Ustavno Pravo

Ustavno pravo
Predavanja
Doc. Dr. Ljubica Djordjevi}
Ustavno pravo
• Posebna grana prava u pravnom sistemu, koja obuhvata
pravne propise koji ure|uju ustavnu materiju.
• Posebna nauka ~iji se predmet izu~avanja prostire na ovu
granu prava.
• U savremenoj ustavno-pravoj teoriji postoji visok sttepen
saglasnosti u pogledu sadràja oblasti koje ~ine predmet
ustavnog prava. To su pitanja koja se odnose na ure|ivanje
osnovnih politi~kih odnosa u jednoj dràvnoj zajednici;
subjekte te zajednice (gra|ani i njihove slobode i prava i
posebno njihovo u~e{}e u izboru i oblikovanju organa dràvne
vlasti); organizacija dràvne vlasti (vertikalna i horizontalna);
oblici dràvnog ure|enja; instrumenti uz pomo} kojih se vlast
ostvaruje i mehanizmi upravljanja/vladavine (izbori, procedure
odlu~ivanja, razli~iti vidovi u~e{}a gra|ana u odlu~ivanju,
zakonodavni postupak, itd.)
Izvori ustavnog prava
• Ustav
• Ustavni i organski zakoni
• Zakon
• Uredbe sa zakonskom snagom
• Poslovnik
• Odluke sudova
• Obi~ajno pravo
Zna~enje re~i “ustav”
• Izvorno zna~enje termina ustav je brana,
ustava, prepreka. Ustav kao pravni akt je akt
ograni~enja (obuzdavanja) dràvne vlasti.
• Latinski izraz CONSTITUTIO. U rimskom
pravu konstitucije su posebni edikti rimskih
imperatora kojima su ure|ivana i pitanja o
dràvnoj organizaciji i njenom funkcionisanju.
Pojam ustava
• Ustav u materijalnom smislu
– Oslanjanje na sadràj odnosa ure|enih ustavom
(ustavna materija), nezavisno od toga da li su ti
odnosi stvarno I ure|eni ustavnom normom ili
nekim drugim propisima. Su{tina je u sadrìni
ustavne materije.
– Sadràj ustavne materije moè biti vezan za dràvu
(pravo) ili za dru{tvo.
• Ustav u formalnom smislu
– Specifi~nost ustava u formalnom smislu je njegova forma
(oblik u kome je izraèn sadràj ustava).
– Pisana forma ustava kao pravnog akta.
– Kodifikacija pravnih normi koje ~ine ustavnu materiju.
Ustav moè ~initi jedan jedinstven pravni akt (kodifikovani
ustav) ili pak vi{e pravnih akata (nekodifikovani ustav).
– Najve}a pravna snaga ustavnih normi i najvi{e mesto
ustava u hijerarhiji pravnih akata.
• Poseban organ u ~ijoj je nadle`nosti dono{enje ustava I
odlku~ivanje o promeni ustava
• Poseban postupak po keme se ustav donosi ili menja.
Klasifikacije ustava
• Pisani i nepisani ustavi
• Kodifikovani i nekodifikovani ustavi
• ^vrsti i meki ustavi
• Oktroisani ustavi, ustavi paktovi i narodni
ustavi
Dono{enje ustava
Dono{enje prvog ustava
– Dràva koja je formirana i postoji kao dràvna zajednica
donosi svoj prvi ustav.
– Novoformirana dràva donosi svoj prvi ustav.
Dono{enje ustava u dràvama koje imaju ustave
– Novi sutav se donosi saglasno odredbama postoje}eg
ustava (kontinuitet u sadrìnskom smislu)
– Novi ustav se ne donosi na osnovu odredaba vaè}eg
ustava (kontinuitet u vremenskom smislu)
Promena ustava
• Ustav se menja po posebnom postupku, koji je
po pravilu sloèniji i stroì od zakonodavnog
postupka.
• Postupak ustavne revizije je propisan u samom
ustavu.
• Fakti~ka i formalna promena ustava
Fakti~ka promena ustava
• Ustavna odredba ostaje nepromenjena, ali je
njen smisao fakti~ki izmenjen, a time I njen
stvarni sadràj.
• Vidovi fakti~ke promene ustava:
– Ustavni obi~aj
– Sudsko tuma~enje
– Promena ustava putem zakona, ili eventualno
drugih propisa.
Formalna promena ustava
• Promena koja se odnosi na sam ustavni
tekst
• Delimi~na revizija ustava
– Izmena ustava – postoje}a ustavna norma se
zamenjuje novom ustavnom normom.
– Dopuna ustava – pravnu prazninu u ustavu
popunjava novo pravno pravilo utvr|eno revizijom.
• Potpuna revizija ustava/ dono{enje novog
ustava
Odredbe o reviziji ustava u ustavnoj
sistematizaciji
• Nalaze se u samom ustavu
• Naj~e{}e u posebnom delu ustava, i to samostalno ili
pak zajedno sa nekim drugim odredbama (napr.
jemstva ustavnosti ili ustavne garancije) ili zejedno sa
prelaznim i zavr{nim odredbama.
• Ustavi u kojima ne postoje posebna poglavlja sa
odredbama o promeni ustava, ve} se one nalaze u
drugim poglavljima (naj~e{}e o organizaciji vlasti, i
to u okviru odredbi koje se odnose na predstavni~ko
telo).
Karakteristi~ni elementi postupka revizije
ustava
• Inicijativa za promenu ustava
• Pravo predlaganja ustavne revizije
– ^lanovi predstavni~kog tela (kolektivno, a ne individualno)
– Parlament ili domovi parlamenta
– Gra|ani
– Federalne jedinice
• Postupak odlu~ivanja o predlogu za reviziju ustava
– Prihvatanjem predloga od strane nadle`nog organa sti~u se
uslovi za pristupanje reviziji ustava.
– Posebni uslovi za dono{enje odluke o prihvatanju predloga
za reviziju ustava (vi{e uzastopnih rasprava, kvalifikovana
ve}ina, izja{njavanje gra|ana na prethodnom referendumu).
• Kvalifikovana ve}ina
– Naj~e{}e se zahteva 2/3 ve}ina, i to ili 2/3 ve}ina od ukupnog broja
poslanika u predstavni~kom telu, ili 2/3 ve}inua u odnosu na broj
prisutnih poslanika, ali se tada obi~no zahteva kvalifikovani kvorum.
• Zabrana promene ustava
– Izuzimanje nekih ustavnih odredbi iz revizije, tj. Neke ustavne odredbe
se ne mogu menjati ni po posebnom postpuku ustavne revizije.
– Cilj da se za{tite najzna~ajnija na~ela, ustavni principi ili osnovne
odredbe ustava.
– Trajna zabrana revizije pojedinih ustavnih odredbi (ustav isklju~uje
mogu}nost potpune revizije, ili se u sutavu izri~ito pominju one
njegove odredbe koje ne mogu biti predmet revizije)
– Zabrana revizije ustava u odre|enom vremenskom razdoblju, ili u ta~no
propisanim konkretnim uslovima.
• U~e{}e federalnih jedinica u postupku revizije
federalnih ustava
– Za{tita federalnih jedinica I njihovog statusa u federaciji
– Odluka o reviziji ustava postaje kona~na kada se sa njom
saglasi u ustavu odre|en broj federalnih jedinica (kroz
saglasnost predstavni~kih tela ili bira~a neposredno).
• Dono{enje odluke o progla{enju ustava
– Poseban akt o progla{enju
– Progla{enje promene ustava je u nadle`nosti zakonodavnog
tela.
– Akt o progla{enju ustava ima formu odluke i karakter
op{teg akta zakonodavnog tela.
Ko donosi odluku o reviziji ustava?
• Pitanje organa subjekata kojima je poverena ustavotvorna
vlast.
• Narod kao pouvoir constituant.
• Referendum
– Obavezan ili fakultativan
• Ustavotvorna skup{tina
– U nadle`nosti ustavotvorne skup{tine je samo dono{enje odluke o
reviziji ustava.
• Izbor novog parlamenta
– Odluku o pristupanju reviziji donosi parlament u sazivu, pri ~emu se
po dono{enju odluke raspu{ta I raspisuju se izbori za novi parlament.
– “prikriveni referendum”
– Novoizabrani saziv parlamenta odlu~uje o reviziji ustava.
Sistematika i sadràj ustava
• Preambula
• Normativni deo
• Dodaci ustava
• Ustavni amandmani
Preambula
• Zauzima mesto ispred normativnog dela i ~ini odvojenu
celinu.
• Motivi koji su rukovodili ustavotvorce u dono{enju ustava,
izraz doktrine I pogleda na svet onih koji su doneli ustav.
• Forma: Tekst saop{ten u kontinuitetu, nema podele na ~lanove
I paragrafe. Sve~ani deklarativni stil, ne li~I na pravnu normu.
• Sadràj: navo|enje donosioca ustava, pozivanje na religiju,
pozivanje na istoriju, isticanje zasluga pojedinih velikih
li~nosti, kritika prethodnih reìma, ciljevi koji se èle posti}i
dono{enjem novog ustava, nagla{avanje op{tih principa me|
unarodne saradnje, garantovanje ljudskih prava.
• Pravna priroda: podeljena mi{ljena o pravnoj prirodi
preambule. Ideolo{ki karakter vs. pravni karakter.
Normativni deo ustava
• SadrÌ ustavne norme sistamatizovane u ~lanove ili
paragrafe. Vi{e ~lanova ili paragrafa grupi{e se u
glave, odeljke ili delove.
• rubrum- poseban naslov ispred ~lana.
• Sistematizacija u okviru ~lanova:
– Stavovi, vizuelno raspoznatljivi iako nisu posebno
obeleèni
– Ta~ke, koje se obeleàvaju rednim brojevima (re|e slovima)
Dodaci ustavu i ustavni amandmani
Dodaci ustava sadrè dopune odre|enih osnovnih
ustavnih odredaba.
– Donose se istovremeno sa ustavom I obuhvataju
ustavnu materiji.
– Pravna snaga jednaka pravnoj snazi ustava.
Amandmani se donose naknadno, njima se ustav
dopunjava ure|ivanjem ptananj koja ustavom
nisu bila ure|ena.
Temeljni principi ustava
• Principi konstitucionalizma, koji su u osnovi formulisani u teorijskom
opusu nastalom tokom XVII I XVIII veka.
– Centralno pitanje konstitucionalizma- kako osigurati slobodu ljudi u politi~koj
zajednici, odn. Kako razre{iti protivre~je izme|u na~ela slobode i na~ela
suvereniteta. Pitanje racionalnog opravdanja nu`nosti politi~ke zajednice.
– Liberalni I liberalno-demokartski konstitucionalizam
• Sloboda i jednakost
– Polazne, neupitne i sredi{nje vrednosti konstitucionalizma.
– O~uvanje slobode je svrha i cilj formiranja dràve kao politi~ke zajednice i
smisao i razlog postojanaj ustava kao osnovnog zakona.
– Univerzalna svojstva li~nosti, pripaduju svakom ~oveku samim ro|enjem.
– Granice slobodi i jednakosti postavljaju samo iste takve slobode I prava drugih.
• Legitimitet i suverenitet
– Pitanje na kojim osnovnim principima mora po~ivati politi~ka zajednica da bi
u njoj bile o~uvane osnovne vrednosti slobode i jednakosti
Sloboda
• Negativno shvatanje slobode u liberlanom konstitucionalizmu
– “sloboda od” – odsustvo bilo kakave prinude koja bi ograni~avala ili spre~avala
pojedinca da deluje za svoju sre}u rukovo|en svojom voljom.
– Sloboda je sloboda pojedinca od dràve i pravila koja ona propisuje.
– U odnosima izme|u dràve i gra|anina primat imaju li~na prava.
– O~uvanje slobode je razlog po{tovanja zakona.
– Ustavno-pravne konsekvence: ustavna jemstva privatnosti, za{tita individualnih
sloboda i prava, zabrana uplitanja dràve u ovu sferu, ustavom utvr|ene granice
sloboda i prava.
• Liberalno-demokratska konstitucionalna misao
– Negativnom odre|enju slobode pridodaju I pozitivno odre|enje slobode: ne samo
“sloboda od”, ve} i “sloboda za”.
– “Sloboda za” se ogleda kroz samostalno delovanje gra|ana u sferi javne vlasti.
– Primat osnovnih gra|anskih prava (li~nih i politi~kih) i podre|enost politi~ke vlasti
li~nim i politi~kim pravilima.
– Ustavno-pravne konsekvence: jemstvo i za{tita onih sloboda I prava gra|ana koja
omogu}avaju da gra|anin kao subjekt zajednice u komunikaciji sa drugima
u~estvuje u oblikovanju zajednice – politi~ke slobode i prava gra|ana.
Jednakost
• Tesno vezana za princip slobode, jer je sloboda u politi~koj
zajednici mogu}a samo me|u jednakima.
• Pravna, politi~ka ili socijalna jednakost?
• Liberalni konstitucionalizam- pravna jednakost, tj. Jednakost
gra|ana pred zakonom, koja garantuje jednakost u pravima i
obavezama i jednakost u postupanju i procedurama.
– Ustavno-pravne konsekvence: na~elo ustavnosti, odn. vladavina ustava
ili vladavina na osnovu ustava ã supremacija ustava, op{tost zakona,
ograni~ena dràvna vlast, sloboda delovanja u oblastima u kojima
zakon ne propisuje zabrane, strogo formalne procedure, zasnovanost
svih akata javne vlasti na zakonu.
– Jemstva pravne jednakosti gra|ana: za{tita gra|ana pred organima javne
vlasti I princip da delovanje organa vlasti prema gra|aninu mora biti
zasnovano na zakonu.
• Liberalno-demokratski konstitucionalizam - pravna i politi~ka
jednakost
– Pravna jednakost je pretpostavka politi~ke jednakosti.
– Politi~ka jednakost je jednakost gra|ana koji u me|usobnim odnosima
sa drugima u~estvuju u obrazovanju I kontroli organa vlasti u
konkretnoj dràvnoj zajednici.
– Najbitnije ustavno jemstvo: bira~ko pravo- op{te, jednako, neposredno
i tajno pravo glasa.
• Socijalna jednakost – jednakost mogu}nosti za svakog
pojedinca da razvija svoje individualne sposobnosti nezavisno
od svog dru{tvenog poloàja.
– Postaje ustavno na~elo tek po~etkom XX veka, princip socijalne
pravne dràve (Welfare state, Sozialstaat).
– Ustavna jemstva socijalnih, ekonomskih, obrazovnih i kulturnih prava
gra|ana.
Suverenitet
• Princip narodnog suvereniteta
– Narod je nosilac dràvne vlasti. Pod dràvnom vla{}u se podrazumeva
izvorna i, u principu, neograni~ena vlast dràve (tre}i element klasi~ne
teorije o dràvi).
– Dràvna vlast, kao vlast nad ljudima, mora, prema principu narodnog
suvereniteta, uvek svoj izvor imati u narodu.
• ^lan 2 Ustava Srbije:
Suverenost poti~e od gra|ana koji je vr{e referendumom,
narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih
predstavnika.
Nijedan dràvni organ, politi~ka organizacija, grupa ili pojedinac
ne moè prisvojiti suverenost od gra|ana, niti uspostaviti vlast
mimo slobodno izraène volje gra|ana.
Legitimitet
• Poseban odnos izme|u dràvne vlasti i subjekata kojima se
vlada.
• Pitanje unutra{njeg opravdanja vlasti ljudi nad ljudima.
• Dva osnovna oblika legitimiteta:
– Legitimitet vlasti koja se vr{I u okviru jedne dràve i politi~kog
sistema, i
– Legitimitet pojedina~nih institucija u odre|enom politi~kom sistemu.
• Narodni suverenitet → demokratski legitimitet
Dràvna vlast mora biti tako organizovana da uvek moè da se
izvede iz narodne volje.
• Narod ↔ dràvna vlast
Narod je istovremeno i nosilac vlasti i adresat vlasti.
• Vrste legitimacije:
– Funkcionalna (institucionalna) legitimacija
• Svugde, gde ustav odre|uje postojanje odre|enih institucija i
propisuje joj nadle`nosti postoji funkcionalna (institucionalna)
legitimacija.
– Organizacijska i personalna legitimacija
• Odluka o postavljenju vr{ilaca dràvne vlasti mora voditi do
naroda.
• Direktna ili indirektna legitimacija
– “Sadrìnska” legitimacija
• Zakonodavnu vlast vr{i parlament koji je direktno legitimisan od
naroda, a svi ostali dràvni organi su vezani zakonom
• Demokratska odgovornost za na~in na koji se obavljaju dràvni
poslovi.
Nastanak i razvoj ustavnosti
• Magna Carta Libertatum (1215. g.)
Garantuje plemstvu odre|ene privilegije:
• Za{tita plemi}kih poseda od protivpravnog me{anja kralja,
• Su|enje pred posebnim sudom sastavljenim od plemstva,
• Ograni~enje kraljevih prerogativa u vezi sa nasle|ivanjem poseda,
• Pravo plemi}a da obrazuju posebno telo sa zadatkom da kontroli{e kralja u
po{tovanju prava iz Povelje,
• Pravo oruàne pobune sa ciljem da kralja prisili na po{tovanje poveljom
ustanovljenih garancija.
• Petition of Right (1628. g.)
Dva bitna principa ograni~enja kraljeve vlasti:
• Kralj ne moè bez odobrenja parlamenta nametnuti poreze
• Niko ne sme biti uhap{en bez su|enja od strane sudija njemu ravnih po
statusu niti uklonjen sa svoje zemlje bez odgovaraju}eg postupka.
• Habeas Corpus Act (1679. g.)
Prava gra|ana u krivi~nom postupku i pred sudskim organima, uz
garanciju nepovredivosti li~ne slobode.
• Zabrana nezakonitog hap{enja bez sudskog naloga
• Zabrana dugotrajnog zadràvanja u zatvoru bez o~iglednih dokaza o
krivici
• Za{tita od maltretiranja u istrazi i iznu|enog priznanja.
• Bill of Rights (1689. g.)
– Najcelovitiji ustavni dokument donet u Engleskoj.
– Oslanja se na Magna Carta Libertatum I Petition of Right, I preuzima
iz njih osnovne principe ograni~enja politi~ke vlasti kralja.
– Pravo gra|ana na podno{enje peticija kralju,
– Pravo ~lanova parlamenta na slobodu govora
– Princip slobodnih izbora za parlament.
Razvitak pisane ustavnosti
• êtiri etape u razvoju pisane ustavnosti
– Period od pojave prvih pisanih ustava do sredine
XIX veka (1848. g.)
– Period od sredine XIX veka do Prvog svetskog
rata
– Period izme|u dva svetska rata
– Period posle Drugog svetskog rata
Ustavnost do 1848. g.
• Buròasko-demokratske revolucije – prvi pisani ustavi – nastanak moderne
ustavnosti
• Teorijska misao liberalne buròazije s kraja XVII i po~etka XIX veka
• Osnovne ideje koje ~ine su{tinu ustavnosti:
– Ograni~enje vlasti koje nastaje odvajanjem dràve, prava i vlasti od versko –ideolo{ke
organizacije
– Ljudske slobode i prava kao individualne slobode i prava, koje se sti~u ro|enjem i koje
postavljaju I odre|uju granice vlasti
– Pisani ustav kao najvi{I pravni akt
– Hijerarhija pravnih akata
– Princip podele vlasti
– Ure|ivanje organizacije vlasti.
[vedska 1617. Organski zakon o Rikstagu, 1634. Instrument vladanja i 1766. Zakon o
{tampi.
Francuska – 1789. Deklaracija o pravima ~oveka i gra|anina i 1791. prvi ustav.
Poljska – prvi ustav 1791.
Belgija – prvi i jedini ustav 1831. jasno izraèn princip ustavne parlamentarne
monarhije.
SAD – prvi i sada vaè}i ustav donet 1787.
Liberija – 1847. g.
Ustavnost od 1848. g. do Prvog
svetskog rata
• Intenzivan razvoj ustavnosti, “ustavni pokret”
• Kona~an raskid sa feudalizmom i bu|enje nacionalnih pokreta
• Ustavi u okvirima tradicije liberalnog i liberalno-
demokratskog konstitucionalizma: ideja narodne suverenosti,
bira~ko pravo jo{ uvek nije op{te, ali izbornost postaje
osnovni princip obrazovanja najva`nijih organa vlasti,
parlamentarne monarhije, parlamentarna i sudska kontrola
izvr{ne vlasti.
Nema~ka 1848. (Frankfurtski ustav), Danska 1849, Luksemburg

1868, Bugarska 1879, Rusija 1906.
Ustavnost izme|u dva svetska rata
• Tradicionalno stanovi{te o ustavnoj pravnoj

dràvi dopunjeno je konceptom socijalne
pravne dràve – garancija minimumasocijalne
I ekonomske sigurnosti gra|ana.
• Vajmarki ustav 1919. g.
Razvoj pisane ustavnosti posle Drugog
svetskog rata
• Raspad kolonijalnog sistema i stvaranje
brojnih nezavisnih dràva.
• Ustavi socijalisti~kih zemalja.
• Liberalno-demokratski ustavi, ustavi
socijalisti~kih zemalja, ustavi zemalja oslobo|
enih od kolonijale vlasti, ustavi zemalja u
tranziciji, koji se donose posle sloma
socijalizma.
LJUDSKA PRAVA
• Garantovanje ljudskih sloboda i prava predstavljaju
temeljnu pretpostavku demokratije.
• Teorija prirodnog prava – prirodna prava sti~e svaki
pojedinac samim ro|enjem i ona ne zavise od dràve
(dràva i pravo su samo njihov jemac i za{titnik).
• Gra|anska prava koja pripadaju ~oveku kao ~lanu
dru{tvene zajednice. Pojedinac ih ostvaruje zajedno
sa drugim pojedincima konstitui{u}I vlast (dràvu i
njenu organizaciju).
• Osnovna na~ela na kojima je utemeljena
liberalna koncepcija ljudskih prava:
– Politi~ka vladavina je svetovnog porekla, ona
po~iva na sporazumu ljudi kao pripadnika
politi~ke zajednice.
– Pravni I dràvni poredak sluè svrhama ljudske
dobrobiti I odgovaraju racionalnim na~elima uma.
– Postoje uro|ena, prirodna ljudska prava koja mora
respektovati svaka dràvna vlast.
• Socijalno-ekonomska prava
• Ekolo{ka ljudska prava
Deklaracije o ljudskim pravima
• Deklaracija nezavisnosti SAD (1776.)
• Deklaracija o pravima ~oveka i gra|anina (1789.)
• Deklaracija prava radnog i eksploatisanog naroda (1918.)
Pruàju jemstva ljudskih prava i formuli{u neke od osnovnih
principa konstitucionalizma. Veliki uticaj na razvoj ustavnosti.
Va`ni principi deklaracija:
– Sloboda ~oveka kao ljudskog bi}a, zasnovana na
jednakosti me|u ljudima,
– Individualisti~ka koncepcija ljudskih prava
– Jemstvo ljudskih prava i sloboda ~ini smisao ustava.
– Granice ljudskih sloboda i prava se nalaze u slobodama i
pravima drugih ljudi.
– Smisao i razlog formiranja dràve je o~uvanje prirodnih
prava ~oveka.
– Princip narodnog suvereniteta
– Pravo gra|ana da slobodno i samostalno biraju oblik
vladavine i da ga menjaju.
– Pravo gra|ana da u~estvuju u zakonodavnoj vlasti.
– Op{ti karakter zakona ijednakost svih pred zakonom.
