STRATEGIJA

I POLITIKA RAZVOJA INDUSTRIJE REPUBLIKE SRBIJE OD 2011. DO 2020. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 55/2011)

I UVOD
Strategija i politika razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. godine predstavlja prvi razvojni dokument koji na konzistentan i celovit na in de!ini"e osnovne razvojne prioritete industrije Srbije i na ine nji#ovog ostvarivanja u narednoj deceniji$ 1% &rimarni strate"ki razvojni cilj Srbije je odr'iv i dinami an razvoj industrije koja mo'e da se uklopi u jedinstveno tr'i"te (vropske unije )u daljem tekstu* (U% i izdr'i konkurentski pritisak njeni# lanica. Odr'iv privredni rast i makroekonomska stabilnost Srbije su neodr'ivi bez stabilnog rasta industrije+ njenog dominantnog uticaja na izvoz+ time i na platni bilans$ 2% Strategija i politika razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. godine dobija novu dimenziju u kontekstu e!ekata svetske !inansijske i ekonomske krize i de!inisanja novog modela privrednog rasta Srbije za period 2011,2020. godine$ -% Strategija je usagla"ena sa industrijskom politikom (U i ciljevima .ove evropske strategije (vropa 2020$ /% Strategija de!ini"e osnovne ciljeve i strate"ke pravce industrijskog razvoja Srbije na putu ka izgradnji nove konkurentne industrijske strukture+ zasnovane na analizi i realnoj oceni raspolo'ivi# razvojni# prednosti Srbije u kontekstu globalni# kretanja na evropskom i svetskom tr'i"tu i dugoro ni# promena u svetskoj tra'nji+ imaju0i u vidu (U direktive$ 1% Izvoz i investicije prera2iva ke industrije su u centru pa'nje Strategije+ kao klju ni# generatora rasta 3D& u narednoj deceniji+ jer bez nji#ovog rasta i izmene strukture ceo model privrednog rasta Srbije nije ostvariv. Strane direktne investicije )u daljem tekstu* SDI%+ pored sve'eg kapitala+ omogu0uju otvaranje novi# radni# mesta+ uvode modernu te#nologiju+ e!ikasan menad'ment i novu korporativnu kulturu$ 4% 5ala i srednja preduze0a su najva'niji pokreta industrijskog rasta i novog zapo"ljavanja$ 6% .ova+ kvalitetna i dobro pla0ena proizvodna radna mesta su jedan od najva'niji# ciljeva Strategije$ 7% Dru"tvena i dr'avna preduze0a nisu e!ikasna+ privatna svojina je naje!ikasniji oblik svojine. 8ato proces privatizacije i restrukturiranja treba "to pre zavr"iti$ 9% :onkurencija je glavna poluga tr'i"ne privrede. 8adatak je dr'ave da u interesu gra2ana izgradi e!ikasnije institucije tr'i"ne privrede i odlu no se suprotstavi svim oblicima monopolskog

i drugog privilegovanog polo'aja+ "to podrazumeva i uvo2enje tr'i"ni# kriterijuma i javno, privatnog partnerstva u in!rastrukturne delatnosti koje su ki ma svake moderne privrede$ 10% Srbija glavnu dugoro nu konkurentsku prednost ima u znanju "to 0e iskoristiti+ kroz re!ormu obrazovanja+ ve0im naglaskom na istra'ivanje i primenu inovacija kao i br'im razvojem novi# in!ormacioni# i komunikacioni# te#nologija$ 11% Strategija posve0uje punu pa'nju zna aju revitalizacije devastirani# industrijski# centara Srbije$ 12% (!ikasna tr'i"na privreda usmerena na porast blagostanja svi# gra2ana mogu0a je samo u uslovima pune demokratizacije dru"tva koja se zasniva na sna'nim dr'avnim i dru"tvenim institucijama i vladavini prava$ 1-% ;e!orma javnog sektora podrazumeva debirokratizaciju i deregulaciju dr'avne uprave i podizanje njene e!ikasnosti. Industrija Srbije optere0ena je brojnim strukturnim slabostima+ njena struktura ne mo'e da odgovori na globalne za#teve savremenog tr'i"ta <<I veka oslanjaju0i se na obrazovne ideologije iz pro"log veka. :oreni strukturni# neuskla2enosti industrijskog sistema su vi"estruki i duboki. Vi"edecenijski kolektivisti ki ure2en sistem dr'avne intervencionisti ke sti#ije+ stvorio je privredni nesklad+ industrijski sistem bio je u neskladu sa tr'i"tem+ nije bio sposoban da reaguje na tr'i"ne signale. =ranzicioni procesi i globalna recesija samo su ogolili strukturni problem industrije Srbije. (konomska politika se suo ila sa nemogu0om misijom* kako istovremeno ne smanjivati zaposlenost i menjati industrijsku strukturu. U uslovima minimalne sektorske realokacije zaposleni# i visoke tranzicione cene socijalnog mira i dalje imamo industrijske sektore nee!ikasne i nerestrukturirane. U teoriji je potvr2eno da "to su du'i periodi privredni# nesklada sa tr'i"tem uvozna zavisnost se pove0ava. 8bog toga je danas Srbiji potreban jedan ovakav razvojni dokument+ da bi se jasno sagledali putevi ostvarivanja osnovnog cilja+ a to je stvaranje nove konkurentne odr'ive industrijske strukture Srbije. :oncept nove industrijske politike je orijentisan ka izvoznoj konkurentnosti industrijski# proizvoda+ usmeren na proces konzistentnog sprovo2enja strukturni# re!ormi i uskla2ivanja. Sam proces 0e se odvijati u tri !aze* 1% revitalizacija i obnova+ 2% restrukturiranje i rein'enjering+ koji podrazumeva te#nolo"ku modernizaciju izvozni# oblasti+ -% razvoj i konkurentnost+ promena te#nolo"kog pro!ila industrije+ odnosno+ promena te'i"ta industrijske proizvodnje iz dominantno niskote#nolo"ke oblasti ka oblasti visoki# te#nologija. Strategija i politika razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020 godine+ povezuje brojne razvojne dokumente koje je Vlada usvojila+ njena realizacija za#teva sin#ronizovanost 1- razli iti# politika )obrazovanja+ te#nolo"kog razvoja+ istra'ivanja i razvoja+ restrukturiranja i privatizacije+ strani#

ulaganja+ I:=+ preduzetni"tva+ zapo"ljavanja+ energetske e!ikasnosti+ za"tite 'ivotne sredine+ za"tite tr'i"ne konkurencije+ regionalnog razvoja+ unapre2enja korporativnog upravljanja%. Ovaj strate"ki dokument ima i svoju posebnu dimenziju u postupku pristupanja (vropskoj uniji. Strategija je usagla"ena sa industrijskom politikom (U i ciljevima .ove evropske strategije (vropa 2020. .ovi model industrijskog rasta za period 2011,2020. godine je izvozno orijentisan i podrazumeva* , Dinami an rast investicija+ , Visoku stopu robnog izvoza+ , ;ast industrijske zaposlenosti. >iljevi novog modela rasta i razvoja Srbije do 2020. godine su za#tevni+ ali ostvarivi. Uspe"ne zemlje u tranziciji su jo" u periodu 1990,2000. godine u zna ajnoj meri sprovele ?prvu generaciju re!ormi? , privatizacija+ makroekonomska stabilizacija+ spoljnotrgovinska i cenovna liberalizacija. &aralelno se sprovodila i ?druga generacija re!ormi? , podsticajni ambijent za investitore+ puna za"tita svojine i ugovora+ e!ikasno pravosu2e+ moderan poreski sistem+ re!ormisani javni sektor+ uskla2ena !iskalna i monetarna politika+ e!ikasan bankarski sistem i razvoj !inansijski# tr'i"ta+ razvijeni odnosi privatnog i javnog partnerstva posebno u in!rastrukturi+ regulisano tr'i"te rada+ ure2eni odnosi izme2u zaposleni# i poslodavaca+ napredak u smanjenju sive ekonomije i korupcije+ politi ka stabilnost+ "to sve pove0ava kredibilitet zemlje i smanjuje rizik za ulaganje. Deset zemalja je 200/. godine i dve 2006. godine je pri#vatanjem (U standarda krunisalo punopravnim lanstvom u (U+ "to je dalo dodatni impuls industrijskom razvoju ti# zemalja. Industrijski rast Srbije 0e+ pored navedeni# eksterni# !aktora+ biti determinisan i doma0im nasle2enim problemima i budu0im izazovima. &rvo+ perspektive oporavka industrije i strukturne promene u industriji suo ene su sa nizom isprepletani# parametara. &orast nezaposlenosti i pad zarada mo'e da izazove "ire socijalne probleme+ politi ke potrese i orijentaciju na ostvarivanje kratkoro ni# ciljeva. Drugo+ za razliku od ve0ine tranzicioni# dr'ava+ privredna in!rastruktura je neizgra2ena i nekompletirana. =re0e+ in!lacija u Srbiji 0e prema me2unarodnim standardima verovatno biti relativno visoka. .a ovakav zaklju ak sugeri"e injenica da predstoji deregulacija elektroprivrede+ da struktura tr'i"ta !inalni# proizvoda generi"e rast cena i da je rast regulisani# cena nepredvidiv. @etvrto+ permanentno je prisutna opasnost dva klju na makroekonomska de!icita* bud'etskog i teku0eg platnog bilansa. Oporavak industrije i uvo2enje sive ekonomije u zvani ne okvire popravili bi bilanse na pri#odnoj strani bud'eta+ ali glavni izazovi za kreatore ekonomske politike ostaju na ras#odnoj strani bud'eta. Spoljni dug raste i uredno servisiranja dugova predstavlja veliku pretnju privrednoj stabilnosti i rastu. Aednom re ju+ novi model privrednog rasta i razvoja u narednoj deceniji uslovljava dva+ me2usobno povezana+ zaokreta* prvi zaokret je strukturnog karaktera sa te'i"tem na industrijskom rastu+ investicijama i izvozu+ a drugi zaokret je usmeren ka ubrzanju re!ormski# procesa i evropski# integracija. :lju uspe#a le'i u stvaranju mnogo atraktivnijeg investicionog ambijenta za ulaganja u sektore prera2iva ke industrije sa visokom dodatom vredno"0u. .aje!ikasniji na in da se ostvare strukturne promene+ ubrzani privredni rast i izvoz je privla enje strani# direktni# investicija i pronala'enje strate"ki# partnera sa razvijeni# tr'i"ta u svetu.

;ealizacijom Strategije i politike razvoja industrije 2011,2020. godine obezbedi0e se pove0anje zaposlenosti+ revitalizacija i razvoj industrije+ promena industrijske strukture u korist pro!itabilniji# visoko,te#nolo"ki# industrija+ pove0anje izvoza i spoljnotrgovinski su!icit+ a time i odr'avanje makroekonomske stabilnosti.

Struktura Strategije
Istra'iva ki rad na izradi Strategije obu#vatio je obimnu analiti ko,dokumentacionu osnovu+ metodolo"ki nova statisti ka+ anketna i ekspertska istra'ivanja. Strategija se sastoji od tri #ijerar#ijska+ me2usobno povezana dokumenta )studije%* Dokument 1* (konomski polo'aj industrijski# grana i projekcije rasta+ Dokument 2* :onkurentnost prera2iva ke industrije Srbije+ Dokument -* Strategija i politika razvoja industrije Srbije 2011,2020. (konomski polo'aj industrijski# grana i projekcije rasta predstavlja podlogu za de!inisanje novog koncepta industrijske strategije i politike Srbije. Istra'ivanje se baziralo na metodologiji (U )acquis communautaire%+ sa te'i"tem na analizi zna aja industrije ukupno i pojedina ni# podsektora+ oblasti i grupa proizvoda za privredu )u !ormiranju 3D&+ osnovni# strukturni# karakteristika+ investicija i zaposlenosti+ i dr%+ analizi regulatornog okru'enja+ i poslovnog ambijenta )carinski+ poreski+ izvozni podsticaji+ dr'avna pomo0+ i dr.%. &osebno su analizirani rezultati privatizacije i restrukturiranja i sagledani e!ekti komparativne analize sa zemljama (U i regiona. :onkurentnost prera2iva ke industrije Srbije je posebno istra'ivanje ;8;+ bazirano na anketnom istra'ivanju konkurentnosti prera2iva ke industrije Srbije )strati!ikovani uzorak od 1000 preduze0a+ koje je sproveo ;8S%+ predstavlja analiti ki okvir za unapre2enje mera dinami nijeg sprovo2enja strukturni# re!ormi i pove0anja nacionalne konkurentnosti u cilju br'eg i e!ikasnijeg integrisanja srpske industrije u globalne me2unarodne tokove. &oseban akcenat je dat istra'ivanju konkurentske pozicije klju ni# izvozni# sektora do 2020. godine* &re#rambena industrija+ Industrija saobra0ajni# sredstava+ Industrija I:=+ 5etalski kompleks i Barmaceutska industrija. &odsticanje razvoja navedeni# industrijski# oblasti i nji#ovi# o ekivani# multiplikativni# e!ekata na ukupan industrijski razvoj zasnovani su na znanju i primeni inovacija+ posebno u oblasti aktiviranja razvojni# potencijala vode0i# izvozno orijentisani# preduze0a , nacionalni# lidera. Strategija i politika razvoja industrije Srbije 2011,2020. godine se sastoji od pet delova. 1% .ov strate"ki pristup industrijskom razvoju zasniva se na investicijama u novu te#nologiju+ inovacijama i #umanom kapitalu. U ovom delu u kratkim crtama prikazani su osnovni elementi koju uti u na de!inisanje industrijske politike Srbije+ sa akcentom na obaveze koje proizilaze iz evropskog zakonodavstva )acCuis communautaire% i nove evropske strategije$ 2% Dnaliza stanja daje celovit dinami ki prikaz svi# makroekonomski# tranzicioni# !aktora industrijskog razvoja+ relevantni# za sagledavanje dostignutog stepena industrijske razvijenosti+ ograni enja i problema sa kojima je suo ena industrija Srbije. Detaljno je prikazan tok tranzicionog procesa u industriji+ institucionalni# re!ormi i analiziran komparativni prikaz sa (U i zemljama okru'enja$

-% De!inisanje prioritetni# ciljeva industrije Srbije. Industrijska politika 0e biti proaktivna+ orijentisana ka izvoznoj konkurentnosti industrijski# proizvoda i usluga sa visokom dodatom vredno"0u+ zasnovani# na znanju+ inovacijama+ istra'ivanju i razvoju$ /% &olitike i mere. U ovom+ po obimu i zna aju najva'nijem delu+ se daje odgovor na pitanje* Eta treba da uradimo da bi ostvarili de!inisane ciljeveF U nekim oblastima+ za koje postoje resorne strategije+ dati su korigovani prioriteti+ dok je za neke ura2en kompletno nov instrumentarijum. Industrijska politika povezuje i sin#ronizuje 1- razli iti# politika$ 1% Scenario sa makroekonomskim projekcijama. Scenario je baziran na novom modelu privrednog rasta Srbije+ u kome su posebno istra'ene projekcije rasta prera2iva ke industrije sa modelskim projekcijama strukturni# promena+ izvoza+ zaposlenosti+ investicija i regionalnog razvoja. Strategija sadr'i i rezultate posebnog istra'ivanja industrijski# podsektora i kompleksa sa aspekta* nji#ovog doprinosa na 3DV+ izvoz+ zaposlenost i investicije$ regionalnog doprinosa$ nosilaca proizvodnje$ istra'ivanja i razvoj$ ponude i tra'nje i za"tite 'ivotne sredine+ uklju uju0i i pojedina ne projekcije rasta do 2020. godine. Sprovo2enje Strategije )pra0enje+ izve"tavanje i modi!ikovanje% , izuzetno va'an korak u ostvarivanju Strategije jeste realizacija procesa kontinuiranog prikupljanja podataka i in!ormacija za merenje procesa uspe"nosti Strategije+ odnosno blagovremeno signaliziranje odgovornim institucijama o e!ektima uspe#a ili neuspe#a preduzeti# aktivnosti. Usled uticaja brojni# interni# i eksterni# !aktora+ Strategiju je potrebno+ tako2e+ nakon odre2enog perioda korigovati. 5inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja+ u saradnji sa 5inistarstvom !inansija , Sektor za nacionalni razvoj )pravni sledbenik ;epubli kog zavoda za razvoj% i ;epubli kim zavodom za statistiku de!inisa0e metodologiju pra0enja Strategije )strukturne indikatore+ metode prognoziranja+ ankete+ itd.%+ i u saradnji sa resornim ministarstvima redovno istra'ivati e!ekte realizacije Strategije i in!ormisati Vladu.

II .OVI S=;D=(E:I &;IS=U& I.DUS=;IAS:O5 ;D8VOAU, &OGD8.D =D@:D 8D S=VD;D.A( .D>IO.DG.OH O:VI;D I.DUS=;IAS:( &OGI=I:(
1. Novi globalni kontekst
&roces globalnog !enomena novog proizvodnog sistema zapo et je jo" 1960. godine+ sa pojavom deindustrijalizacije razvijeni# )savremeni#% tr'i"ni# privreda. Osnovne odrednice procesa deindustrijalizacije su* 1% povla enje iz stari# industrija+ posebno+ industrija za proizvodnju i preradu tekstila i ko'e i sirovinski intenzivni# proizvodnji osnovni# metala i #emijski# proizvoda+ koje se na razne na ine dislocirane ili prepu"tene tzv. novo,industrijalizovanim zemljama )u daljem tekstu* .I8%+ 2% ja anje uloge propulzivni# delatnosti za proizvodnju so!isticirani# proizvoda visoki# te#nologija+ posebno u elektro,metalnom kompleksu )poluprovodnici+ elektronski ra unari+ komunikaciona oprema i ure2aji%+ odnosno u proizvodnji #emijski# i !armaceutski# proizvoda )novi materijali+ novi lekovi%+

-% pojava tzv. inovativni# )kreativni#% industrija i razni# servisni# industrija u slu'bi ostale industrije. &osledi no+ na pojedina nim tr'i"tima+ usled trans!ormacije prera2iva ke industrije+ dolazi do pojave* 1% radikalnog smanjivanja uloge industrije u stvaranju novostvorene vrednosti i zaposlenosti )zbog !enomena smanjivanja preduze0a+ koncentracijom resursa na osnovne poslovne aktivnosti i prepu"tanjem sekundarni# i tercijarni# poslovni# aktivnosti kooperantima u proizvodnji+ odnosno servisnoj industriji%+ 2% tercijarizacije ukupne unutra"nje privredne strukture+ -% postepenog intenziviranja e!ekata prelivanja industrijski# metoda i sredstava rada u druge proizvodne i neproizvodne delatnosti+ a na odgovaraju0i na in i u neprivredne delatnosti. Aa anjem dru"tveno,ekonomski# e!ekata razvoja novi# industrija i prelivanja industrijski# te#nologija i organizacije+ proces deindustrijalizacije je prerastao u proces reindustrijalizacije+ odnosno+ dru"tveno,ekonomske organizacije svi# oblika proizvodni# i neproizvodni# aktivnosti na industrijskim principima. 8bog toga postoje intencije+ posebno u razvijenim tr'i"nim privredama+ da se u okvire industrije uklju e+ pored tradicionalni# delatnosti+ set !inansijski# usluga )kao "to su+ !inansijska industrija+ posebno onaj deo+ koji je u !unkciji !inansiranja poslovanja i razvoja realne privrede%+ agro,industrijski kompleks )u smislu objedinjavanja poljoprivrede+ industrije za proizvodnju #rane i pi0a i prate0i# industrijski#+ saobra0ajni# i prometni# delatnosti u reprodukcione celine na principima makroklasterizacije%+ industrija poslovni# usluga )servisna industrija% i turisti ka industrija. Dijagram 1* Baze razvoja privrede

Izvor* Michael orter, (2000), !ttitu"es, #alues, an" the microeconomics o$ %ros%erit&. Benomen reindustrijalizacije razvijeni# tr'i"ni# privreda se vezuje+ pre svega+ za promenu osnovne razvojne paradigme+ prema kome uspe"an razvoj nije vi"e u posedovanju prirodni# resursa i kapitala u !unkciji masovne prerade prirodni# materijala u standardizovane proizvode+ ve0 sve vi"e zavisi od raspolo'ive te#nologije i inovacija+ obrazovanja i motivacije radne snage i ve"tina obezbe2enja saradnje sa klju nim partnerima u lancu reprodukcije )dobavlja ima energije+ sirovina+ intermedijarni# proizvoda i poslovni# usluga+ sa jedne strane+ i potro"a ima i korisnicima+ sa druge strane%.

2. Nova razvojna paradigma

O ekuje se da 0e nova razvojna ar#itektura biti izgra2ena do 2021. godine+ ime bi se u nekoliko naredni# decenija obezbedili visoki )globalni% razvojni dometi , sli ni onima iz perioda od 1760. godine do po etka &rvog svetskog rata+ odnosno+ od 19/1. godine do 196-. godine+

kada je sa prelivanjem e!ekata naglog pove0anja cena na!te+ postalo vidljivo gubljenje e!ekata !ordisti kog modela industrijalizacije i klasi nog kejnzijanskog pristupa u javnoj regulaciji privrede i privrednog razvoja. Danas je o igledno da 0e investicije u novu te#nologiju+ inovacije i #umani kapital biti najva'niji stubovi tog sistema+ dok su najva'niji e!ekti postali ve0 vidljivi , kvalitet+ raznovrsnost+ novitet+ rast uslu'nog sadr'aja+ globalna dostupnost+ sa uvana regionalna i kulturna speci!i nost. Dijagram 2* (!ekti investicija u novu te#nologiju i ljudski kapital

Izvor* I5B+ 'orking a%ers, 200(, )o. 2(. 3itna odrednica konteksta novog razvojnog modela je uravnote'enje zna aja cenovne i necenovne konkurentnosti. I jedna+ i druga se obezbe2uju integracijom !unkcija i poslova+ koji su bili odvojeni u ranijem modelu industrijskog razvoja. .a makro planu uslovi za obezbe2enje konkurentnosti se obezbe2uju uspostavljanjem mre'ne strukture snabdeva a+ kooperanata+ proizvo2a a+ distributera+ obrazovni#+ istra'iva ki#+ !inansijski#+ privredni# i neprivredni# organizacija+ i to sve vi"e na me2unarodnom nivou kroz brojne regionalne integracije. 8bog toga se organi izvr"ne vlasti+ javna i privatna administracija suo avaju sa problemima razvoja novog modela unapre2enja nacionalne )regionalne% konkurentnosti+ pre svega+ sa izazovima izgradnje )unutra"nje% me2unarodno konkurentne proizvodne strukture na osnovu stvaranja institucionalni# uslova za generisanje+ implementaciju i ekonomsku valorizaciju mikroinovacija , vo2enjem di!erencirani#+ ali usagla"eni# ekonomski#+ razvojni#+ obrazovni# i socijalni# politika.

Benomen dematerijalizacije proizvodnje je simultana posledica* 1% iscrpljenosti obrasca masovne industrijske proizvodnje+ 2% promene sadr'aja 'ivotnog standarda u kome se kvantitet postepeno supstitui"e sa kvalitetom i raznovrsno"0u potro"nje+ -% prelaska sa zadovoljenja primarni# )egzistencijalni#% na potrebe vi"eg nivoa+ /% prestanka osvajanja prirode smanjenjem energetske i sirovinske intenzivnosti proizvodnje+ 1% smanjenja otpada , kao osnovnog )sinteti kog% pokazatelja kon!liktnosti izme2u industrijske proizvodnje i prirode. @etvrti !enomen od napred nabrojani#+ vezuje se za intenziviranje procesa globalizacije i pro'imanja kultura 'ivota i rada na osnovu eksponencijalnog rasta komunikacije i kooperacije u svetskim razmerama. 8bog toga kvalitet )unutra"nje% globalne komunikacije postaje sve vi"e osnovni uslov za ravnopravnu kooperaciju i valorizaciju nacionalni# )regionalni#+ lokalni#% !aktora proizvodnje i razvoja.

3. Koncept nove industrijske politike

Giberalizacija i privatizacija razvoja u globalnim okvirima imali su kao posledicu i propast klasi nog modela ?industrijske politike?+ zasnovanog na* 1% konceptu de!inisanja prioritetni# delatnosti i proizvodnji+ 2% podr"ci nji#ovog razvoja putem razni# oblika direktni# i indirektni# subvencija radu i kapitalu+ posebno !inansijski# )kroz bespovratnu pomo0 i subvencije%+ zatim kroz direktnu kontrolu koju vr"e vlada i ostala dr'avna tela i institucije nad proizvodnjom i trgovinom dobrima i uslugama+ "to je za cilj imalo ograni avanja tr'i"ta+ uslovljavanje produktivnog organizovanja i odre2ivanje nosilaca ekonomskog razvoja. .aime+ liberalizacija i privatizacija su klasi ni koncept industrijske politike trans!ormisali u model direktne podr"ke konkretnim preduze0ima i preduzetnicima+ pri emu su se u punoj meri ispoljila dva njena osnovna razvojna de!ekta. .aime+ u svetu brzi# promena u globalnim tokovima trgovine i kapitala+ te#nologijama i modelima poslovanja+ javni !aktor veoma esto nije donosio pravilan izbor prioriteta+ dok su subvencije radu i kapitalu+ sa jedne+ direktno podsticale korupciju i neracionalno kori"0enje javni# sredstava+ a sa druge strane+ inkrementalno pona"anje preduzetnika+ menad'era i radnika prema spoljnim promenama u u'em i "irem socio,ekonomskom okru'enju. =abela 1* Uticaj privrednog ambijenta na privla enje investitora 5otivi izbacivanja )%ush% 5otivi privla enja )%ull%

&oliti ki uticaj

.estabilno politi ko stanje+ Stabilno politi ko stanje+ liberalno restriktivno zakonodavstvo+ zakonodavstvo+ dominira poslovno dominiraju0a anti,poslovna kultura+ orijentisana kultura+ rast kredita+ ure2eno ograni enje kredita+ siva ekonomija i tr'i"te neure2eno tr'i"te

(konomski uticaj

Dobra ekonomija+ visok potencijal rasta+ Go"i ekonomski uslovi+ mali niski operativni tro"kovi+ tr'i"te u razvoju+ potencijal rasta+ visoki operativni mogu0nost investiranja u imovinu+ veliko tro"kovi+ zrelo tr'i"te+ malo doma0e tr'i"te+ povoljan kurs+ depresirane cene tr'i"te akcija &ozitivno dru"tveno okru'enje+ pozitivni demogra!ski trendovi+ rast populacije+ smanjenje socijalni# davanja

.egativno dru"tveno okru'enje+ nepovoljni demogra!ski trendovi+ Socijalni uticaji stagnacija i pad populacije+ rast socijalni# davanja

&oznate re!erentne ta ke u kulturnom .epoznat kulturni milje+ #eterogeno miljeu+ atraktivan sastav kulturni# vrednosti+ :ulturni uticaji kulturno okru'enje )mali i inovativna poslovna kultura+ negovanje neprijateljski raspolo'eni segmenti% korporativne kulture+ #omogen kulturni ambijent )prijateljski segmenti% .eprijateljsko konkurentsko =r'i"ne ni"e+ kapaciteti u posedu+ :onkurentska okru'enje+ visok nivo koncentracije+ mogu0nost ekspanzije putem kopiranja+ struktura saturacija tr'i"ta ponudom+ povoljni uslovi za operativni rad nepovoljni uslovi za operativni rad Izvor* :onkurentnost privrede Srbije )200-%+ *e$$erson +nstitute Osnovno teorijsko re"enje za novi model industrijske politike u razvijenim )savremenim% tr'i"nim privredama je na2eno u teoriji endogenog razvoja+ koja je+ po etkom poslednje decenije << veka+ postala dominantna teorijska opcija za de!inisanje razvojne+ posebno industrijske politike. Su"tina je da se endogenizacijom te#nolo"kog razvoja u institucionalnu strukturu ukupnog dru"tveno,ekonomskog sistema stvore uslovi za konstituisanje poslovnog okru'enja za e!ikasnije generisanje+ implementaciju i ekonomsku valorizaciju inovacija+ na osnovu bazi nog kriterijuma,stvaranje uslova za dugoro no odr'ivi razvoj. U modernoj ekonomskoj teoriji+ pojam ?industrijska politika? ozna ava primenu niza mera i prakti ni# politika koje sprovode javne institucije kako bi se stvorilo povoljno poslovno okru'enje i o#rabrilo otvaranje novi# preduze0a. =im merama i politikama bi+ pre svega+ trebalo da se smanje i uklone svi oblici administrativni# prepreka i druga regulatorna ograni enja koja ko e razvoj preduzetni"tva i preduzetni ke slobode+ da se do2e do usvajanja boljeg i delotvornijeg zakonodavstva+ da se kroz nji# uspostavi institucionalni i op"ti okvir koji 0e pomo0i ja anju mali# i srednji# preduze0a+ podstaknu inovacije i investicije u privredu zasnovanu na znanju kao i istra'ivanje i razvoj+ ali dr'ava treba da realizuje i druge aktivnosti koje doprinose podizanju konkurentnosti u jednom okru'enju otvorene privrede i slobodne konkurencije. Industrijska politika podrazumeva politiku industrijskog razvoja+ pri emu termin ?industrija? obu#vata organizaciju i strate"ko upravljanje ljudskim i materijalnim resursima. >ilj ove politike je najpre da podstakne i obezbedi pra0enje strukturalni# prilago2avanja i restrukturiranje preduze0a kako bi se ona osposobila za #vatanje u ko"tac sa promenama u poslovnom okru'enju i suo avanje sa ekonomskim izazovima i pove0anom konkurencijom na globalnom nivou. Ovi novi izazovi rezultat su te#nolo"kog razvoja+ posledica su politi ki# de"avanja+ globalni# procesa integracije+ ali i e!ekata globalne recesije. Savremeni koncept industrijske politike ima za cilj razvoj kreativnog dru"tva i inovativne privrede. &ojam kreativno dru"tvo ozna ava skup institucija+ koje obrazuje dru"tveno,

ekonomsko okru'enje u kome se privredni+ socijalni i kulturni razvoj zasniva na #umanom kapitalu+ kao osnovnom !aktoru unapre2enja istra'iva ki# i te#nolo"ki# potencijala. Iumani kapital+ i posebno njegova klju na komponenta , proizvodno preduzetni"tvo+ povezivanjem* 1% nau no,istra'iva ki# aktivnosti+ 2% obrazovanja+ -% proizvodnje+ /% javne uprave+ obezbe2uje e!ikasno , sticanje novi# znanja i ve"tina+ generisanje i proizvodnu i ekonomsku valorizaciju inovacija i di!uziju i implementaciju novi# te#nologija. Osnovna !unkcija kreativnog dru"tva je stvaranje dru"tveno,ekonomske osnove za !unkcionisanje inovativne privrede. &ojam inovativna privreda ozna ava industrije+ koje se baziraju na* 1% 5ikroelektronici+ 2% 5e#atronici+ -% Opti kom prenosu in!ormacija+ /% 3io,te#nologijama+ 1% .ovim materijalima+ 4% Dero,kosmi kim te#nologijama+ 6% &rogramiranju+ 7% ;azvoju i primeni novi# te#nologija u domenu medicinski# i drugi# socijalni# usluga i in!ormacioni# i komunikacioni# sistema i upravljanja saobra0ajem. &ored toga+ inovativna privreda obu#vata i industrije+ koje za rezultat imaju kreaciju proizvoda i procesa+ kao "to su* 1% Ogla"avanje i 5arketing+ 2% ;adio i =elevizija+ -% Bilmska industrija+ /% Internet industrija+ 1% 5uzi ka industrija+

4% :lasi no i elektronsko publikovanje+ 6% Video i ra unarske igre+ 7% Industrija sadr'aja za mobilnu tele!oniju+ kao i manje industrijalizovane kulturne i kreativne industrije+ kao "to su* ar#itektura+ moda+ dizajn+ umetni ki zanati+ kulturni turizam+ muzeji i biblioteke+ vizuelne umetnosti i izvo2a ke umetnosti. Osnovna implikacija re!ormi i politika u !unkciji endogenizacije te#nolo"kog razvoja u institucionalnu strukturu je razvoj novog industrijskog sistema. .jegove dominantne karakteristike su* 1% uzajamno pro'imanje dr'avnog )javnog% i privatnog sektora i me#anizama tr'i"nog+ korporativnog i dr'avnog )javnog% regulisanja privredni# tokova+ 2% intenzivno trans!ormisanje sadr'aja i oblika dr'avne )javne% i privatne svojine , razvoj razni# modela institucionalne svojine+ penzioni# i investicioni# !ondova+ radne akcionarske svojine i sli no+ -% razvoj nove makroorganizacione strukture na principima mre'ne organizacije izme2u proizvodni#+ trgovinski#+ !inansijski# i drugi# organizacija u !unkciji usagla"avanja dru"tveni# i privatni# interesa+ /% ekspanzija me2unarodnog i transnacionalnog karaktera privre2ivanja+ 1% poku"aj iznala'enja optimalne kombinacije izme2u proizvodnje i ekolo"ke ravnote'e. U ovom kontekstu+ industrijska politika u razvijenim )savremenim% tr'i"nim privredama je prerasla u kombinaciju makroekonomske politike+ razvojne politike+ te#nolo"ke politike+ sektorski# i teritorijalni# politika+ obrazovne politike+ socijalne politike i ekolo"ke politike.

4. Nova industrijska politika Srbije u susret novoj evropskoj industrijskoj politici 4.1. Osnove ind s!"i#s$e %o&i!i$e EU 2020. 'odine
8ajedni ka Industrijska politika spada u najkontroverznija podru ja ekonomske politike od osnivanja (vropske unije. &odse0anja radi+ inicijativa za osnivanje (U je proistekla iz zajedni ke Industrijske politike u domenu proizvodnje uglja i elika+ koja je kasnije pro"irena i na nuklearnu )atomsku% industriju. 5e2utim+ preno"enje te'i"ta evropski# integracija na >arinsku uniju+ prijem novi# lanova sa liberalnijim konceptom ekonomske politike+ kao i spoljni pritisci )SDD i Aapan% su imali za posledicu , da je aktivna verzija zajedni ke industrijske politike u smislu podsticanja razvoja novi# industrija )izuzev aero,kosmi ke industrije% napu"tena i zamenjena zajedni kom politikom smanjenja barijera za preduze0a koja posluju na unutra"njem tr'i"tu i parcijalnim a" hoc politikama podr"ke nacionalnim i regionalnim programima strukturnog prilago2avanja u depresiranim industrijama )industrijama u nestajanju ili prestruktuiranju* tekstil+ elik+ ugalj+ brodogradnja+ automobilska industrija%. &rvi koncept industrijske politike (U ustanovljen je 1990. godine . ;ealizacija industrijske politike se+ pre svega+ zasnivala na dogovaranju i sporazumevanju+ jer se oslanjala na*
1

1% inicijative za me2udr'avne konsultacije i koordinacije na osnovu odluke Saveta ministara (U+ 2% podr"ku speci!i nim merama pojedini# dr'ava, lanica. Direktna !inansijska podr"ka za realizaciju industrijske politike je bila veoma mala. .ajve0i deo !inansijske podr"ke se realizovao indirektno+ putem =e#nolo"ke i ;egionalne politike (U. Od tada su pristupi razvoju industrijske politike neprekidno menjani i prilago2avani prema promenama u okru'enju + usled pritiska konkurencije sa Dalekog istoka+ kao i te#nolo"kog zaostajanja za SDD i Aapanom+ ali su zna ajni bili i izazovi i krupne promene do koji# je do"lo zbog pro"irenja (U+ dok su u poslednje vreme posebno nagla"eni i izazovi klimatski# promena sa kojima se (U suo ava. Industrijska politika (U je proaktivna industrijska politika koja za cilj ima stvaranje i obezbe2ivanje povoljnog okru'enja za rast preduzetni"tva+ ali i unapre2ivanje inovativnosti+ a sve to 0e (U u initi privla nom za investiranje i omogu0iti joj da stvori nove "anse za zapo"ljavanje naro ito ako se uzme u obzir injenica da su 5S& nosioci najve0eg dela industrije.
2

Ubrzo se pokazalo da je realizacija Gisabonske agende bila veoma neujedna ena+ da se klju ni ciljevi ne mogu realizovati do 2010. godine. Ocenjeno je da su osnovni razlozi politi ke prirode+ a da je sama strategija preop"irna i optere0ena kon!liktnim ciljevima. &redlo'eno je pomeranje te'i"ta ka podsticanju privrednog rasta i zaposlenosti+ a realizaciju ostali# ciljeva pomeriti na period posle 2010. godine. Dnalize iz 2007. godine+ pre pojave globalne !inansijske i ekonomske krize+ su ukazivale da su neke dr'ave, lanice (U,11 )Evedska+ Velika 3ritanija+ Iolandija i Danska% bile na putu da ostvare sve ili ve0inu ciljeva+ dok su druge )Dustrija+ 3elgija+ S; .ema ka+ Brancuska+ Epanija+ Binska+ &ortugalija% o ekivale realizaciju klju ni# ciljeva u domenu privrednog rasta i zaposlenosti. Sa druge strane+ pro"irenje (U je+ pristupanjem 12 novi# lanica )200/. i 2006.%+ postavilo pred zajedni ku industrijsku politiku i novi zadatak , #armonizaciju i usagla"avanje razli iti# industrijski# sistema. Dnalize pre pojave globalne !inansijske i ekonomske krize+ su ukazivale da su samo tri nove dr'ave )@e"ka+ Slova ka i Slovenija% bile na dobrom putu da ostvare ciljeve u domenu zaposlenosti i re#abilitacije uloge industrije+ ali da veoma zaostaju u ostalim indikatorima+ posebno u domenu ulaganja u istra'ivanje i razvoj. Gisabonska strategija 2000. godine je odredila pet prioritetni# podru ja &rvo , stvaranje dru"tva znanja. &lanirano da se do kraja 2010. godine$ zavr"i proces konstituisanja tzv. in!ormacionog dru"tva u svakoj dr'avi, lanici+ pove0aju ulaganja u istra'ivanje i razvoj na najmanje -J 3D& u svakoj dr'avi, lanici i realizuje zna ajno pobolj"anje per!ormansi #umanog kapitala putem pove0anja slobode pristupa i unapre2enja kvaliteta sistema redovnog i celo'ivotnog obrazovanja u svakoj dr'avi, lanici. Drugo , jedinstveno tr'i"te. &lanirano+ da se* uklone sve prepreke za slobodno kretanje usluga )uklju uju0i i !inansijske usluge% na unutra"njem tr'i"tu (U i zavr"i izgradnja jedinstvenog tr'i"ta u tzv. mre'nim industrijama , liberalizacijom tr'i"ta elektri ne energije+ gasa+ po"tanski# usluga+ vazdu"nog saobra0aja i uvedu jednozna no i transparentno ure2ena pravila o dr'avnoj pomo0i )nacionalnim% industrijama$ =re0e , stvaranje podsticajne poslovne klime za razvoj preduzetni"tva+ privatne investicije i generisanje i valorizaciju inovacija. &lanirano da se stvore institucionalni uslovi za* lak"i pristup preduzetnika+ 5S& !inansijskim institucijama+ jasna+ precizna i transparentna pravila za

realizaciju ste aja+ lak"e otvaranje )i zatvaranje% preduze0a i smanjenje tro"kova poslovanja izazvani# javnom regulacijom. @etvrto , izgradnja tr'i"ta rada koje 0e ja ati socijalnu ko#eziju. &lanirano da se* zaposlenost radno sposobnog stanovni"tva pove0a na 60J od ukupno raspolo'ive radne snage+ zaposlenost 'ena pove0a na 40J od kontigenta 'ena u radno,sposobnom uzrastu+ zaposlenost stariji# radnika pove0a na 10J od raspolo'ivog stanovni"tva+ pove0a sposobnost prilago2avanja zaposleni# i preduze0a novim te#nologijama+ pove0a !leksibilnost organizacije rada+ usvoji jedinstveni )minimalni% evropski socijalni model u cilju stvaranja uslova za razvoj kreativnog dru"tva i inovativne privrede i iskoreni siroma"tvo. &eto , uspostavljanje re'ima odr'ivog razvoja. &redlo'ena je brza rati!ikacija protokola iz :jota )izvr"ena 2002.%+ pri emu se izdvajaju* obezbediti do 2011. zadovoljenje 12J primarni# energetski# potreba i 22J proizvodnje elektri ne energije iz obnovljivi# izvora i uvo2enje jasni# i precizni# propisa o oporezivanju energije i individualne odgovornosti za nano"enje "tete 'ivotnom okru'enju. Hlobalna depresija je uslovila dodatnu reviziju Gisabonske strategije. U martu 2010. godine+ (vropska komisija je lansirala njenu inoviranu verziju pod nazivom (V;O&D 2020 u kojoj je pet prioritetni# podru ja delovanja sa'eto u tri* 1% &ametan rast )razvoj ekonomije zasnovan na znanju i inovacijama%+ 2% Odr'ivi rast )unapre2enje resursno e!ikasnije+ ekolo"ki istije i konkurentnije ekonomije%+ -% Sveobu#vatan rast )podsticanje privrede sa visokom zaposleno"0u+ koja bi donela socijalnu i teritorijalnu ko#eziju%+ na principima decentralizacije+ kooperacije i saradnje javnog i privatnog !aktora i+ pre svega+ pobolj"anja javne regulacije. .e ulaze0i u "iru elaboraciju+ problemi i brojne kontroverze+ koje su pratile i prate ova dva projekta+ ukazuju da endogenizacija te#nolo"kog razvoja u institucionalnu strukturu+ kao klju nog !aktora reindustrijalizacije+ predstavlja veoma slo'eni i izazovni problem za javnu regulaciju+ ak i za dru"tva i privrede na najvi"em nivou dru"tveno,ekonomskog razvoja. Heneralno+ savremeni pristup industrijskoj politici akcentira dva "iroka skupa novi# industrijski# politika. &rvi skup ine politike iji je cilj odre2ivanje pravila konkurencije ili konkurentnosti+ kao "to su pravila o nekonkurentnom pona"anju+ o za"titi intelektualne svojine+ me2unarodna pravila o svetskoj trgovini+ i sl. Drugu grupu politika ine one politike koje za cilj imaju uspostavljanje i obezbe2ivanje okvirni# uslova za otvaranje novi# preduze0a ili pobolj"avanje sposobnosti postoje0i# preduze0a koja su im neop#odna da bi u estvovala u tr'i"noj konkurenciji. =u spadaju politika istra'ivanja i razvoja i inovativnosti+ politika razvoja te#nologije+ usavr"avanje i obrazovanje+ politike koje potpoma'u stvaranje veza izme2u preduze0a+ univerziteta i nadle'ni# lokalni# i regionalni# tela+ itd. =reba ista0i da sve ove politike moraju da uzmu u obzir pravila i ograni enja koja name0u me2unarodni sporazumi+ kao "to je sporazum sa S=O i+ kada govorimo o dr'avama lanicama (U+ one obaveze koje proizlaze iz pravilne primene relevantnog zakonodavnog okvira (8 )acquis communautaire%. KKKKKKKKKKK ,-, 1..0, +n"ustri/ska %olitika u ot#orenom i konkurentnom okru0en/u1 Smernice 2a %ristu% ,3. -4M(.0) 555. ,-, 1.... go"ine, Strukturalne %romene i %rilago6a#an/a u e#ro%sko/ %rera6i#a7ko/ in"ustri/i,
1 2

-4M(..) 8559 ,S 200(, +n"ustri/ska %olitika u %ro:ireno/ ,#ro%i, -4M(2002) ;189 ,- 2008, o"stican/e strukturnih %romena1 in"ustri/ska %olitika 2a %ro:irenu ,#ro%u, -4M(2008) 2;89 ,S 2005, Sao%:ten/e ,S o s%ro#o6en/u <isabonskog %rograma 3a/e"nice1 ok#ir %rakti7ne %olitike 2a /a7an/e %rera6i#a7ke in"ustri/e u ,= > ka integrisani/em %ristu%u in"ustri/sko/ %olitici -4M(2005) 8;8. i S,-(2005) 1215 i 1215 !neks <isabonskog %rograma.

4.2. Po&()ni o$vi" ind s!"i#s$e %o&i!i$e S"*i#e + o'"(ni,en#( i %"o*&e-i

Henezu problema u industriji Srbije najbolje ilustruje kratak osvrt na osnovne karakteristike procesa industrijalizacije Srbije u periodu od 19/6. do 1990. godine. Industrijalizacija Srbije se odvijala prema modelu industrijski# centara. Do kraja 40,ti# godina pro"log veka u Srbiji bilo !ormirano 24 veliki# industrijski# centara+ 22 srednje veli ine i 11/ mali# industrijski# centara+ "to je ukupno+ pred po etak tranzicije )bez Dutonomne pokrajine :osovo i 5eto#ija% bilo oko 140. 8na ajno je+ "to je u okviru nji# !ormirano 46 veliki# nacionalni#+ republi ki# ili subregionalni# poslovni# sistema na principu vertikalnog objedinjavanja kapaciteta+ koji su imali !unkciju makroklastera. &roces industrijalizacije Srbije pratile su brojne slabosti. :lju no ograni enje je da se nacionalna industrija razvijala u okvirima masovne+ energetski+ materijalno i radno intenzivne proizvodnje na osnovu imitacije inostrani# te#nologija )pre svega+ uvozom opreme i kupovinom licenci% i dominantne uloge politi ke elite u njenom strukturiranju i razvoju. &osledice ovog pristupa+ koje se ose0aju do danas su* 1% siroma"na akumulirana iskustva iz najbolje industrijske prakse+ uglavnom+ zbog tolerisanja neracionalnosti upotrebe resursa+ 2% duboko ukorenjena navika )posebno u poslovodnim strukturama% na visoku spoljnu i unutra"nju za"titu i nekonkurentnu e!ikasnost+ -% vrednosni sistem i socijalni odnosi+ koji blokiraju direktno generisanje i implementaciju poslovni# i te#nolo"ki# inovacija. =r'i"te roba nije bilo oda"ilja signala+ koji bi ukazivali akterima industrijskog sistema odgovor na pitanje* "ta i pod kojim uslovima treba proizvoditi da bi se bilo konkurentnoF Osnovni signali su dolazili sa strane ponude+ a i tada se nudilo uglavnom ono "ta se ima i bez traganja za novim+ za poslovnim i te#nolo"kim inovacijama. Hra!ikon 1* :retanje industrijske proizvodnje Srbije 19/4,2010.

Srbiju obele'ava veoma sporo obnavljanje proizvodnje do predtranzicionog maksimuma. &rivreda Srbije je 2007. godine+ pre globalne recesije+ dostigla samo oko 70J 3D& iz 1990. godine+ a industrija na oko 10J+ .ajte'a situacija je u segmentu zaposlenosti+ danas u industriji Srbije je zaposleno 210.000 radnika manje )-1J% u odnosu na 1990. godine. Osnovna ograni enja* &rvo+ nasle2eni industrijski centri i nji#ovi makroklasteri su prakti no nestali )ve0ina jo" 70,ti#%$ Drugo+ razvoj preduzetni"tva nije usmeravan ka proizvodnim sektorima+ ve0 ka uslugama$ =re0e+ vidljivo je odsustvo itavog niza tr'i"ni# i javni# institucija potrebni# za realizaciju industrijske politike na osnovu te#nolo"ki# inovacija. .edostaje doma0i investicioni potencijal+ nema institucije rizi nog )#enture% kapitala+ ni jedna banka nema u poslovnom port!oliu !inansiranje razvoja inovacijom generisani# !irmi+ vladini programi za bud'etsku potporu trans!era te#nologija iz istra'iva kog sistema u nove proizvodne inicijative su nedovoljni$ @etvrto+ strate"ko koordiniraju0i me#anizmi su ostali nerazvijeni+ i pored brojni# re!ormi tr'i"ne in!rastrukture i in!rastrukture za javnu regulaciju privrede i privrednog razvoja$ &eto+ na nacionalnom tr'i"tu ne postoji tra'nja vode0i# korisnika+ dok su interakcije izme2u proizvo2a a i korisnika slabe i sporadi ne$ Eesto+ nacionalna .=IO: ).auka , =e#nologija , In!ormacije , Organizacija , Obrazovanje , =elekomunikacije% in!rastruktura je u relativno pristojnom stanju i kvalitetnija nego u mnogim dr'avama sli nog stepena razvijenosti. .o+ struktura .=IO: in!rastrukture je proizvodno neproduktivna. Veze sa privredom su nerazvijene+ sporadi ne i linearne zbog malog pritiska na

preduze0a , da unapre2enjem per!ormansi interne komponente .=IO: in!rastrukture pove0aju sposobnost implementacije poslovni# i te#nolo"ki# inovacija. Sve izvr"ene rekonstrukcije .=IO: in!rastrukture )privatizacija+ racionalizacija+ primena evropski# standarda u obrazovanju i nauci+ modernizacija+ povezivanje i programiranje% koje su imale za zadatak da promene odnos prema ekonomskoj valorizaciji inovacija i nji#ovom doprinosu dru"tveno,ekonomskom razvoju su bile neuspe"ne. :lju no je da su unutra"nje veze izme2u aktera .=IO: in!rastrukture veoma slabe+ pa ona nije u stanju da vr"i ja i te#nolo"ki pritisak na realnu privredu konkurentnom ponudom odgovaraju0i# kadrova i novi# te#nologija. U izlo'enom kontekstu+ nacionalna industrija i njeno okru'enje nisu ni osposobljeni ni motivisani za realizaciju ciljeva industrijske politike prema evropskom konceptu endogenog i odr'ivog razvoja. Dnaliza pokazuje da su osnovni ljudski+ !izi ki i normativni delovi ovi# sistema+ uglavnom u redu+ uzimaju0i u obzir stanje odre2uju0i# okolnosti. 5e2utim+ celokupna struktura je neadekvatna+ pa industrija ne mo'e da ispolji svoje razvojne potencijale. Aednom re ju+ osnovni problem je nala'enje racionalni# i e!ikasni# re"enja za prakti nu implementaciju , endogenizacije te#nolo"kog razvoja u institucionalnu strukturu+ kao primarnog !aktora za obezbe2enje odr'ivog nacionalnog razvoja.

III D.DGI8D S=D.AD &;(;DLIVD@:( I.DUS=;IA(

1. Industrijska politika Srbije 2001 2010.
=ranzicioni period u protekloj deceniji karakteri"e sprovo2enje ?prve generacije re!ormi? , privatizacija i restrukturiranje privrede+ makroekonomska stabilizacija+ cenovna i spoljnoekonomska deregulacija i liberalizacija+ konsolidacija i privatizacija bankarskog sektora+ po etak pridru'ivanja (U+ brojna zakonska prilago2avanja u svim oblastima privrede i dru"tva )doneto je vi"e od /00 sistemski# zakona kojima se podr'avaju strukturne re!orme%. Osnovni ciljevi ekonomske politike bili su odr'avanje makroekonomske stabilnosti+ uz istovremeno ostvarivanje visoke stope privrednog rasta. ?Druga generacija re!ormi? , podsticajni ambijent za doma0e i inostrane investitore+ za"tita svojine i ugovora+ re!orma poreskog sistema+ re!ormisani javni sektor+ uskla2ena !iskalna i monetarna politika+ e!ikasan bankarski sistem i razvoj !inansijski# tr'i"ta+ razvijeni odnosi privatnog i javnog partnerstva+ posebno u in!rastrukturnim delatnostima+ regulisano tr'i"te rada i ure2eni odnosi izme2u zaposleni# i poslodavaca+ napredak u smanjenju sive ekonomije i korupcije+ generalno+ re!orme koje sve zajedno pove0avaju kredibilitet zemlje i smanjuje rizik za ulaganje+ sprovo2ene su parcijalno+ a u nekim segmentima su u po etnoj !azi. Industrijska politika Srbije u proteklom tranzicionom periodu bila je usmerana ka* 1% procesu privatizacije i restrukturiranju privrede+ 2% ja anju preduzetni kog sektora+ -% stvaranju konkurentnog poslovnog ambijenta. U skladu sa tim strate"kim opredeljenjima institucionalna re"enja i dr'avni podsticaji imali su za cilj*

1% privatizaciju i restrukturiranje dru"tveni# preduze0a+ 2% privla enje strani# direktni# investicija+ -% usmeravanje razvojni# podsticaja,izvozni+ privredni+ regionalni+ subvencije+ /% sveobu#vatnu re!ormu propisa )u daljem tekstu* S;&%. &rivatizacija i restrukturiranje .a osnovu privatizacionog modela prodaje dru"tvenog kapitala iz 2001. godine proces privatizacije u Srbiji se privodi kraju. Ukupno je privatizovano vi"e od 2./00 preduze0a javnim tenderima i aukcijama+ a putem ?tr'i"ta kapitala? vi"e od 600 preduze0a. &rogramom privatizacije preostalo je da se privatizuje jo" -00 preduze0a.+ od ega je /0 u industriji. Hlobalna recesija usporila je zavr"etak procesa i potencirala slede0e probleme* 1% nedovr"ena privatizaciju veliki# industrijski# preduze0a+ 2% restrukturiranje javni# preduze0a+ -% poni"tene privatizacije+ /% korporativno upravljanje u privatizovanim preduze0ima. =abela 2* &rivatizacija prera2iva ke industrije 2002,2010. &rivatizovano ;estrukturiranje 3roj &rera2iva ka industrija &re#rambeni proizvodi+ pi0e i duvan =ekstil i tekstilni proizvodi+ ko'a i predmeti od ko'e Drvna industrija i papir Iemijski proizvodi+ guma i plastika &roizvodi od ostali# minerala 5etali i metalni proizvodi Ostale ma"ine i ure2aji (lektri ni i opti ki ure2aji Saobra0ajna sredstva Izvor* ;8; na osnovu podataka D& 767 202 91 1// 44 66 114 /0 47 -7 J 100 2-+0 10+/ 14+/ 6+1 7+7 1-+2 /+4 6+6 /+3roj 17 6 / 4 / 4 / 4 16 J 100 1+0 11+6 4+6 10+0 7+10+0 4+6 10+0 27+&oni"teni ugovori 3roj 217 /7 // 17 16 22/ 10 10 14 J 100 17+4 16+1 22+1 4+4 7+9 9+-+9 -+9 4+2 &reostala privatizacija 3roj /0 12 2 10 1 2 6 , J 100 -0+7 1+1 21+4 6+6 2+4 1+1 6+6 16+9 ,

SektorMpodsektor

&rivatizacijom preduze0a u &rera2iva koj industriji )767%+ ostvaren pri#od od 1+1 mlrd. (U; )11J ukupni# privatizacioni# pri#oda% i realizovane investicije u vrednosti 91- mil. (U; )6-J ukupni# investicija%. Usled nepo"tovanja ugovorni# obaveza )nepla0anje rata+ neodr'avanje kontinuiteta proizvodnje+ nepo"tovanje investicionog i socijalnog programa+ raspolaganje imovinom suprotno odredbama kupoprodajnog ugovora% poni"teno je 217 kupoprodajni# ugovora Dgencije za privatizaciju i kupaca )//J ukupni# raskida%. :umulirani ekonomsko,!inansijski problemi ote'ali su okon anje restrukturiranja i privatizaciju veliki# industrijski# sistema. &ostupkom restrukturiranja obu#va0eno je 17 veliki# preduze0a od koji# je 16 u podsektoru Saobra0ajna sredstva. Od /0 preduze0a preostali# za privatizaciju za 19 je odre2en metod prodaje )tender ili aukcija%+ dok je za ostala preduze0a postupak privatizacije obustavljen dok se ne otklone problemi vezani za dalji postupak privatizacije )nere"ena imovinsko , pravna pitanja+ utvr2ivanje udela dr'avne svojine+ okon anje postupka podr'avljenja i dr.%. U grupi preduze0a kod koji# je privatizacija prekinuta najbrojnija su privredna dru"tva organizovana u skladu sa Uredbom o za"titi imovine delova preduze0a ije je sedi"te na teritoriji biv"i# republika SB;A i preduze0a koja se nalaze u postupku podr'avljenja pred ;epubli kom direkcijom za imovinu ;epublike Srbije.

P"iv&(,en#e s!"(ni. di"e$!ni. inves!i/i#(

=ranzicioni model privrednog rasta zasnivao se na pove0anju strani# direktni# investicija. Iskustva uspe"ni# tranzicioni# ekonomija ukazuju da strane direktne investicije sna'no uti u ukupan privredni razvoj+ smanjuju stopu nezaposlenosti+ uti u na modernizaciju i oporavak privrede kroz usvajanje novi# znanja i te#nologije i to ne samo u proizvodnom smislu+ ve0 i i kroz nova znanja u sistemu menad'menta+ prodaje+ dru"tvene odgovornosti itd. Ono "to je posebno va'no+ SDI kada dolaze na relativno mala tr'i"ta+ imaju izra'enu izvoznu komponentu te na taj na in povoljno deluju na spoljnotrgovinski bilans. SDI povoljno deluju i na postoje0u doma0u privredu+ s obzirom da anga'uju doma0a preduze0a koja se pojavljuju kao dobavlja i jer na taj na in smanjuju tro"kove+ a doma0e kompanije imaju "ansu da pro"ire svoju delatnost+ imaju stalnog kupca svoji# proizvoda i kroz kanale investitora postanu i sami izvoznici i na taj na in stvaraju i sopstveni brend. Srpskoj industriji su potrebne konkurentne izvozno orijentisane kompanije+ zbog ega je tokom perioda restrukturiranja srpske industrije potrebno podsticajna sredstva usmeravati u velika+ prosperitetna industrijska preduze0a+ odnosno u razvoj privredne in!rastrukture. =abela -* Strane direktne investicije neto+ godi"nje i kumulativ+ mil. (U; Hodine 1996 1997 1999 2000 2001 2002 U mil (U; godi"nje 41/ 101 101 1/ 17/ 100 kumulativ 41/ 611 740 91/ 1.097 1.197 0+4 0+2 1+/ -+1 /+9 -+4 7+4 10+0 1/ 6 21 46 11/ 122 1/4 21J od 3D& godi"nje kumulativ &o stanovniku u (U; godi"nje kumulativ

200200/ 2001 2004 2006 2007 2009

1.19/ 66/ 1.210 -.-21.721 1.72/ 1.-62

2.692 -.144 /.714 7.1-9 9.940 11.67/ 1-.114

4+9 /+1 4+2 1/+4+/ 1+4 /+7

14+1 17+6 2-+6 -/+9 -1+0 -4+/1+1

140 10/ 147 //7 2/6 2/7 176

-6/67 4/6 1.097 1.-/9 1.401.696

Izvor* .3S+ ;8S+ ;8;. Institucionalni instrumenti Vlade i 5inistarstva ekonomije i regionalnog razvoja za privla enje SDI i promociju izvoza uokvireni su !ormiranjem Dgencije za strana ulaganja i promociju izvoza )u daljem tekstu* SI(&D% i Dgencije za osiguranje i !inansiranje izvoza )u daljem tekstu* DOBI% i zakonskim re"enjima u 2010. godini. &odsticajni projekti i sredstva )subvencije za green$iel" investicije% usmeravani su u proizvodne sektore i sektore usluga koje mogu biti predmet me2unarodne trgovine )osim trgovine+ ugostiteljstva i poljoprivrede%. Osnovni kriterijum su nova radna mesta+ a bespovratna sredstva se odobravaju u zavisnosti od oblika investiranja+ mesta investiranja i ispunjenosti kriterijuma* 1% 8a investicije u proizvodni sektor i sektor usluga koje jesu ili mogu biti predmet me2unarodne trgovine+ dodeljuju se bespovratna sredstva u iznosu od 2.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu+ 2% Izuzetak predstavljaju investicije od posebnog zna aja* , za investicije koje prelaze ukupan iznos od 200 miliona evra i kojima se obezbe2uje otvaranje najmanje 1.000 novi# radni# mesta+ sredstva se odre2uju u iznosu od 21J od ukupne visine investicije+ , za investicije koja prelaze iznos od 10 miliona evra i kojima se obezbe2uje otvaranje najmanje -00 novi# radni# mesta+ sredstva se odre2uju u iznosu od 20 J od ukupne visine investicije. Iznos sredstava odre2uje Vlada u zavisnosti od va'nosti+ vrednosti i uslova projekta. ;azvojni podsticaji Izvozne stimulacije se usmeravaju kroz bespovratna !inansijska sredstava malim i srednjim privrednim dru"tvima za !inansiranje aktivnosti koje doprinose pove0anju izvoza iz ;epublike Srbije )SI(&D%+ i to za slede0e namene* 1% dizajn novog proizvoda+ 2% testiranje+ serti!ikacija i reserti!ikacija proizvoda+ -% serti!ikacija i reserti!ikacija sistema upravljanja kvalitetom+

/% samostalno u e"0e na me2unarodnim privrednim sajmovima u inostranstvu+ 1% sticanje i potvr2ivanje prava industrijske svojine+ 4% dizajn novog pakovanja proizvoda+ 6% dizajn promotivni# materijala , bro"ura i veb sajt+ 7% organizovani poslovni susreti u inostranstvu+ 9% organizovane posete stranim tr'i"tima. Osiguranje i !inansiranje izvoza )preko DOBI,a% obezbe2uje se kroz* 1% kratkoro ne kredite izvoznim preduze0ima koja ostvaruju izvoz ve0i od 1.000.000 (U; )u iznosu od -0.000 (U; do 1.100.000 (U; u dinarskoj protivvrednosti+ sa kamatnom stopom -, 1J u zavisnosti od vrednosti izvoza$ 2% kratkoro ne kredite izvoznim preduze0ima koja su ostvarila izvoz ve0i od -00.000 (U; )u iznosu od -0.000 (U; do 200.000 (U; u dinarskoj protivvrednosti%+ sa kamatnom stopom (U;I3O;N1J do (U;I3O;N-J u zavisnosti od ostvarenog izvoza i boniteta preduze0a. U cilju privla enja strani# investicija kao i celokupnog unapre2enja srpske privrede+ uspostavljena je pravna osnovna za !ormiranje slobodni# zona. Slobodne zone predstavljaju in!rastrukturno opremljeno zemlji"te na kome je dodatno garantovan i stimulisan re'im poslovanja kroz* 1% !iskalne pogodnosti )osloba2anja od svi# poreski# optere0enja za SDI+ &DV+ taksi i poreza lokalne samouprave%+ 2% oslobo2enja od pla0anja carine za uvoz opreme+ sirovina i repromaterijala za proizvodnju namenjenu izvozu+ gra2evinskog materijala namenjenom za izgradnju in!rastrukture u slobodnoj zoni i dr.+ -% !inansijske pogodnosti )slobodan protok kapitala+ pro!ita i dividendi%+ /% e!ikasna administracija na principu jednog "altera+ 1% jednostavna i brza carinska procedura za#valjuju0i ispostavama Uprave carina+ 4% subvencije od strane lokalne samouprave+ 6% pru'anje seta usluga korisnicima po povla"0enim cenama )organizacija transporta+ pretovar+ utovar+ "pediterske usluge+ agencijske usluge+ usluge osiguranja i reosiguranja+ bankarski poslovi i dr.% &odsticanje privrednog i regionalnog razvoja. &odsticajna politika od 2001. godine konstantno je dobijala na zna aju+ "to je imalo za rezultat pro"irivanje me#anizama i instrumenata u cilju re"avanja speci!i ni# privredni# i razvojni# problema kao i regionalni# disproporcija. Hodi"njim

&rogramima za podsticanje privrednog i regionalnog razvoja )preko ;epubli kog !onda za razvoj% te'i"te je dato podsticajnim me#anizmima )republi ki projekti+ zapo eta !iskalna decentralizacija+ direktna izdvajanja iz bud'eta za projekte komunalne i poslovne in!rastrukture+ direktne investicije u industrijske centre i devastirana podru ja+ povoljni krediti+ poreski podsticaji za investitore i drugo%+ odnosno+ stvaranju privla nijeg investicionog ambijenta i o'ivljavanju proizvodnje. Osnovni cilj ovi# programa je podsticanje privrednog+ a naro ito industrijskog razvoja+ unapre2enje konkurentnosti doma0e privrede+ razvoj proizvodnog zanatstva i uslu'ni# delatnosti i podsticanje zapo"ljavanja. Sistem podsticanja privrednog razvoja odvijao se putem* 1% direktni# i indirektni# podsticaja iz bud'eta ;epublike+ Dutonomne pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave+ 2% predpristupni# !ondova (vropske unije i sredstva razvojne pomo0i me2unarodne zajednice+ -% razvojni# kredita me2unarodni# !inansijski# institucija i poslovni# banaka. &odsticajna sredstva za privredni i regionalni razvoj+ obezbe2ivala su se preko Bonda za razvoj ;epublike Srbije+ .acionalnog investicionog plana )od 2004. godine%+ razli iti# vidova dr'avne pomo0i i !ondova strane pomo0i. Iz ovi# izvora u periodu 2001,2009. godine razli itim podsticajnim instrumentima ukupno je investirano preko 4+4 milijardi evra za 17.7-7 projekata iz razli iti# oblasti privrede .
0

Od 2001. godine+ aktivnost Bonda za razvoj ;epublike Srbije+ usmerena je na kreditiranje investicioni# programa iz oblasti industrije i prera2iva ki# kapaciteta+ programe koji obezbe2uju ve0i nivo projektovane rentabilnosti+ odnosno ve0e ekonomske e!ekte+ programe koji obezbe2uju otvaranje novi# radni# mesta i ve0e neto devizne e!ekte kao i programe koji ne za#tevaju nova ulaganja u izgradnju gra2evinski# objekata. Od 2001. godine+ programski ciljevi pro"ireni su na unapre2enje konkurentnosti doma0e privrede )krediti za op"tine :ragujevac+ 3or i Vranje%+ podsticanje razvoja proizvodnog zanatstva i uslu'ni# delatnosti+ podsticanje zapo"ljavanja )kroz mikro kredite%+ razvoj tr'i"ta kapitala+ kao i razvoj preduze0a i preduzetni"tva )kroz Start>u% kredite%. KKKKKKKKKKKK +2nos sre"sta#a i %rograma /e #i:i /er nisu obuh#a?eni %rogrami 7i/a /e reali2aci/a na ni#ou %o"ru7/a ili regiona.
0

=abela /* Odobrena sredstva Bonda za razvoj 2001,2009. godine )u mil. (U;% 2001 26+7 2002 102+200112+9 200/ 126+2 2001 102+2 2004 120+2006 190+1 2007 174+1 2009 291+9

&osredstvom Bonda+ u ovom periodu+ za stimulisanje privrednog razvoja odobrilo se 1+- milijardi evra )1.241.29-.-61% za 116 op"tina )od koji# su 11 sa teritorije Dutonomne pokrajine :osova i 5eto#ija%+ za 14.-06 kredita iz razli iti# oblasti privrede+ ijom se realizacijom planiralo 91.911 novozaposleni# )evidencija o novozaposlenim vodi se od 200/.%. =okom perioda iznos sredstava je kontinuirano pove0avan+ tako da je u 2009. godini )291+9 mil. evra% desetostruko ve0i od plasirani# sredstava u 2001. godini )26+7 mil. evra%. Odobravanjem kredita Bonda za

razvoj+ u 2010. godini+ za podsticaj i razvoj industrije naro ito na devastiranom podru ju+ planiralo se obezbe2ivanje sredstava u iznosu do 6+0 mlrd. din. )pod uslovom da je nosilac investicije veliko ili srednje preduze0e ili novo iji osniva i ve0 imaju proizvodnju na devastiranom podru ju koje posluje du'e od pet godina i zapo"ljava vi"e od 10 zaposleni# radnika%. =abela 1* :rediti za podsticanje industrije na devastiranom podru ju u 2010. Dugoro ni Izgradnja novi#+ pro"irenje postoje0i# objekata+ nabavka opreme i =OS &eriod :amatna stopa Vrednost

7 N 2 do - 2J na god. Srednje preduze0e do 2 mil. evra+ god. grejs nivou Veliko preduze0e do 7 mil. evra

Ova nova podsticajna mera od su"tinskog je zna aja ne samo za industrijski razvoj+ ve0 i za privla enje novi# investicija i re#abilitovanje preduze0a ulaganjem u nove ili pro"irenje postoje0i# proizvodni# pogona. 8a br'i razvoj privrede i ubla'avanje strukturni# privredni# neravnomernosti od 200-. godine+ razli itim vidovima dr'avne pomo0i dodeljeno je /+- mlrd evra+ od ega se za regionalnu dr'avnu pomo0 plasiralo /9- miliona evra. =abela 4* Dr'avna pomo0 200-,2009. )u mil. evra% 200200/ 2001 2004 2006 2007 2009 200-,2009 Iznos J

Izno Izno Izno Izno Izno Izno Izno J J J J J J J s s s s s s s

Iorizontal 124+ 201+ 1/9+ 297+ /11+ //7+ 14/+ 2.2/1+ 11+9 -4+9 /4+9 47+0 64+1 47+67+11+6 na / 9 7 9 2 1 / 2 Sektorska /4/+ 264+ 1/2+ 127+ 114+ 149+ 12/+ 1./2-+ /-+9 10+4 //+4 29+2 19+1 21+6 16+-2+7 9 9 1 6 1 6 2

;egionaln 276+ 26+1 47+0 12+/ 26+/ 7+4 12+1 2+7 24+1 /+/ -9+6 4+0 -2+2 /+/ /9-+0 11+/ a 2 Olak"ice i 170+ 16+0 0+0 stimulacije / Ukupno J u 3D& 0+0 0+0 0+0 0+0 170+/ /+2

1.01 100+ 1/4+ 100+ -19+ 100+ /-9+ 100+ 197+ 100+ 416+ 100+ 621+ 100+ /.-/1+ 100+ 9 0 9 0 7 0 6 0 0 0 0 0 7 0 4+4 2+7 1+4 1+9 2+1 2+0 2+1 2+4

O&oreske i carinske olak"ice i izvozne stimulacije Izvor* Izve"taji o dodeljenoj dr'avnoj pomo0i u ;epublici Srbiji+ 5inistarstvo !inansija. &ored Bonda za razvoj+ !inansijska sredstva za podsticanje privrednog razvoja obezbe2ivala su se od 2004. godine+ iz .acionalnog investicionog plana )u daljem tekstu* .I&%+ sa ciljem da se e!ikasnije iskoriste investicije od privatizacioni# pri#oda+ kao i kredita me2unarodni# !inansijski# institucija. &rioritetna ulaganja .I&,a odnosila su se pored veliki# in!rastrukturni# projekata i na

razvoj privrede ulaganjem u industrijske zone i te#nolo"ke parkove )u 2009. godini ulo'eno / miliona evra%. Iz .I&,a se za 2.1-1 projekata utro"ilo vi"e od 1 mlrd. evra )1.001.102.1-2%. :reditna podr"ka privredi iz bud'eta ;epublike Srbije raspore2uje se po posebnom programu koji usvaja Vlada+ na predlog 5inistarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Sredstva se odobravaju u vidu tzv. ?meki#? kredita+ preko Bonda za razvoj ;epublike Srbije+ uz valutnu klauzulu+ kamatnu stopu 1J na godi"njem nivou+ rokom vra0anja kredita -4 meseci+ pri emu period otplate nastupa 12 meseci od dana povla enja kredita+ u toku koga se kamata obra unava tromese no unazad i pripisuje glavnom dugu. :orisnici sredstava su preduze0a iz oblasti prera2iva ke industrije i gra2evinarstva. &rioritet pri odobravanju ovi# sredstava imaju preduze0a koja se pripremaju ili su otpo ela proces restrukturiranja i privatizacije. &aralelno sa napretkom procesa restrukturiranja i privatizacije+ sredstva za kreditnu podr"ku se smanjuju. Okon anjem procesa privatizacije presta0e potreba za ovim vidom kreditne podr"ke privredi. U okviru &rograma mera Vlade za ubla'avanje e!ekata svetske ekonomske krize u ;epublici Srbiji realizuju se slede0e direktne mere* 1% direktno subvencionisanje kamatne stope na kredite za odr'avanje likvidnosti i !inansiranje trajni# obrtni# sredstava i izvozne poslove+ 2% su!inansiranje kredita za investicije bez garancije i sa garancijom Bonda za razvoj+ -% direktno subvencionisanje kamatne stope na potro"a ke kredite )lizing% i kredite za pravna lica za kupovinu odre2eni# trajni# potro"ni# dobara+ /% subvencionisanje kupovine automobila proizvedeni# u Srbiji zamenom staro za novo+ 1% podsticanje proizvodnje i prodaje traktora u ;epublici Srbiji i subvencionisanje kupovine traktora proizvedeni# u ;epublici Srbiji+ 4% direktno subvencionisanje kamatne stope na potro"a ke kredite za kupovinu gra2evinskog materijala kao odre2enog trajnog potro"nog dobra+ 6% subvencionisanu kupovinu teretni# motorni# vozila,kamiona proizvedeni# u ;epublici Srbiji i zamenu staro za novo i subvencionisanu kupovinu i remont gra2evinski# ma"ina proizvedeni# u ;epublici Srbiji i 7% direktno subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoro no stambeno kreditiranje. =abela 6* 3ud'etska sredstva po programima Vlade za subvencije+ odnosno kreditnu podr"ku privredi+ u mil. ;SD Oblast industrije Saobra0ajna sredstava 5etalski kompleks 2002 200200/ 2001 2004 2006 2007 2009 I,I< 2010

1.417+7 1.7/7+0 1.4/0+0 1.-/6+1 1./-1+0 1.-41+2 1.7-9+6 1.41-+6 1.229+/ 1.-01+4 1./07+4 772+1 701+1 61/+0 421+6 494+1 610+909+1

5etalurgija =ekstil i ko'a Iemijska industrija &rerada nemetala (lektri ne ma"ine i aparati &re#rambena industrija Drvna industrija Industrija , ukupno Hra2evinarstvo Ukupno )INH% Izvor* 5((;

1.210+0 -62+6 -96+6 172+1 2-6+6 1-6+1 1-2+0 126+1

7/-+0 /19+7 /-0+1 -01+0 -64+1 211+0 121+0 1-7+0

6/-+1 -69+2 /20+1 2-1+1 2//+0 41+0 1/9+1 146+0

/94+1 -90+0 /04+0 210+1 114+0 , 16/+0 199+0

211+1 -40+1 --0+1 271+1 120+1 , 141+0 140+0

296+0 122+6 291+1 /1+1 1-0+1 , 12+1 121+0

94+1 111+0 211+2 162+2 2/6+4 , 14+1 /4+2

91+0 1/-+0 -/-+/ 6/+2 2-0+2 14+/ -+0 -2+-

11+0 197+2 1-+9 111+0 201+0 , 67+0 6+2

1.4-/+1 1.94-+/ /.611+6 -.974+0 -.417+1 2.790+4 -./-/+7 -.249+2 1.124+4 1.642+0 4.101+/ /.922+6 /.171+0 -.717+1 -.011+4 -./71+0 -.-01+1 1.1--+7

T"'ovins$i sis!eSrbija je podnela za#tev za lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 200/. godine i pregovori o pristupanju su i dalje u toku. Do kraja 2010. godine trebalo bi da se ispune svi te#ni ki za#tevi+ tako da se prijem u ovu organizaciju o ekuje do kraja 2011. godine. Sa najzna ajnijim trgovinskim partnerima spoljna trgovina je u velikoj meri ve0 liberalizovana+ u skladu sa bilateralnim odnosno multilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini. &relaznim trgovinskim sporazumom izme2u Srbije i (vropske unije predvi2eno je da se u naredni# "est godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. (vropska unija je ukinula carinska i druga ograni enja za uvoz industrijske robe iz Srbije+ dok 0e Srbija to uraditi u !azama u naredni# "est godina+ u zavisnosti od osetljivosti proizvoda. Srbija je tako2e potpisnica >(B=D sporazuma+ koji de!ini"e zonu slobodne trgovine izme2u Srbije+ Dlbanije+ 3osne i Iercegovine+ 5akedonije+ 5oldavije+ Irvatske+ >rne Hore i U.5I:,a. Sporazumom su ukinuta sva ograni enja za trgovinu industrijskim proizvodima+ a do sada je Srbija potpuno liberalizovala i trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa 3osne i Iercegovine+ 5akedonijom i >rnom Horom. &rema sporazumu sa ;usijom+ liberalizovana je trgovina preko 91J proizvoda+ na iji izvoz se pla0a samo administrativna taksa od 1J. &roizvodi koji ne podle'u povla"0enom tremanu su "e0er+ meso+ vino+ cigarete+ pamu ne tkanine+ traktori i jo" neki industrijski proizvodi. Od -1. marta 2009. godine primenjuje se trgovinski sporazum sa 3elorusijom+ koji podrazumeva ukidanje carinski# i koli inski# ograni enja za trgovinu+ izuzimaju0i mali broj osetljivi# poljoprivredni# proizvoda+ mineralna goriva i akciznu robu. U narednom periodu o ekuje se !ormiranje carinske unije izme2u ;usije+ 3elorusije i :aza#stana+ pa bi proizvodi plasirani u ;usiju i 3elorusiju+ pod istim uslovima mogli do0i i na tr'i"te :aza#stana. Od 1. septembra 2010. godine primenjuje se Sporazum o slobodnoj trgovini sa =urskom. Sporazum predvi2a model asimetri ne liberalizacije trgovine u korist srpske strane.

&odrazumeva se ukidanje svi# carinski# i drugi# ograni enja sa istim dejstvom na uvoz industrijski# proizvoda iz Srbije u =ursku+ dok je aneksom II de!inisana dinamika sni'avanja carina za uvoz robe iz =urske u Srbiju. Giberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima odnosi se samo na biljne proizvode i ribu i odvija0e se na osnovu koli inski# kvota u okviru koji# 0e se pla0ati carina po pre!erencijalnoj stopi. .a osnovu sporazuma potpisanog sa zemljama (B=D+ koji je stupio na snagu 1. oktobra 2010. godine+ lanice (B=D su se obavezale na ukidanje svi# kvantitativni# i carinski# ograni enja na uvoz svi# industrijski# proizvoda iz Srbije+ uklju uju0i i ribu i proizvode od ribe. Srbija je du'na da postepeno smanjuje uvozna ograni enja sve do 201/. godine. Obzirom da lanice (B=D nemaju zajedni ku poljoprivrednu politiku+ status poljoprivredni# proizvoda ure2en je posebno sa svakom dr'avom+ a obezbe2ena je liberalizacija za zna ajan broj proizvoda. Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Dmeri kim Dr'avama velikim delom se odvija na osnovu Op"teg sistema pre!erencijala+ koji obezbe2uje pre!erencijalni bescarinski tretman za preko /.100 proizvoda+ u koje nisu uklju eni osetljivi proizvodi poput tekstila+ poljoprivredni# proizvoda i sl.

