V - Politički sistemi kapitalističkih zemalja:

ŠVAJCARSKI
FEDERALIZAM
 Uvod
• Švajcarski politički sistem je tipičan predstavnik
sistema jedinstva (konfuzije) vlasti, odnosno
skupštinskog (konventskog) sistema;
• Švajcarska nije članica UN, ali je sedište ove
međunarodne organizicje za Evropu u Ženevi;
• Švajcarska nije članica Evorpske Unije;
• Tradicionalno neutralan položaj u vreme
međunarodnih sukoba i ratova;
• Švajcarski federalizam nije mnogo kopiran sistem
(za razliku od britanskog parlamentarizma ili američkog
predsedničkog sistema)
 Kraći istorijat Švajcarske
• 1. avgust 1291. godine – Švajcarska konfederacija –
građani doline Uri, zajednice Švajc i doline Untervald
oformili su Ur-Kanton, koji se smatra pretečom buduće
švajcarske države.
• Od tada počinje narastanje nove zajednice
pridruživanjem novih zajednica – današnju konfuguraciju
i konačne državne granice Švajcarska je dobila 1815.
godine.
• 1648. – Deklaracija o nezavisnosti
• 1812. – proglašena neutralnost
• 1848. – usvojen federalni Ustav (važio sve do
1999.g.)
 Ustavni sistem Švajcarske
• Prema Ustavu iz 1848. Švajcarska je bila federacija
22 kantona, a odnos kantonalne i federalne vlasti išao je
u prilog kantonalnoj vlasti – sve što ne pripada
nadležnosti federacije, regulisano je na nivou kantona.
• Posledica ovako podeljenih nadležnosti je dvostruko
državljanstvo u Švajcarskoj: federalno i kantonalno.
• Ustav iz 1999. donosi manje izmene i dopune
prethodnih rešenja: Švajcarska je konfederacija 23
kantona (država), od kojih su tri podeljena na
polukantone.
• Ovlašćenja Konfederacije su: zaštita zemlje i njenih
građana, poštanske, telefonske i telekomunikacione
usluge, monetarni sistem, transport, vojska, carina i
diplomatski odnosi. Sve ostalo je u nadležnosti kantona i
lokalnih organa vlasti.
 Federalna skupština
- zakonodavna vlast -
• Federalna skupština je težište vlasti u Švajcarskoj.
Zato se ovaj politički sistem i zove skupštinskim.

Veće građana Nacionalno veće

(“malo veće”) (“veliko veće”)

• Po dva predstavnika iz svakog • 200 predstavnika (proporcionalno

kantona i po jedan iz polukantona veličini kantona)

• Federalna skupština je zakonodavni i kontrolni organ

koji vrši nadzor nad funkcionisanjem državne
administracije. Svi ostali organi vlasti odgovorni su
skupštini i vrše funkcije koje im skupština poverava.
 Federalni savet
- izvršna vlast -
• Federalni savet čini 7 članova izabranih na
zajedničkoj sednici oba doma skupštine.
• Mandat čalnova Saveta je 4 godine, a predsednik
Saveta se menja svake godine.
• Ovlašćenja Saveta su podeljena na 7 resora:
- Inostrani poslovi
- Unutrašnji poslovi
- Pravda i policija
- Odbrana, civilna zaštita i sport
- Finansije
- Ekonomski poslovi
 Federalni sud
- sudska vlast -
• Najviši organ sudske vlasti u Švajcarskoj je
Federalni sud u Lozani.
• Zadatak Federalnog suda je da štiti ustavom
zagarantovana prava građana Švajcarske i da ih štiti
od arbitrarnosti izvršne vlasti (administracije).
 Administrativna podela i lokalna
samouprava u Švajcarskoj
23 kantona Kantonalni ustav Kantonalna skupština

Kantonalno veće

Skupština becirka Kantonalni sud

Više okruga (becirka)
Veće becirka

Sud becirka

Više opština (ukupno2929) Opštinska skupština

Opštinsko veće

Mirovni sud
 Političke partije u Švajcarskoj
• Tradicionalno najjače političke partije u Švajcarskoj su:
- Hrišćansko-demokratska partija
- Socijalistička partije Švajcarske
- Radikalno-demokratska partija
- Demokratska unija centra
- Ekološka partija Švajcarske (Zeleni)

Delovanje brojnih političkih partija ne dovodi u pitanje

temeljne vrednosti švajcarskog društva i političkog
uređenja.
 Umesto zaključka
• Stalni dualizam federalnog i kantonalnog – stalno
prisutna tendencija federalnih organa da preuzmu što
veće ingerencije.
• Tradicija različitih oblika neposredne demokratije.
• Koncentracija najviše vlasti u Federalnoj skupštini
(kantonalnim i opštinskim skupštinama na nižem nivou).
• Efikasna, jaka i veoma razvijena lokalna
samouprava.
• Tropartijski politički sistem – sistem 3 glavne partije
koje pobeđuju na izborima.
• Dobro i beskonfliktno funkcionisanje multietničkog,
multikulturnog i multijezičkog društva.