Osnovne slobode i prava zajem~ena deklaracijama:

– Sloboda misli, govora, {tampe i javnog istupanja
– Sloboda svesti i veroispovesti
– Pravo privatne svojine
– Li~na sloboda: na~elo legaliteta dela I sankcije,
pretpostavka nevinosti, uslovi, razlozi I postupak li{enja
slobode, pravo na pravi~no su|enje, za{tita gra|ana od
samovolje dràvnih organa.
Ustavna sistematika ljudskih prava
• Garantovanje ljudskih prava je bitno svojstvo ustava.
• Liberalno-demokratski ustavi – ustav je prvenstveno jemac I
za{titnik ljudskih prava, pa su ljudska prava u ustavu
regulisana ispred organizacije vlasti.
• Demokratski konstitucionalizam – ustav je instrument
vladavine, pa ljudska prava reguli{e posle normi o organizaciji
vlasti.
• Ustavi koji nemaju posebna poglavlja o ljudskim pravima
– Odredbe o ljudskim pravima sadràne u poglavljima koja reguli{u

druga pitanja.
– Ljudska prava zajam~ena drugim aktima- deklaracijama i unose se u
ustavni tekst naknadno, i to
• Ustav ih izri~itom ustavnom normom preuzima u celini i time ih ~ini
sastavnim delom ustava.
• Amandmanima kojima se ustav dopunjava.
• Ustavi koji imaju posebna poglavlja o ljudskim
pravima
Ve}ina modernih ustava ima posebna poglavlja o
ljudskim pravima.
Razli~ita ustavna sistematika:
Ljudska prava na samom po~etku normativnog dela
ustava,
Ljudska prava neposredno iza osnovnih i najop{tijih
odredbi o karakteru dràve,
Ljudska prava iza poglavlja o dru{tvenom
(ekonomskom i politi~kom) ure|enju,
Ljudska prava iza poglavlja o organizaciji vlasti.
Me|unarodne konvencije o ljudskim
pravima
• Ljudska prava kao univerzalna prava svakog ~oveka u me|
unarodnoj zajednici.
• Do Drugog svetskog rata princip suverenosti dràve u
regulisanju i jemstvu ljudskih prava. Posle Drugog svetskog
rata sazreva svest o univerzalnom karakteru ljudskih prava i
potrebi univerzalizacije za{tite ljudskih prava.
• Akti Ujedinjenih nacija
– Povelja Ujedinjenih nacija (1945.)
– Op{ta deklaracija o pravima ~oveka (1948.)
– Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima (1966.)
– Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
(1966.)
• Akti Saveta Evrope:
– Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava I sloboda (1950.)
– Evropska konvencija o spre~avanju mu~enja i ne~ove~nih i
poniàvaju}ih kazni Ili postupaka (1993.)
– Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima (1992.)
– Okvirna konvencija za za{titu prava nacionalnih manjina (1995)
– Evropska socijalna povelja (1996.)
• Evropska unija i ljudska prava
– ^lan 6 st. 1 Ugovora o EU
– Charter of Fundamental Rights of the European Union
– Klauzula o ljudskim pravima u ugovorima sa tre}im dràvama
• Organizacija ameri~kih dràva: Ameri~ka konvencija o ljudskim
pravima
• Organizacija Afri~kih dràva: Afri~ka konvencija o ljudskim pravima.
• Uticaj konvencija na nacionalno pravo dràva.
Odre|ivanje osnovnih prava
• Osnovna prava kao subjektivna prava pojedinca. Preko
subjektivnog prava objektivno pravo dodeljuje pojedincu
ovla{}enje da iznudi po{tovanje pravne norme koja {titi
njegov interes.Na zahtev titulara osnovnog prava organi
primene prava su obavezni da brinu o za{titi ovla{}enja
utemeljenih osnovnim pravom. Individui se dodeljuje mo}
volje koja je ravnopravna volji zajednice jer individua sama
odlu~uje o kori{}enju datih procesualnih mogu}nosti za
sprovo|enje njenih interesa. Osnovna prava kao odbrambena
prava protiv dràvne vlasti.
• Osnovna prava kao objektivni principi pravnog poretka
zajednice. Osnovna prava su za dràvnu vlast negativne
kompetencione odredbe. Osnovna prava su integralni deo
poretka zajednice i direktno uti~u na njegove ostale delove.
Funkcije osnovnih prava
• Liberalna teorija: Osnovna prava su prava slobode pojedinca
prema dràvi.
• Institucionalna teorija: Osnovna prava imaju i karakter
objektivnih principa poretka za ìvorna podru~ja koja su njima
za{ti}ena.
• Vrednosna teorija: Osnovna prava utvr|uju temeljne vrednosti
zajednice.
• Demokratsko-funkcionalna teorija: Osnovna prava kao
konstitui{u}I faktori slobodnog demokratskog procesa.
Osnovna funkcija osnovnih prava je konstituisanje
demokratskog poretka.
• Socijalno-dràvna teorija- Osnovna prava treba da posreduju u
socijalnim zahtevima na dràvna davanja. Dràva ima obavezu
da za svakoga stvori neophodne socijalne pretpostavke za
realizaciju slobode.
Dejstvo ili adresati osnovnih prava
• Osnovna prava su u principu neposredno primenjivo
pravo koje kao takvo vezuje javnu vlast. Adresati
osnovnih prava su organi javne vlasti.
• Vezanost zakonodavca za osnovna prava
– Dva na~ina pravnog obezbe}ivanja vezanosti zakonodavca
za osnovna prava
• Sistem institucionalizovane kontrole ustavnosti zakona
(ustavno sudstvo odlu~uje da li je zakonodavac povredio
“bitnu sadrìnu” osnovnih prava)
• Gde nema institucionalizovane kontrole ustavnosti, osnovna
prava se {tite kvalifikovanom procedurom za dono{enje
zakona kojima se ograni~avaju osnovna prava (procesno-
pravna vezanost zakonodavca).
• Vezanost uprave za osnovna prava: Delatnost
uprave, kako u formi upravnih akata tako i u
formi slu`benih radnji, je strogo vezana za
osnovna prava. I pri vr{enju slobodne ocene
uprava je vezana za osnovna prava.
• Vezanost sudova za osnovna prava: Na~elno,
sudovi su uvek vezani osnovnim pravima,
odnosno ustavom kojim su ona garantovana
Dejstvo osnovnih prava prema tre}im licima
• Pitanje vezanosti uprave osnovnim pravima kada ne vr{I javnu vlast, ve}
deluje u formama upravnog prava
– Vezana osnovnim pravima ukoliko se radi o neposrednom ispunjavanju
materijalnih I funkcionalnih javnih zadataka. Nije vezana kada vr{I fiskalne
pomo}ne poslove.
• Pitanje dejstva osnovnih prava u privatnopravnom saobra}aju izme|u
pojedinaca- nedràvnih subjekata
Prema liberalnoj teoriji u odnosima pojedinaca suvereno vlada na~elo privatne
autonomije, u njima ne vaè osnovna prava.
Direktno i indirektno dejstvo osnovnih prava prema tre}im licima. Prema
vladaju}em mi{ljenju osnovna prava kao elementi vrednosnog poretka
mogu imati samo posredan I ograni~eni uticaj na privatno pravo. Ovo
posredno dejstvo se ostvaruje na nekoliko na~ina:
Zakonodavac ima obavezu da privatnopravne odnose reguli{e u smislu
osnovnih prava; sudija mora da tuma~I neodre|ene pojmove I generalne
klauzule u skladu sa osnovnim pravilima. Cilj indirektenog dejstva
osnovnih prava u privatnopravne odnose je za{tita li~ne slobode od
vr{enja ekonomske ili socijalne vlasti.
Klasifikacija osnovnih prava
• Prava ~oveka i prava gra|anina
– Pitanje personalnog vaènja ljudskih prava. Prava ~oveka su osnovna
prava koja pripadaju svim ljudima, a prava gra|ana se priznaju samo
dràvljanima.
– Izraz gra|anska prava primenjen je i u jednom potpuno druga~ijem
smislu kada se njime ozna~avaju prava koja pojedincu pripadaju u
dràvi kao gra|aninu. Ovde je re~ o politi~kim pravima. Kroz ova
prava se pojedincu dodeljuje pozicija delatnog stanja (status activus).
Ova prava su napr. bira~ko pravo, pravo peticije, pravo na pristup
javnim slu`bama i sl.
– Pitanje dràvljanstva
• ^l. 15 Univerzalne deklaracije UN
• ^l. 24 st. 3 Pakta o politi~kim i gra|anskim pravima
• ^l. 38 Ustava Republike Srbije
• Li~ne slobode i prava
– Prava koja {tite fizi~ki integritet li~nosti
– Prava koja {tite duhovni integritet li~nosti
• Politi~ka prava i slobode
• Socijalno-ekonomska prava
• Individualna i kolektivna prava
– Gra|anska i politi~ka prava su individualna, a socijalno-
ekonomska, kulturna, obrazovna I njima sli~na prava su
kolektivna.
– Problem identifikacije subjekata kolektivnih prava.
– Gra|anska i politi~ka prava kao op{ta, a socijalna i sli~na prava
kao posebna prava.
– Tradicionalna gra|anska i politi~ka prava se ostvaruju
neposredno na osnovu ustava – ustavna prava. Socijalno-
ekonomska i sli~na prava se ne ostvaruju na osnovu samog
ustava, ve} se zakonom odre|uje i sama sadrìna svakog
posebnog prava, kao i subjekti kojima ova prava pripadaju.
Pretpostavke ljudskih prava
• Ljudska prava koja {tite sveop{ti integritet
li~nosti i u izvesnom smislu ~ine pretpostavku
ostvarivanja i svih drugih ljudskih prava.
Najop{tija prava koja predstavljaju ujedno i
uslov ostvarivanja drugih sloboda i prava
~oveka i gra|anina.
• Pravo na li~nost
• Jednakost ljudi
• Dostojanstvo ljudske li~nosti
Pravo na li~nost
• Sposobnost pojedinca da sti~e prava i obaveze i da se koristi svojim slobodama
I pravima – pravo pojedinca da bude subjekt prava.
• Pravna i poslovna sposobnost pojedinca.
– Pravna sposobnost omogu}ava pojedincu da bude nosilac prava i da uìva
garantovane slobode. Sti~e se ro|enjem, bez ispunjavanja posebnih uslova i nije
podlo`na ograni~enjima.
– Poslovna sposobnost je sposobnost pojedinca da samostalno, u svoje ime i za
svoj ra~un, stupa u pravne odnose i aktivno se koristi svojim pravima i
slobodama. Sti~e se punoletstvom, pri ~emu u odre|enim slu~ajevima moè biti
potpuno ili delimi~no ograni~ena. Ograni~enje poslovne sposobnosti ne uti~e
na pravnu sposobnost pojedinca niti na pravo na li~nost. I lice kome je
ograni~ena poslovna sposobnost uìva pravo na li~nost.
“Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt” (~l. 6 Univerzalne
deklaracije UN)
“Svako ima pravo da se svuda priznaje njegova pravna li~nost” (~l. 16 Pakta o
politi~kim i gra|anskim pravima)
• Pravo na pravnu li~nost u Ustavu Srbije (~l. 37 Ustava Srbije)
– Tri posebna prava: pravo na pravnu sposobnost, pravo na poslovnu sposobnost
i pravo na izbor i kori{}enje li~nog imena.
Jednakost i zabrana diskriminacije
• Sloboda i jednakost kao dva pola koja zaokruùju misao ljudskih prava.
Misao jednakosti uvek zahteva da sloboda bude jednaka za sve, {to
pretpostavlja njeno ograni~enje na meru koja njeno vr{enje ~ini socijalno
podno{ljivim. Sloboda je preko na~ela jednakosti ugra|ena u socijalni
poredak.
• Univerzalna deklaracija UN:
– “Sva ljudska bi}a ra|aju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima”
(~l. 1 st. 1)
– “Svkom pripadaju sva prava i slobode progla{ene u ovoj Deklaraciji bez
ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politi~kog
ili drugog mi{ljenja, nacionalnog ili dru{tvenog porekla, imovine, ro|enja
ili drugih okolnosti” (~l. 2)
– Jednakost pred zakonom (~l. 7)
– Jednako pravo na pravi~no su|enje (~l. 10)
– “Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu slu`bu u svojoj
zemlji” (~l. 21 st. 2)
– “Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad” (~l.
23 st. 2)
• Pakt o gra|anskim i politi~kim pravima:
– Prava iz Pakta priznaju se svima bez ikakvog razlikovanja, naro~ito u
pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politi~kog ili svakog
drugog ube|enja, nacionalnog ili dru{tvenog porekla, imovine, ro|enja
ili drugog statusa.
– Jednakost polova u pravu da uìvaju prava utvr|enih Paktom (~l. 3)
– Jednakost pred sudovima (~l. 14 st. 1 i st. 3)
– Jednakost u vo|enju javnih poslova i jednaka dostupnost javnih slu`bi
(~l. 25)
– Jednakost pred zakonom I jednaka zakonska za{tita (~l. 26).
• Pakt o ekonomskim i socijalnim pravima:
“Dràve ugovornice ovog Pakta obavezuju se da jam~e da se prava koja
su u njemu progla{enaizvr{avaju bez ikakve diskriminacije zasnovane
na rasi, boji, polu, jeziku, veroispovesti, politi~kom ili kakvom drugom
misljenju, nacionalnom ili dru{tvenom poreklu, imovini, ro|enju ili
nekom drugom poloàju” (~l. 2 st. 2)
• Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava
“Svako pravo koje zakon predvi|a ostvari}e se bez diskriminacije po bilo kom
osnovu kao napr. Polu, rasi, boji koè, jeziku, veroispovesti, politi~kom i
drugom uverenju, nacionalnom i dru{tvenom poreklu, povezanosti sa
nacionalnom manjinom, imovini, ro|enju ili drugom statusu.” (^l. 1 st. 1
Protokola 12 uz Konvenciju)
• Charter of Fundamental Rights of the European Union
^l. 20, ~l. 21 i ~l. 23.
• Ustav Srbije
– Ravnopravnost polova (~l. 15, u okviru na~ela ustava)
– Zabrana diskriminacije (~l. 21)
• Jednakost pred ustavom i zakonom (st. 1)
• Jednaka zakonska za{tita (st. 2)
• Zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu I po bilo kom li~no
svojstvu pojedinca (st. 3)
• “Pozitivna diskriminacija” (st. 4)
– Jednaka za{tita prava (~l. 36 st. 1)
– Jednaki uslovi za stupanje u javne slu`be i na javne funkcije (~l. 53)
Dostojanstvo ljudske li~nosti
• Uz jednakost, dostojanstvo ljudske li~nosti je polazna
vrednost koju {tite me|unarodni dokumenti.
• Dostojanstvo li~nosti je preduslov za ostvarivanje svih drugih
sloboda i prava i treba ga razlikovati od sloboda i prava
kojima se {tite telesni I duhovni integritet li~nosti.
• Dostojanstvo u preambuli Univerzalne deklaracije UN I Pakta
o politi~kim pravima.
• Charter of Fundamental Rights of the European Union
“Human dignity inviolable. It must be respected and
protected.” (~l. 1)
• Ustav Srbije
Ljudsko dostojanstvo kao svrha ustavnih jemstava ljudskih prava (~l. 19).
Normiranje ljudskog dostojanstva u ~lanu 23 Ustava.
Lične slobode i prava
• Slobode i prava koje štite fizički i duhovni
integritet pojedinca i njegovu privatnost.
• Grupa najstarijih sloboda koje su
garantovane i pre pojave pisanih ustava.
• Lične slobode i prava kao granica državnoj
vlasti.
• Osnovne, opšteljudske i individualne
slobode.
Prava koja štite fizički integritet
ličnosti
• Grupa tradicionalnih sloboda i prava.
Garantuju ih svi ustavi, štiteći građanina
od države i njene vlasti.
• Pravo na život
• Zabrana mučenja
• Zabrana ropstva
• Lična sloboda
• Sloboda kretanja i nastanjivanja
Pravo na život
• Elementarno prirodno pravo čoveka.
• Pravo na život u međunarodnom pravu:
– “Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti”, čl. 3 Univerzalne
deklaracije UN.
– “Svako ljudsko biće ima pravo na život”, čl. 6 st. 1 Pakta o političkim pravima
UN.
– “Pravo na život svake osobe zaštićeno je zakonom”, čl. 2 st. 1 Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava.
– “Everyone has the right to life” čl. 2 st. 1 Povelje EU o ljudskim pravima
– Problem smrtne kazne
• “Smrtna kazna se ukida. Niko se ne može osuditi na smrtnu kaznu ili
pogubiti”, čl. 1 Protokola 13 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima
• “”No one shall be condemned to the death penalty, or executed”, čl. 2 st.
2 Povelje Eu o ljudskim pravima
• Čl. 6 Pakta o građanskim i političkim pravima
• Pravo na život u Ustavu Srbije
– Pravo na život je normirano u članu 24 Ustava
Srbije. Ustav jemči neprikosnovenost ljudskog
života. U skladu sa evropskim standardima, u
Srbiji nema smrtne kazne. U vezi sa pravom
na život su i ustavne odredbe o zabrani
kloniranja ljudskih bića (čl. 24 st. 3), odredbe
koje garantuju slobodu odlučivanja o rađanju
dece (čl. 63 st. 1) i odredbe kojima se
svakom licu garantuje pravo na pravnu
sposobnost (čl 37 st. 1).
– Apsolutno zaštićena prava – čl. 202 st. 4.
Zabrana mučenja i nečovečnog
ponašanja
• Konkretizacija principa nepovredivosti fizičkog i psihičkog
integriteta ličnosti.
• Međunarodni standardi:
– “Niko se ne sme podvrgnuti mučenju ili svirepom,
nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni”, čl. 5
Univerzalne deklaracije UN
– Zabrana mučenja u čl. 7 Pakta o političkim pravima UN.
– Čl. 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima
– Čl. 4 Povelje EU o ljudskim pravima
• Zabrana mučenja u Ustavu Srbije
– Čl. 25. apsolutno zaštićeno pravo (čl. 202 st. 4)
Zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu
i prinudnog rada
• Konkretizacija principa nepovredivosti fizičkog i psihičkog
integriteta ličnosti.
– “Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i
trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima”, čl. 4
Univerzalne deklaracije UN.
– Čl. 8 Pakta o građanskim i političkim pravima UN
– Čl. 4 Evropske konvenicje o zaštiti ljudskih prava
– Određivanje pojma “prinudni rad” (čl. 8 PGP UN i čl. 4
ECHR)
• Zabrana prinudnog rada u Ustavu Srbije, čl. 26. Apsolutno
zaštićeno pravo (čl. 202 st. 4)
Lična sloboda
• Jedna od najznačajnijih sloboda čoveka
• Obuhvata opšte pravo čoveka na slobodu i niz
posebnih prava koja štite ličnost u postupku pred
organima državne vlasti, posebno pred upravom i
sudovima.
• Posebna jemstva u vezi propisivanja uslova pod
kojima se lična sloboda pojedinca može ograničiti,
uređivanja postupka lišenja slobode, određivanja
organa koji je nadležan da odlučuje o lišenju
slobode, garantovanja prava kojima se pojedinac
može koristiti u postupku pred državnim organima.
– “Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti
proteran”, čl. 9 Univerzalne deklaracije UN.
– “Niko ne može biti samovoljno uhapšen ili pritvoren. Niko
se ne može lišiti slobode sem iz razloga i u skladu sa u
zakonom predviđenim postupkom”, čl. 9 Pakta o
građanskim i političkim pravima UN.
– Opravdani slučajevi lišavanja slobode prema čl. 5 st. 1
Evropske konvencije o ljudskim pravima.
• Lišenje slobode prema Ustavu Srbije:
– “Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u
postupku koji su predviđeni zakonom”, čl. 27. st. 1 Ustava
Srbije.
• Prava lica koje je lišeno slobode:
– Pravo da bude obavešten (na jeziku koji razume) o razlozima
lišenja slobode i optužbi koja mu se stavlja na teret (čl. 9 st. 2
PGP UN, čl. 5. st. 2 ECHR, čl. 27. st. 2 Ustava Srbije).
– Pravo lica lišenog slobode da ništa ne izjavljuje i pravo da ne
bude saslušano bez prisustva branioca (čl. 29. st. 1 Ustava
Srbije).
– Pravo da bez odlaganja bude izveden pred sudiju ili drugog
službenika, zakonom ovlašćenog da vrši pravosudnu funkciju
(čl. 9 st. 3 PGP UN, čl. 5 st. 3 ECHR, čl. 29. st. 2 Ustava
Srbije).
– Pravo na žalbu sudu u cilju da sud odluči o zakonitosti lišenja
slobode (Čl. 9 st. 4 PGP UN, čl. 5 st. 4 ECHR, čl. 27 st. 3
Ustava Srbije).
– Pravo na naknadu štete zbog nezakonitog lišavanja slobode
(čl. 9 st. 5 PGP UN, čl. 5 st. 5 ECHR, čl. 35 st. 1 Ustava Srbije).
• Pritvor
– Uslovi određivanja pritvora i postupak odlučivanja o
pritvoru utvrđeni su Ustavom (čl. 30 Ustava Srbije).
– Tri posebna uslova koji moraju biti ispunjeni kumulativno:
• Postojanje osnovane sumnje da je lice za koje se
određuje pritvor izvršilo krivično delo.
• Odluku o pritvoru mora doneti nadležni sud (čl. 30 st. 1
i st. 3 Ustava).
• Pritvor se može odrediti samo ako je to neophodno radi
vođenja krivičnog postupka.
– Čak i kada su svi navedeni uslovi kumulativno ispunjeni
sud, kao organ koji odlučuje o pritvoru, nije obavezan da
takvu odluku i donese.
– Ustavno normiranje trajanja pritvora (čl. 31 Ustav Srbije)
• Opšta načela postupka i prava okrivljenog
pred sudom
– Pravo na pravično suđenje, koje uključuje
pravo svakog pojedinca na
• Suđenje pred nezavisnim, nepristrasnim i zakonom
ustanovljenim sudom, kao i
• Pravo na javno suđenje u razumnom roku.
Čl. 10 Univerzalne deklaracije UN, čl. 14 st. 1
PGP UN, čl. 6. st. 1 ECHR, čl. 47 st. 2 Povelje
EU o ljudskim pravima, čl. 32 Ustava Srbije.
– Prava okrivljenog - čl. 14. st. 3 PGP UN, čl. 6
st. 3 ECHR, čl. 33 Ustava Srbije.
• Načela pravne sigurnosti u kaznenom pravu
– Pretpostavka nevinosti: Ovim načelom okrivljeni se štiti od
obaveze da pred sudom dokazuje svoju nevinost i ustanovljava
se obaveza tužioca da dokaže krivicu optuženog. Svako se
smatra nevinim za krivično delo sve dok se njegova krivica ne
utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Čl. 11 st. 1 Univerzalne
deklaracije UN, čl. 14 st. 3 PGP UN, čl. 6 st. 2 ECHR, čl. 48 st.
1 Povelje o ljudskim pravim EU, čl. 34 st. 3 Ustava Srbije.
– Načelo legaliteta dela i sankcije: niko ne može biti kažnjen za
delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo predviđeno
zakonom, niti se bilo kome može izreći kazna koja nije bila
propisana za učinjeno delo. Nullum crimen, nulla poena sine
lege.
Čl. 11 st. 2 Univerzalne deklaracije UN, čl. 15 PGP UN, čl. 7
ECHR, čl. 49 st. 1 Povelje EU o ljudskim pravima, čl. 34 st. 1
Ustava Srbije.