Sveo* .v(!n( "e1o"-( %"o%is(

&obolj"ana predvidivost i transparentnost op"teg institucionalnog okvira i usvajanje mera koje za cilj imaju olak"avanje i pojednostavljivanje za#teva koje treba da ispune po etnici u poslovanju+ odnosno obavljanje poslovni# aktivnosti+ va'an su element industrijske politike svake zemlje. Uspe"an i delotvoran+ nezavisan i nepristrasan pravosudni sistem+ va'an su preduslov razvoja konkurentne privrede u celini a pogotovo njenog industrijskog sektora. =ako2e+ zakonodavstvo+ pod kojim se podrazumevaju i pravila koja va'e na nivou lokalne i regionalne samouprave+ a naro ito nji#ova primena kao i e!ikasnost javne administracije zna ajno uti u na uslove poslovanja i operativne tro"kove a ponekad ak uti u i na "anse za poslovanje neki# po etnika u biznisu. =o su razlozi za"to je bilo neop#odno preispitati postoje0a pravila i izvr"iti nji#ovo pojednostavljivanje ili uklanjanje oni# nepotrebni#+ nasle2eni# ili zastareli# odredbi tamo gde predstavljaju prepreku u poslovanju preduzetnika ili im stvaraju dodatne tro"kove. =ako2e je neop#odno i uspostaviti procedure i metode za analizu novi# zakona kako bi se izvr"ila procena nji#ovog uticaja na tok privredni# aktivnosti+ tj. na visinu operativni# tro"kova jednog preduzetnika pre nego "to budu usvojeni. Strategijom regulatorne re!orme u ;epublici Srbiji za period od 2007. do 2011. godine predvi2en je niz mera za smanjenje administrativni# tro"kova poslovanja za 21J do 2011. godine i pojednostavljenje administrativni# procedura+ ime bi se me2unarodni rejting ;epublike Srbije u pogledu kvaliteta poslovnog okru'enja znatno pobolj"ao. 5ere se+ pre svega odnose na unapre2enje postoje0eg sistema analize e!ekata propisa i jednokratno stavljanje van snage ili izmenu nee!ikasni# propisa , sveobu#vatna re!orma propisa )S;&%. 8a sprovo2enje re!orme obrazovana je Aedinica za sprovo2enje S;& i utvr2en Dkcioni plan za sprovo2enje Strategije. Izvr"enom inventurom i analizom propisa+ izdvojeno je 202/ propisa koji posredno ili neposredno uti u na privredu. Organizovana je medijska kampanja kako bi privreda i gra2ani uzeli aktivno u e"0e u Sveobu#vatnoj re!ormi propisa i dali svoje predloge za stavljanje van snage i izmenu propisa koji im komplikuju poslovanje. U proces prikupljanja inicijativa uklju ena su i strana privredna udru'enja i organizacije kao "to su* Savet strani# investitora+ privredne komore+ Dmeri ka privredna komora+ .DG(D i dr. U skladu sa podnetim inicijativama sastavljeno je ukupno -/0 preporuka za izmenu nee!ikasni# propisa i podneto

regulatornim telima na mi"ljenje+ a nakon usagla"avanja Vlada je usvojila 214 preporuka za sprovo2enje. :ako bi se e!ekti sprovo2enja preporuka nov ano izrazili primenjen je model standardni# tro"kova+ koji uzima u obzir vreme potrebno da bi se ispunili administrativni za#tevi nametnuti propisima i dodatne tro"kove koje privredni subjekti snose zbog ti# propisa. .a osnovu obra unati# tro"kova procenjene su u"tede po osnovu eliminacije nepotrebni# procedura+ kao i pojednostavljenja komplikovani# procedura ili smanjenja nji#ove u estalosti. =abela 7* Sveobu#vatna re!orma propisa )S;&% Status preporuka S&;OV(D(.( U BD8I S&;OVOL(.AD U:U&.O .(S&;OV(D(.( Izvor* 5(;;+ Aedinica za sprovo2enje S;& &reporuke koje su do sada sprovedene ili su u postupku sprovo2enja+ privredi Srbije godi"nje donose u"tedu od oko 1/2+/ mil. evra+ kao i zna ajne pozitivne e!ekte koje nije bilo mogu0e kvanti!ikovati. Od 214 usvojeni# preporuka sprovedeno je ili je u postupku sprovo2enja 192 preporuke. &ored izmene propisa+ Aedinica za sprovo2enje S;& dala je preporuke za stavljanje van snage ukupno 194 suvi"ni# propisa )11 uredbi+ 11 odluka i 160 ostali# podzakonski# akata%. Ukinuto je 11 uredbi+ 11 odluka i 144 propisa. Uporedo sa sprovo2enjem ove re!orme prisutna je tendencija da se kroz usvajanje novi# i izmenu postoje0i# propisa komplikuju postoje0e procedure i uvode nove obaveze za privredu. S obzirom da takvi propisi mogu anulirati rezultate re!orme S;& i dovesti do toga da osnovni ciljevi zbog koji# se re!orma i sprovodi ne budu postignuti+ u narednom periodu 0e se vr"iti analiza i provera mogu0i# "tetni# posledica neki# novi# re"enja. Svr#a spomenuti# aktivnosti koje 0e doprineti uspostavljanju modernog i boljeg )jasnog+ jednostavnog+ predvidivog i unapre2enog% zakonodavnog okvira na svim nivoima je da se obezbedi transparentnost uslova poslovanja i garantuje povoljniji regulatorni okvir za razvoj tr'i"ne privrede u industrijskom sektoru i preduzetni"tvu uop"te. .aime+ regulatorne i druge prepreke ulasku na tr'i"te+ u principu+ "tite postoje0e !irme i spre avaju ulazak novi# konkurenata na tr'i"te. &otreba da se pove0a konkurentnost ini modernizaciju zakonodavnog okvira na svim nivoima )od te#ni ki# i sli ni# pravila+ do zakona koji ure2uju uslove pristupanja tr'i"tu u javnom i ostalim sektorima poslovanja% i brisanje zastareli# pravila neop#odnim da bi se o#rabrila inovativnost+ nova proizvodnja i organizacioni procesi. 3roj preporuka 49 1/4 211 9U"tede u evrima 10.7-2.121 91.17/./-7 1/2./14.919 /4.-17.742

2. !akroekonomski okvir
U tranzicionom periodu 2001,2007. godine postignuti su zna ajni rezultati u pogledu privrednog rasta. =ranzicioni rast se+ pre svega+ bazirao na doma0oj agregatnoj tra'nji )izvozna tra'nja je zbog strukture privrede i nekonkurentnosti etiri puta ni'a%+ odnosno na stranim kreditnim sredstvima i zna ajnom prilivu SDI. Dinami an privredni rast prekinut je u P/ 2007. i u 2009.

godini kada se Srbija suo ila sa ekonomskom krizom i o"trim padom ekonomske aktivnosti+ pre svega+ u sektoru razmenjivi# dobara. &ad doma0e i svetske tra'nje+ usporavanje kreditne aktivnosti i strani# direktni# investicija uticali su na smanjenje bruto doma0eg proizvoda u 2009. godini ),-+1J%. .ajve0i negativni e!ekti krize odrazili su se na industriju )pad od ,11+1J%+ posebno prera2iva ku industriju )pad od ,11+7J%+ gde je u potpunosti anuliran rast u periodu 2001,2007. godine+ zatim na trgovinu ),6+1J% i gra2evinarstvo ),19+6J%. .epovoljni uticaji krize odrazili su se na privredu Srbije u uslovima visoke doma0e tra'nje i visokog de!icita teku0eg ra una. 8bog zna ajnog smanjenja priliva inostranog kapitala+ usporavanja kreditne aktivnosti+ zna ajnog usporavanja rasta zarada do"lo je do pada doma0e tra'nje oko 7J. Drasti an pad tra'nje kao posledica smanjenja li ne potro"nje i proizvodni# aktivnosti uticali su na smanjenje spoljnotrgovinske razmene+ posebno uvoza )pad uvoza roba -0J i izvoza roba 20J%+ "to je rezultiralo pobolj"anjem teku0eg ra una bilansa pla0anja. De!icit se sa 6+0 mlrd. (U; u 2007. smanjio na 2+1 mlrd. (U; u 2009. godini )sa 21+4J na 6+2J 3D&%. U drugoj polovini 2009. godine i tokom 2010. godine privredna aktivnost u Srbiji se stabilizovala pod uticajem brojni# podsticajni# mera. S obzirom da su investicije u osnovna sredstva u 2010. godini ostvarile blagi rast od oko 1J u odnosu na pret#odnu godinu+ kao i li na potro"nja )rast od 0+1J%+ a javna potro"nja zabele'ila umereniji pad+ ukupna doma0a tra'nja je ostvarila blagi rast. &rocenjen rast 3D& u 2010. godini iznosi 1+7J. =abela 9* 5akroekonomska kretanja 2001,2010. 2001 2002 200- 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 2010 3D&+ mlrd (U; 3D&+ realan rast u J In!lacija+ kraj perioda De!icit teku0eg ra una+ J 3D& Strane direktne investicije+ J 3D& ;ezerve .3S+ mlrd (U; Biskalni de!icit+ J 3D& Aavni dug+ J 3D& Spoljni dug+ J 3D& Izvor* ;8;+ ;8S+ .3S+ 5BI. Doprinos proizvodnje rastu 3D& , U periodu 2001,2009. godine Srbija je ostvarila prose nu stopu rasta 3D& od /+0J. Dpstra#uju0i negativan uticaj svetske ekonomske krize+ ova relativno visoka stopa rasta 3D& )/+4J u periodu 2001, 2007. godine% ipak ne odslikava u potpunosti stanje privredne aktivnosti Srbije. .aime+ zbog izuzetno niske baze iz godina koje pret#ode tranzicionom periodu+ rast 3D& se mo'e gledati kao predimenzioniran. ;adi postizanja konkurentnosti srpske privrede nu'no je bilo ostvariti znatno vi"e stope rasta 3D& u ovom periodu. 8a dosada"nji ostvaren rast 3D&+ od 2001. do 2009. godine+ najvi"e je zaslu'an sektor usluga sa prose nom stopom rasta 3DV od /+4J na godi"njem nivou )najizra'eniji rast su ostvarili podsektori =rgovina i In!ormisanje i komunikacije sa prose nim godi"njim stopama rasta od 10+7J i 14+2J+ respektivno%. Sa druge strane+ do"lo je do izra'enog trenda deagrarizacije i deindustrijalizacije )prvenstveno prera2iva ke industrije% u privredi Srbije+ nastalog prevas#odno kao posledica neadekvatne strukture investicija+ delimi no neuspele 12+7 14+0 16+- 19+0 20+- 2-+- 27+1 -2+6 27+9 1+/+2+1 9+1+/ -+4 1+/ -+7 ,-+1 4+7 1+4 4+4 /+7 /0+6 1/+7 1+/ -+1 6+7 1-+6 16+6 4+9 /+1 0+6 4+4 10+1 4+/ 27+1 1+7 10+,6+2 -+0 ,/+6 /2+2 72+1

2+2 ,/+2 ,6+7 ,1-+7 ,7+7 ,10+1 ,16+6 ,21+4 ,6+2 4+2 1/+-

1+-- 2+21 2+71 -+1- /+91 9+0/ 9+44 7+19 10+4 10+00 ,0+1 ,2+4 ,2+6 1+1 ,1+4 ,2+0 ,2+4 ,/+1 10/+7 61+9 4-+6 10+9 10+4 /0+1 -1+7 24+9 -/+1 71+1 17+6 11+9 /9+7 40+1 40+9 40+2 4/+4 66+9

privatizacije i ve0 spomenute ekspanzije sektora usluga. &osledi no+ u periodu 2001,2009. godine+ prose ne stope rasta sektora poljoprivrede i industrije iznose 2+1J i ,0+1J+ respektivno. Sektor gra2evinarstva je u istom periodu ostvario stopu rasta od 4+-J. Sumarno gledano+ sektor razmenjivi# dobara ima veoma nisku stopu rasta od samo 0+4J u tranzicionom periodu+ "to govori da je gotovo celokupan rast 3DV privrede generisan od strane 3DV sektora usluga. =abela 10* Doprinos proizvodnje rastu 3D& 2001,2009. &rose ne stope rasta u J :umulativni doprinos 3D& &oljoprivreda Industrija &rera2iva ka industrija Hra2evinarstvo Usluge =rgovina Saobra0aj i skladi"tenje Usluge sme"taja i is#rane In!ormisanje i komunikacije Binansijske delatnosti i delatnost osiguranja &oslovanje nekretninama Ostale usluge 3ruto dodata vrednost delatnosti BISI5 3ruto dodata vrednost )3DV% &orezi minus subvencije 3ruto doma0i proizvod )3D&% Sektor razmenjivi# dobara Sektor nerazmenjivi# dobara Izvor* ;8S. :rajem 2007. godine i tokom cele 2009. godine privreda Srbije je bila pod uticajem svetske ekonomske krize+ tako da dolazi do prekida u uzlaznom trendu 3D& iz pret#odni# godina. U 2009. godini stopa pada 3D& iznosi -+1J. Sektori koji su najvi"e pogo2eni ekonomskom depresijom su upravo oni sektori koji su u pret#odnom periodu bele'ili najni'e stope rasta* industrija )posebno prera2iva ka% i gra2evinarstvo. Stope pada ova dva sektora u 2009. godini iznose 11+1J i 19+6J+ respektivno. Od sektora usluga+ zna ajan pad dodate vrednosti jedino je bele'ila trgovina ,6+1J+ dok je sektor In!ormisanje i komunikacije najpropulzivniji sektor+ sa 2+1 ,0+1 ,0+/ 4+/+4 10+7 -+1 ,1+1 14+2 4+2+0 1+1 -+1 7+2 -+6+4 /+0 0+4 /+6 -+6 2-+6 -+0+/ 0+0 2+1 21+4 7+2 1+2 ,0+1 1+4 1+1 1+9 -+26+1 1+/ 24+1 10+1

stopom rasta od 10+0J. Sektor poljoprivrede kao veoma speci!i an+ i sa stanovi"ta ekonomske krize u dobroj meri autonoman sektor+ ostvario je pozitivnu stopu rasta od 0+7J. =okom 2010. godine privreda Srbije je zapo ela oporavak od uticaja svetske ekonomske krize+ te je procenjena me2ugodi"nja stopa rasta 3D& na nivou od 1+7J. U 2010. godini ne dolazi do zna ajni# promena u sektorskoj strukturi. Sektor industrije koji je bele'io najve0i pad dodate vrednosti u 2007. godini i 2009. godini )apsolutno gledano% je sektor koji u 2010. godini ostvaruje najve0i oporavak+ dok sektor usluga zadr'ava skoro identi nu stopu rasta kao i u 2009. godini. Hra!ikon 2* Sektorska struktura 3DV )teku0e cene%

Sektorska struktura 3DV , ;azmatranjem sektorske strukture !ormiranja 3DV u privredi Srbije u periodu 2001,2009. godine+ mo'e se uo iti ve0e u e"0e sektora usluga )19+/J% u odnosu na sektor razmenjivi# dobara )-4J%. &od uticajem svetske ekonomske krize+ sektori Industrije )prera2iva ka industrija% i Hra2evinarstva zabele'ili su najzna ajniji pad u e"0a u ukupnoj 3DV+ dok su Saobra0aj i telekomunikacije+ kao i &oslovanje sa nekretninama ostvarili najvi"i rast u e"0a. U 2010. godini do"lo je do o ekivanog nastavka trenda u strukturi 3DV iz perioda pre eskalacije krize+ uz laganu kontrakciju u rastu u e"0a sektora usluga. =abela 11* Sektorska struktura 3DV )teku0e cene% u J 2001 2002 200- 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 &oljoprivreda Industrija 19+1 1/+7 1-+1 1-+1 11+7 11+0 10+1 10+/ 9+/ 2/+4 2/+- 2-+2 2/+1 2-+6 2-+4 22+1 21+9 22+-

;udarstvo &rera2iva ka industrija Snabdevanje el. energijom+ gasom i parom Hra2evinarstvo Usluge =rgovina Saobra0aj i skladi"tenje Usluge sme"taja i is#rane In!ormisanje i komunikacije Binansijske delatnosti i osiguranja &oslovanje nekretninama Ostale usluge 3DV delatnosti Izvor* ;8S

1+0+4 -+6+1 /+1 0+9 -+6 2+4

1+6 2+7 -+4 7+1 /+6 1+1 /+1 -+7

1+7 -+/+/ 9+0 /+7 1+2 /+1 -+1

1+7 -+6 1+0

1+7 -+2 /+6

1+6 -+1 /+7

1+/ -+1 1+1

1+/ -+0 1+1

1+4 -+6 /+7

21+6 17+1 14+6 16+1 16+1 16+0 14+4 14+- 11+7

12+4 16+- 19+- 16+/ 19+7 40+4 42+- 42+2 4-+1 9+6 12+2 12+/ 11+9 12+1 11+0 /+9 1+1 /+/ 2+7 1+1 1+2 /+4 2+4 1+4 1+/+/ 2+9 1+4 1+2 /+/ -+1+1+1 /+4 -+/ 1+/ 1+2 /+9 -+6

1/+/ 1-+1 1-+1 12+1 12+2 11+6 11+2 11+- 12+7 19+0 21+4 2-+4 22+0 21+1 22+- 2/+6 2/+/ 2/+1 100 100 100 100 100 100 100 100 100

5e2unarodno pore2enje. Dnaliziraju0i realne stope rasta 3D&+ tokom tranzicionog perioda 2001,2009. godine+ lako je primetiti da je 3D& u Srbiji rastao sli nim tempom kao i 3D& zemalja u okru'enju. Sa druge strane+ posmatraju0i 2009. godinu vidi se da je Srbija imala najmanji pad 3D&+ kako od svi# zemalja u okru'enju+ tako2e i od grupe zemalja (U,26+ "to ukazuje na slabiji uticaj ekonomske krize na Srbiju u odnosu na ostale zemlje. 8a 2010. godinu procenjen rast 3DV Srbije vi"i je od ostali# zemalja u okru'enju. =abela 12* 5e2unarodno pore2enje strukture 3DV )teku0e cene%+ u J &oljoprivreda 2001 (U,26 @e"ka 5a2arska Slovenija Slova ka Srbija 2+/ -+9 1+2 -+0 /+6 19+7 2009 Industrija Hra2evinarstvo 2009 Usluge 2001 2009 6/+1 4/+1 40+0 46+11+6 44+1 40+9 41+1 Stope rasta 3D& &rosek 2001,2009. 1+/+4 -+2+0 /+6 2+9 /+9 /+0 2009. ,/+2 ,/+9 ,/+1 ,4+6 ,6+1 ,7+1 ,/+7 ,-+1

2001 2009 2001 17+0 21+/ -0+21+0 24+/ 2-+2 21+6 2-+0 1+6 /+7 4+1+0 1+9 4+2 4+-+/

1+4 21+6 1+4 22+2 2+- -1+1 -+- 21+4 6+0 29+/ 2+/ 29+-+9 27+1 9+4 21+1

4+- 60+2 7+9 19+9 6+/ 17+2 /+/ 4/+10+9 10+0 6+9 41+1 9+1 40+1 /+9 1-+1

3ugarska 1-+1

;umunija 1/+6

Izvor* (urostat+ ;8S Hra!ikon -* :umulativni doprinosi sektora !ormiranju 3DV+ 2001,2009.

Doprinos potro"nje rastu 3D& , &rivredni rast Srbije je u periodu od 2001. godine pa do nastanka svetske ekonomske krize )2007 godine% bio generisan doma0om tra'njom. Visoko u e"0e li ne potro"nje u periodu 2001,2007. godine )69+0J%+ uvoza robe i usluga )/7+9J% i nedovoljno u e"0e investicija u osnovna sredstva )17+/J% su karakterisali strukturu upotrebe bruto doma0eg proizvoda. Obim i struktura investicija nisu bili dovoljni za stvaranje povoljnog ambijenta za pove0anje izvoza kao i mogu0nosti !inansiranja inostrani# obaveza zemlje. Visoke stope rasta izvoza u posmatranom periodu nisu bile dovoljne za pove0anje u e"0a izvoza robe i usluga u 3D& )26+7J%. ;ast zarada iznad rasta produktivnosti je u znatnoj meri uticao na veliki rast uvoza robe "iroke potro"nje. ;ast vrednosti uvoza robe je uslovio nastanak velikog trgovinskog de!icita koji je uticao na stvaranje visokog de!icita teku0i# transakcija sa inostranstvom. (konomska kriza je uticala na pad svi# komponenti upotrebe 3D&. Gi na potro"nja je u 2009. godini opala za -+0J. Usporen realni rast zarada u 2009. godini )0+2J% je uslovio smanjenje raspolo'ivi# sredstava za potro"nju doma0instava. Doznake iz inostranstva su delimi no nadoknadile nedostatak raspolo'ivi# sredstava. Odgovorna !iskalna politika je obezbedila smanjenje javne potro"nje. =okom 2009. godine nastavljeno je sa zamrzavanjem plata u javnom sektoru i penzija kao preduzetim merama u pravcu smanjenja javne potro"nje. Aavna potro"nja je u 2009. godini opala za /+-J. ;ecesiona privredna kretanja u 2009. godini karakteri"e i pad investicione tra'nje. Investicije u osnovna sredstva su u 2009. godini opale za 2-+0J. =ako2e je do"lo i do smanjenja spoljnotrgovinske aktivnosti pa je deo privrede orijentisan ka izvozu bio u nepovoljnijem polo'aju. .akon privredne recesije u 2009. godini tokom 2010. godine bele'e se pozitivni pomaci. .a blagi rast doma0e tra'nje u odnosu na pret#odnu godinu uticali su rast investicija u osnovna sredstva od oko 1J+ kao i blagi rast li ne potro"nje od 0+1J. &rocenjen je pad javne potro"nje od 2+4J. Izvoz je porastao za oko 19J u odnosu na pret#odnu godinu. &osmatrane zemlje u okru'enju su+ tako2e tokom 2009. godine naru"ile svoje !iskalne pozicije. &orast u e"0a !iskalnog de!icita u 3D& je rezultat dejstva preduzeti# mera+ kao "to su naknade za nezaposlenost+ stimulativne mere za podsticaj investicija+ mere za ja anje kupovne mo0i stanovni"tva+ pomo0 privrednim subjektima kao i tr'i"tu rada.

=abela 1-* Dgregati upotrebe 3D&+ u J Binalna potro"nja 2007 (U,26 3ugarska ;umunija 5a2arska Irvatska @e"ka Slova ka Srbija 67+2 72+7 66+7 61+44+/ 62+6 61+96+1 2009 70+1 72+4 67+2 61+1 46+6-+2 61+4 99+7 Investicije u osnovna sredstva 2007 21+1 --+4 -1+9 21+/ 26+4 2-+9 2/+6 2-+7 2009 19+1 2/+/ 21+4 20+9 21+1 22+1 20+4 17+7 Saldo robne razmene 2007 ,1+0 ,21+7 ,1-+4 ,0+1 ,22+9 2+6 ,1+1 ,26+6 2009 ,0+1 ,12+1 ,1+7 /+9 ,16+2 -+2 1+4 ,19+2

Izvor* (urostat+ za Srbiju ;8S Investicije. Investicije u osnovna sredstva predstavljaju najva'niji segment potro"nje 3D& sa stanovi"ta razvoja. U periodu 2001,2010. godine realizovan je povoljniji ambijent za poslovanje i investiranje privredni# subjekata+ me2utim teku0a investiciona aktivnost+ u odnosu na razvojne potrebe+ i dalje je na niskom nivou. &rocenjuje se da su u Srbiji u periodu 2001,2007. godine investicije realno rasle po prose noj godi"njoj stopi od 6J+ a usled ekonomske krize u 2009. godini do"lo je do pada investicione aktivnosti za ,2-J. 8a#valjuju0i preduzetim merama od strane Vlade i velikim in!rastrukturnim projektima )nastavak izgradnje koridora < i putni# pravaca zapadne i isto ne Srbije% ostvaren je blagi rast investicione aktivnosti u 2010. godini. U strukturi ukupni# investicija u e"0e investicija u industriju se pove0alo sa 29+9J u periodu 2001,2001. godine na -0+/J u periodu 2004,2007. godine )prera2iva ke sa 17+6J na 21+7J%. =abela 1/* Investicije u osnovna sredstva+ struktura u J 2001 2002 200- 200/ 2001 2004 2006 2007 &oljoprivreda+ "umarstvo i ribarstvo Industrija Va2enje ruda i kamena &rera2iva ka industrija &roizv. elektr. energije+ gasa i vode Hra2evinarstvo Usluge Ukupne investicije Izvor* ;8S+ ;8; 6+6 29+2 2+/ 11+1 11+/ 6+6 11+1 1+/ 21+4 1+7 1-+/ 10+/ 12+4 14+/ /+1 27+1 1+1 14+9 10+1 9+4 16+7 -+1 -2+7 1+2 2-+6 6+9 /+4 19+4 2+9 --+1+1 2/+1 7+1 /+7 17+9 /+-0+/ 0+21+1 7+4 7+4 14+7 -+0 29+1 0+/ 21+9 6+7+6 17+7 -+9 -1+/ 0+1 22+1 7+7 7+6 14+0

100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0

U okviru prera2iva ke industrije u periodu 2004,2007. godine najve0i deo investicija se odnosio na proizvodnju pre#rambeni# proizvoda+ pi0a i duvana )--+1J%+ zatim sledi proizvodnja* osnovni# metala i metalni# proizvoda )11+1J%+ #emikalija i #emijski# proizvoda )7+4J%+ proizvoda od ostali# minerala )6+1J%+ celuloze+ papira i izdava ka delatnost )6+1J%+ tekstila i tekstilni# proizvoda )4+6J%. =abela 11* Investicije u prera2iva koj industriji+ u J 2004 &rera2iva ka industrija &re#rambeni proizvodi+ pi0e i duvan =ekstil i tekstilni proizvodi :o'a i predmeti od ko'e Drvna industrija &apir i izdava ka delatnost :oks i derivati na!te Iemijski proizvodi Huma i plastika Ostali nemetalni minerali Osnovni metali i metalni proizvodi Ostale ma"ine i ure2aji (lektri ni i opti ki ure2aji Saobra0ajna sredstva Ostalo Izvor* ;8S+ ;8; (konomska kriza u svetu najpre se odrazila na tokove strani# direktni# investicija. &riliv strani# direktni# investicija u 2009. godini zna ajno je opao u Srbiji i drugim tranzicionim zemljama Augoisto ne (vrope. Uticaju krize na smanjenje priliva SDI pridru'ili su se i drugi !aktori+ poput iscrpljeni# mogu0nosti privatizacije i strukturni# slabosti privrede. Srbija je u 2009. godini uspela da privu e 1+/ mlrd. (U; neto strani# direktni# investicija+ "to je za /12 mil. (U; manje nego 2007. godini. U periodu 2001,2009. godine ukupne strane direktne investicije neto u Srbiji iznosile su 12+- mlrd. (U;+ a najvi"i nivo ostvaren je u 2004. godini -+- mlrd. (U;. Ve0i deo strani# direktni# investicija se u proteklom periodu odnosio na kupovinu dela doma0i# dr'avni# i dru"tveni# preduze0a i banaka u procesu tenderske i aukcijske privatizacije. &osmatrano po ekonomskoj strukturi najve0i deo SDI bio je usmeren u usluge. =okom 2010. godine nastavljena je tendencija pada SDI+ tako da u prvom polugo2u 2010. godine SDI u Srbiji iznose /19+1 mil. (U;+ "to je ak za 1-J manje u odnosu na isti period pret#odne godine. &ozitivno je "to je 146+2 mil. (U; ulo'eno u prera2iva ku industriju+ od ega u proizvodnju osnovni# metala 90+mil. (U;. U periodu od 200/,jun do 2010. godine SDI u prera2iva ku industriju iznosile su oko 21J ukupni# SDI+ a najatraktivnije oblasti za ulaganja su bile proizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a i proizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda+ na koje se odnosi oko /1J svi# SDI u prera2iva koj industriji. 100+0 /1+/ /+7 0+4 1+2 4+2 2+2 7+2 4+1 1+7 10+9 /+4 -+1 1+2 -+2006 100+0 -0+0 /+9 2+0 1+/ 6+1 1+1 6+/ 1+2 7+1 12+7 4+1 2+9 /+/ /+7 2007 100+0 27+9 10+1 0+4 1+6+1 4+7 10+1 1+1 6+0 9+4 -+1 -+2+6 2+7 2004,2007 100+0 --+1 4+6 1+0 1+6+1 -+1 7+4 1+6 6+1 11+1 /+6 -+2+7 -+4

=abela 14* Ukupna ulaganja nerezidenata u Srbiji )SDI%+ u J 200/ Ukupno &oljoprivreda Va2enje ruda i kamena &rera2iva ka industrija &roizv. elek. energije+ gasa Hra2evinarstvo =rgovina na veliko i malo Ioteli i restorani Saobra0aj+ skladi"t. i veze Binansijsko posredovanje &oslovi s nekretninama+ Druge komun. i ostale usluge SDI,neto mil. (U; Izvor*.3S Investicije u osnovna sredstva jo" uvek ine mali deo upotrebe 3D&. &rocena ;8; je da je u e"0e investicija u 3D& smanjeno sa 2-+7J u 2007. godini na oko 20J u 2010. godini (konomska kriza dovela je do smanjenja stope investicija i u susednim zemljama+ mada je ona i dalje ve0a nego u Srbiji* 3ugarska 22+6J+ ;umunija 21+6J+ Irvatska 24+1J+ 5a2arska 21+/J. Investicije u novu opremu i te#nologiju i privrednu in!rastrukturu predstavljaju preduslov za rast 3D&+ izvoza+ konkurentnosti+ produktivnosti+ smanjenje nezaposlenosti+ "to dovodi do rasta 'ivotnog standarda. U periodu 2011,2020. godine realizova0e se dinami an rast investicione aktivnosti i procenjuje se da 0e investicije u !iksne !ondove iznositi u 2011. godini 21J 3D&+ a u 2020. godini dosti0i 0e nivo od 27J. =abela 16* Investicije u osnovna sredstva+ J 3D& 2001 (U 26 5a2arska ;umunija 3ugarska Irvatska @e"ka Slova ka Srbija 20+2 2-+0 20+1 17+19+/ 27+0 27+1 10+6 2002 19+4 2-+1 21+17+21+2 26+1 26+/ 12+/ 20019+1 22+2 21+1 19+0 21+0 24+6 2/+6 14+7 200/ 19+4 22+1 21+7 20+/ 21+1 21+7 2/+0 19+2 2001 20+0 2-+1 2-+6 21+6 2/+4 2/+9 24+1 19+0 2004 20+6 21+7 21+4 26+4 24+1 2/+6 24+1 21+0 2006 21+21+/ -0+2 27+6 24+2 21+2 24+1 2/+2007 21+1 21+/ -1+9 --+4 26+4 2-+9 2/+6 2-+7 2009 19+1 20+9 21+4 2/+/ 21+1 22+1 20+4 17+7 2010 17+1 21+/ 21+6 22+6 24+1 22+0 21+1 19+6 100 1+0 0+2 -0+/ , 1+9 -1+9 1+1 1+1 10+4 1-+9 0+1 66/ 2001 100 0+6 , 17+9 , 0+7 22+0 , 0+6 -6+4 1-+2 0+1210 2004 10 0+2 , 17+/ , 0+4 7+4 0+1 27+7 -4+1 4+4 , --22006 100 0+4 0+9 1/+1 , 1+0 6+6 1+19+1 -1+6 14+0 2+9 1721 2007 100 1+6 0+9 16+2 0+1 2+1 12+2 0+6 6+1 -7+2 17+1 0+7 172/ 2009 100 1+2 22+/ 29+/ 0+1+4 12+0+4+1 7+4 1-+2 1+0 1-62 I,VI 2010 100 0+6 0+1 29+0 0+6 2+1 16+9 0+1 7+/ 26+1 12+0 0+/19

Izvor* (urostat+ ;8S+ ;8;

3. Industrija
Osnovni nalaz. Industrijsku proizvodnju Srbije u tranzicionom periodu 2001,2009. godine karakteri"e* te#nolo"ko,ekonomsko zaostajanje ve0ine kapaciteta+ nezadovoljavaju0i nivo kvaliteta proizvoda i usluga po svetskim standardima+ visok uvoz+ nizak nivo marketing menad'menta i upravljanja proizvodnjom+ vi"kovi radne snage+ i" ekivanja u vezi sa privatizacijom+ nedostatak direktni# strani# investicija itd. =ako2e+ tranziciono razdoblje karakteri"e dvostruko br'i rast uvoza od izvoza+ "to zna i da je kontinuirano bila prisutna znatna supstitucija doma0e proizvodnje inostranom. Sna'an rast vrednosti uvoza je bio posledica visoke javne potro"nje+ rasta li ne potro"nje+ ali istovremeno i u manjoj meri rasta proizvodnje namenjene izvozu roba. &ri tome+ rast javne i li ne potro"nje se zasnivao na zadu'ivanju u inostranstvu i doma0em tr'i"tu. Uz takav rast do"lo je do pove0anja pokrivenosti ukupne doma0e i inostrane tra'nje uvoznim robama i uslugama )rast uvoza u 2007. godini u odnosu na 2001. godine iznosi preko 2 puta%. =akva kretanja potvr2uju injenicu da sna'an rast ukupne tra'nje nije bio iskori"0en za pove0anje doma0e proizvodnje+ ova kretanja zaustavljena su 2009. godine u kojoj je svetska !inansijska i ekonomska kriza prouzrokovala pad doma0e i ino,tra'nje. U tom kontekstu kretanja u industriji Srbije+ su sli na kretanjima u (vropskoj uniji. 5e2utim+ situacija je kod nas speci!i na s obzirom da u pret#odnom razdoblju )dobre konjunkture na svetskom tr'i"tu 200/,2006. godine% nije dovr"eno restrukturiranje privrede. =ako je industrija+ posebno prera2iva ka+ do ekala krizu uglavnom s niskim nivoom konkurentnosti i e!ikasnosti poslovanja+ pove0anom nelikvidno"0u+ uz kontinuiran pad zaposlenosti i sve manjim brojem proizvoda za izvoz. =abela 17* .ivo !izi kog obima industrijske proizvodnje )2000Q100% &rose na stopa 2001 2002 200- 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 rasta 2001, 2009 Industrija , ukupno Va2enje ruda i kamena &rera2iva ka industrija &roiz. i distr. el. en. gasa i vode &rera2iva ka industrija &re#rambeni proizvodi+ pi0e i 96+0 101+/ 10-+1 104+0 111+6 117+2 12/+2 12-+0 11/+1 duvan =ekstil i tekstilni proizvodi :o'a i predmeti od ko'e Drvna industrija &apir i izdava ka delatnost :oks i derivati na!te 10/+1 72+1 11+- 1-+4 /4+0 //+4 /0+2 -1+6 24+0 101+4 64+6 40+6 10+9 11+1 10+6 /9+1 /7+- -9+1 71+4 14+1 /0+0 /4+/ -4+0 -1+2 /-+6 -4+0 20+99+- 100+2 79+1 9-+9 76+7 79+0 99+/ 10/+0 96+4 146+6 219+1 217+4 244+1 219+- 247+9 240+- 214+2 2-2+7 1+1 ,10+/ ,9+7 ,14+2 ,1+1 9+7 100+1 101+7 97+6 101+7 104+4 111+4 111+6 116+0 102+9 76+2 77+4 79+- 77+6 90+1 9/+- 9-+6 96+1 92+9 100+6 10-+/ 97+6 107+1 106+/ 11-+1 116+7 117+4 99+9 101+2 99+1 101+7 101+6 107+/ 110+7 11-+9 111+9 114+4 0+,0+7 0 1+6

Iemijski proizvodi Huma i plastika Ostali nemetalni minerali Osnovni metali i metalni proizvodi Ostale ma"ine i ure2aji (lektri ni i opti ki ure2aji Saobra0ajna sredstva Ostalo Izvor* ;8; i ;8S

112+6 11-+4 129+- 112+1 117+- 161+1 170+1 177+2 1/9+0 11-+9 12-+0 122+1 127+1 1/0+1 1-/+2 1//+9 1/1+6 117+0 10-+4 10/+2 90+2 92+6 90+1 94+1 94+7 91+7 6-+6 77+6 9-+/ 9-+2 12-+2 1/-+7 160+1 160+7 169+- 1-2+0 99+6 101+/ 91+1 1-0+- 69+/ 47+/ 71+- 74+4 6-+2 90+2 101+9 9-+- 97+9 71+9 6/+1 66+6 69+1 41+6 74+9 97+0 77+6 74+- 99+0 91+/ 91+0 91+9 46+1 106+9 101+1 99+- 9/+- 7/+2 1-4+7 1/1+6 117+1 101+7

/+1 1+9 ,-+2 -+1 ,-+/ ,/+4 ,/+7 0+4

Bizi ki obim industrijske proizvodnje. Dugogodi"nja nekonkurentnost industrije )prose na stopa rasta !izi kog obima industrijske proizvodnje u periodu 2001,2007. godine iznosi 2+2J za ukupnu industriju i 2+0J za prera2iva ku industriju%+ uz nepovoljnije uslove poslovanja izazvani# globalnim recesijskim kretanjima+ dovelo je industriju Srbije u 2009. godini na nivo //+4J proizvodnje iz 1990. godine. =o je zna ajno naglasiti zato "to je industrija+ uprkos nepovoljnim kretanjima+ jo" uvek najzna ajnija delatnost ukupne privrede. U 2009. godini u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti u estvuje sa 2-J+ u bruto doma0em proizvodu sa 19+1J+ a oko 91J spoljnotrgovinske razmene odnosi se na industriju. Vrednost industrijske proizvodnje* U strukturi vrednosti ukupne privrede industrija u 2007. godini u estvuje -1+4J )posmatrano po sektorima* va2enje ruda i kamena 1+-J+ prera2iva ka industrija 26+6J i proizvodnja elektri ne energije+ gasa i vode 4+4J%+ "to je nominalno pove0anje od 17+9J u odnosu na 2006. godinu. .ajve0e u e"0e u strukturi vrednosti proizvodnje prera2iva ke industrije imaju podsektori* proizvodnja pre#rambeni# proizvoda+ pi0a i duvana -0J+ proizvoda osnovni# metala i standardni# metalni# proizvoda 14+-J i proizvoda #emikalija i #emijski# proizvoda 7+9J+ a najmanje u e"0e imaju podsektori* proizvodnja ko'e 0+9J+ prerada drveta i proizvodi od drveta 2+1J i proizvodnja ostali# saobra0ajni# sredstava -+0J. Struktura !izi kog obima industrijske proizvodnje* U periodu 2001,2009. godine struktura industrije Srbije se menja. :arakteristika strukture industrije je najve0e u e"0e prera2iva ke industrije. U sektorima industrijske proizvodnje zabele'ena je promena u e"0a u 2009. godini u odnosu na 2001. godinu* va2enje ruda i kamena porast za 2+2 procentni# poena+ prera2iva ka industrija pad za 2+7 procentni# poena i proizvodnja i distribucija elektri ne energije+ vode i gasa rast za 0+4 procentni# poena. &rera2iva ka industrija je najzna ajniji sektor industrije Srbije. .ajve0e u e"0e u strukturi prera2iva ke industrije imaju industrijski podsektori* proizvodnja pre#rambeni# proizvoda+ pi0a i duvana+ proizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda i proizvodnja osnovni# metala i metalni# proizvoda+ koji ine oko 40J ukupne prera2iva ke industrije. =radicionalni industrijske oblasti kao "to su tekstilna industrija i industrija ko'e i obu0e+ u periodu 2001,2009. godine+ smanjuju svoje u e"0e u strukturi prera2iva ke industrije. Hra!ikon /* Struktura industrijske proizvodnje u periodu 2001,2009.

=abela 19* Struktura !izi kog obima prera2iva ke industrije 2001 2002 200- 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 &rera2iva ka industrija &re#rambeni proizvodi+ pi0e i duvan =ekstil i tekstilni proizvodi :o'a i predmeti od ko'e Drvna industrija &apir i izdava ka delatnost :oks i derivati na!te Iemijski proizvodi Huma i plastika Ostali nemetalni minerali Osnovni metali i metalni proizvodi Ostale ma"ine i ure2aji (lektri ni i opti ki ure2aji Saobra0ajna sredstva Ostalo Izvor* ;8;+ ;8S =e#nolo"ka struktura industrije. &ostoje0a te#nolo"ka struktura prera2iva ke industrije je nepovoljna. &osmatrano+ po te#nolo"kim grupama u strukturi prera2iva ke industrije najve0e u e"0e imaju grupe niske te#nolo"ke )/9+9J% i srednje,niske )21+4J% te#nolo"ke intenzivnosti. 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 26+6 29+- -4+9 -2+9 -1+9 -2+7 -2+6 -2+1 9+7 1+4 0+9 /+7 2+/ 1+6+1 /+2 -+1 /+/ -+6+1 1+0+4 /+4 2+9 1+/ 6+2 /+0 /+6 /+7 2+1 /+2 1+0+1 -+/ 4+/ /+6 4+0 /+2+4 2+9 2+/ 1+1 1+1 1+2 4+1 /+/ /+1+7 4+1 /+7 -+4 -+1 /+1 1+1 1+0 1+6 /+6 /+/ 1+2 4+4 /+-+4 2+/ -+9 1+1 0+9 1+4 /+6 /+2 1+/ -+7 /+0 -+/ -+/ -+6 1+0 1+1 4+0 /+/ /+/ 1+2 /+/+0 -+-+1 -+1+0 0+9 4+2 /+/+/ /+9 /+4 /+0 -+2 -+6 -/+7 -+0 0+9 0+7 6+1 /+4 12+4 /+2 /+4 12+2 /+4 -+9 -+/ 2+9

1/+0 1/+/ 1-+9 11+2 12+- 12+9 1-+0 1-+/

10+1 10+6 10+4

9+2 12+6 1/+0 1-+1 1/+0

=rend promena u strukturi te#nolo"ke intenzivnosti u periodu 2001,2009+ godina je nezadovoljavaju0i+ niske te#nologije+ i pored blagi# oscilacija+ u posmatranom periodu jo" uvek imaju dominantno u e"0e u ukupnoj strukturi prera2iva ke industrije. Strate"ka opredeljenja razvoja industrije na podru ju te#ni ko,te#nolo"kog razvoja treba da uva'avaju op"te kriterijume* te#ni ko,te#nolo"ka intenzivnost+ !avorizacija znanja visokostru nog kadra+ ve0a i sveobu#vatnija saradnja sa nau no,istra'iva kim centrima i !akultetima+ kao i pri#vatanje ekolo"ki# standarda razvoja. Bormiranje nove industrijske strukture i njeno uklju ivanje u savremene tr'i"ne tokove neop#odno je realizovati kroz razvoj visoki# te#nologija u oblasti* !inalne #emije+ !armaceutike+ in!ormaciono,komunikacione te#nologije+ delu elektronske industrije+ pre#rambene industrije i sl. =abela 20* Struktura prera2iva ke industrije , te#nolo"ke grupe 2001 2002 200- 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 @igh>technolog& , )Visoke te#nologije%
4

0+4

1+4

0+6

2+6

2+-

1+/

1+2

1+0

0+9

Me"ium>high>technolog& , )Srednje,visoke, te#nologije%

2

21+4 24+/ 2-+2 2/+7 2/+6 22+6 2-+/ 2/+- 2-+4 21+1 24+2 26+6 21+/ 26+0 27+- 26+/ 26+4 21+4 /7+- /1+7 /7+/ /6+1 /4+0 /6+4 /7+0 /6+1 /9+9

Me"ium>loA>technolog& , )Srednje,niske, te#nologije%

3

<oA>technolog& , ).iske te#nologije%

4

Izvor* ;8; na osnovu podataka ;8S KKKKKKKKKKKKK @igh>technolog&1 roi2#o"n/a kancelari/skih i ra7unskih ma:ina, roi2#o"n/a au"io, BC i komunikacione o%reme i roi2#o"n/a %reci2nih i o%ti7kih instrumenata. Me"ium>high> technolog&1 roi2#o"n/a hemikali/a i hemi/skih %roi2#o"a, roi2#o"n/a ma:ina i ure6a/a, osim elektri7nih, roi2#o"n/a elektri7nih ma:ina i a%arata, roi2#o"n/a motornih #o2ila i %rikolica, roi2#o"n/a ostalih saobra?a/nih sre"sta#a. Me"ium>loA>technolog&1 roi2#o"n/a koksa i "eri#ata na$te, roi2#o"i o" gume i %lastike, roi2#o"n/a metalnih %roi2#o"a, osim ma:ina, roi2#o"n/a o" nemetalnih minerala i roi2#o"n/a o" osno#nih metala. <oA technolog&1 %roi2#o"n/a %rehrambenih %roi2#o"a i %i?a, %roi2#o"n/a "u#anskih %roi2#o"a, roi2#o"n/a tekstilnih %re"i#a i tkanina, roi2#o"n/a o"e#nih %re"meta i kr2na, roi2#o"n/a ko0e, %re"meta o" ko0e i obu?e, roi2#o"i o" "r#eta i %lute, sem name:ta/a, roi2#o"n/a celulo2e i %a%ira, +2"a#an/e, :tam%an/e i re%ro"ukci/a 2a%isa, roi2#o"n/a name:ta/a i ra2no#rsnih %roi2#o"a, Recikla0a.
4 2 3 4

Dgregatna i doma0a tra'nja* Dgregatna i doma0a tra'nja u najve0oj meri uti u na obim+ vrednost i strukturu industrijske proizvodnje. U strukturi agregatne tra'nje u 2007. godini najve0e u e"0e imaju industrijski podsektori* proizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a+ proizvodnja osnovni# metala i metalni# proizvoda i proizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda. U strukturi doma0e tra'nje najve0e u e"0e imaju proizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a 21+1J+ proizvodnja osnovni# metala i metalni# proizvoda 12+4J i proizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda 12+/J. =abela 21* Doma0a ponuda

2006 Doma0a ponuda Doma0a tra'nja ;acio doma0e ponude J /7+1 77+4 19+2 ,1+4 /4+1 46+2 16+6 --+7 17+61+2 -4+6 12+21+/ 1/+1 4/+6 Doma0a ponuda

2007 Doma0a tra'nja ;acio doma0e ponude J /9+77+1 17+4 ,/+4 12+7 46+4 1/+6 -2+9 14+0 62+9 //+0 2/+/ 1/+0 1/+0 40+0

mlrd. ;SD &rera2iva ka industrija &re#rambeni proizvodi+ pi0e i duvan =ekstil i tekstilni proizvodi :o'a i predmeti od ko'e Drvna industrija &apir i izdava ka delatnost :oks i derivati na!te Iemijski proizvodi Huma i plastika Ostali nemetalni minerali Osnovni metali i metalni proizvodi Ostale ma"ine i ure2aji (lektri ni i opti ki ure2aji Saobra0ajna sredstva Ostalo 7/1+1 -20+4 12+0 ,0+1/+7 61+6 49+/ 61+/ /2+/9+7 66+1 14+1 /1+6 11+1 -1+16/2+2 -41+7 42+1 19+0 -1+7 112+6 120+2 22-+62+4 49+9 209+7 1-0+/ 14-+9 110+0 1/+4

mlrd. ;SD 976+7 -69+4 1-+0 ,1+0 22+0 7/+1 76+4 71+/ //+4 16+6 110+6 14+1 -7+17+-/+7 200-+/-1+0 49+9 20+4 /1+6 12/+/ 140+2 2/6+1 69+4 69+1 211+/ 111+2 1-0+7 1-0+7 17+0

Izvor* ;8; na osnovu podataka ;8S .apomena* ;acio doma0e ponudeQ doma0a ponudaMdoma0a tra'nja )Doma0a ponuda* proizvodnja umanjena za izvoz% ;acio doma0e ponude za celu prera2iva ku industriju pokazuje da se u 2007. godini oko polovine doma0e tra'nje za proizvodima prera2iva ke industrije pokriva iz doma0i# izvora. &osmatrano po podsektorima prera2iva ke industrije najve0i deo doma0e tra'nje koji se zadovoljava iz doma0e ponude je u podsektoru proizvodnja pre#rambeni# proizvoda+ pi0a i duvana )77+1J%+ zatim sledi podsektor proizvodnja proizvoda od ostali# minerala )62+9J%+ proizvodnja celuloze+ papira i izdava ka delatnost )46+4J%+ ostala prera2iva ka industrija )40J%. .e"to iznad pola doma0e tra'nje zadovoljava se iz doma0e ponude u podsektorima* prerada

drveta i proizvodi od drveta+ prerada koksa i derivata na!te i proizvodnja proizvoda od gume i plastike. .ajmanja pokrivenost doma0e tra'nje sa doma0om ponudom je u podsektorima* proizvodnja elektri ni# i opti ki# ure2aja )1/J%+ proizvodnja saobra0ajni# sredstava )1/J% i proizvodnja tekstila i tekstilni# proizvoda )17+4J%. ;acio doma0e ponude u oblasti proizvodnje ko'e i proizvoda od ko'e ima negativnu vrednost+ "to ukazuje na vi"u vrednost izvoza od doma0e realizovane proizvodnje. =o je rezultat ponovnog izvoza uvezene robe iz :ine+ =urske+ Indije i ostali# azijski# zemalja uglavnom u zemlje (vropske unije. :apaciteti industrije* Stepen iskori"0enosti kapaciteta u industriji je nezadovoljavaju0i smanjen je sa 49J u 1990. godini na /7+1J u 2001. i /-+/J u 2009. godini. Uzroci niskog kori"0enja kapaciteta su* nizak nivo industrijske proizvodnje )posledica nedovoljne tra'nje na doma0em tr'i"tu i nizak nivo izvoza%+ nedostatak sredstava za investicije i !inansiranje teku0e reprodukcije+ zastarelost opreme i te#nologije+ neadekvatna kreditna podr"ka+ problem snabdevanja repromatrijalom+ vi"ak zaposleni# i nedostatak stru nog kadra itd. Instalisani proizvodni kapaciteti )u pogledu obima%+ nisu ograni avaju0i !aktor pove0anja proizvodnje+ ali u pogledu kvaliteta )te#nolo"ki nivo%+ strukture i organizacione uskla2enosti situacija je znatno nepovoljnija. =o zna i da zastarelost strukture kapaciteta u odnosu na za#teve savremenog tr'i"ta+ pretpostavlja velika investiciona ulaganja. U 2009. godini usled svetske ekonomske krize i pada industrijske proizvodnje smanjen je stepen iskori"0enosti kapaciteta u svim industrijskim oblastima. &osmatrano po oblastima najvi"i nivo kori"0enja kapaciteta je u proizvodnji odevni# predmeta i krzna+ zatim slede* recikla'a+ proizvodnja+ radio =V i komunikacione opreme+ proizvodnja ma"ina i ure2aja+ proizvodnja kancelarijski# i ra unski# ma"ina+ proizvodnja duvanski# proizvoda i proizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a. .ajni'a iskori"0enost kapaciteta tokom 2009. godine bila je u proizvodnji name"taja i raznovrsni# proizvoda )11+6J% i u proizvodnji osnovni# metala )2-J%+ zbog visokog pada proizvodnje u ovim oblastima. 5e2unarodno pore2enje. Aedna od zna ajni# karakteristika razvoja industrije je promena u strukturi industrijske proizvodnje. .ajve0i pad u e"0a imale su radno,intenzivne grane )pre#rambena industrija i tekstilna+ kao i proizvodnja drveta i proizvoda od drveta%. .atprose an rast u e"0a )posledica visokog porasta proizvodnje%+ zabele'ile su industrije zasnovane na kori"0enju savremene te#nologije i ekonomije obima* elektroindustrija i industrija precizni# ure2aja u svim zemljama+ proizvodnja kancelarijske opreme )5a2arska% i proizvodnja motorni# vozila )u svim zemljama osim (stonije%. Vode0e industrijske oblasti (vropske unije su* ma"inska+ elektronska+ #emijska i !armaceutska industrija. =rend rasta privredne aktivnosti )kao i industrijske proizvodnje% u tranzicionim zemljama zapo et i drugoj polovini devedesti# godina 20. veka nastavljen je i u periodu 2001,2007. godine. Sve zemlje isto ne (vrope+ koje su lanice (vropske unije imaju zna ajno visok nivo industrijske proizvodnje+ kao i prose ne stope rasta u periodu 2001,2007. godina. 8a#valjuju0i tr'i"nim re!ormama+ prilivu strani# direktni# investicija i strukturnim promenama proizvodnje i izvoza+ ve0ina zemalja u tranziciji centralne i isto ne (vrope zna ajno je pove0ala svoje izvozne per!ormanse+ "to se odrazilo i na pove0anje industrijske proizvodnje. 8na ajan porast izvoza je uglavnom posledica pristupa tr'i"tu (U. Ovo ne samo zbog toga "to je to tr'i"te najbli'e+ ve0 i zato "to je to tr'i"te na kome ove zemlje imaju komparativne prednosti. ;azlog je u tome "to su zna ajni industrijski kapaciteti preseljeni u zemlje u tranziciji iz visokoindustrijski# zemalja (U. 8emlje u tranziciji imaju prednost u proizvodnji industrijski# proizvoda+ naro ito ako je re o onima koje za#tevaju kvali!ikovan rad+ koji je u ovim zemljama predstavlja zna ajnu prednost+ jer je je!tiniji i produktivniji.

U zemljama tranzicije glavni !aktor koji uti e na rast 3D& je dinami an rast industrijskog sektora. ;ast industrijskog sektora u zemljama centralne i isto ne (vrope pokazuje visok stepen me2unarodne konkurentnosti+ "to ukazuje na dalji sna'an ekonomski rast u zemljama novim lanicama (vropske unije )(U,12%. 8a razliku od uspe"ni# zemalja u tranziciji+ koju su+ pre svega+ za#valjuju0i tr'i"nim re!ormama i intenzivnim stranim direktnim investicijama+ izvr"ile specijalizaciju svoje proizvodnje i njenu strukturnu uskla2enost sa potrebama inostrane uvozne tra'nje+ industrijska proizvodnja u Srbiji se suo ava sa sasvim druga ijim tendencijama koje ostavljaju traga na izvoznu aktivnost i poziciju na me2unarodnom tr'i"tu. Aedan od klju ni# problema je* nedovoljan izvoz )posedica nekonkurentnosti srpski# industrijski# proizvoda%+ kao i nedovoljne direktne strane investicije )green$il"%. .edovoljan nivo strani# ulaganja vodi maloj ponudi za izvoz+ jer usporava modernizaciju proizvodnje+ posebno industrijske. Integracioni procesi dr'ava AI( u (U jo" nisu zavr"eni. &rivrede zemalja u tranziciji+ )posebno balkanski# zemalja%+ veoma sporo susti'u nivo 'ivotnog standarda razvijeni# zapadni# zemalja. Augoisto na (vropa je najnerazvijenije podru je u (vropi. Industrijska proizvodnja dr'ava AI(+ zaostaje ne samo za razvijenim evropskim zemljama+ nego i zna ajno za grupom zemalja centralne (vrope )(U,10% koje su primljene u (U 200/. godine+ kao i novi# lanica ;umunije i 3ugarske. Intenzitet globalne ekonomske krize u 2009. godini najbolje pokazuje podatak da je na svetskom nivou+ prvi put nakon vi"e od pola veka ostvaren pad privredne aktivnosti. U etiri od pet najve0i# svetski# privreda koje ine oko 10 J globalnog 3D&+ zabele'en je znatan pad+ a samo je u :ini zadr'ana visoka stopa rasta )pad industrijske proizvodnje u (U,26 je 1/J+ u 2009. godini a u 2007. godini on je iznosio svega 1+7J%. I u Srbiji je+ nakon "to je u 2007. godini usporen rast privredne aktivnosti+ u 2009. godine ostvaren pad -+0J+ a industrijska proizvodnja je zabele'ila visoku stopu pada !izi kog obima proizvodnje od 12+1J. Visok nivo industrijske proizvodnje )iznad /0J% u 2009. godini u odnosu na 2000. godinu ostvaren je 5a2arskoj+ Slova koj i 3ugarskoj. U periodu 2001,2009. godine nivo !izi kog obima industrijske proizvodnje u Srbiji u pore2enju sa razvijenijim tranzicionim zemljama je nizak. .ivo industrijske proizvodnje u 2009. u odnosu na 2000. godinu ve0i je za 2+9J )prose na godi"nja stopa rasta niska 0+-J%+ a prera2iva ka industrija je na nivou 2000. godine. =abela 22* .ivo industrijske proizvodnje u periodu 2001,2009. )indeks 2000Q100% &rose ne stope rasta 2001, 2009 0+2+9 /+-+-+6 -+7 -+7

2001 2002 200- 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 Srbija Irvatska 3ugarska ;umunija @e"ka ;epublika Slova ka 5a2arska 100+1 101+7 97+6 101+7 104+4 111+4 111+6 116+0 102+9 104+0 116+6 114+- 120+4 124+7 1-2+1 1-9+9 1/2+1 129+0 102+2 104+9 121+6 1/2+6 112+- 141+2 164+1 166+1 1/1+9 107+- 11-+1 114+4 121+7 12/+6 1--+4 1/0+7 1/2+1 1-/+104+6 106+6 11/+6 121+6 1-/+1 1/9+2 142+4 117+6 1-7+2 104+9 11-+6 119+1 121+0 129+9 1/2+- 140+1 14-+7 1/0+2 10-+4 104+/ 11-+2 121+4 1-0+1 1/-+1 11/+6 11-+0 1/0+2

Izvor* ;8; * ;8; na osnovu podataka U.(>( -ommon Database, "eri#e" $rom national an" +nterstate Statistical -ommittee, ,urostata i .acionalni# statistika tranzicioni# zemalja

4. "aposlenost
Vi"egodi"nja tendencija opadanja broja zaposleni# u ukupnoj privredi prisutna je u sva tri sektora industrije. Veliki pad zaposleni# u industriji rezultat je procesa svojinske trans!ormacije+ restrukturiranja preduze0a odnosno osloba2anje privatizovani# !irmi od ranijeg vi"ka zaposleni# i krize u 2009. godini. 3r'i pad zaposleni# u industriji od ukupne doveo je do smanjenja u e"0a u ukupnoj zaposlenosti. Hra!ikon 1* U e"0e zaposleni# industrije u ukupnom broju zaposleni#

U periodu od 2004,2007. godine zaposlenost pokazuje pozitivan trend pove0ana je za 4+-J. U 2009. godini dolazi do pada aktivnosti u pojedinim sektorima )industrija+ energetika i gra2evinarstvo% i broja zaposleni# izazvan uticajem ekonomske krize. =abela 2-* 8aposleni 3roj zaposleni# 2006 Ukupno zaposleni &oljoprivreda+ "um. i vodopr. ;ibarstvo Industrija Va2enje ruda i kamena &rera2iva ka industrija 2007 Struktura u )J% Indeks

2009 )<% 2010 )IV% 2006 2007

2009 2010 2010M2006 )<% )IV% 90+7 99+6 216+0 66+/ 10+66+6

2.411.6-4 2.721.62/ 2.190.177 2./12.104 100+0 100+0 100+0 100+0 111.614 764 420.944 /1.241 121.6// 606.-17 1.124 141.449 -2.-76 /7/.271 420.217 1.926 111.172 26.624 //1./62 1/9.714 20+7 21+1 2-+9 22+7 2.211 0+0 0+1 0+1 0+1

/70.4-9 2-+/ 19+9 19+9 19+9 20.6/7 1+4 1+1 1+1 0+9

/01./71 19+4 16+2 16+0 14+7

(lektri na energija+ gas i voda Hra2evinarstvo =rgovina Ioteli i restorani Saobra0aj i veze Binansijsko posredovanje .ekretnine Dr'avna uprava i soc. Osiguranje Obrazovanje 8dravstveni i soc. rad :omunalne+ dru". i li ne usluge Doma0instva sa zap. Gicima (ksteritorijalne org. i tela

16.941 141.211 -97./60 62.-16 149.649 /-.0// 77.711 1/1.9-7 117.04/ 144./01 11/.121 4./-1 1.109

/1.001 166./1/ /17.047-.746 116.146 14.166 91.711 1-1.62/ 122.127 164.-/12-.764 4.4/4 1.11-

/1.97/ 1-1./67 -41.-24 64.1-11/.4/4 11.-24 79.216 126.441 110.122 164.--2 117.491 4.027 1./11

1/./04 119./10 46.960 1/2.11/ /-.972 79.260 121./94 1/7.9/160.1/4 117.721 1.161

2+2 4+1 2+6 4+/ 1+4 -+1+/+/ 4+/+0+2

1+4 4+-+0 1+4 2+0 -+/+7 /+4+2 /+/ 0+2

1+7 1+2 2+9 4+0 2+1 -+/ /+9 1+7 4+7 /+4 0+2

2+1+0 2+7 1+9 1+7 -+6 1+2 4+2 6+1 /+9 0+2

9-+9 6/+1 74+7 9/+0 7-+9 102+2 100+1 77+/ 124+2 102+2 10/+1 70+/ 107+6

-/4.0-7 11+0 1/+7 1-+9 1/+-

1.4/0 0+04 0+0/ 0+01 0+06

Izvor* ;8S )Dnketa o radnoj snazi% U periodu 2006,2010. godine ukupna zaposlenost prema Dnketi o radnoj snazi smanjena je za 9+2J )2/-.4-0 lica%+ a u industriji za 22+4J )1/0.-26 lica%. Smanjenje broja zaposleni# u industriji ostvareno je u sva tri sektora* va2enju ruda i kamena )/9+6J% prera2iva koj industriji )22+-J%+ i proizvodnji i distribuciji elektri ne energije+ gasa i vode )4+1J%. Smanjeno je u e"0e zaposleni# u industriji u odnosu na ukupan broja zaposleni# sa 2-+/J u 2006. godini na 19+9J u 2010. godini )u prera2iva koj industriji sa 19+4J na 14+7J%. =abela 2/* &rera2iva ka industrija 8aposleni 2006 &rera2iva ka industrija &rera2iva ka industrija )zaposleni u pravnim licima N privatni preduzetnici i zaposleni kod nji#% &re#rambeni proizvodi+ pi0e i duvan =ekstil i tekstilni proizvodi 2007 2009 121.6// /7/.271 //1./62 /11.6// /-2.2999.9-9 99.-47 /6.011 //.444 Struktura )J% , , 100 , Indeks 7/.4 , 79.9 67.1

2006 2007 2009 2009M2006

, 100+0 100+0

79711 22+1 2-.0 20./ -4640 10+/ 10.7.-

:o'a i predmeti od ko'e Drvna industrija &apir i izdava ka delatnost :oks i derivati na!te Iemijski proizvodi Huma i plastika Ostali nematalni minerali Osnovni metali i metalni proizvodi Ostale ma"ine i ure2aji (lektri ni i opti ki ure2aji Saobra0ajna sredstva Ostalo

1-.-41 12.111 11.191 1/.760 26.109 21.12/.2// -.414 21.049 2-.//1 22.16/ 22.140 2/.221 22.1016.46- 14.090 29.164 29.-6/ -0.19/ 27.099 -2.127 24./92 2-.012 2-.97/

122/7 11197 267-7221124 2190/ 2000/ -6009 -2646 27191 /0/21

-+0 -+/ 4+1 0+9 1+1 1+0 1+/ 4+1 4+6 6+2 1+1

2.7 -./ 1.9 0.7 1./ 1.2 1.1 4.7 4.1 4.1 1.1

2.7 2.1 4.0.2 1.7 1.0 /.1 7./ 6./ 4.1 9.2

91.6 6-.6 101.2 19./ 101.7 96.0 72.4 97.0 124.7 107.1 76.9 161.6

141-- 12+7 1-.0 12.7

Izvor* ;8S )Dnketa o radnoj snazi%+ Saop"tenje 8&20 );DD,1%+ &reduzetnici u ;epublici Srbiji u 2006+ 2007 )radni dokument br. 42+ 46+ 62%+ 2009 , procena ;8; )podsektori% Ukupna zaposlenost u periodu 2006,2009. godine u prera2iva koj industriji )prema D;S% manja je za 11+/J )70.262 "to je 61+9J pada industrije%. U strukturi prera2iva ke industrije u 2009. godini najve0e u e"0e imaju zaposleni u* proizvodnji pre#rambeni# proizvoda+ pi0a i duvana )20+/J%+ proizvodnji ostali# metala i standardni# metalni# proizvoda )12+7J%+ prera2iva koj industriji na drugom mestu nepomenutoj )9+2J%+ proizvodnji ma"ina i ure2aja+ na drugom mestu nepomenutoj )7+/J%+ proizvodnji tekstila i tekstilni# proizvoda )7+-J%+ proizvodnji elektri ni# i opti ki# ure2aja )6+/J%+ proizvodnji saobra0ajni# sredstava )4+1J%+ itd. :omparativna analiza globalne zaposlenosti ima tendenciju pomeranja od sektora industrije ka uslu'nom sektoru. =ranzicija prema tr'i"noj ekonomiji dovela je do rasta produktivnosti i pada zaposlenosti. =r'i"te rada u zemljama AI( u 2009. godini prilagodilo se uslovima ekonomske krize+ zaposlenost je od po etka krize pala u svim posmatranim zemljama. .ajve0i pad zaposlenosti je u privatnom sektoru uglavnom izazvan otpu"tanjem zaposleni# iz industrije koja je najvi"e pogo2ena globalnom ekonomskom krizom. &osmatrano po sektorima industrije najve0i pad zaposleni# je u prera2iva koj industriji* Srbije )11+/J%+ Irvatske )11+6J%. @e"ke )11+4J%+ ;umunije )11+-J%+ Slova ke )10+9J%+ 5a2arske )9+-J%+ i 3ugarske )4+9J%. =abela 21* 8aposleni u zemljama okru'enja )u #ilj.% 2006 Srbija )Ukupno% Industrija &rera2iva ka U e"0e zaposleni# industrije u ukupnoj )J% 5a2arska )Ukupno% 2411.6 420.9 121.6 2-./ -924.2 2007 2721.6 141.6 /7/.19.9 -769./ 2009 2190.2 111.2 //1./ 19.9 -671.7 94.2009M2006 96.1 7-.0 7/.4

Industrija &rera2iva ka U e"0e zaposleni# industrije u ukupnoj )J% ;umunija )Ukupno% Industrija &rera2iva ka U e"0e zaposleni# industrije u ukupnoj )J% 3ugarska )Ukupno% Industrija &rera2iva ka U e"0e zaposleni# industrije u ukupnoj )J% Irvatska )Ukupno% Industrija &rera2iva ka U e"0e zaposleni# industrije u ukupnoj )J% @e"ka )Ukupno% Industrija &rera2iva ka U e"0e zaposleni# industrije u ukupnoj )J% Slova ka )Ukupno% Industrija &rera2iva ka U e"0e zaposleni# industrije u ukupnoj )J% Izvor* ;8S )Dnketa o radnoj snazi%+ (urostat

9/9.1 76-.6 2/.2 9-1-.2211.7 196-.7 2/.1 -212.4 716.6 644.1 24./ 141/./ -/9.9 -12.2 21.6 /922.0 1121.1/01.1 -0.9 2-16.6 490.4-/.1 29.-

9-9.4 71/.4 2/.2 9-49.1 2209.4 1901.2 2-.4 --40.6 767./ 649.6 24.1 14-1.1 -1/.7 -0-.7 21.6 1002.1 11-/.9 1-67.1 -0.6 2/--.6 616./ 4-9.9 29.1

772.6 692.6 2-.92/-.1 20/6.1 1611.22.2 -21-.4 717.61-.9 21.2 1401.-20.9 261.7 20.0 /9-/.1-94.2 12/2.6 27.2-44.4-9./ 141./ 26.0

9-.0 90.6 97.7 90.9 77.6 100.0 91./ 9-.1 99./ 91.6 77.100.2 91.7 77./ 100./ 92.4 79.1

#. "arade
U tranzicionom periodu 2001,2007. godine+ ostvaren je dinami an rast neto zarada. &rose ne neto zarade+ pove0ane su sa 102 (U; )4.067 dinara% u 2001. godini na /00 (U; )-2.6/4 dinara% u 2007. godini+ odnosno za -+9 puta. U 2007. godini+ do"lo je do tendencije usporavanja rasta prose ni# realni# neto zarada+ uklju uju0i usporavanje rasta zarada u javnom sektoru. &rose ni godi"nji realni rast zarada u periodu 2001,2007. godine bio je 1-+6J "to je znatno br'e od rasta 3D& )1+/J i produktivnosti rada )4+0J%. &osmatrano na nivou sektora+ u periodu 2001,2007. godine+ najve0e prose ne neto zarade+ u odnosu na prosek zarada u ;epublici+ ostvarene su* u sektoru !inansijskog posredovanja+ proizvodnji elektri ne energije+ gasa i vode+ va2enju ruda i kamena+ dr'avnoj upravi i socijalnom osiguranju. .ajni'e prose ne neto zarade+ u odnosu na prosek zarada u ;epublici imali su zaposleni u* poljoprivredi+ "umarstvu i vodoprivredi+ prera2iva koj industriji+ gra2evinarstvu i trgovini na veliko i malo.

&ad ekonomske aktivnosti uticao je na usporavanje rasta zarada tako da su u 2009. godini realne neto zarade pove0ane samo 0+2J )na "ta je jednim delom uticala nova metodologija%. U periodu I,I< 2010. godine neto zarade pove0ane su realno za 2+1J u odnosu na isti period 2009. godine+ dok su smanjene sa --7 (U; u 2009. godini na -21 (U;. .atprose ne zarade su u javnom sektoru a ispodprose ne u privatnom sektoru. &rose ne zarade u rudarstvu i energetici+ uglavnom i dalje dr'avnim preduze0ima )javna preduze0a% su znatno vi"e nego zarade u prera2iva koj industriji+ koja je najve0im delom privatizovana. 8arade u poljoprivredi+ ugostiteljstvu i trgovini su ispod proseka+ dok su u dr'avnoj administraciji+ zdravstvu i obrazovanju iznad proseka )zaposleni na bud'etu%. Hra!ikon 4* ;ealne stope rasta neto zarada u prera2iva koj industriji

=abela 24* Indeksi nivoa prose ni# neto zarada u prera2iva koj industriji )po oblastima% 2002 200- 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 &rose na neto,zarada , Ukupno &rera2iva ka industrija &re#rambeni proizvodi i pi0e Duvanski proizvodi =ekstilna prediva i tkanine Odevni predmeti i krzno :o'a+ predmeti od ko'e+ obu0a Drvo i pluta &apir Izdava ka delatnost :oks i derivati na!te Iemijski proizvodi Huma i plastika 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 100+0 7-+2 67+2 67+2 69+9 71+4 69+1 70+4 9/+/ -6+4 -/+7 /1+9 /-+70+2 9-+6 70+1 90+7 /6+1 /0+0 10+1 /4+6 7-+7 77+4 119+2 110+/ 102+1 10-+0 102+7 91+-6+24+6 //+9 /0+1 97+2 94+/ 27+1 17+9 -1+6 -/+90+0 94+1 2/+9 20+0 -9+2 --+70+1 96+2 27+1 21+9 /6+/ -2+/ 61+1 9/+7 29+2 24+4 /6+1 -7+0 41+/ 96+6 -/+4 -1+4 /1+9 /1+6 46+1 9-+1

22/+1 21/+1 214+1 277+/ 267+7 2/9+6 217+4 211+6

164+1 144+1 119+4 141+2 110+7 1/-+7 1/1+6 144+1 121+1 12-+4 12/+1 119+7 12-+6 122+6 12-+/ 122+2 67+1 70+1 74+1 79+6 79+4 71+1 67+7/+/

&roizvodi od ostali# minerala Osnovni metali 5etalni proizvodi Ostale ma"ine i ure2aji :ancelarijske i ra unske ma"ine Druge elektri ne ma"ine i aparati ;adio+ =V i komunikaciona oprema &recizni i opti ki instrumenti 5otorna vozila i prikolice Ostala saobra0ajna sredstava .ame"taji sl. proizvodi ;ecikla'a Izvor* ;8S

110+2 90+7 64+9 70+/ 4/+6 74+9 14+60+1 69+1 4/+1 41+/ 11+4 6/+1 16+1 69+17+6 14+60+1 41+2 14+2 /-+7

71+6 44+1 4-+6 69+1 61+9 19+1 61+1 4/+1 /6+7 /-+7

72+2 47+0 46+4 66+9 49+4 19+6-+1 46+2 /6+4 1/+7

72+/ 46+1 6-+6-+11+9 14+2 46+2 44+6 11+7 17+9

67+7 4-+1 6/+2 61+4 /7+7 /4+9 41+9 44+/ 12+6 46+7

70+1 41+2 61+6 6-+/ /6+/ /7+9 46+46+1 1-+9 60+4

7-+/ 4/+7-+1 64+/9+4 11+9 4/+/ 47+0 1/+4 61+9

92+9 101+1 10/+7 11-+1 111+1 110+4 101+7

1-7+/ 1-2+- 1-7+6 1/1+1 110+7 1-4+2 1-7+1 10/+7

&osmatrano na nivou oblasti prera2iva ke industrije u periodu 2001,2009. godini najve0e prose ne neto zarade+ u odnosu na prosek zarada u ;epublici+ ostvarene su u* proizvodnji duvanski# proizvoda+ proizvodnji koksa i derivata na!te+ proizvodnji #emikalija i #emijski# proizvoda+ proizvodnji osnovni# metala+ proizvodnji kancelarijski# i ra unski# ma"ina. .ajni'e zarade u odnosu na prosek ;epublike+ u posmatranom periodu+ ostvarene su u* proizvodnji odevni# predmeta i krzna+ preradi i proizvodnji od drveta i plute+ proizvodnji tekstilni# prediva i tkanina+ proizvodnji radio+ =V i komunikacione opreme+ proizvodnji ko'e+ predmeta od ko'e+ obu0e+ proizvodnji name"taja i sli ni# proizvoda i dr. =abela 26* .eto zarade )u (U;% 2007 5a2arska ;umunija 3ugarska Irvatska Srbija Izvor* ;8;+ nacionalne statistike 8arade u Srbiji u odnosu na zemlje u okru'enju u 2010. godini su ve0e u odnosu na 3ugarsku+ pribli'no na nivou ;umunije+ a ni'e su od zarada u 5a2arskoj+ Irvatskoj. /40 -6224 6-7 /00 2009 /17 -/9 2-6 6-6 --7 2010 /41 --216 6/-21

$. Spoljnotrgovinska aktivnost
Stanje spoljnotrgovinske razmene se od po etka perioda 200-,2009. godine iz godine u godinu pogor"avalo+ "to pokazuje rastu0i de!icit spoljne trgovine. ;ast ukupnog izvoza je u 2009. godini u odnosu na 200-. godinu bio 1//+2J+ uvoza 6/+6J i de!icita --+7J. Ukupan de!icit u periodu

200-,2009. godine iznosi /0+7 mlrd. (U;. =okom perioda bele'i se visoko u e"0e spoljnotrgovinskog de!icita u bruto doma0em proizvodu )2/+6J u 2007. godini%. U 2007. godini je zabele'en rekordno visok de!icit od 7+1 mlrd. (U;. Va'no je napomenuti da je usled posledica svetske ekonomske krize u 2009. godini smanjen obim spoljnotrgovinske razmene+ kao i de!icit )zna ajnije smanjenje uvoza od izvoza%. Sektorska struktura izvoza srpske privrede je nepovoljna uz dominaciju proizvoda ni'e !aze prerade )sirovina i poluproizvoda%. U strukturi izvoza prema nameni proizvoda u posmatranom periodu+ najzastupljeniji su proizvodi za reprodukciju+ roba za "iroku potro"nju i oprema. Iako su u posmatranom periodu ostvarene visoke stope rasta izvoza+ to nije bilo dovoljno za odr'ivost kretanja u spoljnom sektoru privrede+ kao ni za neop#odan rast prera2iva ke industrije. =abela 27* :retanja u spoljnom sektoru privrede 200Izvoz robe+ mil. (U; Uvoz robe+ mil. (U; Izvoz+ J 3D& u J Uvoz+ J 3D& Spoljnotrgovinski de!icit+ J 3D& &okrivenost uvoza izvozom+ u J Izvor* ;8S .apomena* Od 2006. godine podaci su prikazani po op"tem sistemu spoljne trgovine Hra!ikon 6* Spoljnotrgovinska aktivnost prera2iva ke industrije 200/ 2001 2004 2006 2007 2009

2//1+- 27-1+4 -407+- 1102+/ 4/-2+2 6/27+- 1941+4171+1 742-+- 7/-9+2 10/42+4 1-104+7 11/9/+1 1110/+6 1/+1 -7+1 2-+9 -6+1 1/+9 /1+-0+/ -2+7 16+7 /1+4 2-+7 /2+7 21+9 //+9 2/7+7 22+4 /6+/ 2/+9 /6+4 22+6 /6+/ 2/+6 /6+9 20+4 -9+7 19+2 11+7

Spoljnotrgovinski de!icit+ mil. (U; ,/1//+2 ,1691+6 ,/7-0+9 ,1-40+2 ,606/+1 ,7044+1 ,11/-+/

Ukupan izvoz prera2iva ke industrije porastao je u 2009. godini u odnosu na 200-. godinu za 1-4+2J+ uvoz je porastao za /1+-J. De!icit je zabele'io smanjenje od 26+-J usled zna ajnijeg pada uvoza od pada izvoza u 2009. godini kao posledica svetske ekonomske krize. Ukupan de!icit prera2iva ke industrije u posmatranom periodu iznosi 22+6 mlrd. (U;. Ukupan izvoz prera2iva ke industrije 200-,2009. godine iznosio je -1+4 mlrd. (U; )9/J ukupnog izvoza%. Strukturu izvoza karakteri"e visoko u e"0e podsektora* proizvodnja osnovni# metala )2/+1J%+ proizvodnja pre#rambeni# proizvoda+ pi0a i duvana )16+1J%+ proizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda )10+2J%+ proizvodnja proizvoda od gume i plastike )6+1J%+ proizvodnja ostali# ma"ina i ure2aja )6+1J%. Ovi# pet podsektora ine 44+4J )2M-% izvoza prera2iva ke industrije u posmatranom periodu. =abela 29* Spoljnotrgovinska aktivnost u prera2iva koj industriji 200-,2009 Izvoz Ukupno Industrija &rera2iva ka industrija &re#rambeni proizvodi+ pi0e i duvan =ekstil i tekstilni proizvodi :o'a i predmeti od ko'e Drvna industrija &apir i izdava ka delatnost :oks i derivati na!te Uvoz mil. (U; --.704+/ 64.0//+9 ,/2.2-7+1 -2.177+/ 41.410+6 ,--./42+-1.16-+2 1/.216+1 ,22.47-+9 1.-97+0 2.200+6 76/+1 462+0 992+/ 42-+7 2.970+2 -.114+2 1.199+2 1.11/+2.11/+0 2.9/6+1 2./16+7 ,911+1 ,-2/+6 ,/72+,1.121+4 ,2.-2-+Saldo Izvoz 14+0/ 11+72 11+/0 11+11/+91 10+-11+02 21+22 19+27 Uvoz 9+6/ 4+71 4+/2 1+64 10+7/ 6+20 6+70 /+96 21+/1

prose na stopa rasta

Iemijski proizvodi Huma i plastika Ostali nemetalni minerali Osnovni metali i metalni proizvodi Ostale ma"ine i ure2aji (lektri ni i opti ki ure2aji Saobra0ajna sredstva Ostalo Izvor* ;8S

-.221+0 2.-40+0 472+4 6.41/+4 2.2/2+1.990+1./1-+1 1.2/6+-

9.149+9 2.006+2 1.249+/ 6.2-2+1 6.012+7 6.-14+1 1.0/4+2 1.161+9

,1.9/9+0 -12+7 ,174+9 -72+1 ,/.710+1 ,1.-41+7 ,-.192+6 61+1

12+/7 11+26 4+19 21+02 22+11 -1+/9 ,2+61 19+01

6+61 11+12 6+64 10+10 2+20 1+-9 1+12 11+04

&re#rambeni proizvodi+ pi0e i duvan je podsektor prera2iva ke industrije koji je u posmatranom periodu predstavljao zna ajnog nosioca izvoza. U e"0e izvoza pre#rambeni# proizvoda+ pi0a i duvana u ukupnom izvozu prera2iva ke industrije u posmatranom periodu je 16+1J+ dok je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 171+2J. .ajzna ajnije izvozne grane ovog podsektora u 2009. godini su ostali pre#rambeni proizvodi+ povr0e i vo0e kao i pi0e ) ine oko 60J ukupnog izvoza pre#rambene industrije%. &roizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda je u 2009. godini u odnosu na pret#odne godine ostvarila pad izvoza. U e"0e izvoza #emikalija i #emijski# proizvoda u ukupnom izvozu prera2iva ke industrije u posmatranom periodu je 10+2J+ a pokrivenost uvoza izvozom -1+1J. (videntan je pad u e"0a izvoza osnovni# #emikalija u ukupnom izvozu #emikalija )sa 42+6J u 2006. na -7+1J u 2009. godini%. &roizvodnja !armaceutski# proizvoda bele'i porast u e"0a u ukupnom izvozu #emikalija )sa 16+2J u 2006. godini na 29+9J u 2009. godini%. &roizvodnja osnovni# metala i metalni# proizvoda+ tako2e+ bele'i smanjenje izvezene vrednosti u 2009. godini u odnosu na 2007. godinu. U e"0e izvoza osnovni# metala i metalni# proizvoda u ukupnom izvozu prera2iva ke industrije u posmatranom periodu je 2/+1J+ dok je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 101+-J. &roizvodnja sirovog gvo'2a i elika je u 2009. godini u odnosu na 2007. godinu smanjila svoje u e"0e u ukupnom izvozu podsektora )sa -4+1J na 27+2J%. Ostale grane po zna aju u e"0a u ukupnom izvozu podsektora u 2009. godini su plemeniti i obojeni metali )-1+4J% kao i ostala primarna proizvodnja gvo'2a i elika )1-+7J%. &roizvodnja ostali# ma"ina i ure2aja+ nakon dvogodi"njeg rasta vrednosti izvoza+ u 2009. godini je ostvarila pad. U e"0e izvoza ostali# ma"ina i ure2aja u ukupnom izvozu prera2iva ke industrije je u datom periodu 6+1J+ pokrivenost uvoza izvozom je bila -1+7J. .ajzna ajnije grane u izvozu u 2009. godini su proizvodnja oru'ja i municije )2-+6J%+ ku0ni# aparata )2-+4J% i drugi# ma"ina za specijalne namene )19+9J%. &roizvodnja proizvoda od gume i plastike je u 2009. godini ostvarila pad vrednosti izvoza u odnosu na pret#odne dve godine. U e"0e izvoza proizvoda od gume i plastike u ukupnom izvozu prera2iva ke industrije u posmatranom periodu je 11+-J+ pokrivenost uvoza izvozom je 116+4J. U e"0e izvoza proizvoda od plasti ne mase u ukupnom izvozu podsektora u 2009. godini je 11+0J a proizvoda od gume /1+0J. &rema geogra!skoj strukturi srpski izvoz je skoncentrisan najve0im delom na lanice (U )vi"e od polovine ukupne razmene%. .ajzna ajniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu su* 3osna i

Iercegovina+ .ema ka+ >rna Hora+ Italija+ i ;umunija. Hlavni spoljnotrgovinski partneri na strani uvoza su* ;uska Bederacija+ .ema ka+ Italija+ :ina i Brancuska. Struktura izvoza nije dobro geogra!ski diversi!ikovana , ak 90J su!icita ;epublika Srbija ostvaruje sa samo tri zemlje* 5akedonija+ >rna Hora i 3osna i Iercegovina. .ajve0i de!icit u razmeni poti e iz ;uske Bederacije+ usled visoke uvozne zavisnosti srpske privrede )uvoz na!te i gasa , oko 20J ukupnog de!icita%. Hra!ikon 7* U e"0e najve0i# partnera spoljnotrgovinske razmene+ januar,septembar 2010.

.ajve0i izvoz pre#rambeni# proizvoda i pi0a )u okviru prera2iva ke industrije% u 2009. godini je bio u 3osni i Iercegovini+ >rnoj Hori+ .ema koj+ 5akedoniji i Brancuskoj. .ajve0a vrednost izvoza #emikalija i #emijski# proizvoda je bila u 3osni i Iercegovini+ >rnoj Hori+ ;umuniji+ ;uskoj Bederaciji i 5akedoniji. Izvoz osnovni# metala je bio najve0i u Italiji+ .ema koj+ Dustriji+ 3osni i Iercegovini i Sloveniji. .ajve0e zemlje izvoznice ostali# ma"ina i ure2aja su Irak+ 3osna i Iercegovina+ .ema ka+ SDD i Slovenija. .ajve0i su!icit u razmeni u 2009. godini je ostvaren sa >rnom Horom )/61+6 mil. (U;%+ 3osnom i Iercegovinom )/11+9 mil. (U;% i 5akedonijom )1-9+4 mil. (U;%. De!icit u razmeni je ostvaren sa ;uskom Bederacijom )1+2 mlrd. (U;%+ .ema kom )647+/ mil. (U;% i Italijom )11-+/ mil. (U;%. Do nastanka svetske ekonomske krize tj. do naglog i zna ajnog smanjenja spoljnotrgovinske razmene sa svetom uo en je br'i rast izvoza u biv"e jugoslovenske republike nego u ostatak sveta. U 2007. godini u e"0e izvoza u 3A; u ukupnom izvozu iznosilo je -6J. U periodu pada robne razmene+ tokom 2009. godine+ pad trgovine je bio dublji sa 3A; u odnosu na ostatak sveta+ dok je u periodu oporavka+ tokom 2010. godine+ rast trgovine sa 3A; sporiji od rasta trgovine sa ostatkom sveta. =abela -0* Vrednost robne razmene sa biv"im jugoslovenskim republikama+ u mil. (U; Izvoz Uvoz

Ukupa Irvatsk >rna Slovenij 5akedoni Ukupa Irvatsk >rna Slovenij 5akedonij 3iI 3iI n izvoz a Hora a ja n uvoz a Hora a a 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 2010 O 2.746 -.41/ 1.102 4./29 6./27 1.919 1.266 /41+ 4 400+ 6 19-+ 9 619+ / 906+ 62/+ 6 401+ 1 106+1 116+9 199+2/0+9 29/+1 199+116+/ 0 0 /91+ 6 491+ 7 741+ 4 197+ 6 /19+ 6 100+7 111+9 201 297+--7+6 2/1+1 2-1+7 17/+/ 7.440 209+1 7.//6 2-7 10./4-17+1 1-.106 --/ 11.104 -04+/ 11.29214+7 9192 14-+ 1 2-1+ 4 261+ / -64+ 2 /-6+ -12+ 7 -22+ 2 1-7+9 207 290+-74+2 -64+1 0 0 120+ 9 96 1-6+ 2-2-0+1 -67 110+6 /21+6 -26+261+9 112+6 1-1+9 140+1 221+2 214+1 144+7 1/2+1

271+9 12217+4 9-+9

U J ukupnog izvoza

U J ukupnog uvoza

Ukupn Irvatsk >rna Slovenij 5akedoni Ukupn Irvatsk >rna Slovenij 5akedonij 3iI 3iI o. a Hora a ja o a Hora a a 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 2010 O 29+7 14+1 -1 14+4 --+7 11+4 -1+9 11+7 -4+9 12+2 -/+7 12+2 -2+/ 11+/ -+6 /+/ -+9 0 0 9+4 -+1 /+2 -+9 /+4 /+4 /+1 /+/ 4+/ 1+7 /+6 /+9 /+1 1+1 /+9 22+4 22+/ 2/ 2/+7 22 20+11+1 1+6 4+1 1+/ 1+9 1+9 1+2 -+1 /+7 1+7 1+6 4 1+1 /+6 2+/ 0 0 2+/ 1+1 1+7 2+1 1+0 7+1 4+/ 6+/ 6+9 1+6 1+1 -+0 -+9 -+7 -+1 -+1 -+1 2+7 1+4

-+6 10+7 / 11+6 -+10 7+6

Izvor* ;8S$ O podaci se odnose na period januar,septembar 2010. Visoka stopa rasta izvoza u periodu januar,septembar 2010. godine je ostvarena za#valjuju0i rastu izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije kao i izvoza poljoprivredni# proizvoda. U narednom periodu se na osnovu dosada"nji# kretanja izvozni# tokova mo'e o ekivati kontinuitet rasta izvoza. 5e2unarodno pore2enje. &osmatraju0i zemlje u okru'enju odnos izvoza prera2iva ke industrije u ukupnom robnom izvozu+ dosti'e oko 90J. Sve posmatrane zemlje+ osim 3ugarske i Irvatske u 2009. godine imaju zna ajno u e"0e izvoza motorni# vozila i opreme u izvozu prera2iva ke industrije )@e"ka+ Slova ka+ 5a2arska+ i ;umunija%. U strukturi izvoza prera2iva ke industrije 3ugarske+ zna ajno je u e"0e izvoza osnovni# metala+ koksa i derivata na!te+ odevni# predmeta i krzna kao i pre#rambeni# proizvoda. 3ugarska je najve0i neto izvoznik obojeni# metala u regionu )neto izvoz u 2009. godini iznosio je 1+1 mlrd. (U;%. =ako2e ima zna ajno u e"0e izvoza osnovni# metala u izvozu prera2iva ke industrije

)20J%. Strukturu izvoza @e"ke karakteri"e zna ajno u e"0e izvoza motorni# vozila i ostali# ma"ina i ure2aja )-0J u 2009. godini%. Veliki je neto izvoznik motorni# vozila )6+1 mlrd. (U; u 2009. godini%. 5a2arska u strukturi izvoza prera2iva ke industrije ima zna ajno u e"0e radio+ =V i komunikacione opreme )2/+9J% i izvoza motorni# vozila )14+9J%. Izvoz motorni# vozila+ telekomunikacioni# aparata i ure2aja ini /0J izvoza prera2iva ke industrije Slova ke. =ako2e+ Slova ka je jedina zemlja u regionu pored Srbije koja je u 2009. godini ostvarila neto izvoz gvo'2a i elika. .osioci izvoza prera2iva ke industrije ;umunije su motorna vozila i telekomunikacioni aparati i ure2aji koji ine etvrtinu izvoza. Irvatsku strukturu izvoza prera2iva ke industrije karakteri"e u e"0e transportne opreme+ pre#rambeni# proizvoda+ koksa i derivata na!te+ elektri ne opreme kao i osnovni# metala. Strukturu izvoza prera2iva ke industrije (U,26 odlikuje u e"0e #emije i #emijski# proizvoda+ ostali# ma"ina i ure2aja kao i motorni# vozila i prikolica. Osnovne karakteristike izvoza srpske privrede su* , nizak stepen proizvodne koncentracije+ uprkos relativno maloj vrednosti ukupnog izvoza+ , u Srbiji je najvi"e zastupljen resursno,intenzivan izvoz+ dok je kod ostali# zemalja Isto ne (vrope najve0i udeo srednje te#nolo"ki intenzivni# proizvoda+ , izvozne aktivnosti nekoliko preduze0a odre2uje ukupnu dinamiku izvoza )US Steel+ valjaonice bakra i aluminijuma+ Horenje+ =igarR% usled male vrednosti izvoza+ , proizvodnja i izvoz pre#rambene industrije u velikoj meri su pod uticajem meteorolo"ki# uslova )rod ratarstva%+ &risutna je i zna ajna korelacija izme2u izvoza i uvoza+ pa su tako najve0i izvoznici ujedno i najve0i uvoznici. Ovakvim relacijama te"ko je smanjiti spoljnotrgovinski de!icit+ pa je kao jedna od solucija i supstitucija uvoza razvojem mre'e dobavlja a sa doma0eg tr'i"ta. .eop#odno je preduzeti mere po kojima bi na"a privreda bila prepoznatljiva u svetu. 5isli se na proizvodni potencijal+ kapacitete izvoza kao i speci!i nosti geogra!skog porekla proizvoda itd.

%. &ene proizvo'a(a industrijski) proizvoda

U tranzicionom periodu 2001,2009. godine ostvarene su cikli ne !luktuacije u kretanju cena proizvo2a a industrijski# proizvoda . Ukupan me2ugodi"nji rast proizvo2a ki# cena u industriji bio je dvoci!ren u 2001. godini )29+1J%+ 200/. godini )12+0J% i 2001. godini )11+/J%+ dok je 200-. godine zabele'en nji#ov najni'i me2ugodi"nji nivo )od /+4J%. 5e2ugodi"nja stopa rasta proizvo2a ki# cena u industriji smanjena je sa 29+1J u 2001. na 6+/J u 2009. godini. &rose na godi"nja stopa rasta proizvo2a ki# cena u industriji smanjena je sa 76+6J u 2001. na 1+4J u 2009. godini. .ajni'i prose an godi"nji rast proizvo2a ki# cena u industriji zabele'en je 200-. godine )/+4J%.
5

U periodu 2001,2009. godine cene proizvo2a a industrijski# proizvoda pove0ane su oko -+7 puta+ odnosno po prose noj godi"njoj stopi od 14+0J. U posmatranom periodu najvi"i prose an godi"nji nivo proizvo2a ki# cena zabele'en je 2001. godine )76+6J% zbog visokog rasta cena energenata usled otklanjanja dispariteta cena+ kao i rasta cena #emijski#+ tekstilni# i metalni# proizvoda. Sektorska analiza proizvo2a ki# cena u industriji pokazuje da je najintenzivniji rast ostvaren u sektoru proizvodnje elektri ne+ energije+ gasa i vode )pove0ane su oko 10 puta%+ va2enju uglja )pove0ane su 1+4 puta%+ a u sektoru prera2iva ke industrije )pove0ane su oko -+2

puta+ odnosno po prose noj godi"njoj stopi od 1-+6J%* visok rast ostvaren je u oblastima* proizvodnje koksa i derivata na!te )oko /+- puta%+ proizvodnje #emijski# proizvoda i vlakana )preko / puta%+ proizvodnje ostali# minerala )2+9 puta%+ proizvodnje metala i metalni# proizvoda )2+7 puta%+ proizvodnje tekstilni# proizvoda )oko 2+7 puta%. KKKKKKKKKKK +n"eks cena %roi2#o6a7a in"ustri/skih %roi2#o"a meri in$laci/u na na/rani/em sta"i/umu %roi2#o"nog %rocesa. o" cenom %roi2#o6a7a in"ustri/skih %roi2#o"a %o"ra2ume#a se cena %o ko/o/ in"ustri/ska %re"u2e?a %ro"a/u s#o/e %roi2#o"e na "oma?em tr0i:tu u mestu %roi2#o6a7a. -ene %roi2#o6a7a in"ustri/skih %roi2#o"a %rate se 2a oko E50 %roi2#o"a, s#rstanih u 25 oblasti Flasi$ikaci/e "elatnosti, i2 i2abranih in"ustri/skih %re"u2e?a. Flasi$ikaci/a "elatnosti ko/a /e sasta#ni "eo 2akona o Flasi$ikaci/i "elatnosti i o Registru /e"inica ra2#rsta#an/a ("Slu0beni list SR*" br. (1/.5, 12/.E, 5./.E i ;8/..), 2a osno# ima Flasi$ikaci/u "elatnosti ,#ro%ske uni/e i %rimen/u/e se u na:em statisti7kom sistemu o" 1. /anuara 2001. go"ine ("o 2001. go"ine bila /e u %rimeni *FD). 4" 2008. go"ine gru%isan/e in"ustri/ske %roi2#o"n/e i %roi2#o6a7kih cena u in"ustri/i %rema ekonomsko/ nameni uskla6eno /e sa meto"ologi/om ,=R4SB!B>a (M+G klasi$ikaci/a), tako "a ekonomska namena ni/e #i:e o"re6ena na ni#ou %roi2#o"a, #e? na ni#ou oblasti i grana FD.
5

Hra!ikon 9* >ene proizvo2a a industrijski# proizvoda

=abela -1* >ene proizvo2a a industrijski# proizvoda prose ne stope rasta I.DUS=;IAD , ukupno &rera2iva ka industrija &re#rambeni proizvodi+ pi0e i duvan =ekstil i tekstilni proizvodi 2001,2009 14+0 1-+6 7+9 12+1

:o'a i predmeti od ko'e Drvna industrija &apir i izdava ka delatnost :oks i derivati na!te Iemijski proizvodi Huma i plastika Ostali nematalni minerali Osnovni metali i metalni proizvodi Ostale ma"ine i ure2aji (lektri ni i opti ki ure2aji Saobra0ajna sredstva Ostalo Izvor* ;8S 5e2unarodna pore2enja. 5e2unarodna pore2enja u 2009. godini i u protekli# devet meseci 2010. godine pokazuju da su cene proizvo2a a industrijski# proizvoda u Srbiji )6+/J i 1/+0J+ respektivno% na visokom nivou u pore2enju sa zemljama (U ),1+6J i /+1J+ respektivno% i od zemalja u okru'enju. =abela -2* >ene proizvo2a a ind. proizvoda stope rasta <II 2009. <II 2007. (U,26 5a2arska ;umunija 3ugarska Irvatska @e"ka ;epublika Slova ka Srbija Izvor* (urostat+ 8avod za statistiku Irvatske i ;8S ,1+6 0+6 -+4 ,0+6 1+4 ,0+7 ,1+1 6+/ I< 2010. I< 2009. /+1 9+4 6+2 9+4 /+/ 2+/ ,0+7 1/+0 I< 2010. VIII 2010.

