent pre poreza.
pokria ukupnog duga = Poslovni
Koeficijent
dobitak/[Kamata na kredite + Glavnica
duga/(1-stopa poreza na dobitak) ]
Interpretacija
 6) KOEFICIJENT POKRIA UKUPNIH FIKSNIH
PLAANJA

Fiksna plaanja: kamate, glavnice duga, ali i plaanja po

osnovu lizinga (plaanje pre oporezivanja) i fiksne
preferencijalne dividende (plaanje posle oporezivanja).
Koeficijent pokria ukupnih fiksnih plaanja = (Poslovni
dobitak + Zakupnina ) / [ Kamata na kredite + Zakupnina
+ (Glavnica duga + Preferencijalna dividenda) / (1-stopa
poreza na dobitak) ]
Interpretacija: Sa koliko dinara poslovnog dobitka je
pokriven svaki dinar ukupnih fiksnih plaanja, tj. koliko
je poslovni dobitak vei od ukupnih fiksnih plaanja.
POKAZATELJI UPRAVLJANJA DUGOM-
ZADACI
1) Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima =
=107.000/230.000 = 46,52%
2) Racio dugoronog duga prema ukupnim sredstvima =
72.000/230.000 = 31,3%
3) Racio dugoronog duga prema sopstvenom kapitalu =
72.000/123.000 = 58,54%
Racio dugoronog duga prema trinoj vrednosti sopstvenog
kapitala = 72.000/196.800 = 36,59%
Trina vrednost sopstvenog kapitala = 2.460*80 = 196.800
4) Koeficijent pokria kamate = 29.000/6.000 = 4,83
5) Koeficijent pokria ukupnog duga = 29.000/[6.000 +
10.000/(1-0,3)] =1,43
 POKAZATELJI RENTABILNOSTI
Dominantan, tj. najizraeniji dugoroni cilj svakog preduzea je poveanje
njegove vrednosti. Rentabilnou se mora upravljati i na operativnom i na
stratekom nivou.
Pokazatelji:

a) Parcijalni pokazatelji (pokazatelji dobitnosti prihoda) Ne uzimaju u obzir

veliinu kapitala, sa kojim je dati dobitak ostvaren i ignoriu efikasnost
upotrebe imovine i kapitala.
1) Stopa bruto dobitka;
2) Stopa poslovnog dobitka;
3) Stopa neto dobitka;

b) Stope prinosa - Spajanjem pokazatelja profitabilnosti prihoda, sa jedne, i racia

obrta imovine i vlasnikog kapitala, sa druge strane - osnova za celovito
sagledavanje ukupne profitabilnosti preduzea.
4) Stopa prinosa na ukupna sredstva;
5) Stopa prinosa na sopstvena sredstva.
Komparativna analiza
 1) STOPA BRUTO DOBITKA
Stopa bruto dobitka = Bruto dobitak / Neto prihodi od
realizacije
Interpretacija

Poluge (naini) za poveanje stope bruto dobitka : 1)

poveanje cena, obima prodaje - tee, jer su trita
mahom zasiena, i/ili 2) efikasnije upravljanje
trokovima sadranim u ceni kotanja- tzv. radikalna
hirurgija trokova.
Vano: Smanjenje trokova ne sme se vriti na utrb
kvaliteta, funkcionalnosti i pouzdanosti proizvoda, ve se
trokovi moraju drati pod kontrolom, uz pomo
razliitih tehnika.
 2) STOPA POSLOVNOG DOBITKA
Poslovni dobtak = Dobitak pre kamate i poreza = EBIT
Stopa poslovnog dobitka = Poslovni dobitak / Neto prihodi od realizacije
Interpretacija
Poluge (naini) za poveanje stope poslovnog dobitka: poveanje cena,
obima prodaje, i/ili efikasnije upravljanje trokovima sadranim u ceni
kotanja, ali i trokovima perioda.
Stopa poslovnog dobitka (tzv. poslovna mara) odslikava porast dobitnosti
poslovnih procesa, koji ine tzv. core business preduzea, uz veoma vanu
napomenu: na ovom nivou je irelevantan nain finansiranja poslovnog
procesa.
Na bazi stope poslovnog dobitka, iskusan analitiar moe da proceni da li
preduzee moe da izdri teret dugova ili ne moe. Ako je prosena
kamatna stopa, koju preduzee plaa na pozajmljeni kapital, manja od stope
poslovnog dobitka barem za dva procentna poena, onda se smatra da
preduzee moe da podnese teret dugova, i obrnuto.
Ali, glavni put za odreivanje stepena optereenosti dugovima je efekat
finansijskog leverida.
 3) STOPA NETO DOBITKA
Pored poslovne, sada posmatramo i finansijsku aktivnost
preduzea, tj. strukturu njegovog kapitala.