– Ne bis in idem: Ovo načelo štiti pojedinca od
ponovnog suđenja u istoj stvari. Čl. 14 st. 7
PGP UN, čl. 50 Povelje EU o ljudskim
pravima, čl. 34 st. 4 Ustava Srbije.
Sloboda kretanja i nastanjivanja
• Sloboda gra|ana da se kre}u unutar nacionalne
teritorije dràve, da u njoj slobodno biraju
mesto boravi{ta, da slobodno napuste zemlju i
u nju se vrate.
• ^l. 13 Univerzalne deklaracije UN, ~l. 12 PGP
UN, ~l. 2 i 3 Protokola 4 ECHR, ~l. 39 st. 1
Ustava Srbije.
• Dopu{tena ograni~enja: ~l. 12 st. 3 PGP, ~l.
39 st. 2 Ustava Srbije.
Slobode koje {tite duhovni integritet
li~nosti
• Pripadaju grupi osnovnih i univerzalnih ljudskih
prava. Zagarantovane brojnim aktima me|
unarodnog prava, kao i Ustavom Srbije.
• Sloboda savesti, veroispovesti, misli i opredeljenja,
javnog saop{tavanja mi{ljenja, nau~nog i
umetni~kog stvarala{tva, i sl.
• Veza ovih sloboda sa politi~kim slobodama –
povezane i me|usobno tesno uslovljene.
Sloboda misli
• Jedna od najzna~ajnijih duhovnih sloboda li~nosti.
• Me|unarodnopravna za{tita:
~l. 18 i ~l. 19 Univerzalne deklaracije UN
~l. 18 i ~l. 19 Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima UN.
~l. 9 i ~l. 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima
~l. 10 Povelje o ljudskim pravima EU
• Sloboda misli u Ustavu Srbije
– ~l. 43 st. 1 i ~l. 46.
• Sloboda misli je neograni~ena, ali sloboda javnog
izno{enja mi{ljenja moè biti podvrgnuta
ograni~avanju, ukoliko su ispunjeni ustavom
propisani uslovi.
Sloboda veroispovesti
• Pripada grupi tradicionalnih li~nih prava.
~l. 18 Univerzalne deklaracije UN: sloboda veroispovesti
uklju~uje slobodu promene veroispovesti i slobodu da
~ovek sam ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno,
manifestuje svoju veru putem nastave, ispovedanjem vere i
obavljanjem obreda.
~l. 18 Pakta o gra|anaskim i politi~kim pravima.
~l. 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima
Dopu{tena ograni~enja slobode ispoljavanje verskih
uverenja: ~l. 18 st. 3 PGP, ~l. 9 st. 2 ECHR.
• Sloboda veroispovesti u Ustavu Srbije
– ~l. 43 Ustava Srbije: izri~ito se jem~i sloboda
promene veroispovesti, kao i pravo ispoljavanja
veroispovesti kroz obrede, versku nastavu i versku
slu`bu.
– ~l. 43 st. 4 ustanovljava mogu}nost ograni~enja
samo slobode ispoljavanja verskih uverenja, ne i
mogu}nost ograni~enja same slobode
veroispovesti.
– Zabrana izazivanje verske neravnopravnosti,
mr`nje i netrpeljivosti - ~l. 49 Ustava Srbije
– Princip svetovne dràve u ~l. 11 Ustava Srbije
Ustav izri~ito propisuje odvojenost crkve od dràve i
ustanovljava zabranu dràvne religije. Odvojenost dràve
od crkve ima dvostran karakter i podrazumeva kako
autonomiju verskih zajednica u odnosu na dràvne
institucije, tako i nezavisnost dràvnih vlasti u odnosu na
verske zajednice.
Problemati~ne odredbe u Zakonu o crkvama i verskim
zajednicama: du`nost dràve da pruì pomo} za izvr{enje
pravnosna`nih odluka i presuda koje izdaju nadle`ni organi
crkava i verskih zajednica (~l. 7 st. 2); autonomno
menjanje i ukidanje organizacionh jedinica sa svojstvom
pravnog lica, bez obaveze da promene prijave dràvnim
organima radi registracije (~l. 9 st. 3), izuzetno {irok
imunitet sve{tenika u vr{enju njihove delatnosti (~l. 8 st.
4).
– Poloàj verskih zajednica prema ~l. 44 Ustava Srbije
Ravnopravnost i autonomija verskih zajednica.
Mogu}nost zabrane delovanja verske zajednice (~l. 44 st. 3). O
zabrani odlu~uje Ustavni sud, a iz razloga koji su utvr|eni u Ustavu.
Problemati~na re{enja u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama:
Zakon pravi razliku izme|u ~etiri vrste verskih zajednica-
tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne crkve I verske
zajednice, nove verske organizacije, verske zajednice koje nisu
registrovane. Najpovla{}eniji poloàj imaju tradicionalne crkve i
verske zajednice.
Protivustavno i protivno me|unarodnim standardima je ovla{}enje
Ministarstva vera da bez prethodne odluke Ustavnog suda izbri{e
organizaciju iz registra ukoliko oceni da su njeni ciljevi, u~enje,
obredi ili delovanje suprotni Ustavu i javnom poretku i ukoliko
ugroàvaju odre|ene vrednosti navedene u Zakonu (~l. 22 ta~. 2 u
vezi sa ~l. 20 st. 4 Zakona).
Ravnopravnost verskih zajednica naru{ena je i ostavljanjem {irokih
diskrecionih ovla{}enja dràvnim organima prilikom odlu~ivanja o
razli~itim vidovima saradnje dràve i verskih zajednica.
Pravo na prigovor savesti
• ^l. 45 Ustava Srbije
Ustav izri~ito propisuje pravo na prigovor savesti kao
osnovno ljudsko pravo. Ipak, Ustav ne sadrÌ garantiju
civilnog sluènja vojnog roka, ve} samo sluènja vojnog
roka bez oru`ja.
Duè trajanje civilne slu`be – nije suprotno standardima
ljudskih prava, sve dok ta razlika u trajanju nema kazneni,
diskriminatorni karakter, kojim bi se de facto onemogu}ilo
kori{}enje prava na prigovor savesti.
Konkretizacija prava na prigovor savesti kroz Zakon o VJ i
Uredbu o vr{enju vojne obaveze.
Prava na privatnost
• Grupa osnovnih ljudskih sloboda i prava koja obuhvata vi{e
sloboda i prava.
Prema uobi~ajenom shvatanju, pravo na privatnost sluÌ za{titi
od neèljenog publiciteta, a prema {irem shvatanju, pravo na
privatnost izjedna~ava se sa li~nom autonomijom pojedinca,
odn. njegovom op{tom slobodom da neometan od strane
dràve ili drugih lica, odre|uje na~in svog ìvota. Evropski sud
za ljudska prava prihvata {ire tuma~enje koncepta privatnosti
I smatra da se sadrìna ovog prava ne moè unapred taksativno
odrediti.
~l. 12 Univerzalne deklaracije UN
~l. 17 Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima
~l. 7 - ~l. 9 Povelje o ljudskim pravima EU
• Ustav Srbije ne {titi pravo na privatnost kao
takvu, ve} jem~i nepovredivost fizi~kog i
psihi~kog integriteta (~l. 25 st. 1, stana (~l.
40), pisama i drugih sredstava komuniciranja
(~l. 41).
Posebna prava kojima se garantuje
privatnost
• Nepovredivost stana
Stan: sva mesta obitavanja, u praksi Evropskog suda za ljudska
prava koncept stana (doma) je pro{iren I na neke poslovne
prostorije. “druge prostorije” u Ustavu Srbije
– Me|unarodni standardi:
~l. 17 Pakta o gra|anskim I politi~kim pravima
~l. 8 Evropske Konvencije o ljudskim pravima
~l. 7 Povelje u ljudskim pravima EU
– Ustav Srbije
Op{ta odredba Ustava u ~l. 40 st. 1. Zabrana ulaska u tu|I stan
kao I zabrana da se vr{I pretres protiv volje dràoca stana.
– Dopu{tena ograni~enja
~l. 8 st. 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
~l. 40 st. 3 i st. 4 Ustava Srbije
Ustav dopu{ta ograni~enje prava na nepovredivost
stana u dva slu~aja: kada se ovo pravo ograni~ava
po odluci suda i kada je izuzetno mogu} ulazak u
tu|I stan i pretres stana bez odluke suda ali u
slu~ajevima koji su taksativno navedeni u Ustavu.
• Tajnost pisama
Garancija tajnosti pisama danas se pro{iruje i na druge oblike
komunikacija (telefon, telegraf, e-mail,i sl.)
– Me|unarodnopravna za{tita
~l. 17 Pakta o gra|anskim I politi~kim pravima
– Ustav Srbije
~l. 41 st. 1- op{ta norma kojom se garantuje tajnost pisama I drugih
sredstava komuniciranja.
– Ograni~enja:
~l. 8 st. 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima
~l. 41 st. 2 Ustava Srbije - Ograni~enje je mogu}e samo na
osnovu odluke suda, ukoliko su ispunjeni uslovi koji su izri~ito
propisani u Ustavu. Dva osnovna razloga: neophodnost za vo|
enje krivi~nog postupka ili neophodnost za{tite bezbednosti
Republike. Odluka suda kojom se ograni~ava tajnost pisama
mora imati ograni~eno vremensko dejstvo.
• Za{tita podataka o li~nosti
~l. 8 Evropske konvencije o ljudkim pravima i pravo na za{titu
li~nih podataka (uloga Evropskog suda za ljudska prava).
Ustav Srbije (~l. 42):
Ustav sadrì na~elnu odredbu kojom jem~i za{titu podataka o
li~nosti i propisuje da se prikupljanje, drànje, obrada i
kori{}enje podataka o li~nosti ure|uju zakonom (~l. 42 st. 1i 2).
Ustav izri~ito zabranjuje da se podaci o li~nosti koriste za druge
namene osim za one za koje su bili prikupljani. Odstupanja su
dopu{tena ukoliko to zahtevaju potrebe vo|enja krivi~nog
postupka ili je to neophodno zbog za{tite bezbednosti Republike
(~l. 42 st. 3).
Pravo da se bude obave{ten o prikupljenim podacima o svojoj
li~nosti (~l 42. st. 4)
Pravo na sudsku za{titu zbog zloupotrebe podataka o li~nosti
(~l. 42 st. 4).
• Za{tita porodice i braka
– Me|unarodni standardi
~l. 23 Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima
~l. 8 i ~l. 12 Evropske konvenicje o ljudskim pravima.
~l. 7 i ~l. 9 Povelje EU o ljudskim pravima
– Ustav Srbije
~l. 66 st. 1 – posebna za{tita porodice
~l. 63 st. 1 – sloboda odlu~ivanja o ra|anju
~l. 62 – zaklju~enje braka i ravnopravnost supru`nika
Politi~ka prava i slobode
• Prava aktivnog statusa (status activus) – treba da omogu}e gra|
anima aktivno u~estvovanje u odre|ivanju svrhe i metoda
politi~ke vlasti i obezbede njenu legitimnost. Politi~ka prava I
slobode omogu}uju aktivno u~e{}e gra|ana u konstituisanju
organa dràvne vlasti (izbori), neposredno u~e{}e u
odlu~ivanju (narodna inicijativa, referendum) I kontroli
organa dràvne vlasti (opoziv).
• Sadràj ustavnih garancija i za{tita politi~kih prava u bitnome
odre|uju karakter konkretnog ustavnog sistema kao
demokratskog odn. nedemokratskog.
• U najzna~ajnija politi~ka prava i slobode ubrajaju se: bira~ko
bravo, sloboda politi~kog udruìvanja, pravo na javno
okupljanje, sloboda {tampe, pravo na upu}ivanje peticija i dr.
Bira~ko pravo
• Jedno od najzna~ajnijih me|u pravima gra|ana da
u~estvuju u vr{enju javnih poslova.
• Izborno pravo i bira~ko pravo
– Izborno pravo je {ire od aktivnog i pasivnog bira~kog
prava i osim ovih prava ono obuhvata i pravo gra|ana da
kandiduju i budu kandidovani, da odlu~uju o predloènim
kandidatima I izbornim listama, javno postavljaju pitanja,
da budu pravovremeno, istinito i objektivno informisani o
programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, i sl.
• Bira~ko pravo kao pravo ~oveka da bira i da bude
biran (aktivno i pasivno bira~ko pravo).
• Aktivno bira~ko pravo
– Pravo da gra|ana da u{estvuju u izboru
predstavni~kih tela.
– Op{te pravo: napu{ten je sistem ograni~enog
prava glasa u kome je aktivno bira~ko pravo
zajem~eno samo odre|enim kategorijama
stanovni{tva.
– Jednako pravo: vaì princip “jedan ~ovek jedan
glas”.
– Dràvljanstvo i poslovna sposobnost kao uslovi za
sticanje aktivnog bira~kog prava.
• Pasivno bira~ko pravo
– Pravo gra|anina da bude biran.
– Dodatni uslovi za sticanje pasivnog bira~kog prava- uslovi
za sticanje pasivnog bira~kog prava mogu biti razli~iti od
uslova za sticanje aktivnog bira~kog prava, i to u pogledu:
• Starosne dobi (starosna granica za sticanje pasivnog prava
moè biti vi{a od starosne granice za sticanje aktivnog
bira~kog prava).
• Dràvljanstva (napr. dràvljanstvo ste~eno ro|enjem ili protek
odre|enog broja godina za dràvljane koji su stekli
dràvljanstvo naturalizacijom).
• Povezanosti sa izbornom jedinicom u kojoj se lice kandiduje.
– Institut parlamentarne nepodudarnosti: nespojivost poloàja
~lana predstavni~kog tela i drugih poloàja, naj~e{}e
poloàja dràvnih slu`benika.
• Me|unarodni standardi:
– ~l. 21 Univerzalne deklaracije UN
Svako ima pravo da u~estvuje u upravljanju javnim poslovima svoje
zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. (st. 1)
Volja naroda je osnova dràvne vlasti: ova volja treba da se izraàva na
povremenim i slobodnim izborima, koji }e se sprovoditi op{tim i
jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovaraju}im
postupkom kojim se obezbe|uje sloboda glasanja. (st. 3)
– ~l. 25 Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima
• Pravo svakog gra|anina da glasa i da bude biran na povremenim ispravno
odrànim izborima, uz jednako i op{te bira~ko pravo, sprovedenim tajnim
glasanjem, kojim se obezbe|uje slobodno izraàvanje volje bira~a (ta~ka
b).
– Pravo na slobodne izbore u ~l. 3 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima.
– ~l. 39 i ~l. 40 Povelje o ljudskim pravima EU
– Principi OEBS-a o izborima
ta~ke 6-8 Dokumenta sastanka iz Kopenhagena o ljudskoj dimenziji
KEBS-a (29. jun 1990.g)
• Bira~ko pravo u Ustavu Srbije
– ~l. 52 Ustava
– Uslovi za bira~ko pravo (jednaki i za aktivno I pasivno
bira~ko pravo): punoletstvo, poslovna sposobnost i
dràvljanstvo Republike Srbije (~l. 52 st. 1 Ustava) .
Zakonski uslov je i prebivali{te (ali ne i boravi{te) u Srbiji.
– Pravo glasa je op{te i jednako (~l. 52 st. 2).
– Problem bira~kih spiskova, jer fakti~ka mogu}nost da se
glasa i bude biran zavisi od upisa u bira~ki spisak. Uredno
aùriranje bira~kog spiska predstavlja jedan od osnovnih
uslova za ostvarenje individualnog bira~kog prava i za
odràvanje regularnih izbora u celini.
Sloboda {tampe
• Sloboda {tampe ujedinjuje dimenziju li~nih i dimenziju
politi~kih prava.
– ~l. 19 Univerzalne deklaracije UN, Pravo svakog da “traì, prima i
{iri obave{tenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na
granice”.
– ~l. 19 st. 2 PGP: sloboda traènja, primanja i {irenja obave{tenja i
ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno,
putem {tampe ili u umetni~kom obliku, ili ma kojim drugim
sredstvima po svom izboru.
– ~l. 10 st. 1 ECHR: sloboda primanja i saop{tavanja informacija i
ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice.
– ~l. 11 st. 1. Povelje EU o ljudskim pravima: freedom to receive
and impart information and ideas without interference by public
authority an regardless of frontiers.
St. 2: The freedom and pluralism of the media shall be respected.
• Ustav Srbije
– ~l. 46 st. 1: jem~i se sloboda da se govorom, pisanjem,
slikom ili na drugi na~in traè, primaju ili {ire obave{tenja
ili ideje.
– Slobodi {tampe i drugih medija posvećene su posebne
odredbe. Sloboda štampe se jemči, izdavanje novina
moguće je bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar
kod nadležnog organa (čl. 50 Ustava). Televizijske i radio
stanice se osnivaju u skladu sa zakonom (čl. 50, st. 2).
Zabranjena je cenzura štampe i drugih sredstava javnog
obaveštavanja (čl. 50, st. 3). st. 3). Pravo na ispravku
garantovano je Ustavom (čl. 50, st. 4), ali je bliže
uređivanje ovog prava prepušteno zakonu.
• Dopu{tena ograni~enja slobode {tampe
– ~l. 19. st. 3 Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima
– ~l. 10 st. 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima
– Ograni~enja moraju biti propisana zakonom I neophoda za
za{titu ugleda ili prava drugih lica, za za{titu nacionalne
bezbednosti, javnog poretka, javnog zdravlja, morala,
teritorijalnog integriteta (ECHR), spre~avanja nereda ili
kriminala (ECHR), spre~avanja otkrivanja obave{tenja
dobijenih u poverenju (ECHR), radi o~uvanja autoriteta i
nepristrasnosti sudstva (ECHR).
– Zabrana propagande u korist rata i zabrana zagovaranja
nacionalne, rasne ili verske mr`nje koje predstavlja
podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje (~l.
20 PGP).
– Ograni~enja u Ustavu Srbije
~l. 50 st. 3 Ustava: Nadležni sud može sprečiti
širenje informacija samo ako je to „u
demokratskom društvu neophodno radi
sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom
utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog
integriteta Republike Srbije, sprečavanja
propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno
nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne,
nacionalne ili verske mržnje,kojim se podstiče na
diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje“
Sloboda udruìvanja i pravo politi~kog
organizovanja
• Bitna sredstava aktivnog u~e{}a gra|ana u vr{enju politi~ke
vlasti.
• Dve slobode, dva me|usobno tesno povezana, ali sadrìnski
ipak razli~ita prava. Sloboda udruìvanja je nu`na
pretpostavka i potreban, ali ne i dovoljan uslov garantovanja
prava gra|ana da se politi~ki organizuju.
– ~l. 20 Univerzalne deklaracije UN
– ~l. 22 Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima
– ~l. 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
– ~l. 12 Povelje EU o ljudskim pravima
• Ustav Srbije
– ~l. 55 st. 1 jem~i slobodu politi~kog, sindikalnog i svakog
drugog udruìvanja i pravo da se ostane izvan svakog
udruènja.
• Dopu{tena ograni~enja
– ~l. 22 st. 2 PGP, ~l. 11 st. 2 ECHR.
– Ustav Republike Srbije sadrži zabranu osnivanja i
delovanja tajnih i paravojnih udruženja (~l. 55 st. 3). Pored
toga, Ustav predviđa mogućnost zabrane udruženja čije je
delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka,
kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili
izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.310 Odluku
o zabrani udruženja može doneti samo Ustavni sud (čl. 55,
st. 4 Ustava).
– Ograni~enje slobode udruìvanja javnih slu`benika
~l. 22 st. 2 PGP, ~l. 11 st. 2 ECHR.
~l. 55 st. 5 Ustava Srbije: Ustav Republike Srbije
zabranjuje političko udruživanje sudijama
Ustavnog suda, sudijama redovnih, upravnih i
trgovinskih sudova, zaštitniku građana, javnom
tužiocu i pripadnicima vojske i policije.
Socijalno-ekonomska prava
• Prava tre}e generacije.
• Ve}i broj prava i sloboda koje se sadrìnski me|usobno
razlikuju, a ~iji je smisao da garantuju socijalnu i ekonomsku
sigurnost gra|ana u okviru koncepta socijalne pravne dràve.
• Socijalno-ekonomska prava NISU op{ta individualna prava,
ve} pripadaju odre|enim kolektivitetima. Njih, na~elno uìva
svaki pojedinac koji pripada odre|enoj dru{tvenoj grupi.
• Samo ustavno jemstvo ovih prava nije dovoljno za njihovu
realizaciju. Ustav samo garantuje najzna~ajnija prava i
najva`nije principe njihove realizacije, a zakonodavcu se
delegira
– Utvr|ivanje subjekata socijalno-ekonomskih prava,
– Odre|ivanje uslova pod kojima se sti~u ova prava,
– Odre|ivanje obima socijalnih garancija, izvora finansijskih sredstava i sredstava
za realizaciju prava.
• Za realizaciju socijalno-ekonomskih prava je nu`na aktivnost
dràve, za razliku od li~nih i politi~kih prava koja u principu
nalaù neaktivnost dràve, tj. uzdràvanje od me{anja. Zato se
socijalno-ekonomska prava formuli{u I kao du`nosti dràve.
• Socijalno-ekonomska prava se po prvi put garantuju u
ustavima donetim posle Prvog svetskog rata, i to pod uticajem
Vajmarskog ustava.
• Me|unarodnopravne garancije: pre svega
– Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima UN
(1966)
– Evropska socijalna povelja (1961, izmenjena 1996)
Prava vezana za rad
• Grupa velikog broja raznovrsnih prava koja se odnose na rad, proces rada i
na poloàj ~oveka na radnom mestu.
• Univerzalna deklaracija UN:
– Pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravi~ne i zadovoljavaju}e
uslove rada I na za{titu od nezaposlenosti (~l. 23 st. 1).
– Pravo na jednaku platu za jednaki rad (~l. 23 st. 2).
– Pravo na pravednu i zadovoljavaju}u naknadu (~l. 23 st. 3)
– Pravo na sindikalno udruìvanje (~l. 23 st. 4)
– Pravo na odmor i razonodu, uklju~uju}i razumno ograni~enje radnog vremena
i povremeno pla}eni odmor (~l. 24).
• Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima:
– Pravo na rad, koje podrazumeva pravo svakog lica da dobije mogu}nost da
obezbedi sebi sredstva za ìvot slobodno izabranim ili prihva}enim radom (~l.
6 st. 1).
– Pravo na pravi~ne i povoljne uslove rada: nagra|ivanje, bezbednost i higijenski
uslovi rada, mogu}nost unapre|enja, odmor, slobodno vreme, ograni~eno radno
vreme, pla}eno odsustvo (~l. 7).
– Pravo na sindikalno udruìvanje i pravo na {trajk (~l. 8).
• Evropska socijalna povelja
– Pravo na rad (~l. 1)
– Pravo na pravi~ne uslove rada (~l. 2)
– Pravo na bezbedne i zdrave radne uslove (~l. 3).
– Pravo na po{tenu naknadu (~l. 4)
– Pravo na organizovanje (~l. 5).
– Za{tita dece i omladine na radu (~l. 7)
– Za{tita matrinstva zaposlenih èna (~l. 8)
• Povelja EU o ljudskim pravima
• Pravo na rad I slobodan izbor rada u ~l. 15.
• Pravo na po{tene i pravedne uslovi rada (~l. 31)
• Pravo na {trajk (~l. 28)
• Za{tita od neopravdanog otpu{tanja (~l. 30)
• Zabrana de~jeg rada i posebni uslovi za rad omladine
(~l. 32)
• Prava vezana za rad u Ustavu Srbije
– Na~elna garancija prava na rad i slobode izbora rada u
~l. 60 st. 1 i st. 2 Ustava.