4+/ 4+6 7+/ 16+4 14+7 /+9 12+/ 12+2 7+1 6+1 9+9 9+/

0+2 ,0+7 1+2 0+7 0+/ 0+,0+/ 1+/

*. +inansijski rezultati privrede

.ezavr"ene strukturne re!orme+ pre svega &rera2iva ke industrije+ su osnovna ograni enja e!ikasnijeg poslovanja privrede Srbije. U periodu 200-,2009. godine rast dobiti &rera2iva ke industrije uglavnom je rezultat pozitivni# e!ekata privatizacije i restrukturiranja+ dok rast gubitka ukazuje na nezavr"ene strukturne re!orme ovog sektora+ pre svega+ nezavr"en proces

restrukturiranja veliki# preduze0a. U 2009. godini &rera2iva ka industrija je ostvarila -2+1J dobiti i -/+6J gubitka privrede Srbije+ a od ostali# sektora slede =rgovina na veliko i malo )24+6J dobiti$ 16+-J gubitka%+ &oslovi s nekretninama )1-+6J$ 9+6J% i Saobra0aj+ skladi"tenje i veze )12+1J$ 7+4J%. Hra!ikon 10* Dobit i gubitak privrede Srbije po sektorima u 200-. i 2009. godini )u mil. dinara%

U pore2enju sa 200-. godinom dobit privrede je u 2009. godini pove0ana 106+7J+ a gubitak 11+-J. =abela --* Dobit privrede Srbije po sektorima 200-,2009. )stalne cene 2009.% 200mil. din. Ukupno privreda &oljoprivreda ;ibarstvo Va2enje ruda i kamena &rera2iva ka industrija (lektri na energije+ gas i voda Hra2evinarstvo =rgovina na veliko i malo Ioteli i restorani Saobra0aj+ skladi"tenje i veze Binansijsko posredovanje &oslovi s nekretninama Dr'avna uprava i soc. osig. Obrazovanje 8dravstveni i socijalni rad Druge kom. dr. i li ne usluge 1--.700 2.1/7 /1 1-.291 /7.0---4 7.4/6 21.10/ 4./17 21.627 /0 4.191 01 -11 1/1 112007 2009 Stope rasta u J 200-, 2009 106+7 2-4+9 76+6 ,9-+9 77+1 -66+7 14-+0 190+6 ,4/+1 19+6 2007, 2009 ,11+7 ,2/+6 1+9 ,/1+9 ,21+/ 127+6 ,21+1 ,20+6 17+2/+4 ,29+7 ,9+/ 27+7 ,14+1 ,-4+0 ,6+9

J J J Vrednost Vrednost privrede privrede privrede 100 --0.124 1+9 0+09+9 11.-99 7/ 1.-94 100 267.042 -+1 0+00+/ -/+7 0+2 9+2 27+0+4 7+/ 0+4 12+6 0+0 0+1 0+1 0+9 7.1771 711 90.--0 1.404 22.6/0 6/.1/6 2.-04 -/.494 1./21 -7.016 01 -/4 2/2 2.492 100 -+1 0+00+-2+1 0+4 7+2 24+6 0+7 12+1

-1+9 11/.979 0+4+1 19+1 /+7 14+2 0+0 /+4 0+0 0+0+1 0+/ 602 -0.104 9-.119 1.910 26.7-7 2.02/2.001 01 /1/ -67 2.922

0+1 -/-1+6 1-+6 0+0 0+1 0+1 1+0 11/+-0+2 ,1+1 44+/ /2/+-

Izvor* ;8; na osnovu podataka D&;. =abela -/* Hubitak privrede Srbije po sektorima 200-,2009. )stalne cene 2009.% 200mil. din. 2007 2009 Stope rasta u J 200-, 2009 2007, 2009

J J J Vrednost Vrednost privrede privrede privrede

Ukupno privreda &oljoprivreda ;ibarstvo Va2enje ruda i kamena &rera2iva ka industrija (lektri na energije+ gas i voda Hra2evinarstvo =rgovina na veliko i malo Ioteli i restorani Saobra0aj+ skladi"tenje i veze Binansijsko posredovanje &oslovi s nekretninama Dr'avna uprava i soc. osig. Obrazovanje 8dravstveni i socijalni rad Druge kom. dr. i li ne usluge

2/1.2-7 19.90/ /-2.7// 11/.--4 1/.410 6./24 29.1/1 -.-16 -0.912 14 17.997 0 227 492.296

100 -6-.149 7+1 0+2 1+2 19.1-1 /69 16.19-

100 -61.1-1+2 0+1 /+6 22.012 --1 //.9-7

100 1+9 0+1

11+10+4 ,22+6

,0+6 12+6 ,-0+1 111+/ 1-+4 ,41+7 11+1 ,1+9 1+/ ,-1+6 -/7+2 ,9+1 ,11+6 //+1 -4+2 ,7+/

12+1 1/69+9 -/+6 -+1 /+16+1+4 7+4 12+4 ,11+6 116+1 120+1 72+4 2+9

/4+4 11-.-22 4+0 -+0 11+9 1+/ 12+4 0+0 6+6 0+0 0+1 0+0+9 -6.7/1 1/.009 47.271.949 /9.102 202 -9.604 21 179 1-7 4.-64

-0+- 127.649 10+1 -+7 17+1+4 1-+0+1 10+4 0+0 0+1 0+1 1+6 12.9/0 14.124/.240 4.011 -1.7-1 90/ -4.079 21 262 6-2 1.7//

0+2 11-4+1 9+6 0+0 0+1 0+2 1+4 90+0 , 19+2 1+6 11/+1

Izvor* ;8; na osnovu podataka D&; Ispod prose ne stope rasta dobiti i gubitka &rera2iva ke industrije )77+1J prema 12+4J respektivno% odrazile su se na smanjenje u e"0a ovog sektora u ukupnoj dobiti privrede -+/ strukturna poena+ a u gubitku 11+9 strukturni# poena. &ove0anje doprinosa sektora =rgovina i &oslovi s nekretninama u stvaranju dobiti i gubitka )14+6 odnosno 6+/ strukturna poena% nije ugrozilo vode0u poziciju &rera2iva ke industrije koja u celokupnom periodu 200-,2009. godine stvara vi"e od 1M- kako pozitivni#+ tako i negativni# poslovni# rezultata. Hra!ikon 11* .eto !inansijski rezultat 200-,2009. po sektorima

U 2009. godini privreda Srbije je neto gubita" ),9-+1 mlrd. dinara%. Visina gubitka u ve0ini sektora prevazilazi iskazanu dobit. .ajve0i neto gubita"i u 2009. godini su &rera2iva ka industrija ),-7+/ mlrd. dinara$ /1+-J neto gubitka privrede% i sektor Va2enje ruda i kamena ), //+1 mlrd. dinara$ /6+6J privrede%+ dok su najve0u neto dobit iskazali sektori* =rgovina )9+7 mlrd. dinara%+ Hra2evinarstvo )4+4 mlrd. dinara% i Saobra0aj )2+7 mlrd. dinara%. U pore2enju sa 200-. godinom+ neto gubitak privrede Srbije je smanjen 14+1J+ a neto gubitak &rera2iva ke industrije /2+0J. U periodu 200-,2009. godine privreda Srbije nije uspela da se trans!ormi"e iz neto gubita"a u neto dobita"a. =rend negativni# neto !inansijski# rezultata nakratko je prekinut u 2004. i 2006. godini+ kada je nakon vi"e od jedne decenije u privredi Srbije ostvarena ve0a dobit od gubitka )neto !inansijski rezultat N1/0+9 mlrd. dinara u 2004. godini i N41+- mlrd. dinara u 2006. godini%. &rera2iva ka industrija je pozitivno poslovala od 2004. do 2007. godine me2utim+ pod uticajem globalne krize prekinuto je njeno rentabilno poslovanje+ a negativan neto !inansijski rezultat dosti'e ,-7+/ mlrd. dinara u 2009. godini ),44+- mlrd. dinara u 200-.%. Hra!ikon 12* Binansijski rezultati privrede Srbije Hra!ikon 1-* Binansijski rezultati &rera2iva ke 200-,2009. industrije Srbije 200-,2009.

(konomsko,!inansijska analiza strukture privrede po veli ini preduze0a ukazuje na dominantnost veliki# preduze0a sa vi"e od 210 zaposleni#+ a prema strukturi vlasni"tva doma0i# privatni# kompanija. &ozitivan neto !inansijski rezultat u 2009. godini ostvarila su jedino mala preduze0a+ dok su svi oblici vlasni"tva neto gubita"i. =abela -1* Binansijski rezultati privrede i &rera2iva ke industrije u 2009. godini po veli ini &rivreda Dobit mil. din 5ikro 5ala Srednja Velika J Hubitak mil. din J .eto rezultat mil. din ,-0.429 Dobit mil. din 7.-19 &rera2iva ka industrija J 9+Hubitak mil. din J .eto rezultat mil. din ,10.6-0 1.216 ,10.16/ ,22.612 ,-7./-9

14.417 20+/ 60.746 21+1 14.0/7 20+2 9/.1-0 -/+0

76.2/6 2-+1 /1.760 11+47./1/ 17+/ 16-.197 /4+7 -61.129 100+0

19.079 1/+7 10.9/4 7+1 -1.641 2/+6 44.949 12+0 127.649 100+0

27.996 14.142 16+9 ,12.-44 21.191 2-+9 ,69.049 //.216 /9+0 ,9-.046 90.--0 100+0

Ukupno 267.042 100+0

Izvor* ;8; na osnovu podataka D&;. =abela -4* Binansijski rezultati privrede i &rera2iva ke industrije prema strukturi vlasni"tva Dobit u J )ukupnoQ100% 2006 &rivreda Aavna preduze0a Doma0e privatne -+7 62+/ 2007 -+7 62+7 2009 /+7 60+0 100+0 100+0 100+0 Hubitak u J )ukupnoQ100% 2006 100+0 1-+4 61+0 2007 100+0 16+1 17+2 2009 .eto rezultat )mlrd. din% 2006 2007 2009

100+0 46.161 ,/-.//- ,9-.061 7+1 ,-0.010 ,11.04- ,17.22/ 4-+9 -9.971 2-.009 ,/2.197

kompanije &reduze0a sa stranom kontrolom &rera2iva ka industrija Aavna ne!inansijska preduze0a Doma0e privatne kompanije &reduze0a sa stranom kontrolom 2-+7 2-+/ 21+11+/ 100+0 11+0 66+1 11+9 2/+7 100+0 -+9 66+0 19+0 26+4 16.200 ,11.-77 ,-2.2/1 100+0 -1.997 1.444 ,-7./-9

100+0 100+0 100+0 0+1 4-+7 -1+6 1+0 4/+6 -/+0+6 4-+/ -1+9

4+1 ,10.00- ,-.-07 ,6.14/ 44+1 6.10/ ,12.764 ,26.9/0

26+7 -/./96 16.710 ,-.--1

Izvor* ;8; na osnovu podataka D&; U okviru &rera2iva ke industrije najve0u dobit u periodu 200- , 2009. godine ostvarila su preduze0a iz oblasti &roizvodnja #rane+ pi0a i duvana )1-+1 mlrd. dinara ili 27+2J u 200-. godini i 24+- mlrd. dinara ili 29+1J u 2009. godini%+ &roizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda )4+1 mlrd. ili 12+6J i 12+0 mlrd ili 1-+/J% i &roizvodnja proizvoda od gume i plastike )-+/ mlrd ili 6+2J i 6+9 mlrd dinara ili 7+9J%. &roizvodnja &re#rambeni# proizvoda+ pi0a i duvana je istovremeno i nosilac najve0i# gubitaka. U 2009. godini u ovoj oblasti ostvareno je 22+1 mlrd. dinara gubitka+ odnosno 16+2J &rera2iva ke industrije )24+- mlrd. dinara ili 16+4J u 200-. godini%. Slede &roizvodnja osnovni# metala )19+4 mlrd. dinara$ 11+2J%+ &roizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda )16+/ mlrd. dinara$ 1-+4J% i &roizvodnja motorni# vozila i prikolica )1/+1 mlrd. dinara$ 11+-J%. Hra!ikon 1/* Struktura dobiti i gubitka &rera2iva ke industrije u 2009. godini

U pore2enju sa 200-. godinom najve0i rast u strukturi dobiti &rera2iva ke industrije )1+9 strukturni# poena% imala je &roizvodnja proizvoda od ostali# minerala+ sa 2+6J u 200-. godini na 7+6J u 2009. godini. Dobit u ovoj oblasti pove0ana je 4 puta )stopa rasta /91J%. U proizvodnji motorni# vozila i prikolica gubitak je pove0an / puta+ dok je dobit manja 67J+ "to se odrazilo na rast u strukturi gubitka Sektora za 7 strukturni# poena )sa -+-J u 200-. godini na 11+-J u 2009. godini% i pad u strukturi dobiti za 9+4 strukturna poena+ sa 10+9J u 200-. na svega 1+2J u 2009. godini. Hra!ikon 11* &romene u strukturi dobiti i gubitka Hra!ikon 14* Stope rastaMpada dobiti i gubitka &rera2iva ke industrije 200-,2009. 200-,2009. )200-Q100%

&osmatrano po oblastima+ u 2009. godini pozitivan neto rezultat iskazalo je deset oblasti &rera2iva ke industrije u kojima je najve0im delom privatizacija uspe"no okon ana u po etnim godinama tranzicije. Iz zone gubita"a u 200-. u zonu dobita"a pre"li su* &roizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a+ &roizvodnja celuloze+ papira i prerada papira+ Izdavanje+ "tampanje i reprodukcija i &roizvodnja metalni# proizvoda+ osim ma"ina. .ajve0i pozitivan neto !inansijski rezultat ostvaren je u oblastima &roizvodnja proizvoda od gume i plastike )/+6 mlrd. dinara%+ &roizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a )/+1 mlrd. dinara% i &roizvodnja celuloze+ papira i prerada papira )2+0 mlrd. dinara%. .ajve0i neto gubitak u 2009. godini iskazan je u oblasti &roizvodnja osnovni# metala ),17+6 mil. dinara% i &roizvodnja motorni# vozila i prikolica ),1-+/ mil. dinara%. =abela -6* Dobit i gubitak &rera2iva ke industrije 200-,2009. u mil. dinara )stalne cene 2009.% "i!ra oblasti 200.aziv oblasti Dobit Hubitak 2009 .eto .eto Dobit Hubitak rezultat rezultat

&rera2iva ka industrija ukupno 11 14 16 17 19 20 21 22 22/ 21 24 26 27 29 -0 -1 -2 --/ -1 -4 -6

/7.0-- 11/.--4 ,44.-0- 90.--0 127.649 ,-7./-9 ,4.402 24.246 22.119 144 2.229 ,6.066 1.11/ ,1.-74 1.2/0 ,2.261 ,2-4 641 961 1.92/.0-6 4.1991/ 2.000 1.-1/ -.41/ 216 /.106 -04 ,2.12,1.-12 ,11,1.0-0 2.04/ 6/0 70 ,1.-70 /.626 ,192

&roizvodnja pre#rambeni# proizvoda i 1-.1/2 20.1// pi0a &roizvodnja duvanski# proizvoda &roizvodnja odevni# predmeta i krzna &roizvodnja ko'e i predmeta od ko'e+ obu0e &rerada i proizvodi od drveta i plute &roizvodnja celuloze+ papira i prerada papira Izdavanje+ "tampanje i reprodukcija &roizvodnja koksa i derivata na!te &roizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda &roizvodnja proizvoda od gume i plastike &roizvodnja proizvoda od ostali# minerala &roizvodnja osnovni# metala &roizvodnja metalni# proizvoda+ osim ma"ina &roizvodnja ostali# ma"ina i ure2aja &roizvodnja kancelarijski# i ra unski# ma"ina &roizvodnja drugi# elektri ni# ma"ina i aparata &roizvodnja radio+ =V i komunikacione opreme &roizvodnja precizni# i opti ki# instrumenata &roizvodnja motorni# vozila i prikolica &roizvodnja ostali# saobra0ajni# sredstava &roizvodnja name"taja i sli ni# proizvoda ;ecikla'a /11 422 /70 1.942 1.14/ 2.946 196 27/ 7.17/ 4.006 2.611 2.199 -.694 -.41/ 7-6 &roizvodnja tekstilni# prediva i tkanina 1.106

,2.2-2 -./17 ,4/6 /.-1/ ,4/0 --7

4.12/ 17./16 ,12.29/ 12.069 16./19 -./11.-1/ -.299 7.224 11/ 6.996 ,4.912 6.719 -.260 7.011

210 10.990 ,10.6/1 2.2-/ 2.27/ 1.099 467 69/ 4/4 1.216 176 6-1 1-1 /.172 6.170 161 2.166 471 614 -.6/1 2.-06 2.9-7 4/1

796 19.429 ,17.6-2 /.141 6.1-1 260 /.12421 7/1./79 ,-.401 1.706 ,2.-194 1.091

,2.-/7 4.010 ,/.794 -.9-0 927 2.066 ,1.900 1.710 11/ 621

,110 1.9-7

1./6- 1.12/ 1/.1/0 ,1-./14 ,2.120 129 1.769 2.111 446 ,1.-/9 ,799 ,11

,2.206 1.412 ,11/ 414

Izvor* ;8; na osnovu podataka D&;.

&ro!itabilnost merena odnosom pro!ita i bruto dodate vrednosti ukazuje da je pro!itabilnost &rera2iva ke industrije na nivou (U+ a ispod proseka za 3ugarsku+ @e"ku+ 5a2arsku ;umuniju i Slova ku. .a nivou (U,26 u 2007. godini sve oblasti &rera2iva ke industrije poslovale su pozitivno+ dok su &roizvodnja kancelarijski# i ra unski# ma"ina u @e"koj i &roizvodnja ostali# saobra0ajni# sredstava u Slova koj iskazale nepro!itabilnost. U ;epublici Srbiji &roizvodnja osnovni# metala i &roizvodnja motorni# vozila i prikolica u 2009. godini iskazale su negativne stope pro!itabilnosti+ odnosno iskazale su gubitak na supstanci )iz poslovni# pri#oda ne mogu u celini reprodukovati utro"ene vrednosti sredstava za proizvodnju niti mogu isplatiti zarade%. U pore2enju sa 200-. godinom broj nepro!itabilni# oblasti smanjen je sa "est na dve oblasti+ a stopa pro!itabilnosti &rera2iva ke industrije bele'i porast sa -1+1J na -1+0J.
6

KKKKKKKKKKK ro$it > bruto "o"ata #re"nost uman/ena 2a tro:ko#e 2ara"a

6

Hra!ikon 17* Stope pro!itabilnosti Hra!ikon 16* Stope pro!itabilnosti &rera2iva ke industrije &rera2iva ke industrije zemalja (U i Srbije po oblastima Srbije

=abela -7* Stope pro!itabilnosti po oblastima &rera2iva ke industrije (U Srbija Srbija Srbija 3ugarska @e"ka 5a2arska ;umunija Slova ka 26 200- 2007 2009 &rivreda ukupno &rera2iva ka industrija &roizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a -1+1 -1+0 -7+4 /6+4 /6+2 10+2 -/+/ /-+9 -2+4 /1+0 /7+2 79+4 -9+9 2/+2 12+0 /0+6 //+1 2/+1 4-+/ /2+9 1/+/4+/ -1+9 /0+/ /9+0 /2+21+4 2/+/ /0+6 -1+1 /4+2 40+6 ,-0+0 /0+2 -/+7 /6+1 46+2 2+4 /0+/ -1+0 12+/9+21+6

&roizvodnja 19+1 duvanski# proizvoda &roizvodnja tekstilni# prediva i tkanina 21+1

&roizvodnja odevni# 2/+4 predmeta i krzna &roizvodnja ko'e i predmeta od ko'e+ obu0e &rerada i proizvodi od drveta i plute &roiz. celuloze+ papira i prerada papira Izdavanje+ "tampanje i reprodukcija 21+1 -0+4 -1+7

22+7 19+/ /9+2 /4+2

7+11+7 26+7 12+4

1/+-1+2 24+/ -/+1

21+7 2-+/ /4+9 /0+1

1+/1+4 /1+4 4/+/

,20+2 ,26+4 17+1 -6+-

19+9 11+1 27+/ 16+6

19+9 1/+7 24+0 41+1

-/+0

/9+2 -7+6 14+2

24+1 47+6 19+2

27+4 70+9 4/+7

1/+7 -2+0 /7+6

/2+1 /-+1 12+7

-6+7 ,0+2 -1+7

--+9 /4+7 21+1

-/+9 1-+0 -0+7

&roizvodnja koksa i 49+0 derivata na!te &roizvodnja #emikalija i /9+/ #emijski# proizvoda &roizvodnja proizvoda od gume i --+1 plastike &roizvodnja proizvoda od ostali# /0+/ minerala &roizvodnja osnovni# metala /1+9

14+6

/6+1

-9+6

1-+-

/-+-

/7+-

/4+6

10+6

61+2 42+/ /1+-1+4

1/+9 16+9 -6+/ -0+9

1/+6 1/+1 -1+-6+2 17+6

4-+9 14+/ -6+20+1 111+4

1/+0 47+/ /1+4 -1+0 -6+/

26+4 ,9-+6 -2+6 11+4 14+/

/6+-

11+-

-0+2 ,276+9 -2+2 -+9 /4+6 -2+1 4+1 /1+9

&roizvodnja metalni# proizvoda+ osim 29+9 ma"ina &roizvodnja ostali# ma"ina i ure2aja &roizvodnja kancelarijski# i ra unski# ma"ina &roizvodnja drugi# elektri ni# ma"ina i aparata 26+9 --+7

1/+1 ,6-+1

24+4

/9+0

/0+9

11+4

-/+-

--+1

14+6

19+6

1/+0

&roizvodnja radio+ =V i komunikacione -7+6 opreme &roizvodnja precizni# i opti ki# instrumenata &roizvodnja -1+0 27+1

/6+6

11+2

40+4

/0+-

6-+4

/1+0

-2+1

29+0

-7+0 /2+1

27+1 19+/

--+1 47+6

/4+1/+/

/7+0 16+4

-2+2 ,7+7

/2+7 0+-

-7+4 ,19+9

motorni# vozila i prikolica &roizvodnja ostali# saobra0ajni# sredstava &roizvodnja name"taja i sli ni# proizvoda ;ecikla'a 21+2 26+4 26+2 2/+6 20+1 ,22+1 11+/ ,21+6 -+-

22+9 /9+9

-6+6 91+1

--+4 /6+-

2/+4 46+1

--+2 4-+1

//+0 42+6

22+0 1+6

19+10+4

19+6 -4+4

Izvor* ;8; na osnovu podataka D&;.

,. -egionalni razme.taj industrije

Osnovni nalaz* Istra'ivanja i empirijske analize regionalnog razvoja Srbije ukazuju da su klju ni inioci regionalne neravnote'e i polarizacije Srbije* 1% kontinuirano nepovoljni demogra!ski trendovi+ 2% visoka regionalna nezaposlenost+ -% permanentna devastacija industrijskog kompleksa+ /% in!rastrukturna neizgra2enost i 1% nezaokru'eni i ne!unkcionalni institucionalni okvir. &roblemi regionalnog razvoja Srbije ogledaju se u regionalnim disproporcijama nivoa razvijenosti pojedini# podru ja+ nerazvijenosti velikog broja op"tina+ strukturnim neuskla2enostima+ institucionalnim problemima+ nepovoljnim demogra!skim kretanjima i materijalnim ograni enjima. Osnovni motiv za anga'ovanje dr'ave u ovoj oblasti su ogromni unutarregionalni i me2uregionalni neskladi koji sputavaju razvoj i iniciraju migracione tokove. Veliki i strate"ki va'ni prostori ostaju populaciono nepokriveni+ a nji#ovi resursi neiskori"0eni. Istovremeno+ u razvijenijim centrima dolazi do prekomerne koncentracije stanovni"tva i privrede+ "to proizvodi negativne posledice u ekonomskoj+ socijalnoj+ prostornoj i ekolo"koj s!eri. =abela -9* ;egionalni bruto doma0i proizvod )3D&% 2009. region ;(&U3GI:D S;3IAD 3eogradski region ;egion Vojvodine ;egion Eumadije i 8apadne Srbije ;egion Au'ne i Isto ne Srbije ;egion :osovo i 5eto#ija 3D& po stanovniku )indeks+ ;SQ100% 100+0 169+/ 91+2 61+/ 4-+... U e"0e )J% 100+0 -9+9 21+4 20+0 1/+/ ...

Izvor* ;8S ;egionalni 3D& Srbije za 2009. godinu ukazuju da je samo 3eogradski region ostvario iznadprose ni indeks 3D& po stanovniku+ odnosno+ ima 2+7 puta ve0u vrednost od regiona Au'ne i Isto ne Srbije. Vi"e od polovine op"tina )72% svrstava se u grupu nedovoljno razvijeni# op"tina . Svi dosada"nji modeli privrednog rasta i razvoja bazirali su se na sektorskim prioritetima i politikama+ na kratkoro nim i srednjoro nim ciljevima. &odsticajna politika nije uspevala da spre i dalje zaostajanje nerazvijeni# podru ja+ "to je vodilo produbljavanju strukturni# problema i odrazilo se na ukupan nivo razvijenosti.
10

KKKKKKKKKKKK =re"ba o ut#r6i#an/u /e"inst#ene liste ra2#i/enosti regiona i /e"inica lokalne samou%ra#e 2a 2010. go"inu ("Slu0beni glasnik RS", bro/ 51/10).
10

=abela /0* ;egionalna neravnomernost Srbije u 2009. neto zarade stopa po stanovniku nezaposlenosti O3GDS=I /*1 3eograd * =opli ka 12*1 .ovi Sad * Opovo 1*/ 3eograd * Aablani ka 1*Gebane * 3eograd demogra!sko pra'njenje 1961,2009 ),29+1%* )N-1% &irotska * 3eograd ),1-+1% * )N-1% >rna =rava * Stara &azova stepen obrazovanja /*1 3eograd * 3rani evska 12 * 1 3eograd * 5alo >rni0e in!rastrukturna opremljenost -*1 Au'noba ka * & injska 10*1 .ovi Sad * 3osilegrad

O&E=I.(

Izvor* ;8;+ ;8S. Aedan od prvi# !aktora regionalnog disbalansa je populaciona regresija koja je u Srbiji naro ito izra'ena u poslednje dve decenije+ a mani!estuje se u vidu smanjenja ukupnog broja stanovnika+ pada nataliteta+ porasta nivoa mortaliteta+ pra'njenja ruralni# podru ja i izrazitog starenja stanovni"tva. &rirodni prira"taj je konstantno negativan+ najni'i u okru'enju+ stanovni"tvo je me2u najstarijim u (vropi+ o ekivano trajanje 'ivota i stopa smrtnosti odoj adi su znatno ispod evropskog proseka. ;egionalni razvoj Srbije karakteri"u dinami ni migracioni tokovi. &rostorno,demogra!ska asimetri nost je sve izra'enija* skoro tre0ina populacije koncentrisana je na svega 20J teritorije+ odnosno u u'im urbanim regionima. .ajve0u koncentraciju stanovni"tva bele'i podru je grada 3eograda+ gde je prema demogra!skim procenama )2009. godina%+ koncentrisano 22+-J stanovni"tva+ zatim Au'noba ka )7+-J% i .i"avska oblast )1+1J%+ dok najmanje u e"0e u populaciji imaju =opli ka i &irotska oblast )po 1+-J%. .eskladi u regionalnoj konkurentnosti ogledaju se u koncentraciji privredne aktivnosti uspe"ni# preduze0a u 3eogradskom regionu i Au'noba koj oblasti+ dok su ostali regioni suo eni sa niskom privrednom aktivno"0u+ nerazvijeno"0u i visokim tro"kovima rada. U periodu po etne etape industrijalizacije u Srbiji+ regionalna komponenta razvoja bila je zapostavljena u korist

granskog aspekta i !ormiranja industrijske strukture. U takvim uslovima lokacione prednosti su bile na strani ve0i# gradova i oni# podru ja koja su imala ve0 izgra2ene in!rastrukturne objekte ili su se nalazila pored ili u neposrednoj blizini prirodni# osovina razvoja. &rivreda Srbije je jednodimenzionalno koncentrisana na podru je veliki# centara+ koji imaju izrazitu privla nost u odnosu na ruralno podru je kako za doma0e+ tako i za strane vlasnike kapitala. S druge strane+ nerazvijenost obu#vata sve ve0i prostor ;epublike jer se broj nerazvijeni# op"tina u periodu od 1991. do 2010. godine pove0ao na /4 )prema zakonskim re"enjima iz 2010. godine%. .erazvijena podru ja bele'e konstantno izrazito visoke stope nezaposlenosti+ pra0ene i ekstremno visokom stopom demogra!skog pra'njenja+ usled ega nji#ova dru"tvena i ekonomska mo0 opada zbog visokog stepena neiskori"0enosti postoje0i# privredni# kapaciteta. ;egionalnu privrednu strukturu Srbije karakteri"e dominantna zastupljenost tradicionalne industrijske proizvodnje+ te#ni ko,te#nolo"ko i ekonomsko zaostajanje+ zna ajan broj preduze0a gubita"a sa nezavr"enim procesom restrukturiranja+ nizak stepen konkurentnosti+ disperzivan izvozni asortiman uz prete'no u e"0e sirovina i proizvoda ni'eg stepena obrade+ skroman neto devizni e!ekat. =ranziciona kretanja u Srbiji nisu zna ajnije uticala na promenu regionalne privredne strukture i pored porasta u e"0a sektora usluga+ pre svega+ velikog u e"0a trgovine. .ajvi"e zarade u Srbiji su imali zaposleni u sektorima gde je zavr"en proces privatizacije i restrukturiranja+ dok su najni'e u nerestrukturiranim sektorima+ gde nije sprovedena privatizacija+ sa niskim konkurentskim potencijalom. .a nivou oblasti+ najvi"i nivo prose ne zarade )kraj 2009. godine% ostvarili su zaposleni u gradu 3eogradu )6/J iznad republi kog proseka%+ dok su najni'e zarade imali zaposleni u lokalnoj privredi =opli ke oblasti )oko 40J ispod proseka%. ;egionalne razlike u kretanju prose ni# zarada prera2iva ke industrije su veoma izra'ene. Iznadprose ne zarade bele'i osam oblasti+ pri emu prednja i Au'nobanatska )/0J iznad proseka Srbije%+ dok je na dnu lestvice =opli ka oblast sa svega /-+4J republi kog proseka. Devastacija industrijski# gradova posledica je prepolovljene stope industrijskog rasta+ pada zaposlenosti+ visoki# stopa nezaposlenosti i nedovoljne preduzetni ke inicijative lokalnog stanovni"tva. :rajnje nepovoljni ekonomski uslovi otkrili su dodatne+ do sada prikrivene+ socijalne probleme i porast siroma"tva u industrijskim centrima. Hra!ikon 19* :retanje broja zaposleni# u prera2iva koj industriji po oblastima

;egionalna zaposlenost. ;egionalne razlike u koncentraciji radnog potencijala+ posredno se ogledaju i u distribuciji broja zaposleni# po oblastima. .aime+ skoro polovina od ukupnog broja zaposleni# u Srbiji u 2009. godini radila je na podru ju grada 3eograda )-2+1J% i Au'noba ke oblasti )10+6J%+ dok je najmanje zaposleni# u =opli koj )0+7J%+ &irotskoj )1+-J% i 8aje arskoj oblasti )1+/J%. Stope zaposlenosti po oblastima variraju u razmeri ve0oj od 1*2. ;egionalne stope zaposlenosti u prera2iva koj industriji pokazuju izrazitu tendenciju opadanja+ pri emu su nji#ove vrednosti zna ajno ni'e od stopa rasta ukupne zaposlenosti+ "to je u skladu sa op"tim tendencijama vezanim za pad industrijske aktivnosti. .ajvi"u stopu zaposlenosti u prera2iva koj industriji )2009. godina%+ koja dvostruko prevazilazi prosek ;epublike+ bele'i &irotska oblast )9+2J%+ nasuprot 3rani evskoj sa najni'om stopom )2+2J%. ;egionalna gustina industrije. :roz neadekvatan regionalni razme"taj i koncentraciju industrijski# kapaciteta na teritoriji razvijeni# podru ja+ mani!estuje se prostorna i privredna neravnomernost. Od jedne petine ukupnog broja preduze0a registrovani# u privredi koja posluju u sektoru industrije+ blizu /0J je registrovano u 3eogradu i na podru ju Vojvodine )prednja i Au'noba ka oblast+ sa u e"0em od 10J ukupnog broja industrijski# centara i 11J ukupnog broja zaposleni# u sektoru industrije%. =ako2e+ indeks relativne gustine industrije Hi )2009%+ bele'i najvi"e vrednosti na podru ju Au'noba ke oblasti )2+2% i grada 3eograda )2+1%+ dok je na podru ju =opli ke oblasti svega 0+2 "to zna i da je ova oblast 70J manje ekonomski )industrijski% aktivna u odnosu na prirodne kapacitete i demogra!ski potencijal. Istovremeno grad 3eograd i Au'noba ka oblast bele'e i najve0u gustinu industrijske zaposlenosti+ dok za 3orsku oblast industrija predstavlja najzna ajniju delatnost )najve0a vrednost koe!icijenta zna aja industrije%.
11

KKKKKKKKKKKK +n"eks relati#ne gustine in"ustri/e Gi %oka2u/e ste%en koncentraci/e in"ustri/e u ok#iru
11

%o/e"inih regi/a (oblasti). GiH1 uka2u/e "a /e "ostignuta %ot%una ra#nomernost u %ogle"u o"nosa #eli7ine teritori/e i ra2#i/enosti in"ustri/e. =abela /1* Indikatori regionalne razvijenosti industrijske proizvodnje u Srbiji 2009. Hustina :oe!icijent zaposlenosti u zna aja industriji industrije
12 10

;egionMoblast ;epublika Srbija Hrad 3eograd Severnoba ka Srednjebanatska Severnobanatska Au'nobanatska 8apadnoba ka Au'noba ka Sremska 5a vanska :olubarska Eumadijska &omoravska 8latiborska 5oravi ka ;a"ka ;asinska &odunavska 3rani evska 3orska 8aje arska .i"avska =opli ka &irotska Aablani ka & injska

:oe!icijent industrijalizacije

14

Indeks relativne gustine industrije

12

Indeks relativne gustine prera2iva ke industrije

13

1+0 --+7 6+0 -+1 /+1 -+/ -+6 11+9 -+7 -+1 /+4 9+0 4+2 2+7 1+6 -+4 4+2 10+2 1+7 2+9 1+6+1 1+2 2+4 2+1 /+1

/1+7 2/+6 /-+7 11+4 17+/ 10+7 /7+1 /1+1 /4+/ /-+/ 4-+1 4/+7 46+/ 40+6 19+/ 12+7 44+9 41+7 /6+1 49+9 17+1 /9+4/+0 46+11+0 49+/

4+0 4+6 4+1 1+2 4+6 /+6 /+1 6+9 /+1 -+2 4+2 6+/ 6+/ 1+7 7+0 /+6 4+6 4+-+6 6+6 -+7 1+2 2+9 6+4 2+4 4+-

1+0 2+1 1+0+6 0+9 0+7 0+7 2+2 0+7 0+1 0+7 1+0+9 0+4 1+1 0+6 0+9 1+1 0+/ 0+6 0+1+0 0+2 0+4 0+0+6

1+0 2+1 1+4 0+7 1+2 1+0 1+1 1+4 0+9 0+4 0+9 1+0+9 0+6 1+0+1 1+1 1+9 0+2 0+1 0+1+0 0+0+6 0+/ 0+7

Izvor* ;8S+ obrada ;8; KKKKKKKKKKK 4"nos bro/a 2a%oslenih u sektoru in"ustri/e na o"re6eno/ teritori/i.
12

4"nos bro/a 2a%oslenih u sektoru in"ustri/e u o"nosu na uku%an bro/ 2a%oslenih u %ri#re"i. 4"nos bro/a 2a%oslenih u sektoru in"ustri/e i bro/a stano#nika. 3bir u7e:?a bro/a 2a%oslenih i %riho"a u uku%no/ in"ustri/i %rema 2biru u7e:?a u %o#r:ini i bro/u stano#nika. 3bir u7e:?a bro/a 2a%oslenih i %riho"a u %rera6i#a7ko/ in"ustri/i) %rema 2biru u7e:?a u %o#r:ini i bro/u stano#nika.
10 14 12 13

:arta 1* Indeks relativne gustine industrije 2009.

3roj zaposleni# se smanjio u svim regionima )najte'e je pogo2en region Au'ne i Isto ne Srbije+ gde je broj zaposleni# prepolovljen%. Od ukupnog broja registrovani# mikro preduze0a iz sektora industrije+ na teritoriji tri regiona )3eogradskog+ regiona Vojvodine i regiona Eumadije i 8apadne Srbije% poslovalo je ak 7/J preduze0a+ zapo"ljavaju0i 72J od ukupnog broja zaposleni# i generi"u0i blizu 40J 3DV,a. Ipak+ prostornu neravnomernost industrijski# kapaciteta najbolje ilustruju podaci da npr. u regionu 3eograda posluje 4.0-- industrijski# preduze0a mikro veli ine+ sa 107.970 zaposleni#+ dok je na prostoru regiona Au'ne i Isto ne Srbije svega -.01/ preduze0a sa 7/.274 zaposleni#. Ovakva industrijska koncentracija uticala je na vrednosti indeksa relativne gustine+ koji za 3eograd iznosi 2+1+ a za region Au'ne i Isto ne Srbije 0+4+ "to zna i da je ovaj region /0J manje ekonomski )industrijski% aktivan u odnosu na prirodne kapacitete i demogra!ski potencijal. :arta 2* 8aposlenost u prera2iva koj industriji 2009.

&rema broju zaposleni#+ izvr"ena je kategorizacija na male prera2iva ke industrijske centre )koji zapo"ljavaju od 1.000 do 1.000 zaposleni#+ /9 op"tina%$ b% srednje prera2iva ke industrijske centre )koji zapo"ljavaju od 1.000 do 10.000 zaposleni#+ 1- gradovaMop"tina%$ i v% velike prera2iva ke industrijske centre )sa vi"e od 10.000 zaposleni#+ / grada%. .a industrijskoj mapi

Srbije posebno se izdvajaju gradovi 3eograd+ sa 71 #iljada zaposleni# u prera2iva koj industriji i .ovi Sad+ sa preko 14 #iljada zaposleni#. Investicije u nova osnovna sredstva. Iako su ostvarene investicije u Srbiji u nova osnovna sredstva + regionalni aspekt investicija pokazuje da je ak 9 oblasti investiralo samo do 20J u nove kapacitete prera2iva ke industrije+ a da je najmanje investirano u 8aje arskoj )1J% i &odunavskoj oblasti )6+4J%. S druge strane+ najve0i procenat ulaganja u nove kapacitete prera2iva ke industrije ostvarena su u 5a vanskoj )6-+-J%+ Severnoba koj )4/+4J% i 3rani evskoj )4-+/J% oblasti+ dok je u Au'noba koj+ :olubarskoj i &irotskoj oblasti ova vrsta ulaganja iznosila preko 10J. Struktura investicija po nameni je u obrnutoj korelaciji sa stepenom razvijenosti podru ja+ odnosno+ "to je nivo razvijenosti podru ja ni'i+ ve0e je u e"0e investicija u rekonstrukciju i odr'avanje.
14

KKKKKKKKKKKK Re%ubli7ki 2a#o" 2a statistiku (R3S), 4%:tine u Srbi/i, 200..

14

Hra!ikon 20* Investicije po nameni u prera2iva ku industriju 2007.

Hra!ikon 21* Izvoz prera2iva ke industrije 2009.

;egionalna izvozna aktivnost. ;egionalne privrede nisu dovoljno restruktuirane za visoke za#teve konkurentni# inotr'i"ta. &olovina izvoza Srbije koncentrisana je u tri oblasti , grad 3eograd+ &odunavska i Au'noba ka oblast , dok oblasti sa nerazvijenim op"tinama skoro simboli no uti u na izvoznu aktivnost srpske prera2iva ke industrije. &odru ja sa posebnim razvojnim problemima. =e'ina regionalni# disproporcija di!erencira tri grupe podru ja sa posebnim problemima. .erazvijeno podru je )u daljem tekstu* .;&%. =radicionalno nerazvijeno podru je obu#vata /0 op"tina koje karakteri"e izuzetno oskudni in!rastrukturni+ materijalni+ privredni i kadrovski resursi. Industrijski devastirano podru je. :ao posledica ekonomske distorzije 1990,i#+ procesa trans!ormacije privrede i tranzicionog prilago2avanja !ormirano je novo devastirano podru je. ;adi se o nekada"njim industrijskim centrima u 20 gradova+ koji su bili nosioci regionalnog privrednog razvoja. Oni su u odnosu na 1990,te izgubili vi"e od /0J poslovnog pri#oda i vi"e od 10J zaposleni# iz prera2iva ke industrije. Srpske zajednice na :osovu i 5eto#iji. Ovo podru je obu#vata oko 210 naseljeni# mesta u kojima 'ivi oko 1-0.000 stanovnika. (konomski osiroma"eno stanovni"tvo+ bez zaposlenja+ dodatno je suo eno sa estim etni kim kon!liktima+ visokom stopom nezaposlenosti+ lo"im socijalnim statusom+ niskim kvalitetom obrazovanja+ neodr'ivim in!rastrukturnim i komunalnim uslovima i nedostatkom ekonomskog prosperiteta.

10. !e'unarodna konkurentnost srpske industrije

:reditni rejting zemlje. Suvereni kreditni rejting je indikator koji u deskriptivnoj !ormi pozicionira obligacije eminenata na tr'i"tu kapitala i procenjuje verovatno0u realizacije obaveza neke ekonomije. Dgencije Stan"ar" I oorJs, Mo"&Js +n#estors Ser#ice i Kitch na osnovu kvantitativne analize de!ini"u skalu mogu0eg ranga zemlje na tabelama kreditnog rejtinga i

odre2uju razli ite pozicije i nivoe rizika odnosno investicione sposobnosti ekonomije. :reditni rejting+ u izvesnoj meri+ anticipira dinamiku restrukturiranja ekonomije i izvoza obzirom da je zna ajni indikator stabilnosti ekonomije za modalitete investicionog priliva. Srbija je prvi put rangirana na rejting listama agencija Stan"ar" I ooLrs u 200/. godini i Kitch u 2001. godini nakon konsolidacije obaveza sa Gondonskim klubom poverilaca i tada joj je dodeljen kreditni rejting 3N+ za dugoro ne i 3 za kratkoro ne obaveze. U 2001. godini ove agencije dodelile su Srbiji vi"i kreditni rejting )33,% za dugoro na ulaganja. Dnaliti ari SS& i Kitch ocenili su da u 2004. godini postoje samo izgledi za promenu stabilnog u pozitivan outlook+ ali ne i za bolje kreditno pozicioniranje Srbije na tr'i"tu kapitala. :reditni rejting Srbije ostao je nepromenjen u 2006. godini i 2007. godini+ ali joj je pozitivan outlook u 2006. godini revidiran u negativan. Ista pozicija u okviru dodeljenog kreditnog rejtinga zadr'ana je i u 2007. godini+ a najve0i uticaj na ocenu o nepovoljnoj investicionoj perspektivi imao je visok de!icit teku0eg ra una i politi ki rizik. Stan"ar" I oorLs je pobolj"ala kreditni rejting Srbije u decembru 2009. godine sa 33,na 33 MstabilniM. I me2unarodna agencija za utvr2ivanje kreditnog boniteta Kitch Ratings u novembru 2010. godine popravila je kreditni rejting Srbije u delu koji se odnosi na prognozu )outlook% za dugoro ni kreditni rejting sa 33 minus u 33 stabilni. =ako je Srbija vratila ?outlook? stabilan posle decembra 2007. godine. 3olji kreditni rejting utica0e na povoljnije uslove kreditnog zadu'ivanja Srbije i na pobolj"anje investicione klime. =o zna i da je Srbija uspostavila stabilne !inansijske i tr'i"ne trendove i da se o ekuje da takav trend bude nastavljen. &rivredni rast kao dugoro na tendencija pove0anja proizvodnje roba i usluga u jednoj ekonomiji predstavlja kvantitativni izraz privrednog razvoja i naj e"0e se izra'ava preko bruto doma0eg proizvoda )3D&% po stanovniku. U me2unarodnim pore2enjima 'ivotnog standarda i op"teg nivoa konkurentnosti+ 3D& po stanovniku se izra'ava u paritetima kupovne mo0i )&&& , urchasing %oAer %arit&%+ ime se posti'e da jedinica svake valute ima istu realnu vrednost u svakoj zemlji. &rema podacima 55B + Srbija je od 2001,2007. godine pove0avala 3D& )&&&% po stanovniku u proseku 10J godi"nje+ ali je u 2009. godini u uslovima globalne ekonomske krize ostvarila pad ovog indikatora u odnosu na pret#odnu godinu. 5e2utim+ tokom posmatranog perioda 3D& )&&&% po stanovniku Srbije se pribli'ava proseku zemalja Augoisto ne (vrope i u 2009. godini je ni'i za / procentna poena )u 2001. godini za 10 pp%. Ipak+ indeks 3D& po glavi stanovnika+ prema paritetima kupovne mo0i Srbije je me2u najni'im u (vropi i - puta je manji u odnosu na prosek (vropske unije.
15

U najnovijem Izve"taju o konkurentnosti 2010,2011. )Global -om%etiti#eness +n"eM H>I%+ kojim je obu#va0eno 1-9 zemalja )"est vi"e nego u pret#odnom izve"taju%+ Srbija zauzima 94. poziciju i sa bruto doma0im proizvodom po stanovniku od 1.709 USD nalazi se na za elju grupe od 29 zemalja koje kroz pove0anje e!ikasnosti te'e da ostvare ekonomski rast i pobolj"aju svoju ukupnu konkurentsku poziciju. Skoro sve zemlje iz okru'enja Srbije+ nalaze se u drugoj !azi razvoja+ osim 5a2arske )12% i Irvatske )66%+ koje su na prelazu ka ekonomski najja oj grupi zemalja+ u kojoj se ve0 nalazi Slovenija )/1% sa 3D& po stanovniku od 2/./16 USD. Srbija je i dalje jedna od najnekonkurentniji# zemalja na evropskom kontinentu , jedino 3osna i Iercegovina zauzima ni'u poziciju od Srbije. &rema analizi Svetskog ekonomskog !oruma+ u Srbiji o igledno jo" uvek postoji zna ajan uticaj dr'ave na ekonomska kretanja+ ali se i e!ikasnost privrede ne pobolj"ava u dovoljnoj meri+ zbog ega Srbija ne dosti'e bolje konkurentske pozicije na svetskoj rang listi+ kao "to to ine ostale zemlje Augoisto ne (vrope. 8a zemlje u !azi razvoja u kojoj se nalazi i Srbija+ najva'nije su dostignute vrednosti pokazatelja u okviru podindeksa 3.

&ove0anje e!ikasnosti. .a osnovu ostvareni# rezultata+ Srbija se nalazi u veoma nepovoljnom konkurentskom polo'aju+ jer je prema ve0ini pokazatelja ispod proseka zemalja Augoisto ne (vrope+ a to zna i da je daleko od proseka zemalja lanica (vropske unije. 3ez modernizacije proizvodni# kapaciteta+ uz konstantno ulaganje u obrazovanje i unapre2ivanje stru nosti radnika+ Srbija ne mo'e da pobolj"a e!ikasnost ni u drugim privrednim s!erama niti mo'e da dostigne vi"i stepen razvijenosti. Dugoro no posmatrano+ ljudski kapital i te#nologija su dva klju na !aktora koja determini"u odr'iv ekonomski rast i konkurentan polo'aj jedne otvorene tr'i"ne privrede. .a osnovu ostali# me2unarodni# istra'ivanja i dobijeni# rezultata prezentirani# u publikacijama renomirani# svetski# institucija+ mo'e se zaklju iti* , T(B Gisabonski pregled , u odnosu na 2007. godinu+ Srbija je blago pobolj"ala ukupan stepen konkurentnosti+ pre svega zbog ve0e vrednosti podindeksa Odr'ivi razvoj. 5e2utim+ prema ukupnom indeksu+ ali i prema vrednosti svi# podindeksa+ Srbija je u 2010. godini i dalje ispod proseka zemalja Augoisto ne (vrope+ dok se jedino pribli'ava prose noj vrednosti podindeksa Inovacije i ;SD+ , (3;D tranzicioni izve"taj , Srbija je jedna od sedam dr'ava koje su u 2010. godini ostvarile napredak u nekoj od devet oblasti+ na osnovu koji# (3;D prati napredak u tranziciji ukupno 29 zemalja. Srbija je napredovala u politici konkurencije i pove0ala ocenu na 2+--+ zbog uskla2ivanja 8akona o za"titi konkurencije s propisima (U i ja anja uloge :omisije za za"titu konkurencije. 8bog toga je popravljena i ukupna prose na ocena na 2+9- sa pro"logodi"nji# 2+79. Srbiju karakteri"e sporija dinamika sprovo2enja privredni# re!ormi u odnosu na prosek zemalja Augoisto ne (vrope koje nisu lanice (U+ a prose na ocena progresa ve0a je samo od vrednosti za 3osnu i Iercegovinu )2+72% i >rnu Horu )2+79%. Od evropski# tranzicioni# zemalja koje su ranije krenule sa strukturnim re!ormama+ unapredile svoj ekonomski razvoj i postale lanice (U+ Srbija znatno zaostaje+ naro ito u okviru indeksa Sigurnost tr'i"ta+ ;estrukturiranja preduze0a i &olitike konkurentnosti. KKKKKKKKKKK +nternational monetar& $un", Bhe 'orl" ,conomic 4utlook, 4ctober 2010.
15

Hra!ikon 22* (3;D tranzicioni indikatori u 2010. godini

Srbija je zapo ela tranziciju kasnije nego ve0ina drugi# zemalja+ ali je uspela da i# sustigne u protekloj deceniji )od 199/,2000. godine srednja vrednost (3;D tranzicionog indikatora bila je nepromenjena i iznosila je 1+/1%. Srbija tek od 2001. godine po inje da ostvaruje napredak u tranzicionom procesu. .akon dve godine sna'nog uspona i radikalni# strukturni# promena+ re!orme u Srbiji su imale znatno sporiju dinamiku+ ali je ostvarivan pozitivan ekonomski rast+ sve do pojave svetske !inansijske krize 2009. godine. Hra!ikon 2-* Srednja vrednost (3;D indikatora Srbije

Izvor* (3;D =abela /2* (3;D tranzicioni indikatori strukturni# re!ormi za Srbiju (3;D tranzicioni indikatori Srednja vrednost (3;D indikatora &rivatizacija veliki# preduze0a &rivatizacija mali# preduze0a 2001 2002 200- 200/ 2001 2004 2006 2007 2009 2010 1+71 2+-- 2+/1 2+// 2+19 2+60 2+6/ 2+71 2+79 2+92 1+00 2+00 2+-- 2+-- 2+46 2+46 2+46 2+46 2+46 2+46 -+00 -+00 -+00 -+-- -+-- -+46 -+46 -+46 -+46 -+46

;estrukturiranje preduze0a Giberalizacija cena =rgovina i devizni sistem &olitika konkurentnosti ;e!orma bankarskog sektora i liberalizacija kamatni# stopa =r'i"te IOV i nebankarske !inan. institucije Ukupne in!rastrukturne re!orme , telekomunikacije , 'eleznica , elektri na energija , putevi , voda i otpadne vode Izvor* (3;D Bransition Re%ort 2010.

1+00 2+00 2+00 2+00 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-/+00 /+00 /+00 /+00 /+00 /+00 /+00 /+00 /+00 /+00 2+46 -+00 -+00 -+00 -+-- -+-- -+-- -+46 /+00 /+00 1+00 1+00 1+00 1+00 1+00 1+46 2+00 2+00 2+00 2+-1+00 2+-- 2+-- 2+-- 2+46 2+46 2+46 -+00 -+00 -+00 1+00 1+46 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+-- 2+-- 2+-2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 2+-- 2+-- 2+46 2+46 2+46 2+00 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-2+00 2+00 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+-2+00 2+-- 2+-- 2+-- 2+-- 2+46 2+46 2+46 2+46 2+46 2+00 2+00 2+00 2+00 2+00 1+46 1+46 1+46 1+46 1+46

, U.IDO Izve"taj o razvoju industrije , preko kompozitnog >I& indeksa analizira se regionalni industrijski razvoj u svetu+ kako bi se procenile nacionalne industrijske per!ormanse u svetskoj ekonomiji+ odnosno ima za cilj da utvrdi sposobnost svake zemlje da proizvodi i izvozi konkurentne proizvode. Srbija se prema podacima iz 2001. godine nalazi na //. poziciji "to je pobolj"anje za 1 mesta u odnosu na pret#odnu rang listu+ a od zemalja AI (vrope samo je ;umunija bolje pozicionirana )-6%. :apacitet industrije )3DV prera2iva ke industrije po stanovniku%+ kao indikator sposobnosti zemlje da pove0ava vrednost u proizvodnji dobara+ bele'i veliki pomak u 2001. godini u odnosu na 200-. godinu i 1997. godinu i iznad je proseka zemalja AI (vrope. 5e2utim+ kapacitet proizvodnje ne mora nu'no da zna i da je proizvodnja konkurentna. Srbija koja je pro"la kroz dugi period protekcionizma i supstitucije uvoza ima zna ajne proizvodne kapacitete koji su globalno nekonkurentni. Upravo na to upozoravaju veoma niske vrednosti indikatora izvoznog industrijskog kapaciteta )izvoz industrije po glavi stanovnika% u odnosu na zemlje AI (vrope i (U 26+ "to pokazuje da se Srbija jo" uvek nije prilagodila globalnoj tra'nji za industrijskim proizvodima+ odnosno da doma0a proizvodnja nije me2unarodno konkurentna. Indikatori intenzitet industrijalizacije i kvalitet izvoza su proseci dva podindikatora* u e"0a industrijske proizvodnje u ukupnom 3DV i u e"0a grana srednje i visoke te#nologije u 3DV industrije+ odnosno u e"0a izvoza prera2iva ke industrije u ukupnom izvozu i u e"0a high i high>me"ium tech proizvoda u industrijskom izvozu. &rvi pokazuju zna aj industrijske proizvodnje i njenog izvoza u privredi+ a drugi su mera te#nolo"ke slo'enosti proizvodnje i ozna avaju industrijsku zrelost+ !leksibilnost i sposobnost zemlje da unapre2uje proizvode i da se seli u dinami nije oblasti rasta. Iako je prera2iva ka industrija u Srbiji uvek imala zna ajno u e"0e u ukupno ostvarenoj proizvodnji+ ona sve vi"e dobija na zna aju+ pa tako Srbija bele'i intenzivnije promene u strukturi u odnosu na re!erentne zemlje. 5e2utim+ strukturne promene nisu i"le u pravcu pobolj"anja te#nolo"ke slo'enosti procesa proizvodnja i samog proizvoda+ nije do"lo do kvalitativnog unapre2enja izvoza+ zbog ega je izostao i dinami niji rast izvozne aktivnosti. , T3 Gogistika trgovine , &o drugi put obavljeno je istra'ivanje o kvalitetu logistike u 111 zemalja sveta+ od strane Svetske 3anke. Indeks logistike )G&I% obezbe2uje potpunu sliku

per!ormansi lanca snabdevanja , od carinski# procedura+ tro"kova logistike i kvaliteta in!rastrukture+ do sposobnosti pra0enja po"iljki+ brzine isporuka i sposobnosti doma0e logisti ke industrije+ koriste0i skalu od 1 do 1. U pret#odnom izve"taju od evropski# zemalja+ iza Srbije )111. pozicija% bila je samo Dlbanija )1-9%+ koja je imala bolju in!rastrukturu. 5e2utim+ sada"nji izve"taj pokazuje potpuno drugu sliku i veliki napredak Srbije+ koja zauzima 7-. mesto u svetu. Iako je daleko ispod proseka (U 26+ bolje rezultate Srbija pokazuje u okviru organizovanja internacionalni# isporuka. U odnosu na zemlje AI (vrope+ rezultati ne odstupaju mnogo od proseka+ osim u po"tovanju rokova isporuke+ gde Srbija zna ajno zaostaje. , T3 Izve"taj o poslovnom ambijentu , Srbija je u 2010. godini zauzela 79. poziciju na rang listi od 17- zemlje )90. pozicija u 2009. godini% i blago pobolj"ala uslove poslovanje+ pre svega+ zbog preduzeti# aktivnosti u oblasti 8atvaranja preduze0a )nakon dono"enja novog 8akona o ste aju primenjuje se automatski ste aj na ona preduze0a iji su ra uni u blokadi vi"e od tri godine%. :omparativna analiza dinamike i tempa pobolj"anja poslovni# indikatora sa zemljama u okru'enju ukazuje na usporavanje privredni# re!ormi u Srbiji sa svim negativnim posledicama na ukupnu konkurentnost privrede. Uglavnom nepromenjene vrednosti osnovni# indikatora poslovanja ukazuju da u 2010. godini nije do"lo do zna ajnijeg pobolj"anja poslovnog ambijenta. Od zemalja regiona+ Srbija ima bolju poziciju jedino od 3osne i Iercegovine )110%+ a jedino je u okviru Odobravanja kredita daleko iznad prose nog ranga zemalja AI (vrope+ ali i ranga zemalja (U. , T3 Svetski indikatori upravljanja , :roz ovaj projekat+ kojim je obu#va0eno 211 zemalja+ prati se kvalitet institucija+ pru'anje podr"ke u izgradnji kapaciteta+ unapre2enje upravljanja i borba protiv korupcije. Ve0a ocena )koja se kre0e u rasponu od , 2+1 do 2+1% podrazumeva bolje upravljanje. Iako je u Srbiji upravljanje znatno bolje u odnosu na 2000. godinu i na vi"em nivou u odnosu na 2007. godinu+ vrednost pojedina ni# indikatora je i dalje veoma niska. &ozitivna vrednost ostvarena je jedino u okviru Aavnosti i odgovornosti+ koji pokazuje u kojoj su meri gra2ani u mogu0nosti da u estvuju u izboru svoje vlade+ kao i slobodu izra'avanja+ slobodu udru'ivanja i slobodu medija. &rema ovom indikatoru Srbija je u 2009. godini ostvarila bolje rezultate i u odnosu na zemlje AI (vrope+ a iznad proseka je i po oceni :ontrole korupcije. =abela /-* Srbija prema odabranim indikatorima konkurentnosti najrelevantniji# svetski# izve"taja u pore2enju sa (U 26 i prosekom zemalja Augoisto ne (vrope I=B HD& )&&&% HD& )&&&% po stanovniku+ u USD T(B Global -om%etiti#eness +n"eM )H>I% 2010M2011 H>I &odindeks D* OS.OV.I USGOVI 1. stub* Institucije 2. stub* In!rastruktura -. stub* 2009 10.166 vrednost -+7/ /+11 -+19 -+-9 /+01 Indeks 2009M2007 96+9 Indeks vrednosti 2010M2009 101+9 104+/ 97+1 12-+10/+/ Indeks 2009M2001 126+2 Indeks vrednosti 2010M2006 101+4 99+0 9/+6 12/+4 76+9 Indeks 2009 (U26Q100 -1+4 Indeks 2009 AI(Q100 94+0

Indeks Indeks vrednosti 2010 vrednosti (U26Q100 2010 AI(Q100 71+6 69+7 47+1 46+1 7-+0 91+/ 9-+6 74+7 9/+/ 74+7

5akroekonomska stabilnost /. stub* 8dravstvo i osnovno obrazovanje &odindeks 3* &OV(UD.A( (BI:DS.OS=I 1. stub* Visoko obrazovanje i obuka 4. stub* (!ikasnost tr'i"ta robe 6. stub* (!ikasnost tr'i"ta radne snage 7. stub* ;azvoj !inansijskog tr'i"ta 9. stub* =e#nolo"ka spremnost 10. stub* Veli ina tr'i"ta &odindeks >* I.OVD=IV.I BD:=O;I 11. stub* Slo'enost poslovanja 12. stub* Inovacije T(B <isbon Re#ieA +n"eM 2010. U:U&.I I.D(:S In!ormaciono dru"tvo Inovacije i ;SD Giberalizacija 5re'a industrije Binansijske usluge &oslovno okru'enje Socijalna inkluzija Odr'ivi razvoj (3;D Bransition +n"icators 2009 S;(D.AD V;(D.OS= (3;D I.DI:D=O;D &rivatizacija veliki# 1+91 -+61 /+01 -+16 /+04 -+7/ -+/1 -+40 -+0/ -+11 2+9vrednost -+11 -+29 2+91 -+44 -+7-+47 /+01 -+/1 -+19 vrednost 2+92 2+46 10/+2 99+1 10/+6 94+1 96+1 99+2 100+9 96+4 9/+6 91+97+Indeks vrednosti 2010M2007 102+0 102+7 97+101+1 100+94+7 10-+1 96+6 120+/ Indeks vrednosti 2010M2009 101+0 100+0 97+1 101+109+9 101+1 101+2 102+9 102+1 111+1 92+1 79+2 91+1 Indeks vrednosti 2010M2004 111+7 116+1 100+10/+4 11-+0 96+4 120+7 12-+2 12-+2 Indeks vrednosti 2010M2001 116+4 246+0 91+70+4 67+7 66+2 79+71+2 60+4 7-+4 60+6 46+9 6/+0 102+7 94+4 94+9 79+1 9-+2 96+4 91+2 11/+9 91+1 79+1 102+2

Indeks Indeks vrednosti 2010 vrednosti (U26Q100 2010 AI(Q100 6-+0 49+4 49+6 64+61+1 62+9 76+2 64+1 41+7 9/+1 9-+4 99+0 91+1 9/+91+2 9/+6 9-+7 91+2

Indeks Indeks vrednosti 2009 vrednosti (U26Q100 2010 AI(Q100 , , 69+9 61+2

preduze0a &rivatizacija mali# preduze0a ;estrukturiranje preduze0a Giberalizacija cena =rgovina i devizni sistem &olitika konkurentnosti ;e!orma bankarskog sektora =r'i"te IOV i nebankarske !in. institucije Ukupne in!rastrukturne re!orme U.IDO -om%etiti#e +n"ustrial er$ormance +n"eM 2009 >I& :apacitet industrije Izvozni industrijski kapacitet Intenzitet industrijalizacije :valitet izvoza 'orl" Nank <ogistics er$ormans +n"eM 2010 G&I (!ikasnost carinskog procesa =ransportna i in!ormaciona in!rastruktura Organizovanje internacionalni# isporuka Sposobnost lokalne logisti ke industrije &ra0enje internacionalni# isporuka &o"tovanje rokova isporuke -+46 2+-/+00 /+00 2+--+00 2+00 2+-vrednost 2001 0+-0/ 0+01/ 0+012 0+710+--6 vrednost 2.49 2.19 2.-0 -./1 2.11 2.46 2.70 100+0 100+0 100+0 100+0 119+9 100+0 100+0 100+0 Indeks vrednosti 2001M200117+6/2+1 217+1 172+4 19+1 Indeks vrednosti 2009M2006 117.0 9/.0 101.1 111.4 111./ 129.0 110.2 122+2--+0 100+0 1/9+7 2--+0 -00+0 200+0 114+1 Indeks vrednosti 2001M1997 116+7 906+1 14/+1 160+/ 42+2 Indeks vrednosti , , , , , , , , 76+6-+1 9-+92+/ 6-+4 7-+6 41+1 62+4

Indeks Indeks vrednosti 2001 vrednosti (U26Q100 2001 AI(Q100 4/+/ 16+1 6+0 100+16+0 110+4 141+1 77+101+/ 119+6

Indeks Indeks vrednosti 2009 vrednosti (U26Q100 2009 AI(Q100 64.7 44.7 46.6 10-.6/.0 6-.9 60.100.9 9-.4 100./ 116.1 102.0 96.0 79.6

=abela //* Srbija prema odabranim indikatorima konkurentnosti najrelevantniji# svetski# izve"taja u pore2enju sa (U26 i prosekom zemalja Augoisto ne (vrope )nastavak% 'orl" Nank Doing Nusiness Ranking 2010. USGOVI &OSGOVD.AD Osnivanje preduze0a Izdavanje dozvola Uknji'avanje imovine Odobravanje kredita 8a"tita investitora &la0anje poreza &rekograni na trgovina ;e"avanje sporova 8atvaranje preduze0a Indeks ranga 2010M2009 101+1 90+/ 97+9 101+0 9-+97+4 96+1 91+9 100+0 116+/ Indeks vrednosti 2009M2007 101+9 106+6 112+7 112+4 111+106+/ Indeks vrednosti 2009M2000 21-+-27+2 241+9 226+-79+7 401+1 Indeks ranga 2010M2001 , , , , , , , , , , Indeks ranga 2010 (U26Q100 /1+6 61+-1+2 4/+/ 290+7 9-+6 10+12+0 /7+/-+Indeks ranga 2010 AI(Q100 71+0 61+0 67+1 70+266+1 71+9 61+/ 107+1 72+4 11/+1

rang 79 7164 100 11 6/ 1-7 6/ 9/ 74

'orl" Nank 'orl"Ai"e Go#ernance +n"icators vrednost 2009 Aavnost i odgovornost &oliti ka stabilnost i odsustvo nasilja (!ikasnost vlade ;egulatorni kvalitet Vladavina zakona :ontrola korupcije 0+-2 ,0+10 ,0+11 ,0+10 ,0+/1 ,0+19

Indeks Indeks vrednosti vrednosti 2009 2009 (U26Q100 AI(Q100 46+4 -7+0 19+7 17+/ 10+4 4/+9 101+0 17+0 99+0 7-+/ 74+1 107+-

.apomena* Vrednost za Augoisto nu (vropu izra unata kao prosek vrednosti za Dlbaniju+ 3osnu+ 5akedoniju+ Irvatsku+ >rnu Horu+ 3ugarsku+ ;umuniju+ 5oldaviju i Srbiju Izvori* I5B , Bhe 'orl" ,conomic 4utlook+ T(B , Global -om%etiti#eness Re%ort 2010M2011+ Bhe <isbon Re#ieA 2010+ (3;D , Bransition re%ort 2010+ U.IDO +n"ustrial De#elo%ment Re%ort 2009+ 'orl" Nank > Bra"e <ogistics in the Global ,conom& 2010+ Doing Nusiness 2011+ Bhe 'orl"Ai"e Go#ernance +n"icators 2010 =abela /1* Indikatori konkurentnosti u oblastima prera2iva ke industrije Vode0e oblasti naziv vrednost indikatora Ispodprose ne )zaostaju0e% oblasti naziv vrednost indikatora 0+1

Indikatori 1 Hodi"nji indeks !izi kog obima

&rera2iva ka industrija

99+9 2- koks i derivati na!te

2-2+/ -0 kanc. ma"ine i

industrijske proizvodnje 2009. godine )2000Q100%

ra unari 26 metal 2/ #emijski proizvodi 14 duvan -6 recikla'a -1 elektri ne ma"ine i aparati -2 =V i 110+7 komunikaciona oprema 1/9+- 17 ode0a 12-+20 proizvodi od drveta 10+11+7 20+-6+-9+/ 1.212 2.2// 2.444 -.10/.020 /.601 /.910 1.444.41/ 4.772 6.176.104 6.747

117+1 16 tekstil 116+/ 19 ko'a i obu0a 109.61/ 2- koks i derivati na!te

3ruto dodata vrednost 2009. godine+ u mil. ;SD

-/4.6-1

11 #rana i pi0e 2/ #emijski proizvodi 27 metalni proizvodi 21 guma i plastika 24 nemetalni proizvodi 29 ma"ine i ure2aji 22 izdavanje i "tampanje 21 papir -1 elek. ma"ine i aparati -4 name"taj

-2 =V i -1.411 komunikaciona oprema 21.104 -6 recikla'a 22.794 26 metal 21.160 19.916 -1 saobra0ajna sredstva 20 proizvodi od drveta

19.217 19 ko'a i obu0a 11.90-- med. i opti ki instr.

10.-96 14 duvan -0 kanc. 9.-/4 ma"ine i ra unari 17 ode0a 16 tekstil -/ motorna vozila

8aposlenost )razlika 2002,2009. godine%

,226.206 -0 kanc. ma"ine i ra unari -6 recikla'a 14 duvan

1.06/ 11 #rana i pi0e ,267 17 ode0a ,1.162 16 tekstil ,29.194 ,22.4/4

2- koks i derivati na!te -1 elektri ne ma"ine i aparati -2 =V i komunikaciona oprema

,2.216

24 nemetalni proizvodi

,21.60,14.1-1 ,11./90 ,1/.414 ,10.6/2 ,9.719 2.0/7 2.771 2.942 -./02 /.2-2 /.111 4./-1 6./09 7.919 9.061

,2.121 26 metal ,-.-42/ #emijski proizvodi 27 metalni proizvodi -/ motorna vozila -4 name"taj

8aposlenost u 2009. godini

--9./27 11 #rana i pi0e 27 metalni proizvodi 29 ma"ine i ure2aji 2/ #emijski proizvodi 26 metal 17 ode0a 21 guma i plastika -/ motorna vozila 24 nemetalni proizvodi -1 elektri ne ma"ine i aparati 22 izdavanje i "tampanje -4 name"taj 16 tekstil

47.1-- 14 duvan -2 =V i 29.-16 komunikaciona oprema 21.667 -6 recikla'a 21.191 2- koks i derivati na!te

-0 kanc. 16.049 ma"ine i ra unari 16.016 -- med. i opti ki instr.

14.779 21 papir 14.661 14.1-7 -1 saobra0ajna sredstva 20 proizvodi od drveta

11./79 19 ko'a i obu0a 1/.40/ 1/.194 1-.6-/ 149+1 1-1+1 2/ #emijski proizvodi 29 ma"ine i ure2aji

Spoljnotrgovinski bilans+ u mil. ;SD

,2.072+/

11 #rana i pi0e 26 metal 17 ode0a

,9/6+,-79+7 ,-69+0

6/+- -/ motorna

vozila -6 recikla'a 21 guma i plastika -1 saobra0ajna sredstva 14 duvan -1 elektri ne ma"ine i aparati -2 =V i 60+4 komunikaciona oprema 19+0 6+7 2- koks i derivati na!te -- med. i opti ki instr. ,21-+,201+1 ,164+7 ,160+7 ,129+1 ,106+/ ,74+/ 4+/ 6+9 7+2 9+1 9+9 12+1

2+1 21 papir 0+- 16 tekstil -0 kanc. ma"ine i ra unari 24 nemetalni proizvodi

Izvoz )prose na godi"nja stopa rasta 200/,2009. godine%+ uJ

11+0 -2 =V i komunikaciona oprema 14 duvan -1 elektri ne ma"ine i aparati -0 kanc. ma"ine i ra unari 16 tekstil -1 saobra0ajna sredstva -6 recikla'a

12+0

2/ #emijski proizvodi

//+2 26 metal /0+1 -6+24+1 20 proizvodi od drveta 21 guma i plastika 24 nemetalni proizvodi

21+7 11 #rana i pi0e 21+0 -2 =V i 119+7 komunikaciona oprema 114+1 19 ko'a i obu0a 12-+20 proizvodi od drveta

Intenzitet rasta pri#oda )2009. godina u odnosu na 200-. godinu%+ u J

24+26 metal -6 recikla'a 2- koks i derivati na!te -1 saobra0ajna sredstva 27 metalni proizvodi

,20+/ ,1-+1 ,10+1 ,1+,0+4 2+/ 4+1

67+2 16 tekstil 6/+0 14 duvan -4 name"taj 24 nemetalni

proizvodi 22 izdavanje i "tampanje 7 &ro!itabilnost preduze0a 2009. godini )neto !inansijski rezultat kao J ukupnog pri#oda% ,2+/ 21 guma i plastika -- med. i opti ki instr. 21 papir -0 kanc. ma"ine i ra unari 27 metalni proizvodi 2- koks i derivati na!te 22 izdavanje i "tampanje 14 duvan 11 #rana i pi0e -2 =V i komunikaciona oprema Izvor* ;8S+ D&; , godi"nji !inansijski izve"taji. STO= analiza S.DH( , Ostvarena makroekonomska stabilnost+ u uslovima relativne cenovne stabilnosti , ;azvijen bankarski sistem , Heogra!ska blizina glavni# tr'i"ta zemalja lanica (U , &ostojanje Sporazuma o stabilizaciji i pridru'ivanju sa (U+ kao i drugi# bilateralni# i regionalni# trgovinski# sporazuma , Stimulativna stopa poreza na dobit )10J% , &ovoljan saobra0ajni polo'aj , Srbija se nalazi na raskr"0u glavni# panevropski# saobra0ajni# koridora VII )reka Dunav% i < )drumsko 'elezni ki% , &rirodni resursi i uslovi za proizvodnju u poljoprivredi i pre#rambenoj industriji SGD3OS=I , 8astarela oprema i te#nologija , .izak nivo !iksni# investicija u modernizaciju opreme i te#nologiju , .izak nivo iskori"0enosti kapaciteta )smanjen sa /7+1J u 2001. godini na /-+/J u 2009.% , .edovoljna ulaganje u nau no,istra'iva ki rad i nedovoljna povezanost privrede i nau no, istra'ivaki# institucija. , .ezavr"en proces restrukturiranja i privatizacije veliki# dru"tveni# preduze0a prera2iva ke industrije , Visoka nezaposlenost sa nepovoljnom strukturom , visoko u e"0e dugoro no nezaposleni#+ lica koji prvi put tra'e posao+ mladi#+ nestru ni# )prvi i drugi stepen stru ne 4+1 -/ motorna vozila 4+,-1+0 ,22+6 ,14+4 ,10+1 ,9+1 ,1+4 ,1+/ ,-+9 ,-+/ ,2+1

4+0 17 ode0a /+0 26 metal -+2 16 tekstil 1+/ 1+1+1 1+0 0+7 -1 saobra0ajna sredstva -1 elektri ne ma"ine i aparati 29 ma"ine i ure2aji 20 proizvodi od drveta 2/ #emijski proizvodi

0+7 -4 name"taj

, >enovna konkurentnost radne snage )prose na plata najni'a+ osim u 3ugarskoj+ u odnosu na zemlje u okru'enju%

spreme% , .izak nivo energetske e!ikasnosti , .izak nivo konkurentnosti+ visoko u e"0e primarni# i nisko,te#nolo"ki# proizvoda u izvozu , .edovoljno e!ikasan proces likvidacije i ste aja , .euskla2enost izme2u obrazovnog pro!ila radne snage i za#teva preduzetni kog sektora , Devastiranost regionalni# industrijski# centara O&DS.OS=I , &;(=.A(

ED.S( , 5OHUU.OS=I

, ;azvoj srednje i visoko te#nolo"ki# oblasti* , Usporavanje daljeg toka strukturni# re!ormi proizvodnja ma"ina i ure2aja+ proizvodnja , Spor oporavak svetske i evropske privrede saobra0ajni# sredstava+ elektronska i , .edostatak !inansijski# sredstava za pre#rambena industrija+ industrija zdravlja+ investicije gra2evinska industrija , ;egionalne razlike u pogledu privredne , Unapre2ivanje investicionog i poslovnog razvijenosti ambijenta , .edovoljne stimulacije za razvoj , Ve0i priliv SDI , green!ield investicija preduzetni"tva , Investicije u kadrove )obrazovana radna , Visoko kori"0enje ograni eni# energetski# snaga% resursa , (!ikasniji pravosudni sistem u cilju za"tite , .iski administrativni kapaciteti apsorpcije prava svojine i ugovora sredstava iz !ondova (U , ;azvoj poslovni# inkubatora+ klastera+ , Spor proces pristupanja zemlje (U te#nolo"ki# parkova+ slobodni# proizvodni# i izvozni# zona , Usagla"avanje privrede standardima (U , Standardizacija i brendiranje proizvoda u cilju ja anja izvoznog potencijala zemlje , &otencijal za priliv doznaka od dijaspore , Uklju enost Srbije u me2unarodne transportne i energetske koridore

IV >IGA(VI I 5(;( I.DUS=;IAS:( &OGI=I:( S;3IA(

>iljevi industrijskog razvoja Srbije prepoznati su ne samo u sektoru industrije i cele privrede+ ve0 i u nauci+ obrazovanju i me2u brojnim kreatorima ekonomskog+ socijalnog i ukupnog razvoja Srbije.

I.DUS=;IAS:D &OGI=I:D S;3IA( 2011,2020. HODI.(

;evitalizacija+ restrukturiranje+ razvoj i konkurentnost industrije Srbije u cilju rasta proizvodnje+ produktivnosti i izvoza u svim oblastima prera2iva ke industrije predstavlja sredi"no mesto industrijske politike Vlade. Industrijska politika Srbije je usmerena na proces konzistentnog sprovo2enja strukturni# re!ormi i uskla2ivanja i na stvaranje okru'enja u kome svi u esnici u ovim procesima )privatna preduze0a+ sindikati i javni sektor% sara2uju i stvaraju partnerstva+ "to 0e im omogu0iti da re"avaju svoje probleme i odgovore na izazove sa kojima 0e se suo iti.

Industrijska politika 0e biti proaktivna orijentisana ka izvoznoj konkurentnosti industrijski# proizvoda i usluga sa visokom dodatom vredno"0u+ zasnovani# na znanju+ inovacijama+ istra'ivanju i razvoju. O ekivani rezultati industrijskog razvoja u periodu 2011,2020. godine* , Udvostru ena industrijska proizvodnje u 2020. godini u odnosu na nivo iz 2010. godine+ , &ove0anje produktivnosti rada u industriji i gra2evinarstvu do 2020. godine za najmanje 10J+ , &ove0ano u e"0e robnog izvoza na 10J 3D& u 2020. godini+ , &rose an godi"nji rast investicija 10J+ , O ekivani prose ni godi"nji priliv SDI 2+-1 mlrd (U;+ , ;ast zaposlenosti u prera2iva koj industriji za 61.000 radnika. Dinami an i odr'iv industrijski rast i razvoj. Strategija industrijskog razvoja je prvenstveno usmerena na ostvarivanje dinami nog industrijskog rasta u cilju pove0anja standarda gra2ana+ smanjenja nezaposlenosti i siroma"tva. 3ez dinami nog industrijskog rasta sa prose nom stopom rasta prera2iva ke industrije od 6+-J nije mogu0e ostvariti zacrtan rast 3D& od 1+7J prose no godi"nje+ odnosno+ od oko 7.000 (U; 3D& po stanovniku 2020. godine+ i time smanjiti jaz u nivou razvijenosti u odnosu na evropske zemlje. Istovremeno+ Srbija mora svoj industrijski razvoj da gradi na principima odr'ivog razvoja , na ispunjavanju dana"nji# potreba bez ugro'avanja kapaciteta za zadovoljenje potreba budu0i# generacija+ sa obezbe2enjem socijalne+ regionalne i ekolo"ke komponente. &roaktivna uloga dr'ave. Specijalizacija iMili diversi!ikacija industrijske proizvodnje i proizvodnja proizvoda sa ve0om dodatom vredno"0u koji za#valjuju0i svom kvalitetu i ceni pronalaze svoje mesto na svetskom tr'i"tu je neop#odan preduslov rasta svake zemlje. U tom kontekstu osnovno pitanje je* za"to su neke zemlje uspe"nije u postizanju ovog cilja od drugi# i za"to+ uprkos veoma sli nim uslovima u pogledu makroekonomske stabilnosti+ otvorenosti tr'i"ta+ regulatornog okvira i sl.+ posti'u odli ne rezultate pri preusmeravanju svoje proizvodnje na proizvode sa ve0om dodatom vredno"0u+ dok neke druge u tome zaostaju i manje su razvijene od svoji# konkurenata. Iako se tradicionalno polazi od pretpostavke da uspe# ovi# prvi# zavisi isklju ivo od mo0i i kapaciteta sami# preduze0a i uslova koji vladaju na tr'i"tu+ u protekli# 20 godina preovladava s#vatanje da ve0i deo odgovornosti+ naro ito u nerazvijenim ili tranzicionim zemljama+ ali i u razvijenijim+ a pre svega po pitanjima izazova brzog te#nolo"kog rasta+ le'i na dr'avi i njenim institucijama+ nji#ovom znanju i sposobnosti da prona2u optimalna re"enja koja 0e doprineti razvoju industrije i olak"ati ga+ obezbediti opstanak industrije u globalnom okviru+ i to u skladu sa pravilima me2unarodne trgovine pri emu se ni u jednom trenutku ne zanemaruje uloga tr'i"ta ija !unkcija raspodele resursa ostaje presudna za stvaranje konkurentne privrede. &obolj"anje investicionog ambijenta. &rivla enje ve0eg obima strani# direktni# investicija za#teva otvorenu privredu i zdrav tr'i"ni ambijent+ koji 0e pogodovati stranim ulaganjima i pokretanju doma0e "tednje te u krajnjoj liniji stvaranju kriti ne mase 5S& koja 0e preuzimati radnu snagu iz nerentabilni# preduze0a. Stvaranje povoljne klime za SDI prevazilazi ?standardne? makroekonomske pretpostavke. SDI za#tevaju sprovo2enje razvojne politike bez uplitanja birokratski# organa+ a svakako bez administrativni# odugovla enja pri registraciji+

zapo"ljavanju+ izvozu+ repatrijaciji pro!ita+ obezbe2ivanju potrebne pravne za"tite i sl. Osim toga+ pretpostavlja se postojanje transparentne pravne regulative+ te e!ikasnog !inansijskog sistema. Dr'ava treba da podsti e i poma'e sve promene koje vode ja anju proizvodne osnove i realne konkurentnosti izvoza. Aa anje konkurentske sposobnosti srpske industrije. .eop#odno je sprovo2enje svi# tranzicioni# i re!ormski# procesa koji su u !unkciji aktiviranja razvojni# potencijala zemlje , ljudski#+ materijalni# i prirodni# , kako bi Srbija postala privla na za br'i razvoj i investiranje. &odsticanje br'eg razvoja preduzetni"tva kroz promociju i podr"ku osnivanja novi# preduze0a+ razvoj ljudski# resursa za konkurentan 5S& sektor+ razli ite oblike !inansiranja 5S&+ razvoj konkurentski# prednosti 5S& na izvoznim tr'i"tima i razvoj podsticajnog okru'enja za 5S&+ ve0e zapo"ljavanje+ naro ito visokokvali!ikovani# radnika i ravnomernijem regionalnom razvoju. &ove0anje i prestrukturiranje izvoza. Da bi se ostvario zadati cilj dinami nog rasta prera2iva ke industrije neop#odno je pove0ati robni izvoz )za /6J u odnosu na 2010. godinu% i restrukturirati izvoz ka visoko te#nolo"kim granama. =o tra'i pove0anje konkurentnosti+ prvenstveno na tr'i"tu zemalja (U sa kojima se odvija najve0i deo na"e spoljnotrgovinske razmene i prema kojima imamo najve0i deo spoljnog duga. U osnovi industrijske strategije je za#tev da ekonomska politika razvija konkurentske prednosti industrije Srbije+ a ne samo komparativne prednosti odre2eni# izvozno orijentisani# delatnosti. &ove0anje izvoza istovremeno tra'i zna ajne strukturne promene u izvozu koji se sada temelji na primarnim i proizvodima ni'i# !aza prerade. =akva struktura izvoza ne obe0ava stalnu i dugoro nu stopu rasta izvoza. &ove0anje izvozni# pri#oda je prvi uslov servisiranja spoljnog duga i obezbe2ivanja sredstava za !inansiranje uvoza te#nologije+ a to zna i i razvoj u narednim godinama. ;e!orma obrazovnog sistema u skladu sa potrebama privrede. Uspostavljanje sistema obrazovanja koje odgovara na potrebe privrede nemogu0e je ako se ne uspostave vrste veze izme2u poslodavaca+ institucija zadu'eni# za obrazovanje+ nau ni# institucija u odgovaraju0im oblastima i tr'i"ta rada. Ovakve veze se moraju institucionalizovati kako na nacionalnom+ tako i na regionalnom i lokalnom nivou. One su neop#odne kako bi se obezbedilo da obrazovanje prati potrebe poslodavaca za relevantnim stru nim kompetencijama koje odgovaraju stepenu te#nolo"kog razvoja industrije. &o etni korak je izgradnja .acionalnog okvira kvali!ikacija i sistema kvali!ikacija i obrazovanja usagla"enog+ kao sa potrebama privrede+ tako i sa evropskim ciljevima u oblasti obrazovanja. Dktivna i dinami ka saradnje nauke i industrije. .a rast produktivnosti industrije i na strukturne promene naje!ikasniji metod je inovativnost. 5e2utim+ trenutna situacija u Srbiji ukazuje na to da je inovativnost ograni ena ne samo na strani ponude )gde postoji manjak kvali!ikovane stru ne radne snage i laboratorija+ zatim potreba za e!ikasnijim sistemom za"tite intelektualne svojine+ itd.% ve0 i na strani tra'nje )potencijalni korisnici inovacija u poslovnom sektoru inovacije esto tretiraju samo kao te#ni ka ili te#nolo"ka dostignu0a ili kao dodatni tro"ak%. Ovi problemi nesavr"eni# uslova i asimetrije in!ormacija kao i nedovoljne saradnje izme2u sami# istra'iva ki# organizacija i preduze0a se istra'iva kim organizacijama mogu da se re"e samo ako Srbija sledi najbolja re"enja dr'ava lanica (U+ i to sprovode0i aktivnosti koje 0e dovesti do uspostavljanja i obezbe2ivanja aktivne i dinami ke saradnje istra'iva ki# organizacija i univerziteta s jedne strane i poslovne zajednice , industrije sa druge strane. =o 0e postepeno dovesti do stvaranja povoljni# uslova za pokretanje i sprovo2enje va'ni# ekonomski# projekata zasnovani# na rezultatima istra'ivanja i inovacijama. U tom kontekstu aktivnosti dr'ave bi0e usmerene na stvaranje povoljni# uslova za br'i industrijski razvoj kroz raspodelu zna ajno

ve0eg dela resursa u obliku pomo0i za projekte istra'ivanja i razvoja+ investiranje u nove te#nologije i inovacije u prera2iva kim procesima i drugim operacijama i nji#ova primena+ investicione projekte kojima se garantuje bolje o uvanje 'ivotne sredine+ u"teda energije i sl. :lju ni elemenat za uspostavljanje !unkcionalne interakcije izme2u istra'iva ko,razvojni# institucija i industrije je uspostavljanje jednog izbalansiranog programa dugoro nog te#nolo"kog razvoja+ koji 0e biti komplementaran sa strate"kim razvojnim prioritetima+ nacionalnim osobenostima+ odnosno kulturnim pro!ilom i kulturnom tradicijom Srbije+ realnim stanjem i realnim perspektivama te#nolo"kog razvoja nauke i industrije+ posebno u kontekstu integracioni# procesa pristupanja Srbije u (vropsku uniju. U Strategiji je detaljno razra2en model =e#nolo"ki# plat!ormi u Srbiji+ ija je su"tina bliska interakcija tri klju na u esnika procesa te#nolo"kog razvoja* Industrija , .osioci istra'iva ko,razvojni# aktivnosti , .osioci investicionog kapitala. Dr'ava preko svoji# regulatorni# me#anizama stvara pogodan ambijent za !unkcionisanje ovog trougla u procesu generisanja i implementacije novi# te#nolo"ki# znanja. &odsticanje inovacija+ istra'ivanja i razvoja. Industrijski rast i zaposlenost su zavisni od onog dela industrije koji ne mo'e da se osloni isklju ivo na sopstvene resurse+ znanje i inovacije kako bi se u potpunosti iskoristile odre2ene konkurentske prednosti )proizvodnju+ lokaciju+ in!rastrukturu+ itd.% i doprinelo strukturalnim prilago2avanjima u sektoru prera2iva ke industrije nacionalne privrede. .ije realno o ekivati da 0e bez adekvatne i kontrolisane podr"ke dr'ave ovaj sektor biti u mogu0nosti da stvori uslove za proizvodnju proizvoda sa visokom dodatom vredno"0u koji zavise od dugotrajni# projekata istra'ivanja i razvoja ili primene procesni# ili organizacioni# inovacija. .ove investicije u nove proizvode. Srbija nije i nema nameru da postane privla na destinacija za delatnosti koje svoju konkurentnost zasnivaju na preovla2uju0em udelu rada ve0 0e insistirati na delatnostima u kojima se stvaraju proizvodi sa ve0om dodatom vredno"0u. Investitori i preduze0a 0e nesumnjivo ?otkriti? takve delatnosti i iskoristiti "anse koje su im ponu2ene. Aedan od glavni# zadataka nadle'ni# institucija+ naro ito Dgencije za promociju izvoza+ jeste da koriste svoje resurse i da prate postoje0e trendove i promene u pojedinim sektorima+ da prepoznaju i pravovremeno signaliziraju takve mogu0nosti. Industrijska politike Srbije bi0e usmerena ka novim investicijama i novim proizvodima. &rogrami i projekti koji 0e biti podsticani i !inansirani kroz dr'avne resurse bi0e ocenjivani na bazi jasni# i merljivi# kriterijuma. ;e!orma politike tr'i"ta rada i politike zapo"ljavanja+ u cilju* smanjivanja !iskalnog optere0enja rada+ posebno za ni'e pla0eni rad+ a!irmacije !leksigurnosti kao vode0eg principa za institucije tr'i"ta rada i socijalne partnere+ rea!irmacije granskog kolektivnog pregovaranja sa vode0om ulogom industrijski# sektorski# ugovora u nacionalnom sistemu kolektivni# ugovora+ vo2enja odgovorne i predvidive politike minimalne zarade+ pove0anja u e"0a sredstava za aktivne programe tr'i"ta rada u 3D&+ posebno za subvencije za novo zapo"ljavanje i za obuke na poslu. 3alansiranost stabilizacione+ razvojne i socijalne uloge dr'ave. Strategija 0e se u prvoj !azi )do 2011. godine% sprovoditi u okviru zavr"etka privatizacije i restrukturiranja industrije uz zna ajan socijalni tro"ak* te"ko nasle2e pred#odnog perioda+ negativni e!ekti globalne recesije+ veliki procenat siroma"ni#+ i dalje prisutni vi"kovi zaposleni#+ jo" uvek veoma skroman nivo standarda ve0ine stanovni"tva+ nezadovoljstvo velikog broja gra2ana koji sebe smatraju gubitnicima u tranziciji. Sve to ima svoju cenu kroz pritisak na ukupnu potro"nju+ odnosno na unutra"nju i spoljnu stabilnost. 8ato Strategija ukazuje na neop#odnu meru izme2u razvojne+ stabilizacione i socijalne uloge dr'ave+ na neop#odnost socijalni# programa.

