Интерпретација научно-

популарног текста
 Научно-популарн текстови (есеји, биографије,
мемоари, дневници познатих личности, путописи),
који се користе у предшколским установама, на
приступачан начин говоре о озбиљним
проблемима.
 Пружају и информације и доживљаје.
 Научно-популарни текстови омогућавају деци да
уоче особености језика свакодневне комуникације
и језика интелектуалног стила и логичког
расуђивања.
 Значајна припремна фаза усмерене
активности.
 У припремној фази остварити двојаку
мотивацију: доживљајну и сазнајну.
 Деца се припремају за емоционално и
логичко усвајање текста.
 Неки од поступака који се могу применити у
припремној фази:
1. мотивацијски разговор који је у вези са
темом текста. Нпр. ако је у тексту реч о
весницима пролећа, онада је то и тема
мотивационог разговора.
 Наводити децу да износе своја запажања,
сазнања, доживљаје везане за тему пролећа,
односно, одлазак зиме и буђење природе.
 Избегавати стереотипне разговоре о
висибабама, љубичицама и сл. весницима
пролећа, већ говорити о узрокује буђење
природе и сл.
2. слика предмета о коме је у тексту реч.
 Нпр. у тексту „Весник пролећа“, Б. Ћопића,
говори се Африци и Египту као местима где
се пролеће налази док је код нас зима, те
одакле креће код нас, може се користити
илустрација са мотивима из далеких
крајева.
 Разговор о далеким крајевима и о животу у
њима има сазнајну функцију али и
мотивациону, јер подстиче поређење
климатских услова за живот.
 3. обради текста може да претходи излет
или екскурзија
 4. разговор о телевизијској емисији која је
тематски блиска научно-популарном тексту
који се обрађује.

 У току ових разговора тумачити непознате

речи с којима ће се деца срести у тексту.
 Читање научно-популарног текста мора
бити целовито и изражајно; разговетно,
довољно гласно и природним темпом.

 После психолошке пауз и провере

доживљаја текста, може се приступити
пновном читању уз коришћење очигледних
средстава ради бољег сазнања и доживљаја.
 Тек тада се приступа тумачњу текста.
 Анализа треба да обухвата:
 а) уочавање и разумевање тематске грађе,
 б) критички однос према важним детаљима,
 в) уочавање важности и актуелности
сазнатог
 Нпр. у тексту „Весник пролећа“ суштина
сазнања се односи на ветар и како он утиче
на климатске промене у природи, те се до
тавог сазнања долази анализом
персонифицираних слика природе
 С обзиром да деца обично сваки текст
схватају као истину, потребно је
оспособљавати их да критички процењују
оно што им текст доноси, те да искуствено
проверавају такве информације, односно,
да информације повезују са искуством.
 Васпитна вредност зависи од вредности и
актуелноси онога о чему се говори.
 Приликом уочавања језичко-стилских
особености, наводити децу на уочавање
појединих стилских фигура, али деци не
именовати исте.
 нпр. попут персонификације кроз уочавање
и шта има одлике живих бића у тексту, те
шта није могуће у стварноти.
 Завршни део усмерене активности могао би
бити конципиран на играма, попут причања
на тему (ако је у питању тема пролеће):
 Прича једне висибабе, Прича пролећног
поветарца, Да сам ветар, Да сам сунце...