Stopa neto dobitka = Neto dobitak / Neto prihodi od realizacije

Stopa neto dobitka je, zapravo, profitna mara.
Stabilnost ovog pokazatelja zavisi i od toga da li preduzea
pripada ciklinoj grani- npr. proizvodnja luksuznih proizvoda ili
stabilnoj grani- npr. prehrambena industrija.
Interpretacija
Pored faktora koji utiu na prethodne dve stope, ovde se uzimaju
u razmatranje i rashodi kamata, tj. iznos pozajmljenih izvora
finansiranja i njihova cena.
Komparativna analiza
 4) STOPA PRINOSA NA UKUPNA SREDSTVA
Osnovni pokazatelj rentabilnosti u poslovnoj aktivnosti
preduzea:
Stopa prinosa na ukupna sredstva = Poslovni dobitak /
Prosena ukupna poslovna sredstva
Interpretacija
Analitika forma: Stopa prinosa na ukupna sredstva =
Stopa poslovnog dobitka * Koeficijent obrta ukupnih
sredstava.
Smisao analitike forme: Koji sve faktori utiu na stopu
prinosa na ukupna sredstva i na koje sve naine je moemo
poveati? Najbolja je situacija da rastu prosena ukupna
ulaganja, ali da uporedo s tim rastu prihodi od prodaje, i to
brim tempom. Takoe, u tim prihodima je dobro da je
sadrano sve vie dobitka.
5) STOPA PRINOSA NA SOPSTVENA SREDSTVA
(ROE)
U analizu ukljuujemo nain finansiranja preduzea.
Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Neto dobitak / Prosena
sopstvena sredstva (kapital)
Analitika forma: Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Stopa
neto dobitka * Koeficijent obrta sopstvenih sredstava.
Jo detaljnija analitika forma nas dovodi do Proirene Du Pont
formule.
Smisao analitike forme: Koji sve faktori utiu na stopu prinosa
na sopstvena sredstva i na koje sve naine je moemo poveati.
Za razliku od stope prinosa na ukupna sredstva, posmatramo i
visinu i cenu duga.
ROE je pokazatelj koji nam pokazuje stepen oplodnje vlasnikog
kapitala, jer neto dobitak znai prirast (poveanje) vlasnikog
kapitala.
 POKAZATELJI RENTABILNOSTI -
ZADACI
1) Stopa bruto dobitka = (70.000/235.000)*100 = 29,79%
2) Stopa poslovnog dobitka = (29.000/235.000)*100 =
=12, 34%
3) Stopa neto dobitka = (16.100/235.000)*100 = 6,85%
4) Stopa prinosa na ukupna sredstva =
(29.000/235.000)*(235.000/230.000) = 12,34% * 1,022
= 12,61%
5) Stopa prinosa na sopstvena sredstva =
(16.100/235.000)*(235.000/123.000) = 6,851% * 1,911
= 13,09%
 DU PONT SISTEM ANALIZE:
OSNOVNA DU PONT FORMULA
Stopa neto prinosa na ukupna sredstva (ROI) se izraava analitiki:
Stopa neto prinosa na ukupna sredstva = Stopa neto dobitka *
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = (Neto dobitak / Neto
prihodi od prodaje) * (Neto prihodi od prodaje / Prosena poslovna
sredstva)
Interpretacija
Dve poluge na koje menadment moe uticati kako bi poveao stopu
neto prinosa na ukupna sredstva => dva osnovna tipa preduzea, imajui
u vidu ovaj aspekt.
Menadment mora simultano da deluje na ove poluge, radi ostvarenja
maksimalnih efekata; 1) poveanje cena, obima prodaje i/ili efikasnije
upravljanje trokovima; 2) ubrzanje obrta imovine i izvora finansiranja.
Menadment mora cilj poveanja rentabilnosti u preduzeu spustiti,
kako po horizontali, tako i po vertikali, jer razliiti nivoi u okviru
organizacione strukture preduzea moraju biti upoznati sa navedenim
ciljem.
 DU PONT SISTEM ANALIZE:
PROIRENA DU PONT FORMULA
Stopa (neto) prinosa na sopstvena sredstva se izraava u
analitikoj formi.
Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Stopa neto prinosa na
ukupna sredstva * Multiplikator sopstvenih sredstava
Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Stopa neto dobitka*
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava * Multiplikator
sopstvenih sredstava.
Multiplikator sopstvenih sredstava = Prosena poslovna
sredstva/Proseni sopstveni kapital
Pokazuje koliko je na jedan dinar sopstvenog kapitala
angaovano ukupnih poslovnih sredstava.
NAPOMENA: to je multiplikator sopstvenih sredstava vei,
vea je zaduenost preduzea, to se moe videti i iz sledee
alternativne formule.
 DU PONT SISTEM ANALIZE:
PROIRENA DU PONT FORMULA
Multiplikator sopstvenih sredstava = 1 / (1 - racio duga)
Racio duga = Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima
Preko multiplikatora sopstvenih sredstava je u analizu
rentabilnosti ukljuena i finansijska struktura, tj. finansijski
leverid.
Prednost analitike forme stope (neto) prinosa na sopstvena
sredstva je ispitivanje vie poluga za njeno poveanje:
efikasnost upravljanja trokovima;
efikasnost korienja ukupnih poslovnih sredstava;
efekat finansijskog leverida, tj.finansijski rizik.
Pozitivan efekat finansijskog leverida - stopa prinosa na ukupna
sredstva treba da je via od prosene cene pozajmljenih
sredstava: Jedan pozajmljeni dinar preduzee uspeva da oplodi
po veoj stopi nego to je cena tog pozajmljenog kapitala.
DU PONT SISTEM ANALIZE:
GRAFIKA ILUSTRACIJA
 DU PONT SISTEM ANALIZE - ZADACI
1) OSNOVNA DU PONT FORMULA
Stopa neto prinosa na ukupna sredstva =
(16.100/235.000)*(235.000/230.000) = 6,851*1,022 =7%