;azvoj regionalni# industrijski# centara i regionalne poslovne in!rastrukture. Vi"edecenijske nasle2ene regionalne neravnomernosti+ velike regionalne razlike u nivou razvijenosti+ predstavljaju dodatni razvojni problem. Dr'ava 0e morati u narednim godinama konkretnim programima dr'avne pomo0i i sistemskim merama da podsti e policentri an razvoj industrijski# centara+ posebnim programima razvoj nerazvijeni# i industrijski devastirani# podru ja. Strategija posebno akcentira neop#odnost sistemati nog i koordiniranog pristupa ovom problemu. &obolj"anje energetske e!ikasnosti. (nergetska e!ikasnost direktno uti e na konkurentnost privrede i stoga je njeno unapre2enje cilj kome se kontinuirano te'i. Industrijski razvoj po iva na konceptu da se za isti nivo i kvalitet proizvodnje koristi "to manje energije. &ostoji dosta potencijala za unapre2enje energetske e!ikasnosti u Srbiji u oblasti krajnje potro"nje+ industrijskim sektorima+ energetski# per!ormansi zgrada+ itd. 8a"tita 'ivotne sredine kroz podsticanje istije proizvodnje i smanjenje zaga2enja i pritisaka na 'ivotnu sredinu+ ali i razvoj in!rastrukturni# sistema za podr"ku industrijskom razvoju. .eop#odno uzeti u obzir i injenicu da se dobijanjem statusa kandidata i pristupanja (U do 2020. godine otvaraju nove mogu0nosti i "anse za srpsku industriju. Industrija 0e se ne samo suo iti sa zna ajno ve0im tr'i"tima+ odnosno mo0i 0e da o ekuje stabilne i ve0e investicije u Srbiji za#valjuju0i njenom budu0em statusu kandidata+ ve0 0e on postati i deo reorganizacije postoje0i# lanaca vrednosti na evropskom kontinentu. .aime+ proces prestrojavanja odre2eni# delatnosti iz (vrope na nove lokalitete u :ini+ Indiji i na Dalekom istoku+ koji je do sada bio ograni en samo na tradicionalne+ radno intenzivne delatnosti u proteklom periodu+ ima tendenciju da se pro"iri i na kapitalno intenzivne delatnosti i obu#vata ak i visoko te#nolo"ke sektore . Srbiji 0e to doneti nove mogu0nosti )s obzirom na to kakve su njene komparativne prednosti najpre kada se radi o njenoj poziciji+ blizini tr'i"ta+ adekvatnoj strukturi radne snage i tro"kova rada+ sposobnosti brzog usvajanja novi# te#nologija i sl.% da preusmeri deo ovi# procesa ka sebi i tako postane destinacija za evropske investicije i delatnosti iji su opstanak i konkurentnost u ?starim? dr'avama lanicama postali neizvesni. &rimeri neki# novi# dr'ava lanica poput &oljske+ Slova ke i 3alti ki# zemalja pokazuju da takve "anse mogu da se iskoriste i da ove po etne prednosti+ koje se naj e"0e ogledaju u tro"kovima rada i blizini tr'i"ta+ mogu da se preto e u jasne rezultate u vidu rasta proizvodnje i izvoza i industrijskog rasta kroz pravovremena strukturalna prilago2avanja i orijentisanost ka znanju kao !undamentalnom ekonomskom resursu i komparativnoj prednosti moderni# vremena. =akva jedna ?ni"a?+ sa aspekta mogu0nosti srpske industrije+ njene tradicije+ poznavanja i mogu0eg pristupa regionalnim tr'i"tima+ ve0 postoji u na"oj zemlji i trebala bi da bude iskori"0ena.
16

Heneralno* cilj novog koncepta pristupa stvaranju industrijske politike jeste da se oja a konkurentnost nacionalne industrije i da se obezbedi podr"ka njenom rastu i razvoju. =o 0e biti postignuto+ s jedne strane+ putem op"ti# mera i instrumenata ekonomske politike koji za cilj imaju stvaranje operativni# uslova koji mogu da garantuju pravnu sigurnost+ predvidivost i transparentnost primene zakona i drugi# relevantni# pravila. Sa druge strane+ cilj industrijske politike Srbije je stalno smanjivanje svi# barijera koje ometaju poslovanje+ intenzivna podr"ka svim preduze0ima koja svoje aktivnosti preusmeravaju na novu proizvodnju+ primena novi# znanja i ja anje novi# te#nologija i inovativnosti. =o podrazumeva i pomeranje dr'avni# resursa ka ambicioznim projektima i aktivnostima preduze0a koja obezbe2uju rast+ izvoz i zaposlenost+ pribli'avanje standardima (U i trendovima ka ?manjoj+ ali bolje usmerenoj pomo0i?.

KKKKKKKKKKKK ,-, 2008, " o"stican/e strukturalnih %romena1 in"ustri/ska %olitika 2a %ro:irenu ,#ro%u" (-4M(2008) 2;8.
16

1. !ere i aktivnosti za sprovo'enje industrijske politike

:onceptualnim pristupom sadr'anim u Strategiji razvoja industrije Srbije utvr2ene su posebne mere i aktivnosti koje su ocenjene kao adekvatne za obezbe2ivanje zna ajni# dugoro ni# pomeranja i kao takve omogu0avaju revitalizaciju i razvoj srpske industrije. S jedne strane+ odabir relevantni# mera i instrumenata je uglavnom odre2en trenutnom !azom razvoja tr'i"ne privrede na"e zemlje i obavezama koje ima i koje 0e imati privreda na osnovu zaklju eni# me2unarodni# sporazuma+ budu0eg lanstva Srbije u S=O i Sporazum o stabilizaciji i pridru'ivanju dok je+ sa druge strane+ taj izbor odre2en odgovaraju0om primenom zakonodavstva koje je u procesu uskla2ivanja sa relevantnim acquis communautaire+ a naro ito pretpostavkama ve0 usvojeni# razvojni# dokumenata i strategija ;epublike Srbije ).acionalna strategija razvoja privrede 2004,2012. godine+ predlog novog modela ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011,2020. godine i ostale sektorske strategije i politike koje uti u na razvoj srpske industrije%. Stoga ovaj dokument obu#vata i mere ije sprovo2enje je ve0 po elo unutar pojedini# zakonodavni# okvira+ programa i projekata i koje po svojoj prirodi i sadr'aju ine deo industrijske politike. Sve postoje0e politike+ mere i aktivnosti bi0e neprekidno i sistematski korigovane i unapre2ivane u cilju podizanja konkurentnosti srpske industrije+ kao i u skladu sa za#tevima i obavezama koje name0e status kandidata i lana u (U+ naro ito onim koje poti u od odredbi usagla"eni# sa relevantnim acquis communautaire u ovoj oblasti koje se konstantno dora2uju i pobolj"avaju. Strategija industrijskog razvoja se su"tinski prevas#odno oslanja na zavisnost jedne konkurentne i e!ikasne industrije od kapaciteta koje sama industrija ima da se prilagodi i odgovori promenama u okru'enju i+ sledstveno tome+ preusmeri svoje aktivnosti ka sprovo2enju strukturalni# re!ormi i neop#odni# prilago2avanja tr'i"ta kom pripada. 8adatak industrijske politike je da pobolj"ava uslove za sprovo2enje ovi# aktivnosti i doprinese e!ikasnijem !unkcionisanju tr'i"ta i stvaranju povoljnijeg poslovnog okru'enja+ pri emu su direktne intervencije dozvoljene u slu ajevima manjkavosti tr'i"ta. 5ere dr'avne intervencije+ koje se primenjuju u okviru industrijske politike+ moraju biti ograni enog trajanja+ odnosno moraju "to manje de!ormisati tr'i"ne odnose nakon "to ostvare svoju !unkciju. @injenica da konkurentnost nacionalne privrede u celini+ njen rast i zaposlenost u velikoj meri zavise od snage i konkurentnosti srpske prera2iva ke industrije je neosporna uprkos postojanju trenda takozvane ?deindustrijalizacije? kog prate smanjena zaposlenost+ smanjenje udela ovog sektora u 3D& zemlje i stalno i zna ajno ja anje sektora usluga. Ovo je razlog za"to ovaj dokument pre svega obu#vata mere i politike ija je svr#a stvaranje uslova za rast i razvoj+ podizanje konkurentnosti+ e!ikasnosti i investicija u prera2iva ku industriju. Ipak+ s obzirom na injenicu da mere iji je cilj ja anje sektora prera2iva ke industrije ne mogu da se odvoje od oni# ija je svr#a da se stvori povoljno okru'enje i uslovi za rast privrede kao celine+ ovaj dokument sadr'i i relevantne mere i aktivnosti koje ine deo op"teg okvira za podsticanje rasta i konkurentnosti itave srpske privrede. .ajve0i akcenat novi koncept industrijske politike stavlja na #orizontalne mere podsticanja koje obezbe2uju jednake "anse za uspe# svi# preduze0a+ ?dobitnici? bivaju nagra2eni od strane tr'i"ta+ a ne od dr'ave+ tr'i"te i dr'ava igraju nadopunjuju0e uloge a vladine mere i pravila

tr'i"ta su partneri. =r'i"te ostaje pokreta modernog procesa prerade+ pri emu dr'ava zadr'ava svoju va'nu+ premda ograni enu ulogu klju nog !aktora podr"ke i partnera tr'i"ta i preduzetni"tva. .aime+ mere dr'avne politike ne mogu da isprave niti nadoknade bilo koju tr'i"nu manjkavost+ ali je na njima odgovornost da se sprovedu strukturalna prilago2avanja tamo gde su ona neop#odna+ naro ito u oblastima koje su prete'no pod uticajem dr'ave. Sumiraju0i+ Strategija i politika razvoja industrije Srbije obu#vata slede0e* 1% mere i aktivnosti za izgradnju institucionalnog okvira i poslovnog okru'enja koje treba da podstaknu dalji razvoj industrije i preduzetni"tva+ smanjenje ili uklanjanje administrativni# i drugi# barijera a time i lak"e poslovanje na srpskom tr'i"tu$ 2% podsticajne mere i aktivnosti za razvoj i !inansiranje konkurentni# industrijski# sektora i proizvoda od nacionalnog zna aja );azvojna banka Srbije i dr%$ -% mere i aktivnosti koje kao svoj cilj imaju ja anje konkurentnosti i produktivnosti srpske industrije+ i to pre svega one koje podsti u razvoj dru"tva zasnovanog na znanju i u enje tokom itavog 'ivota+ primenu inovacija+ istra'ivanje i razvoj+ razvoj i upotrebu I:=+ koje podi'u konkurentnost i obezbe2uju bolje !unkcionisanje tr'i"ta$ /% razvoj preduzetni"tva+ odnosno sektora 5S&&+ iji je cilj da se pove0a udeo ovog sektora u 3D&+ olak"a stvaranje i odr'avanje novi# poslova i o#rabre gra2ani da otvaraju nova preduze0a$ 1% mere i aktivnosti iji je cilj ja anje me2unarodne dimenzije industrijske politike+ "to bi olak"alo pristup tr'i"tima drugi# zemalja a u isto vreme se stvorili povoljni uslovi za rast direktni# investicija u srpsku industriju i njene te"nje veze sa evropskim i regionalnim lancima i mre'ama u prera2iva koj industriji i podstaklo integrisanje srpski# preduze0a i nji#ovi# udru'enja u evropske inicijative+ udru'enja i mre'e$ 4% mere koje treba da obezbede i podstaknu odr'ivi regionalni razvoj putem stvaranja uslova koji obezbe2uju popularizaciju i ja anje preduzetni"tva na itavoj teritoriji Srbije+ uzimaju0i u obzir principe i za#teve odr'ivog razvoja$ 6% neop#odnost bolje koordinacije izme2u oni# koji stvaraju industrijsku politiku na nacionalnom+ regionalnom i lokalnom nivou i uklju ivanje predstavnika industrije i nji#ovi# udru'enja u proces izrade i predlaganja mera industrijske politike$ 7% sprovo2enje procesa restrukturiranja i privatizacije+ naro ito sektora i preduze0a koji su suo eni sa problemima+ negativnim e!ektima globalne recesije+ kao "to su izvozni sektori prera2iva ke industrije$ 9% mere i aktivnosti za ja anje i pobolj"anje konkurentnosti pojedini# sektora kroz odgovaraju0u primenu #orizontalni# mera industrijske politike i neop#odne korekcije mera upodobljeni# svakom od sektora ali koje ne0e da ometaju razvoj konkurentnosti ostali# sektora. Dijagram -* Industrijska politika Srbije , povezanost sa klju nim politikama

V I.DUS=;IAS:D &OGI=I:D S;3IA( , AD@D.A( .A(.( :O.:U;(.=.OS=I

1. -e/orma obrazovnog sistema
Osnovni nalaz* Savremene tendencije razvoja zemalja tr'i"ne privrede pokazale su da se obrazovanje i stvaranje ljudski# resursa nalaze u vr#u prioriteta nacionalni# strategija i politika dru"tvenog+ ekonomskog i te#nolo"kog napretka. Osnovni preduslov odr'ivog i konkurentnog razvoja industrije Srbije predstavlja rekonstrukcija i trans!ormacija obrazovanja+ posebno stru nog+ jer jedino obrazovano stanovni"tvo mo'e zemlji da omogu0i vi"u !azu odr'ivog razvoja. &ojam stru nog obrazovanja obu#vata sve nivoe obrazovanja kojima se sti u unapred utvr2ene stru ne kompetencije. Stru na kompetencija je skup znanja+ ve"tina+ sposobnosti+ stavova vrednosti neop#odni# za obavljanje posla+ sposobnost da se izvr"i aktivnost )zadatak% u okviru posla prema odre2enim standardima. Ulaganje u obrazovanje+ odnosno+ u obezbe2ivanje odgovaraju0eg ljudskog kapitala koji ume da se prilagodi izmenjenim okolnostima+ dobija karakter investicionog ulaganja i postaje primaran za#tev za ;epubliku Srbiju. Samim tim+ politika obrazovanja nije samo politika kreiranja ljudskog kapitala+ ve0 je deo ukupne razvojne politike dru"tva.

8ajedni ki imenitelj re!ormi obrazovanja u mnogim evropskim zemljama jeste nastojanje da se uspostavi !leksibilan sistem inicijalnog i kontinuiranog stru nog obrazovanja kako bi se odgovorilo na izmenjene za#teve tr'i"ta rada. Hra!ikon 2/* Struktura zaposleni# u privredi Srbije 2009.

8a narednu razvojnu deceniju za ;epubliku Srbiju jedan od prioritetni# zadataka jeste nastavak zapo eti# procesa modernizacije i re!ormisanja sistema obrazovanja i obuke i njegovo uskla2ivanje sa potrebama tr'i"ne privrede+ za"tite i o uvanja 'ivotne sredine dru"tva i pojedinca. :ako je ovaj proces kompleksan+ dugotrajan i postepen njega ne mo'e da ostvaruje samo resorno ministarstvo+ niti to mogu samo obrazovne ustanove )stru ne "kole+ visoke strukovne "kole i univerziteti%+ ve0 moraju aktivno da se uklju e i sve interesne grupe koje iskazuju svoje potrebe u sistemu stru nog obrazovanja , poslodavci+ preduze0aMprivredna dru"tva+ sindikati+ slu'be za zapo"ljavanje+ komore+ unije poslodavaca+ dr'avna uprava na svim nivoima. Da bi se to ostvarilo neop#odno je uspostavljanje zajedni kog dogovoraMkonsenzusa o konkretnim pravcima dalje modernizacije i re!ormisanja stru nog obrazovanja i obuke.
20

KKKKKKKKKKK Strategi/a ra2#o/a stru7nog obra2o#an/a u Re%ublici Srbi/i, ("Slu0beni glasnik RS" bro/ 1/0;).
20

O*"()ov(n#e $(d"ov( )( ind s!"i#

Hlobalna recesija je u 2009. godini pogodila sve privrede evropski# zemljama+ "to se odrazilo i na tr'i"te rada. :onkurenti u globalizovanom svetu sve vi"e za#tevaju ja anje komparativi# prednosti i tranziciju ka ekonomijama koje proizvode manje "tetni# gasova. =ranzicija ka privredi sa manje "tetni# gasova pove0ala bi kori"0enje smanjeni# rezervi !osilni# goriva+ klimatski# promena+ upravljanje 'ivotnom sredinom i prirodnim resursima. (U 2010. godini kre0e u pravcu konkurentne privrede sa manje "tetni# gasova "to 0e biti pokreta ka snaga iz perspektive tr'i"ta rada. &olitike zapo"ljavanja moraju se !okusirati na pripremu za osnovne strukturne promene koje 0e uklju iti preraspodelu radnika po sektorima. =o 0e dovesti do promene u budu0oj tra'nji za radnom snagom+ u po etku koristi0e se visoko obu eni radnici+ da bi dodatnim obukama i ve"tinama zaposlene radnike osposobili za nove te#nologije i nova radna mesta )green /obs%.

=abela /4* Obrazovne stope zaposlenosti 2009. Osnovno (U,26 3ugarska @e"ka 5a2arska &oljska ;umunija Slovenija Slova ka Irvatska Srbija Izvor* ;8S+ ,urostat )P- 2009.% Osnovna karakteristika evropski# trendova u obrazovnoj strukturi zaposleni# je porast udela vi"i# kvali!ikacioni# nivoa , iznad srednje "kole i istovremeno smanjivanje udela svi# vrsta radni ki# zanimanja , visokokvali!ikovani+ kvali!ikovani+ polukvali!ikovani i nekvali!ikovani radnici. Srbija ima najvi"u stopu zaposlenosti sa osnovnim obrazovanjem u (vropi od 2-+6J i najni'u stopu zaposlenosti sa srednjim obrazovanjem od 11+/J. Stopa zaposlenosti sa visokim obrazovanjem ima tendenciju rasta i iznosi 20+1J+ "to je ispod proseka (U i mnogi# zemalja okru'enja. 22+1/+/ 1+11+7 7+1 22+/ 1-+0 /+1 11+2-+6 Srednje /9+19+1 66+6 4/+2 44+41+6 41+66+9 4-+7 11+/ Visoko 27+1 24+1 16+0 2/+0 21+4 14+0 21+6 17+1 20+9 20+1

S"edn#e o*"()ov(n#e
Hra!ikon 21* Struktura upisani# u srednje obrazovanje 2009M2010.

Ekolske 2009M10 godine u srednje "kole upisano je ukupno 67.619 u enika. U gimnazije je upisano 16.1-1 u enika+ a u srednje stru ne "kole 41.42/ u enika. U srednjem stru nom obrazovanju+ u enici se upisuju u trogodi"nje i etvorogodi"nje obrazovne pro!ile. 3roj u enika koji se upisuju u trogodi"nje obrazovne pro!ile pribli'no je isti kao i broj u enika koji se upisuje u gimnazije. .ajvi"e trogodi"nji# obrazovni# pro!ila je u podru jima rada 5a"instvo i obrada metala+ Heodezija i gra2evinarstvo i (lektrote#nika. .e postoje sistematizovani podaci o u enicima koji su stekli specijalisti ko obrazovanje jer srednje stru ne "kole upisuju zainteresovane za sticanje ovog stepena stru ne spreme bez pret#odno odre2eni# kvota za upis.
21

U ukupnoj populaciji novoupisani# u enika srednji# stru ni# "kola u podru jima rada vezanim za industriju+ gra2evinarstvo i turizam je --./72. Srednje stru no obrazovanje je dominantno te#ni kog karaktera i produkuje potencijalnu radnu snagu za industrijski sektor+ gra2evinarstvo i turizam. .ajvi"e se u ovoj populaciji upisuje u enika u podru jima rada 5a"instvo i obrada metala , 24+96J+ (lektrote#nika , 2/+/-J i =urizam , 14+--J. Veliki broj u enika koji zavr"e srednje stru ne "kole upisuje se na !akultete i visoke strukovne "kole. 5e2utim+ u strukturi nezaposleni# i dalje dominira kategorija sa srednjom stru nom spremom i to sa III stepenom , 24+/2J )179.164 lica%+ IV stepenom , 27+29J )20-.016 lica% odnosno V stepenom , 1+09J )6.727 lica% . Ovi podaci ne govore samo o nedostatku radni# mesta+ ve0 i o kvalitetu odnosno kompetentnosti lica koja tra'e posao.
22

5re'a srednji# stru ni# "kola u Srbiji danas ne predstavlja odraz privredni# odnosno dru"tveni# potreba lokalne sredine. .aime promene u broju+ lokaciji srednji# "kola kao i obrazovnim pro!ilima koje nude+ nisu u velikoj meri pratile privredna kretanja u lokalnoj sredini. Veliki broj stru ni# "kola je osnovan uz nekada velike i mo0ne privredne gigante koji pripadaju industrijskom sektoru. 3ez obzira "to je u procesu privatizacije i restruktuiranja privrede do"lo do zatvaranja velikog broja privredni# subjekata+ stru ne "kole su nastavile sa obrazovanjem kadrova za potrebe sada ve0 nepostoje0e lokalne privrede. Ovo povla i za sobom itav niz problema u realizaciji obrazovnog procesa+ kao "to su* nepostojanje mesta za realizaciju prakti ne nastave+ neujedna en kvalitet jer se realizuje u "kolskim radionicama i laboratorijama koje nisu opremljene po propisanim standardima$ nemogu0nost neposrednog usavr"avanja nastavnika stru ni# predmeta u realnom radnom okru'enju$ produkovanje dalji# vi"kova radne snage na lokalnom tr'i"tu rada. Indikativno je da je u e"0e gimnazijalaca jedno od najni'i# u (vropi+ naime standard je oko /0J. &odatak je posebno zna ajan jer neka sprovedena istra'ivanja na !akultetima ukazuju na injenicu da su gimnazijalci uspe"niji u studiranju od studenata koji su do"li iz srednji# stru ni# "kola. KKKKKKKKKKKK 3aza podataka 8avoda za unapre2ivanje obrazovanja i vaspitanja Sao%:ten/e o kretan/u na tr0i:tu ra"a u Srbi/i 2a oktobar 2010 > )3S
21 22

Viso$o o*"()ov(n#e
;e!ormom sistema visokog obrazovanja prema 3olonjskom procesu+ studijski programi mogu biti akademski i strukovni i raspore2eni su u tri nivoa* 1% VS,1 Osnovne strukovne studije+

2% VS,2 Specijalisti ke strukovne studije+ -% VD,1a Osnovne akademske studije+ /% VD,1b Integrisane akademske studije+ 1% VD,2a Diplomske akademske studije+ 4% VD,2b Specijalisti ke akademske studije+ 6% VD,- Doktorske studije. Studijski programi se ostvaruju u pet obrazovno , nau ni# odnosno obrazovno , umetni ki# polja na univerzitetima i visokim "kolama strukovni# studija )visoke "kole%. Ekolske 2009M10 godine na dr'avne i privatne univerzitete i visoke "kole upisano je ukupno 1/.110 studenata od ega je na studijske programe u oblastima industrijskog in'enjeringa+ gra2evinarstva i turizma upisano 24+7/J ukupnog broja studenata. =abela /6* U e"0e upisani# studenata u oblastima industrijskog in'enjeringa+ gra2evinarstva i turizma )J% U.IV(;8I=(=I , Dr'avni , &rivatni VISO:( E:OG( , Dr'avne , &rivatne Izvor* 8UOV 3ez obzira na brojnost studenata dr'avni# i privatni# univerziteta+ udeo studenata koji se "koluju za potrebe industrije+ gra2evinarstva i turizma je pribli'no sli an. Ovo nije slu aj kada se radi o visokim "kolama+ jer je o ito da je znatno ni'i interes za otvaranje privatni# visoki# "kola u ovim oblastima. Sa druge strane+ ne mo'e se zanemariti tradicija dr'avni# vi"i# "kola u Srbiji. Veliki broj nji# je osnovan u velikim industrijskim centrima upravo sa namenom "kolovanja kadrova za potrebe te iste industrije. U strukturi nezaposleni#+ lica sa vi"om stru nom spremom )VI stepen% su zastupljena sa /+92J )-1.276 lica%+ sa visokom )VII stepen% , 4+0/J )/-.--1 lice% i sa doktoratom )VIII stepen% , -4 lica. Sa druge strane+ ne treba zanemariti injenicu da je tokom devedeseti# godina << veka+ veliki broj stru njaka upravo iz oblasti industrije i gra2evinarstva imigrirao u :anadu+ Dustraliju+ .ovi 8eland gde se velika ve0ina nji# uspe"no uklopila u novo radno okru'enje i stekla reputaciju dobri# stru njaka. 17+27 17+44 14+41 /4+94 11+/14+-7

Re1o"-( o*"()ov(n#( $(o $on!in i"(n %"o/es

Dnalizama zadovoljstva poslodavaca kvalitetom zaposlene radne snage utvr2eno je da su naj e"0i razlozi nji#ovog nezadovoljstva neadekvatna znanja i ve"tine za obavljanje poslova u okviru radnog mesta$ nepoznavanje novi# te#nologija$ dugo vreme potrebno za uvo2enje u posao$ nespremnost za timski rad$ nedostatak poslovni# i preduzetni ki# ve"tina i znanja$ nedostatak ve"tina komunikacije i re"avanja problema$ neuskla2enost teorijski# i prakti ni# znanja i ve"tina$ nepoznavanje sistema kvaliteta. Stru no obrazovanje i obuke moraju da odgovore na za#teve poslodavaca i da osposobe mlade i odrasle da postignu tra'ene kompetencije kako bi mogli da se zaposle+ a u isto vreme i da im pru'e "ansu daljeg obrazovanja i usavr"avanja. :lju na znanja+ ve"tine i kompetencije koje vode zapo"ljavanju obu#vataju* , intelektualne i senzomotori ke sposobnosti+ , dru"tvene i interpersonalne ve"tine i znanja )komunikacije+ timski rad+ proces dono"enja odluka+ preuzimanje odgovornosti%+ , poslovne i preduzetni ke ve"tine i znanja )preduzetni ke sposobnosti+ kreativnost i inovativnost+ samozapo"ljavanje%+ , vi"estruke te#ni ke ve"tine i znanja+ , svest o potrebi celo'ivotnog u enja+ , svest o potrebi za"tite 'ivotne sredine i postizanju odr'ivog razvoja. .a osnovu ti# polazi"ta de!inisani su posebni za#tevi u daljoj re!ormi stru nog obrazovanja* , uspostavljanje !leksibilne vertikalne i #orizontalne pro#odnosti u sistemu !ormalnog i ne!ormalnog stru nog obrazovanja i obuka+ , uspostavljanje vrste i permanentne uklju enosti poslodavaca u proces utvr2ivanja potrebni# kvali!ikacija kao i razvoja i implementacije obrazovni# programa+ , uvo2enje sistema osiguranja kvaliteta u obrazovni proces+ , izjedna avanje kvali!ikacija dobijeni# u ne!ormalnom obrazovanju+ odnosno kroz razli ite obrazovne programe van "kolskog sistema sa kvali!ikacijama u !ormalnom sistemu obrazovanja+ , uspostavljanje sistema akreditacije i serti!ikacije u !ormalnom i ne!ormalnom stru nom obrazovanju i obukama. Da bi obezbedili kvalitetnu radnu snagu+ spremnu i sposobnu da odgovori+ sa jedne strane+ na za#teve savremeni# te#nologija+ a sa druge strane+ na uslove tr'i"ne ekonomije+ neop#odno je nastaviti zapo etu re!ormu obrazovanja na svim nivoima+ ali i osposobiti sve u esnike u procesu obrazovanja i dru"tva u celini da je re!orma neprestan proces i da odgovori obrazovnog sistema na za#teve poslodavaca moraju biti br'i i e!ikasniji.

;e!ormski procesi se zasnivaju na slede0im aktivnostima* , uspostavljanje sistema socijalnog partnerstva na svim nivoima izme2u sveta rada+ sveta obrazovanja i sveta nauke+ , uvo2enje standarda kvali!ikacija "to se posti'e izradom .acionalnog okvira kvali!ikacija )u daljem tekstu* .O:% i .acionalnog sistema kvali!ikacija )u daljem tekstu* .S:% kao njegovog sastavnog dela+ , razvoj obrazovnog programa na osnovu standarda kvali!ikacije+ , unapre2ivanje rada obrazovni# ustanova i permanentno usavr"avanje nastavnika+ , uspostavljanje sistema osiguranja kvaliteta u obrazovnom procesu+ , uspostavljanje mre'e obrazovni# ustanova adekvatne za#tevima regionalne privrede+ , uspostavljanje sistema istra'ivanja u prosveti.

So/i#(&no %("!ne"s!vo
Uspostavljanje sistema obrazovanja koje odgovara na potrebe privrede nemogu0e je ako se ne uspostave vrste veze izme2u poslodavaca+ institucija zadu'eni# za obrazovanje+ nau ni# institucija u odgovaraju0im oblastima i tr'i"ta rada. Ovakve veze se moraju institucionalizovati kako na nacionalnom+ tako i na regionalnom odnosno lokalnom nivou. One su neop#odne kako bi se obezbedilo da obrazovanje prati potrebe poslodavaca za relevantnim stru nim kompetencijama koje odgovaraju stepenu te#nolo"kog razvoja industrije. :ako 0e se negativni e!ekti globalne recesije ose0ati i u narednim godinama+ nedostatak sredstava za nabavku stru ne opreme u obrazovnim ustanovama je sasvim izvestan. Stvaranjem odre2enog broja te#nolo"ki# centara pri obrazovnim ustanovama omogu0ilo bi se ekonomi no kori"0enje opreme u procesu u enja ne samo te obrazovne institucije ve0 i njoj srodni# u regionu )oblasti+ op"tini%.

N(/ion(&ni o$vi" $v(&i1i$(/i#(

Uspostavljanjem .O:,a utvr2uje se sistem sticanja kvali!ikacija neop#odni# za uspe"no !unkcionisanje i dalji razvoj dru"tva u celini+ po sektorima i nivoima. .O: predstavlja polaznu osnovu za ure2enje i upravljanje sistemom i procesima obrazovanja celo'ivotnog u enja+ kao klju nog stuba odr'ivog razvoja dru"tva. .O: ozna ava sistem u kome su uspostavljene sve kvali!ikacije u ;epublici Srbiji. U procesu izgradnje .O:,a moraju se utvrditi nivoi+ deskriptori i na ini sticanja kvali!ikacija svi# nivoa+ nji#ovi me2usobni odnosi i mogu0a #orizontalna i vertikalna pokretljivost pojedinca u procesu sticanja kvali!ikacije+ kako u !ormalnom )inicijalnom% tako i u ne!ormalnom )kontinuiranom% stru nom obrazovanju. .O:,om se mora utvrditi metodologija za identi!ikaciju i razvoj kvali!ikacija$ sistem osiguranja kvaliteta u procesu sticanja kvali!ikacija$ utvrditi pravila i procedure za procenu i serti!ikaciju u procesu validacije pret#odnog u enja$ de!inisati pravila i procedure za akreditaciju institucija u kojima se sti u kvali!ikacije. .O:,om se kvali!ikacije razvrstavaju po nivoima. 8a svaki nivo kvali!ikacija utvr2uju se opisi )deskriptori% , is#odi znanja+ ve"tina i stru ni# kompetencija. .O:,om se mora de!inisati

kompatibilnost kvali!ikacija svakog nivoa sa (vropskom okvirom kvali!ikacija za celo'ivotno u enje )(O:%. .S: jedne zemlje obu#vata sve utvr2ene kvali!ikacije po nivoima razvrstane prema vrstama )podru ja rada+ delatnosti ili sl.%. Svaka utvr2ena kvali!ikacija mora biti standardizovana. .S: je u tom smislu samo deo .O:,a. Izgradnja .O:,a i .S:,a podrazumeva izme2u ostalog utvr2ivanje svi# partnera i nji#ovi# nadle'nosti$ metodologije za razvoj kvali!ikacija$ sistema osiguranja kvaliteta+ na ina sticanja kvali!ikacija u !ormalnom i ne!ormalnom sistemu$ prepoznavanje i validaciju pret#odnog u enja itd. .a ovaj na in bi se razvio odr'iv model socijalnog partnerstva. &rocesom izgradnje .O:,a i .S:,a trebalo bi da upravlja :oordinaciono telo koje !ormira resorno ministarstvo+ a u iji sastav ulaze klju ne dr'avne institucije )ministarstvo prosvete i nauke+ .acionalni prosvetni savet+ Savet za stru no obrazovanje i obrazovanje odrasli#+ .acionalni savet za visoko obrazovanje+ 8avoda za unapre2ivanje obrazovanja i vaspitanja i 8avod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja%. 8a identi!ikaciju i veri!ikaciju kvali!ikacija zadu'ena su sektorska ve0a )sastavljena od predstavnika uspe"ni# poslodavaca+ komorskog sistema+ nadle'nog ministarstva+ granskog sindikata+ visokog obrazovanja+ .SV+ zajednice "kola%. ;adom sektorski# ve0a koordinira0e &rivredna komora Srbije i 8avod za unapre2ivanje obrazovanja i vaspitanja , >entar za stru no obrazovanje i obrazovanje odrasli#. Savet za stru no obrazovanje i obrazovanje odrasli# i .acionalni savet za visoko obrazovanje bi na osnovu zaklju aka svakog pojedina nog sektora mogli+ prema va'e0oj zakonskoj regulativi+ da utvrde standarde svi# pojedina ni# kvali!ikacija. :ako je postoje0a zakonska regulativa u oblasti .O:,a neprecizna+ name0e se potreba da :omisija za razvoj .O:,a razmotri i da predlog izrade neop#odni# zakonski# i podzakonski# akata kojima bi se uredila ova oblast.

R()vo# o*"()ovno' %"o'"(-( n( osnov s!(nd("d( $v(&i1i$(/i#e

Obrazovni programi moraju biti zasnovani na kompetencijama i standardima postignu0a )is#odi znanja+ ve"tina i stru ni# kompetencija%. &rogram stru nog obrazovanja treba da omogu0i* , zadovoljavanje za#teva radnog procesa u pogledu stru ni# osposobljenosti )ste eni# kompetencija%$ , osposobljavanje pojedinaca za obavljanje poslova u uslovima permanentnog te#nolo"kog razvoja$ , li ni razvoj u esnika obrazovnog procesa$ , promovisanje zapo"ljavanja i celo'ivotnog u enja.

Un(%"e7iv(n#e "(d( o*"()ovni. s!(nov( i s(v"8(v(n#e n(s!(vni$(

:valitet rada obrazovni# ustanova se mora stalno unapre2ivati+ "to se posti'e dobrim sistemima upravljanja procesima+ !inansijama i ljudskim resursima "to se posti'e stalnim usavr"avanjem kako menad'menta tako i zaposleni# i uvo2enjem sistema kvaliteta u rad ustanove. :valitetne kadrove za potrebe industrije mogu0e je dobiti samo u kvalitetnom okru'enju za u enje u kome su nosioci tog procesa nastavnici. Iz ti# razloga neop#odno je obezbediti uslove

za nji#ovo permanentno stru no usavr"avanje kako u mati noj stru noj oblasti+ tako i u oblasti pedagogije. Oblici stru nog usavr"avanja moraju biti raznovrsni )seminari+ obuka u kompanijama+ itd% i prepoznati u sistemu napredovanja nastavnika srednji# "kola.

Sis!e- osi' "(n#( $v(&i!e!(

o*"()ovno- %"o/es

8akonskim i podzakonskim aktima u oblasti srednjeg i visokog obrazovanja utvr2ene su obaveze uvo2enja sistema osiguranja kvaliteta za svaki nivo obrazovanja. Ovi sistemi se zasnivaju na standardizovanim procesima samoevaluacije i evaluacije rada obrazovni# ustanova. Osiguranje kvaliteta obrazovnog procesa posti'e se uspostavljanjem procedura u identi!ikaciji i razvoju standarda kvali!ikacija odnosno obrazovni# programa kojima se one sti u. Sistem ispita kojima se proverava ste enost kvali!ikacija na svakom nivou i u kojima u estvuju eksterni lanovi , predstavnici poslodavaca ili drugi# nau ni# institucija obezbe2uje nezavisnu procenu ste enosti kvali!ikacije+ ali i neop#odne in!ormacije o kvalitetu obrazovnog procesa.

9"e:( o*"()ovni. s!(nov( (de$v(!n( )(.!evi-( "e'ion(&ne %"iv"ede

Da bi obrazovni sistem bio ekonomi an i e!ikasan+ mora odgovarati na potrebe privrede i dru"tva u celini+ kako na nacionalnom+ tako i na regionalnom+ odnosno+ lokalnom nivou. 5re'a obrazovni# ustanova+ naro ito kada se radi o srednjim "kolama+ mora biti uskla2ena sa privredom lokalne sredine odnosno regiona. Odluka o mre'i "kola mora biti zasnovana na regionalnim istra'ivanjima privredni# potencijala+ obrazovni# potreba+ stanja na tr'i"tu rada i planova ekonomskog razvoja. Standard kvali!ikacije de!ini"e obrazovni program kao i standarde za njegovu realizaciju. Da bi se obezbedila realizacija obrazovnog procesa i omogu0ilo svakom pojedincu da dostigne propisani nivo stru ni# kompetencija+ neop#odno je obezbediti ujedna ene uslove za obrazovni proces u svim obrazovnim ustanovama. Ovo bi se moglo posti0i uspostavljanjem regionalni# te#nolo"ki# centara )=>% pri odre2enim obrazovnim ustanovama uz kori"0enje u eni ki#Mstudentski# domova u kojima bi bili sme"teni u eniciMstudenti za vreme u enja u =>. Opremanje => mogle bi da pomognu uspe"ne kompanije iz datog sektora. => bi koristili i nastavnici visokoobrazovni# ustanova kao nau nu bazu+ a mogli bi da budu i centri za stru no usavr"avanje nastavnika u oblasti mati ne struke.

Sis!e- is!"(:iv(n#(

%"osve!i

U cilju daljeg razvoja obrazovnog sistema neop#odno je razviti istra'iva ki pristup+ metode i te#nike i !unkcionalne baze podataka+ posebno kada se radi o istra'ivanjima u oblasti industrije i utvr2ivanju neop#odni# kvali!ikacija za njen razvoj. Utvr2ivanje obrazovne politike za naredni period+ identi!ikacija i razvoj kvali!ikacija$ utvr2ivanje mre'e obrazovni# ustanova su procesi koji moraju biti zasnovani na sistematskim istra'ivanjima.

P"ed )e!ni,$o ,en#e

Uvo2enje obrazovanja za preduzetni"tvo u obrazovni sistem od velikog je zna aja za razvoj preduzetni kog du#a i pozitivnog stava prema preduzetni"tvu kod mladi#+ "to je prepoznato kao jedan od prioriteta u razvojnim politikama (U. U tom smislu+ veoma je va'no da se u narednom

periodu sistemati no pristupi uvo2enju preduzetni kog u enja+ kao klju ne kompetence+ u sve nivoe !ormalnog sistema obrazovanja+ ne samo srednje stru nog+ ve0 i ni'eg+ op"te srednjeg i visokog obrazovanja. Uporedo sa razvojem svesti o zna aju preduzetni"tva potrebno je pru'iti mogu0nosti gra2anima da steknu neop#odne ve"tine i znanja za vo2enje sopstvenog posla i kroz unapre2enje preduzetni kog u enja u ne!ormalnom sistemu obrazovanja. 8na aj preduzetni kog u enja za preduzetni"tvo name0e potrebu izrade posebne strategije do'ivotnog u enja u oblasti preduzetni"tva.

2. 0e)nolo.ki razvoj
Osnovni nalaz. U svakoj ekonomiji stvaranje industrijske strukture je veoma dug proces+ koji za#teva obimna investiciona ulaganja+ izgradnju slo'ene in!rastrukture+ permanentno i visokostru no obrazovanje radne snage i dugoro no sistematsko planiranje te#nolo"kog razvoja. Sa te#nolo"kog aspekta+ industrija Srbije se danas nalazi u velikom te#nolo"kom zaostatku+ ne samo u odnosu na vode0e svetske ekonomije i ekonomije zemalja (vropske unije+ ve0 i u odnosu na te#nolo"ki nivo kojim je industrija Srbije raspolagala pre 1990. godine. (videntan je pomak ka radno intenzivnim te#nolo"kim sektorima+ sa zanemarljivim u e"0em razvojne komponente )razvoj i projektovanje novi# proizvoda+ opreme i te#nolo"ki# procesa% i intenzivnom degradacijom te#nolo"ke baze. &ojedini segmenti+ posebno u delu visoki# te#nologija i srednje,visoki# te#nologija su u potpunosti nestali. =ako na primer+ industrija Srbije vi"e ne proizvodi ma"ine alatke+ industrijske robote i trans!er linije za automobilsku i druge industrije prerade metala+ a upravo ovaj sektor je kroz svoja generi ka svojstva u periodu pre 1990. godine predstavljao motor razvoja industrije+ bitnu komponentu te#nolo"ke nezavisnosti i dugoro ne stabilnosti. Istovremeno+ proizvodnja ove vrste proizvoda je zna ajno doprinosila izvozu i ugledu industrije u svetskim razmerama. :ao posebno ilustrativan primer mo'e se izdvojiti masovna proizvodnja i izvoz ?cnc? obradni# centara na tr'i"te SDD+ koji je svojevremeno bio kolevka ove visokovredne i vrlo kompleksne te#nologije )ovaj program je bio realizovan krajem 70,ti# pro"log veka kao zajedni ki strate"ki projekat doma0e industrije i doma0e nauke%. Sli na situacija je prisutna i u drugim sektorima prera2iva ke industrije+ kao "to su sektori proizvodnje elektronski# ure2aja+ transportni# sredstava )automobila+ kamiona+ autobusa i vazdu#oplova%+ ili sektor poljoprivredni# ma"ina. Devastiranjem ovi# sektora je prakti no paralisana prera2iva ka industrija+ jer su oni za sobom povukli i ostale sektore industrije Srbije i doveli do uni"tavanja ogromnog broja mali# i srednji# preduze0a+ koja su svoj proizvodni program bazirala na kooperativnim odnosima+ uz specijalizaciju za jednu usku klasu proizvoda+ odnosno komponenti pret#odno navedeni# slo'eni# proizvoda metaloprera2iva ke industrije. &roces razvoja te#nologije imao je inverznu prirodu. =abela /7* =e#nolo"ki pro!il strukture industrije Srbije 2007. O(>D indikator ulaganja u IS; &odsektori W1J <oA>tech )G=% &re#rambena industrija =ekstil :o'a 3roj preduze0a 8aposlenost 3DV 4/+0 17+7 12+9 1+6 11+2 2-+0 9+9 -+0 10+6 29+9 /+9 1+/

Drvna &apir+ "tampanje Ostalo Me"ium>loA>tech )5G=% :oks i derivati na!te 1 J , 2J Huma i plastika Ostali minerali 5etalna industrija Me"ium>high>tech )5I=%% 2J , 1J Iemijska industrija 5a"ine i ure2aji Saobra0ajna sredstva X 1J Izvor* O(>D+ za Srbiju ;8; @igh>tech )I=% (lektronska industrija

9+1 10+9 10+4 21+/ 0+1 1+/ 1+1 1/+7 1+/ 2+1 2+/ 0+9 1+1 1+1

-+/ 4+1 1+7 2-+1 0+2 1+/+7 12+7 17+7 1+6+0 4+/ 4+9 4+9

2+1 7+1 /+21+/ 0+4+0 4+0 1-+1 14+/ 6+6 1+0 -+7 6+1 6+1

;i&#evi< %o&i!i$(< -e"e

U periodu od 2011. do 2020. godine te#nolo"ka politika za industriju Srbije je !okusirana na tri strate"ka prioriteta+ koji se realizuju !azno )etapno% kao tri klju na instrumenta te#nolo"ke politike za oporavak industrije Srbije* 1% ;evitalizacija. Inicijalni impuls procesa oporavka kroz konsolidaciju i dovo2enje u !unkcionalno stanje postoje0i# proizvodni# resursa+ posebno veliki# kompanija i industrijski# sistema$ 2% ;ein'enjering. (kspanzija u postoje0im okvirima kroz te#nolo"ku modernizaciju 5G= sektora i kroz postepeno uvo2enje visokote#nolo"ki# sadr'aja$ -% ;azvoj. &romena te#nolo"kog pro!ila industrije+ kroz migraciju te'i"ta industrijske proizvodnje iz dominantno niskote#nolo"ke oblasti ka oblasti visoki# te#nologija.

=()( 1> Revi!(&i)(/i#( ind s!"i#e S"*i#e 2011+2012.

;evitalizacija industrije Srbije je instrument brze reakcije. .jegov zadatak je da u jednom kratkoro nom periodu+ od - do 1 godina+ aktivira postoje0e te#nolo"ke resurse industrije i dovede i# u !unkcionalno stanje+ prvenstveno stavljaju0i u !okus kvantitativne aspekte* pove0anje obima proizvodnje i otvaranje novi# radni# mesta u prera2iva koj industriji )pariranje ekonomijama u okru'enju ije industrije zapo"ljavaju vi"estruko ve0i broj radnika%. Dr'ava 0e stvoriti op"ti ambijent za !unkcionisanje ovog instrumenta i preuze0e vode0u ulogu u njegovoj implementaciji kroz "iroku inicijativu na nacionalnom nivou+ uz op"tu mobilizaciju i partnerstvo javnog i privatnog sektora )pokretanje &A& inicijative%.

Odr'ivost ovog instrumenta u uslovima ograni eni# !inansijski# resursa bazirana se na slede0im elementima* 1% postoje0a in!rastruktura i proizvodni kapaciteti+ 2% postoje0i ljudski resursi koji su dugogodi"njom stagnacijom potisnuti u druge oblasti ekonomije i -% industrijska i kulturna tradicija. ;evitalizacijom veliki# kompanija i industrijski# sistema zna ajno bi se promenila te#nolo"ka osnova industrije Srbije kroz aktiviranje zamrznuti# te#nolo"ki# resursa i uz minimalno ulaganje. &aralelno+ revitalizacijom veliki# kompanija stvorio bi se zna ajan prostor za ja anje segmenta 5S& u industriji+ iji su razvoj i egzistencija u pret#odnom periodu bili neodr'ivi zbog nepostojanja veliki# industrijski# sistema )velike kompanije kao ki"obran 5S&%. :onkretne mere te#nolo"ke politike dr'ave u implementaciji ovog instrumenta podrazumevaju* 1% Identi!ikacija stanja+ identi!ikacija strukturni# prednostiMslabosti i prepoznavanje veliki# kompanija nosiocaMgeneratora razvoja po svim segmentima industrije Srbije+ utvr2ivanje revitalizacioni# prioriteta i konkretnog akcionog plana+ u !ormi Studije revitalizacije industrije Srbije+ 2% Izrada detaljnog programa revitalizacije kompanija nosiocaMgeneratora razvoja koji uklju uje te#nolo"ku i organizacionu konsolidaciju ovi# kompanija i prepoznavanjeMstimulaciju pripadaju0i# poslovni# klastera mali# i srednji# preduze0a+ uzimaju0i u obzir #orizontalne i vertikalne sektorske sprege+ -% 8avr"etak procesa privatizacije+ /% Bormiranje ;azvojne banke Srbije &okretanje programa* .acionalne te#nolo"ke plat!orme Srbije , .=&S+ kao novog nau nog,istra'iva ko i razvojnog okvira doma0e nauke i industrije+ i uspostavljanje tesne saradnje sa programom (vropski# te#nolo"ki# plat!ormi (=& kroz njegov .;=& me#anizam za implementaciju na nacionalne i regionalne ekonomije zemalja lanica (U. Deo programa .acionalni# te#nolo"ki# plat!ormi povezati sa realizacijom mera te#nolo"ke politike navedeni# u ta kama 1+ 2+ - i /+ dominantno kroz koordinacione aktivnosti+ 1% Izrada dokumenta =e#nolo"ki razvoj industrije Srbije 2011 , 20-0. &redlog ovog dokumenta se izra2uje i usvaja u okviru .=&S programa+ a usvaja ga Vlada+ kao strate"ki dokument =e#nolo"ke politike industrije ;epublike Srbije na dugoro nom planu+ 4% :oncipiranje i po etak operacionalizacije strate"ki# programa* &;OH;D5 1* (kolo"ki kompatibilna industrija+ &;OH;D5 2* Industrija sa e!ikasnim kori"0enjem resursa i &;OH;D5 -* Digitalizovani proizvodni procesi , I:= agenda za industriju.

=()( 2> Rein:en#e"in' ind s!"i#e S"*i#e 2010+2020.

;ein'enjering industrije je instrument te#nolo"ke rekonstrukcije industrije Srbije kroz intenzivni inovacioni proces u 5G= segmentu. Implementacija ovog instrumenta podrazumeva uspe"no

sprovo2enje Baze 1. te#nolo"ke trans!ormacije industrije. &rimena ovog instrumenta ima svoju inkubacionu !azu )201- , 2011. godine% i !azu pune operativne implementacije )2011 , 2020. godine%. Inovaciona politika se u razvijenim ekonomijama po pravilu !okusira na oblast visoki# te#nologija )I=%+ pri emu se u drugi plan stavljaju niskote#nolo"ke i srednjete#nolo"ke grane. .ova istra'ivanja pokazuju da je ovakav pristup nekompletan+ jer 5G= industrija poseduje veliki prostor za e!ektivnu primenu razli iti# istra'iva ko,razvojni# sadr'aja . Ova injenica je potencijalno vrlo zna ajna kada je u pitanju industrija Srbije. Inovacije u 5G= sektorima mogu da donesu velike e!ekte u ekonomskom rastu+ pre svega zbog injenice da se u toj oblasti nalazi najve0i deo industrije. :onkretno+ 5G= sektori industrije Srbije u 2007. godini obu#vatali su 9/+9J industrijski# preduze0a+ koja zapo"ljavaju 9-+1J radnika i ostvaruju 92+1J 3DV. &ro!il te#nolo"ke strukture industrije Srbije u skladu sa O(>D rangiranjem te#nolo"kog intenziteta industrijski# sektora )G= , 5G= , 5I= , I=%+ de!ini"e se slede0im aproksimativnim odnosima* 41 , 21 , 1 , 1 prema broju kompanija+ odnosno* 11 , 2- , 19 , 6 prema broju zaposleni#.
20

8a 5G= segment svojstven je inkrementalni karakter inovacioni# procesa+ zato "to su inovacioni procesi !okusirani na podizanje produktivnosti+ di!erencijaciju proizvodnog programa i unapre2enje marketinga. Ipak+ treba podvu0i injenicu da su ovi inovativni procesi po pravilu zna ajno kompleksniji od prostog uvo2enja nove te#nologije+ i da u mnogo slu ajeva inovativne aktivnosti u 5G= segmentu uklju uju visokote#nolo"ke proizvode i procese. =ipi an primer je primena I:=+ >.> te#nologije+ robotike+ optroni ki# te#nologija+ novi# materijala+ biote#nologija ili novi# >DY te#nologija in'enjerskog projektovanja u razvoju novi# proizvoda i novi# proizvodni# procesa. &ored toga+ di!uzija visokote#nolo"ki# sadr'aju u 5G= segmentu ima veliki uticaj na razvoj visokote#nolo"ki# industrija i I= segmenta u celini. &rimena visokote#nolo"ki# sadr'aja 5G= sektoru menja njegove te#nolo"ke osnove kroz promenu kvali!ikacionog pro!ila radne snage+ promenu organizacioni# struktura kompanija i zna ajnu promenu nji#ove interakcije sa okru'enjem+ uklju uju0i i rast potreba za saradnjom sa istra'iva ko,razvojnim institucijama na razli itim inovativnim programima. U odre2enom trenutku razvoja 5G= sektor svojim realnim potrebama mo'e da generi"e jak impuls za ekspanziju nau no,istra'iva ki# i obrazovni# kapaciteta i tako pokrene spiralu te#nolo"kog razvoja. 8bog inkrementalnog karaktera+ doma0a nauka i obrazovanje mogu lako da odgovore ovakvim za#tevima kroz sopstvene istra'iva ko,razvojne programe iMili pa'ljivo vo2en proces trans!era te#nologija i nau ne saradnje na razli itim programima u okviru (;D segmenta (U i kroz intenzivnu participaciju u okviru (vropski# te#nolo"ki# plat!ormi i kroz ja anje .=&S. :onkretne mere te#nolo"ke politike u implementaciji ovog instrumenta podrazumevaju slede0e* 1% Izrada =e#nolo"ke mape industrije Srbije sa detaljnim+ objektivnim i kriti kim sagledavanjem ljudski# i materijalni# resursa+ strukture proizvodnog programa+ organizacionog modela+ te#nolo"ki# osnova u delu projektovanja proizvodaMprocesa+ proizvodnje i marketinga+ i interakcije sa poslovnim okru'enjem. 2% Izrada Detaljnog programa za implementaciju inovativni# procesa u 5G= sektorima industrije Srbije sa !okusom na velike industrijske sisteme nosioceMgeneratore razvoja i posebnim !okusom na segment mali# i srednji# preduze0a+ uklju uju0i te#nolo"ke inkubatore i druge

instrumente za stimulisanje i ja anje preduzetni"tva u delu trans!era znanja iz akademske sredine u industriju za domen in'enjerski# nauka. -% &una operacionalizacija strate"ki# programa* &;OH;D5 1 , (kolo"ki kompatibilna industrija+ &;OH;D5 2 , Industrija sa e!ikasnim kori"0enjem resursa i &;OH;D5 - , Digitalizovani proizvodni procesi , I:= agenda za industriju. /% &odsticanje istra'iva ko,razvojni# procesa kompanija sa !okusiranjem na etiri oblasti inovativnog delovanja* )1% inovacija proizvoda+ )2% inovacija te#nolo"ki# procesa+ )-% inovacija organizacije proizvodnoMposlovnog sistema i )/% inovacija u marketingu+ sa posebnim !okusom na okvire prakti ne implementacije tri strate"ka programa navedeni# u ta ki )-%. ;azviti posebne programe za podsticaj inovativni# aktivnosti u domenu sektora 5S&+ uklju uju0i stvaranje !ondova rizi nog )venture% kapitala+ popularizaciju i stimulisanje mladi# nau nika da kroz te#nolo"ke inkubatore i druge podsticaje pokrenu sopstvene poslovne aktivnosti u visokote#nolo"kim i novonastaju0im industrijama. Uvesti nove carinske procedure koje 0e ukloniti postoje0e administrativne prepreke u okviru razvojni# projekata na izradi eksperimentalni#+ demonstracioni# i prototipski# instalacija+ kao i nabavke eksperimentalne opreme )praksa pokazuje da je ovo jedna od vrlo ozbiljni# prepreka za razvoj preduzetni ki# inicijativa%. 1% Izrada specijalnog &rograma za podsticaj industrijskog preduzetni"tva u okviru 5S& sektora+ sa ciljem stimulacije mladi#+ sposobni# i agilni# ljudi da ostvare svoju poslovnu karijeru. &osebno se !okusirati na* redukovanje administrativni# barijera+ drasti no pojednostavljenje !ormalni# procedura kod otvaranja i !unkcionisanja preduze0a i stvaranje start>u% !ondova. KKKKKKKKKKK @artmut @irsch>Freinsen, Da#i" *acobson an" aul Robertson (e"itors), "<oA>Bech" +n"ustries1 +nno#ati#eness an" De#elo%ment ers%ecti#es ! Summar& o$ a ,uro%ean Research ro/ect +<4B ro/ect -onsortium, December 2005.
20

=()( 0> R()vo#n( e$s%(n)i#( ind s!"i#e S"*i#e 2015+2000.

;azvojna ekspanzija industrije je instrument promene te#nolo"kog pro!ila industrije Srbije kroz izgradnju novi# visokote#nolo"ki# sektora i rast inovativnivni# potencijala i sadr'aja kroz intenzivnu interakciju industrije sa istra'iva ko,razvojnim o obrazovnim institucijama u trouglu razvoja de!inisanog .=&S programom. Samo vitalna industrija+ koja poseduje strukturnu kompletnost+ !unkcionalne inovacione me#anizme+ i respektivne investicione razvojne kapacitete+ mo'e da ostvari razvojnu ekspanziju u pravcu visokote#nolo"ki# sektora i novonastaju0i# te#nologija i industrija. Implementacija ovog instrumenta podrazumeva uspe"nu realizaciju Baze 1. i 2. trans!ormacije industrije Srbije. :lju nu ulogu u implementaciji ovog instrumenta ima &rogram nacionalni# te#nolo"ki# plat!ormi , .=&S kroz klasterMmre'a individualni# te#nolo"ki# plat!ormi sa svojim usagla"enim vizijama te#nolo"kog razvoja i dugoro nog programa u !ormi Strate"ki# istra'iva ki# agendi+ uskla2eni# sa nacionalnim razvojnim prioritetima za period 2017 , 20-0. godine+ ljudskim i materijalnim resursima+ kulturnom tradicijom+ i jakom vezom i punom komplementarno"0u sa korpusom (vropski# te#nolo"ki# plat!ormi. U periodu od 2017 , 2020. godine+ Baza -. 0e biti realizovana u svom pripremnom obliku. &una operacionalizacija Baza -. po inje 2020. godine+ kada se

o ekuje da 0e doslednom primenom strate"ki# prioriteta biti ostvaren indeks industrijske proizvodnje 100 re!erencirano u odnosu na 2010. godinu.

3. Istra1ivanje i razvoj 0.1 Inov(/i#e $(o %o$"e!(, ind s!"i#s$o' "()vo#(

Inovacije+ istra'ivanje i razvoj predstavljaju klju ni inilac industrijske konkurentnosti+ zajedno sa znanjem i preduzetni"tvom. U tom se smislu inovacije percipiraju kao osnova za prelazak u dru"tvo zasnovano na znanju+ a inovaciona politika je najva'nije strate"ko sredstvo za postizanje konkurentnosti industrija i inilac odr'avanja i stimulisanja ekonomskog rasta. Upravo na ideji da je inovacija sistem koji podrazumeva interakciju nauke+ obrazovanja i privrede+ tzv. ?istra'iva ki trougao?+ zasniva se Gisabonska agenda+ odnosno strategija (U o prerastanju u ?najdinami niju ekonomiju znanja do 2010? ),uro%ean -ouncil+ 2000%. &ri tome je uloga dru"tveno,ekonomskog i institucionalnog konteksta klju na jer on podupire ili spre ava+ ubrzava ili usporava ostvarenje istra'iva kog trougla+ odnosno delovanje inovacionog sistema. (U je identi!ikovala osnovne ciljeve inovativne politike* stimulisanje istra'ivanja iji su nosioci preduze0a$ pove0anje kapaciteta 5S& za apsorpciju te#nologije$ e!ikasnije !inansiranje inovacija$ intenziviranje saradnje izme2u istra'iva ki# instituta+ !akulteta i preduze0a$ promovisanje klastera i drugi# oblika saradnje izme2u preduze0a i organizacija uklju eni# u inovacioni proces$ podsticanje !ormiranja te#nolo"ki orijentisani# preduze0a. U (U razvijaju se posebni nacionalni inovacioni sistemi i modeli inovacioni# politika koji treba da doprinesu pove0anju industrijske konkurentnosti i svi oni predvi2aju izda"no dr'avno ulaganje u nauku i istra'ivanje. Aedino tako se mogu otkloniti tr'i"ni neuspesi do koji# dolazi usled nedovoljne zainteresovanosti privatni# investitora za ulaganje u skupa+ duga i neizvesna nau na istra'ivanja. Uporedo s tim razvija se i svest+ odnosno koncept nove inovacione paradigme+ kao upori"te inovacionoj politici u ije sredi"te+ umesto nau ne izvrsnosti+ dolazi inovacija kao pokreta ekonomskog i ukupnog dru"tvenog razvoja. Ukratko+ ovu paradigmu karakteri"e napu"tanje tzv. linearnog modela inovacija i promocija interaktivnog modela+ koji polazi od stava da inovacija mo'e nastati u bilo kojoj !azi inovacionog ciklusa )otkri0e+ prototip+ testiranje+ proizvodnja+ distribucija% i ne mora nu'no da uklju uje nau na istra'ivanja. Su"tina ovog modela je me2usobna interakcije i iteracija pojedini# !aza koja 0e uticati na !ormiranje koncepta .IS. .acionalni inovacioni sistem )u daljem tekstu* .IS% je skup institucija koje podsti u inovacije+ to je ?mre'a institucija privatnog i javnog sektora koje me2usobnom interakcijom iniciraju+ uvoze+ modi!ikuju i "ire inovacije? )>. Kreemen%. .IS obu#vata slede0e glavne komponente *
24

, nau no,istra'iva ki i obrazovni sistem )?in%ut? komponenta%$ , inovaciono,te#nolo"ki kapacitet privrede )?out%ut? komponenta%$ , sektor dr'avne administracije )vladine politike%$ , kanali apsorpcije i di!uzije znanja i inovacija )npr. standardi+ pravna regulativa+ komunikaciona in!rastruktura i sl.%.

;azvoj samo nau no,istra'iva ki# kapaciteta vi"e nije dovoljan za pojavu inovacija+ ve0 je potrebno obezbediti i druge potrebne pretpostavke za kapitalizaciju znanja+ odnosno za njegovo pretvaranje u ekonomsku vrednost. Drugim re ima+ potreban je strate"ki zaokret u inovacionoj politici+ "to se i desilo u (U koja je u Gisabonskoj strategiji de!inisala potrebu stvaranja tzv. evropskog podru ja istra'ivanja i inovacija+ kroz stvaranje povoljni# uslova za osnivanje i razvoj inovativni# preduze0a+ pre svega+ 5S& sektora. Heneralno+ nacionalni inovacioni sistem se mo'e ja ati* 1% visokokompetentnim ljudskim resursima+ kontinuiranim razvojem i pro!esionalnim usavr"avanjem svi# zaposleni#$ 2% sna'nom nau nom i istra'iva kom bazom na univerzitetima i u istra'iva kim institutima$ -% razvojem te#nolo"ke i poslovne in!rastrukture+ kao podr"ke stvaranju inovativni# preduze0a$ /% ciljanim programima podr"ke kojima se poma'e !inansiranje rani# !aza preduze0a zasnovani# na znanju$ 1% sistemom za"tite intelektualne svojine kojim bi se podsticali pronalasci+ patenti i dr.$ 4% podsticajnom poreskom i kreditnom politikom koja 0e ubrzati ulaganje u istra'ivanje i razvoj$ 6% boljim poslovnim okru'enjem sa ni'im administrativnim preprekama za preduzetnike i investitore$ 7% stvaranjem uslova za lak"i inostrani trans!er te#nologije$ 9% ve0om mobilno"0u istra'iva ki# kadrova u zemlji i inostranstvu$ 10% unapre2enjem saradnje sa nau nom dijasporom$ 11% ja anjem i "irenjem javnog poverenja u nauku i te#nologiju+ kao i svesti o zna aju i va'nosti inovacija na svim nivoima obrazovnog sistema i posebno preko tematski# medijski# kampanja. &osebno zbog pada stope upisa i interesovanja za karijere na podru ju nauke i te#nologije. Su"tina .IS,a je da se do2e do "to ve0eg broja nau ni# otkri0a i da se ona "to pre pretvore u uspe"ne komercijalne proizvode. =aj izazov prepoznale su mnoge vlade+ najrazvijenije zemlje (U )posebno se u tome isti e Binska % jasno su pokazale koliko je va'no i korisno imati inovativnu politiku koja predstavlja svojevrsni ?amalgam nau ne+ te#nolo"ke i industrijske politike?. 8bog toga+ inovaciona politika se mora zasnivati na s#vatanju da su preduze0a glavni izvor ponude i unapre2enja nove te#nologije+ a ne samo izvor tra'nje za inovacijama i te#nologijom.
22

KKKKKKKKKKKK Fuhlmann, S. (2005) ,#olution o$ research e#aluation, <ecture on seminar1 RID ,#aluation -ourse 2005. = literaturi /e %o2nat t2#. "$inski mo"el trans$era tehnologi/a" ba2iran na %o#e2i#an/u nauke, tehnologi/e, in"ustri/e i obra2o#an/a. Kinska /e "anas #isokotehnolo:ki gigant, s#etski li"er, ko/a
24 22

ima 7ak .. istra0i#a7a na 10.000 2a%oslenih (*a%an .;, O#e"ska .1, S!D E1, )or#e:ka ;E, Krancuska 51, )ema7ka 50). STO= analiza inovativne politike u Srbiji Snage , relativno sa uvan nau no,istra'iva ki kadar+ posebno na univerzitetima , izra'ena sposobnost brzog usvajanja novog znanja kod ve0ine ljudi , stalan priliv mladi# talenata za prirodne i te#ni ke nauke , investicioni zaokret u oblasti ;SD i inovacija , inovativna politika koja 0e se zasnivati na s#vatanju da su preduze0a glavni izvor ponude i unapre2enja nove te#nologije+ a ne samo izvor tra'nje za inovacijama i te#nologijom. 5ogu0nosti , unapre2enje saradnje akademske zajednice i ekonomski# subjekata , priklju ivanje me2unarodnim istra'iva kim projektima i bolje kori"0enje pretpristupni# !ondova (U , podsticaji koji 0e pomo0i da se inovativne ideje br'e pretvaraju u nove proizvodeMprocese , 5odele &A& u inovativnoj aktivnosti , promovisanje svesti o potrebi inoviranja i podsticanja dijaloga izme2u nauke+ industrije i javnosti Slabosti , nedovoljno razvijena in!ormati ka in!rastruktura i pismenost , nedovoljan nivo nau nog preduzetni"tva+ kao i liderstva i menad'menta u nauci+ , slaba me2unarodna umre'enost doma0i# nau ni# institucija , zastareo sistem za"tite intelektualnog vlasni"tva , relativno nizak nivo dru"tvene svesti o zna aju inovacija &retnje , zastarela istra'iva ka oprema i male investicije u ;SD , pad interesovanja mladi# za studije te#nike , nedovoljno privla no okru'enje za inostrane investitore , sna'an odliv mla2i# istra'iva a u inostranstvo zbog bolji# uslova istra'ivanja i li nog razvoja

Mo"el /a#no>%ri#atnog %artnerst#a > *

Hra!ikon 24* Struktura prijava patenata doma0i# podnosilaca

5e2u klju ne elemente uspe"ne inovativne politike je politika istra'ivanja i razvoja koja omogu0ava trans!ormaciju nau ni# istra'ivanja u nove te#nologije i inovacije i proizvode koji su konkurentni na tr'i"tu. U Srbiji stanje u tom pogledu je veoma lo"e. =akvo stanje je+ pre svega+ posledica nerazumevanja svetski# procesa na polju nauke+ te#nologije i inovativnosti. &ostoje0i modeli IS; moraju se bitno unaprediti i primeniti novi+ provereni i uspe"ni modeli+ a posebno model javno,privatnog partnerstva. =ime 0e se inspirisati i uve0ati privatna ulaganja u IS;+ ne samo u okviru istog preduze0a+ nego i u okviru samostalni# privatni# nau no, istra'iva ki# ustanova. Ve0a ulaganja u znanje i inovacije samo su deo potrebni# mera re#abilitacije i uspona IS; segmenta industrijske politike. &ove0anje broja !irmi koje se bave IS;+ ja anje intenziteta IS;+ utvr2ivanje programa kojima 0e se podstaknuti privatna ulaganja u nauku i te#nologiju+ tako2e su bitne karike u novom lancu stvaranja vrednosti u industriji. &obolj"anje inovativnosti zemlje zna i ulaganja u ?meke? investicije kao "to su IS;+ so$tAer+ stru no usavr"avanje itd. U tom smislu podsticanje A&& na podru ju nauke i te#nologije mo'e da doprinese mobilizaciji potrebni# resursa koji su u razli itim re'imima svojine. &rivatne investitore treba "to vi"e stimulisati da ula'u u IS; kao u posebno privla nu oblast )npr. zbog poreski# i carinski# olak"ica+ bene!icirani# kamata na kredite za istra'iva ku opremu+ manji# poreza na plate istra'iva a itd.%. U nekim zemljama (U pokazali su se kao uspe"ni i tzv. programi ?nau nik u industriji?+ kao vid dr'avne podr"ke putem parcijalnog )%art>time% zapo"ljavanja istra'iva a sa univerziteta i instituta u industrijskim preduze0ima. .ajzad+ potrebno je razviti odgovaraju0i ?upravlja ki in!ormacioni sistem? kojim bi se u javnom nau no,te#nolo"kom sistemu pratila ostvarenja na podru ju nauke i te#nologije+ nji#ova uzajamna e!ektivnost i e!ikasnost i tako omogu0ile blagovremene intervencije i potrebna preusmeravanja.

0.2. 9ode& %ove)iv(n#( n( ,no+is!"(:iv(,$i. ins!i! /i#( i ind s!"i#e

Osnovni nalaz. Dru"tvo bazirano na znanju+ ekonomija znanja+ industrija bazirana na znanju+ i sli no+ su moderne !ormulacije jednog invarijantnog koncepta koji je od su"tinskog zna aja za prosperitet svakog dru"tva+ nezavisno od mesta i vremena u kome se posmatra+ a to je sposobnost da stvara novo znanje+ da ga prenosi i primenjuje. Osnovni generatori te#nolo"ki# znanja su te#ni ki !akulteti i istra'iva ko,razvojne institucije. Stepen nji#ove interakcije sa industrijom u velikoj meri odre2uje vitalnost i uspe"nost jedne ekonomije i posledi no+ dru"tva u celini. Su"tina je u tome da ova interakcija nije jednosmeran+ ve0 kooperativni proces. &ostoje0e stanje interakcije istra'iva ko,razvojni# institucija i industrije Srbije mo'e se prikazati kroz prepoznavanje stanja osnovni# inioca ovog procesa* I.DUS=;IAD* nespremna+ nezainteresovana+ nepoverljiva u doma0u nauku$ .DU:D* nespremna+ zaokupljena sama sobom+ bez resursa+ neinventivna. 5ada postoje primeri izuzetno uspe"ne i plodne saradnje+ op"ta ocena stanja interakcije industrije i nosioca istra'iva ko,razvojni# aktivnosti se mora oceniti kao nezadovoljavaju0a u kvantitativnom i kvalitativnom smislu . Osnovni uzrok se nalazi u postoje0em stanju industrije Srbije+ koja objektivno nije spremna niti sposobna da ula'e u istra'iva ko,razvojne projekte+ niti da e!ikasno primenjuje istra'iva ko,razvojne rezultate. ;azlozi se mogu prepoznati u slede0em*
23

1% 5ala i srednja preduze0a nemaju kriti nu masu poslovni# aktivnosti iz koji# bi se stvorili uslovi i potreba za investiranje u istra'iva ko,razvojne aktivnosti u kontekstu unapre2enja proizvodnog programa ili te#nolo"ki# osnova sopstvene proizvodnje$ 2% Velike kompanije i industrijski sistemi u dru"tvenom vlasni"tvu su paralisani egzistencijalnim problemima+ ili se nalaze u ne!unkcionalnom stanju sa potpuno razorenom istra'iva ko, razvojnom komponentom$ pre 90,ti# pro"log veka+ veliki industrijski sistemi u Srbiji raspolagali su sopstvenim istra'iva ko,razvojnim jedinicama+ esto u obliku razvojni# centara ili instituta )na primer+ GOGD Institut u okviru GOGD :orporacije+ Ho"a Institut u okviru nekada"njeg Ho"a #oldinga+ i dr.%+ koji su tokom dvodecenijske krize postepeno odumirali$ namenska industrija+ nekada veliki investitor u istra'iva ko,razvojne aktivnosti je tako2e u periodu krize drasti no redukovala ili potpuno ukinula razvojne programe$ -% Velike kompanije i industrijski sistemi koji su uspe"no privatizovani nemaju potrebu za lokalnim investicijama u istra'ivanje i razvoj+ jer je razvoj proizvoda i te#nologija dislociran van industrije Srbije+ a poslovne aktivnosti su svedene samo na proizvodnju+ !okusiraju0i se isklju ivo na je!tinu radnu snagu+ kao klju ni resurs i njenu radno intenzivnu+ odnosno manu!akturnu primenu$ /% :ompanije koje su nastale kroz inostrana ulaganja+ tako2e imaju dislociranu razvojnu komponentu i ne pokazuju interes za investiranje u lokalne istra'iva ko,razvojne aktivnosti+ kao i u slu aju navedenim pod ta kom -. &reovla2uju0e stanje u postoje0em industrijskom ambijentu Srbije je takvo da se potrebe kompanija za te#nolo"kim inovacijama gotovo dominantno ostvaruju kroz uvoz proizvodne opreme+ dok je interesovanje za ulaganja u istra'iva ko,razvojne aktivnosti marginalno.

U razvijenim ekonomijama industrija je osnovni pokreta i nosilac istra'iva ko,razvojni# projekata za inoviranje sopstveni# proizvoda+ proizvodni# te#nologija+ organizacione strukture i marketin"ki# aktivnosti. :ao primer+ na Hra!ikonu 26. navodi se pro!il ulaganja industrijski# kompanija (vropske unije i SDD u istra'ivanje i razvoj po sektorima grupisanim u etiri oblasti u skladu sa O(>D klasi!ikacijom te#nolo"kog intenziteta. 8a puno razumevanje obima ulaganja industrije u IS; aktivnosti+ neop#odno je da se naglasi da se analiza odnosi samo na sopstvena ulaganja kompanija za sopstvene potrebe )isklju uju se ulaganja po ugovoru za potrebe dr'avni# institucija ili drugi# kompanija%. 8a izvo2enje zaklju aka vezani# za gra2enje strategije nau nog i te#nolo"kog razvoja kao i strategije trans!era znanja kroz interakciju nosioca nau no, istra'iva ki# aktivnosti i industrije+ zna ajno je uo iti da industrije (U i SDD+ bez obzira na to "to se radi o ekonomija vrlo sli nog stepena te#nolo"ke razvijenosti+ poseduju razli ite sektorske pro!ile investicija u razvoj i da su oni uslovljeni lokalnim speci!i nostima industrije. S#odno tome+ sledi da IS; strategije nu'no moraju da uva'avaju realno stanje i speci!i nosti industrije i da i# ne treba klonirati. U konkretnom slu aju+ jasno su uo ljive zna ajne razlike u raspodeli investicija u IS; po te#nolo"kim oblastima+ pa tako+ u industriji SDD ne"to preko 2M- investicija u IS; je locirano u I= oblasti+ dok u industriji (U investiranje iznosi samo 1M- ukupni# IS; investicija. Istovremeno+ u industriji (U dominantne investicije kompanija u IS; dolaze iz 5I= grane+ "to ukazuje na zna ajno druga iju kompoziciju industrije. Ove razlike se produbljuju kada se uporedi distribucija IS; investicija kompanija po sektorima )na pr. sektor automobilske industrije i sektor I:=%. Sa aspekta izgradnje optimalne strategije razvoja te#nolo"ki# osnova industrije Srbije+ vrlo je zna ajno uo iti da su ukupna ulaganja kompanija u IS; aktivnosti za industriju (U dominantno locirana u 5G= sektoru i da iznose 41J. KKKKKKKKKKK Strategi/a nau7no>tehnolo:kog ra2#o/a Srbi/e 2010>2015. Ministarst#o 2a nauku i tehnologi/u, 200..
23

Hra!ikon 26* Ukupna izdvajanja za nauku u J 3D& 2007.

8na aj industrije za razvoj nau no,istra'iva kog segmenta u razvijenim ekonomijama iskazuje se kroz odnos ukupni# investicija u istra'ivanje i razvoj koje dolaze iz dr'avnog bud'eta i investicija koje dolaze iz industrije. (U je 2000. godine u sklopu niza strate"ki# razvojni# re!ormi iskazani# kroz zajedni ki dokument Gisabonske strategije + za oblast nauke+ razvoja te#nologija i inovacije+ izme2u ostalog de!inisala dva prioriteta*
24

1% da ukupna ulaganja u ovu oblast do 2010. godine budu dovedena na nivo od -J 3D& i u daljoj razradi+ 2% da 2M- ti# ulaganja budu iz industrije. =i ciljevi o igledno nisu ostvareni+ jer Izve"taj O(>D za 2009. godinu + za (U,26 pokazuje da su ukupna ulaganja u nauku+ istra'ivanje i razvoj u 2006. godini iznosila 1+61J 3D&+ od ega je udeo industrije iznosio 1/+91J+ uz ukupno 1-0 USD po stanovniku. Istovremeno+ u okviru SDD ulaganja u nauku+ istra'ivanje i razvoj imaju strukturu* 2+47J+ 44+//J i 1.221 USD po stanovniku+ za Aapan* -+//J+ 66+61J i 1.116 USD po stanovniku+ a za 5a2arsku+ kao nama uporedivu dr'avu* 0+96J+ /-+74J i 171 USD po stanovniku+ respektivno.
25

KKKKKKKKKKK Re%ort $rom the @igh <e#el Grou% chaire" b& 'im Fok, Kacing the challenge, Bhe <isbon strateg& $or groAth an" em%lo&ment, )o#ember 2008, +SN) .2>E.8>;058>2 4,-D in Kigures 200.
24 25

Hra!ikon 27* &ro!il ulaganja kompanija u istra'ivanje i razvoj po sektorima za industriju (U i SDD

Izvor* Bhe 200. ,= +n"ustrial RID +n#estment Scoreboar", ,uro%ean -ommission, *R-/DG RBD. Hra!ikon 29* bud'etska ulaganja u nauku Srbije )J 3D&%

3ud'etska ulaganja u nauku Srbije su+ uz manje varijacije+ u periodu od 2000. do 2010. godine iznosila oko 0+-J 3D&. Ovo je daleko ispod evropskog proseka i zna ajno ispod ulaganja koja postoje u zemljama okru'enja. &ored male vrednosti+ problemati an je i trend+ "to je u suprotnosti sa rastu0im trendovima ulaganja zemalja (U i zemalja iz okru'enja. Ukoliko se ovome doda i injenica da su ostala ulaganja u nauku i istra'iva ko,razvojne projekte tako2e vrlo mala )najve0i udeo u pove0anje obima investicija dolazi od sopstveni# pri#oda instituta%+ a posebno da su ukupna ulaganja industrijski# kompanija u sopstvene istra'iva ko,razvojne projekte ispod margine zna ajnosti+ mo'e se izvesti procena da je ukupni !ond sredstava koji se investira u nau ne i istra'iva ko,razvojne aktivnosti u Srbiji oko 0+/J 3D&. Sa aspekta interakcije sa industrijom+ zna ajno je navesti injenicu da se od ukupne nov ane mase koja se iz bud'eta izdvaja za nauku+ projekti koji spadaju u program te#nolo"kog razvoja+ a koji su po svojoj prirodi najdirektniji indikator veze industrije i nauke+ !inansiraju samo sa -9+2J ukupno raspolo'ivi# sredstava za 2009. godinu )izvor 5.=;%+ "to iznosi samo 0+1J 3D&. Ovakav intenzitet ukupni# ulaganja u istra'iva ko,razvojne programe te#nolo"kog razvoja industrije Srbije je na nivou gre"ke i ne mo'e da ima bilo kakav merljiv e!ekat u nacionalnim razmerama. ;epublika Srbija za period od 2010. do 2011. godine kao svoj osnovni cilj postavlja da izdvajanja za nauku+ mimo in!rastrukture+ dostignu 1J 3D& do 2011. godine .
26

U Strategiji razvoja nauke Srbije de!inisano je sedam nacionalni# prioriteta polaze0i od niza kriterijuma+ me2u kojima su* uskla2enost sa strategijom razvoja zemlje i mogu0nost primene nau ni# rezultata u zemlji i svetu. =o su slede0i prioriteti* 1% 3iomedicina+ 2% .ovi materijali i nanonauke+ -% 8a"tita 'ivotne sredine i klimatske promene+ /% (nergetika i energetska e!ikasnost+

1% &oljoprivreda i #rana+ 4% In!ormacione i komunikacione te#nologije i 6% Unapre2enje dono"enja dr'avni# odluka i a!irmacije nacionalnog identiteta. .avedeni prioriteti+ de!inisani za petogodi"nji period+ su samo u odre2enoj meri kompatibilni sa realnim potrebama industrije Srbije+ a posebno sa aspekta njenog oporavka+ koji je+ izme2u ostalog+ neop#odan i za pove0anje bud'eta iz kojeg se nauka !inansira. .auka+ posebno u svom delu koji se odnosi na te#nolo"ki razvoj+ a koji je od su"tinskog zna aja za inovativne procese u industriji+ mora da sledi lokalne speci!i nosti i prioritete industrije+ u suprotnom+ dolazi do pojave raskoraka+ koja parali"e interakciju istra'iva ko,razvojni# institucija i industrije+ i tako onemogu0ava uspostavljanje spirale razvoja. (vropska unija je+ pod naletom ekonomske krize koja je pred (vropsku Vladu postavila do sada najve0i izazov+ zaustavljaju0i razvoj evropske ekonomije+ destabili"u0i !inansijsko tr'i"te i prete0i da u naredne dve godine stvori armiju od 2+6 miliona nezaposleni#+ #itno reaguju0i na takvu pretnju+ novembra 2007. godine donela dokument pod nazivom (vropski plan ekonomskog oporavka ),uro%ean ,conomic Reco#er& lan%+ koji je u decembru 2007. godine usvojen od strane (vropskog saveta. U delu plana koji se odnosi na istra'ivanje i inovacije+ izme2u ostalog pokrenuta je inicijativa partnerstva privatnog i javnog sektora sa tri klju na programa *
00<01

1% Babrike budu0nosti )Kactories o$ the Kuture , BoB%+ sa obimom investiranja u razvojne aktivnosti od 1+2 mlrd (U;+ za sektor prera2iva ke industrije$ 2% (nergetski e!ikasne zgrade ),nerg&>e$$icient Nuil"ings , (e3%+ sa obimom investiranja u razvojne aktivnosti od 1 mlrd (U;+ za sektor gra2evinske industrije$ -% 8eleni automobili )Green -ars , H>%+ sa obimom investiranja u razvojne aktivnosti od 1 mlrd (U;$ za sektor automobilske industrije. 8a ove programe je opredeljen specijalni bud'etski !ond u iznosu od -+2 milijarde (U;+ kojim se dopunjuju postoje0i !ondovi+ ranije opredeljeni za ove istra'iva ko,razvojne prioritete. .auka je ovde stavljena u najdirektniju !unkciju oporavka industrije i o uvanja radni# mesta+ kroz novi zama# ciljani# te#nolo"ki# istra'ivanja i restrukturiranja osnova industrije+ posebno prera2iva ke+ kroz uvo2enje novi#+ visokote#nolo"ki# sadr'aja i izgradnju novi# organizacioni# koncepata !abrika i industrijski# sistema. &rera2iva ka industrija je vitalni elemenat ekonomije (vropske unije+ ona ostaje osnovna pokreta ka snaga i nosilac prosperiteta+ generi"u0i oko 20J (U,26 dodate vrednosti i 17J zaposlenosti+ sa vi"e od -0 miliona radni# mesta . U Strategiji razvoja nauke Srbije+ proizvodne te#nologije nisu svrstane u listu prioriteta+ mada se industrija+ koja je tako2e pokreta ekonomije Srbije+ nalazi u izuzetno te"kom stanju i za#teva #itan program oporavka. &&& inicijativa pokazuje kako se u (U razume !raza FnoAle"ge base" societ& , znanje nije atribut dru"tva+ znanje je su"tinski sadr'aj za egzistenciju dru"tva.
02

:lju ni elemenat za uspostavljanje pune i !unkcionalne interakcije izme2u istra'iva ko,razvojni# institucija i industrije Srbije jeste uspostavljanje jednog izbalansiranog programa dugoro nog te#nolo"kog razvoja+ koji 0e biti komplementaran sa strate"kim razvojnim prioritetima+ nacionalnim osobenostima+ odnosno kulturnim pro!ilom i kulturnom tradicijom Srbije+ realnim stanjem i realnim perspektivama te#nolo"kog razvoja nauke i industrije+ posebno u kontekstu integracioni# procesa pristupanja Srbije u (vropsku uniju. =raganje za optimalnim re"enjem nije

problem sa kojim se suo ava samo Srbiji+ ve0 je to op"ti problem+ u velikoj meri prisutan u vode0im svetskim ekonomijama. U okvirima (U+ ovaj problem se re"ava kroz razli ite programeMinstrumente+ me2u kojima se po svojoj e!ektivnosti izdvaja program (vropski# te#nolo"ki# plat!ormi )(=&%. Su"tina ovog programa je bliska interakcija tri klju na u esnika procesa te#nolo"kog razvoja* Industrija , .osioca istra'iva ko,razvojni# aktivnosti , .osioca investicionog kapitala. Dr'ava preko svoji# regulatorni# me#anizama stvara pogodan ambijent za !unkcionisanje ovog trougla u procesu generisanja i implementacije novi# te#nolo"ki# znanja. KKKKKKKKKKKK Strategi/a nau7no>tehnolo:kog ra2#o/a Srbi/e 2010>2015. Ministarst#o 2a nauku i tehnologi/u, 200.. -4MM=)+-!B+4) KR4M B@, -4MM+SS+4) B4 B@, ,=R4 ,!) 4=)-+<1 ! ,uro%ean ,conomic Reco#er& lan Nrussels, 25.11.200E, -4M(200E) E00 $inal. ,=R4 ,!) -4MM+SS+4), ,uro%ean research su%%orts economic reco#er& )eA %ublic>%ri#ate %artnershi%s $or research in the manu$acturing, construction an" automoti#e sectors, Directorate>General $or Research, +n"ustrial technologies, =nit G2 P)eA generation o$ %ro"uctsL, 200., ,=R 28025 ,) ,=R4 ,!) -4MM+SS+4), K!-B4R+,S 4K B@, K=B=R, > SBR!B,G+- M=<B+> !))=!< R4!DM! , re%are" b& the !">hoc +n"ustrial !"#isor& Grou%, Directorate>General $or Research, +n"ustrial Bechnologies, =nit G21 P)eA generation o$ %ro"uctsL, 2010, ,=R 282E2 ,).
26 00 01 02

-il/e#i, %olitika, mere

U periodu od 2011, 2020. godine te#nolo"ka politika intenziviranja interakcije izme2u nosioca istra'iva ko,razvojni# aktivnosti i industrije treba da bude !okusirana na dva strate"ka prioriteta* 1% .acionalne te#nolo"ke plat!orme Srbije , .=&S i 2% .ove inicijative za uspe"an trans!er i diseminaciju znanja

)acionalne tehnolo:ke %lat$orme Srbi/e > )B S

.acionalne te#nolo"ke plat!orme Srbije su novi+ sveobu#vatni instrument te#nolo"kog razvoja industrije Srbije izveden iz programa (vropski# te#nolo"ki# plat!ormi+ koje je (vropska komisija uspostavila sa ciljem e!ikasnijeg upravljanja interaktivnim procesima u trouglu razvoja* nauka , industrija , nosioci investicionog kapitala. U konceptualnom smislu+ (vropske te#nolo"ke plat!orme se kao politi ki instrument za domen te#nolo"kog razvoja prvi put pojavljuju u 2002. godini u okviru zvani ne (U komunikacije* &olitika industrijskog razvoja pro"irene (vrope. Odma#+ 200-. godine+ na najvi"em regulatornom nivou (U )S%ring ,uro%ean -ouncil% donet je zaklju ak da (vropska komisija deluje na oblast evropskog istra'ivanja i razvoja )(;D% kroz uspostavljanje novog politi kog instrumenta pod nazivom (vropske te#nolo"ke plat!orme )(=& , ,uro%ean Bechnolog& lat$orms% + postavljaju0i tri bazi na cilja povezana sa Gisabonskom strategijom izgradnje evropske ekonomije bazirane na znanju *
00 04

1% Stvaranje !ormalnog okvira za nosioce investicionog kapitala+ predvo2eni# industrijom+ da de!ini"u istra'iva ke i razvojne prioritete+ vremenske okvire+ i akcione planove za niz strate"ki zna ajni# pitanja+ kod koji# su razvoj i rast ekonomije (U+ zapo"ljavanje+ globalna konkurentnost i odr'ivi razvoj u sprezi+ ili zavisni od razvoja te#nologija i te#nolo"ki# dostignu0a na srednjero nom i dugoro nom planu.