– Pravo na dostupnost svih radnih mesta svakom
pojedincu pod jednakim uslovima (~l. 60 st. 3)
– Garancija odre|enih uslova rada u ~l. 60 st. 4.
– Deca mla|a od 15 godina ne mogu biti zaposlena, niti
ako su mla|a od 18 godina, mogu da rade na poslovima
{tetnim po njihovo zdravlje ili moral (~l. 66 st. 4).
– Pravo na {trajk (~l. 61).
Pravo na obrazovanje
• Me|unarodni standardi
– ^l. 26 Univerzalne deklaracije UN
Na~elna garancija prava na {kolovanje u st. 1.
Pravo na besplatno {kolovanje barem u osnovnim i niìm
{kolama (st. 1).
Puni razvitak ljudske li~nosti i u~vr{}ivanje po{tovanja ljudskih
prava i sloboda kao ciljevi {kolovanja (st. 2).
– Pravo na obrazovanje u ~l. 13 Pakta o ekonomskim, socijalnim
I kulturnim pravima
– ^l. 2 Protokola 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i
pravo na obrazovanje.
– ^l. 14 Povelje EU o ljudskim pravima.
• Ustav Srbije i pravo na obrazovanje
– ~l. 71 Ustava.
Pravo na za{titu zdravlja
• Me|unarodni standardi
– ^l. 25 Univerzalne deklaracije UN.
– ^l. 12 Pakta o ekonomskim, socijalnim I kulturnim
pravima.
– ^l. 11 Evropske socijalne povelje
– ^l. 35 Povelje EU o ljudskim pravima
• Za{tita zdravlja u Ustavu Srbije
– ^l. 68 Ustava
Ostala socijalno-ekonomska prava
• Pravo na socijalnu za{titu (~l. 22 i ~l. 25 UD
UN, ~l. 9 PESK, ~l. 12-14 ESP, ~l. 34 Povelje
EU, ~l. 69 Ustava Srbije).
• Pravo na imovinu (~l. 1 Pakta 1 ECHR, ~l. 17
Povelje EU, ~l. 58 Ustava Srbije).
• Pravo na preduzetni{tvo
– ~l. 16 Povelje EU, ~l. 83 Ustava Srbije.
• Pravo na zdravu ìvotnu sredinu
– ~l. 37 Povelje EU, ~l. 74 Ustava Srbije.
Prava nacionalnih manjina
• Op{te garancije ljudskih prava odnose se na sve gra|ane nezavisno od
njihove nacionalne ili etni~ke pripadnosti. Po sadrìni, najve}i broj prava
nacionalnih manjina nisu posebna prava. To su prava zajem~ena svim gra|
anima, ali su manjinama data posebna jemstva, naro~ito onih prava koja su
od zna~aja za o~uvanje i razvoj nacionalnog identiteta pripadnika
nacionalnih manjina.
• Internacionalizacija za{tite prava manjina
– Pitanje za{tite verskih manjina XVI i XVII veku (Nirnber{ki ugovor iz 1532.,
Ugovor iz Augsburga 1555, Vestfalski ugovor 1648). Bilateralni ugovori
Osmanskog carstva sa Francuskom, (1535), Engleskom (1580), Austrijom
(1615) I Rusijom (1774) o posebnoj za{titi gra|ana ovih dràva u Osmanskom
carstvu. Ugovor sa Rusijom se odnosio na sve pravoslavne hri{}ane.
– Be~ki kongres (1815) za{tita nacionalnih osobenosti Poljaka koji su se usled
podele Poljske na{li pod jurisdikcijom Pruske, Austrije i Rusije.
– Berlinski kongres (1878) Srbija se ugovorom na osnovu koga je stekla
nezavisnost obavezala da izjedna~i pripadnike razli~itih konfesija, naro~ito u
oblasti gra|anskih i politi~kih prava, pristupa slu`bi i obavljanju posla i da svim
verskim grupama garantuje slobodu veroispovesti i slobodnog ispovedanja
vere.
– Za{tita manjina u okviru Dru{tva naroda.
• Za{tita u okviru UN
– Univerzalna deklaracija UN (1948) ne spominje izri~ito manjine, ali
zabranjuje diskriminaciju u pogledu uìvanja prava iz Deklaracije, a
po osnovu rase, boje, jezika, veroispovesti, nacionalnog porekla, ro|
enja (~l. 2). Pojedina prava koje proklamuje Deklaracija, iako se
odnose na sve ljude, mogu imati ve}I zna~aj za za{titu nacionalnih
manjina: sloboda misli, savesti I veroispovesti (~l. 18), pravo na
izraàvanje mi{ljenja (~l. 19), sloboda okupljanja i udruìvanja (~l.
20), pravo na obrazovanje (~l. 26), pravo u~e{}a u kulturnom ìvotu
(~l. 27).
– Pakt o gra|anskim i politi~kim pravima UN (1966) sadrÌ eksplicitnu
normu o manjinama u ~lanu 27:
“U dràvama gde postoje etni~ke, verske ili jezi~ke manjine, lica koja
pripadaju tim manjinama ne mogu biti li{ena prava da imaju u
zajednici sa drugim ~lanovima svoje grupe, svoj kulturni ìvot, da
ispovedaju svoju sopstvenu veroispovest I obavljaju vreske
du`nosti, ili da upotrebljavaju svoj sopstveni jezik.”
Pakt ne sadrÌ definiciju manjine, odre|ivanje adresata prepu{ta
dràvama potpisnicama.
Pakt ne garantuje kolektivna ve} samo individualna prava pripadnika
nacionalnih manjina.
Pakt obavezuje dràve potpisnice na ne~injenje, a ne na ~injenje.
– Deklaracija UN o pravima lica koja pripadaju nacionalnim,
etni~kim, verskim ili jezi~kim manjinama (1992).
Deklaracija sadrì listu prava koja uìvaju pripadnici
manjina, kao i neke obaveze dràva, koje nisu potpuno
odre|ene. Deklaracija nije me|uanrodnopravni ugovor i nije
pravno obavezuju}a za dràve.
• OEBS i manjinska prava
– Dokument iz Kopenhagena o ljudskoj dimenziji KEBS-a
(1990) U ovom dokumentu je manjinskim pravima
posve}eno ~itavo poglavlje IV, ta~ke 30-40.
– Povelja iz Pariza o novoj Evropi (1990). Prihva}en je stav
da prava pripadnika manjina kao deo op{te priznatih
ljudskih prava moraju biti po{tovana bez ograni~enja.
– Akti OEBSa nisu pravno obavezuju}i, ve} imaju polti~ki
karakter.
• Savet Evrope i za{tita manjina
– Zabrana diskriminacije iz ~l. 14 Evropske konvencije o
ljudskim pravima i slobodama. Zabrana diskriminacije nije
apsolutna, ve} se odnosi na uìvanje prava iz Konvencije.
Va`nost odre|enih prava iz Konvencije za za{titu
nacionalnog identiteta – sloboda misli, savesti I
veroispovesti (~l. 9), sloboda izraàvanja mi{ljenja (~l. 10),
sloboda okupljanja I udruìvanja (~l. 11), pravo na
obrazovanje (~l. 2 Protokola 1 uz Konvenciju). Za{tita iz
~l. 8 Konvencije (privatnost), kojim se obuhvata i za{tita
od proterivanja i nasilnog preseljenja.
– Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima
(1992). Cilj Povelje je za{tita istorijskih, regionalnih i
jezika manjina u Evropi, time i o~uvanje tradicije I
kulturne razli~itosti u Evropi. Povelja nije obavezna u
celini, ve} je prihva}en tzv. sistem a la carte, dràve moraju
da prihvate najmanje 35 ta~aka iz tre}eg dela Povelje.
– Okvirna konvencija za za{titu nacionalnih manjina (1995).
Prvi multilateralni me|unarodni sporazum koji se odnosi
isklju~ivo na prava pripadnika nacionalnih mannjina.
Konvencija sadrÌ okvirno definisane ciljeve principe, jer
treba da podstakne dràve potisnice (koje ne moraju biti I
~lanice Saveta Evrope) da svoje nacionalne propise
usklade sa ovim principima. Ciljevi Konvencije treba da se
ostvare kroz nacionalne pravne propise i nacionalnu
politiku. Prava su formulisana kao obaveze dràve.
Konvencija se odnosi na pripadnike manjina, a ne na
manjine kao grupe. Konvencija ne ustanovljava sistem
za{tite poput onog uz Konvenciju o ljudskim pravima.
Katalog prava, formulisan kao obaveze dràva.
• Evropska unija i prava manjina
– Jednakost i zabrana diskriminacije u ~l. 12 Ugovora o EZ. Pitanje
pozitivne diskriminacije. Praksa Evropskog suda pravde- South Tyrol
Case (C-274/96, od 24.11.1998, Bickel i Franz). U italijanskoj
provinciji Bolcano italijanski gra|ani koji govore nema~kim jezikom
imaju pravo na upotrebu ovog jezika pred sudovima i javnom
upravom). Pitanje, da li je ograni~enje ovog prava na italijanske
dràvljane u suprotnosti sa ~l. 12 UEZ. Sud je u odredbi video povredu
prava EZ pro{irio dejstvo italijanske norme na sve EU gra|ane. Mere i
propisi koje dràve ~lanice izdaju da bi pozitivno diskriminisale
nacionalne manjine, mogu da koriste I ostali gra|ani Unije, ukoliko se u
konkretnom slu~aju nalaze u istoj situaciji kao “primarni” adresati
pravne norme.
– ^l. 13 Ugovora o EZ, ovla{}enje Saveta da donosi mere protiv
diskriminacije. U skladu sa tim 2000 g. je doneta Direktiva o primeni
principa jednakosti bez razlike u pogledu rase ili etni~kog porekla
(Directive 2000/43/EC od 29. juna 2000).
– Povelja EU o ljudskim pravima: ~l. 20, ~l. 21, ~l. 22.
– Prava manjina u spoljnoj politici EU
Regulativa u pravnom poretku Srbije
• Srbija je ratifikovala najva`nije univerzalne i regionalne ugovore kojima se
posredno ili neposredno zajem~uju prava i slobode pripadnika nacionalnih
manjina. Prema ~l. 16 st. 2 Ustava Srbije ovi akti su sastavni deo pravnog
poretka Srbije I neposredno se primenjuju, s tim {to moraju biti u skladu sa
Ustavom. Videti I ~l. 18 st. 2 I 3.
• Ustav Srbije i prava manjina
– Definisanje dràve Srbije kao dràve srpskog naroda. Iako
Venecijanska komisija smatra da ovakvo definisanje u praksi ne mora
da proizvodi nikakve posledice, ne moè se smetnuti sa uma ~injenica
da je uporedna ustavnosudska praksa pokazala da jeovakvo prisvajanje
dràve od strane ve}inskog naroda naj~e{}e povezano i s odnosom
dràvnih organa prema manjinskim problemima u praksi (Beogradski
centar za ljudska prava, Izve{taj o stanju ljudskih prava u Srbiji
2007.g).
– Poseban deo Ustava koji se odnosi na prava pripadnika nacionalnih
manjina (tre}e poglavlje drugog dela, ~l. 75-81).
• Zakon o za{titi sloboda i prava nacionalnih manjina (Sl. list SRJ 11/2002).
Donet u SRJ, ali se posle razdvajanja od Crne Gore primenjuje u Srbiji
(Srbija je prema Ustavnoj povelji SCG pravni sukcesor Dràvne zajednice).
Pojam nacionalne manjine
• Te{ko}e u odre|ivanju pojma nacionalne manjine su toliko velike da ne
postoji nijedan me|unarodni ugovor u kome se jasno kaè {ta se
podrazumeva pod manjinom.
• Definicije manjina kao predmet nau~nih komentara. Definicija italijanskog
profesora Fran~eska Kapotortija (Francesco Capotorti) u svojstvu
posebnog izvestioca Potkomisije za diskriminaciju i manjine UN (iz 1977.
g.):
– Manjina je grupa koja je malobrojna u odnosu na ostatak stanovni{tva
I nije u dominantnom poloàju i ~iji pripadnici koji su dràvljani te
dràve imaju etni~ka, verska i jezi~ka obele`ja koja se razlikuju od
ostatka stanovni{tva i, makar samo implicitno, odràvaju ose}aj
solidarnosti, upravljen na o~uvanje svoje kuture, tradicije, vere i
jezika.
– Pitanje dràvljanstva i uìvanja prava nacionalnih manjina.
– Objektivni kriterijum: broj~ana inferiornost I nedominantan poloàj u
dru{tvu, kao I posebna obele`ja (etni~ka, verska, jezi~ka).
– Subjektivni kriterijum: @elja za o~uvanjem sopstvenog identiteta koja
se zasniva na ose}anju solidarnosti.
• Definisanje manjine u ~lanu 2 Zakona o za{titi prava i sloboda
nacionalnih manjina:
Nacionalna manjina u smislu ovog zakona je svaka grupa
državljana Savezne Republike Jugoslavije koja je po
brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja
manjinu na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije,
pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj
i čvrstoj vezi sa teritorijom Savezne Republike Jugoslavije
i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili
etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se
razlikuje od većine stanovništva, i čiji se pripadnici
odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednički
identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.
Nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona smatraće
se sve grupe državljana koji se nazivaju ili određuju kao
narodi, nacionalne i etničke zajednice, nacionalne i
etničke grupe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju
uslove iz stava 1 ovog člana.
Individualna ili kolektivna prava
• Pitanje nosilaca manjinskih prava. Prava manjina kao
individualna prava pripadnika nacionalnih grupa ili kao
kolektivna prava koja pripadaju manjini kao grupi.
• Me|unardni standard je garancija manjinskih prava kao
individualnih prava. Nijedan od navedenih me|unarodnih
dokumenata ne sadrì kolektivna prava manjina. Nosilac
prava je pripadnik nacionalne manjine. To me|utim ne
isklju~uje kolektivno vr{enje odre|enih prava.
• Kolektivna prava manjina u pravnom poretku Srbije:
– ^l. 75 st. 2 Ustava Srbije – kulturna autonomija.
– ^l. 1 st. 1 Zakona o manjinama, Zakon ne uvodi posebna prava manjina
ve} sadrÌ konkretizaciju prava sadrànih u Ustavu i me|unarodnim
ugovorima. Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kolektivna prava.
Pregled posebnih manjinskih prava
• Jednakost i zabrana diskriminacije (vidi gore slajd 52 i dalje).
^l. 4 st. 1 Okvorne konvencije SE. Za{tita od svake
diskriminacije, a ne samo diskriminacije od strane dràve. ^l.
21 i ~l. 76 Ustava Srbije, ~l. 3 Zakona o manjinama.
Pozitivna diskriminacija: ~l. 4 st. 2 Okvirne konvencije, ~l. 21
st. 4, ~l. 76 st. 3 Ustava Srbije, ~l. 4 Zakona o manjinama.
Zabrana izazivanja i podsticanja nacionalne neravnopravnosti,
mr`nje i netrpeljivosti: ~l. 6 st. 2 Okvirne konvencije, ~l. 49
Ustava Srbije.
• Sloboda izraàvanja nacionalne pripadnosti: ~l. 3 st. 1 Okvirne
konvencije, ~l. 47 ustava Srbije, ~l. 5 Zakona o manjinama.
• Zabrana nasilne asimilacije i preduzimanja mera koje bi ve{ta~ki
menjale nacionalni sastav stanovni{tva: ~l. 8 Evropske konvencije o
ljudskim pravima, ~l. 16 Okvirne konvencije SE, ~l. 78 Ustava Srbije,
~l. 5 st. 3 Zakona o manjinama.
• Pravo na o~uvanje posebnosti:
– Pravo na upotrebu jezika: ~l. 5 st. 2 I ~l. 6 st. 3 e Evropske
konvencije ne sadrè pravo na upotrebu manjinskog jezika pred
sudom, Povelja o regionalnim I manjinskim jezicima, ~l. 10
Okvirne konvencije, ~l. 10, ~l. 79 Ustava Srbije, ~l. 10 i 11 Zakona
o manjinama.
– Pravo na upotrebu imena na svom jeziku i pismu: ~l. 11 st. 1
Okvirne konvencije, ~l. 79 Ustava Srbije, ~l. 9 Zakona o
manjinama.
– Pravo na topografske oznake na sopstvenom jeziku: ~l. 11 st. 3
Okvirne konvencije, ~l. 79 Ustava Srbije, ~l. 11 st. 5.
– Pravo na obrazovanje, i to generalni otvoren pristup obrazovnim
ustanovama u zemlji (prema ~l. 2 1. Protokola ECHR, ~l. 71
Ustava Srbije) kao i pravo na obrazovanje na maternjem jeziku
(Povelja o regionalnim I manjinskim jezicima, ~l. 12, 13 i 14
Okvirne konvencije SE, ~l. 79 Ustava Srbije, ~l. 13, 14, 15 Zakona
o manjinama)
– Kulturna prava: jedan od va`nijih elemenata o~uvanja nacionalnog
identiteta. Pravo na o~uvanje tradicije I kulturne ba{tine. ^l. 5 st. 1
Okvirne konvencije SE, ~l. 12 Povelje o regionalnim i manjinskim
jezicima, ~l. 79 Ustava Srbije, ~l. 12 Zakona o manjinama).
– Mediji na manjinskim jezicima: ~l. 9 st. 1 Okvirne konvencije, ~l. 79
Ustava Srbije, ~l. 17 Zakona o manjinama).
– Sloboda veroispovesti: ~l. 7 I ~l. 8 Okvirne konvencije SE, ~l. 79
Ustava Srbije- verska posebnost).
– U~e{}e u vlasti: Pravo na udruìvanje (~l. 7 Okvirne konvencije SE,
op{ta garancija u Ustavu Srbije u ~l. 55), posebne olak{ice u
ostvarivanju bir~kog prava, pravo na unutra{nje samoopredeljenje-
autonomija (~l. 75 st. 2 i 3), u~e{}e u javnim poslovima (~l. 15
Okvirne konvencije SE, ~l. 77 Ustava Srbije, ~l. 21 Zakona o
manjinama)
– Saradnja sa sunarodnicima: ~l. 17 Okvirne konvencije SE, ~l. 80 st. 3
Ustava Srbije, ~l. 6 Zakona o manjinama).
• Obaveza lojalnosti: ~l. 21 Okvirne konvencije SE, ~l. 7
Zakona o manjinama.
Prava stranaca
• Ustavom garantovana ljudska prava uìvaju i stranci.
Garancija ljudskih prava I odre|enih socijalno-
ekonomskih prava, ali ograni~enja u pogledu
politi~kih prava i sloboda .
– ~l. 17 Ustava Srbije.
• Pravo azila (pravo uto~i{ta)
– ~l. 14 Univerzalne deklaracije UN, ~l. 57 Ustava Srbije.
“Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola
jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj
grupi ili zbog svojih politi~kih uverenja ima pravo na uto~i{te u
Republici Srbiji”.
Zakon o azilu, Sl. Glasnik RS 109/07.
– ~l. 13 PGP, ~l. 1 Protokola 7 ECHR, ~l. 19 Povelje EU o
ljudskim pravima.
Ograni~enja ljudskih prava
• Op{ta ograni~enja
– Pravne norme kojima se na op{ti na~in odre|uju granice
okviri ostvarivanja ljudskih prava. Op{te granice
slobodama i pravima postavljaju samo iste takve slobode i
prava drugih, kao i ta~no navedeni op{ti interesi zajednice.
– ~l. 29 st. 2 Univerzalne deklaracije UN

Ograni~enje mora biti predvi|eno zakonom i imati za cilj
obezbe|enje nu`nog priznanja i po{tovanja sloboda drugih i
op{teg blagostanja i
zadovoljenje pravi~nih zahteva morala, javnog poretka i
op{teg blagostanja u demokratskom dru{tvu.
– ~l. 20 Ustava Srbije
Ustav propisuje da se njime zajem~ena ljudska i
manjinska prava mogu ograni~iti ako to on
dopu{ta I to samo u onoj meri koja je nophodna da
bi se u demokratskom dru{tvu zadovoljila svrha
zbog koje je ograni~enje dozvoljeno.
Ograni~enje mora biti dopu{tena Ustavom.
Svrha ograni~enja mora biti dopu{tena Ustavom, a
ograni~enje ne sme da zadire u samu su{tinu
zajem~enog prava.
Jasna definicija principa proporcionalnosti.
• Ograni~enja konkretnih ljudskih prava
– Dràva moè biti ovla{}ena da po razli~itim osnovama u
op{tem dru{tvenom interesu ograni~i vr{enje pojedinih
prava i sloboda. Ova ograni~enja dopu{tena su u tzv.
Restriktivnim klauzulama, koje su naj~e{}e navedene u
posebnim stavovima ~lanova kojima se neko pravo i
sloboda {tite. Na osnovu ovih ovla{}enja, dràva moè
odlu~ivati samo u pogledu obima uìvanja ovih prava i
sloboda, a ne moè uìvanje prava staviti van snage i
obustaviti njihovu primenu. Dràvi je dopu{teno da u
op{tem dru{tvenom interesu vr{enje ovih prava ograni~I,
ali ne i da ih suspenduje.
Ograni~enje mora biti u skladu sa zakonom ili zasnovano
na zakonu i
neophodno u demokratskom dru{tvu u
cilju za{tite osnovnih vrednosti dràve, poput nacionalne
bezbednosti, javne bezbednosti, javnog, zdravlja, morala i
za{tite slobode i prava drugih lica.
Primeri:
PGP: ~l. 12, ~l. 18, ~l. 19, ~l. 21, ~l. 22.
ECHR: ~l. 8, ~l. 9, ~l. 10, ~l. 11.
Ustav Srbije: ~l. 39, ~l. 40, ~l. 41, ~l. 43, ~l. 46, ~l. 54.
– Tuma~enje ograni~avaju}ih klauzula
1. Da li je me{anje dràve propisano zakonom ili u skladu
sa zakonom
2. Da li je odgovaraju}e zakonodavstvo imalo za cilj za{titu
nekog od navedenih osnova u restriktivnoj klauzuli
3. Da li je pona{anje dràve neophodno u demokratskom
dru{tvu radi postizanja nekog od dozvoljenih ciljeva.
Ograni~enja predstavljaju samo izuzetke u odnosu na op{te
pravilo i ona ne mogu biti primenjena tako da do|e do
potpunog ukidanja prava ili slobode.
Ograni~enja koja dozvoljava ECHR ne}e se primenjivati ni u
koje druge svrhe sem onih zbog kojih su propisana (~l.
18 ECHR).
Predvi|en zakonom: Ako èle da primene ograni~enja dràve
to mogu da u~ine jedino putem zakona. U
anglosaksonskim zemljama je ovaj uslov ispunjen i ako je
ograni~enje predvi|eno pravilima Common Law-a.
Zakoni kojima se ograni~ava pravo moraju biti jasni,
dostupni svakome i predvidivi. Oni moraju sluìti nekom
od ciljeva definisanih odredbom o ograni~enju.
Neophodan u demokratskom dru{tvu: postojanje nu`ne
dru{tvene potrebe. Vrednosti demokratskog dru{tva-
pluralizam, tolerancija i {irokogrudost.
Nacionalna bezbednost: neposredna opasnost po slobodni
demokratski ustavni poredak.
Odstupanje o ljudskih prava u
vanrednim prilikama
• Dràve mogu pod odre|enim okolnostima staviti van snage (derogirati) ve}i deo
zajem~enih prava i sloboda. Kada se steknu vanredne okolnosti (napr. Rat,
unutra{nji neredi I pobune ve}ih razmera ili razli~ite opasnosti po narod ili dràvu)
mogu}e je ukinuti odre|ena prava I slobode, ali samo u skladu sa ta~no utvr|enom
procedurom I dok se okolnosti ne otklone (derogacija moè biti samo privremena).
