ДИЈАРЕЈА

М И Љ А Н С П АС И Ћ
 Дијареја може бити акутна (када
Дијареја или пролив представља
наступи изненада, кратко траје и
абнормално брзо кретање
пролази без последица) или
фекалних материја кроз дебело
хронична (када траје по неколико
црево
недеља или месеци).
Током дијареје може доћи до губитка течности и појаве дехидратације,
електролитног дисбаланса и васкуларног колапса.

Колапс се нарочито брзо може развити код деце, старијих и ментално

ретардираних особа, као и код пацијената са тешким облицима дијареје
каква се среће код колере.
 ректоскопије, сигмоидоскопије,
Тачна дијагноза се поставља на
биопсије ректалне слузнице (ради
основу анамнезе, клиничког
патохистолошког прегледа),
прегледа, лабораторијске анализе
рендгенографије и евентуално
електролита, микро- и
функционалног прегледа
макроскопског прегледа столице и
панкреаса (одређивање
додатних дијагностичких
панкреасних ензима и
поступака:
панкреатографија)
• Терапија дијареје је углавном симптоматска.

• Основ терапије чини надокнада воде и електролита, која се у случајевима тешке дијареје
спроводи парентерално.
• Као антидијароици могу се користити различити адсорбенси који везују евентуално
присутне бактерије, токсине или разградне продукте.
• Опиоиднилекови са слабо израженим централним дејством (лоперамид, дифеноксилат) као
и кодеин ефикасно уклањају симптоме дијареје, али се њихова примена не препоручује код
фебрилних пацијената као и када се сумња на инфективну етиологију дијареје јер могу
продужити време опоравка.