2% Stvaranje !ormalnog okvira za obezbe2ivanje adekvatnog usmeravanja !ondova namenjeni# istra'iva kim aktivnostima na oblasti od visokog zna aja za industriju+ obu#vataju0i celokupan ekonomski lanac stvaranja vrednosti i mobili"u0i dru"tvene autoritete i regulatorna tela na nacionalnom i regionalnom nivou. U kontekstu ja anja partnerstva dru"tvenog i privatnog kapitala+ te#nolo"ke plat!orme imaju potencijal sna'nog inioca politike razvoja evropskog istra'iva kog prostora )(;D%+ a posebno u jasnijoj orijentaciji B&,6 okvirnog programa ka stvarnim potrebama industrije i njene direktne i "iroke participacije u istra'ivanju i realizaciji istra'iva ki# projekata. -% &repoznavanje te#nolo"ki# izazova koji potencijalno doprinose realizaciji klju ni# politi ki# ciljeva (U+ koji su od esencijalnog zna aja za sada"nju i budu0u konkurentnost evropske ekonomije na globalnom nivou+ uklju uju0i* , Intenzivni razvoj i implementacija visoki# i novonastaju0i# te#nologija$ , ;azvoj novi# te#nologija u kontekstu odr'ivog razvoja$ , Henerisanje novi# visokote#nolo"ki# proizvoda i usluga za masovnu potro"nju$ , ;adikalne te#nolo"ke inovacije neop#odne za stvaranje i o uvanje vode0e pozicije klju ni# visokote#nolo"ki# industrijski# sektora evropske ekonomije na globalnom nivou$ , Obnavljanje+ restruktuiranje i revitalizacija tradicionalni# industrijski# sektora kroz primenu novi# te#nologija i inovacije. &ored pret#odnog+ koncept (=& ima za cilj re"avanje neki# speci!i ni# problema (U kao "to su* #armonizacija delovanja nosioca investicionog kapitala i okupljanje oko zajedni ki usagla"eni# vizija razvoja+ de!ragmentacija istra'iva ki# i razvojni# resursaMakcija+ e!ikasna mobilizacija dr'avni# i privatni# !ondovaMresursa za !inansiranje i specijalizacijaMtrans!ormacija vode0i# industrijski# sektora evropske ekonomije u visokote#nolo"kim oblastima. U operativnom smislu koncept (=& se svodi na skup autonomni# iMili me2usobno spregnuti# individualni# te#nolo"ki# plat!ormi+ koje su specijalizovane za odre2eni domen industrije i koje po svom modelu delovanja imaju evropsku dimenziju. U pret#odnom periodu+ -4 individualni# plat!ormi je uspe"no okon alo rigoroznu kvali!ikacionu proceduru i registrovano od strane (vropske komisije u kontekstu (=& instrumenta. Implementacija ovog instrumenta se kontinualno prati od strane (vropske komisije kroz periodi ne statusne kon!erencije i detaljne evolucione studije koje sprovode nevladine agencije. (=& koncept je vertikalno struktuiran i sastoji se od tri nivoa* evropskog nivoa+ nacionalnog nivoa i nivoa evropski# regija. Aedan od klju ni# preduslova za prakti nu implementaciju (=& koncepta jeste uspostavljanje vertikalne sinergijske veze izme2u ova tri nivoa u delu programa te#nolo"ki# istra'ivanja i interakcije institucija iz akademskog domena sa industrijom i nosiocima investicionog kapitala. Ova interakcija odnosi se u prvom redu na zemlje lanice (U+ a zatim i zemlje koje se nalaze u razli itim !azama procesa pridru'ivanja. Veza izme2u (U i nacionalnogMregionalnog nivoa ostvaruje se u !ormalnom smislu preko dva instrumenta* Miror grupe )Mirror Gro%us , H5% i .acionalneMregionalne te#nolo"ke plat!orme ).;=&%. Sa aspekta implementacije na nacionalni i regionalni nivo i u smislu implementacije (=& koncepta u industriju Srbije kroz uspostavljanja programa .acionalni# te#nolo"ki# plat!ormi

Srbije+ posebno je ilustrativan primer &oljske+ koja je sa programom implementacije (=& koncepta u istra'iva ko,razvojni prostor svoje ekonomije krenula 200/. godine i u petogodi"njem periodu izgradila odgovaraju0e koordinacione me#anizme na nacionalnom nivou+ kao i odgovaraju0e me#anizme sinergetske interakcije sa (U nivoom. ;ezultat je dobro razgranata i sadr'ajna .;=& mre'a+ koja u ovom trenutku obu#vata 27 nacionalni# te#nolo"ki# plat!ormi. Dktivnosti &oljski# te#nolo"ki# plat!ormi )&=&% su u svakom od nacionalni# industrijski# sektora aktivno podr'ani od strane resorni# ministarstava Vlade &oljske. :onkretno+ tu podr"ku obezbe2uju* 5inistarstvo nauke i visokog obrazovanja+ 5inistarstvo ekonomije+ 5inistarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja+ 5inistarstvo 'ivotnog okru'enja i 5inistarstvo nacionalne odbrane. Odgovaraju0im koordinacionim aktivnostima u podr"ku &=& su anga'ovani klju ni industrijski partneri+ kompanije+ privredne komore i agencije+ kao i "ira akademska zajednica. &aralelno+ sprovode se i koordinisane akcije ka (=& nivou kroz delegiranje poljski# predstavnika u (=& 5irror grupe+ upravlja ke strukture individualni# (=& kao i u (=& koordinaciona tela (vropske komisije. =okom 2001. godine !ormiran je :oordinacioni komitet &oljski# te#nolo"ki# plat!ormi )>> &=&s%+ koji ima svog generalnog sekretara+ predsednika i tim saradnika koji ine ugledni pro!esori i nau nici. >> &=&s je vo2en od strane )ational -ontact oint $or Research rogrammes o$ the ,uro%ean =nion koji ima konsultantsku i savetodavnu !unkciju. U kontekstu oporavka i razvoja industrije Srbije koncept (vropski# te#nolo"ki# plat!ormi nosi velike potencijale i na tim osnovama mogu0e je izgraditi novi !ormalni okvir velike e!ikasnosti za uspostavljanje pune i sadr'ajne interakcije izme2u industrije i istra'iva ko,razvojni# institucija+ na srednjero nom i dugoro nom planu delovanja. U tom smislu kao klju ni politi ki instrument delovanja u ovoj oblasti prepoznaje se program* .acionalne te#nolo"ke plat!orme Srbije , .=&S. Osnovne odrednice .=&S programa* 1% 5isija* , Izgradnja novog !ormalnog okvira za oporavak i sistematski rein'enjering industrije Srbije kroz uspostavljanje novi# modela interakcije unutar trougla te#nolo"kog razvoja* Industrija , .osioci istra'iva ko,razvojni# aktivnosti , .osioci investicionog kapitala$ , =e#nolo"ka komponenta za evropski integracioni proces$ , =e#nolo"ka kompatibilnostMprepoznatljivost na (U nivou , inkorporacija u agendu (vropa 2020 )! strateg& $or smart, sustainable an" inclusi#e groAth%. 2% 5etodolo"ki okvir* &rogram .acionalne te#nolo"ke plat!orme Srbije .=&S nu'no mora da uva'ava speci!i nosti ekonomskog i kulturnog prostora Srbije. Opredeljenja kod !ormulacije vizije+ izbora dugoro ni# ciljeva i nji#ovog prioriteta+ kao i Strate"ke istra'iva ke agende+ ne treba da budu vo2eni direktnim preslikavanjem neke od (=& plat!ormi na lokalni nacionalni nivo. , Implementacija (=& koncepta na nacionalni nivo kroz primenu .;=& instrumenta$ , Sinergija sa (U kroz kooperativni odnos sa individualnim (=&$ , Eiroka mobilizacija industrije+ industrijski# asocijacija+ nosioca istra'iva ko,razvojni# aktivnosti i nosioca investicionog kapitala$

, &artnerstvo sa resornim ministarstvima i ostalim regulacionim telima u stvaranju stimulativnog ambijenta$ -% Oblast delovanja* Ukupni privredni prostor Srbije+ posebno* industrija+ gra2evinarstvo+ agrar$ /% .osioci programa* 5inistarstvo za nauku i te#nolo"ki razvoj i Dkademija in'enjerski# nauka Srbije , DI.S operativno pokre0u i koordiniraju ovaj program. 1% U esnici* Industrija+ istra'iva ko,razvojne institucije )univerziteti i instituti%+ nosioci preduzetni kog kapitala+ predstavnici dr'avni# regulatorni# tela )resorna ministarstva+ komore% 4% SpregaMInterakcija* , Iorizontalna sprega na nacionalnom nivou , I=& me2uveze$ , Vertikalna sprega na regionalnom+ (U i globalnom nivou , prodor u prostor (vropski# te#nolo"ki# plat!ormi izuzetnog bogatstva novim te#nolo"kim sadr'ajima+ inovativnim idejama i novim konceptima za stvaranje novi# proizvoda i usluga. 6% Osnovni izlaz* .=&S mre'a od 1 do 10 individualni# te#nolo"ki# plat!ormi ).=&S,itp% od koji# svaka sadr'i slede0e elemente* , &oslovna interesna grupa+ koju ine kompanije iz industrije+ istra'iva ko,razvojne i edukacione institucije i kompanije nosioci investicionog i rizi nog kapitala$ , ;ukovodno telo i sistem koordinacije i komunikacije$ , Usagla"ena zajedni ka vizija razvoja na dugoro nom planu+ , &rogram delovanja u !ormi Strate"ke agende+ , &lan implementacije Strate"ke agende+ , 8vani na registracija na nivou Vlade ;epublike Srbije+ i , Bunkcionalna M sinergijska veza sa komplementarnim individualnim (=& plat!ormama .
02

.a programu .acionalni# te#nolo"ki# plat!ormi Srbije intenzivno je anga'ovana Dkademija in'enjerski# nauka Srbije , DI.S+ koja poseduje ekstenzivne ekspertske resurse sa "irokim spektrom kompetencija+ koji obu#vata sveukupni prostor in'enjerskog delovanja. KKKKKKKKKKKK ,=R4 ,!) -4MM+SS+4), B,-@)4<4GQ <!BK4RMS > Krom De$inition to +m%lementation o$ a -ommon Research !gen"a, Re%ort com%ile" b& a -ommission +nter> Ser#ice Grou% on Bechnolog& lat$orms, Directorate>General $or Research, Directorate N > Structuring the ,uro%ean Research !rea, 2008, ,=R 21255 -4MM+SS+4) 4K B@, ,=R4 ,!) -4MM=)+B+,S, -4M(200;) 1E2 $inal, communication $rom the commission to the council, the euro%ean %arliament, the euro%ean economic an" social committee an" the committee o$ the regions, +m%ro#ing knoAle"ge trans$er betAeen
00 04

research institutions an" in"ustr& across ,uro%e1 embracing o%en inno#ation > +m%lementing the <isbon agen"a > RS,-(200;) 88.S, Nrussels, 8.8.200; +2#or1 !ka"emi/a in0en/erskih nauka Srbi/e.
02

Dijagram /* .acionalne te#nolo"ke plat!orme Srbije , .=&S

&ored programa .acionalni# te#nolo"ki# plat!ormi Srbije potrebno je sprovoditi i tri dugoro na strate"ka programa za razvoj industrije* &;OH;D5 1* (kolo"ki kompatibilna industrija Sistematsko uvo2enje ekolo"ke dimenzije u prostor industrije Srbije u smislu uskla2ivanje njene te#nolo"ke baze i modela rada sa nacionalnim i evropskim propisima relevantnim za o uvanje 'ivotne sredine+ klimatske promene+ za"tite na radu i o uvanja zdravlja radnika. Izgradnja relevantni# zakonski# akata i me#anizama za nji#ovo e!ikasno sprovo2enje i kontrolu. &;OH;D5 2* Industrija sa e!ikasnim kori"0enjem resursa &repoznavanje i stimulacija primene te#nologija i proizvodni# metoda koje redukuju i racionalizuju potro"nju prirodni# resursa i stimuli"u investicije u nji#ovo o uvanje i obnavljanje. Izgradnja zakonski# akata koji stimuli"u i obavezuju industriju da deluje u skladu sa relevantnim standardima i strategijama odr'ivog razvoja. &;OH;D5 -* Digitalizovani proizvodni procesi , I:= agenda za industriju ;azvoj novi# modela poslovanja industrije Srbije bazirani# na "irokoj primeni I:= te#nologija na svim nivoima poslovnog sistema+ posebno u delu interakcije sa okru'enjem i pristupa inostranom tr'i"tu. &osebni I:= modeli za !abrike budu0nosti , &D5(=.( Babrike+ DIHI=DG.(

Babrike+ VI;=U(G.( Babrike+ koje u svojoj osnovi imaju inkorporirane I:= te#nologije kao klju ne ene/blig sadr'aje.

)o#e inici/ati#e 2a us%e:an trans$er 2nan/a

1% &ove0anja ulaganja u nauku sa ambicioznim+ ali vrlo zna ajnim ciljem da se do 2011. godine dostigne kriti ni nivo od 1+01J 3D&+ kao i opredeljenja da se zna ajno pove0a obim sredstava koji se usmeravaju na projekte te#nolo"kog razvoja i direktne participacije industrijski# kompanija u takvim projektima , najmanje 10J ukupni# bud'etski# sredstava usmeravati u oblast te#nolo"kog razvoja uz re!ormulaciju prioriteta za ovu oblast u skladu sa programom &artnerstvo sa privredom de!inisanim kroz modul Implementacije Strategije nau nog i te#nolo"kog razvoja Srbije za period 2010 , 2011. godine i Strategijom i politikom razvoja industrije Srbije za period 2011 , 2020. godine+ 2% &opularizacija i stimulisanje omladine da svoju pro!esionalnu karijeru usmeri u oblasti te#ni ki# disciplina+ podjednako na srednjem i visokom nivou obrazovanja. U tom smislu iskoristiti >entar za promociju nauke+ koji je de!inisanim kroz modul Implementacije Strategije nau nog i te#nolo"kog razvoja Srbije za period 2010 , 2011. godine. U okviru ovog >entra najmanje 10J resursa usmeriti u domen te#nolo"ki# nauka+ posebno u delu visoki# i novonastaju0i# te#nologija+ -% Aa anje obrazovni# kapaciteta te#ni ki# !akulteta+ sa !okusom na razvijanje prakti ni# ve"tina+ kreativnosti i liderstva u svim oblastima in'enjerstva. &okretanje novi# multidisciplinarni# smerova+ kao "to su me#atronika+ robotika i industrijska automatizacija+ i sli no+ koriste0i !leksibilne okvire i in#erentne dinami ke potencijale novog sistema visokog obrazovanja uskla2enog sa 3olonjskim procesom+ /% Stimulisanje privatne inicijative u obrazovanju in'enjera+ posebno u delu visokog obrazovanja )ukoliko se zanemare !akulteti iz I:= oblasti+ privatne inicijative u ovom delu visoko"kolskog obrazovanja prakti no ne postojeZ%+ 1% Aa anje obrazovni# i istra'iva ko,razvojni# kapaciteta te#ni ki# !akulteta+ posebno u delu doktorski# studija+ kroz pokretanje bliske me2unarodne saradnje sa te#ni kim univerzitetima i institutima kao visokoe!ikasan me#anizam za brzi trans!er znanja i obrazovanje nove generacije te#nolo"ki# lidera za industriju Srbije+ 4% 5e#anizmiMinstrumenti ubrzanog trans!era znanja* )1% "kola lidera za industriju+ posebno !okusirana na izabrane mlade istra'iva e+ edukacija u inostranstvu u vode0im istra'iva ko,razvojnim centrima i vode0im industrijskim kompanijama i )2% intenziviranje saradnje sa na"im istra'iva ima u dijaspori+ posebno sa onim koji su ostvarili uspe"nu karijeru u industrijskim proizvodnim kompanijama i nji#ovo uklju ivanje u poseban program saradnje. 6% Stimulisanje privatne inicijative u delu istra'ivanja i razvoja za domen industrijski# te#nologija , privatni istra'iva ko,razvojni centri. &osebno se !okusirati na internacionalnu dimenziju i razli ite kooperativne programe u visokote#nolo"kom sektoru kroz me"ovita ulaganja ili druge oblike outsourcing oblika industrijske saradnje+

7% 8na ajno unaprediti sistem !inansiranja nau no,istra'iva ki# projekata+ koji moraju da budu vo2eni unapred !ormulisanim tematskim okvirima+ sa prioritetima uskla2enim potrebama industrije i sa obaveznom participacijom kompanija iz industrije u istra'iva ko,razvojnim aktivnostima+ uz unapre2eni sistem !iltriranja projekata u smislu procene zna aja u odnosu na prioritete industrije+ upravljanja rizikom i pra0enja realizacije projekta+ i uz istovremeno zna ajno ve0u koncentraciju !inansijski# resursa projekta , koncept strate"ki# te#nolo"ki# projekata sa optimalnomMkriti nom masom !inansijski# resursa za ostvarivanje zna ajni# te#ni ko, te#nolo"ki# rezultata+ mereni# u nacionalnim razmerama industrije Srbije );azmotriti model dvostepena evaluacije koji je u u ovoj oblasti usvojila Evajcarska%+ 9% :onkurse za najbolju inovaciju re!ormulisati u smislu stimulisanja aplikativni# aspekata+ inoviranje proizvodni# programa+ te#nolo"ki# procesa ili organizacija poslovnog sistema+ a sve zajedno merljivo u nacionalnim razmerama industrije Srbije. .apustiti dosada"nju praksu partikularni# re"enja+ marginalnog nacionalnog zna aja i kapaciteta.

4. 2loga sektora IK0 u implementaciji nove industrijske politike

Osnovni nalaz* In!ormaciono komunikacione te#nologije )I:=% su osnovni pokreta rasta svetske ekonomije u ovom veku. Od klasi ne elektronske industrije+ te'i"te se u me2uvremenu pomerilo ka so!tverskoj i industriji ra unarsko telekomunikacioni# usluga+ a najve0i deo dodatne vrednosti se generi"e upravo u oblasti so!tvera i usluga )ra unarsko,telekomunikacioni#%. >ena #ardvera ra unara+ a u velikoj meri i telekomunikacioni# ure2aja+ je toliko niska+ zbog velikoserijske proizvodnje+ da je bez veliki# investicija mogu0e otvoriti radna mesta. .ajve0a nov ana ulaganja su u izgradnji !iksne "irokopojasne mre'e+ koja danas treba da se gradi isklju ivo kao opti ka mre'a. Osnovno ulaganje u so!tverskoj i I:= uslu'noj industriji je ulaganje u znanje zaposleni#+ a jedan od klju ni# preostali# preduslova je postojanje "irokopojasni# mre'a. Dinamika promena potrebnog znanja u ovoj oblasti je takva da je neop#odno u enje zaposleni# tokom celog 'ivota+ da bi se u toku celokupnog radnog veka mogao davati zna ajan radni doprinos. U suprotnom+ ve0 posle desetak godina ranije ste eno znanje uglavnom postaje neupotrebljivo.

;i&#evi
8a razvoj industrije I:= predstavljaju sredstvo za modernizaciju i pove0anje njene konkurentnosti )prema istra'ivanju O(>D,a+ pove0avanje ulaganja u elektronske komunikacije za 7J+ uti e na pove0anje 3D& za 1J%. U proteklom periodu 2001,2009. godine zabele'en je dinami an rast ovog sektora+ naime+ rast 3DV saobra0aja+ skladi"tenja i veza pove0avala se po visokoj godi"njoj prose noj stopi od 1/+9J+ u emu su telekomunikacije )i po"tanske aktivnosti% u estvovale sa oko //J. 8na ajan pomak na tr'i"tu !iksni# telekomunikacioni# usluga u injen je izdavanjem licence )!ebruar 2010. godine% drugom operatoru za !iksnu tele!oniju+ kompaniji ?=elenor?+ ime je u injen prvi korak ka !akti kom ukidanju monopola i liberalizaciji tr'i"ta !iksne telekomunikacione mre'e+ pristupu konkurencije i obezbe2enju novi# investicija u oblasti !iksne tele!onije. 5obilna tele!onija bele'i ekspanzivan razvoj i najpro!itabilniji je deo telekomunikacija. Ulazak tre0eg operatora na tr'i"te mobilne tele!onije je uticao na podizanje nivoa konkurencije i na dalju liberalizaciju tr'i"ta. 3roj korisnika mobilne tele!onije u 2009. godine je dostigao skoro 10 miliona. &enetracija iznosi 1-2+2J. &okrivenost teritorije i stanovni"tva signalom je na visokom nivou+ ali jo" uvek nije potpuna. =r'i"te Internet usluga je u stalnoj ekspanziji. 8abele'en je rast broja provajdera kao i korisnika. Ukupan broj !iksni# Internet konekcija krajem

2007. godine je iznosio 741+9 #iljada. O ekuje se da 0e do 201/. godine u Srbiji biti 1+9 miliona "irokopojasni# priklju aka. >iljevi su digitalizacija telekomunikacione in!rastrukture+ dostizanje prose nog evropskog stepena razvoja u oblasti elektronski# komunikacija+ omogu0avanje da Internet bude svima dostupan+ brz+ je!tin i siguran+ podsticanje razvoja [eb ekonomije$ pove0anje u e"0a doma0e industrije+ obezbe2ivanje e!ikasnog pristupa in!ormacijama i znanju+ itd. Oblast elektronski# komunikacija i in!ormacionog dru"tva je obu#va0ena Digitalnom agendom Srbije+ koju ine Strategija razvoja elektronski# komunikacija u ;epublici Srbiji od 2010. do 2020. godine i Strategija razvoja in!ormacionog dru"tva u ;epublici Srbiji do 2020. godine. ;azvoj elektronski# komunikacija naredni# godina 0e se kretati u pravcu pobolj"anja postoje0eg stanja in!rastrukture+ razvoja servisa+ uvo2enja novi# te#nologija u svim oblastima+ unapre2enja sektora industrijske opreme elektronski# komunikacija+ za"tite 'ivotne sredine+ itd. .acionalna mre'a 0e biti !ormirana po modelu otvorene opti ke mre'e i zasniva0e se na postoje0oj in!rastrukturi razli iti# operatora. ;azvoj "irokopojasnog pristupa mre'i utica0e na unapre2enje privrede kroz povezivanje privredni# regiona u zemlji+ pove0anje konkurentnosti+ pobolj"anja komunikacije+ itd. ;azvoj nacionalne "irokopojasne komunikacione mre'e obezbedi0e uvo2enje usluga za javnu upravu+ zdravstvo+ "kolstvo+ pravosu2e i poslovni sektor. Izgradnja in!ormacionog dru"tva 0e biti unapre2ena primenom* I:= u javnoj upravi+ zdravstvu+ pravosu2u+ obrazovanju+ nauci i kulturi$ podsticanjem razvoja+ za"tite potro"a a i kordinacijom razvoja e,trgovine$ razvoja ljudski# resursa$ razvoja start,up inovativni# kompanija$ za"titom intelektualne svojine so!tvera i digitalni# sadr'aja i unapre2enjem in!ormacione bezbednosti. 8a izgradnju ?in!ormacionog dru"tva? potrebno je obezbediti raspolo'ivost i dostupnost I:= svima. Da bi se to ostvarilo neop#odno je omogu0iti brz pristup internetu po niskim cenama+ prvenstveno preko tele!onski# linija ili kablova+ ali i preko be'i ne te#nologije i satelita.

Ed $(/i#(
U ovoj oblasti postoji manjak stru njaka+ pre svega zbog odlaska velikog broja visokoobrazovani# stru njaka u inostranstvo. 8avod za zapo"ljavanje Srbije je proglasio stru njake za so!tver najde!icitarnijom strukom+ zbog ega je primaran zadatak pove0anja kapaciteta !akulteta koji "koluju stru njake u ovoj oblasti. Osim toga+ ve0 u toku "kolovanja studente treba uklju iti u razvojne projekte+ tako "to bi se uz !akultete u ovoj oblasti realizovali veliki te#nolo"ki parkovi sa industrijom visoki# te#nologija. =ako2e treba podsticati kreiranje ?s%in o$$? kompanija pri univerzitetima+ radi brzog trans!era znanja i ideja u industriju. =ako su nastale najve0e svetske kompanije u ovoj oblasti u SDD+ a u Srbiji je najve0a koncentracija znanja iz I:= ba" na univerzitetima. U srednjim i osnovnim "kolama je neop#odno uvoditi nove programe i osve'avati I:= znanja nastavnika+ kako bi se deci pru'ala adekvatna znanja. Danas zna ajan deo nastavnika poznaje oblast manje od neki# u enika u razredu+ upravo zato "to nisu bili primorani da prate razvoj oblasti I:=. .eop#odno je da se uvede redovno usavr"avanje znanja za nastavnike+ kontrola ste enog znanja i !inansijska stimulacija za one koji najbolje prate oblast. Osim toga+ potrebno je dodatno pove0ati !ond asova za predmete iz oblasti I:= kada su predmeti ve0 postojali+ a uvesti nove kao obavezne tamo gde nisu postojali. Ove mere je te"ko uvesti zbog postoje0eg nedostatka kadrova.

.au noistra'iva ka i obrazovna mre'a D5;(S je poslu'ila za obrazovanje korisnika i uspostavu niza mre'ni# usluga na "irokopojasnoj mre'i. Inicijativom 5inistarstva prosvete i =elekoma Srbija su povezane osnovne i srednje "kole+ tako da su stvoreni preduslovi za nove sadr'aje na mre'i. .ame0e se potreba generisanja i distribucije sadr'aja za predavanja za srednje i osnovne "kole u elektronskoj !ormi za sve predmete i uvo2enje te#nologija elektronskog u enja. Ova praksa je ve0 po ela da se primenjuje na univerzitetima.

E&e$!"ons$( v&(d(
Interakcija vlada i lokalni# samouprava sa gra2anima se u razvijenim zemljama odvija veoma e!ikasno za#valjuju0i kori"0enju Internet in!rastrukture. 5anji deo ti# usluga se mo'e ostvariti bez pouzdanog utvr2ivanja identiteta gra2ana koji koristi uslugu+ ali je za ve0inu neop#odan niz sigurnosni# preduslova,sigurnosni# usluga. U Srbiji su usvojeni potrebni zakoni i !ormirana prva serti!ikaciona tela+ ime su stvoreni preduslovi za ostvarenje sigurnosni# usluga. 5e2utim+ do sada nije do"lo do masovnog kori"0enja serti!ikata od strane gra2ana. 8na ajna "ansa za uvo2enje serti!ikata o identitetu na nivou cele populacije je morala da bude propu"tena zbog pritiska javnosti kada su uvo2ene nove li ne karte )tada su gra2ani mogli da biraju da li 'ele li ne karte sa ipom ili ne%. Osnovne sigurnosne usluge neop#odne za uvo2enje elektronske vlade su digitalni identitet i digitalni potpis. U manje kriti nim primenama+ identitet se mo'e garantovati preko para korisni ko ime , lozinka. :ada je potreban visok nivo sigurnosti+ identitet se garantuje preko digitalnog serti!ikata identiteta na kartici ili serveru na mre'i uparenog sa lozinkom ili ak sistemima sa lozinkom koja se jednokratno generi"e. .aredna "ansa za uvo2enje serti!ikata identiteta na nivou svi# gra2ana Srbije je uvo2enje zdravstvene kartice sa ipom+ kada se mo'e uvesti i digitalni potpis+ tako da se otklone sigurnosna ograni enja u razvoju usluga za gra2ane. Sa "irenjem usluga elektronske vlade+ neop#odno je uvesti uslugu prijavljivanja na jednom mestu. In!rastruktura za takvu uslugu bi uvala samo jednu lozinku za sve usluge i de!inisala bi sva ovla"0enja za pristup uslugama elektronske vlade. &ripreme za izgradnju takve in!rastrukture treba uraditi u !azi izrade centralnog registra gra2ana. =ime 0e se gra2ani osloboditi potrebe za pam0enjem velikog broja lozinki i korisni ki# imena i nepotrebni# prijavljivanja i odjavljivanja na i sa razli iti# sistema elektronske vlade. Da bi dr'avni aparat mogao e!ikasno da !unkcioni"e+ neop#odno je napraviti ra unarsko telekomunikacionu mre'u Vlade na koju bi bile vezane sve lokalne samoupravne. Ova mre'a treba da bude "irokopojasna u najstro'ijem zna enju te re i i treba da ima visok nivo za"tite od bilo koje vrste napada. Ukoliko je mogu0e+ po'eljno je da se !ormira na kombinovanoj in!rastrukturi telekomunikacioni# operatora+ ali i privatnoj in!rastrukturi Vlade+ gde opti ka vlakna pripadaju Vladi )npr. dugoro ni zakup od (&S+ =elekom Srbija+ Veleznice%.

E&e$!"ons$o )d"(vs!vo
U elektronskom zdravstvu je Srbija na inila zna ajne korake uvo2enjem in!ormacioni# sistema domova zdravlja i bolnica+ elektronske kontrole propisivanja lekova+ elektronskog !akturisanja usluga+ registra osiguranika i mre'e ;88O u celoj Srbiji. &otrebno je pro"iriti in!ormacione sisteme na sve zdravstvene ustanove i uvezati apoteke+ bolnice+ domove zdravlja+ ;88O i zavode za javno zdravlje u jedinstvenu ra unarsku mre'u. .a takvoj jedinstvenoj mre'i se mo'e izgraditi sistem koji 0e mo0i da elimini"e papirne recepte. Osim toga+ mo0i 0e da se prati rad medicinskog osoblja i sve pru'ene usluge i da se !ormira jedinstveni elektronski karton pacijenta

sa redukovanim podacima na nivou Srbije. .a ovaj na in 0e se ostvariti ogromne u"tede u zdravstvu i ujedno promeniti odnos lekara i pacijenata. 8bog osetljivosti podataka u zdravstvu i potencijalnog uvanja kriti ni# podataka na ip kartici+ od ogromnog je zna aja uvo2enje nove kartice pod okriljem ;88O.

K(n/e&("i#s$o %os&ov(n#e
>ena licenci za programe za kancelarijsko poslovanje se pribli'ila ceni samog ra unara. Istovremeno mnoge vlade u (vropi i svetu koriste ili preporu uju primenu besplatnog 4%en o$$ice paketa za kancelarijsko poslovanje. :ako ne postoje bitne razlike u !unkcionalnostima+ kori"0enjem samo 4%en o$$ice u Srbiji bi se u"tedelo bar nekoliko desetina miliona evra. 8ato bi Vlada trebala da propi"e 4%en o$$ice kao standard u svim institucijama+ lokalnoj samoupravi+ javnim preduze0ima+ javnom zdravlju+ "kolama i svim bud'etski !inansiranim institucijama. Eirokopojasnim mre'ama koje dolaze do ku0a i stanova treba stvoriti preduslove za pretvaranja mesta na kojima se 'ivi u kancelarijski prostor , tzv. ku0na kancelarija )home o$$ice%. .ajnoviji kolaboracioni alati omogu0avaju izuzetnu podr"ku za kolaboraciju+ tako da virtuelni sastanci i diskusije na "irokopojasnoj mre'i ne zaostaju bitno za klasi nim sastancima u kancelariji. ;adom u ku0noj kancelariji bi se u"tedelo na vremenu odlaska na posao+ smanjila potro"nja energenata i zaga2enje+ smanjila potrebna ulaganja u gradske saobra0ajne in!rastrukture i sl.

De"e' &(/i#( !e&e$o- ni$(/i#(

Ukoliko se u narednom periodu privatizuje =elekom Srbija+ tada se mora omogu0iti ulaganje ve0em broju operatora na ?zadnjoj milji? telekomunikacione mre'e )unutar gradova% pod povoljnim uslovima kako bi se opti ka vlakna dovela do "to ve0eg broja zgrada. U okviru toga je potrebno obezbediti najjednostavnije procedure za sprovo2enje nove opti ke kablovske in!rastrukture.

So1!ve"s$e $o-%(ni#e
U Srbiji postoje tri karakteristi na tipa delatnosti so!tverski# kompanija. &rva kategorija kompanija razvija so!tver za inostranog naru ioca i uglavnom radi deo so!tvera neki# ve0i# sistema ili projekata ?po narud'bi?. @esto rade sa pomerenim radnim vremenom da bi se uskladili sa radnim vremenom naru ioca. Standardi i postupci razvoja su naj e"0e nametnuti od strane naru ioca. 8bog odnosa kvaliteta na"i# kadrova i plata+ u toku krize je do"lo samo do malog smanjenja obima poslova ovog tipa. Druga kategorija su razvoji za doma0e tr'i"te za potrebe poznatog naru ioca+ pri emu so!tver ima lokalne osobenosti. =ada intelektualna prava svojine ostaju u Srbiji za razliku od prve kategorije+ ali kvalitet so!tvera i lokalne osobenosti onemogu0avaju prodaju na svetskom tr'i"tu. =re0a kategorija predstavlja sopstvene razvoje sa ciljem da se iza2e na svetsko tr'i"te. @esto ova tre0a kategorija nastaje evolucijom druge kategorije i ona mo'e da jednog dana donese zna ajne pro!ite. Ovi proizvodi mogu da uspeju samo ako su razvojni timovi vr#unski i zamisao celokupnog projekta dobra. Dr'ava treba da podsti e sve oblike razvoja so!tvera jer su primanja u ovim kompanijama daleko iznad primanja u ostatku privrede. :valitet kadrova kod nas je veoma dobar. =ome doprinosi popularnost oblasti me2u omladinom+ tako da se na odgovaraju0e !akultete upisuju veoma dobri 2aci. Ova vrsta industrije ne za#teva velika !inansijska ulaganja ve0 velika ulaganja

u znanje. Odlazak svakog vr#unskog stru njaka je ogromna "teta za Srbiju+ tako da bi u"tede koje se posti'u primenom I:= te#nologija trebalo usmeriti na zadr'avanje najkvalitetniji# kadrova. 3roj zaposleni# nije ograni en tr'i"tem+ jer prva i tre0a kategorija kompanija po tipu delatnosti ima gotovo neograni eno tr'i"te+ a grana je izrazito izvozno orijentisana i ekolo"ki pri#vatljiva. U narednom periodu te'i"te I:= politike treba usmeriti ka slede0im merama* 1% &ove0ati kapacitete !akulteta koji "koluju stru njake u ovoj oblasti i nji#ove bud'etske kvote. Studente treba uklju iti u razvojne projekte u te#nolo"kim parkovima uz univerzitete sa industrijom visoki# te#nologija+ 2% .eop#odno da se uvede redovno usavr"avanje znanja za nastavnike iz ove oblasti+ kontrola ste enog znanja i !inansijska stimulacija za najbolje+ -% .a akademskoj mre'i D5;(S je potrebno generisati i distribuirati nastavne sadr'aje za predavanja za srednje i osnovne "kole u elektronskoj !ormi za sve predmete i uvesti te#nologije elektronskog u enja+ /% Sigurnosne usluge neop#odne za uvo2enje elektronske vlade su digitalni identitet i digitalni potpis+ a one se mogu najlak"e ostvariti ako se kod pravljenja nove zdravstvene knji'ice obavezno koristi kartica sa ipom i na njoj obezbede digitalni potpis i digitalni identitet+ 1% Uvo2enje usluga prijavljivanja na jednom mestu )single sign on%+ 4% Izrada "irokopojasne telekomunikacione mre'e Vlade sa uvezanim celim javnim sektorom+ 6% U elektronskom zdravstvu je potrebno pro"iriti in!ormacione sisteme na sve zdravstvene ustanove i uvezati apoteke+ bolnice+ domove zdravlja+ ;88O i zavode za javno zdravlje u jedinstvenu ra unarsku mre'u+ 7% Uvesti elektronsku zdravstvenu knji'icu na kojoj obavezno mora da postoji ip i uvesti obavezan serti!ikat za identitet i obavezan elektronski potpis+ 9% &ropisati 4%en o$$ice kao standard u svim Vladinim institucijama+ lokalnoj samoupravi+ javnim preduze0ima+ javnom zdravlju+ "kolama i svim bud'etski !inansiranim institucijama+ 10% Eirokopojasnim mre'ama koje dolaze do lokacija gde se 'ivi )ku0e+ stanovi% treba stvoriti preduslove za pretvaranja u kancelarijski prostor , tzv. ku0na kancelarija )?home o$$ice?%+ 11% Ukoliko se prodaje =elekom Srbija+ ne bi smelo da se dogodi da se zbog vi"e cene proda i "e $acto monopol na !iksne sisteme veza+ 12% Dr'ava treba da podsti e sve oblike razvoja so!tvera+ broj zaposleni# nije ograni en tr'i"tem+ a grana je izrazito izvozno orijentisana i ekolo"ki pri#vatljiva.

#. 3odr.ka politike zapo.ljavanja i tr1i.ta rada razvoju industrije

Osnovni nalaz* U sklopu sveobu#vatnog zaokreta prema novom modelu privrednog rasta+ politika zapo"ljavanja i tr'i"ta rada dobija mnogo istaknutiju ulogu uop"te+ a posebno u podr"ci revitalizaciji i ubrzanom rastu industrijske proizvodnje. &olitika zapo"ljavanja ima "irok opseg+ jer obu#vata sve ekonomske politike koje uti u na zaposlenost. U politiku tr'i"ta rada+ s druge strane+ koja se sastoji od institucija+ mera i programa koje neposredno deluju na tr'i"te rada+ spadaju* 1% institucije na tr'i"tu rada , radno zakonodavstvo+ politika minimalne plate+ socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje+ 2% aktivna politika tr'i"ta rada+ koja uklju uje mere i programe javne slu'be za zapo"ljavanje i -% pasivna politika tr'i"ta rada+ koja se+ pre svega+ odnosi na naknade za nezaposlenost. =e'i"ta podr"ke politike zapo"ljavanja i tr'i"ta rada razvoju industrije u periodu 2011,2020. godine usmerena su ka slede0im merama i aktivnostima*

S-(n#iv(n#e 1is$(&no' o%!e"e?en#( "(d(< %ose*no )( ni:e %&(?eni "(d

&rimarni strate"ki cilj industrije Srbije do 2020. godine je permanentno stvaranje povoljne investicione klime za privla enje investitora. Iz tog ugla posebnu te'inu imaju promene u domenu oporezivanja rada. Biskalno optere0enje rada za zaposlenog sa prose nim primanjima je relativno visoko+ i iznosi vi"e od -7J od ukupni# tro"kova rada . 5e2utim+ jo" je ve0i problem "to je ono , u uporednoj perspektivi , izuzetno visoko za zaposlene koji primaju manje od prose ne plate , tako+ ak i za radnike koji primaju samo tre0inu prose ne plate poreski klin nije manji od -4J. S obzirom da je prose na plata u prera2iva koj industriji znatno ispod proseka+ visoko optere0enje rada pove0ava jedini ne tro"kove rada i posledi no dodatno smanjuje konkurentnost+ posebno u granama koje zapo"ljavaju uglavnom radnike ni'i# kvali!ikacija i u kojima su prose ne plate veoma niske+ kao "to su npr. tekstilna i pre#rambena industrija. 3itnim smanjivanjem !iskalnog optere0enja rada+ posebno ni'e pla0enog+ ne samo "to bi se pobolj"ala me2unarodna konkurentnost srpske industrije i olak"ao ulazak novi# preduze0a+ nego bi se+ kroz smanjenje podsticaja za ne!ormalnost+ uticalo i na potpunije uklju ivanje postoje0i# !irmi i nji#ovi# zaposleni# u !ormalne tokove.
03

KKKKKKKKKK =ku%ni tro:ko#i ra"a sasto/e se i2 bruto 2ara"e i "o%rinosa na teret %oslo"a#ca. Nruto 2ara"a sasto/i se i2 neto 2ara"e, %ore2a na 2ara"u i "o%rinosa na teret 2a%oslenog. oreski klin ra"a %re"sta#l/a u7e:?e s#ih %ore2a i "o%rinosa u uku%nim tro:ko#ima ra"a.
03

A1i"-(/i#( 1&e$si' "nos! $(o vode?e' %"in/i%( )( ins!i! /i#e !":i8!( "(d( i so/i#(&ne %("!ne"e
.a"e radno zakonodavstvo+ posebno 8akon o radu+ nije u dovoljnoj meri usvojilo diskurs !leksigurnosti+ kojim se zaposlenima i svim pripadnicima radne snage pru'a sigurnost u pogledu ostvarivanja prava na zaposlenje+ ali se istovremeno preduze0ima omogu0ava !leksibilnost pri unajmljivanju zaposleni# i smanjivanju nji#ovog broja iz konjunkturni# i strukturni# razloga. .eke odredbe radnog zakonodavstva+ koje naizgled "tite prava zaposleni#+ u su"tini na dugi rok rade protiv nji#ovi# interesa+ a onda i protiv javnog interesa. =ako+ po"to su poslodavci du'ni da isplate otpremninu radnicima koje otpu"taju za ukupne godine radnog sta'a )bez obzira da li su

oni ve0 ranije dobili otpremninu%+ oni nerado zapo"ljavaju radnike sa vi"e radnog iskustva , esto na "tetu obe strane. =ako2e+ velika razlika u pravima zaposleni# na neodre2eno vreme i oni# sa !leksibilnim ugovorima+ dovodi do toga da se poslodavci nerado odlu uju da ponude zaposlenima otvorene ugovore+ na "tetu obe strane. Odgovaraju0i okvir za usagla"avanje radnog zakonodavstva je Socijalno,ekonomski savet+ s obzirom da se na nacionalnom nivou najbolje sagledava "iri javni interes.

Re(1i"-(/i#( '"(ns$o' $o&e$!ivno' %"e'ov("(n#( s( vode?o- &o'oind s!"i#s$i. se$!o"s$i. 'ovo"( n(/ion(&no- sis!e- $o&e$!ivni. 'ovo"(
Hranski kolektivni ugovori u privredi Srbije )izvan javnog sektora% nisu zaklju ivani jo" od devedeseti# godina. S druge strane+ primena Op"teg kolektivnog ugovora zaklju enog 2007. godine je suspendovana upravo zbog njegove nerealnosti+ odnosno zbog uklju ivanja za poslodavce !inansijski neodr'ivi# odredbi. Uporedno iskustvo pokazuje da zemlje u kojima su dominantni granski kolektivni ugovori u industrijskim sektorima+ kao "to su npr. .ema ka i skandinavske zemlje+ imaju manji problem sa konkurentno"0u ak i u uslovima veoma visoki# zarada zaposleni#+ u odnosu na zemlje u kojima je dominantno kolektivno pregovaranje u javnom sektoru+ kao "to je slu aj sa ve0inom ju'noevropski# zemalja. S obzirom da su zarade u javnom sektoru u Srbiji tokom cele protekle decenije rasle mnogo br'e u odnosu na rast produktivnosti i br'e u odnosu na zarade u privatnom sektoru i u prera2iva koj industriji+ preorijentacija sistema kolektivnog pregovaranja prema granskom pregovaranju u industriji blagotvorno bi delovala na konkurentnost+ jer bi obezbedila rast zarada u zemlji u skladu sa rastom produktivnosti.

Vo7en#e od'ovo"ne i %"edvidive %o&i!i$e -ini-(&ne )("(de

5inimalna zarada se u Srbiji utvr2uje kroz "estomese no uskla2ivanje izme2u socijalni# partnera na Socijalno,ekonomskom savetu+ a u slu aju nepostizanja saglasnosti+ odluku o njenoj visini unilateralno donosi Vlada+ "to se i dogodilo dva puta tokom 2010. godine. U pret#odnom periodu minimalna zarada se kretala u relativno uskom i pri#vatljivom intervalu od -4,/2J od prose ne zarade. Sa stanovi"ta ekspanzije zaposlenosti u industriji+ veoma je va'no da nivo minimalne zarade bude optimalan. Uporedno iskustvo sugeri"e da nivo neto minimalne zarade treba da se kre0e u rasponu od -0,/0J u odnosu na prose nu neto zaradu+ dok odgovaraju0i odnosi bruto zarada mogu da budi i ni'i+ "to bi zavisilo od stepena progresivnosti oporezivanja zarada. &ove0anje u e"0e sredstava za aktivne programe tr'i"ta rada u 3D&+ posebno za subvencije za novo zapo"ljavanje i za obuke na poslu. U e"0e sredstava za aktivne programe tr'i"ta rada u 3D& je ve0 godinama na veoma niskom nivou od oko 0+10 , 0+11J. U 2009. godini na aktivne programe tr'i"ta rada .acionalna slu'ba za zapo"ljavanje je potro"ila -+6 milijarde dinara+ dok je ove godine taj iznos neznatno pove0an na -+9 milijarde. 8apravo+ do"lo je do smanjenja stvarno ulo'eni# sredstava jer je pro"le godine Vojvodina kroz pokrajinski bud'et ulo'ila zna ajna dodatna sredstva+ "to je ove godine izostalo. U zemljama O(>D,a odgovaraju0e u e"0e aktivni# programa je u rasponu od 0+- do preko 1+1J od 3D&. 8a podsticanje rasta zaposlenosti u industriji posebno su zna ajne dve grupe programa , programi novog zapo"ljavanja+ u vidu subvencija poslodavcima za novozaposlene radnike+ kao i programi obuke+ koji su bili potpuno marginalizovani u pret#odnom periodu. Imaju0i u vidu da se

re!orma obrazovnog sistema+ a posebno srednji# stru ni# "kola+ odvija veoma usporeno+ mo'e se o ekivati da 0e se sa pove0anjem tra'nje za radom i promenom njene strukture u prera2iva koj industriji produbiti jaz ve"tina )skills ga%%+ te da 0e on potencijalno predstavljati usko grlo u projektovanoj ekspanziji sektora. 8bog toga je potrebno razviti i pro"iriti programe obuke na poslu+ kroz partnerski odnos odgovaraju0i# rastu0i# grana i .acionalne slu'be za zapo"ljavanje. Vi"i nivo bezbednosti i zdravlja na radu zna ajan u strate"kom pove0anju zaposlenosti+ produktivnosti+ konkurentnosti u industriji i odr'ivosti sistema socijalne za"tite 3ezbednost i zdravlje na radu mora da bude u skladu sa promenama i potrebama ekonomskog razvoja industrije+ kako bi se promovisala ?dobrobit na radu?+ odnosno !izi ka+ moralna i socijalna dobrobit+ a ne ne"to "to se meri samo nepostojanjem povreda na radu ili pro!esionalni# bolesti. Da bi se ovo postiglo+ moraju da budu uklju eni svi u esnici )dr'avni organi+ socijalni partneri+ kompanije+ zaposleni i dr.% u davanju podr"ke$ 1% promociji aktivnosti na smanjenju povreda na radu i pro!esionalni# bolesti+ 2% uklju ivanje aspekata razlike polova+ -% preventivne mere i re"enja u oblasti bezbednosti i zdravlja+ /% prevencija rizika od psi#osocijalni# "tetnosti i pro!esionalni# bolesti+ 1% promena u oblicima zapo"ljavanja+ organizacije rada i radnom vremenu i 4% analiza novi# rizika ili rizika iz interakcije #emijski#+ !izi ki# i biolo"ki# agenasa i rizika za radnu okolinu.

$. Konkurencija
Osnovni nalaz* &rvu !azu razvoja prava konkurencije u Srbiji+ obele'ilo je dono"enje 8akona o za"titi konkurencije iz 2001. godine. Ovaj zakon je predstavljao pravni okvir koji sadr'i re"enja u zna ajnoj meri uskla2ena sa materijalnim pravilima konkurencije iz evropskog prava+ a u institucionalnom pogledu+ ovim propisom je osnovana :omisija za za"titu konkurencije )12. aprila 2004. godine%+ kao samostalno i nezavisno telo+ koje za svoj rad odgovara .arodnoj skup"tini ;epublike Srbije. U periodu od stupanja na snagu i po etka primene ovog zakona+ do danas+ praksa je pokazala da je ovaj zakon nedore en i da ima nedostatke koji se prevas#odno ti u procesni# ovla"0enja :omisije+ potrebe precizniji# de!inicija radnji kojima se naru"ava konkurencija+ odvijanja postupka koji se vodi pred :omisijom+ a u najve0oj meri+ pitanja sankcionisanja povreda konkurencije. S obzirom da nedostaci u va'e0em zakonu nisu mogli biti otklonjeni njegovim izmenama i dopunama+ resorno ministarstvo+ u drugoj polovini 2007. godine+ !ormiralo je ;adnu grupu za izradu novog zakona+ kaja je+ uz podr"ku eksperata sa projekta ?Aa anje institucionalni# kapaciteta :omisije za za"titu konkurencije? izradila novi tekst zakona. Vlada je utvrdila predlog 8akona u martu 2009. godine i uputila ga u skup"tinsku proceduru. 8akon je usvojen 1. novembra 2009. godine. >ilj 8akona o za"titi konkurencije jeste za"tita tr'i"nog takmi enja+ stvaranje jednaki# uslova za sve u esnike na tr'i"tu+ kako da investiraju+ odnosno da u2u na tr'i"te+ tako i da deluju na

njemu+ u skladu sa svojim poslovnim interesima i pravnim poretkom ove zemlje. .e samo !ormalno i !ormalisti ki posmatrano+ nego realno+ jer se ti uslovi neposredno re!lektuju u realnoj ekonomiji. &osebni ciljevi koncepta novog zakona su* , preciziranje i pravilna transpozicija materijalni# pravila za"tite konkurencije+ koji se primenjuju u (vropskoj uniji$ , unapre2enje pravni# instituta iz oblasti za"tite konkurencije+ kao i sistematike u odnosu na ranija zakonska re"enja+ pre svega u pogledu pojma i oblika povrede konkurencije+ odnosno pojma i kontrole nad sprovo2enjem koncentracija$ , smanjenje tereta administrativni# procedura za privredne subjekte+ u pogledu obaveze noti!ikacije+ putem podizanja praga kontrole$ stvaranje pravno,organizacioni# uslova za ja anje kapaciteta i pro"irivanje procesni# ovla"0enja :omisije$ , unapre2enje procesno,pravnog re'ima+ u pravcu mogu0nosti vo2enja jedinstvenog+ e!ikasnog i celovitog postupka pred :omisijom+ uz punu saradnju drugi# dr'avni# organa+ stranaka u postupku i drugi# u esnika na tr'i"tu$ , davanje ovla"0enja :omisiji za primenu e!ikasni# i primenljivi# mera u slu ajevima povrede konkurencije$ , stvaranje uslova za bolju pravnu za"titu+ putem sudske kontrole odluka :omisije pred sudom posebne nadle'nosti u privrednopravnim stvarima+ a u jedinstvenom postupku ispitivanja zakonitosti odluke o utvr2ivanju povrede konkurencije i primenjene mere. Veliki zna aj novog pravnog re'ima za"tite konkurencije je u ovla"0enju :omisije da u postupku ispitivanja povrede konkurencije+ u slu aju utvr2ivanja takve povrede+ samostalno odre2uje upravne mere za"tite konkurencije+ koje po svojim posledicama imaju odlike sankcije. &ored nesumnjivog preventivnog dejstva koje ima jedan e!ikasan i primenljiv sistem sankcionisanja povreda konkurencije za sve u esnike na tr'i"tu+ osnovna odlika ovi# mera jeste obezbe2enje korektivnog dejstva na tr'i"tu+ u pogledu pona"anja njegovi# u esnika+ kako bi se uklonili ili minimizirali e!ekti u injene povrede konkurencije. 8akonske izmene anti,monopolskog pravnog re'ima ine prekretnicu u oblasti e!ikasne borbe protiv svi# oblika naru"avanja+ ograni avanja ili spre avanja konkurencije na tr'i"tu Srbije. =reba ista0i da 0e prilikom sprovo2enja Sporazuma o stabilizaciji i pridru'ivanju )SS&% posebna pa'nja biti posve0ena ovoj oblasti+ budu0i da je u samom SS&,u apostro!irana kao jedna od prioritetni#. (vropska komisija )(:% 0e zato+ prilikom ocenjivanja napretka u sprovo2enju SS&,a+ od po etka njegove primene+ naro ito budno pratiti oblast konkurencije+ gde je dono"enje ovakvog zakona samo nu'an+ ali ne i dovoljan uslov za ispunjavanje obaveza koje je na"a zemlja preuzela. &ou ena iskustvima iz pret#odni# pro"irenja+ (U 0e posebnu pa'nju posvetiti primeni usvojenog zakonodavstva uskla2enog sa evropskim pravom+ a ne samo #armonizaciji propisa. (: je vi"e puta do sada u svojim godi"njim izve"tajima o#rabrivala Srbiju da poja a napore u ovoj oblasti. =ako2e+ prema Hodi"njem izve"taju (: o napretku Srbije za 2010. godinu+ isti e se da je postignut izvestan napredak u oblasti dr'avne pomo0i. Organ dr'avne pomo0i osnovan je decembra 2009. godine+ kao "to se za#tevalo SS&,om+ a postao operativan u aprilu 2010. godine. :omisija je od strane Stalnog sekretarijata podr'ala kontrolu dr'avne

pomo0i usmerenu kroz osnivanje nezavisnog odeljenja u sastavu 5inistarstva !inansija. U julu 2010. godine :omisija za kontrolu dr'avne pomo0i usvojila je inventar za 2009. godine. 5e2utim+ administrativni kapaciteti Odeljenja za kontrolu dr'avne pomo0i treba da budu zna ajno oja ani. Srbija treba da nastavi sa svojim naporima da uspostavi evidenciju u sprovo2enju odluka dr'avne pomo0i. Heneralno+ prema Izve"taju+ Srbija je i dalje umereno napredovala u ispunjavanju uslova &relaznog sporazuma u oblasti konkurencije. Isti e se da kapacitet i stru nost :omisije za 8a"titu konkurencije i pravosu2a mora da bude oja ana.

;i&#evi< %o&i!i$( i -e"e

, &odizanje institucionalni# kapaciteta :omisije za za"titu konkurencije i Odeljenja za kontrolu dr'avne pomo0i. :riti an !aktor uspe"nosti antimonopolske institucije predstavljaju upravo kadrovi+ pa je zbog toga od velikog zna aja da oni budu adekvatno !inansijski stimulisani+ u cilju spre avanja potencijalne zloupotrebe i pojave korupcije$ , Dono"enje podzakonske regulative , set podzakonski# akata+ kojima bi se detaljnije regulisali principi i procedure za npr. procenu e!ekata integracija na ekonomsku e!ikasnost i ekonomsko blagostanje$ za izuze0e od zabrane odre2eni# sporazuma po vrstama itd. Va'na oblast regulative odnosi se na pitanje tretmana dr'avni#+ odnosno prirodni# monopola+ identi!ikaciju javni# usluga za koje postoji op"ti interes i na koje se ne0e dosledno primenjivati pravila konkurencije+ ali ipak za#tevaju sprovo2enje mera ekonomske regulacije kako bi se spre ila zloupotreba dominantnog polo'aja$ , (!ikasno sudsko re"avanja sporova iz oblasti za"tite konkurencije , potrebno je unaprediti kapacitete adekvatnom obukom sudija u pogledu antimonopolske politike+ s obzirom na nji#ovo izuzetno skromno iskustvo u ovoj oblasti$ , (dukacija privredni# subjekata , o ekuje se da 0e i svi privredni subjekti ozbiljnije pristupiti upoznavanju sa pravilima za"tite konkurencije+ jer je u dosada"njoj praksi uo eno da su odre2ene radnje povrede konkurencije bile esto rezultat nji#ovog nedovoljnog poznavanja. 8ato 0e se u narednom periodu ulo'iti dodatni napori za tzv. com%etition a"#ocac&+ pribli'avanju pravila i nji#ovog zna aja privrednim subjektima. &ravila za"tite konkurencije ne ure2uju igra e+ ne ure2uju ni igru+ ve0 teren za igru. On mora biti ravan+ jednak za sve+ ne sme da sadr'i prepreke za ulazak u igru+ i ne sme da daje prednost nee!ikasnim i neuspe"nim igra ima+ pa makar iza neki# od nji# stajala i dr'ava. (!ekat takvog ure2enja ?terena? jeste mogu0nost da akteri iska'u svoje mogu0nosti u skladu sa svojim potencijalom+ kreativno"0u+ inovacijom+ ve"tinom. =o je put ka krajnjem proizvodu ili usluzi najvi"eg mogu0eg kvaliteta za najni'u ekonomsku cenu. =o je put ka tr'i"tu u kojem se intenzivira ekonomska aktivnost i rast investicija.

%. 3rivatizacija i restrukturiranje
Osnovni nalazi. &rivatizacioni model u Srbiji nije neposredno produkovao izrazite pozitivne e!ekte na razvoj industrije. Osnovni razlog je "to je privatizacija dru"tveni# preduze0a u privredi Srbije+ pa i u industriji+ predugo trajala. Ona je zapo eta jo" 1990. godine+ a nije potpuno okon ana ni 2010. godine. .eprivatizovana dru"tvena preduze0a koja su poslovala u tom periodu nisu se restrukturirala i razvijala zbog same injenice da su o ekivala privatizaciju. Ona su investirala i prilago2avala se tr'i"tu samo u meri koja je bila nu'na da opstanu+ odnosno da budu u stanju da ispla0uju zarade zaposlenima. Sli no pona"anje je bilo svojstveno dru"tvenim

preduze0ima i pre zapo injanja privatizacije u Srbiji+ odnosno u okviru istog+ globalnog dru"tveno,svojinskog modela privre2ivanja )zaposleni kao upravlja i nisu imali interes da !inansiraju razvoj preduze0a nau"trb zarada+ a dr'ava i privatni investitori su bili isklju eni kao investitori po prirodi samog svojinskog%+ tako da je zapo eta+ a nedovr"ena privatizacija dru"tveni# preduze0a samo jo" vi"e poja ala njima i ina e in#erentnu razvojnu inertnost. Uz navedeno negativno dejstvo samog predugog trajanja procesa privatizacije dru"tveni# preduze0a+ uklju uju0i i industrijska+ na razvoj preduze0a tokom prve decenije privatizacije u Srbiji krajnje negativno delovao je i ambijent u kome su ona poslovala+ jer se raspalo jugoslovensko tr'i"te+ a privreda Srbije je bila pod spoljnim sankcijama. Svi ovi !aktori imali su za posledicu da su preduze0a u industriji Srbije tokom dugotrajnog procesa privatizacije ne samo zaostajala u razvoju+ nego su poslovno i resursno devastirana. 8akonska regulativa. Izostanak zadovoljavaju0i# pozitivni# e!ekata privatizacije na industrijska preduze0a i industriju Srbije u celini posledica je i zakonske regulative u okviru koje je realizovana privatizacija tokom protekle dve decenije. =a regulativa je nekoliko puta menjana+ i to ne putem korekcija i nadogradnje jednog odabranog modela privatizacije "to bi bilo logi ki opravdano+ ve0 se radilo o radikalnoj zameni jednog modela privatizacije drugim. Inicijalni model privatizacije+ regulisan 8akonom o dru"tvenom kapitalu s kraja 1979. godine i primenjivan u tada"njoj )integralnoj% Augoslaviji+ omogu0avao je da zaposleni relativno lako steknu ve0insko vlasni"tvo u preduze0ima u kojima su radili. =o isto je omogu0avao i model privatizacije koji je primenjivan u Srbiji od 1991. godine )prema srpskom 8akonu o uslovima i postupku pretvaranja dru"tvene svojine u druge oblike svojine%+ i to ne toliko zbog njegovi# normirani# povoljnosti za zaposlene+ ve0 zbog injenice da su zaposleni kao kupci akcija dru"tveni# preduze0a odlaganjem uplata tokom 1992. godine i 199-. godine ostvarivali velike in!latorne dobitke omogu0ene tada"njom #iperin!lacijom. 8aposleni su+ za#valjuju0i in!laciji+ po etkom 199/. godine imali ve0inske pakete akcija u prete'nom broju preduze0a u Srbiji. 5e2utim+ u Srbiji su 199/. godine usvojene izmene zakona o privatizaciji donesenog 1991. godine+ kojima je nalo'eno da se revidiraju privatizacije dru"tveni# preduze0a+ tako "to 0e se iz uplata zaposleni# kao kupaca akcija eliminisati in!latorni dobici. =akva revizija izvr"eni# privatizacija rezultovala je svo2enjem vlasni kog u e"0a zaposleni# u kapitalu preduze0a na najvi"e nekoliko procentni# poena+ koliko su realno i platili za akcije. U e"0e dru"tvenog kapitala u ukupnom kapitalu preduze0a ponovo je postalo dominantno+ tako da su prakti no anulirani rezultati etvorogodi"nje privatizacije u Srbiji. U periodu od 199/,1996. godine proces privatizacije u Srbiji gotovo da se nije ni odvijao+ jer je za akcije preduze0a trebalo da se plati prakti no puna cena )naj e"0e utvr2ena na nerealno visokom nivou%+ pa zaposleni nisu imali interes da pokrenu proces privatizacije preduze0a+ koja ina e nije bila obavezna. Dnuliranje pret#odne privatizacije )izmenom zakona 199/. godine%+ dodatno je odvra0alo zaposlene u dru"tvenim preduze0ima da )ponovo% pokre0u postupak nji#ove privatizacije. 5odel privatizacije koji je po eo da se primenjuje od 1996. godine+ koji je uveden 8akonom o svojinskoj trans!ormaciji+ trebalo je ponovo da podstakne pokretanje postupaka privatizacije dru"tveni# preduze0a od strane zaposleni#. =aj model davao je mogu0nost zaposlenima i gra2anima )zaposlenima prioritetno% da steknu besplatno do -0J u e"0a u kapitalu preduze0a+ a kupovinom na rate uz veliki popust i do 40J u e"0a. Ove pogodnosti ponovo su podstakle privatizaciju+ ali ona ipak nije bila masovna. ;azlozi za izostanak masovne privatizacije prema 8akonu iz 1996. godine su delom u injenici da menad'erima preduze0a nije odgovarala dominacija privatne svojine u preduze0ima+ pa su odlagali pokretanje postupka+ a i tada"nja

vlast u Srbiji nije blagonaklono gledala na privatizaciju dru"tveni# preduze0a+ iako ju je ozakonila+ jer se nakon sprovedene privatizacije umanjivao njen uticaj na privredu. Ipak+ po modelu privatizacije iz 1996. godine+ u periodu od -,/ godine koliko je on primenjivan+ privatizovano je oko 700 dru"tveni# preduze0a+ me2u kojima su bila i neka od najbolji#. 5odel privatizacije iz 1996. godine+ koga je karakterisalo sticanje vlasni"tva nad kapitalom dru"tveni# preduze0a od strane )uglavnom% zaposleni#+ zbog ega je ovaj model esto nazivan ?insajderskim? ili ?modelom podele?+ 2001. godine je zamenjen novim modelom+ ?modelom prodaje? dru"tvenog i dr'avnog kapitala. Uvo2enje ?modela prodaje? dru"tvenog kapitala umesto nekoliko ?modela podele? koji su primenjivani tokom 10 pret#odni# godina+ obrazlagano je slabostima ?insajderske privatizacije? )kon!liktnost ciljeva zaposleni# kad su oni istovremeno i akcionari preduze0a% i potrebom da se "to pre do2e do ve0inskog u e"0a u kapitalu preduze0a od strane jednog vlasnika+ pa samim tim i do dobrog korporativnog upravljanja. &ri#odi od prodaje dru"tvenog kapitala nisu isticani kao razlog za uvo2enje ovog novog modela privatizacije. &rimenom ?modela prodaje? dru"tvenog i dr'avnog kapitala prema 8akonu o privatizaciji iz 2001. godine , ije su odredbe u me2uvremenu menjane i dopunjavane samo u te#ni kom smislu dok je su"tina modela ostala nepromenjena , kapital preduze0a privatizuje se bez ostatka. &o ovom modelu+ 60J dru"tvenog kapitala se prodaje+ a zaposlenima se deli besplatno do -0J akcija u slu aju prodaje metodom javne aukcije )u principu manja preduze0a%+ odnosno do 11J u slu aju prodaje metodom javnog tendera )ve0a ili zna ajnija preduze0a%+ dok se 11J akcija )kapitala% rezervi"e za podelu gra2anima. &o ?modelu prodaje?+ odnosno 8akonu o privatizaciji iz 2001. godine+ trebalo bi da se okon a privatizacija dru"tveni# preduze0a u Srbiji. 8akonom se+ naime+ propisuje da 0e za sva preduze0a sa dru"tvenim kapitalom za koja do -1. decembra 2007. godine ne bude ogla"ena prodaja kapitala biti pokrenut postupak prinudne likvidacije. Dktuelnim modelom privatizacija dru"tvenog kapitala+ privatizacija u Srbiji potpuno se zavr"ava i u pogledu privatizacije manjinski# delova dru"tvenog kapitala+ koji su preostali u preduze0ima privatizovanim po ranije va'e0im zakonima$ takav kapital privatizovan je i privatizuje se kori"0enjem tzv. metoda ?tr'i"ta kapitala? )za razliku od metoda javne aukcije i metoda javnog tendera+ koji se primenjuju na privatizaciju preduze0a u kojima je dru"tveni kapital ve0inski%. &rimenom aktuelnog modela prodaje dru"tvenog kapitala+ ukupno je prodatoMprivatizovano+ 2/02 preduze0a , od ega javnim tenderom 9-+ aukcijama 1197+ a putem ?tr'i"ta kapitala? 611 preduze0a. &reostalo je da se privatizuje jo" -06 preduze0a , odnosno samo oko 11J od ukupnog broja preduze0a koja su podlegala obavezi privatizacije. &osmatrano po broju privatizovani# preduze0a+ rezultati privatizacije preduze0a u prera2iva koj industriji i u gra2evinarstvu su povoljniji nego za privredu u celini. U prera2iva koj industriji privatizovano je 767 preduze0a , 40 javnim tenderom+ 111 aukcijskim metodom+ a -0- putem tr'i"ta kapitala , a preostalo je da se privatizuje jo" -9 preduze0a+ to jest samo oko /J. U gra2evinarstvu je preostalo da se privatizuje jo" oko 4J preduze0a , privatizovano je ukupno 290 preduze0a )tenderom 11+ aukcijskim metodom 200+ putem tr'i"ta kapitala 69 , a pokrenut je postupak privatizacije za jo" 17 preduze0a%. .avedeni rezultati govore da se privatizacija dru"tvenog kapitala u Srbiji , i u privredi u celini+ i u prera2iva koj industriji i gra2evinarstvu , ipak privodi kraju. 5e2utim+ predugo trajanje procesa privatizacije+ zajedno sa navedenim menjanjem modela privatizacije i nepovoljnim op"tim

ekonomskim uslovima )raspad jugoslovenskog tr'i"ta i spoljne sankcijeMizolacija%+ imalo je za posledicu suboptimalne e!ekte privatizacije na sama privatizovana preduze0a+ a i preostalo je da se izvr"e zna ajne aktivnosti u okviru same privatizacije+ koje su vezane pre svega za* , nedovr"enu privatizaciju veliki# industrijski# preduze0a+ , neizvr"eno restrukturiranje i privatizaciju javni# preduze0a i , na poni"tene privatizacije+ odnosno raskinute ugovore o kupoprodaji preduze0a. &rivatizacija veliki# industrijski# preduze0a. Sa stanovi"ta privatizacije+ velika industrijska preduze0a mogu se podeliti u tri grupe+ koje su od pribli'no jednakog zna aja* 1% grupa relativno uspe"ni# industrijski# preduze0a privatizovani# prete'no po modelu iz 1996. godine )sa zavr"etkom privatizacije preko ?tr'i"ta kapitala?+ po va'e0em modelu%+ uz manji broj takvi# preduze0a privatizovani# po va'e0em modelu$ 2% grupa veliki# industrijski# preduze0a+ koja su uglavnom prodata u okviru va'e0eg modela privatizacije+ a poslovno su neuspe"na+ ili je raskinut ugovor sa nji#ovim kupcima$ -% grupa neprivatizovani# veliki# industrijski# preduze0a koja posluju dru"tvenim kapitalom. &redmet aktivne politike i direktnog anga'ovanja dr'avni# organa u predstoje0em periodu bi0e industrijska preduze0a iz grupe 2% i iz grupe -%. :od neuspe"ni# preduze0a iz grupe 2% koja su de!initivno privatizovana jer nema uslova za raskid ugovora sa vlasnicimaMkupcima+ dr'ava bi ipak trebalo da interveni"e odgovaraju0im merama pomo0i )prema posebnom &rogramu%+ a u krajnjem slu aju dr'ava mo'e da pomogne kroz e!ikasnost ste ajni# postupaka+ ukoliko se za ta preduze0a pokrene ste aj. U slu aju veliki# industrijski# preduze0a iz ove grupe kod koji# je raskinut kupoprodajni ugovor+ dr'ava 0e+ kao ve0inski vlasnik+ ili pokretati ste ajne postupke za ova preduze0a+ ili tra'iti strate"ke partnere za zajedni ka ulaganja radi nji#ovog restrukturiranja+ a samo izuzetno i# sama restrukturirati u cilju ponovne prodaje u standardnom postupku )javni tender ili javna aukcija%. Sli an tretman kao preduze0a iz grupe 2% kod koji# je raskinut ugovor o prodaji ima0e i neprivatizovana velika industrijska preduze0a+ iz grupe -%. I to su+ naime+ devastirana+ neuspe"na preduze0a+ koja treba "to pre da pro2u kroz postupak ste aja+ ili da budu restrukturirana uklju ivanjem strate"ki# partnera+ jer je nji#ova direktna privatizacija po standardnom postupku malo verovatna. U svakom slu aju+ odluka o postupanju sa ovim preduze0ima mora da bude donesena u "to kra0em roku+ s obzirom da je veliko ka"njenje sa privatizacijom ovi# preduze0a jedan od glavni# uzroka nji#ovog lo"eg resursnog i poslovnog stanja. 8na aj restrukturiranja i privatizacije javni# preduze0a. Va'e0i 8akon o privatizaciji odnosi se na privatizaciju ne samo dru"tvenog+ ve0 i dr'avnog kapitala u preduze0ima. Dr'ava Srbija imala je vlasni"tvo nad kapitalom gotovo isklju ivo javni# preduze0a )utilities%+ kako od republi kog+ tako i od lokalnog zna aja. :apital ovi# preduze0a+ sa izuzetkom na!tne industrije i delom telekomunikacija+ jo" uvek nije privatizovan. Ova preduze0a nisu ak ni korporatizovana+ u smislu dobijanja pravne !orme primerene dru"tvima kapitala. Smetnja nji#ovoj korporatizaciji su postoje0a zakonska re"enja po kojima su sva sredstva kojima posluju ova preduze0a u dr'avnoj svojini , kao i nji#ov kapital. Ovakva zakonska re"enja jo" ve0a su smetnja privatizaciji javni#

preduze0a+ "to se pokazalo nakon prodaje javnog preduze0a iz na!tne industrija ).IS%. Stoga 0e u predstoje0em periodu biti izmenjen zakonski tretman imovine javni# preduze0a , ona 0e pre0i u nji#ovu svojinu , tako da 0e ova preduze0a stvarno imati kapital+ koji 0e biti iskazan u akcijama ili udelima. .akon ovakve korporatizacije javni# preduze0a+ nji#ov kapital bi0e privatizovan+ delimi no ili u potpunosti+ "to 0e zavisiti od prirode i strate"ki# ciljeva dr'ave koji se razlikuju za razli ita preduze0a. ;estrukturiranje javni# preduze0a )pri emu nji#ovo organizaciono i statusno restrukturiranje kako je napred navedeno predstavlja minimum%+ kao i nji#ova privatizacija od zna aja je pre svega za pove0anje e!ikasnosti ovog ina e velikog segmenta srpske privrede. ;estrukturiranje i privatizacija javni# preduze0a ima0e+ me2utim+ i veliki posredan pozitivan uticaj na ostalu privredu Srbije+ uklju uju0i industriju i gra2evinarstvo. ;adi se o tome da 0e sada"nja javna preduze0a nakon restrukturiranja i privatizacije postati poslovno kompatibilna sa ostalom privredom , nji#ovo poslovodstvo dobi0e pune ingerencije+ preduze0a 0e mo0i da daju sredstva obezbe2enja u poslovanju itd. Dodatni pozitivan e!ekat od restrukturiranja i privatizacije javni# preduze0a ispoljava0e se na ostala preduze0a tako "to 0e ona od ?javni# preduze0a? dobijati kvalitetnije proizvode i usluge+ i to po cenama koje uva'avaju tr'i"ne principe. Sada"nje cene proizvoda i usluga javni# preduze0a nisu+ naime+ zasnovana na tr'i"nim principima i ne postoji izvesnost u pogledu nji#ovog budu0eg kretanja+ "to stvara probleme drugim+ pre svega industrijskim preduze0ima u poslovnom odlu ivanju+ posebno kod dono"enja investicioni# odluka. &oni"tene privatizacije. &reduze0a kod koji# je raskinut ugovor o prodaji kapitala )poni"tena privatizacija% treba tretirati kao da nisu ni privatizovana+ odnosno za broj poni"teni# privatizacija treba uve0ati ukupan broj neprivatizovani# preduze0a. Od navedenog ukupnog broja privatizovani# preduze0a+ 2/02+ poni"teno je 174 privatizacija+ ili 2/+/J. :ad se na broj neprivatizovani# preduze0a doda broj oni# koja bi trebalo ponovo da budu privatizovana nakon raskida ugovora+ onda od ukupnog broja preduze0a koja podle'u privatizaciji treba da se privatizuje nji# oko --J. =ako posmatrano+ relativizuje se zaklju ak da je privatizacija preduze0a u privredi Srbije pri samom kraju. Isto va'i i za industrijska preduze0a+ kao i za preduze0a u gra2evinarstvu. U slu aju prera2iva ke industrije+ raskinuto je 29+/J ugovora+ u gra2evinarstvu 27+4J+ tako da u industriji preostaje da se )po prvi put i ponovljeno% privatizuje oko -2J+ a u gra2evinarstvu oko --J od ukupnog broja preduze0a koja su podlegala privatizaciji dru"tvenog kapitala. Sa stanovi"ta potencijalne uspe"nosti ponovne privatizacije preduze0a kod koji# je raskinut ugovor o prodaji kapitala+ ta preduze0a karakteri"e jedna povoljnija i jedna nepovoljnija okolnost u odnosu na stanje u vreme pret#odne privatizacije. &ovoljnija okolnost sastoji se u tome "to dr'ava nakon poni"tene privatizacije ima sve ingerencije ve0inskog vlasnika preduze0a koje+ s#odno 8akonu o privatizaciji+ i ostvaruje preko svog privremenog zastupnika kapitala+ "to nije bio slu aj pre inicijalne prodaje dru"tvenog kapitala. .epovoljnija okolnost je "to su preduze0a kod koji# je raskinut ugovor+ po pravilu+ u jo" lo"ijem stanju nego pre )poni"tene% privatizacije. Ugovori su+ naime+ raskidani ne samo kad kupci nisu platili ugovorenu cenu+ ve0 prvenstveno zbog toga "to nisu ispunjavali obavezu da investiraju odre2ene iznose sredstava predvi2ene ugovorima o prodaji+ ili zbog toga "to su prekidali poslovanje+ ili prodavali imovinu preduze0a u meri u kojoj to nisu smeli da ine bez saglasnosti Dgencije za privatizaciju , "to je sve uticalo da preduze0a do raskida ugovora poslovno propadaju. Ve0i broj preduze0a kod koji# je raskinut ugovor o privatizaciji+ posebno u industriji i gra2evinarstvu+ mora0e da bude privatizovan u postupku ste aja+ a samo kod manjeg broja

mo0i 0e da se ponovi standardni postupak prodaje+ odnosno nala'enja novog ve0inskog vlasnika. Od izuzetnog je zna aja da se u "to kra0em roku za svako konkretno preduze0e iz grupe poni"teni# privatizacija utvrdi da li 0e se za njega pokrenutu ste aj ili postupak ponovne prodaje. 8a jedan broj ovi# preduze0a+ koji je svakako mali+ mo'e da bude utvr2eno da je isplativo i mogu0e da ona budu poslovno unapre2ena odgovaraju0im ulaganjima+ kako bi naknadno bila uspe"nije privatizovana.

Zn(,(# "es!" $! "i"(n#( i %"iv(!i)(/i#e 1in(nsi#s$o' se$!o"(

@injenica da je !inansijski sektor u Srbiji prakti no privatizovan od velikog je zna aja za tzv. realni sektor+ pre svega za industriju i gra2evinarstvo+ iz dva razloga. &rvi razlog je u tome "to preduze0a iz realnog sektora imaju u svom okru'enju banke koje su u stanju i da ocene isplativost ulaganja u nji#ove projekte+ i da im ponude dovoljno kredita da te projekte realizuju+ pod tr'i"nim uslovima. .ekada"nje banke u Srbiji+ iji su vlasnici i klijenti bila dru"tvena preduze0a+ ne samo da nisu doprinosile unapre2enju realnog sektora i menjanju njegove strukture+ nego su+ svojevrsnom politikom ?meki# bud'etski# ograni enja?+ doprinosile odr'avanju postoje0eg stanja u privredi i njegovom unaza2ivanju. =akvi# banaka u Srbiji vi"e nema+ zamenjene su standardnim bankama sa privatnim+ uglavnom inostranim kapitalom. Drugi razlog zbog koga je !inansijski sektor od zna aja za realni sektor+ odnosno za industriju i gra2evinarstvo+ jeste u tome "to iskustvo iz uspe"no izvedenog restrukturiranja i privatizacije !inansijskog sektora mo'e korisno da poslu'i u dovr"avanju restrukturiranja i privatizacije ostale privrede. 8a nekada"nje velike banke u Srbiji za koje je ocenjeno da nemaju nikakvu perspektivu pokrenuti su ste ajni postupci+ koji se jo" odvijaju+ a banke sa perspektivom su prodate+ tako da je ostala samo jedna zna ajnija banka sa dr'avnim kapitalom. Ispostavilo se da su svi ljudski i materijalni resursi banaka u ste aju u me2uvremenu anga'ovani+ tako da su veliki otpori ste aju bili neosnovani. Ovo iskustvo mo'e da bude od zna aja u postupanju sa neprivatizovanim industrijskim preduze0ima i onim preduze0ima kod koji# su raskinuti ugovori o prodaji kapitala. Dalji razvoj !inansijskog i realnog sektora+ pre svega industrije+ u tesnoj su uzajamnoj vezi. Binansijski sektor ne0e mo0i da prosperira ukoliko realni sektor ne bude podoban za bankarske plasmane. =o se ve0 de"ava+ jer su preduze0a prezadu'ena i nemaju vi"e slobodne imovine za davanje sredstava obezbe2enja. ;e"avanju ovog problema svakako 0e morati da doprinese dr'ava.