• Me|unarodnopravni akti:
– ~l. 4 st. 1 Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima
– ~l. 15 st. 1 Evropske konvencije
Suspenzija I derogiranje osnovnih prava se uslovljava ugroàvanjem I dovo|enjem u pitanje
vrednsoti takvog nivoa , bez kojih su ugroèni ìvot i opstanak nacije odnosno dràve.
Standard javne opasnosti definisan u praksi Evropskog suda za ljudska prava u tzv. Gr~kom
slu~aju:
Opasnost mora biti stvarna i neposredna, njene posledice moraju da se odnose na celu naciju,
mora biti ugroèno odvijanje organizovanog ìvota zajednice, kriza ili opasnost moraju
biti izuzetni, tako da su uobi~ajene mere ili ograni~enja predvi|eni Konvencijom radi
odràvanja sigurnosti, zdravlja i reda o~igledno nedovoljne.
Dodatni uslovi:
Mere se ne mogu primenjivati neograni~eno I prema slobodnom naho|enju
odnosne dràve, nego samo u najnu`nijoj meri koju zahteva situacija.
Mere moraju biti u skladu sa obavezama dràve koje ona ima prema me|
unarodnom pravu.
Proceduralni uslov: O preduzetim merama dràve moraju obavestiti
nadle`ne organe- prema PGP Generalnog sekretara UN (~l. 4 st. 3 PGP),
prema ECHR, generalnog sekretara Saveta Evrope (~l. 15 st. 3 ECHR).
• Ograni~enja u Ustavu Srbije
– ~l. 202 Ustava Srbije
Uslov da se proglasi vanredno ili ratno stanje (formalni uslov)
Mere moraju biti nu`ne u datoj situaciji (materijanli uslov)
Uslovi su blaè postavljeni jer se kao uslov ne predvi|a I ugroènost
opstanka dràve.
Dejstvo mera odstupanja su vremenski ograni~ene, mere prestaju da vaè
prestankom vanrednog ili ratnog stanja.
• Apsolutna za{tita odre|enih prava
– Neka od osnovnih prava I sloboda ne mogu biti podvrgnuta
nikakvim ograni~enjima (izuzev onima koje name}e
kori{}enje tih istih prava i sloboda od strane drugih) niti se
mogu suspendovati bez obzira na postojanje vanrednih
okolnosti.
– PGP apsolutno {titi pravo na ìvot, zabranu mu~enja,
zabranu ropstva, za{titu od zatvaranja zbog neizvr{avanja
ogovorne obaveze, na~elo zakonitosti krivi~nog dela i
sankcije, pravo na pravnu li~nost I slobodu misli, savesti I
veroispovesti (~l. 4 st. 2).
– ECHR apsolutno {titi pravo na ìvot, zabranu mu~enja,
zabranu ropstva, zabranu retroaktivnog krivi~nog
zakonodavstva (~l. 15 st. 2), zabranu izricanja smrtne
kazne (~l. 2 Protokola 13 uz KOnvenciju), zabranu
ponovnog su|enja licima ve} osu|enim ili oslobo|enim
povodom istog krivi~nog dela (~l. 4 Protokola 7).
– Ustav Srbije apsolutno {titi ljudsko dostojanstvo,
pravo na ìvot, nepovredivost fizi~kog i psihi~kog
integriteta, zabranu ropstva, uvaàvanje dostojansta
lica li{enog slobode, pravo na pravi~no su|enje,
principe pravne sigurnosti u kaznenom pravu,
pravo na pravnu li~nost, pravo na dràvljanstvo,
slobodu misli, savesti i veroispovesti, prigovor
savesti, slobodu izraàvanja nacionalne
pripadnosti, zabranu izazivanja rasne i druge
mr`nje, pravo na brak, slobodu odlu~ivanja o ra|
anju, prava deteta, zabranu nasilne asimilacije.
Zabrana zloupotrebe prava
• Pod zloupotrebom prava podrazumeva se kori{}enje
prava ili sloboda suprotno razlogu zbog koga je
sloboda ili pravo zagarantovano.
• ~l. 5 st. 1 PGP, ~l. 17 ECHR, ~l. 54 Povelje EU o
osnovnim pravima.
Odredbe navedenih konvencija ne mogu se tuma~iti tako da
podrazumevaju pravo bilo koje dràve, grupe ili lica da se
upuste u neku delatnost ili izvr{e neki ~in koji je usmeren
na poni{tavanje bilo kog od prava iz konvencija ili na
njihovo ograni~avanje u ve}oj meri od one koja je predvi|
ena ovim konvencijama.
Za{tita ljudskih prava
• Za{tita ljudskih prava obuhvata katalog ljudskih prava
zajem~enih ustavom i me|unarodnim aktima i, posebno,
jemstva za{tite ljudskih prava. Smisao ustava je da uspostavi i
osigura odgovaraju}u za{titu ljudskih prava koja su njime
zagarantovana. Za{tita ljudskih prava pretpostavlja posebne
institucije, za{titne mehanizme, instrumente za{tite i pravna
sredstva za za{titu prava koja su povre|ena.
• Op{ti principi za{tite ljudskih prava
– Principi op{teg karaktera, koji se odnose na celinu ustavnog
sistema:
• Princip ustavnosti i zakonitosti
• Princip nezavisnosti sudova
– principi koji se neposredno vezuju za ljudska prava
• Princip neposredne primene ustavnih odredaba o ljudskim
pravima. Iz ovog principa proizilazi da uìvanje ljudskih
prava moè biti ograni~eno samo jednakim slobodama i
pravima drugih. Ljudska prava se mogu ograni~iti ili
suspendovati samo u slu~ajevima i pod uslovima koje
propisuje sam ustav. Zakonodavac nema ovla{}enje da ure|
uje sadràj ljudskih prava, ve} samo postupak u kome se ona
ostvaruju. Zakonodavac ne moè ograni~avati ljudska prava
po svom naho|enju, ve} samo u slu~ajevima i u obimu koji
ustav dopu{ta.
• Pravo na podno{enje tu`be redovnim sudovima radi za{tite
ljudskih prava i sudska za{tita sloboda i prava gra|ana.
• Pravo gra|ana na naknadu {tete koju pretrpe usled
nezakonitog ili nepravilnog rada organa dràvne vlasti.
Oblici i instrumenti za{tite ljudskih
prava
• Za{tita pred organima uprave
– Protiv odluka koje donese prvostepeni organ uprave re{avaju}i o
nekom pravu moè se izjaviti àlba drugostepenom organu uprave.
• Za{tita pred sudovima
– Sudska za{tita ljudskih prava je osnovni, najzna~ajnini i naj~e{}i
oblik institucionalne za{tite ljudskih prava.
– Za{tita pred redovnim sudovima: Radi za{tite sloboda i prava
svako lice se moè obratiti tu`bom nadle`nom sudu. Tu`bom se
moè zahtevati:
• Prestanak radnji kojima se vre|aju slobode i prava,
• Uspostavljanje pre|a{njeg stanja,
• Uzdràvanje od radnji kojima se nanosi povreda ljudskim
pravima
• Naknada {tete koju je lice pretrpelo zbog povrede slobode ili
prava.
– Postupak za{tite ljudskih prava pred sudom
• Krivi~ni postupak, kad povreda prava ima obele`ja
krivi~nog dela,
• Parni~ni postupak, kad povreda ljudskog prava nema
obele`ja krivi~nog dela,
• Za{tita pred upravnim sudstvom u upravnom sporu.
Predmet spora pred sudom je odluka ili akt drugostepenog
organa (ili prvostepenog ukoliko je isklju~eno pravo àlbe)
kojim je povre|eno neko ljudsko pravo.
• Za{tita pred ustavnim sudom
– Neposredna za{tita koja se ostvaruje kroz institut ustavne
àlbe.
• Ustavna àlba se moè izjaviti protiv pojedina~nih akata ili
radnji dràvnih organa ili organizacija kojima su poverena
javna ovla{}enja, a kojima se povre|uju ili uskra}uju
ljudska ili manjinska prava i slobode zajem~ena Ustavom,
ako su iscrpljena ili nisu predvi|ena druga pravna sredstva
za njihovu za{titu. (~l. 170 Ustava Srbije).
– Za{tita ljudskih prava preko op{te kontrole ustavnosti i
zakonitosti op{tih akata. Ovo je posredni oblik
ustavnosudske za{tite ljudskih prava.
• Pravo na pokretanje postupka i pravo na inicijativu za pokretanje
postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti (~l. 168 st 1. i 2 Ustava
Srbije).
• Zahtev za kontrolu ustavnosti zakona koji je izglasan, ali nije
stupio na snagu (~l. 169 Ustava Srbije).
• Za{titnik gra|ana (ombudsman) i za{tita ljudskih prava i
sloboda
Specifi~an dràvni organ koji ima sve ve}u ulogu u za{titi
ljudskih prava. Institucija ombudsmana prvi put se pojavila
po~etkom XIX veka na osnovu Ustava [vedske iz 1809. godine.
Puna ekspanzija ove institucije nastupa posle Drugog svetskog
rata, tako da je predvi|ena u nizu evropskih dràva, negde kao
ustavna, a negde kao zakonska kategorija. Instituciju
ombudsmana poznaje i pravni sistem EU.
Ombudsman nije organ dràvne vlasti, ne predstavlja posebnu
instancionu kontrolu upravne vlasti, niti je pak zamena za
redovnu sudsku za{titu ljudskih prava. Evropski sud za ljudska
prava zauzeo je stav da ombudsman sam po sebi ne predstavlja
delotvoran pravni lek u smislu ~lana 13 Konvencije, zato {to
ombudsman ne poseduje ovla{}enja da sam menja ili ukida
pravne akte kojima se kr{e ljudska prava. Me|utim, ova
ustanova moè bitno da doprinese delotvornosti drugog
pravnog leka. (Slu~aj Leander protiv [vedske, App. No.
09248/81 (1987)).
Autoritet ombudsmana po~iva na njegovoj nezavisnosti, na
odnosu prema javnosti, na zna~aju posla koji obavlja i na
li~nom ugledu pojedinca koji obavlja funkciju ombudsmana.
– Za{titnik gra|ana u pravnom poretku Srbije
Institucija ombudsmana (za{titnika gra|ana) je u Srbiji
ustanovljena na tri nivoa: na nivou dràve, na nivou AP
Vojvodina i na nivou lokalne samouprave. Instituciju za{titnika
gra|ana prikaza}emo na osnovu regulative kojom je institucija
ustanovljena na dràvnom nivou.
Za{titnik gra|ana je u Srbiji uzdignut na nivo ustavne kategorije
jer je njegov poloàj regulisan Ustavom Srbije, i to u ~l. 138. U
nadle`nosti Za{titnika gra|ana je za{tita prava gra|ana i kontrola
organa dràvne uprave ili subjekata kojima su poverena javna
ovla{}enja. On me|utim ne moè kontrolisati rad najvi{ih
dràvnih organa (Narodne skup{tine, predsednika Republike,
Vlade, Ustavnog suda) kao ni sudova ni javnih tuìla{tava.
Za{titnika gra|ana bira Narodna skup{tina, on njoj odgovara i
moè biti (pod odre|enim uslovima) i razre{en du`nosti. Zbog
va`nosti funkcije, a i da bi se Za{titniku gra|ana osigurala
nezavisnost, Ustav mu pruà imunitet kakav uìvaju narodni
poslanici.
Institucija Za{titnika gra|ana je u pravni poredak Srbije (na
centralnom nivou) uvedena i pre ustavnog regulisanja,
Zakonom o Za{titniku gra|ana (od 14. septembra 2005). Prema
~l. 1 st. 2 Zakona izri~ito se navodi da se Za{titnik gra|ana
stara o za{titi i unapre|enju ljudskih sloboda i prava.
Nadle`nost Za{titnika gra|ana regulisana je u III delu Zakona.
Za{titnik gra|ana kontroli{e zakonitost i pravilnost rada organa
uprave. On kontroli{e rad uprave samo u pogledu po{tovanja
prava gra|ana i to onih koji su predvi|eni zakonima ili drugim
op{tim aktima. Delatnost Za{titnika gra|ana se ostvaruje kroz
ispitivanje konkretnog slu~aja, kroz pravo predlaganja zakona
iz njegove nadle`nosti (~l. 109 st. 2 Ustava, uporediti ~l. 18
Zakona) i kroz pravo na pokretanje postupka za ocenu
ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom (~l. 168 st. 2
Ustava, uporediti ~l. 19 Zakona).
Za{titnik gra|ana ispituje pona{anje uprave u konkretnom
slu~aju na osnovu pritu`be gra|ana ili po sopstevnoj
inicijativi (~l. 24 Zakona). Gra|anin (u {irem smislu) moè
podneti pritu`bu Za{titniku gra|ana ukoliko smatra da su mu
aktom, radnjom ili ne~injenjem organa uprave povre|ena
prava. Pritom, pritu`ba se moè izjaviti tek kada su
iscrpljena sva pravna sredstva. Pritu`ba se podnosi
najkasnije u roku od jedne godine od izvr{ene povrede
prava gra|ana, odnosno poslednjeg postupanja, odnosno
nepostupanja u vezi sa u~injenom povredom prava gra|ana.
Ako Za{titnik gra|ana pokrene postupak, on o tome
obave{tava organ uprave i moè od njega traìti informacije
i spise. Na osnovu svih relevantnih ~injenica i okolnosti,
Za{titnik gra|ana moè “odbiti” pritu`bu ili pak utvrditi da su
postojali nedostaci u radu organa uprave.
Ukoliko utvrdi nedostatak, Za{titnik gra|ana upu}uje
doti~nom organu preporuku, na koji na~in treba
otkloniti nedostatak. Me|utim, organ nije u obavezi da
se pona{a u skladu sa preporukom. On samo mora da
obavesti Za{titnika gra|ana o svom pona{anju po
preporuci. Ukoliko se organ ne pona{a u skladu sa
preporukom, Za{titnik gra|ana moè o tome obavestiti
javnost, Narodnu skup{tinu, Vladu, ili da javno
preporu~i utvr|ivanje odgovornosti funkcionera koji
rukovodi organom uprave ili da preporu~I razre{enje
funkcionera koji je odgovoran za povredu prava gra|
ana.
Zna~aj redovnog godi{njeg Izve{taja Za{titnika gra|
ana (~l. 33 Zakona).
• Me|unarodnopravna za{tita ljudskih prava
Videti ~l. 22 st. 2 Ustava Srbije.
– Za{tita u okviru UN
Nadle`nost univerzalnih me|unarodnih tela da na zahtev
zainteresovanih pojedinaca utvr|uju povrede ljudskih prava je
fakultativna. Nijedan univerzalni ugovor o ljudskim pravima ne
obavezuje potpisnice da na nju pristanu, već se ova obaveza
mora posebno prihvatiti ratifikovanjem fakultativnih protokola
(npr. Pakt o građanskim pravima) ili davanjem posebnih izjava
(npr. čl. 14. Konvencije o rasnoj diskriminaciji). Još važnije
ograničenje je u tome što odluke međunarodnih tela nisu pravno
obavezne za države. One se i ne zovu presude, već mišljenja,
konstatacije itd, kao što se i obraćanje ovakvim organima ne
naziva tužbom ili žalbom, već predstavkom (komunikacijom).
Ovaj način nadzora ima tu prednost što inicijativu prepušta
najzainteresovanjima, tj. žrtvama kršenja prava, što jača
samopouzdanje ljudi i njihov utisak da za njihova prava postoji
interes i van granica njihove države.
• Komitet za ljudska prava
Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima ustanovio je
Komitet za ljudska prava (~l. 28-45) koji ima zadatak da nadzire
primenu Pakta. Prvim Fakultativnim protokolom uz Pakt
omogu}eno je da se i pojedinac moè obratiti Komitetu kada smatra
da mu je povre|eno pravo garantovano Paktom.
Komitet ima nekoliko osnovnih funkcija:
- Razmatra periodi~ne izve{taje dràva potpisnica Pakta o saglasnosti
njihovog zakonodavstva I prakse s obavezama koje su predvi|ene
Paktom, daje u svojim zaklju~cima mi{ljenje o stanju u doti~noj
dràvi i preporuke u smislu pobolj{anja tog stanja, Povremeno
formuli{e i objavljuje svoje op{te komentare pojedinih odredaba
Pakta ili op{tih pitanja vezanih za njegovu primenu i tuma~enje,
- Razmatra predstavke pojedinaca koji smatraju da im je neka dràva
potpisnica Protokola prekr{ila neko pravo zajem~eno Paktom i
predstavke dràva ~lanica koje smatraju da neka druga dràva ne
ispunjava obaveze iz Pakta.
Individualne predstavke zbog kr{enja prava zajem~enih Paktom
Uslovi za prihvatljivost predstavke (~l. 1, 2, 3 i 5 st. 2 Fakultativnog
protokola):
Predstavka pred Komitetom ne moè da bude anonimna. Predstavka
mora da ima dovoljno potrebnih podataka, da bude jasna I da sadrÌ
nameru podnosioca da pokrene postupak pred Komitetom.
Komitet moè da prima predstavke samo protiv dràva koje su
ratifikovale Fakultativni protokol. Postupak se moè pokrenuti samo
ako akt dràvnog organa predstavlja kr{enje prava.
Pojedinac moè pokrenuti postupak pred Komitetom samo ako se
kr{enje nekog prava dogodilo posle stupanja na snagu Fakultativnog
protokola za konkretnu dràvu, odnosno kada je dràva prihvatila
nadle`nost Komiteta da raspravlja o pojedina~nim predstavkama
(uslov ratione temporis).
Komitet moè da razmatra samo kr{enja onih prava koja su regulisana i
za{ti}ena Paktom (uslov ratione materiae).
Predstavku mogu podneti samo pojedinci koji su u nadle`nosti
zemlje protiv koje se pokre}e postupak (uslov ratione
personae).
Predstavka ne sme da bude u nesaglasnosti sa odredbama Pakta
ili da predstavlja zloupotrebu prava na podno{enje
komunikacija.
Predstavka se moè podneti ukoliko ista stvar nije razmatrana u
nekom drugom me|unarodnom postupku.
Predstavka se moè podneti ukoliko su prethodno bili iscrpljeni
svi unutra{nji pravni lekovi.
Postupak o su{tini stvari
Kada se predstavka proglasi prihvatljivom od dràve se traì da
da izjavu o slu~aju kao i da iznese relevantne ~injenice koje se
ti~u slu~aja. Dràva mora dostaviti ove podatke u roku od {est
meseci i da pritom navede pravne lekove koji su stranci stajali
na raspolaganju I opi{e sve mere koje je eventualno preduzela
da bi popravila situaciju. Posle zavr{enog razmatranja
predstavke, Komitet usvaja konstatacije (views) o datom
slu~aju. Konstatacije imaju oblik presude i sadrè stav
Komiteta o su{tini stvari. Odluke Komiteta donose se ve}inom
glasova, mada je Komitet u svojoj dosada{njoj praksi
odlu~ivao jednoglasno.
Odluke Komiteta NISU PRAVNO OBAVEZUJU]E, niti postoji
organ ovla{}en da sprovodi odluke KOmiteta, ali je
dosada{nja praksa pokazala da dràve u izvesnoj meri po{tuju
preporuke i da se retko de{ava da dràva potpuno ignori{e
nalaze i preporuke Komiteta.
• Evropski regionalni sistem za{tite ljudskih prava - Evropski
sud za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava ustanovljen je Evropskom
konvencijom za za{titu ljudskih prava I sloboda, a da bi se
obezbedilo po{tovanje obaveza iz Konvencije i protokola uz
nju. Sud je stalni organ, koji se sastoji iz onolikog broja sudija
koliko ima dràva koje su potpisnice Konvencije. Nadle`nost
suda se proteè na predmete koji se ti~u tuma~enja i primene
Evropske konvencije o ljudskim pravima i protokola uz nju, i
to kroz re{avanje
me|udràvnih sporova (~l. 33 Konvencije)
pojedina~nih predstavki (~l. 34 Konvencije) ili
davanje savetodavnih mi{ljenja, a na zahtev Komiteta
ministara (~l. 47 Konvencije).
– Pojedina~ne predstavke
Svaka osoba, nevladina organizacija ili grupa lica koji tvrde da su
`rtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili
protokolima uz nju, a koje je u~inila neka od Visokih stana
ugovornica, moè Sudu podneti predstavku.
Predstavka se uzima u razmatranje tek kada su iscrpljeni svi
unutra{nji pravni lekovi, i to
u roku od {est meseci od dana kada je povodom pravnog leka
kojim je iscrpljen nacionalni pravni put doneta pravnosna`na
odluka.
Sud ne razmatra predstavku koja je anonimna, u su{tini istovetna
sa predstavkom koju je Sud ve} razmatrao ili koja je ve}
podneta nekoj drugoj me|unarodnoj instanci radi ispitivanja, a
ne sadrÌ nove relevantne ~injenice, ili je nespojiva sa
odredbama Konvencije ili protokola uz nju, neosnovana, ili
predstavlja zloupotrebu prava na predstavku.
Ako sud proglasi predstavku prihvatljivom on nastavlja
ispitivanje predmeta zajedno sa predstavnicima stranaka, i ako
je potrebno, preduzima istragu, a stavlja se I na raspolaganje
stranama u sporu kako bi se postiglo prijateljsko poravnanje
zasnovano na po{tovanju ljudskih prava ustanovljenih
Konvencijom i protokolima.
• Pravosna`nost presude- ~l. 44 Konvencije
• Obaveznost presude - ~l. 46 Konvencije
“Visoke strane ugovornice preuzimaju obavezu da se
povinuju pravosna`noj presudi Suda u svakom predmetu u
kome su stranke” (st. 1)
Izvr{enje presude nadgleda Komitet ministara (st. 2)
Na teritoriji dràve koja je prihvatila nadle`nost Suda, presuda
Suda predstavlja izvr{ni naslov.
• Pravi~no zadovoljenje (~l. 41 Konvencije)
IZBORI
• Zna~aj izbora u ustavnom sistemu
Danas ne postoji demokratski politi~ki sistem ni u jednoj zemlji u svetu u kome
predstavni~ki sistem nije sproveden. Pretpostavka postojanja
predstavni~kog sistema jesu slobodni i demokratski izbori, koji sti~u
karakter instrumenta za ostvarivanje volje i suverenosti naroda, tj. same
demokratije.
Izbori su ~in kojim narod bira svoje predstavnike.
Na izborima se zasniva legitimitet vlasti.
Za izborni sistem, kao osnov predstavni~ke demokratije i legitimitet izabranih
organa vlasti zna~ajni su princip narodnog suvereniteta, politi~ka
emancipacija dru{tva i na~elo jednakosti gra|ana (op{te pravo glasa).
Izborni principi i pravila kao principi koji nejneposrednije odre|uju poloàj gra|
anina kao nosioca suvereniteta.
Izborno pravo obuhvata sistem pravnih pravila kojima se ure|uje vi{e oblasti,
poput, materijalnog izbornog prava, procesnog izbornog prava, pravila
izborne matematike o raspodeli mandata, tehni~kih pravila sprovo|enja
izbora.
Izborno pravo reguli{e se ustavom, posebnim izbornim zakonima,
podzakonskim propisima.
• Ustav i izbori
Bez obzira na razlike u obimu u kojem se u samom ustavu ure|uju izbori,
odre|ena pitanja izbora naj~e{}e ~ine ustavnu materiju.
