MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD

KATEDRA ZA BIOHEMIJU
Opšta formula ugljenih hidrata je Cn(H2O)n

Ugljeni hidrati se definišu kao polihidroksilni

aldehidi ili polihidroksilni ketoni odnosno
supstance koje hidrolizom daju polihidroksilne
aldehide ili polihidroksilne ketone
Izvor energije za biljke I životinje
Izvor ugljenikovih atoma u metaboličkim
procesima
 Oblik skladištenja energije
 Gradivne komponente DNK i RNK
 Strukturalni elementi ćelija, tkiva i organizama
 ALDOZE KETOZE
(POLIHIDROKSILNI ALDEHIDI) (POLIHIDROKSILNI KETONI)

 TRIOZE (3 C atoma)
 TETROZE (4 C atoma)
 PENTOZE (5 C atoma)
 HEKSOZE (6 C atoma)
 HEPTULOZE (7 C atoma)
 OKTULOZE (8 C atoma)
 NANOZE (9 C atoma)
 U prirodi se javlja u
obliku dva enantiomera:
L- i D-gliceraldehida

 Svi monosaharidi, sem

dihidroksiacetona, sadrže
bar jedan HIRALAN
(ASIMETRIČAN) UGLJENIKOV
ATOM

 Svi monosaharidi, sem

dihidroksiacetona, su
OPTIČKI AKTIVNA JEDINJENJA
-skreću ravan polarizovane
svetlosti
(+) - u desno
(-) - u levo
 D-eritroza
(aldotetroza)

 Javlja se u
organizmu u toku
prometa ugljenih
hidrata (eritroza-
4-fosfat)
D-RIBOZA
D-GLUKOZA
EPIMERNI ŠEĆERI- monosaharidi koji se u svojoj
strukturi razlikuju po konfiguraciji
samo na jednom C atomu

(4-EPIMER D-GLUKOZE)
GALAKTOZA ulazi u sastav složenih lipida,cerebrozida i sulfatida, kao i u
sastav mukopolisaharida - kerato sulfata i hondroitin sulfata,
odnosno u sastav proteoglikana i glikoproteina.
 MANOZA - nalazi se
u sklopu glikoproteida,
kao i u sklopu
neuraminske i
sijalinske kiseline
kojih ima u sastavu
glikosfingolipida -
gangliozida, koji su
prisutni u ćelijskoj
membrani
prevashodno sive
moždane mase i
nervnih sinapsi.

D -GLUKOZA D-MANOZA
(2-EPIMER-D-GLUKOZE)
alfa-D-glukopiranoza beta-D-glukopiranoza
alfa anomer- poluacetalna -OH grupa
ispod ravni prstena
beta anomer- poluacetalna -OH grupa
iznad ravni prstena
 Sastoje se od dva molekula monosaharida
 Monosaharidi mogu biti isti ili različiti
 Povezivanje molekula monosaharida se
vrši putem O – glikozidne veze
 Osobine monosaharida zavise od vrste
monosaharida i tipa veze između njih
(redukujući i neredukujući disaharidi)
 Kristalne supstance, rastvorljive u vodi
 alfa-D-glukopiranoza alfa (beta)-D-glukopiranoza
 MALTOZA (alfa-D-glukopiranozil-1,4-alfa (beta)-D-glukopiranozid)
 maltozni tip glikozidne veze
 beta-D-galaktopiranoza i
alfa ( beta )-D-glukopiranoza

 beta ( 1-4 ) glikozidna veza

 maltozni tip glikozidne veze

 LAKTOZA
(beta-D-galaktopiranozil-1,4-
alfa(beta)-D-glukopiranozid )
 alfa-D-glukopiranoza i
beta-D-fruktofuranoza

 alfa (1-2) glikozidna veza

 trehalozni tip glikozidne

veze

 SAHAROZA
(alfa-D-glukopiranozil-1,2
beta-D-fruktofuranozid)
Polisaharidi su polimeri monosaharida
Polisaharidi se razlikuju u:
 Sastavu monomera
 Tipu glikozidne veze kojom su povezane
monosahridne jedinice
 Dužini lanca i stepenu grananja
 Biološkoj ulozi
 Amorfne supstance, teško rastvorljive u vodi
PREMA SASTAVU MONOSAHARIDA
 Homopolisaharidi
 Heteropolisaharidi

PREMA STEPENU GRANANJA

 Nerazgranati
 Razgranati
HOMOPOLISAHARIDI
 Sadrže samo jedan tip monosaharida
 Mogu biti nerazgranati i razgranati
 Skrob, celuloza, glikogen (glukoza)

HETEROPOLISAHARIDI
Sadrže više vrsta monosaharida
Mogu biti nerazgranati i razgranati
Pektini
Hemiceluloza
 Najvažniji rezerni polisaharidi su skrob kod
biljaka i glikogen kod životinja i čoveka
 Skrob sadrži dva tipa polimera glukoze:
amilozu (nerazgranat) i amilopektin
(razgranat); obično 15–25% amiloze i 75–85%
amilopektina
 Glikogen, kao i amiloza, je polimer ( α 1→4)
povezanih jedinki glukoze, sa (α 1→6)
grananjem
 Glikogen je razgranatiji i kompaktniji od
skroba