P"o*&e-i "es!" $! "i"(n#(

.akon dugotrajne speci!i ne politi ko,ekonomske krize tokom devedeseti# godina pro"log veka+ sva preduze0a u Srbiji+ uklju uju0i pre svega industrijska i gra2evinska+ bila su u takvom stanju da im bilo potrebno i )a% upravlja ko+ i )b% proizvodno,poslovno i !inansijsko restrukturiranje. :orporativno upravljanje u privatizovanim preduze0ima. &rivatizacija dru"tvenog kapitala+ koja se u Srbiji sprovodi tokom pret#odni# 20 godina+ treba da dovede do ostvarenja dva najva'nija+ uzajamno povezana cilja* boljeg korporativnog upravljanja i omogu0avanja delovanja me#anizama tr'i"ta kapitala. Ispostavilo se+ naime+ da u dru"tveno,svojinskim preduze0ima+ u kojima vlasnik kapitala nije de!inisan+ nije mogu0e e!ikasno korporativno upravljanje+ jer zaposleni kao upravlja i vode ra una prvenstveno o svojim zaradama+ u koje prelivaju i dobit preduze0a umesto da je reinvestiraju$ novi kapital se uvek suboptimalno generi"e+ a i nemogu0a je njegova tr'i"na alokacija+ jer nema vlasnika. &rivatizacija dru"tvenog kapitala bi trebalo da

dovede i do boljeg korporativnog upravljanja+ i do generisanja i tr'i"ne alokacije kapitala. Smatralo se da modeli privatizacije besplatnom podelom kapitala preduze0a+ pre svega zaposlenima+ primenjivani u Srbiji tokom devedeseti# godina pro"log veka+ sporo dovode do boljeg korporativnog upravljanja+ jer se do ve0inskog vlasni"tva u preduze0ima dolazi tek nakon sekundarne prodaje akcija. 8bog toga se od 2001. godine pre"lo na model privatizacije po kome se prodaje ve0insko u e"0e u kapitalu+ kako bi se "to pre do"lo do dobrog korporativnog upravljanja. U stvarnosti se desilo da su rezultati privatizacije u pogledu korporativnog upravljanja u privatizovanim preduze0ima pribli'no isti kod preduze0a privatizovani# modelom besplatne podele i preduze0a na koja je primenjen aktuelni privatizacioni model prodaje ve0inskog u e"0a u kapitalu. Ovo stoga "to je i u preduze0ima koja su privatizovana modelom podele akcija relativno brzo do"lo do ukrupnjavanja vlasni"tva+ pri emu je podsticaj za prodaju disperzovani# akcija dolazio ili sa strane ponude , u slu aju manje uspe"ni# preduze0a+ gde su mali akcionari sami 'eleli da prodaju akcije , ili sa strane tra'nje+ u slu aju atraktivni# preduze0a+ za ije akcije su kupci nudili malim akcionarima visoke cene. Heneralno posmatrano+ stanje korporativnog upravljanja ni u privatizovanim preduze0ima u Srbiji nije zadovoljavaju0e. .a to pre svega ukazuju slabe poslovne i razvojne per!ormanse celokupne industrije Srbije. Ispostavilo se da je privatizacija svakako potreban+ ali ne i dovoljan uslov za dobro korporativno upravljanje. U slu aju Srbije je o it nedostatak dovoljnog broja kvalitetni# i kompetentni# kupaca preduze0a+ na "ta najneposrednije ukazuje veliki broj poni"teni# privatizacija. Ovo upu0uje na zaklju ak da 0e i nakon potpunog zavr"etka procesa privatizacije+ biti potrebno da se vodi politika unapre2enja korporativnog upravljanja+ kroz edukaciju+ a i usavr"avanjem privredne regulative i njenom doslednom primenom. &ostprivatizaciono restrukturiranje. 8a su"tinsko restrukturiranje preduze0a u Srbiji+ poslovno, programsko i !inansijsko+ ostavljeno je da bude realizovano od strane novi# vlasnika+ nakon privatizacije. Da bi se uve0ala izvesnost da 0e nova uprava privatizovani# preduze0a tako i da postupa+ u ugovore o kupoprodaji preduze0a uklju ivana je+ i uklju uje se+ obaveza kupca da investira odre2ene iznose+ za koju obavezu kupac obezbe2uje i bankarske garancije. .eispunjavanje ove obaveze jedan je od e"0i# razloga za raskid ugovora o kupoprodaji. Obavezno investiranje+ prema programu koji predstavlja komponentu ugovora o kupoprodaji kapitala preduze0a+ svakako je odigralo pozitivnu ulogu u postprivatizacionom restrukturiranju preduze0a+ ali standardni ugovori o kupoprodaji kapitala preduze0a sadr'e i neke obaveze kupaca koje imaju potpuno suprotne e!ekte. =o se odnosi na obavezu zadr'avanja iste delatnosti preduze0a+ na zabranu prodaje imovine iznad odre2ene vrednosti i na zabranu otpu"tanja radnika tokom odre2enog perioda. Ove ugovorne obaveze i zabrane+ koje su usmerene na sputavanje zloupotreba od strane kupaca+ sputavaju istovremeno i poslovnu !leksibilnost privatizovani# preduze0a+ te u su"tini doprinose zamrzavanju postoje0e+ ina e neadekvatne+ privredne strukture. Svakako je bilo mogu0e drugim merama spre avati "tetne radnje od strane nesolidni# kupaca+ kako bi se ostalim kupcima preduze0a ostavilo vi"e poslovne slobode+ emu kod preostali# privatizacija treba da se posveti posebna pa'nja. Speci!i na zakonska regulativa. 8akonom o privatizaciji predvi2eno je restrukturiranje preduze0a i pre procesa privatizacije. 5e2utim+ ovo restrukturiranje vr"i se samo u slu aju kad Dgencija za privatizaciju proceni da preduze0e ne mo'e da bude prodato u standardnom postupku javnog tendera ili javne aukcije+ pre svega zbog toga "to mu je organizacioni oblik neprikladan+ ili ima prevelike dugove prema dr'avi i pravnim licima u njenoj svojini )tzv. dr'avni poverioci%. 8a takva preduze0a Dgencija donosi odluku o restrukturiranju+ kojom ona dobijaju speci!i an !ormalno pravni status , ?preduze0e u restrukturiranju?. Status ?preduze0a u restrukturiranju? ima+ prema 8akonu+ za posledicu )a% da dr'avni poverioci uslovno otpisuju

svoja potra'ivanja prema njemu+ koja napla0uju iz prodajne cene na pro rata osnovi kad se preduze0e proda+ i )b% da nad imovinom ovi# preduze0a ni jedan poverilac ne mo'e da sprovede prinudno izvr"enje sve dok je ono ?u restrukturiranju?. Isklju ivi cilj ovakvog pretprivatizacionog restrukturiranja jeste da preduze0a postane i ostane ?prodavljivo? , tako "to 0e se podeliti+ spojiti+ ili pro0i kroz neku drugu statusnu podelu+ zatim time "to 0e mu kroz )uslovni% otpis dugova prema dr'avnim poveriocima kapital dobiti makar minimalnu pozitivnu vrednost i+ najzad+ tako "to mu poverioci kroz prinudno izvr"enje prodati delove klju ne imovine i u initi ga neutr'ivim kao celinu. 8a preduze0a ?u restrukturiranju? va'e0i 8akon o privatizaciji ne predvi2a nikakva ulaganja radi su"tinskog restrukturiranja+ niti se u praksi vr"i takvo investiranje. Ono se ostavlja kupcu preduze0a+ odnosno investiranje u preduze0a vr"i se u okviru postprivatizacionog restrukturiranja. &retprivatizaciono restrukturiranje kako je ono regulisano 8akonom je svakako potrebno i mo'e da bude veoma korisno sa stanovi"ta omogu0avanja privatizacije preduze0a sa dru"tvenim kapitalom. 5e2utim+ kori"0enje ovog ?metoda privatizacije? i u slu aju kad je o igledno da on na kraju ne0e omogu0iti prodaju konkretnog preduze0a standardnim metodom javne aukcije ili tendera ima samo negativne posledice. =ada davanje preduze0u statusa ?u restrukturiranju? prakti no odla'e status ?u ste aju? , pri emu i ina e postoji velika sli nost izme2u ova dva statusa+ pre svega u pogledu za"tite od prinudnog izvr"enja. .egativne posledice predugog zadr'avanja preduze0a sa statusom ?u restrukturiranju? ogledaju se u svojevrsnom konzerviranju ovi# preduze0a+ odnosno nji#ovi# resursa. Da se nad ovim preduze0ima brzo sprovede ste ajni postupak+ nji#ovi resursi bi mogli da budu uspe"no aktivirani u istoj delatnosti+ ili bi dobili neku alternativnu upotrebu+ ime bi tako2e bila izvr"ena privatizacija+ sa istovremenim doprinosom restrukturiranju privrede. Iz navedeni# razloga+ ne bi se smelo dozvoliti da se neprivatizovana preduze0a predugo zadr'avaju sa statusom ?u restrukturiranju?+ niti bi ovaj ?metod privatizacije? smeo da se primenjuje tako masovno kao "to se to de"ava* trenutno je u restrukturiranju 126 preduze0a+ odnosno oko 1/J od ukupnog broja preduze0a koja treba da budu privatizovana )po prvi put+ ili nakon raskida ugovora%. U industriji ima najvi"e preduze0a ?u restrukturiranju? , preko 20J od oni# koja su preostala za privatizaciju+ dok je u gra2evinarstvu takvi# preduze0a procentualno znatno manje+ oko 1J.

Nosio/i @vode?e sn('eA ind s!"i#s$o' "es!" $! "i"(n#(

Industrijsko restrukturiranje u Srbiji oslanja0e se i u predstoje0em periodu na* , privatizaciju+ odnosno njeno zavr"avanje+ , strane green!ield investicije i , razvoj konkurencije generalno i na ja anje pojedini# konkurentni# kompanija. &roces privatizacije. 3ez obzira na dosada"nje suboptimalne e!ekte postprivatizacionog restrukturiranja preduze0a+ proces privatizacije+ odnosno njegovo zavr"avanje+ i dalje ostaje glavni oslonac industrijskog restrukturiranja u Srbiji. U industriji je ostalo da se privatizuje oko -2J preduze0a )po prvi put i ponovljeno+ nakon raskida ugovora%+ a u gra2evinarstvu oko --J preduze0a+ tako da bar ova preostala privatizacija mo'e da bude izvedena bez slabosti koje su uo ene u ranijem periodu i da rezultuje maksimalno pozitivnim e!ektima u pogledu restrukturiranja ti# preduze0a+ kao i industrije+ odnosno gra2evinarstva posmatrani# u celini. 8a

ovakav is#od potrebno je+ pre svega+ da se privatizacija izvr"i u "to kra0em periodu+ kako ne bi do"lo da daljnjeg poslovnog i resursnog ruiniranja ovi# preduze0a. &o"to se radi o preduze0ima koja se nalaze u jo" gorem stanju od preduze0a koja su ve0 privatizovana+ detaljnom analizom od strane Dgencije za privatizaciju treba da se utvrdi za koja iz skupa neprivatizovani# preduze0a mora da se pokrene postupak ste aja+ umesto da se takva preduze0a zadr'avaju ?u restrukturiranju?. &reduze0a za koja se utvrdi da mogu da budu privatizovana kao poslovni entiteti+ mogla bi da budu privatizovana i u druga ijem postupku nego "to su standardne prodaje kapitala metodom javne aukcije i javnog tendera. Do sada primenjivani metodi privatizacije trebalo bi da budu na razne na ine modi!ikovani+ a u svakom slu aju mora se omogu0iti privatizacija dokapitalisanjem ovi# preduze0a+ pri emu bi dru"tveniMdr'avni deo kapitala mogao da bude prodat istovremeno sa dokapitalisanjem privatnim kapitalom+ ili naknadno. 8bog toga+ proces privatizacije bi trebalo zavr"iti+ najkasnije+ do kraja 2012. godine. Strane direktne investicije )green!ield%. 8astupljenost industrije u privredi Srbije bila bi nedovoljna+ ak i u slu aju da su sva postoje0a industrijska preduze0a privatizovana i da su poslovno uspe"na. Isto va'i i za samu strukturu industrije u Srbiji. Ovo je posledica injenice da u okviru dru"tveno,svojinskog privrednog sistema koji je u Srbiji !unkcionisao tokom pola veka nije moglo da deluje tr'i"te kapitala i da je postojao sistemski problem osnivanja novi# preduze0a. &o prirodi stvari+ nije se moglo o ekivati da dru"tvena preduze0a osnivaju nova preduze0a i da i# poklanja drugim radnim kolektivima+ niti je bilo ko+ sem u nekim slu ajevima dr'ava+ imao interes da to ini. 8ato za osnivanjem novi#+ green!ield preduze0a u srpskoj industriji postoji i velika potreba+ i mogu0nosti da ta preduze0a+ popunjavaju0i prazan prostor u industrijskoj strukturi+ uspe"no posluju. &o"to u Srbiji nema dovoljno doma0eg kapitala za ove namene+ o ekuje se da se green!ield investicije realizuju putem strani# ulaganja. Op"teva'e0i podsticaji za takva ulaganja u Srbiji su relativno zadovoljavaju0i+ tako da preostaje+ "to je jednako zna ajno+ da se sa potencijalnim stranim investitorima u green!ield preduze0a neposredno komunicira i da im se na lokalnom nivou kreiraju uslovi koje za#tevaju konkretni projekti. ;azvoj konkurencije i ja anje pojedini# konkurentni# kompanija. Ve0 sama promena privrednog sistema do koje dolazi privatizacijom+ omogu0ava ulazak novi# kompanija+ koji je u pret#odnom privrednom modelu bio sistemski in#ibiran+ a ulazak novi# kompanija )$ree entr&% je osnovni me#anizam stvaranja konkurentne industrijske strukture. ;azume se da je potrebna i odgovaraju0a regulativa kao i institucije za za"titu konkurencije+ "to u Srbiji ve0 postoji. Srpskoj industriji su+ me2utim+ potrebne i sna'ne+ konkurentne kompanije+ pre svega izvozno orijentisane+ "to je izuzetno zna ajno zbog spoljnotrgovinski# de!icita koje decenijama generi"e srpska privreda. =akve kompanije potrebne su i da bi se za nji# vezivala mala i srednja preduze0a+ pre svega proizvo2a i komponenti za kompleksnije !inalne proizvode. 8bog toga je tokom perioda restrukturiranja i intenziviranja razvoja srpske industrije opravdano da i dr'ava ula'e u velika+ prosperitetna industrijska preduze0a+ odnosno u in!rastrukturu koja neposredno podr'ava nji#ove poslove+ kao "to je slu aj sa anga'ovanjem dr'ave na projektu Biat Dutomobili Srbija )BDS%. =akvi# industrijski# projekta i anga'ovanja dr'ave sa navedenim ciljem bi0e vi"e.

S!e,(#n( "e' &(!iv(

Dobra ste ajna regulativa i e!ikasno sprovo2enje ste ajni# postupaka mo'e da doprinese restrukturiranju i razvoju industrije i gra2evinarstva na vi"e na ina* time "to dovodi do bolje

uprave preduze0a u slu aju kad se ste aj okon ava primenom plana reorganizacije ili prodajom ste ajnog du'nika kao pravnog lica$ tako "to se sredstva preduze0a u ste aju alociraju u druge+ isplativije upotrebe kad se ste aj okon ava prodajom imovine u postupku bankrotstva$ ste ajem se "tite druga preduze0a kao poverioci+ jer napla0uju svoja potra'ivanja u mogu0oj meri$ generalno+ ste ajem se sa tr'i"ta elimini"u preduze0a koja kontaminiraju du'ni ko,poverila ke odnose+ jer generi"u lanac neispunjavanja obaveza koje preduze0a imaju jedna prema drugima. U Srbiji je tokom poslednje decenije dva puta menjana ste ajna regulativa+ a i obu en je i licenciran dovoljan broj ste ajni# upravnika. .ovim 8akonom o ste aju donesenim 2009. godine skra0eno je trajanje ste ajnog postupka+ a i detaljno je razra2en slu aj kad se istovremeno sa podno"enjem predloga za pokretanje ste ajnog postupka podnosi unapred pripremljeni plan reorganizacije preduze0a ste ajnog du'nika. Usvajanjem ovog unapred pripremljenog plana ste aj se odma# i okon ava+ i preduze0e nastavlja da posluje u skladu sa planom reorganizacije. Ovakvi ste ajevi+ primenjeni na preduze0a koja mogu da opstanu+ odnosno kod koji# bankrotstvo nije neizbe'no+ mogu da budu od izuzetnog zna aja upravo za srpsku privredu. Ovo stoga "to u Srbiji postoji izrazito veliki otpor primeni ste aja. U ste aju se raskida radni odnos sa zaposlenima+ a u pret#odnom dru"tveno,svojinskom privrednom sistemu jednom ste eno zaposlenje bilo je trajno i prakti no de!initivno+ tako da se ste aj do'ivljava kao atak na prava zaposleni#. 8ato ste aj u Srbiji ima lo"e politi ke posledice+ pa se izbegava+ ak i u slu aju privatni# preduze0a. Ste aj sa unapred pripremljenim planom reorganizacije mogao bi da bude primenjen na neprivatizovana preduze0a koja su ?u restrukturiranju?+ eventualno i na pojedina druga neprivatizovana industrijska preduze0a. U svakom slu aju+ najve0i broj neprivatizovani# preduze0a trebalo bi da bude podvrgnut ste ajnom postupku+ uklju uju0i bankrotstvo+ i da se tako okon a privatizacija. Institucionalni kapaciteti postoje+ jer Dgencija za privatizaciju ima i ulogu ste ajnog upravnika za preduze0a sa ve0inskim dru"tvenim kapitalom.

Res!" $! "i"(n#e %"e"(7iv(,$e ind s!"i#e i '"(7evin("s!v(

;estrukturiranje prera2iva ke industrije i gra2evinarstva u Srbiji ne mo'e da bude prepu"teno samo spontanom delovanju !aktora koji 0e ina e presudno uticati na budu0i razvoj ovi# delatnosti+ kao "to su privatizacija i ulazak novi# kompanija na tr'i"te )!ree entr\% pre svega kroz strane direktne investicije. Ovo stoga "to su industrija i gra2evinarstvo u Srbiji izuzetno zna ajni segmenti ukupne privrede+ a trenutno su u krajnje nezadovoljavaju0em stanju+ kako kvantitativno )po u e"0u u generisanju doma0eg proizvoda%+ tako i kvalitativno* 1% privatizacija u ovim delatnostima nije zavr"ena+ pre svega zbog toga "to je raskinut veliki broj ugovora o kupoprodaji+ a neka od zna ajni# preduze0a nisu uop"te privatizovana+ 2% gubici u preduze0ima iz ovi# delatnosti su relativno veliki+ tako da ona nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze i -% neka od ovi# preduze0a zapo"ljavaju veliki broj radnika kojima se ispla0uju relativno male zarade i to neredovno "to+ izme2u ostalog+ stvara socijalne tenzije. Stoga+ proces restrukturiranja prera2iva ke industrije i gra2evinarstva 0e se odvijati u tri pravca+ u zavisnosti od speci!i nosti problema sa kojima su suo ena preduze0a za restrukturiranje* )D% preduze0a kojima predstoji privatizacija )inicijalna ili nakon raskida ugovor%$ )3% privatizovana preduze0a kod koji# kupci jo" imaju ugovorne obaveze$ )V% ostala preduze0a.

.a preduze0a iz grupe )D% bi0e primenjivane slede0e mere* 1% #itna direktna privatizacija ukoliko za to postoje uslovi$ 2% dokapitalisanje od strane privatni# investitora+ eventualno i od strane dr'ave+ radi omogu0avanja potpune ili bar ve0inske privatizacije$ -% pokretanje ste aja uz istovremeno podno"enje unapred pripremljenog plana reorganizacije$ /% pokretanje ste aja sa bankrotstvom kao krajnjim is#odom. .adle'ni za ova preduze0a bili bi rukovodioci projekata iz Dgencije za privatizaciju u slu aju preduze0a kod koji# je privatizacija u toku+ a privremeni zastupnici kapitala bili bi odgovorni za odabrana preduze0a kod koji# je raskinut ugovor o privatizaciji. ;ukovodioci projekata i zastupnici kapitala bi predlagali mere )1%,)/% i podnosili izve"taje nadle'nom ministarstvu. :od preduze0a iz grupe )3% , kod koji# jo" postoje obaveze kupaca , va'no je da ne nastupe okolnosti koje mogu da budu razlog za raskid ugovora. :ontrolori izvr"enja ugovora+ ina e zaposleni u Dgenciji za privatizaciju+ trebalo bi ne samo da eM post kontroli"u izvr"enje ugovorni# obaveza+ ve0 i da+ uvidom u aktivnosti preduze0a i kupacaMinvestitora+ anticipiraju mogu0a doga2anja i da predla'u DgencijiMministarstvu na in na koji 0e se sara2ivati sa kupcem i obezbediti da privatizacija bude kona na i uspe"na. .ajzad+ u grupu )V% , spadaju privatizovana preduze0a bez dalji# ugovorni# obaveza kupca i autenti na privatna preduze0a+ koja treba da budu dalje redukovana na samo ona preduze0a koja imaju gubitke u poslovanju i te"ko0e u izmirivanju obaveza. 8a ova preduze0a+ nadle'no ministarstvo bi anga'ovalo svoje poverenike+ zadu'ene za predlaganje mera podr"ke od strane dr'ave+ kad se doka'e da su one opravdane. =e mere sastojale bi se u davanju odre2eni# povlastica iz nadle'nosti dr'ave+ reprogramiranju obaveza prema dr'avi i njenim institucijama+ eventualno i kreditiranje od strane dr'avne razvojneM!inansijske institucije.

Res!" $! "i"(n#e i %"iv(!i)(/i#( %"o*&e-(!i,ni. se$!o"( P"e"(7iv(,$e ind s!"i#e

U industriji Srbije postoji nekoliko preduze0a ije je restrukturiranje i privatizacija od posebnog zna aja+ a prema kojima se i preduzimaju posebne mere i aktivnosti. ;adi se o velikim poslovno i resursno devastiranim preduze0ima koja karakteri"e* )a% injenica da su u pro"losti bila va'na za itavu privredu zbog izvoza i deviznog priliva i da bi ponovo mogla da imaju takav doprinos privredi zemlje$ )b% veliki zna aj sa itave regione u kojima su locirana$ )v% poku"aji nji#ove privatizacije u standardnim postupcima predvi2enim 8akonom o privatizaciji bili su neuspe"ni. &reduze0a koja karakteri"u obele'ja )a% do )v% su ;udarsko,topioni arski basen 3or );=3 3or%+ preduze0a iz grupe 8astava+ :ragujevac+ Babrika automobila &riboj )BD&% i preduze0a iz grupe Industrija #idraulike i pneumatike ?&rva petoletka?+ =rstenik. ;=3 3or je jedan od najve0i# proizvo2a a bakra u centralnoj (vropi+ koji posluje od 190-. godine Osnovni resursi ovog preduze0a su rudnik za podzemnu eksploataciju+ tri povr"inska kopa+ rudno le'i"te 3orska ;eka+ tri postrojenja za !lotaciju+ topionica+ ra!inacija i prate0a in!rastruktura+ sa ukupno oko 1000 zaposleni#. U periodu od 2004. godine+ nekoliko puta je poku"avana prodaja kapitala ovog preduze0a+ standardnim metodom javnog tendera+ ali su ili

raskidani ugovori o prodaji+ ili tender uop"te nije uspeo. &oslednji put+ 2009. godine+ poku"ano je sa uklju ivanjem strate"kog partnera koji bi dokapitalisao preduze0e i tako stekao /0J kapitala )sa mogu0no"0u sticanja do 46J%+ ali je i ovaj poku"aj bio neuspe"an. 8bog pret#odni# neuspeli# privatizacija i injenice da se+ s obzirom na ekonomsku krizu+ ne mo'e o ekivati zainteresovanost adekvatni# strate"ki# partnera u skorije vreme+ odlu eno je da se u ;=3 3or ula'e+ odnosno da se ova kompanija razvija+ a da 0e se o na inu njene privatizacije odlu ivati kasnije+ kad op"te ekonomske okolnosti budu povoljnije i kad sam ;=3 3or bude u boljem resursnom i poslovnom stanju. &ristupilo se investiranju u ;=3 3or+ u novu topionicu i !abriku sumporne kiseline. Ukupna ulaganja iznosi0e oko 161 mil. evra+ od ega se 1-1 mil. evra odnosi na uvoznu opremu )obezbe2enu putem robni# krediti sa garancijom ;epublike% a /0 mil. evra na radove i isporuke doma0i# preduze0a )ova sredstva obezbe2uje dr'ava i sam ;=3 3or%. Sa uporednim ulaganjima u novu rudarsku me#anizaciju+ izgradnja nove topionice rezultova0e znatnim pove0anjem proizvodnje bakra+ a od izuzetne va'nosti bi0e i e!ekti na smanjenje zaga2ivanja okoline. Do0i 0e i do novog zapo"ljavanja+ naro ito mla2i# radnika+ koji 0e biti adekvatno obu avani. 8astava+ :ragujevac+ svojevremeno grupa od /6 preduze0a povezani# kapitalom u #olding !ormu+ sa oko -0.000 zaposleni#+ proizvodila je po etkom poslednje decenije desetak #iljada automobila+ dok je nekada"nja proizvodnja iznosila oko 220 #iljada automobila godi"nje. &retprivatizaciono restrukturiranje 8astave izvr"eno je 2001. godine+ tako "to su iz #oldinga izdvojena sva preduze0a proizvo2a i komponenti+ koja su potom privatizovana u postupku standardne prodaje prema 8akonu o privatizaciji. U okviru #oldinga+ ostala su samo preduze0a proizvo2a i vozila , 8astava automobili i 8astava kamioni u :ragujevcu+ i manje preduze0e Specijalna vozila u Somboru. Ova preduze0a nisu mogla da budu privatizovana standardnim metodom prodaje kapitala+ a da rezultat privatizacije bude bar povratak na nekada"nji obim produkcije vozila+ "to je izuzetno va'no+ i za podru je :ragujevca+ i za itavu privredu Srbije , zbog upo"ljavanja kapaciteta proizvo2a a komponenti i deviznog priliva od izvoza vozila. 8ato je dr'ava+ zajedno sa italijanskim Biatom+ osnovala u :ragujevcu novo preduze0e+ Biat Dutomobili Srbija )BDS%+ sa u e"0em ;epublike Srbije od 1M- i Biata od 2M-. ;epublika Srbije ula'e u BDS gra2evinske objekte izuzete iz preduze0a 8astava Dutomobili )ula'e !ormalno i opremu+ ali je ona neupotrebljiva%+ nov ana sredstva i razne pogodnosti za preduze0e+ a Biat ula'e nov ana sredstva i novu opremu. ;epublika i lokalna zajednica ula'u i u izgradnju kraka autoputa od oko 21 km+ u izgradnju obilaznice oko :ragujevca+ rekonstrukciju deonice 'elezni ke pruge+ gasi!ikaciju i obezbe2ivanje kapaciteta za snabdevanje elektri nom energijom+ s tim "to ova ulaganja slu'e i za "ire svr#e i ne smatraju se ulaganjima u BDS. :ad se zavr"e sva ulaganja u sam BDS+ nji#ova vrednost iznosi0e oko 1+1 mlrd evra. &reduze0a 0e po ev"i od prvog kvartala 2012. godine biti u mogu0nosti da proizvodi oko 200 #iljada automobila 3 segmenta i zapo"ljava0e oko 2/00 radnika+ s tim "to je mogu0e da se proizvodnja kasnije uve0a na -00 #iljada automobila godi"nje. Veliki broj komponenti za automobile proizvodi0e se u regionu+ od strane drugi# preduze0a+ sa mogu0no"0u zapo"ljavanja oko 10.000 radnika. Sli no restrukturiranju preduze0a 8astava Dutomobili+ koje je izvedeno uklju ivanjem njegovi# resursa u novo zajedni ko preduze0e BDS+ treba da bude izvr"eno restrukturiranje i de !acto privatizacija preostali# preduze0a iz grupe 8astava , preduze0a 8astava kamioni+ iz :ragujevca+ i preduze0a 8astava Specijalna vozila iz Sombora+ ime 0e biti okon ano restrukturiranje i privatizacija celokupne nekada"nje grupe 8astava. :orporacija !abrika automobila &riboj )BD& &riboj% ima sli nu pro"lost+ na"la se u sli nom stanju po etkom poslednje decenije i ima veliki zna aj za region u kome se nalazi kao "to je to slu aj

sa grupom 8astava. BD& je u vreme saradnje sa Daimler 3enz,om proizvodio oko 6000 kamiona i dugi# vozila godi"nje+ da bi mu proizvodnja opala do simboli ni# razmera+ "to je bilo pra0eno i smanjivanjem broja zaposleni#+ koji danas iznosi oko 1100. Dgencija za privatizaciju je uvela ovo preduze0e ?u restrukturiranje?+ s#odno 8akonu o privatizaciji+ ali ovakva priprema preduze0a za privatizaciju nije dala rezultate+ jer poku"aj prodaje kapitala BD&,a putem standardnog javnog tendera nije uspeo. 8bog toga 0e i ovo preduze0e biti privatizovano uz neposredno anga'ovanje dr'ave+ odnosno u speci!i nom aran'manu sa nekim od strate"ki# partnera+ koji ina e ispoljavaju interes za ulaganja i saradnju sa BD&,om. .ajzad+ grupa preduze0a koja proizvode ure2aje i delove iz domena #idraulike i pneumatike+ a vezana su ili su bila vezana u #olding ?&rva &etoletka? iz =rstenika+ tako2e nije mogla da bude prodata ni u tri sprovedena postupka javnog tendera. S obzirom na zna aj ovi# preduze0a za region )nekada su zapo"ljavala preko 11.000 radnika+ danas samo oko /.100%+ a i na potencijalni zna aj za privredu Srbije )nekada"nji izvozni pri#odi iznosili su preko /00 mil.] godi"nje%+ preduze0a iz grupe ?&rva &etoletka? bi0e restrukturirana i privatizovana direktnim anga'ovanjem dr'ave. Da bi se o uvali resursi ovi# preduze0a do iznala'enja strate"ki# partnera+ ova preduze0a bi0e subvencionisana+ a mogu0e je da 0e dr'ava i ulagati u neka od nji#+ kad se utvrdi da takva ulaganja pove0avaju izglede za uspe"nu privatizaciju.

*. 4tvorenost privrede privla(enje strani) investicija i promocija izvoza

Srbija+ s obzirom na malu ekonomsku mo0+ materijalne resurse i veli inu tr'i"ta+ mora da se usmeri na ino tr'i"te da bi ostvarila uspe"an privredni razvoj. =a injenica uslovljava takvu trgovinsku politiku koja 0e doma0im privrednicima omogu0iti pristup stranim tr'i"tima+ a stranim privrednicima slobodan pristup srpskom tr'i"tu. Sledstveno+ industrijska politika treba da se zasniva na otvorenosti ekonomije kao preduslova za rast izvoza+ podsticanje i privla enje novi# ulaganja iz zemlje i inostranstva i promociji izvoza. Drugim re ima+ otvorenost u smislu slobodnog pristupa srpskom tr'i"tu proizvoda i usluga i stvaranja uslova za ve0a strana direktna ulaganja+ kao i u smislu o#rabrivanja doma0i# preduze0a da ula'u u privla na strana tr'i"ta i pove0avaju svoj izvoz+ predstavlja klju an uslov za ekonomski rast jedne zemlje koja ima tr'i"te veli ine srpskog. Dnaliza spoljne trgovine ukazuju na to da Srbija konstantno ja a svoje veze sa stranim tr'i"tima+ mada uz stvaranje visokog trgovinskog de!icita. 8ato je rast izvoza+ koji 0e imati pozitivan uticaj na dalji privredni rast Srbije i zadovoljavaju0u spoljnotrgovinsku integraciju+ jedan od glavni# ciljeva srpske industrijske politike. 8a ispunjenje ovog cilja+ jedan od preduslova da srpska preduze0a imaju obezbe2en pristup tr'i"tima drugi# zemalja i to pod jednakim )ili boljim% uslovima kao i nji#ovi konkurenti. 8ato je neop#odno smanjivanje ili uklanjanje barijera koje stoje na putu izvozu proizvoda i usluga u druge zemlje. Va'an korak u ovom smeru je lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji koje se o ekuje 2011. godine. 8na ajni koraci koji su bili usmereni na ja anje spoljne trgovine i ostvarivanje pristupa tr'i"tima drugi# zemalja+ bilo je zaklju ivanje niza sporazuma o slobodnoj trgovini kao "to su >(B=D+ (B=D+ sporazum sa ;usijom i =urskom. =radicionalno vode0i trgovinski partneri Srbije su zemlje lanice (U+ ;usija i zemlje u regionu+ a sa zemljama >(B=D sporazuma Srbija ostvaruje su!icit.

8na ajne rezultate na polju stvaranja uslova za lak"i pristup tr'i"tima drugi# zemalja kao i privla enja strani# investicija+ ostvarile su SI(&D )Dgencija za strana ulaganja i promociju izvoza% i DOBI )Dgencija za osiguranje i !inansiranje spoljnotrgovinski# poslova%. Uklanjanjem carina i drugi# barijera koje predstavljaju ozbiljan problem za ostvarivanje rasta izvoza+ stvaranje zona slobodne trgovine i uspostavljanjem novi# regulatorni# odnosa u pogledu za"tite i podsticanja investicija+ pobolj"ana je pravna sigurnost i stvoren okvir za pove0anje strani# ulaganja u Srbiju kao i poja ano ulaganje srpski# preduze0a u strana tr'i"ta.

P"iv&(,en#e s!"(ni. inves!i/i#(

Strane direktne investicije )SDI% nisu samo me2unarodni trans!eri !inansijskog kapitala ve0 one+ po pravilu+ obu#vataju i trans!er znanja i te#nologije. One su i na in kako strane kompanije mogu zna ajno da uti u na rast produktivnosti i dugoro an ekonomski rast u zemljama u koje se investira. SDI nesumnjivo doprinose br'oj stopi rasta i sveukupnom razvoju zemalja korisnica+ naro ito br'em rastu produktivnosti rada i podsticanju doma0eg ulaganja. Ovo postaje o igledno ako uporedimo agregatni priliv SDI sa pribli'nom stopom rasta realnog 3D&+ pri emu su najve0e stope rasta ostvarivale zemlje koje su dobile najve0e strane direktne investicije+ poput :ine+ Irske i Iong :onga. SDI u Srbiji+ do 2007. godine+ uglavnom su se odvijale preko kupovine preduze0a u procesu privatizacije+ dok tzv. green!ield investicije nisu bile u dovoljnoj meri zastupljene+ ali se nji#ovo prisustvo poja ava u 2010. godine. &riliv SDI bio je+ u najve0oj meri motivisan kupovinom lokalni# monopola ili oligopola u oblasti !inansija+ proizvodnji cementa+ cigareta+ energenata i trgovine na malo. U periodu 200/. godine do sredine 2010. godine u sektor prera2iva ke industrije je ulo'eno oko 21J ukupni# SDI. :oristi od SDI su vi"estruke* otvaraju se nova radna mesta i podi'e standard stanovni"tva+ pove0ava se nivo obrazovanja+ uvode nove te#nologije+ pobolj"ava in!rastruktura+ odnosno uti e se na podizanje konkurentnosti doma0e proizvodnje. &odsticanje strani# ulaganja bi0e u !okusu industrijske politike Srbije do 2020. godine. Dr'avne institucije )SI(&D+ DOBI% kontinuirano 0e pobolj"avati postoje0e podsticajne me#anizme za privla enje strani# institucija )razvoj i promocija in!ormacija o poslovnim mogu0nostima i prednostima ulaganja u privredu Srbije+ promocija programa za ulaganje i izvoz i mogu0nostima za konkretna strana ulaganja u odre2enim oblastima+ pru'anje stru ne pomo0i stranim ulaga ima u procesu dono"enja odluke o izboru oblasti i lokaliteta za ulaganje+ prilikom pribavljanja licenci i dozvola za obavljanje odre2eni# delatnosti+ koordinacija mera i aktivnosti !inansijski# podsticaja u cilju pove0anja strani# ulaganja+ i dr% i kreirati i sprovoditi nove* 1% privla enja strani# direktni# investicija po sektorima+ pre svega oni# koji donose najve0u dodatu vrednost+ unapre2uju privredu ;epublike Srbije+ podsti u razvoj novi# te#nologija i imaju povoljan uticaj na nezaposlenost+ ali predstavljaju ;epubliku Srbiju u novom svetlu )iz oblasti in!ormacioni# te#nologija+ telekomunikacija+ novi# te#nologija+ razvoja alternativni# energija+ ali i razvoja uslu'ni# delatnosti kao "to su korisni ki centri+ logisti ki centri i drugi vidovi modernog na ina poslovanja%. U cilju uspe"nog predstavljanja mogu0nosti ;epublike Srbije i u ovim do sada nerazvijenim sektorima+ od su"tinskog 0e zna aja biti te"nja saradnja sa nau nim institutima i dr'avnim organima ija je nadle'nost upravo nau no te#nolo"ki razvoj. &ored privla enja investicija u ove privredne grane+ potrebno je nastaviti sa sada"njim strategijama privla enja strani# direktni# investicija+ a posebno u automobilsku industriju+ imaju0i u vidu

sna'an e!ekat koji ona ima na op"tu privrednu klimu+ a posebno na smanjenje nezaposlenosti+ anga'ovanje velikog broja doma0i# dobavlja a ali i dovo2enje drugi# kompanija koje otvaraju svoje proizvodne pogone. =ako2e+ potrebno je raditi i na privla enju investicija iz #emijske+ elektronske i drugi# industrija koje imaju povoljan e!ekat na privredu jedne dr'ave+ koje donose nove te#nologije i znanja+ unapre2uju menad'ment+ smanjuju stopu nezaposlenosti i stvaraju pozitivnu sliku+ odnosno novi imid' ;epublike Srbije. 2% &romocija Srbije kao investicione destinacije sa posebnim naglaskom na promociju regiona odnosno+ gradova i op"tina i nji#ovi# prednosti za strane direktne investicije. -% .eposredna promocija stranim investitorima investicioni# lokacija pogodni# za proizvodnu delatnost+ mogu0nosti+ pogodnosti i povlastice koje ;epublika Srbije kao i jedinica lokalne samouprave pru'aju za dolazak strani# kompanija )razvoj baza podatka green$iel" i broAn$iel" lokacija+ posebno na nerazvijenim i devastiranim podru jima%. Od posebnog zna aja za privla enje SDI bi0e dobijanje statusa zemlje kandidata za lanstvo u (U koje se o ekuje 2011. godine. =o 0e zna iti i obavezu potpune usagla"enosti sa pravnim i institucionalnim okvirom (U koji garantuje sigurnost+ predvidivost i transparentnost poslovni# aktivnosti u Srbiji+ "to 0e u velikoj meri doprineti pove0anju obima investicija.

P"o-o/i#( i)vo)(
S obzirom da rast izvoza industrije predstavlja osnovu novog modela privrednog rasta Srbije+ sve aktivnosti koje pobolj"avaju postoje0e podsticajne izvozne me#anizme i a!irmi"u nove predstavljaju razvojni prioritet. &aralelno+ potrebno je poja ati edukativni kontinuirani rad sa doma0im privrednim dru"tvima kako bi se upoznali sa za#tevima modernog tr'i"ta koji podrazumevaju visok kvalitet+ dizajn+ dostupnost servisa+ brzu i kvalitetnu isporuku+ itd. Dktivnosti SI(&(+ pored postoje0i#+ usmereni# ka promociji izvoza Srbije+ mogu0nostima za razvoj i ulazak na nova tr'i"ta+ pove0anje udela kapitalni# potro"ni# dobara i osvajanje novi# izvozni# programa+ odnosno proizvoda i usluga+ razvija0e se ka unapre2enju* , promocije industrijski# sektora )novi modeli+ kao na primer+ samostalne mani!estacije ?najbolje iz Srbije? ili sl.%+ , !inansijskoj pomo0i i edukaciji privredni# dru"tava+ , di!erencirati industrijske sektore za promociju izvoza )sa aspekta pove0anja broja zaposleni#+ po zemljama u kojima se izvozi+ i dr%+ , razvijati bazu dobavlja a i bazu izvoznika.

Un(%"e7en#e )($onod(vno' o$vi"( i s-(n#en#e (d-inis!"(!ivni. *("i#e"(

8a ubrzani privredni razvoj u narednom periodu+ za Srbiju je najva'nije da stvori stabilno i predvidivo poslovno okru'enje koje 0e privu0i strane kompanije da dolaze i investiraju+ jer postoje0a doma0a "tednja nije dovoljna da podr'i planirani privredni rast u narednoj deceniji. Dinami nu investicionu aktivnost mora pratiti razvoj postoje0eg !inansijskog sektora koji pored uve0anog kapaciteta treba da obezbedi i smanjivanje tro"kova bankarskog posredovanja. :od

dugoro nog !inansiranja treba ra unati i na alternativne izvore poput razvojni# !ondova+ koncesija ili partnerstva privatnog i javnog sektora. 8a privla enje obimniji# SDI potrebne su odlu nije strukturne re!orme i to na svim nivoima+ ime bi se popravio nepovoljan investicioni rejting. .ajve0e zamerke strani# investitora u Srbiji idu u pravcu regulatorne !unkcije dr'ave koja se mora zna ajno pobolj"ati pojednostavljenjem administrativni# procedura+ smanjenjem korupcije+ unapre2enjem politike konkurencije+ ja anjem !inansijske discipline i regulisanjem svojinski# prava. S druge strane+ ve0i rizik zemlje u pogledu makroekonomske nestabilnosti tako2e odbija investitore. &roblem je i neodgovaraju0a struktura radne snage. Strane kompanije u manjim gradovima ne mogu da na2u kvali!ikovane radnike i zbog toga je neop#odna re!orma obrazovnog sistema. Strategiju regulatorne re!ormi u ;epublici Srbiji za period od 2007. do 2011. godine )S;&% potrebno je sprovesti u potpunosti. &ored aktivnosti koje su ve0 u toku+ a koje za cilj imaju pobolj"anje i pojednostavljivanje zakonodavnog okvira za poslovanje u Srbiji kao i poja avanje e!ikasnosti javne administracije+ u narednom periodu bi0e preduzeto i slede0e* , pored procesa uskla2ivanja zakonodavstva sa acquis communautaire+ bi0e uspostavljena saradnja sa odgovaraju0im telima i institucijama (U i njenim dr'avama lanicama u cilju razmene najbolji# re"enja kada je u pitanju zakonodavstvo+ pre svega oni zakoni koji ko e obavljanje poslovni# aktivnosti , analizira0e se uticaj va'e0i# propisa na poslovanje pojedini# sektora industrije kako bi bila utvr2ena mogu0a ograni enja koja takvi propisi predstavljaju za razvoj odre2eni# delatnosti )I:=+ metalske+ pre#rambene industrije+ itd% kako bi se do"lo do odgovaraju0i# re"enja , zakonodavstvo i ostali propisi kojima se utvr2uju uslovi pru'anja usluga+ naro ito u javnom i sektoru poslovni# usluga+ bi0e sistematski i neprekidno unapre2ivani kako bi bila uklonjena izvesna ograni enja za pristup tr'i"tu i kako bi bila spre ena monopolizacija tr'i"ta na "tetu potro"a a+ tj. korisnika takvi# usluga )industrijskog sektora i gra2ana%. 8na ajan instrument za ja anje konkurentnosti srpske industrije predstavlja #armonizacija te#ni ki# propisa i standarda sa me2unarodnim+ prvenstveno evropskim pravilima i ja anje odgovaraju0i# institucija+ kao bitan preduslov za stvaranje poslovnog ambijenta koji 0e omogu0iti unapre2enje izvoza srpski# proizvoda na inostrano+ a pre svega na tr'i"te (vropske unije. U toku procesa pristupanja (U+ zemlje kandidati moraju usvojiti mere kojima obezbe2uju da se na tr'i"te plasiraju i u upotrebi budu samo proizvodi koji+ uz pravilno instaliranje+ odr'avanje i upotrebu+ ne ugro'avaju bezbednost i zdravlje ljudi ili drugi# javni# interesa+ vode0i ra una o jednom od osnovni# principa S=O da se time ne stvaraju nepotrebne prepreke u me2unarodnoj trgovini. 5inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja+ kao organ zadu'en za sva #orizontalna pitanja u oblasti slobode kretanja robe+ u cilju unapre2enja konkurentnosti privrede preduzima mere na stvaranju normativne i institucionalne osnove za usagla"avanje srpske te#ni ke regulative sa evropskim zakonodavstvom i praksom. Doneti su zakoni iz oblasti standardizacije+ metrologije i akreditacije+ kao i 8akon o te#ni kim za#tevima za proizvode i ocenjivanje usagla"enosti+ kao osnova za potpuno uskla2ivanje sa

evropskim pravom koje se odnosi na pojedina ne grupe proizvoda. Usagla"avanje nacionalnog te#ni kog zakonodavstva sa zakonodavstvom (U+ odnosno njegova puna implementacija+ je proces koji traje nekoliko godina+ jer uklju uje re"avanje+ kako pravni#+ tako i velikog broja te#ni ki# pitanja. 5e2utim+ da bi industrija bila sposobna za punu primenu ovi# usagla"eni# pravila u pojedinim industrijskim sektorima+ potrebno je obezbediti institucionalni okvir+ tj. in!rastrukturu u smislu standardizacije+ akreditacije+ metrologije i ocenjivanja usagla"enosti. 8ajedni kim imenom ova in!rastruktura+ koja za kona an cilj ima da se na tr'i"tu nalaze isklju ivo bezbedni proizvodi usagla"eni sa svim te#ni kim pravilima )za#tevima%+ naziva se in!rastruktura kvaliteta. ;adi ujedna enog razvoja in!rastrukture kvaliteta u skladu sa potrebama industrije ;epublike Srbije+ odnosno pru'anja adekvatne usluge privredi+ neop#odno je ustanoviti dugoro ni strate"ki okvir za dalji razvoj in!rastrukture kvaliteta+ kao jedan od elemenata za sprovo2enje ove strategije. =o zna i da je neop#odno u najskorije vreme utvrditi strate"ke pravce razvoja in!rastrukture kvaliteta+ bazirane na analizama postoje0i# kapaciteta i planova razvoja industrijskog sektora. Uskla2ivanjem sa te#ni kim zakonodavstvom (U i unapre2enjem rada institucija in!rastrukture kvaliteta obezbedi0e se preduslovi za olak"ani plasman srpski# proizvoda i usluga na jedinstveno tr'i"te (U+ uz priznavanje isprava o usagla"enosti+ izdati# u skladu sa #armonizovanim zakonodavstvom+ "to neminovno vodi ka rastu nji#ove konkurentnosti+ a tim i pove0anju izvoza.

E$ono-s$( di%&o-(!i#(
(!ikasan metod privla enja strani# investicija je ekonomska diplomatija. 8adatak ekonomski# diplomata je ispitivanje tr'i"ta potencijalni# zemalja ulaga a+ nji#ove poslovne prakse+ zakona i da putem razni# modaliteta predstavljaju mogu0nosti ulaganja na srpskom tr'i"tu i time privuku "to ve0i priliv strani# investicija. 5inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je tokom 2010. godine zavr"ilo slo'en proces izbora ekonomski# diplomata i u decembru predstavilo 27 eksperata koji 0e po etkom 2011. godine po eti+ u odabranim diplomatsko,konzularnim predstavni"tvima Srbije )ve0inom u (U i regionu%+ sa realizacijom programa privla enja strani# investicija na srpsko tr'i"te.

,. -azvoj mali) i srednji) preduze5a

Osnovni nalaz* Sektor mali# i srednji# preduze0a i preduzetnika )5S&&% predstavlja sve zna ajniji segment privrede ;epublike Srbije+ tako da ve0 nekoliko poslednji# godina ovi privredni subjekti predstavljaju nosioce privrednog rasta i zapo"ljavanja u privredi ;epublike Srbije i njen su najdinami niji i naje!ikasniji deo. O ekuje se da 0e ovaj sektor+ uz SDI+ i u budu0nosti predstavljati pokreta razvoja privrede ;epublike Srbije i da 0e biti osnovni kreator novi# radni# mesta. Hra!ikon -0* Odnos sektora 5S&& i veliki# preduze0a 2001,2009. , struktura privrede ne!inansijskog sektora

U 2009. godini u Srbiji ukupno je poslovalo 77.174 5S&+ "to je predstavljalo 99+/J ukupnog broja preduze0a u Srbiji. Dko se ovom broju doda 224.2/1 preduzetnika+ dobija se da je u Srbiji u 2009. godini ukupno bilo -1/.726 mali# i srednji# preduze0a i preduzetnika )5S&&%+ "to je predstavljalo 99+7J od ukupnog broja privredni# subjekata. U strukturi sektora 5S&& dominiraju mikro preduze0a )ukupno -02./7/%+ sa u e"0em od 94+1J.
04

&osmatrano po delatnosti+ 4-J 5S&& u 2009. godina poslovalo je u oblasti usluga )trgovina na veliko i malo i servisi za popravku gotovi# proizvoda -/J+ #oteli i restorani 4J+ saobra0aj+ skladi"tenje i veze 10J+ 1-J u poslovima u vezi sa nekretninama%+ 16J u prera2iva koj industriji i gra2evinarstvu 7J. U 2009. godini u sektoru 5S&& bilo je zaposleno 762.1/0 radnika+ "to je predstavljalo preko 2Mod ukupno 1.-07.291 zaposlenog u privredi Srbije. &osmatrano po veli ini preduze0a+ najve0i udeo u zapo"ljavanju imala su velika preduze0a )--+-J%+ zatim preduzetnici i srednja preduze0a )po 19+7J%+ mala preduze0a )11+/J% i mikro preduze0a )11+6J%. Sude0i prema podacima iz zavr"ni# ra una 5S& su veoma va'an deo privrede Srbije. Ovaj zaklju ak+ pre svega+ ilustruju podaci o u e"0u sektora 5S& u osnovnim indikatorima privredne aktivnosti. =ako su u 2009. godini+ 5S&& u estvovala u ukupnom prometu privrede sa 46+7J+ u bruto dodatoj vrednosti privrede sa 16+/J+ u pro!itu ostvarenom u privredi sa 1/+1J+ u ukupnom izvozu 10+1J i oko 40+9J u ukupnom uvozu privrede. S druge strane+ pokazatelji produktivnosti su najpovoljniji kod veliki# preduze0a , 3DV po preduze0u i 3DV po zaposlenom su daleko vi"i od proseka 5S&& i ne!inansijskog sektora ali je &ro!itabilnost+ merena odnosom pro!ita i 3DV+ sektora 5S&& ni'a od pro!itabilnosti privrede ;epublike Srbije )-4+2 u odnosu na -7+-%. I pored relativno zadovoljavaju0i# per!ormansi sektora 5S&&+ nepostojanje dovoljnog broja relativno sna'ni# i brzo rastu0i#+ dinami ni# preduze0a+ kao i preduze0a srednje veli ine predstavlja zna ajno ograni enje privrednog rasta Srbije. Sektor 5S&& karakteri"e i odsustvo #orizontalni# i vertikalni# veza+ odnosno 5S&& nisu dovoljno povezana izme2u sebe u razli ite oblike poslovnog udru'ivanja )kao "to su klasteri%+ niti su dovoljno povezana sa velikim preduze0ima i multinacionalnim kompanijama u lance dobavlja a.

I pored toga "to je sektor 5S&& najkonkurentniji deo privrede ;epublike Srbije me2unarodne komparacije ukazuje na zna ajno zaostajanje konkurentnosti sektora 5S&& Srbije u odnosu na prosek (U i ve0inu izabrani# zemalja. U e"0e sektora 5S&& u Srbiji u ukupnom broju preduze0a i zapo"ljavanju je na nivou proseka (U+ a vi"e u e"0e u !ormiranju ukupnog prometa+ 3DV i pro!ita od proseka (U+ pre je posledica zaostajanja veliki# srpski# preduze0a u odnosu na velika preduze0a (U+ a manje razvijenosti sektora 5S&&. Uprkos mera preduzeti# za ubla'avanje e!ekata svetske ekonomske krize u Srbiji+ negativne posledice odrazile su se na poslovanje 5S&&. 5ala i srednja preduze0a+ koja su najosetljivija na promene u poslovnoj okolini suo ila su se sa padom tra'nje+ ote'anom naplatom potra'ivanja+ smanjenim investicijama+ prezadu'eno"0u+ smanjenom kreditnom sposobno"0u i smanjenom likvidno"0u+ "to je rezultiralo nji#ovim slabijim polo'ajem na tr'i"tu. U e"0e 5S& u osnovnim pokazateljima poslovanja zna ajno se smanjilo u odnosu na pret#odnu godinu+ kao i indeks ukupne preduzetni ke aktivnosti+ a do izra'aja su do"li strukturni problemi ovog sektora. KKKKKKKKKKK = mikro %re"u2e?a ukl/u7eni su i %re"u2etnici.
04

P"o-ovis(n#e "()vo#( 9SPP

.ajzna ajniji dokument Vlade+ usvojen 2007. godine+ u kome se de!ini"u strate"ki ciljevi i pravci razvoja 5S& je ?Strategija razvoja konkurentni# i inovativni# mali# i srednji# preduze0a za period od 2007. do 201-. godine?. Ovaj dokument zasniva se na pet stubova+ koji predstavljaju i osnovne prioritete razvoja 5S&. =o su* promocija i podr"ka preduzetni"tvu i osnivanju novi# preduze0a+ razvoj ljudski# resursa za konkurentan 5S& sektor+ !inansiranje i oporezivanje 5S&+ razvoj konkurentski# prednosti 5S& na izvoznim tr'i"tima i razvoj podsticajnog pravnog+ institucionalnog i poslovnog okru'enja za 5S&. O ekuje se da 0e uspe"na primena Strategije doprineti ve0em broju novi# preduze0a i ve0oj stopi nji#ovog opstanka u prvim godinama poslovanja+ br'em rastu i razvoju sektora 5S&+ br'em prerastanju mikro preduze0a u mala i mali# u srednja preduze0a+ pove0anju izvoza i pobolj"anju spoljnotrgovinskog bilansa+ ve0em zapo"ljavanju+ naro ito visokokvali!ikovani# radnika i ravnomernijem regionalnom razvoju. Sastavni deo Strategije je i Operativni plan u kom su razra2ene mere+ zadaci i aktivnosti za razvoj 5S&&+ na osnovu koga se pripremaju i sprovode godi"nji Dkcioni planovi. ?Strategija razvoja konkurentni# i inovativni# mali# i srednji# preduze0a za period od 2007. do 201-. godine? i drugi programski dokumenti+ kao i mere ekonomske politike Vlade su po svom du#u+ principima i osnovnim strategijskim pravcima kompatibilni sa osnovnim dokumentima (U u ovoj oblasti+ pre svega sa ?(vropskom poveljom o malim preduze0ima? )Bhe ,uro%ean -harter $or Small ,nter%rises% i ?Dktom o malim preduze0ima? )Small Nusiness !ct%. ?(vropsku povelju o malim preduze0ima?+ doneli su+ u junu 2000. godine+ lideri zemalja (U i od tada je predstavljala glavno sredstvo politike promocije razvoja preduzetni"tva. &ovelja isti e zna aj mali# preduze0a i preduzetnika za rast+ konkurentnost i pove0anje zaposlenosti u (U+ a de!ini"e i "ta zemlje lanice (U i (vropska komisija treba da u ine kako bi pobolj"ali okru'enje za poslovanje mali# preduze0a. Srbija je 200-. godine pri#vatila ?(vropsku povelju o malim preduze0ima? i time se obavezala da merama svoje ekonomske politike ostvaruje ciljeve &ovelje. Od 200-. godine 5inistarstvo privrede+ odnosno 5inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja+ u saradnji sa (vropskom komisijom i O(>D,om+ pripremalo je Indeks politike 5S& za zapadni 3alkan na osnovu upitnika (vropske komisije za zemlje 8apadnog 3alkana. Osnovni zaklju ak ocene sprovo2enja (vropske povelje o malim preduze0ima na 8apadnom 3alkanu iz

2007. godine+ je da je Srbija u pret#odne dve godine najvi"e napredovala+ jer je veoma brzo pre"la iz !aze odre2ivanja strate"ki# ciljeva i de!inisanja politika u !azu nji#ove realizacije. .apredak Srbije ocenjen je ukupnom ocenom -+- )od maksimalni# 1%+ a oblasti u kojima je Srbija ostvarila najve0i napredak su* podr"ka inovativnim preduze0ima+ podr"ka preduze0ima koja se osnivaju+ pru'anje poslovni# usluga i "irenje in!ormacija na on>line osnovi+ unapre2enje dijaloga izme2u javnog i privatnog sektora o politici podr"ke 5S&. &ored ovi# oblasti+ Srbija je nastavila da unapre2uje podr"ku 5S& u oblastima u kojima je i ranije ostvarivala dobre rezultate+ kao "ti su npr. registracija preduze0a i podr"ka izvozu. :ao novi okvir politike 5S& u (U+ koji je zamenio (vropsku povelju+ a sa ciljem dalje podr"ke odr'ivom razvoju i pove0anju konkurentnost 5S&+ u junu 2007. godine (vropska komisija je usvojila ?Dkt o malim preduze0ima?+ koji je u decembru 2007. godine potvrdio i (vropski savet. Od juna 2009. godine+ nakon regionalne ministarske kon!erencija o (vropskoj povelji o malim preduze0ima za 8apadni 3alkan+ Srbija+ kao i druge zemlje regiona+ otpo ela je sprovo2enje ?Dkta o malim preduze0ima?. ?Dktom o malim preduze0ima? isti e se klju na uloga 5S& u evropskoj ekonomiji i u !ormi 10 principa de!ini"u se oblasti od posebnog zna aja za razvoj 5S&. &rincipi koji predstavljaju polazi"te za kreiranje prakti ni# politika podr"ke razvoju preduzetni"tva i 5S& su* , stvaranje okru'enja u kome preduzetnici i porodi ne !irme mogu da napreduju i gde se preduzetni"tvo stimuli"e i nagra2uje+ , omogu0avanje asnim preduzetnicima koji su se suo ili sa bankrotom da brzo dobiju drugu "ansu+ , kreiranje pravila u skladu sa principom ?&rvo misli o malima?+ , br'e reagovanje javne administracija na potrebe 5S&+ , prilago2avanje instrumenata politike 5S& potrebama 5S&* olak"avanje u e"0a 5S& u javnim nabavkama i kori"0enju dr'avne pomo0i+ , omogu0avanje pristupa 5S& izvorima !inansiranja i izgradnja zakonodavnog i poslovnog okru'enja koje 0e podsticati izmirenje obaveza na vreme u komercijalnim transakcijama+ , pomaganje 5S& da ostvare ve0e koristi od poslovni# mogu0nosti koje nudi jedinstveno tr'i"te+ , promovisanje unapre2enja znanja i ve"tina zaposleni# u 5S& kao i svi# oblika inovacija+ , omogu0avanje 5S& da izazove okru'enja pretvore u poslovne "anse+ , o#rabrivanje i podr'avanje 5S& da ostvare koristi od rasta tr'i"ta. U skladu sa navedenim strate"kim dokumentima+ kao polazi"tima za kreiranje prakti ni# politika+ u predstoje0em periodu Srbija 0e nastaviti da realizuje i unapre2uje dosada"nja+ ali i otvara nova podru ja podr"ke 5S&&.

S obzirom da je Srbija preuzela obavezu sprovo2enja S3D+ pri#vatila je i sve principe koje ovaj akt de!ini"e+ a koji su ozna eni kao klju ni za razvoj sektora 5S& u (U. Ipak+ izdvojili su se neki nacionalni prioriteti+ pa 0e posebna pa'nja u narednom periodu biti posve0ena oblastima od speci!i nog interesa za razvoj srpski# 5S&&. U tom smislu nastavi0e se sa pru'anjem podr"ke razvoju obrazovanja i obuka za preduzetni"tvo+ kako u !ormalnom+ tako i u ne!ormalnom obrazovanju. I pored zna ajni# napora da se kreira podsticajnije poslovno okru'enje+ koje 0e stimulisati+ a ne sputavati poslovanje 5S&&+ postoje0i zakonodavni i regulatorni okvir Srbije jo" uvek odlikuje veoma veliki broj+ esto zastareli# zakonski# i podzakonski# propisa. Osim toga+ preduzetnici i 5S& u svom poslovanju nailaze na brojne administrativne prepreke usled dugotrajni# i skupi# administrativni# procedura. Stoga je neop#odno u predstoje0em periodu nastaviti proces pojednostavljenja i re!orme pravnog okvira za poslovanje+ kao i smanjenje administrativni# prepreka u poslovanju+ po"tuju0i princip ?prvo misliti o malima?. Ovim ciljevima 0e doprineti i nastojanje da se "to konsekventnije operacionalizuju principi elektronske uprave )e,go#erment%+ one>sto%>sho% i single contact %oint. Strategija regulatorne re!orme za period 2007,2010. godine predvi2a smanjenje administrativni# tro"kova za preduze0a za najmanje 21J do 2011. godine+ "to se podudara i sa ciljem (U. Vlada je usvojila 214 preporuka+ od koji# je sprovedeno+ odnosno otpo ela je primena u praksi+ 41 preporuka. U postupku sprovo2enja je jo" 1-1 preporuka. &reporuke koje su do sada sprovedene ili su u postupku sprovo2enja privredi Srbije godi"nje donose u"tedu od oko 1/2+/ mil. (vra. 8a sektor 5S& u Srbiji+ od izuzetnog je zna aja nastavak sprovo2enja ovi# re!ormi. Stvaranju podsticajnog poslovnog okru'enja doprine0e i svestranija i objektivnija analiza e!ekata novi# zakona i drugi# propisa+ kao i neki# od postoje0i zakona )8akon o privrednim dru"tvima+ 8akon o registraciji privredni# subjekata i 8akon o ste ajnom postupku%. U cilju e!ikasnijeg sprovo2enja procesa regulatorne re!orme+ !ormirana je :ancelarija za regulatornu re!ormu i analizu e!ekata propisa+ kao stalno stru no telo+ iji 0e zadatak biti a'uriranje baze registrovani# propisa+ analiza e!ekata novi# ili izmenjeni# propisa na 5S&+ pokretanje inicijativa za izmenu pojedini# propisa i sl. U ovaj proces+ trebalo bi i uklju iti ?5S& test?+ "to zna i da prilikom kreiranja svi# novi# propisa treba uzeti u obzir potrebe 5S&+ kao i e!ekte koje bi ti propisi imali na poslovanje ovi# preduze0a. &ravne i institucionalne pretpostavke za kori"0enje elektronskog potpisa su stvorene+ a samim tim i uslovi da 5S&& mogu elektronskim putem da prijavljuju poreze+ socijalno osiguranje i obave druge administrativne procedure. :ako bi se ovo omogu0ilo+ a samim tim i pojednostavilo poslovanje 5S&+ neop#odno je razviti e,Go#ernment servise za potrebe ovog sektora. &ored toga+ potrebno je pove0ati kori"0enje in!ormaciono,komunikacioni# te#nologija u svakodnevnom poslovanju mali# i srednji# preduze0a. I u predstoje0em periodu !inansijska podr"ka 5S&& predstavlja0e bitnu komponentu ukupnog sistema podr"ke ovom sektoru privrede. ;azli itim merama monetarne i !iskalne politike+ ali i drugim merama ekonomke politike+ stvara0e se uslovi za razvoj razli iti# oblika !inansiranja od strane op"ti# i specijalizovani# !inansijski# organizacija za kreditno i vlasni ko !inansiranje+ kao i lak"i pristup 5S&& razli itim izvorima !inansiranja pod povoljnijim uslovima )ni'e kamatne stope+ du'i rokovi kreditiranja+ manji iznos sredstava obezbe2enja i sl.%. &retpostavka za razvoj sistema !inansijske podr"ke 5S&& je odr'anje monetarne stabilnosti i sigurnosti bankarskog sektora. &ored toga+ mogu0nosti vlasni kog !inansiranja 5S&& bitno 0e zavisiti od uslova za osnivanje i poslovanje specijalizovani# privatni# investicioni# !ondova+ me2u kojima i !ondovi rizi nog kapitala )Centure -a%ital Kun"s%+ kao i od uslova za poslovanje ne!ormalni# investitora. Binansiranju 5S&& iz kreditni# izvora+ odnosno lak"em obezbe2enju kredita i kreditiranju pod

povoljnijim uslovima doprine0e bolje in!ormisanje potencijalni# zajmoprimaca+ kao i sve mere kojima se smanjuje kreditni rizik+ me2u koje spada i zavr"etak re!orme katastarskog sistema koji 0e olak"ati obezbe2enje neop#odne zaloge za dobijene kredite+ razvoj sistema garancija za kredite 5S&& kao i za !inansiranje razli iti# poslova+ pre svega izvozni#+ ovi# privredni# subjekata. Uporedna analiza poreskog sistema zemalja 8apadnog 3alkana pokazuje da su poreske stope u Srbiji najni'e nego u regionu. 5e2utim+ ono "to dodatno optere0uje privredu su lokalne takse+ kao i nemogu0nost da se nji#ova visina unapred predvidi+ kao i komplikovane administrativne procedure+ neujedna ene na celoj teritoriji dr'ave. 8ato bi ovu oblast trebalo urediti u tom smislu da se procedure pojednostave i uni!ormi"u+ odredi maksimalni iznos taksi i vanporeski# davanja i osigura predvidivost ukupni# poreski# i vanporeski# davanja 5S&&+ koji treba da odgovara nji#ovim realnim mogu0nostima. Vlada+ odnosno njeni organi i organizacije+ kao i javna preduze0a zna ajni su kupci veoma razli iti# proizvoda. Stoga bi razvoj sistema koji bi omogu0io ve0e u e"0e 5S&& u javnim nabavkama dalo zna ajan podstrek razvoju ovi# privredni# subjekata. &retpostavka dosledne realizacije programa u e"0a 5S&& u javnim nabavkama je izmena 8akona o javnim nabavkama kojima bi se precizirale obaveze svi# u esnika u ovom procesu. ;ealizacija ovi# programa podrazumeva i unapre2enje i redovno a'uriranje portala o javnim nabavkama. &ored toga+ ve0em u e"0u 5S&& u javnim nabavkama doprine0e o#rabrivanje naru ioca da javne nabavke dele u manje podugovore+ izbegavanje de!avorizuju0i# kvali!ikacioni# uslova i !inansijski# uslova za u estvovanje u procesu javni# nabavki+ podsticanje saradnje veliki# snabdeva a i 5S& i sl. Iako je u pret#odnom periodu ostvaren napredak u oblasti zastupanja interesa 5S&& u predstoje0em periodu neop#odno je nastaviti razvoj e!ikasnijeg sistema predstavljanja interesa 5S&& i dijaloga sa javnim sektorom+ kako na podru ju zastupanja interesa 5S&&+ tako i razvojem kapaciteta predstavni ki# organizacija za pru'anje usluga 5S&&. U tom cilju 5inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja osnovalo je &oslovni savet za mala i srednja preduze0a+ u ijem radu u estvuju predstavnici 70 preduze0a. Inovacije i inovativnost predstavljaju zna ajan segment unapre2enja konkurentnosti. =renutno stanje na polju inovacija u Srbiji je nezadovoljavaju0e+ klju ni problemi su nedovoljna in!ormisanost preduze0a o zna aju inovacija za unapre2enje poslovanja+ nedovoljno ulaganje u inovacije+ neadekvatna saradnja preduze0a i istra'iva ko , razvojni# institucija+ pristup !inansijama )nerazvijeno tr'i"te rizi nog kapitala% i dr. Sa ciljem da se situacija unapredi+ neop#odno je preduzeti mere na stimulisanju preduze0a da investiraju u inovacije i nji#ovu prakti nu primenu+ trans!era znanja+ kao i za povezivanje sa .IO. Iako se javljao i ranije+ problem naplate potra'ivanja 5S& naro ito je do"ao do izra'aja u poslednje dve godine+ u periodu svetske ekonomski krize. Ova pojava nije se samo mani!estovala u Srbiji i ostalim zemljama u tranziciji+ ve0 naprotiv ra"irena je i u (U. 8ato je (vropska komisija prepoznala potrebu dono"enja akta koji bi regulisao naplatu potra'ivanja 5S&. .a evropskom nivou usvojena je direktiva+ kojom se spre ava ka"njenje u naplati potra'ivanja 5S&. &rema ovoj direktivi+ javni sektor u dr'avama lanicama (U mora0e da izmire svoja dugovanja prema ovom sektoru po pravilu u roku od -0 dana od dana dospe0a naplate.

Da bi mogli da iza2u na tr'i"te (U i druga izvozna tr'i"ta+ proizvodi 5S&& moraju ispuniti odre2ene za#teve koji su precizirani u te#ni kim propisima i standardima. 5e2utim+ tek mali broj je upoznat sa va'e0im za#tevima+ te je podizanje svesti i ja anje kapaciteta 5S& za preuzimanjem obaveza koje im name0e zajedni ko tr'i"te (U jedan od bitni# uslova za unapre2enje nji#ovog poslovanja. S tim u vezi javlja se potreba uvo2enja sistema upravljanja kvalitetom+ za"tite 'ivotne sredine i dr. kao "to su ISO 9001+ ISO 1/ 000+ ID>>& i dr.

Ins!i! /ion(&n( in1"(s!" $! "( )( %od"8$ 9SPP

Institucionalnu in!rastrukturu za podr"ku 5S&& u ;epublici Srbiji ini mre'a javni# institucija i agencija na elu sa 5(;;+ a koju ine .acionalna agencija za regionalni razvoj ).D;;%+ Bond za razvoj+ SI(&D+ DOBI+ .acionalna slu'ba za zapo"ljavanje ).8S%. Od 2009. godine u Srbiji je aktivna i (vropska preduzetni ka mre'a )((.%+ koja deluje u okviru konzorcijuma predvo2enog .D;;. .a ovaj na in 5S& u Srbiji imaju mogu0nost da+ kao i preduze0a u (U+ dobiju potrebne in!ormacije i usluge za razvoj poslovanja na tr'i"tu (U+ podr"ku za pronala'enje poslovni# partnera+ inovacije i trans!er te#nologija i u e"0e u programima (U. &rivredna komora Srbije+ sa svojom mre'om tako2e je aktivna u pru'anju podr"ke za razvoj ovog sektora. .a regionalnom i lokalnom nivou !ormirana je mre'a regionalni# razvojni# agencija+ kao i razli ite organizacije i institucije specijalizovane za podr"ku 5S&&+ kao "to su poslovni inkubatori+ i dr. Osnovana u periodu 2001. godini kao ;epubli ka agencija za razvoj 5S&&+ sada"nja .acionalna agencija za regionalni razvoj sa mre'om 11 regionalni# agencija )centara% za razvoj ili regionalni# agencija za razvoj 5S&&+ u sklopu "iri# aktivnosti na regionalnom razvoju+ nastavila je da pru'a intenzivnu podr"ku razvoju 5S&&. .acionalna agencija za regionalni razvoj+ kao svojevrsna spona izme2u 5inistarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i mre'e regionalni# agencija+ implementira politike koje kreira 5inistarstvo i koordinira rad mre'e regionalni# agencija+ koje neposredno pru'aju razli ite usluge preduzetnicima i vlasnicima 5S&. &ripremom i realizacijom brojni# projekata agencije za regionalni razvoj ili razvoj 5S&& potvrdile su se kao va'an deo institucionalne in!rastrukture za podr"ku 5S&&. &oslovni inkubatori predstavljaju veoma zna ajan deo poslovne in!rastrukture jer pru'aju poslovno okru'enje povoljno za razvoj 5S&+ tako "to aktivno nastoje da novoosnovanim preduze0ima obezbede resurse+ usluge i pomo0 koja im je potrebna. &rvi poslovni inkubator otvoren je u Srbiji 2004. godine+ a danas u Srbija ima 11 aktivni# poslovni# inkubatora+ poslovna inkubatora u procesu registracije )167 stanara ukupno%. &ored toga+ u ;egistru inovacione delatnosti koji vodi 5inistarstvo za nauku i te#nolo"ki razvoj registrovana su tri inovativna inkubatora i dva te#nolo"ka parka. ;ealno je o ekivati da 0e se u skorijoj budu0nosti broj aktivni# poslovni# inkubatora znatno pove0ati+ tako "to 0e se zavr"iti ve0 zapo eti procesi osnivanja poslovni# inkubatora i tako "to 0e se realizovati nove inicijative za osnivanje poslovni# inkubatora. =renutno su usluge koje poslovni inkubatori pru'aju svojim inkubantima nedovoljno razvijene+ jer se prvenstveno svode na kori"0enje poslovnog prostora za rad i zajedni ki# poslovni# prostorija+ kao i sekretarske i administrativne usluge+ dok su znatno manje zastupljene usluge obuke i treninga i poslovnog savetovanja. Ao" manje su zastupljene !inansijske usluge i umre'avanje+ dok usluge podr"ke inovativnim aktivnostima inkubatori skoro i da ne pru'aju svojim inkubantima. &ored navedeni# organizacija+ zna ajnu ulogu u sistemu institucionalne podr"ke razvoju 5S&& imaju &:S sa 17 regionalni# komora.

S("(dn#( i %ove)iv(n#e + $&(s!e"i

&oslednje decenije+ politika podr"ke klasterima predstavlja sve zna ajniji+ integralni deo politike konkurentnosti i ekonomskog razvoja. :lasteri predstavljaju !ormu poslovnog udru'ivanja geogra!ski koncentrisani# preduze0a sa institucijama koje im pru'aju podr"ku u odre2enoj oblasti u kojoj se takmi e+ ali i sara2uju i predstavljaju e!ikasan instrument za prevazila'enje problema me2unarodne konkurentnosti srpski# preduze0a. :onkurentnost 5S& zna ajno se mo'e pove0ati nji#ovim povezivanjem u klastere+ naro ito u tradicionalnim i zrelim industrijskim granama. :onkurentnost klastera u velikoj meri zavisti od spremnosti lanica klastera da razmenjuju znanja kojima raspola'u i da svoje baze znanja oboga0uju novim znanjima o dizajnu+ kontroli kvaliteta+ in!ormacijama od zna aja za upravljanje i marketing i sl. &ored toga+ prednosti klastera proisti u iz raznovrsti te#nolo"ki# inputa i elemenata te#nolo"kog procesa. Svesni zna aja koji imaju klasteri za pove0anje konkurentnosti+ Vlada , 5inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja svake godine sprovodi &rograme podr"ke za razvoj inovativni# klastera+ iji je cilj da doprinesu ekonomskom razvoju zemlje kroz podr"ku pove0anju produktivnosti i konkurentnosti doma0i# preduze0a i preduzetnika+ nji#ovim povezivanjem u klastere i ja anjem saradnje mali# i srednji# preduze0a i preduzetnika sa nau no,istra'iva kim organizacijama. :roz &rograme+ 5inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja podr'ava novoosnovane inovativne klastere , u po etnoj !azi rada i postoje0e inovativne klastere , u razvojnoj !azi rada. Do sada je podr'ano -0 klastera. Svesna injenice da nisu svi klasteri dinami ni i konkurentni 5inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 0e i u predstoje0em periodu podr'avati klastere koji imaju potencijal za rast i razvoj. I ako teritorijalna koncentracija preduze0a u klasteru olak"ava razmenu in!ormacija+ ona sama po sebi ne obezbe2uje razmenu znanja i razvoj te#nolo"ki# kapaciteta. =ako2e+ postojanje pasivni# eksterni# e!ekata+ kao "to je npr. in!rastruktura ne garantuje postojanje kriti ni# podsticaja neop#odni# da bi klaster bio dinami an i konkurentan skup preduze0a. =o sve name0e potrebu aktivni# mera podr"ke klasterima koji imaju potencijal za rast i razvoj.
05

Dnaliza klastera )benchmarking% u Srbiji+ prema metodologiji (vropske opservatorije za klastere + ukazuje da srpski klasteri pokazuju slabosti u svim relevantnim dimenzijama )veli ina+ specijalizacija i !okus% u evropskom kontekstu.
-9

Dosada"nja iskustva ukazuju na brojne prepreke u razvoju klastera+ pre svega nepoverenje i nespremnost za saradnju me2u preduze0ima+ nedovoljna saradnja sa istra'iva ko,razvojnim institucijama+ nedovoljno obu en menad'ment klastera+ nerazvijena zajedni ka klasterska in!rastruktura )npr. dizajn centri+ laboratorije+ trening centri itd% i !inansijska samo,odr'ivost klastera. Ograni avaju0i !aktor razvoja klastera su i prepreke za razvoj preduzetni"tva+ kao i nedostatak SDI. Osnivanje odgovaraju0i# istra'iva ki# centara+ agencija za promociju izvoza+ institucija za ocenu kvaliteta i sl.+ kao i ja anje poslovni# asocijacija+ promocija novi# marki ili lokacija zna ajno mo'e doprineti razvoju konkurentnosti preduze0a u klasteru. KKKKKKKKKKKK Ministarst#o ekonomi/e i regionalnog ra2#o/a %o"r0a#a klastere ko/i su registro#ani kao u"ru0en/e u skla"u sa no#im 3akonom o u"ru0en/ima i ko/i ima/u na/man/e 12 akti#nih 7lano#a (na/man/e "e#et %ri#re"nih "ru:ta#a %re"u2etnika i na/man/e tri instituci/e 2a %o"r:ku > )+4, obra2o#ne ili "ruge instituci/e). AAA.clusterobser#ator&.eu
05 06

10. -egionalni razvoj

&rimarni cilj regionalne politike Srbije jeste stvaranje konkurentni# regiona+ koji uspevaju da se integri"u u globalne ekonomske tokove. >iljevi regionalne politike se ne menjaju+ ali strategije kako i# ostvariti se trans!ormi"u. =radicionalni pristup regionalne politike koji se+ pre svega+ zasnivao na redistribuciji bogatstva izme2u bogati# i siroma"ni# regiona i jednosektorskom pristupu+ ustupa mesto principu ja anja auto#toni# i endogeni# potencijala regiona i multisektorskom pristupu. Strate"ki prioriteti regionalnog razvoja Srbije usmereni su na* 1% Institucionalnu izgradnju+ 2% Izgradnju regionalne ekonomske in!rastrukture+ -% D!irmaciju strate"kog planiranja regionalnogMlokalnog razvoja+ /% (ndogenizacija regionalnog razvoja , proces decentralizacije i policentri an razvoj 1% ;egionalnu integrisanost u (vropsku uniju. Institucionalna izgradnja. ;avnomerniji regionalni razvoj nije mogu0e sprovesti bez e!ikasnog institucionalnog okvira+ koji se sastoji od institucija i instrumenata+ razli iti# politika kojima se obezbe2uje stabilnost+ kontinuiranost i uskla2enost u razvojnom proces. ;egionalni razvoj je re!leksija kvaliteta i dinamike tranzicioni# re!ormi+ ogleda se u brojnim segmentima privrede i dru"tva+ strukturnim promenama i trans!ormaciji vlasni"tva+ vertikalnoj i #orizontalnoj organizaciji dr'ave. Ipak+ u ovoj !azi razvoja+ na prvom mestu se nalazi problem regionalne institucionalne izgradnje i proces implementacije zakonski# re"enja. &roces pridru'ivanja (U samo je dodatno potencirao stepen neizgra2enosti institucija. &rimaran problem institucionalnog ure2enja regionalnog razvoja proistekao je iz vi"edecenijskog zakonskog vakuuma+ odnosno+ nedono"enja osnovni# zakonski# re"enja u ovoj oblasti. Aednom re ju+ nije se uspostavio sistem za sprovo2enje strate"ki# smernica na svim nivoima upravljanja iz oblasti regionalnog razvoja+ pre svega+ neuspostavljanje srednjeg+ regionalnog nivoa upravljanja regionalnom politikom. &osle usvajanja Strategije regionalnog razvoja )2006%+ usvajanjem 8akona o regionalnom razvoju )juli 2009. godine i izmene maj 2010. godine% zapo et je proces uspostavljanja jedinstvenog sistema upravljanja regionalnim razvojem+ koje treba da doprinese promovisanju op"ti# na ela regionalne politike dr'ave+ uskla2eni# sa na elima (vropske unije. Osnovna obele'ja novog modela upravljanja regionalnim razvojem su* , promovisanje nacionalni# i evropski# na ela regionalnog razvoja+ koja su u saglasnosti sa ko#ezionom politikom (U+ ali koja istovremeno odra'avaju speci!i nosti Srbije$ , jasna institucionalna struktura i me#anizmi za upravljanje politikom regionalnog razvoja$ , e!ikasni me#anizmi saradnje izme2u regionalne i op"tinske vlasti+ kao za "iru saradnju$

, jasan koncept i terminologija$ , !leksibilnost* ure2ivanje op"ti# pitanja i stvaranje osnove za dono"enje podzakonski# akata$ , pravna osnova za pra0enje i vrednovanje. Izgradnja regionalne ekonomske in!rastrukture. (vropska unija prepoznaje kao e!ikasno sredstvo za razvoj industrije na regionalnom nivou ekonomskuMposlovnu in!rastrukturu koju ine industrijske zone )I8%+ industrijski parkovi )I&%+ te#nolo"ki parkovi )=&% i slobodne zone )S8%. ;egionalnu privrednu strukturu Srbije karakteri"e dominantna zastupljenost tradicionalni# sektora industrije )drvna+ tekstilna+ ko'a i obu0a%+ te#ni ko,te#nolo"ko zaostajanje+ nizak stepen konkurentnosti i zna ajne me2uregionalne neravnomernosti. S obzirom da je tranzicioni proces jo" vi"e produbio regionalne nejednakosti u Srbiji je 2006. godine zapo eo proces implementacije prostorne organizacije industrije kroz .acionalni investicioni plan )izgradnjom regionalne saobra0ajne in!rastrukture+ komunalne in!rastrukture+ podr"ke izgradnji 4industrijske zone i parkova na podru ju 10 op"tina i gradova+ u svim regionima , ukupan iznos odobreni# sredstava iz .I&,a+ preko 200 mil. evra+ za razvoj industrijski# zona i parkova je -J %.
40

KKKKKKKKKKKKK o"atak se o"nosi na 200.. +2#or1 "+2#e:ta/ o s%ro#o6en/u )acionalnog in#esticionog %lana sa i2#r:enim %la?an/ima o" 01. /anuara "o (1. "ecembra 200.. go"ine", Ministarst#o 2a )acionalni in#esticioni %lan, tabela1 Reali2aci/a %ro/ekata )+ u 200.. go"ini, str. 18>22
40

:arta -* (konomskaMposlovna in!rastruktura za regionalni razvoj industrije

Izvor* 5(;; i .I&

41

;azvoj poslovne in!rastrukture odvija se kroz mapiranje+ izgradnju i opremanje industrijski# zona+ industrijski# parkova+ poslovni# inkubatora+ klastera+ logisti ki# i biznis centara i turisti ke in!rastrukture. &oseban zna aj u ukupnom ekonomskom razvoju zemlje predstavlja revitalizacija braun!ild lokaliteta i objekata. Obnavljanje braun!ilda razvija0e se u tri pravca* , Uklanjanje stari#+ ruinirani# i neprimereni# objekata sa postoje0i# lokacija uz i"0enje i dekontaminaciju terena+ , ;evitalizacija uz promenu namene+ , ;evitalizacija sa ciljem vra0anja objektaMlokaliteta u prvobitnu !unkciju. Veliki potencijal za razvoj poslovne in!rastrukture predstavlja upravo revitalizacija braun!ilda. &olitika regionalnog razvoja 0e stimulisati revitalizaciju braun!ilda merama i podsticajima. &oslovna in!rastruktura po kapacitetu+ strukturi i nameni treba da bude u skladu sa lokalnim i regionalnim razvojnim potencijalima kao i sa za#tevima tr'i"ta. &rimarni cilj razvoja poslovne in!rastrukture je ukupni ekonomski razvoj zemlje sa akcentom na policentri ni razvoj. :riterijumi za razme"tanje industrijski# aktivnosti po regionima su atraktivnost i konkurentnost lokacija+ kvalitet in!rastrukture+ potencijal lokalne samouprave+ postojanje "kola i univerziteta kao i adekvatni# obrazovni# pro!ila+ razvojno,istra'iva ki# institucija uz kontinuirani proces privla enja investitora. U cilju pove0anja konkurentnosti poslovanja i teritorijalne konkurentnosti+ smanjivanja regionalni# asimetri nosti u nivou ukupne i industrijske razvijenosti+ spre avanja dalji# migracija iz ruralni# u urbana i iz nerazvijeni# u razvijena podru ja i pokretanja regionalnog razvoja mnogi# privredni# delatnosti i podsektora+ racionalnom upotrebom ure2ene lokacije i e!ikasnim+ !unkcionalnim i integralnim upravljanjem prostorom+ u Srbiji je pre tri godine zapo et proces !ormiranja industrijski# zona i parkova. &lanira se izgradnja ili komunalno opremanje industrijski# zona+ parkova i i slobodni# zona u svim regionima Srbije+ sa posebnim akcentom na green$iel" i broAn$iel" . industrijske lokalitete. :lju nu ulogu u trans!ormaciji zapu"teni# ili devastirani# industrijski# kompleksa u nekada"njim industrijskim centrima Srbije )gigantima% + koji predstavljaju zna ajan razvojni potencijal+ imaju ?braun!ild? I8 u okviru tradicionalnog+ propulzivnog i namenskog industrijskog podsektora. 5e2utim+ u Srbiji je samo jedna I8 ?braun!ild? investicionog karaktera+ nastala revitalizacijom stare industrijske zone )industrijski lokalitet u Smederevu%. Odobrena sredstva .I&,a za razvoj i opremanje industrijski# zona u 2009. godini iznose 4 mil. evra.
42 40 44

KKKKKKKKKKKK = %erio"u 2005>2010. go"ine #r:ene su i2mene i "o%une 4"luke o ras%ore"u sre"sta#a %re"#i6enih 3akonom o bu"0etu RS 2a 200;. go"inu 2a reali2aci/u )+ >a, ko/om /e %re"#i6eno $ormiran/e in"ustri/skih 2ona i %arko#a u Srbi/i9 "etal/ni/e #i"eti na sa/tu Ministarst#a 2a )+ , sa/t1 AAA.mni%.go#.rs o"aci o braun$il" lokalitetima > Ministarst#o 2a ekonomi/u i regionalni ra2#o/, sa/t
41

AAA.merr.go#.rs o"aci o bi2nis inkubatorima htt%1//AAA.bit$.rs/cms/item/clubs/sr/netAorks/incubators.html o" %o/mom Nraun$il" (NroAn$iel", sme6a %ol/a) lokaci/e %o"ra2ume#amo %o#r:ine i ob/ekte u urbani2o#anim %o"ru7/ima ko/i su i2gubili s#o/ %r#obitni na7in kori:?en/a ili se #rlo malo koriste. Testo ima/u ekolo:ka o%tere?en/a i na n/ima se nala2e ruinirani %roi2#o"ni i "rugi ob/ekti. +2 mnogo ra2loga, braun$il" lokaci/e 7ine #eliki "eo i2gra6enog %o"ru7/a u mnogim gra"o#ima. 4ne negati#no uti7u na s#o/e :ire okru0en/e, ne samo u ekonomskom, #e? i u estetskom, %siholo:kom i soci/alnom smislu. Sa as%ekta re:a#an/a %roblema na/%rikla"ni/e koristiti sintagmu "sta#l/an/e u u%otrebu #e? urbani2o#anih lokaci/a ili lokaliteta" (40i#l/a#an/e braun$il"a u Srbi/i, !<G4 centar, 200E.) Fa%aciteti o#ih %re"u2e?a locirani su u #elikim i gra"o#ima sre"n/e #eli7ine1 Neogra", Fragu/e#ac, )i:, Nor, Sremska Mitro#ica, <o2nica, Ta7ak, Valjevo. +2#or1 "+2#e:ta/ o s%ro#o6en/u )acionalnog in#esticionog %lana sa i2#r:enim %la?an/ima o" 01. /anuara "o (1. "ecembra 200.. go"ine", Ministarst#o 2a )acionalni in#esticioni %lan, tabela1 Reali2aci/a %ro/ekata )+ u 200.. go"ini, str. 18>22.
42 40 44

STO= analiza regionalne ekonomske in!rastrukture &rednosti , smanjenje nezaposlenosti+ , rast regionalne konkurentnosti$ , pozitivni e!ekti na razvoj 5S&+ privla enje SDI+ stvaranje dodatni# javni# pri#oda$ , racionalno poslovanje+ klastersko povezivanje i saradnja sa ostalim !irmama$ , ekonomija aglomeracije+ pre svega u smislu povoljniji# uslova poslovanja$ , regionalne mogu0nosti za ?grin!ild? i ?braun!ild? investicije Eanse , aktiviranje industrijski# potencijala$ , urbana trans!ormacija postoje0i# industrijski# prostora$ , povoljniji uslovi izgradnje+ opremanje industrijski# lokaliteta u peri!ernim neizgra2enim podru jima )e!ekat simbioze%$ , "ansa za pove0anje regionalne i lokalne konkurentnosti i rast izvoza+ usled izvozne orjentisanosti !irmi u I8 i I& Slabosti , veoma je malo dostupni# ure2eni# povr"ina pogodni# za investicije u industrijske namene$ , kompleksnost procedure reMaktiviranja ?braun!ild? I8 )neuskla2enost interesa brojni# ?stejk#oldera?+ nedostatak me#anizma koordinacije izme2u razli iti# nivoa vlasti%$ , nedostatak in!ormacija o svim investicionim lokacijama$ , nedostatak iskustva za upravljanje novim poslovnim oblicima$ , nepostojanje zakonske regulative o I8 i I& Opasnosti , nedovoljna iskori"0enost postoje0i# ?braun!ild? industrijski# lokacija podr'ava postojanje regionalni# asimetrija$ , nedovoljnost !inansijski# resursa$ , sporost zavr"etka tranzitornog procesa je pretnja br'em uvo2enju novi# poslovni# oblika regionalne disperzije industrijske delatnosti

D!irmacija strate"kog planiranja regionalnogMlokalnog razvoja. (!ikasan i uspe"an nacionalni+ regionalni i lokalni razvoj je nezamisliv bez strate"kog planiranja. Strate"ko planiranje treba da bude sin#ronizovano na nacionalnom ).acionalni plan regionalnog razvoja Srbije% i regionalnom nivou )dono"enjem ;egionalni# razvojni# strategija% kako bi se pravilno isplanirala+ implementirala i sprovodila politika regionalnog razvoja.