– Bira~ko pravo (aktivno i pasivno)
– Mandat ~lanova predstavni~kog tela
• Broj mandata u predstavni~kom telu (kao apsolutni broj, kao
raspon u kojem se kre}e broj ~lanova parlamenta ili kao utvr|ivanje
srazmere izme|u borja poslanika i broja bira~a ili stanovnika)
• Sistem raspodele mandata (ve}inski ili proporcionalni)
• Prestanak mandata.
– Raspisivanje izbora (vreme raspisivanja izbora, redovno ili vanredno
odràvanje izbora, postupak raspisivanja izbora).
– Izborne jedinice
– Bira~ki spiskovi (kao svojevrsna evidencija o bira~ima)
– Organi za sprovo|enje izbora
– U~e{}e politi~kih partija na izborima
– Kontrola izbora
• Zakoni o izborima
Ustav ne ure|uje celinu izbornog sistema, ve} se pored ustava
izbori ure|uju i zakonima. Izbornim zakonima se ure|uju
oblasti koje je ustav izri~itom odredbom delegirao
zakonodavcu ili ih sam nije uredio.
Zbog zna~aja izbora, u nekim ustavnim sistemima se izborni
zakoni donose i menjaju na poseban na~in.
Za dono{enje izbornih zakona nadle`no je zakonodavno telo.
Izbornim zakonima naj~e{}e se ure|uje postupak odvijanja
izbora:
Broj ~lanova predstavni~kog tela
Aktivno i pasivno bira~ko pravo
Izborne jedinice
Postupak izbora
• Izborne radnje
– Redosled odvijanja izbornih radnji
• Izborne radnje koje se odvijaju pre glasanja, ~iji smisao se ogleda u
pripremi za odlu~ivanje i glasanje na izborima.
– Dono{enje odluke o raspisivanju izbora
– Predlaganje kandidata za poslanike
– Evidencija o bira~kom telu
– Obrazovanje organa za sprovo|enje izbora
– Obrazovanje izbornih jedinica
– Odre|ivanje bira~kih mesta
– Pripremanje izbornog materijala
– Prijem izbornog materijala
• Izborne radnje koje se odvijaju u toku glasanja
– Kontrola izbornog materijala
– Kontrola i pe~a}enje glasa~ke kutije
– Glasanje
• Izborne radnje koje teku nakon glasanja
– Odvajanje neupotrebljenih glasa~kih listi}a
– Odvajanje vaè}ih od nevaè}ih listi}a
– Utvr|ivanje rezultata glasanja na bira~kom mestu
– Sastavljanje zapisnika o radu bira~kog odbora
– Dostavljanje zapisnika i izbornog materijala
– Utvr|ivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici
– Saop{tavanje rezultata izbora
– Objavljivanje rezultata izbora
– ûvanje izbornog materijala
• Izborne radnje koje se odvijaju tokom celokupnog
izbornog procesa:
– Kontrola izbora
– Za{tita izbornog prava
– Posmatranje izbora.
Bira~ki spisak
• U bira~ki spisak se upisuju lica sa bira~kim pravom. Sastavlja
se u posebnoj formi, a vodi ga, po slu`benoj du`nosti, organ
vlasti.
• Upis, brisanje ili izmene u bira~kom spisku obavljaju se po
slu`benoj du`nosti ili na zahtev bira~a uz podno{enje
odgovaraju}ih dokaza o bira~kom pravu.
• Bira~ki spisak je javna isprava. Vodi se kao jedinstven spisak
bira~a, a za svako bira~ko mesto se sastavlja overeni izvod iz
bira~kog spiska.
• Upis u bira~ki spisak je dokaz o bira~kom pravu. Ukoliko gra|
anin nije upisan u bira~ki spisak, on ne gubi bira~ko pravo, ali
se ne moè koristiti ovim pravom sve dok ne bude upisan u
bira~ki spisak.
Izborne jedinice
• Podela bira~kog tela na izborne jedinice kao izborna geometrija.
• Primena razli~itih kriterijuma prilikom obrazovanja izbornih jedinica treba
da osigura jednakost bira~kog prava. Izborne jedinice treba formirati tako
da se osigura princip da se jednak broj poslanika bira na jednak broj
bira~a.
• Problem prikrivene nejednakosti bira~kog prava.
• Sistem jedne izborne jedinice (sistem dràvnih lista) ili sistem vi{e izbornih
jedinica.
• Tipovi izbornih jedinica
Kriterijum za podelu je broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici.
– Uninominalne izborne jedinice su male izborne jedinice u kojima se bira jedan
poslanik. Praktikovane u ve}inskim izbornim sistemima.
– Plurinominalne izborne jedinice su izborne jedinice u kojima se bira vi{e od
jednog poslanika. U ovom slu~aju potrebno je zadovoljiti dva na~ela: na~elo
jednakosti bira~kog prava i na~elo srazmernog predstavljanja. Karakteristi~an
za proporcionalne izborne sisteme.
• Pristrasnim postavljanjem granica izbornih jedinica moè se uticati na
izborni rezultat.
GERRYMANDERING
Broj poslanika
• U izbornim sistemima koji su zasnovani na ve}inskom
principu, uninominalnom kandidovanju i pojedina~nom izboru
obrazuje se onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira
u predstavni~ko telo. Svakoj od izbornih jedinica dodeljuje se
jedno poslani~ko mesto.
• U proporcionalnim izbornim sistemima, poslani~ka mesta se
dele izme|u izbornih jedinica srazmerno broju bira~a u njima.
Bitno je po{tovanje dva na~ela: na~elo jednakosti bira~kog
prava i na~elo proporcionalnosti.
Metod najmanjeg delitelja.
• Odre|ivanje broja poslanika
Kandidovanje
• Pravo isticanja kandidata kao deo izbornog prava gra|
ana. Pravo kandidovanja pripada politi~kim
strankama, gra|anima, kao i svakom pojedincu, pod
uslovima koji su predvi|eni u zakonu.
• Uninominalno kandidovanje (pojedina~no
kandidovanje) i kandidovanje po listama.
• Potpisi stavljeni na predlog kandidature kao uslov za
kandidaturu.
• Kandidovanje po listama:
– Vezane, zatvorene, blokirane ili nepromenjljive liste.
– Nevezane, promenjljive, fleksibilne liste
– Slobodne, otvorene liste. Pana{iranje
Sistemi raspodele mandata
• Ve}inski sistem
– Ve}inski sistem podrazumeva dodelu poslani~kog
mandata primenom kriterijuma najve}eg broja
osvojenih glasova.
– Sistem apsolutne ve}ine
• Mandat osvaja onaj kandidat koji dostigne najmanje
polovinu glasova bira~a.
– Stroìji oblik apsolutne ve}ine: 50% + 1 glas od ukupnog broja
bira~a.
– Blaì oblik apsolutne ve}ine: 50% + 1 glas od broja bira~a koji
su iza{li na izbore.
– Sistem vi{ekru`nog ili dvokru`nog glasanja
– Sistem relativne ve}ine
Kriterijum za osvajanje mandata je najve}i broj
glasova. Izabranim se smatra kandidat koji je me|u
svim istaknutim kandidatima osvojio najve}i broj
glasova.
Jednokru`ni sistem.
• Proporcionalni sistem
– Srazmernim predstavljanjem omogu}ava se da ispoljena
lepeza politi~kog raspoloènja bira~a bude {to vernije
zastupljena u predstavni~kom telu. Proporcionalni sistem
omogu}ava podelu poslani~kih mandata izme|u ve}eg
broja politi~kih partija, srazmerno broju glasova koji je
osvojila svaka od partija ponaosob.
– Sistem izbornog koli~nika (sistem izbornih kvota)
• Herova kvota (~ist sistem izbornog koli~nika)
– Izra~unavanje izborne kvote podelom broja palih glasova sa brojem
poslanika koji se bira.
– Broj poslanika koji je dobila svaka lista kandidata se dobija podelom
broja dobijenih glasova doti~ne liste sa brojem izbornog koli~nika.
– Pitanje raspodele preostalih mandata
• Hagenbah-Bi{opova metoda
– Ovom metodom se izborni koli~nik umanjuje na taj na~in {to
se broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici uve}ava za 1.
• Imperijal kvota tako|e po~iva na umanjenom izbornom
koli~niku, koji se umanjuje tako {to se broj poslanika
koji se bira u izbornoj jedinici uve}ava za 2.
• Kada se poslani~ki mandati odre|uju putem tzv. Drup
kvote onda se izborni koli~nik umanjuje tako {to se broj
poslanika koji se bira u izbornoj jedinici uve}ava za 1 i
tako dobijeni izborni koli~nik uve}ava za 1.
– D’Ontov sistem
• Utvr|ivanje ukupnog broja glasova koji je dobila svaka
pojedina izborna lista (u izbornoj jedinici),
• Broj glasova koji je dobila svaka lista u izbornoj jedinici se
podeli s brojem 1, a zatim 2, 3, 4, i sve do broja predstavnika
koji se biraju u toj izbornoj jedinici.
• Dobijeni rezultati (koli~nici) se re|aju po veli~ini, a zatim
• se izdvaja onoliko najve}ih rezultata, tj. dobijenih koli~nika
koliko se u izbornoj jedinici bira predstavnika.
• Kandidatske liste dobijaju onoliko predstavni~kih mandata
koliko imaju najve}ih koli~nika.
• ^l. 82 Zakona o izboru narodnih poslanika.
– Nimajerova formula
• Ukupan broj poslani~kih mandata mnoì se brojem
glasova koji je osvojila svaka od kandidatskih lista.
• Dobijeni rezultat se deli ukupnim brojem glasova svih
kandidatskih lista.
• Svakoj od lista se dodeljuje onoliko mandata koliko
celih brojeva proizilazi iz ove proporcije.
• Me{oviti izborni sistemi
– Kombinovana primena ve}inskog i proporcionalnog
sistema.
• Izborna kvota-izborni prag
– Procentualno izraèn broj glasova koji je potrebno osvojiti
za jedno poslani~ko mesto. Prirodni prag glasova.
Izra~unava se tako {to se broj glasova (uzet kao 100%) deli
brojem poslanika koji se biraju.
– Zakonski prag glasova- Zakonom utvr|en procentualno
izraèn minimalan broj glasova koji mora osvojiti
kandidatska lista kako bi mogla u~estvovati u raspodeli
mandata.
– ~l. 81 st. 1 i 2 Zakona o izboru narodnih poslanika.
Kontrola izbora
• Kontrola izbora kao jemstvo da izborna prava ne}e biti povre|
ena i da }e se izbori odvijati saglasno propisanim pravilima.
• Javnost rada organa za sprovo|enje izbora i mogu}nost uvida u
celokupan tok izbornih aktivnosti.
• Kontrola ~iji su nosioci neposredni u~esnici izborne utakmice,
koji u~estvuju u radu I odlu~ivanju organa za sprovo|enje
izbora, imaju neposredan uvid u njihov rad I mogu koristiti
razli~ita pravna sredstva da bi za{titili izborna prava.
• Kontrola izbornog proces od strane doma}ih i stranih
posmatra~a.
• Va`nost pravne za{tite za ostvarenje izbornog prava.
Za{tita izbornog prava prema Zakonu o izboru
narodnih poslanika
• Izbore za narodne poslanike sprovode Republi~ka izborna
komisija I bira~ki odbori. (~l. 6 Zakona)
• Prema ~l. 7 Zakona za{titu izbornog prava obezbe|uju RIK,
Vrhovni sud Srbije I nadle`ni sudovi.
• Nadle`nost Ustavnog suda da odlu~uje o izbornim sporovima
za koje zakonom nije odre|ena nadle`nost sudova (~l. 167 st. 2
ta~ka 5 Ustava Srbije). Nadle`nost Ustavnog suda je
subsidijarna, tj. On re{ava samo one izborne sporove koji nisu
u nadle`nosti sudova. Takvim izbornim sporovima se mogu
smatrati izbori koji su povereni Narodnoj skup{tini.
• Zahtev za upis, brisanje, ispravku ili dopunu bira~kog spiska (~l. 19
Zakona)
– Pravo podno{enja zahteva ima svaki gra|anin, a od trenutka
progla{enja izborne liste pravo na podno{enje zahteva ima i podnosilac
izborne liste (~l. 19 st. 2)
– Zahtev se podnosi organu nadle`nom za vo|enje bira~kog spiska.
– Organ je duàn da u roku od 48 sati od dana prijema zahteva donese
re{enje o zahtevu i bez odlaganja ga dostavi podnosiocu zahteva (~l.
19. st. 3)
– Protiv ovog re{enja organa nadle`nog za vo|enje bira~kog spiska moè
se podneti tu`ba sudu nadle`nom za re{avanje u upravnim sporovima.
Rok za podno{enje tu`be je 48 ~asova od ~asa dostavljanja re{enja (~l.
19 st. 4).
– Tu`ba se podnosi preko organa nadle`nog za vo|enje bira~kog spiska,
koji je duàn da je u roku od 24 ~asa od prijema zajedno sa svim
potrebnim spisima dostavi nadle`nom sudu (~l. 19 st. 4)
– Sud o tu`bi odlu~uje u roku od 24 ~asa od ~asa prijema tu`be, a
njegova odluka je pravosna`na i izvr{na (~l. 19 st. 5 i st. 6 Zakona o
izboru narodnih poslanika).
• Zahtev za izmenu u bira~kom spisku po zaklju~enju bira~kog spiska (~l.
22 Zakona).
• Za{tita izbornog prava (~l. 93-~l. 97 Zakona o izboru narodnih
poslanika)
– Pravo na za{titu izbornog prava ima svaki bira~, kandidat za poslanika
i podnosilac izborne liste (~l. 94 Zakona).
– Pravo na prigovor Republi~koj izbornoj komisiji (~l. 95 Zakona)
• Aktivno legotimisan za podno{enje prigovora je svaki bira~, kandidat I
podnosilac izborne liste.
• Prigovor se podnosi Republi~koj izbornoj komisiji.
• Prigovor se podnosi zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili
nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora.
• Rok za podno{enje prigovora je 24 ~asa od ~asa kada je doneta odluka
odnosno izvr{ena radnja koja se prigovorom pobija.
– Postupanje RIKa po prigovoru (~l. 96 Zakona)
• RIK o prigovoru odlu~uje re{enjem, i to u roku od 48 ~asova od~asa
prijema prigovora. RIK re{enje dostavlja podnosiocu prigovora I svim
podnosiocima izbornih lista.
• Re{enjem kojim se usvaja prigovor poni{tava se pobijana odluka ili
radnja.
• ]utanje RIKa se smatra usvajanjem prigovora.
Žalba sudu protiv re{enja RIKa (~l. 97 Zakona o izboru
narodnih poslanika).
– Re{enje RIKa po prigovoru moè se àlbom pobijati pred
Vrhovnim sudom Srbije.
– @alba se podnosi preko RIKa, a u roku od 48 ~aova od
prijema re{enja.
– RIK je du`na da u roku od 24 ~asa od prijema àlbe dostavi
Vrhovnom sudu prigovor I sve potrebne spise.
– Vrhovni sud odlu~uje po àlbi najkasnije u roku od 48
~asova od prijema àlbe sa spisima.
– Odluka Vrhovnog suda po àlbi je pravnosna`na I protiv
nje se ne mogu izjavljivati zahtev za preispitivanje sudske
odluke ni zahtev za ponavljanje postupka (vanredni pravni
lekovi predvi|eni ZUS).
• Kaznene odredbe u Zakonu o izboru narodnih
poslanika
– ^l. 104- ~l. 114 Zakona
– Zatvorske kazne za izvr{enje krivi~nog dela iz ~l.
104 I ~l. 106.
– Nov~ane kazne za izvr{enje prekr{aja (~l. 108 i
dalje).
Neposredno u~e{}e gra|ana u odlu~ivanju
o javnim poslovima
• ^l. 21 Univerzalne deklaracije UN
• ^l. 25 Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima
• ^l. 2 st. 1 Ustava Srbije.
• Narodna inicijativa
– Narodna inicijativa iskazana u neformalnom obliku- pravo svakog gra|
anina da se obra}a organima dràvne vlasti. Inicijativa nije vezana za
ispunjenje formalnih uslova. Organi dràvne vlasti nemaju ustavnu
obavezu da u vezi sa inicijativom pokrenu postupak odlu~ivanja u
nadle`nim organima dràvne vlasti. Ukoliko na|u za shodno, organi
dràvne vlasti sami pokre}u postupak. Dono[enja odluke.
– Narodna inicijativa u formalnom obliku- predlog za pokretanje
zakonodavnog ili ustavotvornog postupka. Neophodan odre|eni
minimalni broj gra|ana neophodan da bi predlog bio formalno
pravovaljan.
• ~l. 107 st. 1 Ustava Srbije.
• ~l. 203 st. 1 Ustava Srbije.
• Referendum
– Pod referendumom se podrazumeva neposredno glasanje gra|ana o
jednom pravnom aktu ili drugoj odluci.
– Obavezan i fakultativan referendum. Obavezan referendum je onaj
referendum koji se mora raspisati i sprovesti da bi odre|eni pravni
akt, ili neka druga odluka, mogla biti doneta. Fakultativan
referendum postoji onda kada referendum moè ali ne mora biti
raspisan. Raspisivanje ovakvog referenduma je prepu{teno odluci
dràvnog organa, ili moè biti inicirano od strane gra|ana.
– Prethodni i naknadni referendum. Prethodni referendum se sprovodi
pre usvajanja akta/odluke od strane nadle`nog organa, dok se
naknadni referendum sprovodi posle usvajanja.
– ^l. 108 Ustava Srbije.
– ^l. 203 st. 6 i st. 7 Ustava Srbije.
• Pravo na peticiju u ~l. 56 Ustava Srbije
ORGANIZACIJA VLASTI
• Sa nastankom pisane ustavnosti i dono{enjem pisanih ustava
ure|uje se i organizacija vlasti u dràvnoj zajednici. U periodu
nastanka konstitucionalizma ustavotvorci su smatrali da je
organizacija vlasti prvorazredno pitanje koje treba urediti
osnovnim aktom politi~ke zajednice (ustavom). Ustav odre|uje
granice u kojima deluje dràvna vlast i uspostavlja podelu
dràvnih funkcija izme|u razli~itih organa dràvne vlasti, kako
bi se osiguralo da ni jedan od organa ne prigrabi apsolutnu
vlast.
• U naj{irem smislu, organizacija vlasti se moè odrediti kao
skup dràvnih institucija, na~in njihovog izbora, organizacija i
nadle`nosti, kao i me|usobni odnosi izme|u ovih institucija.
• Zakonodavna, izvr{na (i upravna) i sudska vlast/
funkcija/delatnost.
• Horizontalna i vertikalna podela vlasti.
– Horizontalna podela vlasti kao raspodela funkcija dràvne
vlasti izme|u razli~itih organa vlasti koji se obrazuju na
istom nivou. Podela na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku
vlast.
– Vertikalna podela vlasti kao raspodela nadle`nosti izme|u
centralnih i necentralnih organa vlasti.
• Horizontalna i vertikalna (teritorijalna) organizacija vlasti.
• Predsedni~ki i parlamentarni sistem podele vlasti i skup{tinski
sistem jedinstva vlasti.
Zakonodavno telo
• Parlament je organ vlasti kome je poverena zakonodavna vlast, i koji
zbog va`nosti funkcija koje obavlja biraju neposredno gra|ani.
• Slobodno izraèna volja gra|ana na izborima je osnov na kome vlast
temelji svoj legitimitet.
• Parlament kao centralna institucija u sistemu parlamentarne
demokratije.
• Izbor poslanika i mandat parlamenta
– Parlamentarizam po~iva na izborima, ~lanove parlamenta
neposredno biraju gra|ani na izborima.
– Neposredan izbor poslanika u donji dom parlamenta.
– Razli~iti modeli izbora/imenovanja poslanika u gornji dom
parlamenta.
– Op{te pravilo da se parlament bira na odre|eni mandatni period.
Mandat poslanika moè biti i produèn, a moè i prestati pre
isteka vremena na koje su izabrani.
Ovla{}enja parlamenta
• Tri osnovne funkcije parlamenta:
– Legislativna (parlament donosi najzna~ajnije op{te
pravne akte- ustav i zakone)
– Izborna (parlament bira odre|ene organe dràvne
vlasti)
– Kontrolna (parlament kontroli{e rad izvr{nih
organa vlasti, pre svega vlade).
• Ustavotvorna vlast parlamenta
– Samostalna ustavotvorna vlast parlamenta (ustavotvorna skup{tina
ili izbor novog parlamenta).
– Podeljena ustavotvorna vlast izme|u parlamenta i gra|ana.
• U~e{}e gra|ana u ustavotvornoj vlasti kroz:
– Podno{enje predloga za reviziju ustava
– Odlu~ivanje o reviziji ustava.
• Zakonodavna vlast parlamenta
– Ustavni zakoni
– Organski zakoni
– Osnovni zakoni
– Budètski zakoni
• Specifi`ni pravni akti koji se donosi u formi zakona i ure|uje dràvne
prihode i rashode. Budètski zakoni ure|uju prihode u dràvnoj blagajni,
izvore prihoda i njihovu raspodelu me|u budètskim korisnicima. Predlog
zakona o budètu moè podneti samo vlada. Vaènje ovih zakona je
vremenski ograni~eno (na godinu dana).
– Zakon o ratifikaciji me|unarodnog ugovora
• Izborna ovla{}enja parlamenta
– Pravo izbora vlade kao bitna karakteristika parlamentarnog
sistema.
• Kancelarska vlada - parlament bira predsednika vlade, a
on onda postavlja i razre{ava ostale ministre.
• Parlamentarna vlada - parlament bira predsednika vlade,
a na njegov predlog i ostale ministre.
– Izbor predsednika republike
– Izbor pravosudnih organa
– Izbor ombudsmana i guvernera centralne banke.
• Kontrolna ovla{}enja - parlamentarna kontrola vlade
– Poslani~ko pitanje
• Pravo poslanika da zatraÌ obja{njenje i dobije informaciju
o radu vlade ili ministarstva. Pitanje se upu}uje vladi ili
pojedinom ministru. Postavlja se u pisanom ili usmenom
obliku. Vlada ili ministar kome je pitanje upu}eno du`ni
su da na njega odgovore na istoj ili prvoj narednoj sednici
parlamenta. O odgovoru na poslani~ko pitanje NE otvara
se debata. Poslanik ima pravo da iznese da li je zadovoljan
odgovorom ili ne.
– Interpelacija
• Podnosi se u pisanoj formi. Upu}uje se vladi. Pravom na
podno{enje interpelaciji moè se koristiti samo GRUPA
poslanika. Interpelaciom se od vlade zahteva odgovor na
problem ili pitanje koje se pokre}e interpelacijom. O
odgovoru vlade moè se otvoriti DEBATA. Ishod debate
moè biti zaklju~ak parlamenta da pristupi glasanju o
poverenju vladi.
– Glasanje o poverenju vladi
• Zahtev za glasanje o poverenju vladi podnosi grupa
poslanika. O zahtevu se vodi debata u parlamentu, a po
zavr{etku debate parlament glasa o poverenju vladi.
– Budètsko pravo parlamenta
– Parlamentarne istrage
• Posebno radno telo koje prikuplja podatke i obave{tenja o
pitanju vezanom za rad vlade. Po okon~anju rada radno
telo podnosi izve{taj parlamentu. O izve{taju se vodi
rasprava koja moè biti povod za pokretanje postupka
glasanja o poverenju vladi.
Akti parlamenta
• Op{ti pravni akti (ustav, zakoni, poslovnik o
radu parlamenta).
• Pojedina~ni pravni akti (odluke i zaklju~ci).
• Politi~ki akti
– Deklaracija: izjava o stavu parlamenta o va`nim
dru{tvenim pitanjima ili politici koju parlament
èli da vodi.