2) PROIRENA DU PONT FORMULA

Stopa prinosa na sopstvena sredstva =
(16.100/235.000)*(235.000/230.000)*(230.000/123.000) =
=6,851*1,022*1,87 = 7*1,87 = 13,09%
Multiplikator sopstvenih sredstava = 1 / (1 racio duga). Racio duga =
Ukupne obaveze / Ukupna poslovna sredstva = 46,52%
Multiplikator sopstvenih sredstava = 1 / (1 0,4652) = 1,87
 POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI
Pokazatelji vlasnitva, analiza racia rentabilnosti na bazi akcija, ili
racio analiza prinosa akcionarima; karakteristini za akcionarska
preduzea.
Dopuna slike o preduzeu, dobijene na bazi raunovodstvenih
informacija. Napomena: ova racia se bave bitnim trouglom
,,dobitak dividende trina cena akcija, ali njegove komponente
mogu biti pod uticajem nedosledne raunovodstvene politike,
tendenciozne politike dividendi i na performansama neutemeljenih
inilaca trinih cena akcija.
Pokazatelji:
1. Neto dobitak po akciji (EPS);
2. Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji (P/E racio);
3. Racio plaanja dividende (DPR);
4. Dividendna stopa (DY);
5. Knjigovodstvena vrednost po akciji.
 1) NETO DOBITAK PO AKCIJI (EPS)
IAS 33- Zarada po akciji (osnovna i razvodnjena- potencijalne obine
akcije). Podatak o EPS se obelodanjuje u bilansu uspeha.
Neto dobitak po akciji (EPS) = Neto dobitak koji pripada obinim
akcionarima / Broj emitovanih i prodatih obinih akcija
Brojilac: Preferencijalne dividende (ukoliko postoje) se oduzimaju i
dolazi se do neto dobitka koji pripada obinim akcionarima.
Imenilac: Uzimaju se u obzir samo autorizovane, emitovane i prodate
obine akcije, dok se otkupljene sopstvene (trezorske) akcije oduzimaju.
Najea relacija: Autorizovane akcije (odobrene od Skuptine
akcionara i Borda da se emituju) > Emitovane akcije > Prodate akcije >
Akcije u posedu investitora. (Moda postoje Otkupljene sopstvene
akcije).
Da li emo pre uloiti u preduzee, koje ima EPS 80, ili 120?
Zavisi od trine cene akcija => NAPOMENA: Teko je izvesti
prostornu komparativnu analizu. Mogu se porediti dva preduzea, sa
aspekta stabilnosti EPS-a.
Interpretacija
Dividendna politika
 1) NETO DOBITAK PO AKCIJI (EPS)
Kod poreenja u vremenu, voditi rauna da li je broj
emitovanih i prodatih obinih akcija ostao nepromenjen
(da nije dolo do cepanja akcija-stock split, ili njihovog
spajanja). Ako je do ovih operacija dolo, zbog
uporedivosti, ponovo izraunati EPS za prethodne
godine.
Lot je standardizovani broj akcija, kojima se trguje.
Provizije berzanskih posrednika su podeene prema
lot-u.
Postojei i potencijalni akcionari preferiraju stabilan rast
neto dobitka po akciji.
 2) ODNOS TRINE CENE PO AKCIJI I NETO
DOBITKA PO AKCIJI (P/E RACIO)
P/E racio = Trina cena po akciji / Neto dobitak po akciji
Imenilac je, zapravo, EPS.
Skraivanjem po akciji iz brojioca i imenioca racia, dobijamo alternativnu
formulu:
P/E racio = Trina vrednost / Neto dobitak
Interpretacija
Vaan pokazatelj za budue ulagae. Vei racio ukazuje na vee poverenje
postojeih i potencijalnih investitora u preduzee i u trite kapitala i
njegovu efikasnost, zbog:
1) veeg oekivanja rasta, i / ili 2) nieg rizika investiranja.
Primena pokazatelja:
odreivanje trine cene obinih akcija preduzea;
otkrivanje precenjenosti/potcenjenosti akcija; Kupoprodajne odluke:
precenjene akcije - prodati; potcenjene akcije kupiti => kapitalni dobitak
procena budue trine cene akcija za vie godina;
procena trine cene akcija preduzea, ije se akcije ne prodaju javno
Reciprona vrednost racia = Stopa kapitalizacije akcijskog kapitala
3) RACIO PLAANJA DIVIDENDE (DPR)
Racio plaanja dividende = Isplaena dividenda po akciji
(DPS) / Neto dobitak po akciji (EPS)
Skraivanjem po akciji iz brojioca i imenioca racia,
dobijamo alternativnu formulu:
DPR = Isplaena dividenda / Neto dobitak koji pripada
obinim akcionarima
Neto dobitak koji pripada obinim akcionarima = Neto
dobitak Preferencijalna dividenda
Ukupan prinos akcionara = dividenda + kapitalni dobitak