;egionalni razvojni planovi imaju integrativnu ulogu. Uloga i nadle'nost svi# aktera na lokalnom+ regionalnom i nacionalnom nivou de!inisani su 8akonom o regionalnom razvoju. Ovim 8akonom 0e se obezbediti uslovi za e!ektivnije i e!ikasnije kori"0enje raspolo'ivi# doma0i# i inostrani# resursa u skladu sa potrebama+ mogu0nostima i prioritetima regiona. (ndogeni regionalni razvoj. (ndogenizacija regionalnog razvoja podrazumeva a!irmaciju regionalni# centara od nacionalnog zna aja+ gde se pripremaju regionalni razvojni programi i uspostavljaju regionalne institucije. Ovo za#teva ?har"Aer?,sku in!rastrukturu )transportne i komunikacione veze+ za"titu prostora%+ ?so$tAear?,sku in!rastrukturu )podr"ka regionalnim razvojnim agencijama+ priprema razvojni# inicijativa+ ocena odr'ivosti prostora+ koordinacija savetni ki# aktivnosti+ inkubatori+ !akulteti% i adekvatnu stimulaciju )kao "to su !inansijske stimulacije+ privredne zone+ serti!ikati o izvo2enju pomo0ni# aktivnosti , trening obuka+ konsultacije i sl.%. Decentralizacija i policentri an regionalni razvoj. U svetskoj teoriji i praksi op"te je pri#va0eno mi"ljenje da se ve0a e!ikasnost sprovo2enja politike regionalnog razvoja i planiranja obezbe2uje kroz #ijerar#ijski izdi!erencirane sisteme odlu ivanja. =ime se omogu0ava aktivno uklju ivanje regionalni#+ lokalni# organa+ institucija i ekonomski# subjekata u proces planiranja+ koordinacije i realizacije. &oliti ka volja je odlu uju0a za po etak decentralizacije+ a sam proces mo'e odlu uju0e da utu e na preobra'aj centralizovano koncipiranog institucionalnog sistema. .eop#odno je izabrati kombinaciju istorijski# uzora i skora"nji# iskustava i+ pre svega+ planski# )razvojni#% regija koje nikada nisu do kraja uspostavljene+ a koje su dodatno podstaknute )pre%uskom lokalnom politi kom inicijativom. :ada nema volje za uspostavljanje decentralizacije+ nema ni snage za a!irmaciju zajedni ki# nacionalno,ekonomski# interesa. 8ato u mnogim zemljama nastojanja da se uspostavi drugi stepen lokalne samouprave traju vi"e decenija. Istorijski+ politi ki+ ekonomski i prostorni uslovi su bitne determinante za uvo2enje decentralizovanog politi kog i administrativnog sistema u Srbiji. Decentralizacija nije sama po sebi cilj i ne mora uvek automatski dovesti do smanjivanja regionalni# dispariteta ali predstavlja dobar institucionalni i upravlja ki okvir u kome je uz pomenute uslove mogu0e voditi e!ektivnu politiku regionalnog razvoja. Decentralizovana kontrola resursa pod odre2enim dru"tvenim uslovima+ kao "to su npr. nerazvijenost+ osiroma"enje+ propadanje prirodni# resursa+ i sl.+ mo'e i da zao"tri kon!likte. Instrumenti za prevazila'enje stanja povezani su sa !inansijskom ravnote'om+ decentralizacijom raspolo'ivi# kapaciteta+ #orizontalnom koordinacijom i participacijom. Uporedo sa regionalizacijom obi no se odvija i proces devolucije vlasti+ ali u smislu partnerskog odnosa i supsidijarnosti. &olaze0i od policentri nog sistema mogao bi se zatim !ormirati mre'ni koncept upravljanja koji bi+ s jedne strane+ onemogu0avao bilo kakvu centralizaciju a+ s druge strane+ uspostavio mogu0nosti za skladan regionalni razvoj. 5odel ?plitke? i decentralizovane mre'e tzv. satelitski# gradova+ unutar !unkcijski i gravitaciono povezani# gradski# regija+ koji se zasniva na savremenim principima mre'nog povezivanja razvojni# sto'era+ za Srbiju realisti niji i uskla2eniji sa savremenim te'njama dru"tveno, ekonomskog razvoja. ;egionalna integracija u (U. &roces integracije Srbije u kontekstu njene evropske ekonomske i dru"tvene budu0nosti ogleda se u slede0em* mogu0nostima ve0eg izvoza+ ja anju konkurencije+ boljem tretmanu zaposleni#+ za"titi potro"a a+ slobodnijim tokovima novca+ olak"anom poslovanju i investiranju+ institucionalnoj izgradnji+ e!ikasnijoj dr'avi i boljoj regionalnoj saradnji.

U cilju ostvarivanja br'e regionalne integracije u (U kao prioritetne aktivnosti Srbije izdvajaju se* , nastavak aktivnosti na ispunjavanju obaveza u vezi sa uskla2ivanjem zakonodavstva sa komunitarnim pravom$ , nastavak realizacije ve0 potpisani# programa prekograni ne i transnacionalne saradnje i dalja podr"ka povezivanju lokalni# i regionalni# nivoa vlasti sa dr'avama u neposrednom i "irem okru'enju u razli itim oblastima )ekonomske+ socijalne i institucionalne saradnje+ in!rastrukture+ prirodni# sistema+ 'ivotne sredine+ kulturni# vrednosti%$ , ja anje postoje0i# struktura za upravljanje programima prekograni ne saradnje preko dr'avni#+ regionalni# i lokalni# prioriteta za prekograni nu saradnju$ , usvajanje i primena propisa+ strate"ki# dokumenata+ standarda i principa (U iz oblasti regionalnog razvoja+ prekograni ne i transnacionalne saradnje. Va'no je rati!ikovati 5adridsku konvenciju+ s obzirom na potencijalne instrumente kojima se omogu0ava dugoro na i planirana saradnja sa prekograni nim partnerima i ve0i razvojni e!ekti$ , uspostavljanje decentralizovanog sistema upravljanja !ondovima (U podrazumeva ja anje institucionalni# kapaciteta svi# aktera regionalnog razvoja i obuku kadrova u pogledu sticanja znanja iz oblasti kori"0enja sredstava (U !ondova$ , !unkcionalna i !iskalna decentralizacija+ u cilju ja anja kapaciteta lokalne samouprave i omogu0avanja lokalnim samoupravama kvalitetnije obavljanje poslova iz nji#ove nadle'nosti+ a posebno aktivnosti koje su usmerene na lokalni ekonomski razvoj. &ozitivna regionalna iskustva dr'ava (U ukazuju da je dobre rezultate u domenu regionalne politike mogu0e ostvariti ukoliko postoje slede0i# 6 preduslova* , &oliti ka podr"ka. &re svega+ neop#odna je kontinuirana+ jasna i nedvosmislena politi ka podr"ka unutar zemlje ovom procesu+ kontinuirano uzdvajanje zna ajni# sredstava za regionalni razvoj+ da sve mere Vlade u sebi sadr'e princip regionalne redistribucije i princip podsticanja konkurentnosti i da se zakoni koji se ti u regionalnog razvoja primenjuju$ , Bleksibilnost i inovativnost kako bi se mere i instrumenti regionalne politike prilagodili novim tendencijama+ svetskim krizama i globalnim kretanjima$ , 5akroekonomska stabilnost+ stabilnost cena i zdrava !iskalna politika stimuli"u investicije+ pove0avaju produktivnost i otvaranje novi# radni# mesta u regionima$ , Aake institucije. :valitetni i e!ikasni administrativni kapaciteti na svim nivoima+ ja anje institucija i ljudski# resursa predstavljaju osnovu odr'ivog razvoja$ , Stru nost i analiti ko,statisti ka osnova. .eop#odna je dobro dizajnirana politika regionalnog razvoja. Investicije u in!rastrukturu i ljude moraju biti !okusirane+ dobro osmi"ljene i kreirane na osnovu komparativni# prednosti regiona+ kako bi postigli maksimalan e!ekat$ , &artnerstvo. =radicionalne podele na bottom>u% i to%>"oAn razvojne politike su prevazi2ene$ e!ikasna regionalna politika sve vi"e je orijentisana ka principu dobrog upravljanja sa vi"e nivoa

vlasti+ gde se svaki nivo vlasti doprinosi kreiranju i sprovo2enju regionalne politike u okviru svoji# nadle'nosti$ , ?&rava mera? decentralizacije. Iako je prisutan trend decentralizacije u razvijenim dr'avama udeo regionalni# ras#oda u ukupnim ras#odima dr'ave je porastao sa -1J )1991. godine% na --J u 2001. godini+ kao posledica preno"enja novi# nadle'nosti regionalnom nivou. &ostoji pozitivna korelacija izme2u politi ke decentralizacije i e!ikasnosti u bogatim zemljama+ ali da je e!ekat slab ili ak i negativan kada su u pitanju decentralizacija i nerazvijene zemlje.

11. "a.tita 1ivotne sredine

Ugro'enost 'ivotne sredine od industrijske proizvodnje. Industrijska proizvodnja u ;epublici Srbiji doprinosi pove0anom pritisku na 'ivotnu sredinu+ pa i zaga2enju 'ivotne sredine+ na vi"e na ina. Uzroci problema su* prisustvo zastareli# te#nologija+ dotrajalost postrojenja+ niska energetska e!ikasnost+ neracionalno kori"0enje sirovina i visok nivo stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda+ nedovoljno kori"0enje sekundarni# sirovina+ neadekvatno upravljanje industrijskim otpadom+ uklju uju0i i opasni+ nizak stepen primene najbolji# dostupni# te#nika u proizvodnim procesima+ nedovoljno podsticanje privrede za uvo2enje istije proizvodnje+ nedovoljan monitoring emisija zaga2enja 'ivotne sredine i dr. Iako su poslednji# godina preduzimane zna ajne mere u oblasti za"tite 'ivotne sredine+ stanje u industriji je jo" uvek nezadovoljavaju0e. ?&rljave? industrije u estvuju u strukturi ukupne industrijske proizvodnje sa 10J u 2009. godini. &ored emisija zaga2uju0i# materija u vazdu# i vodu i neadekvatne prakse odlaganja otpada+ zna ajan !aktor je i kori"0enje energenata i sirovina+ jer je industrija veliki potro"a energije )-1J ukupne potro"nje !inalne energije u 2009. godini%. Sa druge strane+ postoje industrijska postrojenja gde su prisutna zna ajna pobolj"anja kao "to su+ na primer+ !abrike cementa )Bitan, @olcim, <a$arge% gde su u periodu nakon privatizacije ulo'ena zna ajna !inansijska sredstva u postavljanje !iltera+ kontinualni monitoring emisije+ zatvaranje skladi"ta sirovina+ transport sirovina iz rudnika itd. 5e2u najzna ajnije izvore zaga2enja vazdu#a industrijskog porekla u Srbiji spadaju* ra!inerije na!te u &an evu i .ovom Sadu+ #emijski kombinati u &an evu+ Eapcu+ :ru"evcu i 'elezara u Smederevu. 3lizu 90J industrijski# otpadni# voda se ispu"ta bez pret#odnog tretmana "to dovodi do zaga2enja vodotokova )najzaga2eniji su Stari i plovni 3egej+ kanal Vrbas,3e ej+ =oplica+ Veliki Gug+ Gugomir+ >rni =imok i 3orska reka%. .ajve0i izvori degradacije i zaga2ivanja zemlji"ta su eksploatacija bakra u 3oru i 5ajdanpeku );=3 3or+ !lotacijsko jalovi"te i topionica% i nekontrolisano i neadekvatno odlaganje industrijskog otpada+ posebno u okolini veliki# industrijski# centara )3or+ &an evo+ .ovi Sad+ Smederevo+ 3eograd+ :ragujevac%. Identi!ikovano je -61 lokaliteta na kojima je zaga2enje potvr2eno laboratorijskim analizama zemlji"ta i podzemni# voda+ pri emu je zaga2enje prisutno u du'em vremenskom periodu. .ajugro'enija podru ja su slede0e industrijske lokacije* 3or );=3+ !lotacijsko jalovi"te Veliki :rivelj%+ &an evo )#emijska i petro#emijska industrija+ ra!inerija%+ Eabac )industrija+ deponija mulja%+ 3eograd )industrija+ saobra0aj+ deponija%+ :ru"evac )#emijska industrija+ deponija%+ Smederevo )'elezara+ deponija sirovina%+ Goznica )industrija+ 8aja a% i Veliki 3a ki kanal )na delu >rvenka,:ula,Vrbas%. Ve0ina industrija nema propisno obezbe2eno skladi"te opasnog otpada. 8adr'avanje situacije kakva jeste+ bez ulaganja u za"titu 'ivotne sredine i sanaciju postoje0i# zaga2eni# podru ja+ neminovno ini sve ve0u "tetu 'ivotnoj sredini+ ali i ekonomskom i prostornom razvoju Srbije. Sada"nji nivo investicija u 'ivotnu sredinu u Srbiji je nizak )u periodu 2001,2007. godine je iznosio oko 0+-J 3D&,a%+ a !inansiranje od strane industrije i privatnog sektora je nedovoljno. ;azvoj istiji# te#nologija+ pove0anje energetske

e!ikasnosti i smanjenje nastajanja otpada+ svakako 0e uticati na smanjenje zaga2enja 'ivotne sredine. Dnaliza stanja politike i regulative. :ao odgovor na ciljeve i uslove u (vropskom partnerstvu+ Vlada ;epublike Srbije je decembra 2009. godine usvojila .acionalni program integracije+ koji predstavlja osnov zakonodavnog plana rada Vlade Srbije. &rioritet za 2011. godinu je implementacija Seveso II Direktive i (5DS )sistem upravljanja i kontrole za"tite 'ivotne sredine% propisa. Vlada ;epublike Srbije je 2007. godine usvojila .acionalnu strategiju odr'ivog razvoja )?Slu'beni glasnik ;S?+ broj 16M07%+ a 2009. godine i Dkcioni plan. >ilj Strategije je ja anje uzajamnog delovanja i ostvarenje zna ajni# e!ekata izme2u za"tite 'ivotne sredine+ ekonomskog rasta i socijalne ravnote'e+ i doprinos uskla2ivanju ciljeva politika. Doneta je i Strategija uvo2enja istije proizvodnje u ;epublici Srbiji )?Slu'beni glasnik ;S?+ broj 16M09%+ kojom se razra2uje koncept odr'ivog razvoja+ kroz podsticanje primene istije proizvodnje+ pove0anja energetske i sirovinske e!ikasnosti i smanjenja nastajanja otpada. .acionalnim programom za"tite 'ivotne sredine )?Slu'beni glasnik ;S?+ broj 12M10% de!inisani su strate"ki ciljevi za"tite 'ivotne sredine+ kao i speci!i ni ciljevi za"tite vazdu#a+ vode i zemlji"ta+ i za"tite od uticaja pojedini# sektora na 'ivotnu sredinu )industrija+ energetika+ poljoprivreda+ rudarstvo+ saobra0aj itd%. Utvr2ene su neop#odne re!orme koje obu#vataju regulatorne instrumente+ ekonomske instrumente+ institucionalni okvir+ sistem monitoringa+ sistem !inansiranja u oblasti za"tite 'ivotne sredine i potrebnu in!rastrukturu u oblasti za"tite 'ivotne sredine. Da bi se prevazi"li postoje0i nedostaci+ de!inisani su ciljevi industrijske politike me2u kojima je i unapre2enje ekolo"ki# standarda u procesu proizvodnje i implementacija sistema integrisani# dozvola za postrojenja u skladu sa zakonom. =ako2e je potrebno izgraditi institucionalne kapacitete za upravljanje rizikom i odgovor na #emijske udese na svim nivoima. .acionalna strategija upravljanja otpadom 2010,2019. godine )?Slu'beni glasnik ;S?+ broj 29M10% nastavlja pravce utvr2ene Strategijom iz 200-. godine. &rioriteti su uspostavljanje sistema za upravljanje opasnim otpadom iz industrije* izgradnja regionalni# skladi"ta i postrojenja za !izi ko,#emijski tretman opasnog otpada. &redlog &rostornog plana ;epublike Srbije predstavlja okvir za de!inisanje novog pristupa u upravljanju prostornim razvojem i utvr2uje osnovne pravce razvoja instrumentalizacijom dugoro ni# ciljeva i de!inisanjem prioritetni# i strate"ki# projekata i aktivnosti za realizaciju. U &rostornom planu su de!inisane zone degradirane 'ivotne sredine industrijskim i drugim aktivnostima i to* podru ja zaga2ene i degradirane 'ivotne sredine )lokaliteti sa prekora enjem grani ni# vrednosti emisije+ podru ja otvoreni# kopova lignita+ jalovi"ta+ deponije+ termoelektrane i dr.%+ podru ja ugro'ene 'ivotne sredine )lokaliteti sa povremenim prekora enjem grani ni# vrednosti emisije+ podru ja eksploatacije mineralni# sirovina+ velike !arme+ zone intenzivne poljoprivrede i dr.%+ podru ja kvalitetne 'ivotne sredine )"umska podru ja+ turisti ke zone kontrolisanog razvoja+ lovna i ribolovna podru ja+ vodotoci II klase i dr.% i podru ja veoma kvalitetne 'ivotne sredine )za"ti0ena prirodna dobra+ mo varna podru ja+ planinski vr#ovi i dr.%. &ored etiri zakona koji su doneti 200/. godine+ set od 14 zakona iz oblasti za"tite 'ivotne sredine usvojeni# maja meseca 2009. godine+ predstavlja evidentan napredak u uskla2ivanju propisa iz oblasti za"tite 'ivotne sredine sa relevantnim zakonodavstvom (U+ a nji#ovo sprovo2enje treba da doprinese re"avanju mnogi# problema u 'ivotnoj sredini. Doneti su zakoni* o za"titi vazdu#a+ o za"titi prirode+ o #emikalijama+ o upravljanju otpadom+ o ambala'i i ambala'nom otpadu+ o za"titi od jonizuju0eg zra enja i nuklearnoj sigurnosti i dr. Hodine 2010. donet je i 8akon o vodama i nastavljeno je usagla"avanje propisa sa (U direktivama. Ao" uvek nedostaje niz podzakonski# propisa koji prate implementaciju ovi# zakona. =o je proces koji za#teva velike ljudske i materijalne resurse.

Identi!ikovani problemi su* , .edovoljni institucionalni i administrativni kapaciteti za sprovo2enje propisa u oblasti kontrole industrijskog zaga2enja i upravljanja rizicima$ , .eodr'ivo kori"0enje prirodni# resursa+ niska energetska e!ikasnost u industriji i prekomerno stvaranje otpada$ , 8aga2enje vazdu#a iz sektora industrije$ , 8aga2enje zemlji"ta+ povr"inski# i podzemni# voda opasnim materijama i otpadom. Usagla"enost regulative sa (U. Direktiva o integrisanom spre avanju i kontroli zaga2ivanja )94M41M(> i 2007M01M(>% i Seveso II Direktiva o spre avanju ve0i# udesa koji uklju uju opasne materije i ograni enju nji#ovi# posledica po zdravlje ljudi i 'ivotnu sredinu )94M72M((> i 200-M101M(>% su najva'niji pravni dokumenti za sektor kontrole industrijskog zaga2enja i upravljanje rizicima u (U. 8akon o integrisanom spre avanju i kontroli zaga2ivanja 'ivotne sredine )?Slu'beni glasnik ;S?+ br. 1-1M0/%+ koji je donet 200/. godine+ potpuno je usagla"en sa Direktivom (U )94M41M(> i 2007M01M(>%. &rimena ovog zakona treba da doprinese smanjenju industrijskog zaga2enja. 8akonom se uspostavlja op"ti okvir koji obavezuje potencijalno najve0e zaga2iva e da obavljaju svoje aktivnosti u skladu sa principima odr'ivog razvoja i preduzmu potrebne mere kojima bi spre ili i kontrolisali sve emisije koje izaziva obavljanje nji#ove aktivnosti. Sistem obezbe2uje* integrisan pristup kontroli zaga2ivanja iz industrije izdavanjem integrisane dozvole kojom se utvr2uju obaveze operatera i uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti$ uzajamnu koordinaciju nadle'ni# organa u postupku izdavanja dozvola$ dostupnost in!ormacija i u e"0e javnosti pre dono"enja odluke o izdavanju dozvole. .a osnovu poslednje revizije &reliminarnog spiska postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola u Srbiji postoje 164 takvi# postrojenja+ od ega je 29 iz energetskog sektora+ 2- iz proizvodnje i prerade metala+ -2 iz industrije minerala+ 19 iz #emijske industrije+ / postrojenja za upravljanje otpadom i 49 postrojenja iz ostali# aktivnosti )industrije papira+ tekstila+ ko'e+ prerade #rane+ tretmana 'ivotinjskog otpada+ kao i !arme za uzgoj 'ivine i svinja%. Sva postrojenja iz navedeni# vrsta aktivnosti imaju de!inisana ograni enja kapaciteta+ osim postrojenja #emijske industrije koja podle'u ovim obavezama bez obzira kakvim kapacitetima obavljaju svoju aktivnost. 8a postoje0a postrojenja koja su predmet izdavanja dozvole+ Vlada je donela Uredbu o utvr2ivanju &rograma dinamike podno"enja za#teva za izdavanje integrisane dozvole )?Slu'beni glasnik ;S?+ broj 107M07%. &rema 8akonu o integrisanom spre avanju i kontroli zaga2ivanja 'ivotne sredine postoje0a postrojenja i aktivnosti su u obavezi pribavljanja integrisane dozvole najkasnije do 2011. godine. .ova postrojenja pribavljaju integrisanu dozvolu pre pu"tanja u rad. Integrisana dozvola se izdaje za* rad novi# postrojenja+ rad i bitne izmene u radu postoje0i# postrojenja kao i za prestanak aktivnosti. &roces izdavanja dozvole traje 120 do 2/0 dana+ ali mu pret#odi period pripreme dokumentacije koji mo'e potrajati i vi"e meseci. Dobijanje integrisane dozvole podrazumeva ostvarivanje postavljeni# te#ni ki# standarda+ odnosno kori"0enje najbolji# dostupni# te#nika. U ;epublici Srbiji jo" nije izdata ni jedna integrisana dozvola. .adle'ni organi za izdavanje dozvola su 5inistarstvo rudarstva+ 'ivotne sredine i prostornog planiranja+ &okrajinski sekretarijat za za"titu 'ivotne sredine i odr'ivi razvoj i nadle'ni organi lokalne samouprave. Sistem dozvola zasnovan na emisijama uveden je za postrojenja za koja se ne za#teva integrisana dozvola.

U oblasti postupanja sa opasnim materijama i za"tite od #emijskog udesa u industriji izvr"en je potpuni prenos Seveso II Direktive )72M94M(> i 200-M101M(>%+ usvajanjem izmena 8akona o za"titi 'ivotne sredine )?Slu'beni glasnik ;S?+ br. 1-1M0/+ -4M09+ -4M09 , dr. zakon i 62M09 , dr. zakon% i &ravilnika o sadr'ini i metodologiji izrade &olitike prevencije udesa+ Izve"taja o bezbednosti i &lana za"tite od udesa. Ura2ena su i uputstva za postupanja u udesu. 5ere za"tite od opasni# materija u industrijskoj proizvodnji obu#vataju zabrane i ograni enja koja se odnose na proizvodnju i promet supstanci koje o"te0uju ozonski omota + odnosno proizvoda koji sadr'e te supstance i uvoza+ izvoza i tranzita otpada. .a preliminarnoj Gisti Seveso postrojenja u Srbiji nalazi se 110 postrojenje )mnoga od nji# su tako2e i na Gisti postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola%. =ime su identi!ikovane lokacije koje imaju najve0i potencijal rizika od #emijski# udesa. Svaki operater koji upravlja opasnim materijama je du'an da planira+ organizuje i preduzima sve potrebne preventivne+ za"titne+ sigurnosne i sanacione mere kojima se rizik po 'ivotnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju mogu0u meru. Du'nost operatera Seveso postrojenja jeste da izradi &olitiku prevencije udesa ili Izve"taj o bezbednosti i &lan za"tite od udesa i da preduzme sve mere radi spre avanja #emijskog udesa i ograni avanja uticaja tog udesa na 'ivot i zdravlje ljudi i 'ivotnu sredinu. &rema tim izve"tajima o bezbednosti i planovima za"tite+ lokalne samouprave treba da pripreme eksterne planove za reagovanje u vanrednim situacijama. Upravljanje rizikom u slu aju #emijskog udesa je u nadle'nosti vi"e ministarstava* 5inistarstva rudarstva+ 'ivotne sredine i prostornog planiranja+ 5inistarstva unutra"nji# poslova+ 5inistarstva poljoprivrede+ trgovine+ "umarstva i vodoprivrede+ 5inistarstva rada i socijalne politike+ kao i organa autonomne pokrajine i lokalni# samouprava. U martu 2009. godine osnovan je Sektor za vanredne situacije u okviru 5inistarstva unutra"nji# poslova+ ija je uloga uspostavljanje integrisanog sistema za"tite i spasavanja u ;epublici Srbiji za brzo reagovanje u slu aju po'ara+ prirodni# nepogoda+ te#ni ki# i te#nolo"ki# nesre0a )"to obu#vata i #emijski udes%. &revencija #emijski# udesa je u nadle'nosti 5inistarstva rudarstva+ 'ivotne sredine i prostornog planiranja za Seveso postrojenja+ dok je za sva ostala u nadle'nosti Sektora za vanredne situacije 5U&,a. Va'an instrument koji se primenjuje prilikom izgradnje novi# industrijski# postrojenja je i procedura procene uticaja na 'ivotnu sredinu prema 8akonu o proceni uticaja na 'ivotnu sredinu )?Slu'beni glasnik ;S?+ br. 1-1M0/+ -4M09%. Industrijska postrojenja+ odnosno aktivnosti koje podle'u proceni uticaja na 'ivotnu sredinu su utvr2ene prema Gisti projekata iz Direktive (U )71M--6M((> i 96M11M(>%. &rocedura obu#vata postupak procene u tri !aze za postoje0a i budu0a postrojenja i projekte* odlu ivanje o potrebi procene uticaja$ odre2ivanje obima i sadr'aja studije o proceni uticaja i odlu ivanje o davanju saglasnosti na studiju. U e"0e javnosti je predvi2eno u svim !azama procene uticaja. Doneti su svi propisi za sprovo2enje navedenog zakona. &ored navedeni# direktiva (U iz sektora kontrole industrijskog zaga2enja+ treba spomenuti i slede0e* , Uredba )(>%641M2001 dopunjena Uredbom )(>%1221M2009 o dobrovoljnom u e"0u organizacija u sistemu upravljanja i kontrole za"tite 'ivotne sredine )(5DS% nije preneta+ mada je (5DS utvr2en 8akonom o za"titi 'ivotne sredine )?Slu'beni glasnik ;S?+ br. 1-1M0/+ -4M09%. =okom 2009. godine sistem upravljanja i kontrole za"tite 'ivotne sredine )(5DS% promovisan je kao dobrovoljna mera sa ciljem pobolj"anja za"tite 'ivotne sredine. Usagla"en sistem upravljanja 'ivotnom sredinom prema standardima ISO 1/001 i S;&S 1/001 ima 167 preduze0a+ od koji# je 111 iz oblasti industrije+ dok koncept istije proizvodnje primenjuje 24 preduze0a+ a jo" 17 je u postupku prilago2avanja.

, Uredba )(>%1970M2000 o revidiranom programu dodele ekolo"kog znaka preneta &ravilnikom o bli'im uslovima i postupku za dobijanje prava na kori"0enje ekolo"kog znaka+ elementima+ izgledu i na inu upotrebe ekolo"kog znaka )?Slu'beni glasnik ;S?+ broj -M09% za proizvode+ procese i usluge. Dva preduze0a su+ u 2009. godini+ podnela za#tev za dobijanje eko,znaka. , Uredba )(>%144M2004 o uspostavljanju registra ispu"tanja i prenosa zaga2uju0i# materija )&;=;% preneta u izmenama i dopunama 8akona o za"titi 'ivotne )?Slu'beni glasnik ;S?+ br. 1-1M0/+ -4M09%. STO= &rednosti , O uvana 'ivotna sredina u neindustrijalizovanim oblastima$ , 8na ajan potencijal obnovljivi# izvora energije$ , Visok stepen biolo"ke raznovrsnosti i geodiverziteta$ , Opredeljenost institucija za za"titu 'ivotne sredine$ , &risutna institucionalna podr"ka razvoju sistema za"tite 'ivotne sredine. Slabosti , .edovoljni institucionalni kapaciteti za sprovo2enje i nadzor propisa$ , Degradirani prostori zbog neplanske eksploatacije prirodni# resursa i postojanje ekolo"ki# crni# ta aka$ , .ezadovoljavaju0a komunalna in!rastruktura$ , &rekomerno zaga2enje voda i vazdu#a emisijom iz industrije$ , .epostojanje e!ikasnog sistema !inansiranja za"tite 'ivotne sredine. &retnje , Usporeniji privredni rast i nedostatak investicija u za"titu 'ivotne sredine$ , Sporo ja anje institucija i nedovoljna koordinacija izme2u institucija$ , .edovoljna in!ormisanost javnosti i nedovoljno razvijena javna svest o potrebi za"tite 'ivotne sredine i prostora$ , &onovno pokretanje industrijske proizvodnje zastarelim te#nologijama$ , Vizuelno i estetski degradirana$ sredina.

5ogu0nosti , Uvo2enje ekolo"ki# standarda (U$ , Aa anje javno,privatnog partnerstva na projektima u oblasti za"tite 'ivotne sredine$ , Uvo2enje koncepta istije proizvodnje , unapre2enje energetske e!ikasnosti+ racionalnog kori"0enja sirovina i smanjenje nastajanja otpada$ , U e"0e zainteresovane javnosti u odlu ivanju o 'ivotnoj sredini$ , Unapre2enje zakonske regulative.

;i&#evi< %o&i!i$( i -e"e

>iljevi politike za"tite 'ivotne sredine u !unkciji razvoja industrije odnose se na podsticanje istije proizvodnje i smanjenje zaga2enja i pritisaka na 'ivotnu sredinu+ ali i razvoj in!rastrukturni# sistema za podr"ku industrijskom razvoju i za"titu i unapre2enje 'ivotne sredine* , &ro"iriti i ja ati institucionalne i administrativne kapacitete za sprovo2enje propisa u oblasti kontrole industrijskog zaga2enja i upravljanja rizicima+ , &odsticati razvoj istije proizvodnje+ implementaciju integrisani# dozvola+ prevenciju #emijski# udesa i uvo2enje sistema upravljanja za"titom 'ivotne sredine )(5DS% u industrijska postrojenja kroz razvoj dru"tvene odgovornosti+

, Smanjiti zaga2enje vazdu#a iz sektora industrije uzrokovano emisijom )>O + SO + .OY+ estice+ speci!i ne zaga2uju0e materije+ gasovi sa e!ektom staklene ba"te%+
2 2

, Sanirati kontaminirane lokacije+ obezbediti pre i"0avanje industrijski# otpadni# voda koje zna ajno uti u na recipijent i na kvalitet voda u osetljivim zonama i uspostaviti upravljanje tokovima otpada. U kratkoro nom periodu posebnu pa'nju potrebno je posvetiti #armonizaciji nacionalni# propisa sa zakonodavstvom (U. Sprovo2enje utvr2eni# ciljeva politike za"tite 'ivotne sredine je od klju ne va'nosti za re"avanje problema. &otrebno je dalje ja anje kapaciteta 5inistarstva 'ivotne sredine i prostornog planiranja+ Dgencije za za"titu 'ivotne sredine i Bonda za za"titu 'ivotne sredine. &osebno treba obratiti pa'nju na ja anje administrativni# kapaciteta na republi kom+ pokrajinskom i lokalnom nivou za izdavanje dozvola i za kontrolu sprovo2enja propisa. 5oraju se razviti !inansijski planovi neop#odni# ulaganja za dostizanje evropski# standarda+ naro ito u oblasti za"tite voda i upravljanja otpadom+ kao i za re"avanje problema zaga2enja na postoje0im kriti nim mestima. &otrebno je zavr"iti izradu registra zaga2iva a sa bilansom emisije. &otrebna je modernizacija mre'e monitoringa kvaliteta ambijentalnog vazdu#a+ uspostavljanje automatskog monitoringa nad zna ajnim emiterima+ modernizacija laboratorija za ispitivanje kvaliteta vazdu#a+ uspostavljanje mre'e monitoringa emisije otpadni# voda. 5ere treba da budu usmerene i ka obezbe2enju komunalne in!rastrukture prilago2ene boljem standardu 'ivljenja stanovni"tva i za"titi 'ivotne sredine+ ali i privla enju investicija jer izgra2ena komunalna in!rastruktura uti e na ekonomsku i socijalnu privla nost regiona i predstavlja va'nu osnovu u poslovanju mnogi# kompanija. Sa druge strane+ ja anje potencijalne sinergije izme2u za"tite 'ivotne sredine i ekonomskog rasta je esencijalna. Investicioni projekti kao* obezbe2enje vodosnabdevanja za industriju+ izgradnja in!rastrukture za upravljanje otpadom+ smanjenje industrijskog zaga2enja+ izgradnja postrojenja za pre i"0avanje otpadni# voda i drugo+ 0e za#tevati velike investicione tro"kove. .eop#odna je i izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada+ obzirom da takvo postrojenje u Srbiji ne postoji. &ritisak na 'ivotnu sredinu mora biti uzet u obzir pri proceni uticaja koji 0e velika industrijska postrojenja imati na prostor i 'ivotnu sredinu pri izgradnji+ tokom kori"0enja i nakon prestanka rada+ kao i novi# uslova u prostoru. Sveobu#vatan pristup spre avanju i kontroli zaga2ivanja podrazumeva niz mera koje se odnose na rad industrije. Implementirati sistem integrisani# dozvola za industrijska postrojenja u skladu sa 8akonom o integrisanom spre avanju i kontroli zaga2ivanja 'ivotne sredine podrazumeva rekonstrukciju ili inoviranje postoje0i# te#nolo"ki# procesa+ uspostavljanje sistema izdavanja integrisani# dozvola za industrijska postrojenja i aktivnosti+ uvo2enje najbolji# dostupni# te#nika )3D=% i najbolje prakse po 'ivotnu sredinu )3(&%. U cilju unapre2enja za"tite 'ivotne sredine+ sva industrijska preduze0a 0e morati da koriste najbolju dostupnu te#nologiju. :ori"0enje obnovljivi# izvora energije svakako 0e doprineti smanjenju zaga2enja. Sistemi upravljanja za"titom 'ivotne sredine )ISO 1/000+ (5DS% za industrijske lokacije+ treba "iroko da se promovi"u kao dobrovoljna mera. .eop#odno je propisati sve za#teve za uspostavljanje i sprovo2enje sistema (5DS u skladu sa (U. ;azvoj dru"tvene odgovornosti preduze0a sjedinjuje tri glavne oblasti* proizvodnju )pobolj"anje u e!ikasnosti i organizaciji proizvodnje%+ dru"tvene odnose )uslove na radnom mestu+ zdravstvenu za"titu i bezbednost na radu% i 'ivotnu sredinu )primenu istije proizvodnje+ racionalnije kori"0enje sirovina i smanjenje nastajanja otpada i emisija%. =ako2e je neop#odno sprovesti sanaciju zaga2enja koje je nastalo u pro"losti+ odnosno "tete nanete 'ivotnoj sredini. ;e"avanje problema industrijskog zaga2enja nastalog pre privatizacije mora da bude zasnovano na punoj primeni principa ?zaga2iva pla0a?. Sa druge strane+ da bi

ispunila propisane standarde za"tite 'ivotne sredine+ industrija 0e morati da investira u modernizaciju postrojenja i za"titu 'ivotne sredine sopstvenim sredstvima i kori"0enjem kredita i drugi# instrumenata na tr'i"tu kapitala. .ovi vlasnici su obavezni da ula'u u te#nologije uskla2ene sa standardima za"tite 'ivotne sredine. (konomske instrumente treba primeniti radi stimulisanja pobolj"anja 'ivotne sredine tokom procesa privatizacije. U podru jima u kojima je degradirana i ugro'ena 'ivotna sredina+ neop#odno je preduzeti odgovaraju0e aktivnosti na sanaciji i unaprediti te#nologiju u industriji do nivoa da ne zaga2uje 'ivotnu sredinu )primena najbolji# dostupni# te#nika%. &otrebno je sprovesti sanaciju i remedijaciju crni# ta aka , kontaminirani# industrijski# lokacija+ rekultivaciju i remedijaciju lokacija najo"te0eniji# eksploatacijom mineralni# sirovina );=3 3or+ !lotacijsko jalovi"te i topionica%+ i sanaciju i remedijaciju zaga2eni# vodotokova )deonica Velikog 3a kog kanala%. ;emedijacija i rekultivacija kontaminiranog zemlji"ta u industrijskim kompleksima+ re"ava0e se i putem !inansijske pomo0i i kreditiranjem. (konomski razvoj Srbije u pret#odnom periodu nije bio pra0en odgovaraju0im ulaganjem u in!rastrukturu za za"titu i unapre2enje 'ivotne sredine+ odnosno postrojenja i opreme za smanjenje zaga2enja. Dana"nje stanje pokazuje da u takvim podru jima postoji veliko optere0enje po 'ivotnu sredinu )na primer+ Obrenovac+ Gazarevac+ &an evo+ 3or+ Vrbas+ Eabac+ 3eograd+ .ovi Sad itd.%. .eka od ovi# podru ja su osiroma"ena i sa veoma ugro'enom 'ivotnom sredinom. &otrebno je razmotriti koja podru ja mogu dobiti status ugro'ene 'ivotne sredine. 5odel restrukturiranja i reindustrijalizacije prera2iva ke industrije Srbije suo en je sa potencijalnim rizicima+ te je neop#odno strogo se pridr'avati osnovni# mera za"tite* =abela /9* &otencijalni rizici i osnovne mere za"tite u oblastima prera2iva ke industrije ;ed. &rera2iva ka br. industrija 1. &otencijalni rizici po 'ivotnu sredinu 5ere za"tite , Uvo2enje istiji# te#nologija+ pove0anje energetske e!ikasnosti i smanjenje nastajanja otpada , &rimeniti op"te i posebne sanitarne mere i uslove predvi2ene zakonom kojima se ure2uju poslovi sanitarnog nadzora i pribaviti potrebne dozvole , Sve te#nolo"ke otpadne vode sakupljati i odvoditi na tretman pre ispu"tanja u kanalizacionu mre'u , Organski otpad koji ima upotrebnu vrednost propisno odlagati u posebne metalne kontejnere sa poklopcima , &reduzeti potrebne mere za"tite od curenja ras#ladnog !luida iz sistema za #la2enje

&re#rambeni , Otpadne vode iz pogona pre#rambene proizvodi+ pi0a i industrije se naj e"0e bez pret#odnog duvan tretmana izlivaju u javnu kanalizacionu mre'u ili u prirodne recipijente. , &ostupanje sa organskim otpadom je nezadovoljavaju0e. .ajvi"e otpada ove vrste produkuju pogoni za primarnu preradu biljni# sirovina+ vo0a i povr0a , Iako pre#rambena industrija spada u umerene potro"a e energije )izuzetak su "e0erane i pivare% racionalno kori"0enje energije je na niskom nivou.

2.

&roizvodnja tekstila i

, =ekstilna industrija ima visoku , Uvesti nove ili pobolj"ane potro"nju vode+ ali i razni# #emikalija. U te#nologije za pre i"0avanje

tekstilni# proizvoda

proseku+ oko 200 l vode je potrebno za proizvodnju 1 kg tekstila. 5ogu0e je zaga2enje lokalni# vodotoka+ zbog ispu"tanja otpadni# voda ili izlivanja #emikalija , .astajanje otpada i opasnog otpada , Visoka potro"nja energije )tekstilna industrija koristi velike koli ine energije%

otpadni# voda , Smanjenje potro"nje energije i iskori"0enje toplote , Obezbediti tankvane radi spre avanja izlivanja #emikalija , Sprovo2enje procedure za postupanje sa opasnim materijama u slu aju prosipanja , Obezbediti ventilacioni sistem za uklanjanje pra"ine iz oblasti rada , Uvo2enje istiji# te#nologija+ pove0anje energetske e!ikasnosti i smanjenje nastajanja otpada , Sprovoditi op"te mere za"tite 'ivotne sredine koje se odnose na tretman te#nolo"ki# otpadni# voda i pre i"0avanje otpadni# gasova+ smanjenje buke i upravljanje nastalim otpadom )od sirove+ konzervirane ili u"tavljene ko'e+ otpad od ko'e u preradi i dr.% , &rimeniti mere za bezbedno rukovanje kori"0enim #emijskim sredstvima )boje+ lakovi+ sredstva za "tavljenje%+ , &redvideti posebne mere za"tite u slu aju udesa+ odnosno pribaviti saglasnost nadle'nog organa na predvi2ene mere za"tite od po'ara , Obezbediti poseban prostor i potrebne uslove za sakupljanje razli iti# vrsta otpada , Sprovoditi op"te mere za"tite od buke , &iljevinu+ otpad od drveta i drvnu pra"inu sakupljati na na in kojim se spre ava nekontrolisano rasipanje , 5a"ine i opremu za se enje drveta opremiti sistemom za lokalno otpra"ivanje i odvo2enje piljevine , &redvideti odgovaraju0i !ilter za pre i"0avanje vazdu#a iz prostorije za !arbanjeMlakiranje drveta

-.

&rerada ko'e i proizvodnja predmeta od ko'e

, Etavljenje i industriju ko'e karakteri"e ne samo velika koli ina vode potrebna za proizvodnju+ ve0 i razli ite #emikalije koje se koriste za razli ite procese. Otpadne vode koje nastaju prilikom tretmana sadr'e zna ajna optere0enja organskim materijama+ "estovalentni #rom+ sul!ide+ amonijumove soli+ a na kraju procesa mogu sadr'ati i otpad od #emikalija koje se koriste u procesu "tavljenja )do /7 razli iti# #emikalija% i bojenja. , Otpad od sirove ko'e i neprijatni mirisi , (misije u vazdu#* estice+ vodonik sul!id+ isparljiva organska jedinjenja+ !ormalde#id i dr.

/.

&rerada drveta , 5o'e do0i do zaga2enja zemlji"ta i i proizvodi od podzemni# voda usled #emikalija koje drveta se koriste u preradi drveta )konzervansi+ lepkovi+ rastvara i+ u vr"0iva i% , 5e#ani ki procesi za obradu drveta emituju pra"inu i buku , Ugro'enosti od po'ara zbog zapaljive prirode sirovina , .ekoliko vrsta otpada mo'e se na0i u industriji prerade drveta. Ovo uklju uje ambala'ni otpad+ otpad i opasan otpad

, 5ere za"tite od mogu0i# udesa )po'ar+ izlivanje+ iscurivanje #emikalija% 1. &roizvodnja papira+ izdavanje i "tampanje , 8aga2enje vazdu#a , Velike koli ine otpadni# voda koje proizilaze iz svi# !aza proizvodnje , Iemikalije koje se koriste u procesu proizvodnje , .ee!ikasno kori"0enje energije , Sprovoditi pret#odno navedene op"te mere za"tite 'ivotne sredine+ koje se odnose na za"titu voda i vazdu#a+ za"titu od buke i pravilno upravljanje otpadom , Integrisana dozvola ako je potrebno , Obezbediti pre i"0avanje otpadni# voda , Obezbediti skladi"te za opasan otpad i #emikalije , :oristiti otpadne sirovine u proizvodnji , &redvideti te#ni ka i te#nolo"ka re"enja kojima se obezbe2uje da emisija u vazdu# zadovoljava propisane HV( , &ribaviti dozvolu u skladu sa 8akonom o za"titi vazdu#a , Integrisana dozvola ako je potrebno , &redvideti skladi"te za opasan otpad u skladu sa zakonom , ;ezervoare za te no gorivo opremiti betonskim tankvanama za pri#vat goriva u slu aju iscurivanja , 5ere za"tite od mogu0i# udesa )po'ar+ iscurivanje #emikalija+ i sl% , Sprovoditi op"te mere za"tite 'ivotne sredine+ koje se odnose na za"titu voda i vazdu#a i upravljanje otpadom , Ukoliko je neop#odno sprovoditi program monitoringa uticaja rada postrojenja na 'ivotnu sredinu ) iji elementi zavise od karakteristika konkretne proizvodnje% , &rimeniti neop#odne mere za bezbedno rukovanje #emikalijama i proizvodima koji i# sadr'e+ u skladu sa zakonom

4.

&roizvodnja , ;izik od po'ara koksa i derivata , ;izik od iscurivanja te nog goriva na!te , (misije isparljivi# organski# jedinjenja , .astajanje razli iti# vrsta otada , 8auljene otpadne vode

6.

&roizvodnja #emijski# proizvoda i vlakana

, 8aga2enje vazdu#a gasovima i esticama , Velike koli ine otpadni# voda )sa toksi nim materijama+ raznim kiselinama+ emulgovanim mastima i uljima+ deterd'entima...% koje proizilaze iz svi# !aza proizvodnje , .ee!ikasno kori"0enje energije , .eadekvatno skladi"tenje opasnog otpada , .edovoljan i neadekvatan monitoring emisija.

7.

&roizvodnja , (misije zaga2uju0i# materija i estica , Optimizacija procesa da se proizvoda od u vazdu# smanji emisija zaga2uju0i# gume i plastike , .astajanje otpadni# voda iz procesa materija u vazdu#+ obezbediti

prerade , Iemikalije koje se koriste u procesu

!iltere , Obezbediti pre i"0avanje otpadni# voda , Skladi"tenje materijala i kontrola zaga2ivanja , :oristiti otpadne sirovine u proizvodnji koliko je mogu0e

9.

&roizvodnja proizvoda od ostali# minerala

, (misija pra"ine , Obezbediti da emisija estica , .astajanje veliki# koli ina jalovine pra"ine u vazdu# zadovoljava , Otpadne vode iz procesa prerade propisane HV( , Ugro'avanje zemlji"ta odlaganjem , Smanjiti potro"nju vode u jalovine procesu i opremi za i"0enje , &otro"nja energije )transport+ bru"enje+ , Obezbediti skladi"tenje drobljenje+ mlevenje+ i su"enje% materijala i kontrolu zaga2ivanja , Smanjenje emisije buke i pra"ine , (misije zaga2uju0i# materija i estica , Optimizacija procesa da se u vazdu# smanji emisija zaga2uju0i# , :ontaminacija zemlji"ta i povr"inski# i materija u vazdu#+ obezbediti podzemni# voda )zaga2enje mo'e biti !iltere istorijsko iz pro"losti poslovanja ili iz , .adogradnja te#nologije da se teku0i# aktivnosti% smanji izlo'enost toksi nim , .epravilno postupanje sa opasnim sirovinama otpadom i #emikalijama , Smanjiti potro"nju vode u , Ispu"tanje otpadni# voda bez tretmana procesu , Obezbediti pre i"0avanje , &otro"nja energije otpadni# voda , Izvori buke i vibracija , &obolj"anje izolacije da se smanji gubitak toplote , Iskoristiti generisanu toplotu , Iskori"0enje i ponovna upotreba otpada
2 2

10.

&roizvodnja metala i metalni# proizvoda

11.

&roizvodnja , (misija u vazdu# estica+ >O + SO + ostali# ma"ina i .OY+ rastvara a i dr. ure2aja , Otpadna ulja+ rastvara i i otpadne vode iz operacija ispiranje i i"0enje , Opasan otpad+ otpad od tretmana vode+ ambala'ni otpad , Otpad iz operacija zavarivanja+ !arbanja i dr.

, Obezbediti te#nologije da se smanji izlo'enost emisiji opasni# materija , ;azmotriti mogu0nost zamene opasni# #emikalija sa manje opasnim alternativama , Obezbediti pre i"0avanje otpadni# voda i vra0ati i# u proces gde je to mogu0e , Obezbediti propisno skladi"tenje opasnog otpada , Obezbediti te#nologije da se smanji izlo'enost emisiji opasni# materija+ obezbediti !iltere , (liminisati odre2ene vrste opasnog otpada iz procesa , &ropisno skladi"tenje opasni#

12.

&roizvodnja elektri ni# i opti ki# ure2aja

, (misija u vazdu# )isparljivi# organski# jedinjenja+ pra"kasti# materija i dr.% , Ispu"tanja otpadni# voda obu#vata e!luente iz procesa bojenja , Odlaganje elektri ne robe kada postane otpad

materija , Obezbediti postupanje sa otpadom od elektri ni# proizvoda u skladu sa zakonom 1-. &roizvodnja saobra0ajni# sredstava , (misija u vazdu# zaga2uju0i# materija , Obezbediti te#nologije da se tokom bojenja i zavr"ni# operacija smanji izlo'enost emisiji opasni# )isparljivi# organski# jedinjenja lepkovi+ materija+ obezbediti !iltere izocijanati+ >O + .OY+ i dr.% , ;azmotriti mogu0nost zamene , Opasan otpad+ otpad od tretmana opasni# #emikalija sa manje vode+ ambala'ni otpad )odlaganje opasnim alternativama ambala'e od #emikalija mo'e , Obezbediti pre i"0avanje predstavljati rizik od zaga2enja zemlji"ta otpadni# voda i podzemni# voda% , Obezbediti propisno skladi"tenje , Otpad iz operacija zavarivanja+ i dr. opasni# materija &obolj"anje , Odlaganje otpadni# vozila kada izolacije da se smanji gubitak postanu otpad toplote , Obezbediti postupanje sa otpadnim vozilima u skladu sa zakonom
2

12. 6nergetska e/ikasnost

Osnovni nalaz* (nergetska e!ikasnost direktno uti e na konkurentnost privrede i stoga je njeno unapre2enje cilj kome se kontinuirano te'i. Industrijski razvoj po iva na konceptu da se za isti nivo i kvalitet proizvodnje koristi "to manje energije. (U je kao strate"ki cilj odredila da do 2020. godine unapredi nivo energetske e!ikasnosti za 20J. ;ealizacija cilja je podr'ana usvajanjem tri nove direktive u oblasti energetske e!ikasnosti kod krajnje potro"nje i energetski# usluga+ energetski# per!ormansi zgrada i obele'avanja e!ikasnosti. 8na ajan doprinos tome bi0e usvajanje 8akona o racionalnoj upotrebi energije na osnovu koga je predvi2eno uvo2enje brojni# normativni#+ podsticajni#+ organizacioni# i drugi# mera. Stanje i problemi. (nergetski intenzitet primarne i !inalne energije za privredu Srbije nije mogu0e izra unati tako da se mo'e uporediti sa onim indikatorima u drugim zemljama+ s obzirom da ;epubli ki zavod za statistiku Srbije ne prikazuje 3D& u dolarima iz 2000. godine u skladu sa metodologijom 5e2unarodne agencije za energiju. Dko se ovi indikatori izra unavaju na bazi doma0eg bruto proizvoda u stalnim cenama iz 2002. godine iskazanog u dinarima+ o igledno je da je u periodu od 200-,2007. godine do"lo do pada oba ova indikatora za oko 11J+ uglavnom kao rezultat pove0ani# privatizacioni# pri#oda i 3D&,a a manje kao rezultat pove0anja ekonomske aktivnosti i energetske e!ikasnosti. .a bazi grubi# procena+ energetski intenzitet u Srbiji je 2,- puta ve0i nego u zemljama (U11 kao rezultat pada industrijski# aktivnosti tokom devedeseti# godina+ sporog oporavka industrije+ niski# cena elektri ne energije i neusagla"enosti cena energije i energenata koje nisu stimulativne za racionalnu upotrebu energije. Ukoliko se u obzir uzme paritet kupovne mo0i+ Srbija i dalje ima najvi"i stepen energetske intenzivnosti+ ali su razlike manje izra'ene. &otro"nja primarne energije po stanovniku je na nivou 42J proseka (U i pokazuje tendenciju rasta usled rasta ukupne !inalne potro"nje energije i pada broja stanovnika.

Ukupna potro"nja raspolo'ive primarne energije )=&(S% i ukupna potro"nja !inalne energije )=B>% u 2007. godini gotovo da su na istom nivou kao i 1990. godine. Uprkos tome+ ukupna proizvodnja je realno opala za 22J+ dok industrijska proizvodnja iznosi tek //J ostvarene vrednosti iz 1990. godine.
42

U e"0e industrije u !inalnoj potro"nji energije je smanjeno usled tranzicije+ strukturni# promena i niskog stepena iskori"0enosti kapaciteta. &rocenjuje se da nivo potro"nje !inalne energije u industriji jo" uvek nije dostigao nivo iz 1990. godine+ dok je u sektoru saobra0aja i oblasti izgradnje objekata potro"nje prekora en jo" 2001. godine i bele'i dalji trend rasta. U strukturi industrije najve0i potro"a i !inalne energije su pre#rambena i #emijska industrija+ crna metalurgija+ proizvodnja nemetalni# minerala+ pulpe i papira i obojena metalurgija. Srbija ima vi"i nivo potro"nje elektri ne energije po glavi stanovnika u odnosu na okru'enje+ nivo speci!i ne potro"nje jo" uvek je ispod proseka (U,26. Ono "to vi"e zabrinjava jeste struktura potro"nje elektri ne energije. U strukturi !inalne potro"nje elektri ne energije najve0e u e"0e imaju doma0instva. :ategorija potro"nje doma0instva u poslednji# nekoliko godina pokazuje tendenciju rasta+ kako u apsolutnim tako i u relativnim pokazateljima. Dnomalije u vidu neracionalne potro"nje elektri ne energije izazvane su neekonomskom cenom struje. Uprose avanjem rasta cena elektri ne energije i realizovane in!lacije+ cena elektri ne energije u ;SD je u periodu 2001, 2010. godine u proseku godi"nje rasla br'e od rasta in!lacije za samo 0+7J. Ao" jedan argument za #itnu intervenciju postoje0e cenovne politike elektri ne energije su tro"kovi emisije ugljen dioksida. 5ada je tokom pret#odne decenije dosta investirano u ekolo"ka postrojenja+ Srbija ima ak 9 puta ve0u emisiju ugljen,dioksida po jedinici 3D& od proseka (U. Ukoliko se uzme u obzir trenutna cena na berzi od 11 (U; po toni ugljen dioksida+ na osnovu podataka o emisiji termoelektrana u Srbiji dolazi se do podatka da tro"ak po tom osnovu iznosi 1 evrocent po kT# "to nije uklju eno u postoje0u cenu od oko 1 evrocenti po kT#. >iljevi+ pravci+ mere i aktivnosti politike energetske e!ikasnosti u !unkciji razvoja industrije Unapre2enje energetske e!ikasnosti je jedan od preduslova industrijskog razvoja jer direktno uti e na konkurentnost privrede. 5inistarski savet (U je u cilju unapre2enja energetske e!ikasnosti u industrijskom sektoru u decembru 2009. godine doneo Odluku br. DM2009M01 o primeni tri nove direktive* , Direktiva 2004M-2M(> o energetskoj e!ikasnosti kod krajnje potro"nje i energetskim uslugama koja menja Direktivu 9-M64M((>$ , Direktiva 2002M91M(> o energetskim per!ormansama zgrada i , Direktiva 92M61M((> o pokazateljima na koje se ukazuje obele'avanjem i standardnim in!ormacijama o proizvodu koji se odnosu na potro"nju energije i drugi# resursa primenom aparata u doma0instvu. Direktiva 2004M-2M(> o energetskoj e!ikasnosti kod krajnje potro"nje i energetskim uslugama de!ini"e ciljne indikatore energetske e!ikasnosti+ pravni okvir i me#anizme kako bi se uklonila ograni enja i unapredila energetska e!ikasnost u domenu krajnje potro"nje energije. Direktiva se odnosi na krajnje potro"a e i isporu ioce energetski# usluga+ distributere i prodavce energije

i isporu ioce usluga u vezi sa energetskom e!ikasno"0u. Direktiva ima etiri aneksa* Dneks koji propisuje metodologiju za izra unavanje nacionalno prepoznatljivog cilja za u"tedu energije+ Dneks koji propisuje energetski sadr'aj izabrani# goriva za krajnju potro"nju i sadr'i tabelu konverzije+ Dneks sa listom primera za pobolj"anje energetske e!ikasnosti i Dneks koji propisuje Op"ti okvir za merenje i veri!ikaciju u"teda energije. Direktiva 2002M91M(> o energetskim per!ormansama zgrada promovi"e pobolj"anje energetski# per!ormansi zgrada uzimaju0i u obzir klimatske i lokalne uslove+ potrebe unutra"nje klime i tro"kovnu e!ikasnost. Ova Direktiva utvr2uje op"ti okvir za metod prora unavanja integrisani# energetski# per!ormansi objekata$ primenu minimalni# za#teva za energetsku per!ormansu novi# i postoje0i# objekata koji su predmet zna ajne rekonstrukcije$ izdavanje energetski# serti!ikata za zgrade$ redovnu kontrolu kotlova i sistema klimatizacije u zgradama kao i kontrolu toplotni# instalacija sa kotlovima starijim od 11 godina. Direktiva ima Dneks koji propisuje Op"ti okvir za kalkulaciju energetski# per!ormansi zgrada. Direktiva 92M61M((> o pokazateljima i standardnim in!ormacijama o potro"nji energije na aparatima u doma0instvu ima za cilj da putem obele'avanja i "irenjem in!ormacija o proizvodu podsti e primenu aparata vi"e energetske e!ikasnosti. Direktiva je izmenjena Uredbom 1772M200- i Uredbom 11-6M2007+ a u cilju preciziranja odredbi ove Direktive+ (U je donela posebne direktive koja se odnose na obele'avanje stepena energetske e!ikasnosti aparata u doma0instvu. Odlukom 5inistarskog saveta je utvr2eno da ukoliko ku0ni aparati nisu propisno obele'eni+ mo0i 0e se plasirati na tr'i"tu (vropske unije najkasnije do -1. juna 2012. godine. &o etak primene navedeni# direktiva je -1. decembar 2011. godine+ a krajnji rok za nji#ovu punu implementaciju je 1. januar 2016. godine. &rimena direktiva je obavezuju0a za Srbiju po osnovu Ugovora o osnivanju energetske zajednice. U skladu sa Direktivom 2004M-2M(>+ Vlada je u julu 2010. godine usvojila &rvi akcioni plan za energetsku e!ikasnost ;epublike Srbije za period od 2010. do 2012. godine. Dkcionim planom predvi2ena je u"teda !inalne energije od 1+1J !inalne doma0e potro"nje energije u 2007. godini+ odnosno da do 2017. godine u"teda ne0e biti manja od 9J. &ored toga+ Dkcionim planom je predvi2eno da se do kraja 2010. godine usvoji 8akon o racionalnoj upotrebi energije koji predstavlja regulatorni okvir za sprovo2enje tri direktive kao i uvo2enje normativni#+ poreski#+ !inansijski# i organizacioni# mera za nji#ovu implementaciju. 8akon o racionalnoj upotrebi de!ini"e obaveze u nekoliko oblasti* , utvr2ivanje programa i planova racionalne upotrebe energije obveznika sistema energetskog menad'menta+ , energetski menad'ment+ , ozna avanje nivoa energetske e!ikasnosti i uspostavljanje minimalni# standarda energetske e!ikasnosti ure2aja+ opreme i zgrada u proizvodnji+ prenosu i distribuciji elektri ne i toplotne energije+ kao i prirodnog gasa+ , obrazovanje Bonda za energetsku e!ikasnost i , utvr2ivanje mogu0nosti uvo2enja ekonomski# i !inansijski# podsticaja za realizaciju projekata e!ikasnije upotrebe energije+ u oblasti poreski#+ carinski# i drugi# propisa.

U promovisanju mera pove0anja energetske e!ikasnosti u industriji+ zna ajan doprinos treba da da Dgencija za energetsku e!ikasnost Srbije )D((% u saradnji sa nadle'nim ministarstvom za energetiku. .ji#ove aktivnosti bi trebale da budu usmerene na* , uvo2enje sistema energetskog menad'menta )ems%+ , pra0enje i de!inisanje ciljeva+ , energetske revizije+ , pore2enje sa najboljim praksama )benchmarking%+ , studije slu ajeva )identi!ikacija i "irenje najbolje prakse% i , obuku i edukaciju. 8akon uvodi obavezu ozna avanja nivoa energetske e!ikasnosti za te#ni ke ure2aje i opremu i zgrade. 8akonom o planiranju i izgradnji je propisano da se energetska svojstva objekata visokogradnje utvr2uju izdavanjem serti!ikata o energetskim svojstvima objekta+ koji izdaje ovla"0ena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje serti!ikata o energetskim svojstvima objekta+ kao i da serti!ikat o energetskim svojstvima objekta ini sastavni deo te#ni ke dokumentacije koja se prila'e uz za#tev za izdavanje upotrebne dozvole. Upotrebna dozvola ne mo'e se izdati za zgradu koja ne ispunjava minimalne standarde energetske e!ikasnosti+ a elaboratom se dokazuje da 0e predvi2ena upotreba energije biti u skladu sa standardom. .a ovaj na in !ormiran je pravni osnov za implementaciju Direktive 2010M-1M(: i Direktive 2010M-0M(: koje se odnose na energetske per!ormanse zgrada i na ozna avanje nivoa energetske e!ikasnosti te#ni ki# ure2aja i opreme.
43

8akonom o racionalnoj upotrebi energije uvodi se i organizovan na in pra0enja potro"nje energije kroz instituciju energetski# menad'era za* , privredna dru"tva sa prete'nom delatno"0u u proizvodnom sektoru )industrijska postrojenja% ija je potro"nja energije iznad nivoa propisanog podzakonskim aktom+ , privredna dru"tva sa prete'nom delatno"0u u sektoru trgovine i usluga )objekti% ija je potro"nja energije iznad nivoa propisanog podzakonskim aktom+ , op"tine sa brojem stanovnika ve0im od 20.000 i , zgrade i drugi objekti u javnoj svojini , dr'avne uprave. Obveznici energetskog menad'menta imaju obavezu da sprovode mere energetske e!ikasnosti+ pove0avaju energetsku e!ikasnost u obimu koji propisuje Vlada+ imenuju potreban broj energetski# menad'era+ odnosno energetski# re!erenata i da dostavljaju godi"nje izve"taje 5inistarstvu rudarstva i energetike. :ako bi se za#tevi u praksi i realizovali neop#odno je kontinuirano sprovo2enje obuke kadrova na lokalnom nivou i u dr'avnim institucijama.

8akonom je predvi2eno uvo2enje podsticajni# mera i kreditni# linija na bazi sistema obavezuju0eg izve"tavanja o potro"nji energije i preduzetim merama+ kao i destimulisanje potro"nje energije kroz dodatno oporezivanje prekomerne i nee!ikasne potro"nje. :rediti bi trebalo da slu'e kao podr"ka uvo2enju isplativi# mera energetske e!ikasnosti de!inisani# energetskim revizijama. 8akon predvi2a uspostavljanje standarda energetske e!ikasnosti+ uvo2enje obavezne energetske revizije+ uvo2enje ekonomski# i !inansijski# podsticaja realizaciji projekata energetske e!ikasnosti+ obavezno pla0anje na bazi potro"nje+ uvo2enje energetskog razreda zgrada+ obaveznost energetskog menad'menta kod veliki# potro"a a energije i lokalni# samouprava. 8akonom o racionalnoj upotrebi energije se propisuje i !ormiranje Bonda za energetsku e!ikasnost koji bi se bavio !inansiranjem projekata+ programa i aktivnosti koje za cilj imaju pove0anje energetske e!ikasnosti u sektoru proizvodnje i potro"nje energije i ve0e kori"0enje obnovljivi# izvora energije. Bond bi se !inansirao iz naknade na potro"nju energije i energenata i na osnovu donacija i kredita me2unarodne zajednice+ !inansijski# institucija i !ondova (U. Bond (( trebalo bi da obezbedi !inansijska sredstva za primenu alata energetske e!ikasnosti )energetske revizije% i valjane mere energetske e!ikasnosti u industrijskim kompanijama. KKKKKKKKKKK Kinalna %otro:n/a energi/e %re"sta#l/a sumu %rimarne energi/e ko/a se ne koristi u trans$ormaci/ama (koristi se "irektno u sektorima %otro:n/e) i energi/e ko/a se "obi/a u %rocesima trans$ormaci/a, uman/enu 2a %otro:n/u energetskog sektora, gubitke u %renosu i "istribuci/i energi/e i neenergetsku %otro:n/u. "Slu0beni glasnik RS", br. ;2/0. i E1/0..
42 43

13. 2napre'enje korporativnog upravljanja u Srbiji

Osnovni nalaz* (vropska unija unapre2uje korporativno upravljanje uglavnom u vidu preporuka + a posredno+ putem pravni# tekovina koje se ti u razvoja tr'i"ta kapitala i privrednog prava )posebno 8akona o privrednim dru"tvima%. 5e2utim+ korporativno upravljanje se mo'e tuma iti i kao obavezuju0i uslov za pristupanje (U kao prakti an prevod jednog od :open#a"ki# uslova+ da preduze0a mogu da uspe"no u estvuju na tr'i"tu (U. .a ela korporativnog upravljanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj )O(>D% predstavljaju glavni+ me2unarodno pri#va0en strate"ki okvir za politiku korporativnog upravljanja+ koja se de!ini"e na slede0i na in*
44

?:orporativno upravljanje je sistem kojim se preduze0e usmerava i nadzire. :orporativno upravljanje podrazumeva skup odnosa izme2u uprave preduze0a+ njeni# odbora+ deoni ara i drugi# nosilaca materijalni# interesa. :orporativno upravljanje+ tako2e+ obezbe2uje strukturu kojom se postavljaju ciljevi preduze0a+ odre2uju sredstva za postizanje ti# ciljeva i prati u inak. Dobro korporativno upravljanje treba da obezbedi odgovaraju0e podsticaje u ostvarenju oni# ciljeva koji su u interesu preduze0a i deoni ara+ kao i da omogu0i e!ikasno pra0enje rezultata+ ime se podsti e delotvorno kori"0enje sredstava preduze0a.?
45

Okrugli sto Augoisto ne (vrope za korporativno upravljanje+ kao deo Investicionog kompakta O(>D+ pokrenut je 2001. godine+ a 200-. godine usvojio je 3eli papir , preporuke o korporativnom upravljanju u Augoisto noj (vropi + koji nagla"ava da se dobro korporativno upravljanje danas smatra preduslovom za uspe"no privla enje strani# ulaganja+ putem uspostavljanja poslovne klime koju odlikuju konkurentna preduze0a i delotvorno tr'i"te kapitala. Ovaj dokument+ kao i naknadna analiza O(>D iz 2004. godine + konstatuju da je u svim
46 20

dr'avama AI( postignut odre2en napredak u oblasti korporativnog upravljanja )izuzev javni# preduze0a gde je u injen neznatan napredak%+ ali da i dalje postoje zloupotrebe u upravljanju preduze0ima i da ne postoji svest o zna aju pravilnog korporativnog upravljanja. U Srbiji su sprovedene mnoge pravne re!orme+ ali se doneti propisi slabo primenjuju. Odre2ene propise+ kao "to su novi 8akon o preduze0ima )trenutno na javnoj raspravi% i 8akon o #artijama od vrednosti treba uskladiti sa O(>D na elima korporativnog upravljanja. Uzrok lo"eg polo'aja deoni ara u Srbiji le'i u neuskla2enosti razli iti# zakona koji ure2uju nji#ov polo'aj+ nelegitimnosti instituta ?uvezeni#? pre svega iz anglosaksonskog prava+ te u !ormalnim institucijama primene prava koje nisu u stanju da delotvorno sprovode zakone.
21

=r'i"te kapitala je nedovoljno razvijeno+ posebno danas kada je mali obrt na berzi i nema podsticaja za trgovanje+ te su bankovni zajmovi preovla2uju0i na in !inansiranja preduze0a. ;egulatorna tela su slaba+ "to potvr2uje i Hodi"nji izve"taj (vropske komisije o napretku Srbije u &rocesu stabilizacije i pridru'ivanja )novembar 2010. godine%. Izve"taj (U se veoma kriti no izra'ava i u pogledu re!ormi sudstva u Srbiji koje su tako2e zna ajan inilac korporativnog upravljanja. &rimeri dobre prakse su elektronsko pra0enje sudski# slu ajeva koje je uvedeno u Srbiji+ dok se kao mane navode ograni ene sankcije u oblasti korporativnog upravljanja+ nedostatak kvali!ikovanog kadra u sudstvu i uop"te otpor ka re!ormama. .apore treba usredsrediti i na institucionalnu re!ormu+ odnosno ja anje kapaciteta i ovla"0enja :omisije za #artije od vrednosti kao klju nog regulatornog tela. U Srbiji su uvedeni nezavisni lanovi Upravnog odbora )UO%+ ali se lanovi koje imenuju ve0inski deoni ari smatraju delegatima i ne postoji pravo razumevanje uloge UO. Stoga i Svetski ekonomski !orum rangira Srbiju kao 1-/. od 1-9 posmatrane zemlje u poslednjem izve"taju o konkurentnosti.
22

.ajzad+ samo,obavezanost ili dobrovoljna primena preduze0a korporativni# pravila je veoma niska iako bele'i rast u Srbiji+ posebno od kada je osnovano Udru'enje korporativni# direktora Srbije )U:DS% 2006. godine prema primeru najbolji# praksi drugi# zemalja. @lanovi U:DS pri#vataju (ti ki kodeks i redovne obuke sa ciljem unapre2enja znanja i ve"tina korporativnog upravljanja. =ako2e+ 3eogradska berza i &rivredna komora Srbije uz podr"ku 5e2unarodne !inansijske korporacije )IB>% razvijaju kapacitete za pomo0 !irmama sa ciljem unapre2enja korporativnog upravljanja+ na primer+ putem Sistema ocenjivanja )Scorecar"% korporativnog upravljanja za otvorena akcionarska dru"tva )trenutno se razvija sli na alatka za porodi na preduze0a%. KKKKKKKKKKKK ,#ro%ski $orum 2a kor%orati#no u%ra#l/an/e kao sa#eto"a#no telo ,#ro%ske komisi/e osno#an /e 2008. go"ine, a inten2i#irao /e s#o/ ra" nakon i2bi/an/a S#etske $inansi/ske kri2e. *una 2010. go"ine ,#ro%ska komisi/a /e ob/a#ila 3eleni %a%ir o una%re6en/u kor%orati#nog u%ra#l/an/a u $inansi/skim instituci/ama ko/i %re"la0e i u#o6en/e no#ih u%utsta#a i "rugih %ro%isa ,= ra"i /a7an/a %ra#nih teko#ina ,= u o#o/ oblasti. reambula, 4,-D na7ela kor%orati#nog u%ra#l/an/a (4,-D rinci%les o$ -or%orate Go#ernance), 1.... Dokument /e "ostu%an na htt%1//AAA.oec".org/"ataoec"/8./5(/1.E185(2.%"$. !leMan"er Far%$, 4,-D -or%orate !$$airs Di#ision, -or%orate Go#ernance De#elo%ments in S,,, Bhe 2005 South ,ast ,uro%e Roun"table Meeting on -or%orate Go#ernance, +stanbul, Burke&, 1; Kebruar& 2005. 3a iscr%nu anali2u stan/a kor%orati#nog u%ra#l/an/a u Srbi/i #i"eti "oktorsku "isertaci/u Fatarine Cel/o#i?, For%orati#no u%ra#l/an/e i koncentraci/a #lasni:t#a u Srbi/i, ,konomski $akultet
44 45 46 20 21

u Neogra"u, 200E. 'orl" ,conomic Korum, Bhe Global -om%etiti#eness Re%ort 2010>2011, oktobar 2010, str. (E8.
22

;i&#evi< %o&i!i$( i -e"e

U oblasti unapre2enja korporativnog upravljanja mogu se izdvojiti slede0i prioriteti+ koji se vode glavnim smernicama O(>D na ela za korporativno upravljanje* prava i pravi an tretman deoni ara$ uloga nosilaca materijalni# interesa$ preglednost i otvorenost$ i odgovornosti UO* , poja ati kapacitete i obezbediti nesmetan rad regulatorni# tela$ , unaprediti sposobnost sudova za re"avanje privredni# sporova pove0anjem sredstava+ sistematskom obukom sudija i pove0anjem javnosti rada$ , unaprediti saradnju regulatorni# tela i sudstva$ , unaprediti alternativno re"avanje sporova i arbitra'nu proceduru$ , uskladiti 8akon o preduze0ima sa O(>D na elima korporativnog upravljanja i &reporukama Okruglog stola AI( O(>D iz 200-. godine$ , uskladiti 8akon o #artijama od vrednosti sa O(>D na elima korporativnog upravljanja+ &reporukama Okruglog stola AI( O(>D iz 200-. godine i na elima 5e2unarodne organizacije komisija za #artije od vrednosti,IOS>O )pove0ati ovla"0enja :omisije za IOV$ pojasniti pravila u vezi nadzora transakcija povezani# strana i veliki# i insajderski# transakcija%$ , unaprediti poverenje izme2u javne uprave i privatnog sektora putem poja ani# konsultacija i saradnje u pogledu usvajanja i primene odgovaraju0i# propisa$ , uvesti korporativno upravljanje u dr'avnaMjavna preduze0a+ prema O(>D smernicama$ , unaprediti obave"tavanje mali# deoni ara$ , unaprediti preglednost M objavljivanje !inansijski# i ne!inansijski# podataka$ , unaprediti znanje lanova upravni# i nadzorni# odbora+ kao i odgovaraju0i# zvani nika i dr'avni# slu'benika+ podsticanjem odgovaraju0i# poslovni# udru'enja koje izvode obuke u oblasti korporativnog upravljanja+ a posebno u pogledu interne kontrole+ uloge internog revizora+ odnosa sa eksternim revizorom i uop"te uloge upravnog i nadzornog odbora$ , unaprediti stru nost ra unovo2a i revizora ja anjem odgovaraju0i# strukovni# udru'enja i podsticanjem odgovaraju0i# obuka i serti!ikacije$ , sprovoditi uskla2ivanje sa me2unarodnim standardima i praksom ra unovodstva+ revizije i ne!inansijskog izve"tavanja )+nternational Kinancial Re%orting Stan"ar"s,IB;S%$ , podsticati uvo2enje i razvoj predmeta ?:orporativno upravljanje? na akreditovanim !akultetima$

, ;edovno i javno izve"tavati o statusu sprovo2enja preporuka O(>D u oblasti korporativnog upravljanja+ te na osnovu izve"taja izraditi godi"nje akcione planove.

VI S>(.D;IO I.DUS=;IAS:OH ;DS=D 2011,2020.

>iljane varijable 3D& Investicije Unutra"nja !inalna tra'nja &otro"nja Izvoz roba &rera2iva ka industrija Hra2evinarstvo 8aposlenost u prera2iva koj industriji , ukupan rast &rose na stopa rasta 2011,2020 )J% 1+7 9+6 /+6 -+1 1/+2 6+-J 9+6 17

Scenario industrijskog rasta baziran je na Strate"kom okviru za razvoj Srbije 2011,2020. godine i uskla2en sa novim modelom privrednog rasta Srbije 2011,2020. godine. 5odel industrijskog rasta Srbije do 2020. godine predstavlja sna'an zaokret u odnosu na protekli tranzicioni period+ projekcije rasta su ambiciozne+ ali ostvarive. .osioci koncepta industrijskog rasta su* 1% Dinami an rast investicija 2% Izvozna orijentacija industrije -% ;ast industrijske zaposlenosti :oncept novog modela privrednog rasta imao je u vidu nekoliko bitni# promena u okru'enju* makroekonomski rizici bi0e sve izra'eniji+ regulatorni za#tevi na nacionalnom i me2unarodnom planu 0e se poo"triti+ aktuelna !iskalna relaksacija najve0eg broja zemalja u svetu koja je spre ila obru"avanje tra'nji ne0e du'e potrajati+ a borba sa recesijom+ padom izvoza+ pove0anom nezaposleno"0u+ mo'e da podstakne vlade i centralne banke neki# zemalja na )konkurentsku% depresijaciju nacionalni# valuta+ "to mo'e da dovede do poja anog protekcionizma i rastu0e nestabilnosti u me2unarodnim ekonomskim odnosima. :omparativna analiza osnovni# makroekonomski# pokazatelja sa tranzicionim zemljama potvr2uje da su kvantitativni ciljevi novog modela privrednog rasta i razvoja Srbije do 2020. godine ambiciozni+ ali i realno postavljeni. Uspe"ne zemlje u tranziciji su jo" u periodu 1990, 2000. godine u zna ajnoj meri sprovele ?prvu generaciju re!ormi? , privatizacija+ makroekonomska stabilizacija+ spoljnotrgovinska i cenovna liberalizacija. &aralelno se sprovodila i ?druga generacija re!ormi? , podsticajni ambijent za investitore+ puna za"tita svojine i ugovora+ e!ikasno pravosu2e+ moderan poreski sistem+ re!ormisani javni sektor+ uskla2ena !iskalna i monetarna politika+ e!ikasan bankarski sistem i razvoj !inansijski# tr'i"ta+ razvijeni odnosi privatnog i javnog partnerstva posebno u in!rastrukturi+ regulisano tr'i"te rada+ ure2eni odnosi izme2u zaposleni# i poslodavaca+ napredak u smanjenju sive ekonomije i korupcije+ politi ka stabilnost+ "to sve pove0ava kredibilitet zemlje i smanjuje rizik za ulaganje. Deset

zemalja je 200/. godine i dve 2006. godine je pri#vatanjem (U standarda krunisalo punopravnim lanstvom u (U+ "to je dalo dodatni impuls privrednom razvoju ti# zemalja. Industrijski rast Srbije 0e+ pored navedeni# eksterni# !aktora+ biti determinisan i doma0im nasle2enim problemima i budu0im izazovima. &rvo+ perspektive oporavka industrije i strukturne promene u industriji suo ene su sa nizom isprepletani# parametara. &orast nezaposlenosti i pad zarada mo'e da izazove "ire socijalne probleme+ politi ke potrese i orijentaciju na ostvarivanje kratkoro ni# ciljeva. Drugo+ za razliku od drugi# tranzicioni# dr'ava+ privredna in!rastruktura je neizgra2ena i nekompletirana. =re0e+ in!lacija u Srbiji 0e prema me2unarodnim standardima verovatno biti relativno visoka. .a ovakav zaklju ak sugeri"e injenica da predstoji deregulacija elektroprivrede+ da struktura tr'i"ta !inalni# proizvoda generi"e rast cena i da je rast regulisani# cena nepredvidiv. @etvrto+ permanentno je prisutna opasnost dva klju na makroekonomska de!icita* bud'etskog i teku0eg platnog bilansa. Oporavak industrije i uvo2enje sive ekonomije u zvani ne okvire popravili bi bilanse na pri#odnoj strani bud'eta+ ali glavni izazovi za kreatore ekonomske politike ostaju na ras#odnoj strani bud'eta. Spoljni dug raste i uredno servisiranja dugova predstavlja veliku pretnju privrednoj stabilnosti i rastu. Sumiraju0i+ novi model privrednog rasta i razvoja u narednoj deceniji uslovljava dva+ me2usobno povezana+ zaokreta* prvi zaokret je strukturnog karaktera sa te'i"tem na industrijskom rastu+ investicijama i izvozu+ a drugi zaokret je usmeren ka ubrzanju re!ormski# procesa i evropski# integracija. :lju uspe#a le'i u stvaranju mnogo atraktivnijeg investicionog ambijenta za ulaganja u sektore prera2iva ke industrije sa visokom dodatom vredno"0u.

1. !akroekonomski okvir novog modela industrijskog rasta

5akroekonomske projekcije privrednog rasta+ zaposlenosti i produktivnosti za period 2011, 2020. godine na konzistentan na in pokazuju kako je mogu0e ostvariti prose nu godi"nju stopu realnog rasta 3D& od oko 4J+ pove0anje broja zaposleni# za oko //0.000+ porast produktivnosti koji pove0ava me2unarodnu konkurentnost srpske privrede+ udvostru uje u e"0e izvoza u 3D&+ posti'e visoke stope rasta investicija+ vodi restrukturiranju privrede u pravcu razmenljivi# dobara+ uz odr'anje unutra"nje i spoljne makroekonomske ravnote'e. Istovremeno+ kroz alternativne scenarije+ upozorava na opasnosti i rizike ukoliko se pri#vati ni'a dinamika rasta+ ili se usled socijalni# i politi ki# pritisaka pri#vati ?populisti ki? model koji posle kratkog vremena+ Srbiju uvodi u jo" dublju krizu. =ranziciona decenija privrednog rasta i razvoja imala je za cilj da se istovremeno ostvari rast li ne i javne potro"nje i da se+ s druge strane putem tr'i"ni# re!ormi+ privatizacijom i prilivom inostrani# investicija stvore institucionalne i materijalne pretpostavke za stabilan razvoj. =ranzicioni rezultati za period 2001,2007. godine+ me2utim+ ukazuju na trend ja anja strukturni# makroekonomski# neravnote'a. Ostvarena prose na godi"nja stopa realnog rasta 3D& od /+4J deluje respektabilno+ ali i nedovoljno da bi se nadoknadio veliki razvojni jaz iz 90,i#. Drugi+ mnogo ve0i problem je konstantno nepovoljna struktura stvaranja i upotrebe rastu0eg 3D&+ "to je vodilo pove0avanju spoljnoekonomske neravnote'e usled rastu0eg spoljnotrgovinskog i teku0eg platnog de!icita. Hlavna poluga tranzicionog privrednog rasta nije bio ?realni? sektor+ ve0 su to bile usluge. Hlobalna recesija je sna'no potencirala neodr'ivost dosada"njeg modela privrednog rasta i razvoja Srbije+ ukazala je da je neodr'iv i da se mora temeljno menjati+ ako 'elimo da izbegnemo sudbinu nerazvijene i prezadu'ene zemlje. Aednostavno+ model u kome je konstantan trend br'eg rasta unutra"nje tra'nje od rasta 3D&,a bio mogu0 rastu0im de!icitom

teku0i# transakcija u 3D&+ vi"e nije odr'iv. Srbija mora da se okrene novom modelu privrednog rasta i razvoja koji je usmeren na industrijski rast+ koji je proinvesticiono i izvozno orijentisan. Hra!ikon -1* &rojekcija kumulativnog rasta 3D&+ produktivnosti i zaposlenosti 2011,2020.

:ontekst osnovnog makroekonomskog za period 2011,2020. godine baziran je na dominaciji rasta investicija+ umesto dominaciji rasta potro"nje. (gzogena pretpostavka podrazumeva do 2020. godine sticanje statusa kandidata+ pa na kraju i lana (U+ te kori"0enje ekonomski# pogodnosti koje bi ovakav politi ki razvoj doneo. &rojektovan prose an godi"nji realni rast 3D& do 2020. godine bi iznosio 1+7J+ a unutra"nje tra'nje 6+6J. Vrednost 3D& u 2020. godini dostigla bi 1- mlrd evra+ ili oko 7.000 evra po stanovniku. &roduktivnost bi se kumulativno uve0ala za 10J+ a zaposlenost za 16J )"to je porastu zaposleni# za oko //0.000%. ;ast 3D& se ubrzava tokom vremena+ "to je uslovljeno+ pre svega+ dinamikom investicija. Hra!ikon -2* &rojekcija kretanja investicija i potro"nje 2011,2020.

Strukturne promene u privredi u narednoj deceniji dominantno 0e zavisiti od oporavka industrije i gra2evinarstva. 5akroekonomske projekcije su uva'ile neop#odnost br'i# strukturni# promena+ tako da je projektovan rast sektora* prose an godi"nji rast industrije od 4+9J i gra2evinarstva od 9+6J+ a usluga od 1+1J. Udeo razmenjivi# dobara u 3D& bi se pove0ao sa -1+2J u 2009. godini+ na --+1J u 2020. godini+ i to uprkos ni'oj prose noj stopi i padu udela poljoprivrede , sa 7J u 2009. godini+ na 6+4J u 2020. .aime+ udeo industrije i gra2evinarstva+ uzeti# zajedno+ pove0ava se sa 2-+2J na 21+1J+ a udeo usluga pada sa 1/+1J na 12+9J. :lju ni parametari u novom modelu privrednog rasta 2011,2020 su* , &ove0anje u e"0a !iksni# investicija na 21J u 2011. godini i 27J u 2020. godini )prose ni godi"nji rast od 9+6J%+ , Smanjenje u e"0a potro"nje dr'ave u 3D& sa 19+9J u 2009. godini na 12+/J u 2020. godini +
20

, &ove0anje u e"0a izvoza robe i usluga u 3D&+ sa 29+/J u 2009. na 41J u 2020. godini+ , 8na ajno smanjenje de!icita teku0i# transakcija u platnom bilansu sa 6+2J u 2010. godini na -+-J u 3D& 2020. KKKKKKKKKKK o" %o/mom "%otro:n/a "r0a#e" %o"ra2ume#a se kom%onenta u%otrebe ND %o S)! meto"u. Sa stano#i:ta konsoli"o#anih /a#nih rasho"a to 2na7i i n/iho#o sman/i#an/e sa 85,1U ND u 2010. na (E,5U ND u 2020.
20

Hra!ikon --* &rojekcija proizvodne strukture 3D&+ kumulativni sektorski rast 2011,2020.

&rose na godi"nja stopa rasta investicija iznosi 9+6J )za dve tre0ine br'e od rasta 3D&%. &rojektovana vrednost investicija bi se+ sa /+9 mlrd evra u 2009. godini+ pove0ala na oko 9 mlrd evra u 2011. i na skoro 11 mlrd evra u 2020. godini. Ono "to je zna ajno+ pri tome bi se u e"0e bruto doma0e "tednje u bruto investicijama+ sa oko 1/J u 2009. godini+ pove0alo na blizu 11J u 2011. godini i na 41J u 2020. godini. U projekciji platnog bilansa osnovne ciljane varijable su* pove0anje u e"0a izvoza robe i usluga u 3D&+ sa 29+/J u 2009. godini na 41J u 2020. godini i ograni avanje smanjenja pokri0a uvoza robe i usluga deviznim rezervama )sa 11 meseci u 2009. godini na oko 4 meseci krajem posmatranog perioda%. 5odel se bazira na neto prilivu strani# direktni# investicija u iznosu od 22+6 mlrd evra u periodu 2011,2020. godine )kumulativni iznos de!icita teku0i# transakcija u tom periodu je oko 16 mlrd evra$ model nije ukalkulisao eventualne donacije+ koje bi znatno relaksirale platni bilans%. S druge strane+ bruto priliv dugoro ni# kredita za deset godina izneo bi 11+1 mlrd evra. Hra!ikon -/* &rojekcija spoljnjeg duga u izvozu i 3D& 2011,2020.

5akroekonomski model privrednog rasta i razvoja oslanja se na tri grupe pretpostavki koje su i me2usobno u znatnoj meri uslovljene. &rvo+ strukturno prilago2avanje privrede+ pre svega+ industrije+ novom konceptu privrednog rasta zasnovanom na investicijama i izvozu. Drugo+ stepen realizacije novog modela privrednog rasta zavisi0e od eksterni# pretpostavki+ dinamike procesa pribli'avanja (U+ tempa oporavka svetske privrede+ strukturnim promenama u celoj Augoisti noj (vropi. =re0e+ predstavlja rizik povezan sa pitanjem odr'ivosti spoljnog duga i eksterne likvidnosti. Srbija u naredni# pet godina snosi rizik optere0enja visokom otplatama privatnog duga i svoj neop#odni investicioni ciklus mora zasnivati na stranim direktnim investicijama+ javnim kreditima i , bitnom pove0anju udela doma0e "tednje u !inansiranju investicija. .ajosetljivija ta ka u !inansiranju platnog bilansa je visoka stopa servisiranja duga+ koja je za period do 2011. godine ve0 de!inisana )u 2011. godini jo" uvek bi iznosila -7,-9J vrednosti izvoza roba i usluga%.

