LAŽNE VESTI

. danas sve veći broj dece i mladih

. Gotovo tri četvrtine dece (73%) koja se
služe internetom svesna su koncepta
osnovne informacije prima
lažnih vesti (fake news), a četiri od
putem društvenih mreža pri čemu
desetero (39%) izjavilo ih je da su
vrlo retko proveravaju autentičnost i
primetili lažne vesti online ili
verodostojnost informacija koje

.
na društvenim medijima.

.
primaju.
Glavna specifičnost društvenih mreža
u odnosu na tradicionalne medije
jeste što mreže nemaju
uredništva koja provode selekciju
vesti i proveravaju informacije pre
nego što ih objave. Objave koje
dobijamo kroz mreže u pravilu su
proizvod algoritama.
Skup eskperata Evropske komisije o lažnim
vestima i online dezinformacijama pojam
dezinformacije opisala je na sedeći način:
„Pojam koji uključuje sve oblike lažnih,
netačnih ili zavaravajućih
informacija koje su osmišljene, predstavljene
i promovisane kako bi nanele štetu javnosti
ili radi stecanja profita.
 DEZINFORMACIJE
Pod pojam dezinformacije • umanjuju verodostojnost medija i kanala putem
ubrajamo informacije koje su: kojih se prenose
• mogu uticati na naša shvatanja, znanja i
• zavaravajuće
ponašanja
• izmišljene
• mogu biti namerne i slučajne
• nisu tačne
• neko ih je namerno proizveo i plasirao u medije
• govore o događajima koji se
• nisu novi fenomen i postojale su i pre medija
nikad nisu dogodili
• doživele su svoj procvat s razvojem društvenih
• prenose izjave koje nikad nisu
medija
bile izrečene te najave događaja
koji se nikada neće dogoditi
• narušavaju poverenje u
društvu
. lažne vesti su zapravo puno uži
pojam od koncepta
. upravo je medijska pismenost
dezinformacija. Cilj je lažnih
vijesti, koje se
zapravo zasnivaju na
nepostojećim ili iskrivljenim
„činjenicama“, zavaravanje i
manipulacija publikom. Čak
85% građana u Europskoj uniji
prepoznaje lažne vesti kao
važna za razvoj kritičkog
razmišljanja o medijima i
medijskim sadržajima. Zato je
ključno, ističe se u
uključivanje medijske pismenosti
u školske ustanove, ali i u
studijske programe na kojima se
obrazuju sami učitelji

.
problem u njihovim državama
Zbog toga je vrlo važno naučiti i
. Lažne vesti ponekad, na žalost,
prenosimo i svojoj rodbini,
prepoznati lažne vesti jer ponekad i mi
prijateljima i poznanicima,
sami – ne proveravajući takvu
sradnicima i
„vest“ koja zapravo nije vest –
kolegama na poslu i to putem
postajemo deo kruga prenošenja lažnih
elektronske pošte, društvenih mreža
vesti u javnome prostoru,
i na druge načine. Na taj način smo
Posebno preko društvenih mreža na
zapravo u pitanje doveli i svoju
kojima gotovo svi imamo otvorene
verodostojnost , jer nismo proverili
privatne profile
šta smo preneli dalje
 ZAKJLUČAK
. Lažne vesti su učinkovite zato što su
uverljive, privlače pažnju i koriste
stereotipe i predrasude koje su
raširene u društvu, ali i zato što mogu
oponašati stvarne vesti te nas često
mogu zavesti i dovesti u zabludu. Pri
tome naše emocije -
prezir, ljutnju i frustracije koje vrlo
lako preovladjuju u nama.

Oni koji šire lažne vesti danas posebno manipulišu

na društvenim mrežama jer su dobro upoznati s
načinom kako one funkcionišu. Kada jednom
nekome nanesu štetu, teško je mogu israviti jer je u
njihovo
širenje uobičajeno uključeno puno osoba.
 SAVETI
1. Nemojte pročitati
samo naslov!
2. Proverite ko je objavio
vest! Proverite domenu i
izgled stranice
3. Proverite impressum.
(Proučite informacije o
vlasnicima, uredništvu,
novinarima)
4. Proverite datum i vreme
objave!
5. Proverite ko je autor!
6. Proverite korišćene poveznice
i izvore! Proverite izveštavanje
drugih medija o tom događaju.
7. Proverite upitne citate i
fotografije!
8. Čuvajte se potvrde
vaših stavova!
9. Proverite vest kod
drugih izvora!
10. Razmislite pre nego
što podelite!