– Rezolucija: utvr|ivanje pravca politike parlamenta i
definisanje mera za njeno sprovo|enje.
Unutra{nja organizacija parlamenta
• Domovi parlamenta
– Jednodoman ili dvodoman parlament
• Dvodomnost parlamenta u federalnim dràvama (dom
gra|ana i dom federalnih jedinica)
• Dvodomni parlamenti u unitarnim dràvama:
– Sistem imenovanja
– Sticanje poslani~kog mesta po osnovu poloàja
– Specifi~an izborni sistem za izbor poslanika u drugom domu
– Neposredan izbor, ali uz stroè uslove
– Kombinovanje sistema imenovanja i sistema izbora.
• Radna tela parlamenta
Rad parlamenta koji prethodi plenarnom zasedanju
odvija se u radnim telima.
– Stalna radna tela
– Povremena radna tela
• Anketni odbori
• Odbori koji sprovode parlamentarnu istragu
• Me{oviti odbori za re{avanje sukoba domova
– Uloga radnih tela u zakonodavnom postupku
• Mati~na radna tela
• Radna tela koja razmatraju formalnu stranu zakona.
• Predsednik parlamenta
Radom parlamenta rukovode predsednik i potpredsednici
parlamenta, kao i razli~iti kolegijalni organi i sekretar
parlamenta.
– Predsednik i potpredsednici parlamenta biraju se na prvoj
konstitutivnoj sednici parlamenta. Predsednik rukovodi
parlamentarnim zasedanjem, organizuje rad parlamenta,
priprema dnevni red zasedanja, koordinira rad radnih tela
parlamenta i organizuje rad parlamentarnih slu`bi.
• Poslani~ke grupe
– Poslani~ke grupe su poseban vid delovanja
politi~kih stranaka u parlamentu. Obrazuju ih
poslanici koji pripadaju istoj politi~koj partiji, ili
poslanici razli~itih partija koje imaju bliske
politi~ke poglede i programe.
– Uslovi za formiranje poslani~ke grupe.
– Ovla{}enja poslani~kih grupa
• Ovla{}enja procesne prirode
• Ovla{}enja materijalne prirode
• Pravo na autonomno ure|enje sopstvene organizacije.
Na~in rada parlamenta
• Parlamentarna zasedanja
– Stalno zasedanje
– Povremeno zasedanje
• Redovno zasedanje (u vremenskim intervalima koji su precizno
utvr|eni u ustavu), po pravilu dva puta godi{nje, koje traje po
nekoliko meseci. U toku jednog zasedanja odràva se vi{e sednica
parlamenta.
• Vanredno zasedanje.
• Oblici rada parlamenta
– Rad parlamenta u radnim telima, u poslani~kim grupama i
na plenarnom zasedanju.
Parlamentarne procedure
• Ustavotvorni i zakonodavni postupak kao dva
najzna~ajnija parlamentarna postupka. Postupak po
kome se donosi ustav ure|en je u samom ustavu, a
postupak dono{enja zakona ure|uje se ustavom i
poslovnikom parlamenta.
• Pod zakonodavnim postupkom podrazumevaju se
radnje koje se odvijaju u parlamentu od momenta
podno{enja inicijative ili predloga za dono{enje
zakona, pa sve do dono{enja zakona.
• Odvijanje zakonodavnog postupka u vi{e faza.
Prava poslanika
• Prava poslanika zagarantovana su ustavom, izbornim zakonima i
poslovnikom parlamenta.
• Individualna i kolektivna prava poslanika.
• Statusna prava poslanika
– Obezbe|uju nesmetano obavljanje poslani~ke funkcije.
Individualna prava, koja pripadaju svakom poslaniku.
– Imunitetska prava poslanika
• Indemnitet {titi pravo poslanika na slobodu govora i glasanja
u parlamentu. Parlamentarna neodgovornost. Apsolutno
dejstvo materijalnog imuniteta.
• Imunitet –parlamentarna nepovredivost. Njime se isklju~uje
krivi~no gonjenje poslanika i preduzimanje drugih mera
prema li~noj slobodi poslanika. Za{tita li~ne slobode za
radnje koje nisu neposredno vezane za njegovu aktivnost u
parlamentu. Relativno dejstvo procesnog imuniteta, traje
samo za vreme trajanja mandata. O procesnom imunitetu
poslanika odlu~uje parlament.
– Pravo na slobodan mandat. Poslanici nisu vezani instrukcijama svojih
bira~a, ve} odlu~uju i glasaju na osnovu svojih uverenja. Suprotan
slobodnom je imperativni mandat. Princip slobodnog mandata
isklju~uje opoziv poslanika. Poslanik predstavlja sve gra|ane, a ne
samo one koji su ih izabrali.
– Parlamentarna nepodudarnost (inkompatibilnost) je zabrana
istovremenog obavljanja poslani~ke i neke druge profesionalne ili
javne delatnosti.
• Prava poslanika u ustavotvornom i zakonodavnom postupku
– Pravo predlaganja ustava (kao kolektivno pravo poslanika)
– Pravo predlaganja zakona (kao individualno pravo poslanika)
– Pravo podno{enja amandmana (individualno pravo poslanika).
Amandmanom se moè zahtevati brisanje norme iz teksta predloga ili
njena izmena. Ako se zahteva izmena, u amandmanu se navodi i tekst
koji poslanik predlaè.
– Pravo u~e{}a u debati o predlogu za dono{enje ustava i zakona.
Debata o na~elnim pitanjima, i debata o pojedinostima. Ograni~enja
prava na govor u parlamentu.
– Pravo odlu~ivanja (glasanja) o predlogu ustava odn. zakona.
• Prava poslanika na kontrolu vlade
– Pravo postavljanja poslani~kog pitanja (individualno pravo
poslanika),
– Pravo podno{enja interpelacije,
– Pravo podno{enja zahteva za glasanje o poverenju vladi,
– Pravo poslanika da zahtevaju otvaranje parlamentarne istrage.
*vidi gore, slajd 177 i 178 (parlamentarna kontrola vlade).
• Du`nosti poslanika
Regulisane poslovnikom parlamenta. Mogu biti moralne i pravne.
Moralne su sankcionisane kroz politi~ku odgovornost poslanika,
kr{enje pravnih obaveza ima za posledicu ograni~avanje izvesnih
prava poslanika.
– Du`nost reprezentovanja interesa bira~a (ne me{ati sa imperativnim
mandatom!)
– Du`nost prisustvovanja sednicama parlamenta
– Du`nost po{tovanja parlamentarnog reda. Disciplinske mere za
nepo{tovanje pravila parlamentarnog reda (opomena, oduzimanje
re~i, udaljavanje sa sednice, i sl.)
VLADA
• Organ izvr{ne vlasti koji se obrazuje u
parlamentarnom sistemu vlasti.
• Vlada je kolektivno telo kome su povereni poslovi
izvr{ne vlasti. Vladu ~ine ministri koji se nalaze na
~elu razli~itih upravnih resora (mada pored ovih
ministara vlada moè imati i ministre bez portfelja).
• Vlada “proisti~e” iz parlamenta. Jednostrana~ke,
koalicione, koncentracione i manjinske vlade.
• Specifi~na ravnoteà izme|u zakonodavne i izvr{ne
vlasti.
• Strana~ka pripadnost ~lanova vlade
– Strana~ke (politi~ke) vlade
• Jednostrana~ka vlada
• Koaliciona vlada
• Koncentraciona vlada
• Manjinska vlada
– Nestrana~ke (nepoliti~ke) vlade
• Ekspertska vlada
• înovni~ka vlada
• Uloga mandatara pri izboru vlade
– Parlamentarna vlada
– Kancelarska vlada
• Parlamentarna nepodudarnost i tipovi vlade
– Poslani~ka vlada (kao uslov za izbor ministra postavlja se njegovo
~lanstvo u parlamentu)
– Neposlani~ka vlada (Poslani~ka i ministarska funckija
nekompatibilne)
– Me{ovita vlada (otvorena mogu}nost da ministri budu iz redova
poslanika ili pak da nisu ~lanovi parlamenta).
• Trajanje mandata vlade
– Trajanje mandata vlade na~elno vezano za trajanje
mandata parlamenta.
– Kra}e trajanje mandata prelazne vlade.
• Poloàj ministara u vladi
– Svi ministri jednaki, ili
– Postojanje razlike u rangu ministara
– Kabinetska vlada (~lanovi vlade i ~lanovi
kabineta)
Postupak izbora vlade
• Vlada se bira posle sprovedenih izbora. Ukoliko se
vlada ne izbere u propisanom roku, parlament se
raspu{ta i raspisuju se novi izbori.
– Mogu} je i izbor vlade u toku trajanja mandata parlamenta.
Institut konstruktivnog izglasavanja nepoverenja vladi.
• Predlaganje mandatara za sastav vlade od strane {efa
dràve.
• Sastavljanje programa vlade i predlaganje ~lanova
vlade od strane mandatara vlade.
• Usvajanje programa vlade i izbor predsednika (i
~lanova vlade) od strane parlamenta.
Mandat vlade
• Mandat vlade moè trajati koliko i mandat parlamenta koji je izabrao
vladu, ali moè biti i kra}i od mandata parlamenta (jedan isti
parlamentarni saziv moè sukcesivno izabrati vi{e vlada).
• Prestanak mandata vlade
– Izglasavanje nepoverenja od strane parlamenta
– Podno{enje ostavke
• Podno{enje ostavke od strane predsednika vlade povla~I za
sobom ostavku celokupne vlade.
• Prestanak mandata ministra u vladi
– Razre{enje
– Ostavka
• Produàvanje mandata vlade
– Do produàvanja mandata vlade moè do}I usled vanrednih
oklonosti u kojima nije mogu}e organizovati izbore, amandat
parlamenta (a time i vlade) je istekao. Mandat vlade se
produàva do prestanka razloga zbog kojih je produèn.
Nadle`nosti vlade
• Obavljanje poslova izvr{ne vlasti.
– Izvr{avanje zakona i politike
• Dono{enje uredbi za izvr{enje zakona, kao op{tih
pravnih akata kojima se precizira na~in sprovo|enja
doti~nog zakona. Vlada ovakve uredbe moè donositi
na osnovu generalnog ustavnog ovla{}enja ili na
osnovu ovla{}enja iz zakona.
• Obezbe|ivanje jedinstvene primene zakona kroz
koordinaciju rada uprave.
• Kontrola primene zakona kroz nadzor nad radom
ministarstava.
– Normativna ovla{}enja vlade
• Vlada kao centralni predlaga~ zakona.
• Pojava delegiranog zakonodavstva. Parlament moè ustavom
ili zakonom u odre|enim slu~ajevima na vladu preneti
zakonodavna ovla{}enja. Vlada tada moè donositi uredbe sa
zakonskom snagom, u kojima ona samostalno reguli{e odre|
ene oblasti. Ovakve uredbe vlada mora podneti parlamentu
na potvrdu.
– Vo|enje spoljne politike
• Podeljena nadle`nost sa {efom dràve.
– Ovla{}enja vlade u vanrednom stanju
• Dono{enje (ili bitna uloga u dono{enju) odluke o vanrednom
stanju.
• Dono{enje uredbi iz nu`de.
Unutra{nja organizacija vlade
• Zakon o vladi i poslovnik o radu vlade kao centralni akti
kojima se ure|uje unutra{nja organizacija vlade.
• Predsednik vlade stoji na~elu vlade i koordini{e njen rad. U
kancelarskom sistemu, on moè samo uz obavezu da o tome
obavesti parlament, da postavlja i razre{ava ministre.
• Potpredsednici vlade zamenjuju predsednika vlade i
koordini{u rad razli~itih resora.
• Ministri stoje na ~elu upravnih resora.
• Sekretar vlade rukovodi administracijom vlade.
• Mogu}nost formiranja radnih tela vlade.
Akti vlade
• Uredbe kao osnovni i najbitniji op{ti pravni
akti vlade.
– Uredbe za izvr{enje zakona.
– Uredbe sa zakonskom snagom.
– Uredbe iz nu`de.
• Pojedina~ni pravni akti.
Odnos vlade i parlamenta
• Kolektivna odgovornost vlade
– Politi~ka odgovornost vlade, koja parlamentu odgovara za
sprovo|enje politike koja je utv|ena u parlamentu i
izvr{avanje zakona.
– Pravo vlade da podnese ostavku. Ovo je mo}no sredstvo u
rukama vlade kojim ona moè vr{iti politi~ki pritisak na
parlament. Neuspeh u sastavljanju nove vlade povla~I za
sobom raspu{tanje parlamenta.
– Zahtev vlade da parlament glasa o poverenju vladi.
– Predlog {efu dràve da raspusti parlament.
• Odgovornost vlade za akte {efa dràve
– Premapotpis na akte {efa dràve stavlja predsednik vlade,
resorni ministar ili svi ~lanovi vlade, preuzimaju}I na sebe
odgovornost pred parlamentom.
• Odgovornost ministra
– Politi~ka odgovornost parlamentu. Ministar odgovara za
svoj rad i rad vlade ~iji je ~lan. Ministar politi~ki odgovara
za celokupan rad resora na ~ijem se ~elu nalazi.
Odgovornost za akte {efa dràve u domenima iz doti~nog
resora.
– Krivi~na odgovornost za u~injeno krivi~no delo prilikom
obavljanja du`nosti.
Pitanje imuniteta.
Obaveza naknade {tete koja je nastala nezakonitim radom.
[ef dràve
• Postupno ograni~avanje vladareve vlasti. Stale{ka,
ustavna, parlamentarna monarhija.
• [ef dràve je jedan od organa u sistemu organizacije
vlasti kome su ustavom povereni odre|eni poslovi
izvr{ne vlasti.
• Monarhija i republika.
• Predsedni~ki i parlamentarni sistem podele vlasti.
Sticanje poloàja {efa dràve
• Izbor predsednika republike
– u parlamentu, ili
– neposredno od strane naroda.
• Nasledjivanje poloàja {efa dràve u monarhijama.
• Uslovi za izbor predsednika republike
– Op{ti uslovi za sticanje pasivnog bira~kog prava (punoletstvo,
dràvljanstvo, poslovna sposobnost).
– Posebni uslovi koji se naj~e{}e odnose na godine starosti, na~in
sticanja dràvljanstva i sl.
– Nespojivost funkcije predsednika sa drugim profesionalnim, javnim ili
dràvnim funkcijama.
– Ograni~enje mogu}nosti vi{e uzastopnih izbora, ili ograni~enje
ukupnog broja izbora na ovaj poloàj.
• Postupak izbora predsednika republike
– Ure|uje se ustavom i posebnim zakonom.
– Postupak izbora predsednika republike neposredno
od gra|ana se naj~e{}e odvija po pravilima op{tih
izbora. Ve}inski sistem izbora predsednika, ili u
dvokru`nom ve}inskom sistemu, ili prostom
ve}inom glasova bira~a.
– Izbor od strane elektora, koji se ipak smatra
neposrednim izborom.
– Izbor predsednika u parlamentu.
• Izbor od strane parlamenta koji se za tu priliku pro{iruje
jo{ nekim ~lanovima. Njegova jedina funkcija je izbor
predsednika republike.
• Mandat predsednika republike
Predsednik republike se moè birati na mandatni period koji je isti kao i period
parlamenta (po pravilu 4 godine). ê{}i je slu~aj da bude biran na duì
vremenski period (5, 6 ili 7 godina).
Slu~ajevi produènja mandata.
Slu~ajevi prestanka mandata pre isteka vremena na koje je izabran.
• Zamena {efa dràve ako je spre~en da obavlja nadle`nost
– Ustvano regulisanje ovog pitanje.
– Razlozi vezani za politi~ku odgovornost predsednika republike
– Razlozi koji nisu politi~ke prirode.Poslove {efa dràve preuzima ustavom odre|
eni pojedinac ili organ. To moè biti potpredsednik, predsednik parlamenta ili
jednog od domova parlamenta, predsednik vlade, posebno kolegijalno telo, ili
namesni{tvo.
– Prenos ovla{}enja u celosti ili u ograni~enom obimu.
– Utvr|ivanje roka za raspisivanje izbora za predsednika u samom ustavu.
• Ovla{}enja {efa dràve
– U predsedni~kom sistemu, predsednik je na ~elu izvr{ne
vlasti.
– U parlamentarnom sistemu, funkcije izvr{ne vlasti
podeljene su izme|u {efa dràve I vlade.
– Tradicionalna ovla{}enja {efa dràve
• Pravo predstavljanja dràve u zemlji i inostranstvu.
• Predlaganje mandatara za sastav vlade
• Vrhovna komanda nad oruànim snagama
• Dono{enje odluke o raspisivanju izbora
• Raspisvanje referenduma
• Odlu~ivanje o pomilovanju
• Progla{enje zakona
• Odlikovanje
• Sazivanje parlamentarnih zasedanja
– Ostala ovla{}enja {efa dràve
• Prerogativi vezani za sastav, izbor I razre{enje ~lanova vlade, kao i
rad vlade
• Dono{enje ratnih uredbi
• Dono{enje uredbi sa zakonskom snagom
• Pravo ustavotvorne i zakonodavne inicijative
• Pravo zakonodavnog veta (apsolutni i suspenzivni veto). Tzv.
dèpni veto u SAD.
• Raspu{tanje parlamenta
• Odgovornost predsednika republike
– Premapotpis
– Odlu~ivanje o optu`bama protiv {efa dràve
• Razlozi i okolnosti zbog kojih predsednik republike moè biti
pozvan na odgovornost navode se u ustavu.
• Postupak odlu~ivanja o odgovornosti moè biti razli~it
• O odgovornosti se po pravilu odlu~uje kvalifikovanom ve}inom.
Sudovi
• Sudska vlast kao posebna grana vlasti.
Sadrìna sudske funkcije se svodi na
vrednovanje ljudskog pona{anja po meri
pravne norme, a u cilju re{avanja sporova.
• Osnovni principi poloàja, organizacije i
postipka pred sudom ure|uju se u ustavu.
Nezavisno sudstvo kao instrument
ograni~avanja vlasti i garant za{tite ljudskih
prava.
Ustavna na~ela o sudovima
• Nezavisnost sudstva kao univerzalno prihva}ena vrednost.
• Na~elo podele vlasti
– Odvajanje sudstva od zakonodavstva i egzekutive kao bitan
preduslov za nezavisnost sudstva.
• Na~elo nezavisnosti
– Odnosi se i na poloàj suda i na poloàj sudija. Nezavisnost
sudstva kao sloboda od svakog stranog nedopu{tenog uticaja.
– Isklju~iva jurisdikcija suda u svim pitanjima sudske prirode- o
preispitivanju sudske presude moè odluìvati samo vi[I sud.
– Odvajanje sudstva od tuìla{tva.
– Odvajanje sudstva od uprave i podvrgavanje uprave sudskoj
kontroli.
• Na~elo legaliteta
– Sud svoja ovla{}enja ostvaruje na osnovu ustava i zakona. Na~elo
legalitet je jedna od garancija da }e u su}enju biti isklju~ena
arbitrernost, samovolja, politi~ki I drugi uticaj.
• Na~elo stalnosti
– Odnosi se i na poloàj suda i status sudija. Sudovi su formirani
ustavom i zakonom {to isklju~uje formiranje ili pak ukidanje sudova
izvan zakona. Stalnost sudija se ogleda u njihovom izboru/imenovanju
na neograni~en vremenski period.
• Na~elo dvostepenosti
– Postojanje sudske instancione kontrole sudskih odluka i ispravljanje
eventulanih gre{aka ili nezakonitih odluka prvostepenog suda.
Ostvaruje se kroz pravo na àlbu nezadovoljne stranke protiv odluke
prvostepenog.
• Na~elo jedinstva sudskog sistema
– Sudstvo kao jedisnstven sistem me|usobno povezanih institucija (niìh i
vi{ih institucija).
• Na~elo materijalne samostalnosti
– Finansijska nezavisnost sudova. Postojanje posebnog sudskog budèta.
Status sudija
• Izbor sudija
– Ustavno i zakonsko propisivanje posebnih uslova za izbor sudija,
posebnog postupka po kome se biraju sudije, kao i posebnog tela u
~ijoj je nadle`nosti odlu~ivanje o izboru sudija.
– Izbor sudija od strane predstavni`kog tela. Parlament bira sudije
samostalno ili na predlog posebnih sudskih tela.
– Imenovanje sudija od strane posebnih tela koja se obrazuju u okviru
pravosudnog sisitema. Institucija visokog saveta pravosu|a.
Samostalan u imenovanju, ili samo predlaè imenovanje ili izbor
sudija.
• Uslovi za izbor sudija
– Op{ti uslovi. Uslovi koji se postavljaju za obavljanje bilo koje
druge dràvne funkcije ili slu`be.
– Na~elo inkompatibilnosti sudske i drugih dràvnih i javnih funkcija
ili profesionalnih delatnosti.
– Posebni uslovi. Pravni`ko obrazovanje i stru~na kompetentnost.
• Mandat sudija
– Trajanje mandata
• Vremenski ograni~en ili
• neograni~en
– Prestanak mandata
• na li~ni zahtev sudije,
• zbog isteka mandata ili
• zbog sticanja uslova za starosnu penziju
– Razre{enje sudije
• Razre{enje je svojstvena sankcija za nezakonit ili nepravilan
rad sudije. Razlozi koji dovode do razre{enja sudija mogu
biti: delikti koje je poìnio sudija, a koji ga ~ine nedostojnim
da obavlja sudijski poziv; nastupanje nekog od osnova
nespojivosti funkcija; razlozi koji se ti~u kompetentnosti
sudije; nedoli`no pona{anje sudije.
• Suspenzija kao privremena mera.
• Nepokretnost sudija
– Sudija moè biti preme{ten samo u sluàjevima koji su propisani
u ustavu I zakonu i prema propisanom postupku. Za preme{taj
sudije je neophodna saglasnost sudije.
• Imunitet sudija
– Neodgovornost za mi{ljenje izneto u toku su|enja ili iznetog u
odluci.
– Posebna za{tita od krivi~nog gonjenja.
• Materijalna sigurnost sudija
– Posebna pravila o platama sudija.
Procesne garancije nezavisnosti suda
• Na~elo javnosti sudskog postupka
– Pravo na javnost sudske rasprave i
– Pravo na javno objavljivanje presude.
• Obrazloènje sudske odluke
• Na~elo kolegijalnosti su|enja
– Sud sudi u ve}u. Kolegijalnost treba da doprinese objektivnosti suda.
U~e{}e gra|ana u postupku su|enja.
• Pravo na prirodnog sudiju
– Pravo na dodeljivanje slu~ajeva. Dodeljivanje slu~ajeva sudijama u
odre|enom sudu i re{avanje sukoba nadle`nosti izme|u sudova.
• Pravo na odbranu u sudskom postupku
Organizacija sudstva
• Sudovi op{te nadle`nosti
– Prvostepeni sudovi
– Drugostepeni sudovi
• Apelacioni sudovi odluùju o àlbama ili drugim pravnim lekovima
uloènim protiv odluka (presuda) prvostepenih sudova i re{avaju o
sukobu nadle`nosti izme|u prvostepenih sudova.
– Vrhovni sud
• Najvi{a sudska instanca koja odlu~uje o redovnim i vanrednim
pravnim sredstvima izjavljenim na odluke niìh sudova, i re{ava
sukobe nadle`nosti izme|u sudova.
• Kasacioni sud vr{i sudsku vlast u poslednjem stepenu. On ima
pravo da, u poslednjem stepenu, ni{ti odnosno ukida odluke
sudova zbog povrede zakona.
