TEORIJSKI I STVARNI

CIKLUS
OTO MOTORA
TERMODINAMIČKI
CIKLUSI
• Karnoov ciklus je fizički proces od
značaja u teoriji termodinamike.

• teorijski ciklus ,čiji značaj je u tome što se

pomoću nje može izračunati teorijski
maksimum rada koji može da proizvede
fluid u zatvorenom termičkom sistemu.

• Stepen pretvaranja termičke energije u

mehanički rad se izražava koeficijentom
korisnog dejstva
• Овај фактор се користи у поређењу
ефикасности различитих мотора.

• Карноов цикулс је описао француски

официр, инжењер и физичар Сади
Карно.

• Његовим делом је заснована грана

физике под именом термодинамика.
• Карно је желео да дизајнира термодинамички
циклус максималне ефикасности.

• Ефикасност било које термодинамичке машине

може се поредити са ефикасношћу Карноове
машине која служи као референца.

• Карноов циклус се састоји из 4 процеса

(2 изотермна и 2 адијабатска) :
1. Изотермно ширење
2. Адијабатско ширење
3. Изотермно сабијање
4. Адијабатско сабијање
qab-трансфер
топлоте од
хладњака
(негативна
вредност).
qzu- трансфер
топлоте од извора
топлоте (позитивна
вредност).
Svaki SUS motor u toku svog rada mora obaviti osnovna 4
procesa:
1. usisavanje,
2. sabijanje (kompresija),
3. širenje (ekspanzija) i
4. izduvavanje.
• 1 - Početak
kompresije Zapremina jedna
ka zapremini cilindra)
• 1-2Adijabatska kompresija
• 2 - Paljenje smjese svećicom
• 2-3 - Izgaranje
po izohori (zapremina
jednaka zapremini
kompresije)
• 3 - Kraj sagorevanja, početak
ekspanzije
• 3-4 - Adijabatska ekspanzija
• 4 - Kraj ekspanzije, početak
izduvavanja
• 4-1 - Izohorni izduvavanje u
cilindru
 radni ciklus obuhvata sledeće proceseradni
ciklus obuhvata sledeće procese

•punjenje cilindra svežom random materijom,

•sabijanje sveže radne materije,

•sagorevanje,

•širenje produkata sagorevanja i

•izbacivanje produkata sagorevanja iz cilindra

 • teorijskim ciklusima.

• termodinamički ciklusi.

• idealni ciklusi.
Razmatranje teorijskih ciklusa zasniva se na sledećim predpostvkama:
- Radna materija je idealan gas, čiji sastav se ne menja u toku celog
ciklsa, čime je isključen iz razmatranja proces sagorevanja. Sagorevanje
je zamenjeno dovođenjem ekvivalentne količine toplote, na
odgovarajućem delu ciklusa, sa strane;
- Ciklusi se obavljaju jednom te istom količinom radne materije čime su
zanemareni gubici vezani za izmenu radne materije, tzv. pumpni gubici,
koji su kod stvarnih motora neizbežni;
- Procesi sabijanja i širenja odvijaju se bez razmene toplote sa okolinom,
tj. adijabatski, dok se u stvarnom motoru ovi procesi odvijaju uz
razmenu toplote, tj. politropski;
- Specifična toplota radne materije ne zavisi od temperature, jer je
radno telo idealan gas;
- Idealni ciklusi odvijaju se bez ikakvih toplotnih gubitaka izuzev
odvođenja toplote na kraju širenja, da bi se radna materija dovela na
početno stanje i započeo novi ciklus.
Osnovu svih termodinamičkih ciklusa čini idealni Karnoov
(Carnot) ciklus (sastavljen od adijabata sabijanja i širenja i
izotermi dovođenja i odvođenja toplote). Međutim, ovaj
ciklus se teško može realizovati u motoru, i kada bi se ostvario,
dao bi jako mali rad, zbog izotermskog dovođenja i odvođenja
toplote.

Osnovni kružni termodinamički ciklusi za motore su:

- oto ciklus, odnosno ciklus sa dovođenjem toplote pri
konstantoj zapremini (V=const.),
- dizel ciklus, odnosno ciklus sa dovođenjem toplote pri
konstantom pritisku (p=const.),
- sabate-ciklus, odnosno ciklus sa kombinovanim dovođenjem
toplote ciklusu (delom pri V=const., a delom pri p=const.)
 oto ciklus, odnosno ciklus sa dovođenjem
toplote pri konstantoj zapremini (V=const.),
dizel ciklus, odnosno ciklus sa dovođenjem
toplote pri konstantom pritisku (p=const.),
 sabate-ciklus, odnosno ciklus sa
kombinovanim dovođenjem toplote ciklusu
(delom pri V=const., a delom pri p=const.)