d P1 P0
=
P0
3) RACIO PLAANJA DIVIDENDE (DPR)
Pokazuje koji deo neto dobitka je isplaen akcionarima u
vidu dividendi, a koji je akumuliran.
To zavisi od:

veliine neto dobitka;

dividendne politike;

slobodnog novanog toka.

Razlika vrednosti ovog racia do 100% predstavlja racio

akumuliranja dobitka.
 4) DIVIDENDNA STOPA (DY)
Dividendna stopa = Dividenda po akciji / Trina cena
akcije
Skraivanjem po akciji iz brojioca i imenioca racia,
dobijamo alternativnu formulu:
Dividendna stopa = Dividenda / Trina vrednost
Interpretacija: Pokazuje tekui prinos akcionara (u vidu
dividendi) u odnosu na tekuu trinu vrednost akcije,
koju poseduje.
Znaajna za budue ulagae; preferencije investitora.

Raspon vrednosti pokazatelja i znaenje: 0 do 10% ili 12%

(nije deklarisalo dividendu; rast i razvoj preduzea, zrelo
preduzee, depresirana trina cena akcija).
5) KNJIGOVODSTVENA VREDNOST PO AKCIJI
Knjigovodstvena vrednost po akciji = Ukupni sopstveni
kapital / Broj emitovanih i prodatih obinih akcija
Pokazuje vrednost koja pripada obinim akcionarima,
nakon namirenja svih ostalih stejkholdera, pri likvidaciji,
pod uslovom da se prodaja sredstava izvri po
knjigovodstvenoj vrednosti.
Kod uspenijih preduzea ovaj pokazatelj je vei . Takoe,
to je preduzee uspenije, oekuje se vei raspon izmeu
trine i knjigovodstvene vrednosti.
Pri likvidaciji, prodaja imovine se vri po nioj ceni, a
obini akcionari, s obzirom da su poslednji u redu
prioriteta, dobijaju manje od knjigovodstvene vrednosti po
akciji=> dobijaju tzv. likvidacionu vrednost.
Kritike knjigovodstvene i likvidacione vrednosti po akciji
 POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI -
ZADACI
1) Neto dobitak po akciji (EPS) = 16.100 / 2.460 = 6,54
2) P/E racio = 80 / 6,54 = 12,22
Ili, P/E = 196.800/16.100 = 12,22
Stopa kapitalizacije akcijskog kapitala = 6,54 / 80 = 8,175%
3) Racio plaanja dividende (DPR) = 2,89 / 6,54 = 44,1%
Ili, DPR = (7.100 / 16.100)*100 = 44,1%
Dividenda po akciji = 7.100 / 2.460 = 2,89
4) Dividendna stopa (DY) = 2,89 / 80 = 3,61% (preduzee ulae u rast i razvoj)
5) Knjigovodstvena vrednost po akciji = 123.000/2.460=50 dinara
Likvidacija preduzea (unovavanje 75% vrednosti imovine, 0,75*230.000 =
172.500)
172.500 107.000 = 65.500
Likvidaciona vrednost po akciji = 65.500 / 2.460 = 26,63 dinara