• Sudovi specijalizovane nadle`nosti
– Administrativni (upravni sudovi) odlu~uju u upravnim
stvarima.
– Trgovinski sudovi re[avaju sporove koji nastanu u
obavljanju privrednih aktivnosti, sporovima izme|u
privrednih subjekata, sporovima o autorskim i
pronalaza~kim pravima.
– Vojni sudovi
• Priroda krivi`nog dela - vojna krivi~na dela
• Subjekti koji podleù jurisdikciji vojnih sudova – vojna
lica
• Prilike u kojima se uspostavlja nadle`nost vojnih
sudova.
– Izborni sud re{ava izborne sporove.
Kontrola ustavnosti
• Kontrola ustavnosti kao bitan instrument zaštite
ustavnosti i važna odlika pravne države.
• Štetno dejstvo protivustavnosti i protivzakonitosti.
• Ustavnost kao pravni princip
– Ustavnost u formalnom smislu nalaže da zakon i podzakonski
akti u formalnom pogledu budu saglasni sa ustavom. Za
formalnu ocenu ustavnosti od važnosti su
• Subjekt koji donosi pravni akt,
• Postupak po kome se pravni akt donosi, i
• Forma pravnog akta.
– Formalno je ustavan (zakonit) samo onaj pravni akt koji je doneo
nadležni organ, u postupku propisanom za donošenje tog
pravnog akta i ako pravni akt odgovara vrsti propisa koje donosi
taj organ.
– Materijalno je ustavan (zakonit) pravni akt koji je po svojoj
sadržini u saglasnosti sa ustavom (zakonom).
• Ustavnost kao pravno-politički pojam
Sistemi kontrole ustavnosti
• Postojanje različitih sistema zaštite
ustavnosti.
• Vansudski i sudski sistemi kontrole i
zaštite ustavnosti.
• Sudska i ustavnosudska zaštita
ustavnosti.
Oblici kontrole ustavnosti
• Preventivna-prethodna kontrola ustavnosti
Ova vrsta kontrole se odvija pre nego što zakon ili drugi opšti pravni
akt stupi na snagu.
Kontrola u zakonodavnom odboru parlamenta ili od strane ustavnog
suda.
Obavezna i fakultativna preveventivna kontrola ustavnosti.
• Naknadna-represivna kontrola ustavnosti
Predmet ocene je pravni propis koje je deo pozitivnog pravnog
sistema.
Apstraktni spor o ustavnosti se može pokrenuti i za ocenu ustavnosti
odredbe koja nije konkretno primenjena.
Konkretni spor o ustavnosti je ograničen samo na pokretanje postupka
ocene ustavnosti u slučaju kada bi spornu odredbu trebalo primeniti
na konkretan slučaj o kome se odlučuje pred sudom. U tom slučaju
sud pred kojim se vodi sudski spor zatražiće od ustavnog suda da
oceni ustavnost zakonske odredbe koju bi trebalo da primeni u
konkretnom slučaju. Postupak za ocenu ustavnosti predlaže dotični
redovni sud, a do okončanja postupka pred ustavnim sudom se
postupak pred redovnim sudom prekida.
Ustavni sud
• Ustavni sud je poseban organ državne vlasti nadležan za zaštitu
ustavnosti.
• Izbor i status sudija ustavnog suda
– Opšti i posebni uslovi za izbor
– Nespojivost funkcija
– Postupak izbora sudija koji treba da osigura samostalnost i
nezavisnost ustavnog suda.
• Za izbor sudija ustavnog suda nadležan jedan organ, ali na
predlog nekog drugog organa.
• U izboru sudija učestvuje više organa državne vlasti. Svaki
od njih samostalno odlučuje o izboru sudija, ali ni jedan ne
raspolaže pravom da bira sve sudije, već ima pravo da bira
samo određeni broj sudija ustavnog suda.
– Dužina mandata
• Sudije se biraju doživotno ili na određeni mandatni period,
koji je duži od mandata parlamenta.
– Imunitetska prava sudija ustavnog suda.
– Precizno određivanje razloga za prestanak mandata i
regulisanje postupka odlučivanja o prestanku u ustavnu ili
zakonu o ustavnom sudu.
– Ustanova izuzeća.
• Nadležnost ustavnog suda
• Zaštita ustavnosti kao centralna nadležnost ustavnog suda.
– Kontrola i ocena ustavnosti
– Rešavanje sukoba nadležnosti između različitih organa
državne vlasti
– Odlučivanje o optužbama protiv šefa države i drugih visokih
državnih činovnika
– Odlučivanje o zabrani rada političke stranke
– Odlučivanje o izbornim sporovima
– Odlučivanje o osporavanju validnosti poslaničkih mandata
– Neposredna ustavno sudska zaštita osnovnih ljudskih prava
preko instituta ustavne žalbe,
– Tumačenje ustava.
• Postupak pred ustavnim sudom
– Od nadležnosti koju u konkretnom slučaju vrši zavisi i postupak
po kome će ustavni sud da rešava. Postupci pri ustavnom
sudom uređuju se zakonom o ustavnom sudu.
– Ustavom se određuje koji subjekti raspolažu pravom pokretanja
postupka pred ustavnim sudom. Pravo pokretanja postupka
ocene ustavnosti pripada organima državne vlasti. Sporno je da
li ustavni sud po sopstvenoj inicijativi može pokrenuti postupak
za ocenu ustavnosti.
– Pokretanje postupka po ustavnoj žalbi.
– Postupak o sukobu nadležnosti pokreću organi koji su u sukobu.
– Postuopak odlučivanja o povredi ustava od strane šefa države ili
drugih visokih funkcionera pokreću subjekti ovlašćeni da
pokrenu postupak za utvrđivanje odgovornosti.
– Faze postupka: prethodni postupak, glavni postupak (pretres) i
većanje i odlučivanje.
• Dejstvo odluka ustavnog suda
– Odluka ustavnog suda je konačna i izvršna. Protiv odluke
ustavnog suda nije dopušten bilo kakav pravni lek. Odluka
ustavnog suda se objavljuje u službenom glasilu, i po
objavljivanju stupa na snagu.
Vertikalna organizacija vlasti
• Vertikalna organizacija vlasti kao
ustanovljavanje organa na različitim nivoima
organizacije, određivanje njihovnih nadležnosti i
ustanovljavanje osnovnih principa na kojima
počivaju odnosi između ovih organa.
• Vertikalna ili teritorijalna organizacija vlasti, oblik
državnog uređenja.
• Unitarna država, savez država, savezna država i
regionalna država.
• Unitarna država
– U unitarnim državama postoji jedinstven nosilac državne
vlasti. Funkcije državne vlasti su u nadležnosti organa
vlasti obrazovanih na centralnom nivou.
– Funkcije državnih vlasti nisu podeljene između organa
centralne vlasti i necentralnih organa, što ne isključuje
pravo centralne vlasti da poveri necentralnim organima
obavljanje određenih poslova kao i pravo necentralnih
organa da obavljaju poslove iz domena svoje nadležnosti.
– Načelo decentralizacije i načelo dekoncentracije.
– Decentralizacija:
• Postojanje poslova iz izvorne nadležnosti
decentalizovanih jedinica
• Nadzor centralne vlasti nad necentralnim
decentralizovanim jedinicama ograničen je na kontrolu
ZAKONITOSTI njihovog rada. Centralni organi vlasti
imaju pravo da ponište akte necentralnih
decentralizovanih organa samo ako su ti akti
nezakoniti. Centralni organi ne mogu kontrolisati
celishodnost akata decentralizovanih organa.
– Dekoncentracija
• Na necentralne centralizovane organe centralna vlast
PRENOSI određene nadležnosti. Centralna vlast može
u punom obimu (i po pitanju zakonitosti i po pitanju
celishodnosti) kontrolisati rad necentralnih
centralizovanih organa.
– Kombinacija načela decentralizacije i principa
dekoncentracije
• Sistem “duplog koloseka”. U ovakvom sistemu postoje
dve vrste necentralnih organa, jedni koji se obrazuju
kao decentralizovani i drugi koji se obrazuju kao
centralizovani.
• Sistem “jednog koloseka”. U ovakvom sistemu postoji
samo jedna vrsta necentralnih organa koja se u
zavisnosti od nadležnosti (prirode posla) koju u
konkretnom slučaju obavlja može javiti i kao
decentralizovan i kao centralizovan necentralni organ.
Složene države
• Unija ili konfederacija kao savez država,
federacija kao savezna država.
• Unija
– Unija kao vid međunarodnog povezivanja dve ili više
država. Mogućnost obrazovanja zajedničkih organa.
– Personalna unija se zasniva na priznavanju
istovetnog vladara. Personalne unije ne nastaju
međunarodnim sporazumom zaključenim između
država, već na osnovu unutrašnjeg prava (ustava)
svake države članice unije.
– Realna unija počiva na zajedničkim interesima država
članica unije. Carinska unija, monetarna unija.
• Konfederacija
– Savez država koji nastaje na osnovu međunarodnog
sporazuma koji zaključuju dotične države.
– Međunarodno-pravni odnos država članica
konfederacije. Konfederacija nije pravna ličnost, već
su to države članice. Države članice zadržavaju svoj
državno-pravni subjektivitet.
– Poslovi koji se prenose na konfederaciju utvrđuju se
sporazumom članica. To su uvek povereni poslovi,
konfederacija ne raspolaže funkcijama državne vlasti,
države ove funkcije zadržavaju za sebe.
– Obrazovanje zajedničkih organa međunarodnim
sporazumom. Predstavnici država članica u
zajedničkim organima konfederacije ne predstavljaju
građane već države članice.
– Zajednički organi odlučuju konsenzusom, a
obavezujuće su za državu članicu samo ukoliko ih
ona i prihvati (ratifikuje ili prizna).
• Federacija
– Federacija kao savezna država. Federacija ima
državnopravni subjektivitet i zasnovana je na federalnom
ustavu. Federalne jedinice raspolažu funkcijama državne
vlasti.
– Nastanak federacije
• Metodom agregacije: više samostalnih država ili članica
konfederacije se ujedinjuju u federaciju.
• Metodom devolucije: unitarna država se promenom
ustava preuređuje u složenu državu.
– Opšte karakteristike
• Federalna država se uspostavlja i odnosi u njoj se
uređuju federalnim ustavom kao najvišim opštim pravnim
aktom unutrašnjeg prava.
• U postupku revizije federalnog ustava učestvuju i
federalne jedinice.
• Federalna država je poseban državno-pravni subjekt.
Suverenitet pripada federaciji (neki ustavi prihvataju i
podeljeni suverenitet i federalnim jedinicama garantuju
ograničeni suverenitet).
• Izvorne nadležnosti federacije utvrđuju se ustavom federacije.
• Izvorne nadležnosti federacije obuhvataju sve tri grane
državne vlasti.
• Raspodela funkcija državne vlasti između federacije i
federalnih jedinica kao jedno od najznačajnijih pitanja
federalno uređene države.
– Pitanja u isključivoj nadležnosti federacije,
– Pitanja u isključivoj nadležnosti federalnih jedinica
– Pitanja u konkurentskoj nadležnosti, tj. o njima se odlučuje
kako na nivou federalne države tako i na nivou federalnih
jedinica.
– Načelo pretpostavke nadležnosti u korist federacije, ili
– Načelo pretpostavke nadležnosti u korist federalnih
jedinica.
• Na federalnom nivou se obrazuju organi vlasti.
• Dvodomna struktura federalnog parlamenta.
• Princip supremacije federalnog ustava nad ustavima federalnih
jedinica i federalnog zakona nad zakonima federalnih jedinica.
• Odluke federalnih organa obavezuju federalne jedinice.
• Status federalnih jedinica
– Princip jednakosti i princip ravnopravnosti
– Pravo federalnih jedinica na samoorganizovanje
– Federalna jedinica raspolaže ustavotvornom vlašću
– Federalna jedinica ima određene IZVORNE
nadležnosti.
– Ograničenja i garancije u postupku odlučivanja o
promeni granica federalne jedinice, ukidanju
federalne jedinice ili ustanovljavanju nove federalne
jedinice.
Regionalna država
• Regioni kao specifičan oblik decentralizacije vlasti.
• Pojam regiona
– Region kao oblik administrativno-teritorijalne podele ili kao oblik
političko-teritorijalne autonomije. Regionalna država kao mešoviti
oblik između unitarne i federalne države.
– Region kao organ javnog prava ustanovljen na nivou neposredno
ispod nivoa države, sa političkom samoupravom. Bitno svojstvo
regiona je poseban politički identitet.
• Status regiona u ustavno sistemu
– Regionalni princip organizacije države. Regionalna autonomija,
regionalni identitet, nadležnost regiona i osnovne institucionalne
strukture vlasti na regionalnom nivou.
– Podela vlasti između organa na centralnom, lokalnom i
regionalnom nivou.
– Obrazovanje regiona ustavom ili zakonom.
– Pravo regiona na samoorganizovanje. Region ima pravo da svojim
konstitutivnim aktom uredi sopstvenu organizaciju i nadležnosti.
– Zaštita prava na regionalnu samoupravu.
• Oblici regionalizma
– Status regiona u okviru iste države
• Monotipske regije
• Regije različitog statusa (asimetričan regionalizam).
– Dva koncepta regionalizma
• Administrativni koncept prema kome se regioni određuju kao
oblik podele državne teritorije na administrativne jedinice.
Region kao jedan oblik administrativne decentralizacije.
• Politički koncept regiona prema kome regioni uživaju
političku samoupravu.
– Prema načinu nastanka razlikuju se tri osnovna tipa
regiona :
• Regioni koi su nastali kao izraz administrativno-teritorijalne
podele unitarne države,
• Regioni koji nastaju u procesu prilagođavanja postojećih
oblika teritorijalne organizacije principima regionalnog
uređenja države,
• Regioni koji predstavljaju institucionalnu regionalizaciju,
regioni kao politički entiteti sa političkom autonomijom.
• Nadležnosti regiona
– Nadležnost regiona obuhvata skup poslova koje
organi obrazovani na regionalnom nivou ostvaruju u
različitim oblastima.
– Principi na kojima počiva raspodela nadležnosti.
• Princip političke decentralizacije (podela vlasti između
različitih nivoa vlasti)
• Princip supsidijarnosti (opšta pretpostavka nadležnosti u
korist lokalne zajednice kao primarnog oblika samouprave
građana; nadležnosti regiona ne smeju ograničiti ni zadirati u
izvorne nadležnosti lokalnih organa vlasti).
– Obim i sadržaj nadležnosti regiona
Domen nadležnosti regiona i sadržaj ovlašćenja
regionalnih organa garantuju se propisima koje
donose organi centralne vlasti kao i konstitutivnim
aktom regiona.
• Izvorne nadležnosti
• Prenete nadležnosti
• Konkurentne nadležnosti
• Priroda i vrste nadležnosti regiona
– Pravo (nadležnost) regiona da uređuju odnose i donose propise
– Pravo regiona da izvršavaju propise (izvršavaju propise donete
na regionalnom nivou i izvršavaju nacionalno zakonodavstvo).
• Učešće regiona u državnim poslovima
– Učešće regiona u zakonodavnoj vlasti centralnih organa
• Princip reprezentovanja regiona u zakonodavnom telu
centralne vlasti
• Konsultovanje regona o određenim pitanjima o kojima
odlučuju organi centralne vlasti.
• Finansijski okvir regionalne samouprave
– Finansijska samouprava regiona. Regioni moraju imati prihode
neophodne za obavljanje svojih nadležnosti. To mogu biti
sopstveni prihodi regiona ili deo prihoda od nacionalnih poreza.
– Finansijske prihode regiona čine sredstva iz sopstvenih poreza,
iz poreza koje prikuplja država i prenosi ih regionu, sredstva iz
zajma za pokrivanje kapitalnih troškova uz obavezu da ih region
vrati iz sopstvenih prihoda.
– Princip solidarnosti.
• Organizacija vlasti u regionima
– Pravo regiona na samoorganizovanje.
– U regionima se obrazuju predstavnička tela
(skupštine) čije članove neposredno biraju građani
regije na osnovu opšteg prava glasa, tajnim
glasanjem.
– U regionima se obrazuju i izvršni organi vlasti.
– Usled načela jedinstva sudskog sistema, pravo
regiona da obrazuju sudove postoji samo manjem
broju država.
– Postojanje regionalne administracije.
• Međuregionalna saradnja
– Saradnja među regionima u okviru regionalno
uređene države
– Saradnja regiona na međunarodnom nivou.
• Zaštita prava na regionalnu samoupravu
– Status regiona moguće je menjati samo u saradnji sa
tim regionom.
– Područje na kome se prostire region ne može biti
promenjeno bez saglasnosti dotičnog regiona.
– Regioni imaju pravo da pred nadležnim sudom
pokrenu postupak za zaštitu regionalne autonomije.
Lokalna samouprava
• Lokalna samouprava predstavlja osnovni
oblik teritorijalne organizacije vlasti i najširi
okvir ostvarivanja samouprave građana
koji žive na određenom području.
• Demokratičnost lokalne samouprave
počiva na mogućnosti najšireg i
neposrednog učešća građana u obavljanju
javnih poslova i kontroli vlasti.
• Demokratičnost i efikasnost.
• Pojam lokalne samouprave
– Lokalna samouprava je osnovni oblik
teritorijalne organizacije države.
– Lokalna samouprava kao oblik vertikalne
podele vlasti između države i lokalnih
zajednica.
– Lokalna samopurava kao oblik samouprave
građana na području lokalne zajednice, ili kao
pravo građana da neposredno ili putem
neposredno izabranih predstavnika učestvuju
u upravljanju lokalnom zajednicom i odlučuju
o poslovima iz njene nadležnosti.
• Status lokalne zajednice
– Načelo supsidijarnosti. Nadležnost viših nivoa vlasti
se utvrđuje polazeći od pravila da svi poslovi koji se
mogu obavljati na lokalnom nivou treba da budu u
nadležnosti lokalnih zajednica, a poslovi drugih oblika
organizacije vlasti (regije) i centralne vlasti se utvrđuju
metodom enumeracije.
– Garantovanje prava na lokalnu samoupravu aktima
najviše pravne snage.
– Zaštita prava na lokalnu samoupravu.
– Podela vlasti.
• Oblici lokalne samouprave-tipovi lokalnih
zejednica
– Priroda i karakter ovlašćenja kao kriterijum podele:
decentralizovana lokalna samouprava i lokalna
zajednica koja počiva na dekoncentraciji vlasti.
– Svojstva koja odlikuju status lokalne zajednice kao
kriterijum podele: monotipska organizacija lokalnih
zajednica (sve lokalne zajednice u državi imaju isti
status) i politipska organizacija (različit položaj
lokalnih zajednica).
– Nivoi na kojima se obrazuju oblici vlasti kao kriterijum
podele: jednostepena vertikalna podela vlasti (lokalna
zajednica i centralni novo), dvostepena vertikalna
podela vlasti (lokalna zajednica, region, centralni nivo)
i trostepena vertikalna podela vlasti (lokalna
zajednica, oblast, region, centralni nivo).
Nadležnosti lokalne zajednice
• Nadležnosti lokalne zajednice se garantuju ustavom
države i statutom lokalne zajednice.
• Princip supsidijarnosti kao opšta pretpostavka
nadležnosti u korist lokalne zajednice kao primarnog
oblika samouprave građana i osnovnog oblika
teritorijalne organizacije vlasti.
• Izvorne nadležnosti čine skup ovlašćenja i poslova koje
lokalne zajednice obavljaju samostalno.
• Povereni poslovi su poslovi koji su lokalnoj vlasti preneti
od strane centralne ili regionalne vlasti.
• Sadržaj nadležnosti lokalnih zajednica se vezuje za
oblasti od neposrednog interesa za građane u lokalnoj
zajednici i poslove lokalnog karaktera.
• Organi lokalne samouprave mogu da u okviru svoje
nadležnosti propisima uređuju odnose i da neposredno
izvršavaju propise.
• Lokalne zajednice ne raspolažu zakonodavnom vlašću,
ali mogu u okviru svoje nadležnosti donositi propise
kojima uređuju određena pitanja. Propisi organa lokalne
samouprave su podzakonski akti i podležu kontroli
zakonitosti.
• Statut kao najznačajniji pravni akt koji donose lokalni
organi vlasti.
• Organi lokalne zajednice imaju pravo da se staraju o
primeni i da neposredno izvršavaju propise koje donosi
lokalna zajednica.
Finansijski okvir lokalne
samouprave
• Principi finansiranja
– Izvori finansiranja lokalnih vlasti su primereni njihovim
dužnostima utvrđenim ustavom i zakonom.
– Princip različitih i elastičnih sistema finansiranja na kojima
počivaju izvori sredstava lokalnih vlasti.
– Princip solidarnosti između lokalnih zajednica.
• Izvori finansiranja
– Sredstva od lokalnih taksi i naknada.
– Deo finansijskih sredstava iz poreza koje prikuplja država.
– Sredstva za obavljanje poverenih poslova.
– Sredstva iz kredita za kapitalne investicije.
– Učešće lokalnih zajednica u procesu odlučivanja na višim
nivoima vlasti o raspodeli sredstava lokalnim zajednicama.
Organizacije lokalne vlasti
• Lokalna samouprava kao pravo lokalne
zajednice da ustanovi organe vlasti na lokalnom
nivou i uredi njihovu organizaciju.
• Statut lokalne zajednice kao pravni akt kojim se
u skladu sa ustavom i zakonima uređuje
institucionalna organizacija lokalne zajednice.
• Organi lokalne vlasti
– Predstavničko telo (skupština, savet) kao najznačajniji
organ na nivou lokalne zajednice,
– Izvršni organ (odbor, veće, savet) i organi lokalne
uprave,
– Predsednik opštine (izabran ili neposredno od strane
građana, ili od strane predstavničkog tela lokalne
zajednice).
• Nadzor državnih tela nad organima lokalne zajednice
– Slučajevi u kojima je nadzor viših vlasti dopušten i
postupak u kome se nadzor ostvaruje moraju biti
regulisani ustavom i zakonom.
– Kontrola zakonitosti i/li kontrola zakonitosti i
celishodnosti.
– Ovlašćenje nadležnog organa centralne vlasti da
raspusti predstavničko telo lokalne zajednice i postavi
svog poverenika.
• Neposredno odlučivanje građana u lokalnoj zajednici
• Saradnja lokalnih zajednica
– Saradnja i udruživanje lokalnih zajednica u okviru određene
države
– Saradnja i udruživanje lokalnih zajednica na međunarodnom
nivou.
• Zaštita prava na lokalnu samoupravu
– Preduslov odlučivanja o teritoriji i granicama lokalne
zajednice je konsultovanje zainteresovanih lokalnih
zajednica.
– Konsultovanje lokalnih vlasti u postupku odlučivanja o
pitanjima koja se odnose na lokalne zajednice.
– Konsultovanje lokalnih vlasti prilikom odlučivanja o
merilima raspodele finansijskih sredstava.
– Pravo lokalnih vlasti da se obraćaju nadležnim
organima za zaštitu prava na lokalnu samoupravu.
(između ostalog rešavanje sukoba nadležnosti
između organa viših nivoa vlasti i organa lokalne
samouprave koje je po pravilu povereno ustavnom
sudu).

Ustavno Pravo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ustavno Pravo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ustavno pravo

Nema~ka 1848. (Frankfurtski ustav), Danska 1849, Luksemburg

• Tradicionalno stanovi{te o ustavnoj pravnoj

Osnovne slobode i prava zajem~ena deklaracijama:

– Odredbe o ljudskim pravima sadr`ane u poglavljima koja reguli{u

– ~l. 29 st. 2 Univerzalne deklaracije UN

You might also like