2. +iskalna politika i novi model privrednog rasta

.ovi model privrednog rasta poseban zna aj daje !iskalnoj politici+ odnosno+ de!ini"e kredibilno srednjoro no !iskalno prilago2avanje+ kroz smanjivanje !iskalnog de!icita )relativnim% smanjivanjem teku0e javne potro"nje. Biskalno prilago2avanje je jedan od klju ni# instrumenta koji Vlada ima na raspolaganju da obezbedi pri#vatljiv nivo srednjoro nog rasta. Biskalni de!icit )/+6J 3D&,a u 2010. godini% treba smanjiti na ne"to iznad 1J u 2011. godini. Hlavno prilago2avanje treba ostvariti preko relativnog pada )u odnosu na 3D&% teku0e javne potro"nje+ uz istovremenu rekompoziciju javni# izdataka. 3udu0i privredni rast+ da bi bio odr'iv+ za#teva preusmeravanje privrede od uvoza i potro"nje ka izvozu i investicijama. =o 0e dovesti do smanjenja poreske osnovice kao "to su uvoz i potro"nja te 0e uz iste stope )carine i &DV% dati manje poreske pri#ode. Dko se poreske stope ne bi menjale implikacija je da se teku0a javna potro"nja mora dodatno smanjiti kako bi se ostvarilo neop#odno !iskalno prilago2avanje. Veli ina !iskalnog prilago2avanja koja predstoji Srbiji u slede0i# pet godina je takva da za#teva uvo2enje vrsti#+ zakonski# pravila koja bi to prilago2avanje obezbedila. 8akonom uvedena

pravila pove0avaju kredibilnost planiranog smanjivanja !iskalnog de!icita kao i to da 0e se javni dug dr'ati pod kontrolom. Heneralno+ pravila treba da pomognu da se vodi anticikli na !iskalna politika+ tj. da dr'ava u dobrim vremenima stvara rezerve )bud'etski su!icit% koje 0e onda koristiti u lo"im vremenima$ dodu"e i skromniji rezultat , izbegavanje vo2enja procikli ne !iskalne politike bi bio zna ajan rezultat. .ovi model privrednog rasta predla'e dve grupe pravila koja bi odgovarala postavljenim izazovima* )a% prelazna !iskalna pravila do 2011. godine i )b% stalna !iskalna pravila posle 2011. godine &relazna !iskalna pravila treba da propi"u smanjivanja sada"njeg konsolidovanog !iskalnog de!icita od skoro 1J 3D&+ na pribli'no 1J u 2011. godine. &ravila ne bi smela+ me2utim+ da ugroze ambiciozni plan javni# investicija i izgradnje in!rastrukture. Imaju0i u vidu sada"nju veli inu javnog duga u Srbiji* )oko -6J 3D&%+ kao i mogu0i uticaj veli ine duga )"ebr intolerance% , javnog i spoljnog , na potencijalnu krizu i privredni rast+ ini se da je gornja granica od /0J 3D& dobra mera za Srbiju. :ao dodatna sidra smanjenju de!icita predla'e se uvo2enje preko !iskalni# pravila+ kontrola plata i penzija tako da one rastu sporije od 3D&. Stalna !iskalna pravila )period posle 2011. godine%+ treba da ograni e prose an )tokom ?privrednog ciklusa?% !iskalni de!icit na oko 1J 3D&. Ovim bi se+ uz relativno visoku stopu rasta privrede obezbedilo stabilizovanje javnog duga prema 3D&+ a verovatno i njegov relativni pad. S druge strane+ visoko u e"0e javni# investicija od oko 1J 3D& zna ilo bi da dr'ava dovoljno "tedi+ te da je predvi2eni mali de!icit+ pre svega+ rezultat veliki# dr'avni# kapitalni# investicija.

3. !onetarna politika i devizni kurs

5onetarna politika 0e i u narednom periodu biti usmerena na smanjenje in!lacije i odr'avanje i ja anje stabilnosti !inansijskog sistema. Bleksibilan kurs je omogu0io Srbiji+ kao i jednom broju tranzicioni# zemalja+ da udar krize amortizuje depresijacijom doma0e valute i tako spre i da se ceo udar prenese na veliki pad proizvodnje. ;e'im ciljanja in!lacije i !leksibilnog kursa pokazuje svoje prednosti i kod izlaska iz krize. .aime+ Srbija u prvoj polovini 2010. godine bele'i zna ajno ubrzanje izvoza )20J izra'eno u evrima+ u odnosu na prvu polovinu 2009. godine%+ dok uvoz znatno skromnije raste )/J%. Iako skromno+ o'ivljavanje proizvodnje u ovom periodu poti e od rasta izvoza. Depresijacija dinara tokom krize naravno poga2a iznad proporcionalno jedan deo privrede+ kome je odgovarao precenjeni dinar. =aj deo privrede baziran je na uvozu i prodaji na doma0em tr'i"tu+ kao i zadu'ivanju u inostranstvu i ulaganju u doma0i nerazmenjiv sektor. Depresijacija dinara je samo spoljni znak da pret#odni model rasta nije vi"e odr'iv+ te da je nu'no restrukturiranje privrede od proizvodnje nerazmenjivi# ka proizvodnji razmenjivi# dobara. &ret#odno restrukturiranje privrede za#teva srednjoro ni period+ a re'im ciljanja in!lacije i prate0eg !leksibilnog kursa je pravi okvir koji omogu0ava okretanje privrede ka investicijama u razmenjivi sektor i njegov rezultiraju0i rast. .aime+ !leksibilan kurs dinara+ preko njegove realne depresijacije+ omogu0ava da se precenjena vrednost dinara pre krize svede na pri#vatljiv nivo. &ad vrednosti dinara dovodi+ prvo do smanjenja realni# plata i uop"te do#odaka+ dodu"e manje nego proporcionalno+ a to vodi smanjenju potro"nje stanovni"tva. Iako je stepen socijalne izdr'ljivosti pove0an ovo smanjenje potro"nje deo je neizbe'nog )za budu0i privredni rast% sistemskog prilago2avanja od potro"nje ka "tednji i investicijama. Drugo+ i verovatno va'nije+ stabilizovanje dinara na ni'oj+ pri#vatljivoj vrednosti omogu0ava+ na srednji rok da neto izvoz postane mnogo zna ajniji generator rasta u Srbiji.

>iljaju0i in!laciju+ .3S treba da nastavi proklamovanu politiku postepenog smanjivanja in!lacije u Srbiji na nivo napredni# tranzicioni# zemalja. .iska i stabilna in!lacija+ je stimulativna za investicije i privredni rast. =ako2e niska i stabilna in!lacija je presudan !aktor deevrizacije+ odnosno dinarizacije privrede+ proces koji bi doneo zna ajne koristi Srbiji i koji treba podr'ati.

4. 3rojekcija zaposlenosti
;elativno brzi privredni rast u pret#odnom periodu nije bio pra0en rastom zaposlenosti zbog tranzicije i restrukturiranja+ te"kog nasle2enog stanja+ ali i institucionalni# i strukturni# ograni enja. Svetska ekonomska kriza je poni"tila prve znake oporavka na tr'i"tu rada do koji# je do"lo 2007. godine+ jer je u 2009. godini zaposlenost pala dublje nego privredna aktivnost+ a taj trend se nastavlja i dalje. Stopa zaposlenosti u Srbiji u 2010. godine je pala na /6J+ dok je+ istovremeno+ odgovaraju0a stopa nezaposlenosti pre"la 20J. Obrazovanje i kvali!ikacije klju no uti u na obim i kvalitet ponude rada. U e"0e visokoobrazovani# u aktivnom stanovni"tvu uzrasta 21,1/ je manje od 20J+ i manje je od u e"0a osoba bez kvali!ikacija. Uz to+ narasta jaz ve"tina+ a taj problem 0e biti sve izra'eniji tokom naredne decenije. U narednoj deceniji predstoji te'ak zadatak da se ostvari konvergenciju sa (U tako "to 0e vi"e nego prepoloviti sada"nje ogromno zaostajanje u stopi zaposlenosti kao glavnom sinteti kom pokazatelju stanja na tr'i"tu rada. .aime+ razlika u klju nim pokazateljima tr'i"ta rada izme2u Srbije i (U+ a pre svega u stopi zaposlenosti stanovni"tva radnog uzrasta+ koja trenutno iznosi 17J+ predstavlja jednu od najve0i# su"tinski# prepreka priklju ivanju Srbije (U. 8a konvergenciju prema ciljevima koje postavlja (vropa 2020 bi0e neop#odno ostvariti br'i prose an godi"nji privredni rast od proseka (U+ uz istovremenu istu ili ve0u radnu intenzivnost rasta. =abela 10* &rojekcija stope zaposlenosti u Srbiji i (U u 2010. i 2020. >iljevi Stopa zaposlenosti )11,4/% (U 2010. 44 2020. 6/7 Srbija 2010. 2020. 41 ;azlika 2010. ,17 2020. ,7

=abela 11* &rojektovana struktura zaposlenosti po delatnostima )u #iljadama% 2010 8aposleni &oljoprivreda Industrija Va2enje rude i kamena &rera2iva ka industrija (l. energije+ gasa i vode Hra2evinarstvo Uslu'ne delatnosti 2.1/0+0 421+0 41/+1 26+/22+1 /1+7 119+1.-0/+1 2011 2.619+427+7 479+1 -0+1 /10+7 /4+/ 141+7 1./01+0 2020 2.947+4/0+9 672+-/+1 /96+1 /6+2 20-+4 1.1/1+1 &rirast 2020,2009 /27+19+7 146+7 6+2 61+0 1+/ 7/+2/0+4 ;ast u J 2020M2010 14+9 -+2 26+24+/ 16+7 -+0 60+4 17+/

=rgovina Ioteli i restorani Saobra0aj i veze :om. i li ne usluge .ekretnine+ iznajmljivanje Binansijsko posredovanje Ddministracija+ vojska+ 5U& Obrazovanje 8dravstveni i socijalni rad Ostalo Izvor* ;8;

-/6+2 64+/ 117+/ 119+1 79+4 11+1 127+2 1/7+4 16/+1 6+/

/0-+1 69+2 166 12-+/ 92+1 16+1 1-0+112+167+6+/

/97+0 72+/ 201+1 127+/ 102+9 19+9 1-0+112+167+6+/

110+7 4 /4+6 9+/ 1-+/+/ 2+1 -+4 /+2 0

/-+1 6+9 29+1 6+9 1/+7 6+9 1+6 2+1 2+/ 0

&rema projekcijama+ ukupna zaposlenost 0e dota0i dno upravo 2010. godine+ ali 0e se vratiti na predkrizni nivo tek oko 201-. godine da bi zatim po ela stabilno da raste prose nim tempom od preko 10.000 osoba godi"nje. .a kraju perioda+ ukupna zaposlenost 0e se pribli'iti broju od -.000.000+ "to 0e biti oko //0.000 zaposleni# vi"e nego 2010. godine Ukupna nezaposlenost+ s druge strane+ ima0e svoj maksimum ove godine+ da bi zatim do 201-. godine usledilo njeno blago smanjivanje+ koje 0e biti ubrzano do kraja projektovanog perioda+ tako da 0e broj nezaposleni# 2020. godine biti oko -/0.000. Dnaliza projektovani# promena u strukturi zaposlenosti pokazuje da se one odvijaju u o ekivanom i 'eljenom smeru+ premda nji#ov intenzitet ne0e biti izrazito jak. Ukupna industrijska zaposlenost 0e se pove0ati za blizu 160.000 osoba odnosno za skoro etvrtinu+ a u e"0e zaposlenosti u industriji u ukupnoj zaposlenosti 0e porasti sa 2/+2J u 2010. godini na 24+/J u 2020. godini. ;elativno usporen rast u e"0a zaposlenosti u uslugama u ukupnoj zaposlenosti je rezultat o ekivane stagnacije zaposlenosti u javnom sektoru. Detaljne projekcije kretanja na tr'i"tu rada do 2020. godine pokazuju da se mogu o ekivati umereno pozitivni+ ali ne i spektakularni rezultati. Smanjivanju jaza u odnosu na (U u osnovnim indikatorima 0e vi"e doprineti izrazito nepovoljni demogra!ski trendovi. &rojekcije rasta zaposlenosti predstavljaju sastavni deo novog modela industrijskog rasta za period 2011,2020. godine. 5etodolo"ki okvir projekcija zaposlenosti po podsektorima prera2iva ke industrije baziran je na kauzalitetu rasta 3DV u podsektorima prera2iva ke industrije i rasta zaposlenosti. =abela 12* &rojekcija broja zaposleni u podsektorima prera2iva ke industrije 3azni indeksi 2020M2009 11-+1 101+1 Struktura 2009 100+0 19+9 2020 100+0 17+4

.D>( ;ev. 1.1 klasi!ikacija Ukupno prera2iva ka 11 &re#rambena i pi0e

2009 //1/62 767/7

2020 /99-14 92442

14 Duvanski proizvodi 16 =ekstil 17 Odevni predmeti i krzno 19 :o'a i obu0a 20 Drvo i pluta 21 >eluloza i papir 22 Izdavanjei "tampanje 2- :oks i derivati na!te 2/ Iemijski proizvodi Iemija )bez 2//% 2// Barmacija 21 Huma i plastika 24 .emetali 26 Osnovni metali 27 5etalni proizvodi 29 5a"ine i ure2aji -0 :anc.i ra unske ma"ine -1 (lekt.ma"ine i aparati -2 ;adio+ =V oprema -- &recizni i opti ki inst. -/ 5otorna vozila i prik. -1 Saobra0ajna sredstava -4 .ame"taj i sl. .ame"taj )bez 241% -6 ;ecikla'a

20014624 200-/ 122/7 11197 7/-2 19/01 7221124 16-01 7221 2190/ 2000/ 20466 -1714 -6009 1109 17-74 26-/ 41-7 20294 7291 -4711 197/1 -16/

2041 19/62-0012740 11640 10211 22-10 10/7 --1-0 214-0 11100 221-6 21000 217/1 -6290 /2190 411/ 2--74 -111 6112 24000 11000 -9700 21117 /921

10-+1 114+/ 11/+7 101 101 121+4 111 126+129+7 121 1/0 102+9 101 121 10/ 11/ 119+0 126+2 11/ 114+1 127 1-2+4 107 107+4 1-6+7

0+1 -+7 /+1 2+7 2+1 1+9 /+/ 0+2 1+7 -+9 1+9 1+0 /+1 /+6 7+1 7+/ 1+2 /+2 0+4 1+/ /+4 1+9 7+/+1 0+7

0+/ -+9 /+4 2+4 2+/ 2+1 /+1 0+2 4+4 /+2+/+1 /+2 1+2 6+1 7+/ 1+/+6 0+4 1+/ 1+2 2+2 7+0 /+1+0

.a osnovu pretpostavki o odgovaraju0im stopama rasta prera2iva ke industrije do 2020. godine i o radnom intenzitetu njenog rasta od 0+21 )tj. za svaki# /J rasta 3DV zaposlenost se pove0ava za 1J%+ projektovani broj zaposleni# u prera2iva koj industriji u 2020. godine iznosi blizu 100.000+ "to je pove0anje od 1-J u odnosu na stanje 2009. godine.
24

Detaljnije projektovanje zaposlenosti po .D>( sektorima u okviru prera2iva ke industrije+ s obzirom na ograni enja D;S podataka+ nu'no je sledilo neke pojednostavljuju0e pretpostavke . &rojekcije ukazuju na pravce promena u strukturi zaposlenosti u okviru prera2iva ke industrije+ kao i na sektore sa o ekivanim najve0im rastom broja zaposleni#. 8aposlenost 0e se pove0ati u svim oblastima+ ali najve0i apsolutni broj uposli0e ma"inogradnja+ saobra0ajna+ pre#rambena+ elektronska+ !armacija i drvna industrija.
22

U strukturi prera2iva ke industrije o ekuje se pove0anje u e"0a u proizvodnji motorni# vozila+ elektri ni# ma"ina i aparata+ saobra0ajnim sredstvima+ recikla'i+ !armaceutskoj industriji.

.aravno+ najve0i apsolutni broj zaposleni# 0e raditi u pre#rambenoj industriji+ &roizvodnji ma"ina i ure2aja+ 5etalskom sektoru+ Iemijskoj i Drvnoj industriji. KKKKKKKKKKKK ro/ekci/e se o"nose na 2a%oslenost ocen/enu !nketom o ra"no/ sna2i (!RS), ko/a /e 2na7a/no #e?a u o"nosu na 2a%oslenost ocen/enu anketom %re"u2e?a R!D (anketa R!D obuh#ata samo $ormalnu 2a%oslenost %rema registrima %re"u2e?a, "ok !RS obuh#ata i ne$ormalnu 2a%oslenost na osno#u ankete "oma?insta#a). ola2na mo"elska %ret%osta#ka "a /e bro/ 2a%oslenih u s#im sektorima sra2meran u7e:?u sektora u NDC %rera6i#a7ke in"ustri/e, kako u 200.. go"ine tako i u 2020. go"ini, :to im%licira "a u 200.. go"ine nema ra2lika u %ro"ukti#nosti me6u )!-, sektorima, te "a /e rast %ro"ukti#nosti u %ro/ekto#anom %erio"u ra#nomeran. ro/ekci/e 2a )!-, sektore treba %osmatrati samo kao in"ikati#ne.
24 22

#. 3rojekcija strani) direktni) investicija

Strane direktne investicije )SDI% u prera2iva ku industriju su od 200/. godine+ zaklju no sa drugim kvartalom 2010. godine iznosile 21+/J ukupni# SDI + pri emu je ovaj procenat varirao od 20J u 2001. godine i 2006. godine do -7+7J u 2009. godine+ odnosno gotovo /0J u prvoj polovini 2010. godine. .ajatraktivnije oblasti za ulaganje bile su proizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a )4-4+6 mil. (U; ili 1+9J ukupni# SDI% i proizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda )179+6 mil. (U; ili 1+1J ukupni# SDI%. .a ove dve oblasti otpada ak //+7J svi# SDI plasirani# u prera2iva ku industriju.
23

KKKKKKKKKKKK )a osno#u %o"ataka )NS.

23

Hra!ikon -1* Struktura SDI u prera2iva ku industriju 200/,2010.

Strane direktne investicije u Srbiji su se uglavnom odvijale preko kupovine preduze0a u procesu privatizacije+ dok tzv. green!ield investicije nisu u punoj meri zastupljene. .a'alost+ priliv SDI u Srbiju je do sada dominantno bio motivisan kupovinom lokalni# monopola ili oligopola u oblastima !inansija+ proizvodnje cementa+ cigareta+ energenata+ trgovine na malo i sli no. ;ezultati proste regresione analize kao sredstva za testiranje me2uzavisnosti SDI na kretanje produktivnosti rada+ odnosno tro"kova rada+ potvrdili su polaznu #ipotezu da priliv SDI u preduze0a prera2iva ke industrije ima izuzetno povoljne e!ekte na rast produktivnosti i obaranje tro"kova rada. Dve oblasti sa najve0om produktivno"0u )241,&roizvodnja cementa+ kre a i

gipsa i 140,&roizvodnja duvanski# proizvoda% upravo su i oblasti u kojima je inostrana svojina dominantna. Hra!ikon -4* U e"0e stranog kapitala u ukupnoj vrednosti kapitala 2009. )J%

U metodolo"kom smislu+ za#valjuju0i prednosti me2unarodni# ra unovodstveni# standarda po kojima su privredna dru"tva u obavezi da prilikom sastavljanja !inansijski# izve"taja iskazuju i vrednost stvarnog vlasni"tva u ukupnoj vrednosti kapitala+ ura2ena je analiza u e"0a stranog kapitala u ukupnoj vrednosti kapitala u 2009. godini )"to je drugi naziv za e!ektivna strana ulaganja u privredna dru"tva od po etka tranzicije+ i to kako direktni#+ tako i green!ield ulaganja%. Ukupan iznos je dostigao 110+4 mlrd. ;SD )1+6/ mlrd. (U;%+ "to je 16+0J vrednosti ukupnog kapitala .
24

U okviru toga+ na nivou prera2iva ke industrije vrednost kapitala u stranom vlasni"tvu iznosi 2+19 mlrd. (U;+ "to zna i da je -1J vrednosti kapitala privredni# dru"tava prera2iva ke industrije u Srbiji trenutno u stranom vlasni"tvu .
25

U ovom trenutku za Srbiju je najva'nije da stvori stabilno i predvidivo poslovno okru'enje koje 0e privu0i strane kompanije da dolaze i investiraju. KKKKKKKKKKKKK )a%omena1 u"eo stranog #lasni:t#a na ni#ou oblasti %rara6i#a7ke in"ustri/e i2ra7unat /e u2 %omo? sle"e?e $ormule1 (ao%528Vao%525Vao%52E)/ao%5((. +2nos u"ela stranog ka%itala u #lasni:t#u ni/e /e"nak i uku%nom i2nosu SD+ ko/u e#i"entira statistika )NS, /er ne obuh#ata rein#estiranu "obit, a :to /e /o: #a0ni/e ni s#a ulagan/a ko/a /e strani #lasnik %reu2eo kao oba#e2u %rilikom ku%o#ine nekog %re"u2e?a (bilo u celosti bilo u"ela). 4#a ulagan/a se %o %ra#ilu ne tretira/u kao "oka%itali2aci/a, o"nosno ona ne u#e?a#a/u ka%ital stranog #lasnika. S "ruge strane, st#arni u"eo stranih #lasnika u uku%nom ka%italu %ri#re"nih "ru:ta#a u o#om trenutku /e s#akako mnogo #e?i nego :to /e to kn/igo#o"st#eno %rika2ano bu"u?i "a /e u me6u#remenu "o:lo "o 2na7a/ne "e%resi/aci/e "inara.
24 25

Hra!ikon -6* O ekivani priliv SDI po oblastima prera2iva ke do 2020. )u J%

Da bi privukla o ekivane investicije neop#odno je dinamizirati strukturne re!orme+ i to na svim nivoima+ i tako popraviti nepovoljan investicioni rejting. .ajve0e zamerke strani# investitora u Srbiji idu u pravcu regulatorne !unkcije dr'ave koja se mora zna ajno pobolj"ati pojednostavljenjem administrativni# procedura+ smanjenjem korupcije+ unapre2enjem politike konkurencije+ ja anjem !inansijske discipline i regulisanjem svojinski# prava. .a osnovu projekcija novog modela industrijskog rasta kumulativni neto priliv SDI 0e iznositi oko 22+6 mlrd. (U; )tj. 1+7J 3D& prose no godi"nje%+ s tim da se udeo prera2iva ke industrije u ukupnom prilivu SDI mora podi0i na preko /0J. =o zna i da bi se neto iznos SDI u prera2iva ku industriju pove0ao na preko 1.110 mil. (U; u 2020. godini )ukupan priliv SDI u prera2iva ku industriju bi u tom slu aju u narednoj deceniji prema"io 9+1 mlrd. (U;%. U pregledu oblasti koje su do sada bile atraktivne za strane investitore mogu se uo iti oblasti koje su va'ne u procesu reindustrijalizacije )pre#rambena industrija+ #emijska industrija+ motorna vozila%+ ali se tako2e prime0uje izostajanje investicija u proizvodnju ma"ina i ure2aja i u elektronsku industriju. Uspe"ni pred,krizni primeri priliva SDI koje su zna ajnije uticale i na porast izvoza su* privatizacije u proizvodnji gvo'2a i elika i obojeni# metala+ u industriji pi0a i duvana+ proizvodnji opreme za doma0instva+ ali i proizvodnja vagona i brodogradnja. Dktuelno investiranje Bijata i prate0i# kompanija iz proizvodnje autodelova pribli'i0e nas izvoznoj strukturi razvijeni# evropski# zemalja u pogledu zna ajnosti autoindustrije u segmentu izvoza i proizvodnje. 5e2utim+ zadovoljavaju0u sli nost sa ovim zemljama Srbija 0e posti0i tek kada privu e i nekoliko veliki# inostrani# kompanija iz elektronske industrije koja bi proizvodnjom opslu'ivala druga inostrana tr'i"ta. &oput Bijata+ ovakvi investitori privukli bi nekoliko prate0i# kompanija u proizvodnji komponenata. &rivla enje ciljni# investicija u oblasti elektronske industrije kao i drugim oblastima vi"e srednje te#nologije za#teva0e tako2e i sna'nu poresku stimulaciju i !inansijsko u e"0e dr'ave+ pre svega+ kroz pri#vatanje tro"kova obuke radnika i izgradnju saobra0ajne i ostale in!rastrukture. Uprkos tome+ praksa je pokazala da investitori izme2u podsticaja i okru'enja u koje ula'u+ u ve0ini slu ajeva se pre opredeljuju za stabilno okru'enje koje pru'a sigurnost da 0e se investicija sama isplatiti.

$. 3rojekcija strukturni) promena u prera'iva(koj industriji 2011 2020.

&rema pretpostavkama novog modela rasta i razvoja+ prose ni godi"nji porast industrijske proizvodnje u periodu 2011,2020. godine projektovan je na 4+9J+ a+ u okviru ukupne industrije+ prera2iva ka industrija treba da se uve0ava godi"nje po prose noj stopi od 6+-J. &rocena je da 0e se e!ekti krize ose0ati i tokom 2011. godine i 2012. godine+ nakon ega se o ekuje znatno br'i rast "to je uslovljeno i planiranom dinamikom investicija. Ovakva kretanja dovela bi do pove0anja u e"0a industrijske proizvodnje u 3D& sa 16+4J u 2011. godini na 19+1J u 2020. godini+ a prera2iva ke industrije sa 1-+0J na 1/+6J. Hra!ikon -7* &romene u strukturi 3DV

5odel industrijskog rasta ugra2en je u Strate"ki okvir razvoja Srbije 2011,2020. godine i uskla2en sa novim modelom rasta i razvoja Srbije koji se temelji na+ pre svega+ izvozno orijentisanim granama industrije+ granama orijentisanim na supstituciju uvoza+ odnosno investiciono orijentisanim sektorima. &olazne pretpostavke su uslovljene e!ektima globalne recesije+ naime ne o ekuje da 0e cena kapitala i obim njegovog priliva u narednom periodu biti jednaki onom iz perioda pre krize+ te je stoga nov model privrednog rasta zasnovan na investicijama i orijentisan ka izvozu. .a osnovu ugra2ene modelske projekcije prose nog realnog godi"njeg rasta 3D& u periodu 2011,2020. od 1+7J pove0alo bi se u e"0e razmenjivi# proizvoda u 3D& sa -1+2J u 2009. na --+1J u 2020. godini. Industrija i gra2evinarstvo+ uzeti zajedno+ pove0ali bi svoje u e"0e sa 2-+2J na 21+1J$ dok bi+ u e"0e usluga opalo sa 1/+1J na 12+9J. &rera2iva ka industrija bi 2020. godine u estvovala sa 11J u 3D&.
26 30

KKKKKKKKKKKKK " ostkri2ni mo"el ekonomskog rasta i ra2#o/a Srbi/e 2011>2020", Sega %ro/ekat > =S!+D,
26

Neogra", 2010. Sektori ko/i %roi2#o"e ra2men/i#a "obra1 %ol/o%ri#re"a, in"ustri/a i gra6e#inarst#o.
30

Hra!ikon -9* &rojektovane promene u strukturi 3DV prera2iva ke industrije

.ajve0i prirast u e"0a u 3DV ostvarile bi oblasti* proizvodnje !armaceutski# proizvoda )2+/J% i proizvodnje drugi# elektri ni# ma"ina i aparata )2+-J%. :ada se delovi prera2iva ke industrije razvrstaju na nivo oblasti i grana vidi se da je u periodu 2011,2020. godine projektovan najvi"i prose ni godi"nji rast upravo kod visoko te#nolo"ki# oblasti* , &roizvodnja radio+ =V i komunikacione opreme )11+1J%+ , &roizvodnja precizni# i opti ki# instrumenata )12+1J% i , &roizvodnja drugi# elektri ni# ma"ina i aparata )12+1J%. O ekuje se da 0e dvoci!rene prose ne godi"nje stope rasta tako2e imati automobilska industrija i proizvodnja !armaceutski# proizvoda. &roizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a mogla bi da zabele'i prose ni rast od /+1J+ "to je najve0im delom uslovljeno limitiranom poljoprivrednom proizvodnjom )prose ni godi"nji rast -+1J%+ a ispodprose ni rast proizvodnje pre#rambeni# proizvoda i pi0a u odnosu na ukupnu prera2iva ku industriju upravo je i razlog njenog zna ajnog pada u e"0a u 2020. godini u 3DV.

%. 3rojekcija izvoza
Osnovni ciljevi industrijski izvozno,orijentisanog rasta do 2020. godine su* , Ostvariti prose nu godi"nju stopu rasta izvoza roba i usluga od 1-+1J dosti'u0i udeo izvoza robe i usluga u 3D& od 41J+ , Izvoznim rastom pove0ati udeo razmenljivi# sektora u !ormiranju 3D&+ , Smanjiti spoljnotrgovinski de!icit sa 19+2J u 2009. godini na 12J u 2020. godini+

, U strukturi izvoza pove0ati u e"0e razmenljivi# dobara sa ve0im udelom novododate vrednosti. &ostavljeni cilj je najizazovniji u domenu pove0anja izvozne konkurentnosti. 5e2unarodna iskustva pokazuju da bi ostvarenje ciljanog prirasta udela robnog izvoza u 3D& Srbiju dovelo na sam vr# najuspe"niji# zemalja u tranziciji. 5e2utim+ ak i uz ovako brz oporavak+ udeo robnog izvoza Srbije u 3D& 2020. godine dostigao bi+ zbog niske polazne osnove+ tek /6J+ "to je trenutno prosek zemalja u tranziciji. Hra!ikon /0* Strukturne promene u izvozu prera2iva ke industrije )J%

Osnovni ciljevi izvozno orijentisanog rasta do 2020. godine postavljenog novim modelom rasta i razvoja Srbije je dostizanje udela robnog izvoza u 3D& od /6+1J uz promenu strukture izvoza "to podrazumeva pove0anje u e"0a razmenjivi# dobara sa ve0im udelom novostvorene vrednosti. Do 2020. godine ne treba o ekivati bitnije promene u pogledu izvozni# destinacija. Udeo (U i zemalja >IS,a )8ajednica nezavisni# dr'ava% trebalo bi da se blago pove0a+ a u zemlje >(B=D da se smanji. Srbija 0e morati da oja a ekonomske odnose sa biv"im

jugoslovenskim republikama i obnovi zapostavljene tradicionalno dobre poslovne odnose i trgovinsku razmenu sa zemljama 3liskog i Srednjeg istoka i Severne D!rike. ;ast izvoza bi0e mogu0 samo ukoliko se+ pored ja anja sektora mali# i srednji# preduze0a+ privuku ?zvu ne? transnacionalne kompanije da green!ield investiraju+ ili da te#nolo"ki obnove jo" uvek neprivatizovane velike proizvodne kapacitete. ;e je o kompanijama iz oblasti* proizvodnje elektri ni# i ostali# proizvoda za doma0instvo+ name"taja+ lekova+ kamiona+ brodova+ rotacioni# elektri ni# ma"ina+ klipni# motora sa unutra"njim sagorevanjem. &rojektovan ukupan robni izvoz bi 2020. godine iznosio 2/+7 mlrd. (U; "to je porast od 17+7 mlrd. (U; u odnosu na 2009. godinu. Ukupan izvoz prera2iva ke industrije bi dostigao 2-+-1 mlrd. (U;+ odnosno inio bi blizu 9/+1J ukupnog robnog izvoza. &osmatrano po oblastima i granama prera2iva ke industrije najve0i apsolutni porast izvoza o ekuje se da 0e zabele'iti automobilska industrija )preko -+4 mlrd. (U;%. Oko 2+2 mlrd. (U; se o ekuje od pre#rambene industrije+ a sa po 2 mlrd. (U; ukupnom pove0anju izvoza doprinele bi i #emijska industrija i proizvodnja osnovni# metala+ respektivno. Hra!ikon /1* Doprinos izvozu 2020. )J%

Strukturne promene izvoza trebalo bi da idu u pravcu rasta udela proizvoda srednji# te#nologija uz pad udela proizvoda bazirani# na resursima. =o zna i rast udela sektora ma"ina i transportni# ure2aja u ukupnom izvozu$ gotovo stagnaciju sektora pi0a i duvana+ i lagani pad udela ostali# sektora. &osmatrano na nivou oblasti najve0a o ekivanja usmerena su na automobilsku industriju+ koja bi do 2020. godine trebala da generi"e vi"e od petine ukupnog rasta izvoza prera2iva ke industrije )doprinos &roizvodnje motorni# vozila i prikolica iznosio bi 16+/J+ a &roizvodnje ostali# saobra0ajni# sredstava -+-J%+ pri emu bi prose ni me2ugodi"nji rast &roizvodnje motorni# vozila i prikolica prema"io -/J. Dvoci!reni doprinos ukupnom rastu izvoza prera2iva ke industrije obezbedile bi tako2e* &roizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a )12+2J%+ &roizvodnja osnovni# metala )11J% i Iemijska industrija+ s tim da bi &roizvodnja !armaceutski# proizvoda posmatrana izvo2eno+ doprinosila ukupnom rastu izvoza do 2020. godini sa oko 2+7J.

*. 3rojekcija regionalnog industrijskog rasta

&rojekcija regionalnog industrijskog rasta izvedena je iz osnovne projekcije privrednog rasta do 2020. godine+ odnosno+ predstavlja rezultantnu projektovani# klju ni# makroekonomski# varijabli$ )a% stope privrednog rasta$ )b% stope rasta robnog izvoza$ )v% stope rasta investicija i )d% stope rasta prera2iva ke industrije. =abela 1-* Strukture 3DV prera2iva ke industrije Struktura 3DV &rera2iva ka <oA>tech Me"ium>loA>tech Me"ium>high>tech @igh>tech =abela 1/ * &romene regionalni# struktura 3DV 3eograd Vojvodina 2007 Go[,tec# 5edium,lo[, tec# 5edium,#ig#, tec# Iig#,tec# 11 1/ 19 12 2020 /7 11 21 20 Eumadija i 8apadna Au'na i Isto na Srbija Srbija 2007 11 20 19 4 2020 /6 21 19 9 2007 2020 2007 2020 /27 22 6 -/ 2/ -1 11 -9 /1 12 / -1 /0 16 7 2007 100 10 24 14 7 2020 100 /22 212

Hra!ikon /2* ;egionalni doprinosi 3DV prera2iva ke industrije

Hra!ikon /-* &rojekcija 3DV prera2iva ke po stanovniku

U sklopu osnovnog modela privrednog rasta projektovan je model regionalnog rasta regiona nivoa .S=A,2. ;egion Eumadije i 8apadne Srbije i region Au'ne i Isto ne Srbije imaju dinami nije stope rasta prera2iva ke industrije u period 2011,2020. godine. &rose na projektovana stopa rasta prera2iva ke industrije 3eograda i regiona Vojvodine je 4+1J+ a regiona Eumadije i 8apadne Srbije i regiona Au'ne i Isto ne Srbije 7+7J. ;egionalni model je uklju io promene u regionalnim strukturama u svim regionima. ;azvijeni regioni neznatno smanjuju svoje u e"0e+ najve0e promene u strukturi prera2iva ke industrije locirane su u regionu Eumadije i 8apadne Srbije u podsektoru srednje,visoko te#nolo"ke )Me"ium>high>tech% grupacije.

S&;OVOL(.A( I.DUS=;IAS:( &OGI=I:(

Dosada"nje iskustvo ukazuje na injenicu da koliko je va'no utvrditi dobru industrijsku politiku+ toliko je zna ajno+ ako ne i zna ajnije+ utvrditi optimalnu implementacionu strukturu. :lju ni preduslov implementacionog procesa je uspostavljanje !leksibilnog oblika strate"ke saradnje me2u ministarstvima+ kao i izme2u javnog i privatnog sektora koja treba da omogu0i razmenu in!ormacija o merama industrijske politike+ putem koje treba da se deli odgovornost za pronala'enje odgovaraju0i# re"enja i vr"i procena rezultata. Implementaciono okru'enje koje omogu0ava optimalan proces sprovo2enja industrijske politike+ ima slede0i oblik* , &oliti ko rukovodstvo. Uspe# industrijske politike zavisi od prisustva politi ke podr"ke na najvi"em nivou. , :oordinacioni tim )odbor% za koordinaciju i razmatranje , :=. := koji 0e razmatrati+ razmenjivati in!ormacije i donositi odluke+ neop#odan je u procesu me2uresurske saradnje i uklju ivanje relevantni# inilaca u procesu implementacije politike.

, 5e#anizmi transparentnosti i preuzimanja odgovornosti. Va'no je da dru"tvo u celini na industrijsku politiku gleda kao na deo strategije ukupnog privrednog rasta+ kojom treba da se stvore brojne "anse za sve u esnike u privredi i dru"tvu+ a ne samo u sektoru industrije. 8a sprovo2enje industrijske politike bi0e neop#odni resursi kako bi se !inansirale aktivnosti podizanja svesti+ internacionalizacija klju ni# zainteresovani# grupa za ekonomski razvoj realizacija obuka i nadgradnja ve"tina+ stvaranje klastera+ umre'avanje+ bolje !inansiranje 5S&. 8ato su neop#odna ve0a bud'etska izdvajanja za istra'ivanje i razvoj i inovacije+ da bi se podigla konkurentnost i da bi se podigla ekolo"ki povoljna pozicija Srbije na globalnim tr'i"tima. Ukupna potro"nja na unapre2enje konkurentnosti 0e+ tako2e+ porasti za#valjuju0i su!inansiranju od strane industrijski# preduze0a+ kao i kroz kori"0enje (U !ondova i donatorski# programa za razvoj industrije. Usvajanjem pristupa po kome se ula'u novi i usagla"eni napori da se konkurentnost podigne na vi"i nivo stvori0e se nova radna mesta i industrija u initi ja om i prosperitetnijom.

9e7 -inis!("s$( s!" $! "( )( i-%&e-en!(/i#

Strategija i politika industrijskog razvoja predstavlja op"ti smer razvoja industrije Srbije. 5ere industrijske politike detaljno su predstavljene u Dkcionom planu Strategije i u pojedina nim programima koje treba utvrditi ili rede!inisati. =o su programi u oblasti te#nolo"kog razvoja+ inovacija+ razvoja klastera+ podr"ke internacionalizaciji industrije+ razvoja preduzetni"tva+ konkurentnosti i inovativnosti mali# i srednji# preduze0a i ostali relevantni programi i strategije. @injenica je da se kroz pojedina ne programe i mere ve0 ula'u veliki napori+ ali nedostaje ko#ezija u sprovo2enju dosledne i integrisane industrijske politike Srbije. 8ato je potreban "iroko pri#va0en dogovor izme2u klju ni# ministarstava+ kao i izme2u javnog i privatnog sektora+ oko novog seta objedinjeni# mera za podizanje konkurentnosti kako bi se perspektive Srbije u ovoj oblasti okrenule u pozitivnom smeru. Da bi se sprovodila industrijska politika bi0e neop#odna me2uministarska saradnja jer 0e se mere prakti ne politike sprovoditi u nekoliko ministarstava i institucija. 5e2uministarska saradnja omogu0i0e razmenu in!ormacija+ spre iti mogu0e dupliranje mera i vodi0e u dosledno sprovo2enje politike+ pa 0e se na taj na in investicije u industrijski razvoj najbolje isplatiti. Sprovo2enje industrijske politike nadzira0e :oordinaciono tim za razvoj industrije Srbije koga ini podpredsednik vlade za ekonomska pitanja i ministri* ekonomije i regionalnog razvoja+ !inansija+ prosvete i nauke+ poljoprivrede+ trgovine+ "umarstva i vodoprivrede+ 'ivotne sredine+ rudarstva i prostornog planiranja+ rada i socijalne politike+ kulture+ in!ormisanja i in!ormacionog dru"tva+ in!rastrukture i energetike+ zdravlja. :oordinacioni tim 0e donositi odluke+ odobravati sve relevantne programe za razvoj konkurentnosti i odlu ivati o reviziji industrijske politike. 5e2uministarska radna grupa za rukovo2enje i pra0enje realizacije Strategije i politike razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. godine delova0e kao grupa stru njaka := i ima0e slede0e zadatke* , pru'anje stru ne i te#ni ke podr"ke :oordinacionom timu

, koordinacija programa za sprovo2enje politike i priprema relevantne osnove neop#odne := da donosi odluke , razvoj dijaloga izme2u javnog i privatnog sektora u cilju sprovo2enja politike i njene revizije , aktivnosti za izgradnju institucija i podizanje svesti o sprovo2enju industrijske politike , ostali zadaci koje utvr2uje :oordinacioni tim. Op"ti smer industrijske politike je da ministarstva razvijaju politike i programe+ a da agencije za sprovo2enje politike zajedno sa ministarstvima upravljaju implementacijom programa. Dijagram 1* Interministarska implementaciona struktura Industrijske politike

I.DUS=;IAS:D &OGI=I:D &O S(:=O;I5D

1. &;(I;D53(.I &;OI8VODI+ &IU( I DUVD. 2. =(:S=IG+ :OVD I O3UUD -. D;V.D I.DUS=;IAD+ &D&I; I E=D5&D.A( /. I(5IAS:I &;OI8VODI+ HU5D I &GDS=I:D 1. I.DUS=;IAD .(5(=DGD 4. 5(=DG I 5(=DG.I &;OI8VODI 6. 5DEI.( I U;(LDAI 7. (G(:=;I@.I I O&=I@:I U;(LDAI 9. SDO3;DUDA.D S;(DS=VD

1. &re#rambeni proizvodi+ pi0e i duvan

3roj preduze0a 5ikro 5ala Srednja Velika &rivatni sektor

Doma0e -.-/7 100+0J 2.12/ 61+/J 120 11+1J 2/1 6+2J 41+9J -.1/9-+9J

Strano 120 -+4J

3DV , &rose na stopa realnog rasta u periodu 2001,2009. godine iznosi 1+1J. , &rojektovana prose na stopa rasta za period 2011,2020. godine iznosi -+9/J. , U e"0e u 3DV prera2iva ke industrije u 2009. godine iznosi --+6J. , &rojektovano u e"0e u 2020. godine iznosi 2/+1J. Izvoz , &rose na pokrivenost uvoza izvozom+ 200-,2009. godine iznosi 171J , &rojektovana prose na stopa rasta izvoza u 2011,2020. godine iznosi 11+-J , &rose no u e"0e u izvozu prera2iva ke industrije 200-, 2009. godine iznosi 16+1J , &rojektovano u e"0e u 2020. godine je 1-+7J =r'i"te Doma0a tra'nja za proizvodima pre#rambene industrije 2009. godine je za oko 10J ni'a od doma0e proizvodnje+ dok je tra'nja za proizvodima duvanske industrije bila na nivou doma0e proizvodnje. Oko 90J tra'nje za proizvodima podsektora zadovoljava se iz doma0e proizvodnje :onzervirano vo0e i povr0e+ d'emovi+ marmelada+ "e0er+ mineralna voda+ mlinski proizvodi+ sirova ulja i mast+ pivo+ prera2evine od 'ivotinjskog i 'ivinskog mesa+ sokovi od vo0a i povr0a+ duvanski proizvodi. 1. DI. BD3;I:D DUVD.D DD .IE 2. DD I5G(: 3(OH;DD , &DDI.S:D S:(GD -. SOAD&;O=(I. DD 3(@(A /. >O>D,>OGD I3> , S;3IAD DD 8(5U. 1. D&D DOO D&D=I. 4. H;D.D &;O5 DD 3(OH;DD 6. VI>=O;IDOIG DD EID 7. I5 5D=IA(VIU DOO .OVI SDD 9. DIAD5D.= DD 8;(.AD.I. 10. >D;GS3(;H S;3IAD D.O.O. @(GD;(VO

.ajva'niji proizvodi

&reduze0a sa najve0im prometom )10% ostvaruju 26+1J prometa podsektora u 2009. godini

STO= , prednosti

, prirodni potencijal )povr"ina obradivog zemlji"ta je iznad

evropskog proseka%+ , zadovoljavaju0i nivo iskori"0enosti kapaciteta+ , doma0a tra'nja+ , dinamika tra'nje u svetu+ , cenovna konkurentnost. STO= , nedostaci , nedovoljna podr"ka sirovinskoj osnovi )poljoprivreda%+ , proizvodi ni'eg stepena obrade. U periodu 2002,2010. godine privatizovano 202 preduze0a. &oni"teno je /7 kupoprodajni# ugovora. &redstoji okon anje restrukturiranja - preduze0a i tenderska ili aukcijska privatizacija 12 preduze0a sa dru"tvenim kapitalom.

&rivatizacija i restrukturiranje

SDI U periodu od 200/. godine do juna 2010. godine u podsektoru je realizovano 664+4 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 27+/J%. U periodu 2011, 2020. godine u ovaj podsektor planira se priliv 2+11 mlrd. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 2-+4J%.

8aposlenost 3roj zaposleni# u periodu 2001, 2009. godine smanjen je za 19+0J )21.0-1%. U periodu 2010,2020. godine planira se rast zaposleni# od 1+/J )/.764%. U strukturi prera2iva ke industrije smanjeno je u e"0e sa 21+/J u 2001. godine na 20+/J u 2009+ a u 2020. godine planira se 19+0J.

;egionalni razvoj

Sektor razvijen i zna ajan za privrednu aktivnost cele zemlje+ a posebno za region Vojvodine gde su i najve0e prirodne predispozicije. Va'an izvozni sektor za sva podru ja+ kao i za razvoj poljoprivrede+ trgovine+ ugostiteljstva. Degradacija 'ivotne sredine nastaje usled nekontrolisanog i neadekvatnog odlaganja otpadni# voda iz pogona pre#rambene industrije u prirodne recipijente+ kao i od emisija gasova sa e!ektom staklene ba"te. ;acionalno kori"0enje energije na niskom nivou. 8a istra'ivanje i razvoj postoji povoljno okru'enje+ dobra povezanost sa nau nim i istra'iva kim institucijama i

(kologija

Istra'ivanje i razvoj+ inovacije )anketno istra'ivanje%

zadovoljavaju0i broj raspolo'ivi# istra'iva a i te#ni ara. Uticaj strani# kupaca na razvoj inovativnosti izra'eniji je kod veliki#+ izvozno orijentisani# i preduze0a u stranom vlasni"tvu. Osnovna ograni enja* nerazvijenost potrebne in!rastrukture i nedovoljne stimulativne mere dr'ave za podsticanje istra'ivanja i razvoja u preduze0ima. Obu#vat* 11 &roizvodnja pre#rambeni# proizvoda i pi0a 14 &roizvodnja duvanski# proizvoda .D>( rev. 1.1

2. =ekstil+ ko'a i obu0a

3roj preduze0a 1.90/ 100+0J 5ikro 1.-97 6-+/J 5ala -// 17+1J Srednja 1-/ 6+0J Velika 27 1+1J &rivatni sektor Doma0e 1.616 92+-J Strano 6-+7J

3DV , &rose na stopa realnog pada u periodu 2001,2009. godine iznosi ,12+6J. , &rojektovana prose na stopa rasta za period 2011,2020. godine iznosi 6+96J. , U e"0e u 3DV prera2iva ke industrije u 2009. godini iznosilo je 4+0J. , &rojektovano u e"0e u 2020. godini iznosi 1+77J. Izvoz , &rose na pokrivenost uvoza izvozom+ 200-,2009. godine iznosi 60+4J , &rojektovana prose na stopa rasta izvoza u 2011,2020. godine iznosi 12+07J , &rose no u e"0e u izvozu prera2iva ke industrije 200-,2009. godine iznosi 9+6J , &rojektovano u e"0e u 2020. godini je 4+2J =r'i"te Doma0a tra'nja za tekstilnim predivima i tkaninama pokrivena je manje od 10J iz doma0e proizvodnje. U odnosu na 2006. godinu tra'nja je ostala nepromenjena u oblasti

tekstilni# tkanina i prediva+ dok je u oblasti odevni# predmeta zabele'en pad za oko -0J+ a u oblasti ko'e i obu0e rast od oko 10J. Odnos doma0e ponude i tra'nje u oblasti odevni# predmeta i proizvoda od ko'e i obu0e ima negativnu vrednost+ "to ukazuje na vi"u vrednost izvoza od doma0e realizovane proizvodnje , rezultat ponovnog izvoza uvezene robe iz :ine+ =urske+ Indije i ostali# azijski# zemalja uglavnom u zemlje (vropske unije. .ajva'niji proizvodi &amu na prediva za tkanje i pletenje+ arape )kratke+ triko i #ula,#op%+ kaputi+ odela+ kompleti+ jakne+ pantalone+ tekstilni proizvodi ra2eni po porud'bini+ obu0a. 4. 8(:S=;D H;U&D , 8(:S=;D DOO 3(OH;DD 6. BDG> (DS= DOO :.ADV(VD> 7. SI5&(. DOO 3UAD.OVD> 9. BUGHD; (DS= DOO 8;(.AD.I. 10. ADS5IG DOO D;IGA(

&reduze0a sa najve0im prometom )10% ostvaruju 21+/J prometa 1. VDG^ DOO VDGA(VO podsektora u 2009. godini 2. (.ID 3D@:D &DGD.:D -. 7. 5D;= DOO 3(OH;DD /. 5O.D DOO 3(OH;DD 1. =IHD; O3UUD DOO &I;O= STO= , prednosti

, dinamika tra'nje na stranom i doma0em tr'i"tu+ , cenovna konkurentnost+ , zna ajno proizvodno iskustvo+ , je!tina radna snaga+ , blizina tr'i"ta (U. , nedostatak obrtni# sredstava+ , nelojalna konkurencija u sivoj ekonomiji. U periodu 2002,2010. godine privatizovano 91 preduze0e. &oni"teno je // kupoprodajna ugovora. U narednom periodu predstoji okon anje restrukturiranja 6 preduze0a i tenderska ili aukcijska privatizacija 2 preduze0a sa dru"tvenim kapitalom.

STO= , nedostaci &rivatizacija i restrukturiranje

SDI U periodu od 200/. godine do juna 2010. godine u podsektoru je realizovano 167 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 4+1J%. U periodu 2011,2020. godine u podsektor se planira priliv 161 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 4+-J%.

8aposlenost 3roj zaposleni# u periodu 2001, 2009. godine smanjen je za -1+1J )24.//7%. U periodu 2010,2020. godine planira se rast zaposleni# od 12+9J )4.-27%. U strukturi prera2iva ke industrije smanjeno je u e"0e sa 1/+4J u 2001. godine na 11+1J u 2009. godini a u 2020. godini planira se isto u e"0e 11+1J.

;egionalni razvoj

Aedan od tri najva'nija podsektora za zapo"ljavanje lokalnog stanovni"tva u nerazvijenim op"tinama ;a"ke+ 5oravi ke+ Aablani ke+ & injske+ &irotske+ 8aje arske i :olubarske oblasti+ i pograni nim op"tinama Severnoba ke+ 8apadnoba ke i Srednjebanatske oblasti. &osledica visokog stepena nepre i"0avanja otpadni# voda iz tekstilni# i pogona ko'e i obu0e je trajno zaga2enje lokalni# vodotokova. Identi!ikovani razlozi da zone industrijske prerade budu pod rizikom po 'ivotnu sredinu predstavljaju otrovne supstance )/7 razli iti# #emikalija% i visoka potro"nja energije. 8a istra'ivanje i razvoj postoji povoljno okru'enje+ nerazvijena je potrebna in!rastruktura+ nedovoljno je stimulativni# mera dr'ave+ slaba je povezanost sa nau nim i istra'iva kim institucijama )osim u preradi ko'e i proizvodnji predmeta od ko'e% i nedovoljan je broj raspolo'ivi# istra'iva a i te#ni ara. Uticaj strani# kupaca na razvoj inovativnosti izra'eniji je kod veliki#+ izvozno orijentisani# i preduze0a u stranom vlasni"tvu.

(kologija

Istra'ivanje i razvoj+ inovacije )anketno istra'ivanje%

Obu#vat* 16 &roizvodnja tekstilni# prediva i tkanina 17 &roizvodnja odevni# predmeta+ dorada i bojenje krzna 19 Etavljenje i dorada ko'e+ proizvodnja ko!era+ ru ni# torbi+ sedala+ sara ki# proizvoda i obu0e .D>( rev. 1.1

-. Drvna industrija+ papir i "tampanje

3roj preduze0a /.177 5ikro -.110 5ala 14/ Srednja 97 Velika 14 &rivatni sektor Doma0e /.021 Strano 117

100+0J

7-+7J

1-+1J

2+-J

0+/J

94+1J

2+7J

3DV , &rose na stopa realnog rasta u periodu 2001,2009. godine iznosi ,/+1J. , &rojektovana prose na stopa rasta za period 2011,2020. godine iznosi 7+4/J. , U e"0e u 3DV prera2iva ke industrije u 2009. iznosilo je 10+0J. , &rojektovano u e"0e u 2020. godini iznosi 1/+16J. Izvoz , &rose na pokrivenost uvoza izvozom+ 200-,2009. godine iznosi /1+/J , &rojektovana prose na stopa rasta izvoza u 2011,2020. godini iznosi 11+11J , &rose no u e"0e u izvozu prera2iva ke industrije 200-,2009. godine iznosi 1+-J , &rojektovano u e"0e u 2020. godini je /+0J =r'i"te U odnosu na 2006. godinu tra'nja za proizvodima iz oblasti drveta i plute+ izdavanja i "tampanja+ kao i name"taja nije se bitnije promenila. U oblasti proizvodnje celuloze i papira zabele'en je rast tra'nje od oko 11J. &olovina tra'nje za proizvodima od drveta i plute+ kao i za papirom i celulozom+ zadovoljava se iz doma0e proizvodnje+ dok se u oblasti izdava"tva i "tampanja gotovo celokupna tra'nja podmiruje iz doma0i# izvora. U proizvodnji name"taja doma0a ponuda pokriva 61J doma0e tra'nje. Hra2evinska stolarija )vrata+ prozori%+ drveni pribor za ku0nu upotrebu+ stolice za doma0instvo+ kancelarije i radionice+ proizvodi za ba"te i tipski name"taj za spava0e sobe+ ambala'a od drveta+ knjige+ asopisi i novine. 4. DVDGD DDD DD 3(OH;DD 6. &OGI=I:D .OVI.( I 5DHD8I.I )&.5% DOO 3(OH;DD 7. ;O=OH;DBI:D DOO SU3O=I>D 9. A& 8U 3(OH;DD 10. &OGI=I:D DD 3(OH;DD

.ajva'niji proizvodi

&reduze0a sa najve0im prometom 1. =(=;D &D: )10% ostvaruju 24+6J prometa &;ODU>=IO. DOO podsektora u 2009. godini 3(OH;DD 2. ;I.HI(; DOO 3(OH;DD -. D;(.I: .D DOO 3(OH;DD /. DD U5:D U5:D 1. .ID :O5&D.IAD

.OVOS=I DD 3(OH;DD STO= , prednosti , sirovinski resursi )zadovoljavaju0a koli ina i kvalitet%+ , rastu0a tra'nja proizvoda od drveta na tr'i"tu razvijeni# zemalja+ , cenovna konkurentnost. , proizvodi ni'eg stepena obrade+ , visoko u e"0e sive ekonomije u proizvodnji i prometu+ , nedovoljna iskori"0enost kapaciteta. U periodu 2002,2010. godine privatizovano 1// preduze0a. &oni"teno je 17 kupoprodajna ugovora. U narednom periodu predstoji okon anje restrukturiranja / preduze0a i tenderska ili aukcijska privatizacija 10 preduze0a sa dru"tvenim kapitalom.

STO= , nedostaci

&rivatizacija i restrukturiranje

SDI U periodu od 200/. godine do juna 2010. godine u podsektoru je realizovano 14/ mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 4J%. U periodu 2011,2020. godine u podsektor se planira priliv 102 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 1+1J%.

8aposlenost 3roj zaposleni# u periodu 2001, 2009. godine smanjen je za /2+4J )29.024%. U periodu 2010,2020. godine planira se rast zaposleni# od 1-+4J )1.290%. U strukturi prera2iva ke industrije smanjeno je u e"0e sa 1-+1J u 2001. godini na 7+7J u 2009. godini a u 2020. godini planira se 7+9J. ;egionalni razvoj ;azvijena delatnost u svim podru jima+ pri emu je najzastupljeniji u industriji grada 3eograda i 5oravi ke oblasti. 5ali broj zaposleni# ukazuje da je u pitanju proizvodnja niske radne intenzivnosti+ prete'no primarni# proizvoda. 8na ajna delatnost za nerazvijene op"tine. &ovi"ene koncentracije #emikalija i opasni# )zapaljivi#% materija izazivaju zna ajnu devastaciju zemlji"nog )naro ito poljoprivredno% i vodenog ekosistema+ a zaga2enje vazdu#a i ugro'enost od po'ara i emitovanje pra"ine i buke su dodatni rizici.

(kologija

Istra'ivanje i razvoj+ inovacije )anketno istra'ivanje%

8a istra'ivanje i razvoj postoji zadovoljavaju0i broj raspolo'ivi# istra'iva a i te#ni ara. Uticaj strani# kupaca na razvoj inovativnosti izra'eniji je kod veliki#+ izvozno orijentisani# i preduze0a u stranom vlasni"tvu. .epovoljno okru'enje+ nerazvijenost potrebne in!rastrukture+ nedovoljno stimulativne mere dr'ave i slaba povezanost sa nau nim i istra'iva kim institucijama su osnovna ograni enja.

Obu#vat* 20 &rerada drveta i proizvodi od drveta i plute+ osim name"taja$ proizvodnja predmeta od slame i pletarski# materijala 21 &roizvodnja celuloze+ papira+ i proizvoda od papira 22 Izdava ka delatnost+ "tampanje i reprodukcija snimljeni# medija -41 &roizvodnja name"taja .D>( rev. 1.1

/. Iemijski proizvodi+ guma i plastika

3roj preduze0a 1.66100+0J 5ikro 1.-44 66+0J 5ala 271 14+1J Srednja 96 1+1J Velika 21 1+/J &rivatni sektor Doma0e 1.444 9/+0J Strano 101 1+6J

3DV , &rose na stopa realnog rasta u periodu 2001,2009. godine iznosi -+9J. , &rojektovana prose na stopa rasta za period 2011,2020. godine iznosi 7+72J. , U e"0e u 3DV prera2iva ke industrije u 2009. godine i iznosilo je 1/+6J. , &rojektovano u e"0e u 2020. godine iznosi 17+7-J. Izvoz , &rose na pokrivenost uvoza izvozom+ 200-,2009. godine iznosi 10+0J , &rojektovana prose na stopa rasta izvoza u 2011,2020. godini iznosi 11+99J , &rose no u e"0e u izvozu prera2iva ke industrije u 200-, 2009. godini iznosi 16+6J , &rojektovano u e"0e u 2020.

godini je 11+70J =r'i"te .ivo doma0e tra'nje u posmatranom periodu prati trend kretanja realizovane proizvodnje. U okviru #emikalija i #emijski# proizvoda+ najve0a tra'nja postoji za proizvodima od plasti ni# masa+ sapunima i azotnim 2ubrivima+ koji ine oko 40J doma0e tra'nje. U odnosu na 2006. godinu najvi"e je porasla tra'nja za !armaceutskim proizvodima )20J%. Oko /0J potreba za #emikalijama i #emijskim proizvodima zadovoljava se iz doma0e proizvodnje+ u !armaceutskoj industriji oko 10J+ a u proizvodnji proizvoda od gume i plastike oko 11J. Barmaceutski proizvodi+ pesticidi i druge #emikalije za poljoprivredu+ boje+ lakovi+ gume za vozila+ te ni industrijski gasovi+ proizvodi za ugra2ivanje od plasti ni# masa za gra2evinarstvo+ ambala'a od plasti ni# masa+ deterd'enti+ sapuni+ proizvodi za i"0enje i poliranje i toaletni preparati. 4. 3(OI(5IAD DOO 3(OH;DD 6. =D;:(== DOO 3D@:D &DGD.:D 7. B(;=IG DOO 3D@:D &DGD.:D 9. 3(OI(5IAD,I.I(5 DOO 8;(.AD.I. 10. D8O=D;D DOO SU3O=I>D

.ajva'niji proizvodi

&reduze0a sa najve0im prometom 1. I(5OBD;5 DD V;ED> )10% ostvaruju 24+6J prometa 2 . =IHD; =^;(S DOO+ podsektora u 2009. godini &I;O= -. II&,&(=;OI(5IAD DD &D.@(VO , U ;(S=;U:=U;I;D.AU /. I(.:(G 5(;I5D DOO :;UE(VD> 1. HDG(.I:D DD 3(OH;DD STO= , prednosti

, postoje0i kapaciteti bazne #emije+ , postoje0a doma0a i ino,tra'nja+ , visoko u e"0e u strukturi izvoza+ , niska cena rada visokostru ne i kvali!ikovane radne snage. , uvozna zavisnost+ , nedovoljna konkurentnost )cena+ kvalitet i dizajn%. U periodu 2002,2010. godine privatizovano 44 preduze0a. &oni"teno je 16 kupoprodajna ugovora. U narednom periodu predstoji okon anje restrukturiranja 4 preduze0a i tenderska ili aukcijska privatizacija - preduze0a sa dru"tvenim kapitalom

STO= , nedostaci &rivatizacija i restrukturiranje

SDI U periodu od 200/. godine do juna 2010. godine u podsektoru je realizovano 6/9 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 26+/J%. U periodu 2011,2020. godine u podsektor se planira priliv 2 mlrd. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 22+-J%.

8aposlenost 3roj zaposleni# u periodu 2001, 2009. godine smanjen je za 11+7J )4.-29%. U periodu 2010,2020. godine planira se rast zaposleni# od 19+4J )9.271%. U strukturi prera2iva ke industrije pove0ano je u e"0e sa 10+/J u 2001. godini na 10+6J 2009+ a u 2020. godine i planira se 11+/J.

;egionalni razvoj

.ajva'niji sektor za zapo"ljavanje+ stvaranje 3DV i izvoz za Au'nobanatsku+ &irotsku i Aablani ku oblast. Drugi sektor po zna aju za 5a vansku+ 3orsku+ Srednjebanatsku+ Sremsku+ 5oravi ku+ ;asinsku i Eumadijsku oblast. .epravilno rukovanje i skladi"tenje #emikalija i opasnog otpada+ zastarele te#nologije i nedostatak preventivni# mera )monitoring% prouzrokuju neprocenjive "tete po 'ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Degradacija svi# prirodni# resursa )a naro ito vazdu#a% najvi"e izra'ena u blizini #emijski# )&an evo+ Eabac+ :ru"evac% i petro#emijski# postrojenja )&an evo+ .ovi Sad%. 8a istra'ivanje i razvoj postoji povoljno okru'enje. Uticaj strani# kupaca na razvoj inovativnosti izra'eniji je kod veliki#+ izvozno orijentisani# i preduze0a u stranom vlasni"tvu. .erazvijenost potrebne in!rastrukture+ nedovoljno stimulativne mere dr'ave+ slaba povezanost sa nau nim i istra'iva kim institucijama i nedovoljan broj raspolo'ivi# istra'iva a i te#ni ara su osnovna ograni enja.

(kologija

Istra'ivanje i razvoj+ inovacije )anketno istra'ivanje%

Obu#vat* 2/ &roizvodnja #emikalija i #emijski# proizvoda 21 &roizvodnja proizvoda od gume i proizvoda od plasti ni# masa .D>( rev. 1.1

1. Industrija nemetala
3roj preduze0a 64100+0J 5ikro 144 6/+2J 5ala 120 11+6J Srednja 42 7+1J Velika 11 2+0J &rivatni sektor Doma0e 614 9-+7J Strano -7 1+0J

3DV , &rose na stopa realnog pada u periodu 2001,2009. godine iznosi ,-+2J. , &rojektovana prose na stopa rasta za period 2011,2020. godine iznosi 4+47J. , U e"0e u 3DV prera2iva ke industrije u 2009. godine i iznosilo je 4+22J. , &rojektovano u e"0e u 2020. iznosi 1+4-J. Izvoz , &rose na pokrivenost uvoza izvozom+ 200-,2009. godine iznosi 1-+7J , &rojektovana prose na stopa rasta izvoza u 2011,2020. godini iznosi 1-+71J , &rose no u e"0e u izvozu prera2iva ke industrije 200-,2009. godine iznosi 2+2J , &rojektovano u e"0e u 2020. godini je 1+1J =r'i"te Doma0a proizvodnja zadovoljava oko 61J doma0e tra'nje. .ajve0a pokrivenost tra'nje doma0om ponudom je u grani za proizvodnju opeke i crepa od gline i proizvodnju cementa+ kre a i gipsa )skoro 100J%. >ement+ kre + gips+ cevi za dimnjake i druge cevi+ opeka+ crep+ kerami ke plo e i plo ice 4. DOO 5DS=(;&GDS= ^U SU3O=I>D 6. DOO D53DGDV.O S=D:GO &D;DUI. 7. :.DUB I.SUGD=IO. DOO 3(OH;DD 9. :(;D5I:D :D.AIVD &GUS DOO :D.AIVD 10. 8O;:D,:(;D5I:D DOO

.ajva'niji proizvodi

&reduze0a sa najve0im prometom 1. GDBD;H( 3B> DOO )10% ostvaruju 24+6J prometa 3(O@I. podsektora u 2009. godini 2. IOG>I5 )S;3IAD% &O&OVD> -. =>: DOO :OSA(;IU /. &O=ISA( :D.AIVD DD :D.AIVD 1. =O8D 5D;:OVIU DD :I:I.DD

.OVI SDD STO= , prednosti , raspolo'ivi prirodni resursi )sirovine%+ , visok stepen iskori"0enosti kapaciteta+ , celokupna doma0a tra'nja za cementom zadovoljava se iz doma0e ponude+ , iskustvo i tradicija ove proizvodnje. , ni'i stepen te#nolo"ke prerade )nedovoljno novi# proizvoda za potrebe poljoprivrede i #emijske industrije%+ , nedostatak sredstava za revitalizaciju postrojenja. U periodu 2002,2010. godine privatizovano 66 preduze0a. &oni"teno je 2- kupoprodajna ugovora. U narednom periodu predstoji okon anje restrukturiranja / preduze0a i tenderska privatizacija 1 preduze0a sa dru"tvenim kapitalom.

STO= , nedostaci

&rivatizacija i restrukturiranje

SDI U periodu od 200/. godine do juna 2010. godine u podsektoru je realizovano 61 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 2+4J%. U periodu 2011,2020. godine u podsektor se planira priliv 111 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 1+6J%.

8aposlenost 3roj zaposleni# u periodu 2001, 2009. godine smanjen je za -/+2J )10.-9/%. U periodu 2010,2020. godine planira se rast zaposleni# od 1+0J )994%. U strukturi prera2iva ke industrije smanjeno je u e"0e sa 1+9J u 2001. godine i na /+1J u 2009+ godini a u 2020. godini planira se /+2J. ;egionalni razvoj Aedna od vode0i# industrija u &omoravskoj+ Severnobanatskoj i ;a"koj oblasti+ dok je tre0a po zna aju u stvaranju vrednosti u Au'noba koj+ =opli koj+ 8latiborskoj oblasti. Usled niske energetske i sirovinske e!ikasnosti proizvodnje+ industrija nemetala ima visok nivo stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda. (kolo"ki rizici su skladi"tenje otpada+ degradirano zemlji"te+ vazdu# )pra"ina% i vodni resursi. 8a istra'ivanje i razvoj postoji povoljno okru'enje i

(kologija

Istra'ivanje i razvoj+ inovacije

)anketno istra'ivanje%

zadovoljavaju0i broj raspolo'ivi# istra'iva a i te#ni ara. Uticaj strani# kupaca na razvoj inovativnosti izra'eniji je kod veliki#+ izvozno orijentisani# i preduze0a u stranom vlasni"tvu. Osnovna ograni enja* nerazvijenost potrebne in!rastrukture+ nedovoljno stimulativne mere dr'ave i slaba povezanost sa nau nim i istra'iva kim institucijama.

Obu#vat* 24 &roizvodnja proizvoda od ostali# nemetalni# minerala .D>( rev. 1.1

4. 5etal i metalni proizvodi

3roj preduze0a 2.22/ 100+0J 5ikro 1.441 6/+9J 5ala -79 16+1J Srednja 1-9 4+-J Velika -1 1+/J &rivatni sektor Doma0e 2.049 9-+0J Strano 129 1+7J

3DV , &rose na stopa realnog pada u periodu 2001,2009. godine iznosi 1+2J. , &rojektovana prose na stopa rasta za period 2011,2020. godine iznosi 1+17J. , U e"0e u 3DV prera2iva ke industrije u 2009. godini iznosilo je 10+0J. , &rojektovano u e"0e u 2020. godini iznosi 6+2/J. Izvoz , &rose na pokrivenost uvoza izvozom+ 200-,2009. godine iznosi 101+-J , &rojektovana prose na stopa rasta izvoza u 2011,2020. godine iznosi 7+20J , &rose no u e"0e u izvozu prera2iva ke industrije 200-,2009. godine iznosi 2/+1J , &rojektovano u e"0e u 2020. godine je 1/+6J =r'i"te &okrivenost doma0i# potreba sopstvenom proizvodnjom karakteri"e trend rasta tokom pret#odni# godina. U oblasti osnovni# metala etvrtina doma0e tra'nje zadovoljava se iz doma0i# izvora+ dok se u oblasti metalni# proizvoda svega

petina zadovoljava iz uvoza. .ajva'niji proizvodi Giveni proizvodi )blokovi+ poluge+ toplo valjani proizvodi%+ bakar+ legura bakra+ limovi+ metalna stolarija+ cisterne+ rezervoari+ sudovi+ burad+ kante+ kutije. 4. I5&OG S(VDG DD+ S(VOA.O 6. B3> DD 5DADD.&(: 7. U=VD SIGOSI DD :OVI. 9. DOO (U;O HDS SU3O=I>D 10. DOO (U;O &(=;OG SU3O=I>D

&reduze0a sa najve0im prometom 1. U.S. S=((G S(;3ID DOO )10% ostvaruju 24+6J prometa S5(D(;(VO podsektora u 2009. godini 2. ;=3 , =O&IO.I>D I ;DBI.D>IAD 3D:;D 3O; -. 3DGG &D:OVD.A( (V;O&D 3(OH;DD DOO 3(OH;DD /. VDGADO.I>D 3D:;D S(VOA.O DD S(VOA.O 1. A((& >O55(;>( DOO 3(OH;DD STO= , prednosti

, visok izvoz+ , kvalitetno snabdevanje privrede doma0im imputima+ , zadovoljavaju0i nivo iskori"0enosti kapaciteta+ , kvali!ikovana radna snaga. , nezavr"ena dekompozicija postoje0i# )posebno veliki#% kapaciteta na manje i odgovaraju0a specijalizacija+ , nedostatak sredstava za !inansiranje proizvodnje. U periodu 2002,2010. godine privatizovano 114 preduze0a. &oni"teno je 2/ kupoprodajna ugovora. U narednom periodu predstoji okon anje restrukturiranja 4 preduze0a i tenderska ili aukcijska privatizacija 2 preduze0a sa dru"tvenim kapitalom.

STO= , nedostaci

&rivatizacija i restrukturiranje

SDI U periodu od 200/. godine do juna 2010. godine u podsektoru je realizovano /11 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 14+1J%. U periodu 2011,2020. godine u podsektor se planira priliv 716 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 9+/J%.

8aposlenost 3roj zaposleni# u periodu 2001, 2009. godine smanjen je za 10+0J )4.297%. U periodu 2010,2020. godine planira se rast zaposleni# od 11+6J )4.402%. U strukturi prera2iva ke industrije pove0ano je u e"0e sa 12+1J u 2001. godini na 12+7J u 2009. godini a u 2020. godini planira se 12+4J. ;egionalni razvoj .ajrazvijenija industrija u centralnim oblastima Srbije , 3orska+ &odunavska+ 3rani evska+ 5a vanska+ :olubarska+ 8latiborska+ Eumadijska+ 5oravi ka i .i"avska oblast+ dok u 3anatu posluje ve0i broj manji# preduze0a posmatrano prema broju zaposleni# i participaciji u novostvorenoj vrednosti prera2iva ke industrije podru ja. U blizini metalur"ki# kompleksa stalan rizik po 'ivotnu sredinu ogleda se u vidljivoj degradaciji )kontaminaciji% zemlji"ta+ sve ni'em kvalitetu povr"inski# i podzemni# voda )usled otpadni# te#nolo"ki# voda% i prekograni nom zaga2enju vazdu#a )ogromne emisije "tetni# gasova i pra"ine%. &ored glavni# izvora zaga2enja+ razmere degradacije ogledaju se i u neodgovornoj i neracionalnoj potro"nji energije. 8a istra'ivanje i razvoj postoji zadovoljavaju0i broj raspolo'ivi# istra'iva a i te#ni ara. Uticaj strani# kupaca na razvoj inovativnosti izra'eniji je kod veliki#+ izvozno orijentisani# i preduze0a u stranom vlasni"tvu. Osnovna ograni enja* nepovoljno okru'enje+ nerazvijenost potrebne in!rastrukture+ nedovoljno stimulativne mere dr'ave i slaba povezanost sa nau nim i istra'iva kim institucijama.

(kologija

Istra'ivanje i razvoj+ inovacije )anketno istra'ivanje%

Obu#vat* 26 &roizvodnja osnovni# metala 27 &roizvodnja standardni# metalni# proizvoda+ osim ma"ina i ure2aja .D>( rev. 1.1

6. 5a"ine i ure2aji
3roj preduze0a 704 100+0J 5ikro 191 6-+7J 5ala 1/0 16+/J Srednja 1/ 4+6J Velika 16 2+1J &rivatni sektor Doma0e 6-7 91+1J Strano 14+4J

3DV , &rose na stopa realnog pada u periodu 2001,2009. godine iznosi ,4+0J. , &rojektovana prose na stopa rasta za period 2011,2020. godine iznosi 7+61J. , U e"0e u 3DV prera2iva ke industrije u 2009. godine iznosilo je -+1J. , &rojektovano u e"0e u 2020. godine iznosi 1+72J. Izvoz , &rose na pokrivenost uvoza izvozom+ 200-,2009. godine iznosi -1+7J , &rojektovana prose na stopa rasta izvoza u 2011,2020. godini iznosi 11+-1J , &rose no u e"0e u izvozu prera2iva ke industrije 200-,2009. godine iznosi 6+1J , &rojektovano u e"0e u 2020. godini je 7+0J =r'i"te &okrivenost doma0i# potreba sopstvenom proizvodnjom u 2009. godine ukazuje na blagi rast u odnosu na 2007. godinu. Odnos realizovane proizvodnje i doma0e tra'nje u 2009. godini pokazuje da se oko 1/J doma0e tra'nje podsektora zadovoljava iz doma0i# izvora. Oru'je i municija+ neelektri ni aparati za grejanje ku0ni# prostorija+ "tednjaci+ ro"tilji+ pe0i+ aparati za kuvanje+ ma"ine za pripremu #rane u komercijalnim ku#injama. 4. HOED BO5 DD S5(D(;(VS:D &DGD.:D 6. I5= DD 3(OH;DD+ U ;(S=;U:=U;I;D.AU 7. 8DS=DVD O;UVA( DD :;DHUA(VD> 9. :O5&D.IAD SGO3ODD DD @D@D: 10. HO;(.A( =I:I DOO S=D;D &D8OVD

.ajva'niji proizvodi

&reduze0a sa najve0im prometom 1. :OGU3D;D 5(=DG )10% ostvaruju 24+6J prometa DOO V;(O>I podsektora u 2009. godini 2. HO;(.A( DOO VDGA(VO -. DGBD,&GD5 DD V;D.A( /. &;VI &D;=I8D. DD UVI>( 1. IOGDI.H :O;&O;D>IAD :;UEI: DD VDGA(VO STO= , prednosti

, stalna i rastu0a tra'nja+ posebno u zemljama u razvoju+ , stalan te#nolo"ki napredak proizvoda ovog sektora u pogledu per!ormansi )kapacitet+ automatizacija% i pouzdanosti rada+ , niska cena radne snage.

STO= , nedostaci

, te#ni ko,te#nolo"ko zaostajanje ve0ine kapaciteta+ , nedostatak obrtni# sredstava+ , nedovoljna kooperacija sa preduze0ima iz razvijeni# zemalja ime bi se razvili novi proizvodi. U periodu 2002,2010. godine privatizovano /0 preduze0a. &oni"teno je 10 kupoprodajni# ugovora. U narednom periodu predstoji okon anje restrukturiranja / preduze0a i aukcijska privatizacija - preduze0a sa dru"tvenim kapitalom.

&rivatizacija i restrukturiranje

SDI U periodu od 200/. godine do juna 2010. godine u podsektoru je realizovano 4- mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 2+-J%. U periodu 2011,2020. godine u podsektor se planira priliv -41 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije /J%.

8aposlenost 3roj zaposleni# u periodu 2001,2009. godine pove0an je za 2+6J )97/%. U periodu 2010,2020. godine planira se rast zaposleni# od 1/+0J )1.171%. U strukturi prera2iva ke industrije pove0ano je u e"0e sa 6+0J u 2001. godini na 7+/J u 2009. godini a u 2020. godini planira se 7+/J.

;egionalni razvoj

U :olubarskoj+ 8aje arskoj i 3rani evskoj oblasti va'an podsektor za zapo"ljavanje i stvaranje nove vrednosti$ u Eumadiji+ 5oravi koj+ ;asinskoj+ &odunavskoj oblasti prose no je zaposleno 11J lokalnog stanovni"tva u ovom podsektoru+ dok je na podru ju & injskog okruga tre0a industrija prema bruto dodatoj vrednosti. .iska pro!itabilnost poslovanja ma"inske industrije uti e na nedostatak adekvatni# te#nologija i postrojenja za"tite 'ivotne sredine )naro ito vazdu#a% s obzirom da su pojedini procesi )livenje+ bojenje% visoki emiteri toksi ni# materija. 8a istra'ivanje i razvoj postoji zadovoljavaju0i broj raspolo'ivi# istra'iva a i te#ni ara. Uticaj strani# kupaca

(kologija

Istra'ivanje i razvoj+ inovacije )anketno istra'ivanje%

na razvoj inovativnosti izra'eniji je kod veliki#+ izvozno orijentisani# i preduze0a u stranom vlasni"tvu. Osnovna ograni enja* nepovoljno okru'enje+ nerazvijenost potrebne in!rastrukture+ nedovoljno stimulativne mere dr'ave i slaba povezanost sa nau nim i istra'iva kim institucijama. Obu#vat* 29 &roizvodnja ma"ina i ure2aja+ na drugom mestu nepomenuta .D>( rev. 1.1

7. (lektri ni i opti ki ure2aji

3roj preduze0a 2.10/ 100+0J 5ikro 2.01/ 72+0J 5ala -11 1/+0J Srednja 70 -+2J Velika 19 0+7J &rivatni sektor Doma0e 2.-/7 9-+7J Strano 1-/ 1+-J

3DV , &rose na stopa realnog rasta u periodu 2001,2009. godine iznosi ,4+1J. , &rojektovana prose na stopa rasta za period 2011,2020. godine iznosi 12+02J. , U e"0e u 3DV prera2iva ke industrije u 2009. iznosilo je 4+-J. , &rojektovano u e"0e u 2020. godini iznosi 9+77J. Izvoz , &rose na pokrivenost uvoza izvozom+ 200-,2009. godine iznosi 26+1J , &rojektovana prose na stopa rasta izvoza u 2011,2020. godine iznosi 19+4/J , &rose no u e"0e u izvozu prera2iva ke industrije 200-,2009. godine iznosi 4+-J , &rojektovano u e"0e u 2020. godini je 1-+1J =r'i"te .ivo doma0e tra'nje uglavnom prati kretanje doma0e proizvodnje. =ra'nja za komunikacionom opremom+ preciznim i opti kim instrumentima je gotovo dvostruko ve0a od doma0e proizvodnje. 8bog toga se doma0a tra'nja za proizvodima radio+ =V i komunikacione opreme zadovoljava sa svega -J iz doma0i# izvora+ a tra'nja za preciznim i

opti kim instrumentima sa oko -1J. &roizvodnja kancelarijski# i ra unski# ma"ina zadovoljava oko 70J doma0e tra'nje. .ajva'niji proizvodi (lektri ni motori+ generatori i trans!ormatori+ proizvodi za upravljanje u industrijskim procesima+ elektro,oprema za motore i vozila+ akumulatori+ primarne 0elije i primarne baterije. 4. 5O(GG(; (G(>=;I> DOO S;(5S:D 5I=;OVI>D 6. &DS DOO .IE 7. DG=I DOO @D@D: 9. D=3 S(V(; SU3O=I>D 10. &I. >O5&U=(;S DOO .OVI SDD

&reduze0a sa najve0im prometom 1. >= >O5&U=(;S DOO )10% ostvaruju 24+6J prometa 3(OH;DD podsektora u 2009. godini 2. SDHD DOO 3(OH;DD -. :O.>(;. BD;5D:O5 53 ED3D> BD3;I:D D:U5UGD=O;D DD SO53O; /. :I5,=(> DOO 3(OH;DD 1. B;(S(.IUS 5(DI>DG >D;( S;3IAD DOO V;ED> STO= , prednosti

, necenovna konkurentnost )kvalitet+ dizajn% , kvali!ikovani kadar koji ima te#nolo"ko iskustvo+ , stalna i rastu0a tra'nja. , te#ni ko,te#nolo"ki kvalitet postoje0i# kapaciteta+ , proizvodna kooperacija sa preduze0ima u zapadnim zemljama+ , nau no,istra'iva ki razvoj. U periodu 2002,2010. godine privatizovano 47 preduze0a. &oni"teno je 10 kupoprodajni# ugovora. U narednom periodu predstoji okon anje restrukturiranja 4 preduze0a i tenderska ili aukcijska privatizacija 6 preduze0a sa dru"tvenim kapitalom.

STO= , nedostaci

&rivatizacija i restrukturiranje

SDI U periodu od 200/. godine do juna 2010. godine u podsektoru je realizovano 41 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 2+/J%. U periodu 2011,2020. godine u podsektor se planira priliv 716 mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 9+/J%.

8aposlenost 3roj zaposleni# u periodu 2001, 2009. godine smanjen je za 1+0 )--9%. U periodu 2010,2020. godine planira se rast zaposleni# od 22+6J )6.//0%. U strukturi prera2iva ke industrije pove0ano je u e"0e sa 4+/J u 2001. godini na 6+/J u 2009. godini+ a u 2020. godini planira se 7+1J. ;egionalni razvoj .ajrazvijeniji podsektor u tri podru ja , Hradu 3eogradu+ .i"u i Severnoba koj oblasti+ a zna ajnije participira i u industriji &omoravske i 8aje arske oblasti. U ostalim podru jima u ovom podsektoru zastupljena su uglavnom preduze0a male i srednje veli ine bez ve0eg uticaja na rezultate lokalni# privreda. :oli ina elektri nog i elektronskog otpada naglo raste+ dok sadr'aj opasni# materija )olovo+ 'iva...% degradira 'ivotni ambijent usled neadekvatnog tretmana )isparavanje organski# jedinjenja+ zaga2enje zemlji"ta% i odlaganja na deponije. Smanjenje zaga2enja i u"teda u ograni enim resursima koji se koriste pri proizvodnji ovi# ure2aja+ mogu0 je uz vi"i stepen adekvatnog recikliranja. 8a istra'ivanje i razvoj postoji zadovoljavaju0i broj raspolo'ivi# istra'iva a i te#ni ara. Uticaj strani# kupaca na razvoj inovativnosti izra'eniji je kod veliki#+ izvozno orijentisani# i preduze0a u stranom vlasni"tvu. Osnovna ograni enja* nepovoljno okru'enje+ nerazvijenost potrebne in!rastrukture+ nedovoljno stimulativne mere dr'ave i slaba povezanost sa nau nim i istra'iva kim institucijama.

(kologija

Istra'ivanje i razvoj+ inovacije )anketno istra'ivanje%

Obu#vat* -0 &roizvodnja kancelarijski# i ra unski# ma"ina -1 &roizvodnja elektri ni# ma"ina i aparata+ na drugom mestu nepomenuta -2 &roizvodnja radio+ televizijske i komunikacione opreme i aparata -- &roizvodnja medicinski#+ precizni# i opti ki# instrumenata+ satova i asovnika .D>( rev. 1.1

9. Saobra0ajna sredstva
3roj preduze0a /24 100+0J 5ikro 270 41+6J 5ala 46 11+6J Srednja 112+/J Velika 24 4+1J &rivatni sektor Doma0e -40 7/+1J Strano 11 12+1J

3DV , &rose na stopa realnog pada u periodu 2001,2009. godine iznosi ,-+-J. , &rojektovana prose na stopa rasta za period 2011,2020. godine iznosi 12+/2J. , U e"0e u 3DV prera2iva ke industrije u 2009. godini iznosilo je 2+6J. , &rojektovano u e"0e u 2020. godini iznosi 1+62J. Izvoz , &rose na pokrivenost uvoza izvozom+ 200-,2009. godine iznosi 27+7J , &rojektovana prose na stopa rasta izvoza u 2011,2020. godini iznosi -0+17J , &rose no u e"0e u izvozu prera2iva ke industrije 200-,2009. godine iznosi /+4J , &rojektovano u e"0e u 2020. godini je 16+0J =r'i"te &okrivenost doma0i# potreba za motornim vozilima i prikolicama je na nivou od oko 21J+ dok je u slu aju ostali# saobra0ajni# sredstava oko 9+4J. Oko 10J doma0i# potreba za poljoprivrednim ma"inama zadovoljava se iz doma0i# izvora )oko -1J u 2007. godini%. :o nice+ menja i+ osovine+ to kovi+ amortizeri+ #ladnjaci+ prigu"iva i+ izduvne cevi+ katalizatori+ kva ila+ volani+ stubovi upravlja a+ putni ki vagoni+ vagoni za transport robe+ vagoni, cisterne+ osovine+ to kovi+ kuke i spojnice vagona+ brodovi+ bicikli+ traktori+ motokultivatori. 4. BD5 S(@D.A DI DOO S(@D.A 6. SII&^D;D 3O5(< /5 DOO 8;(.AD.I. 7. :.O==,DU=OBG(< ^UH DOO 3(@(A 9. 3;ODOH;DDIGIE=( 3(H(A DD 8;(.AD.I. 10. BVV V(GVO8 DD S5(D(;(VO

.ajva'niji proizvodi

&reduze0a sa najve0im prometom 1. BID= DU=O5O3IGI S;3IAD )10% ostvaruju 24+6J prometa DOO :;DHUA(VD> podsektora u 2009. godini 2. GIV.I>D :I:I.DD DI DOO :I:I.DD -. HOED BEV DOO S5(D(;(VS:D &DGD.:D /. 8DS=DVD DU=O5O3IGI DD :;DHUA(VD> , U ;(S=;U:=U;I;D.AU 1. DOO .I:O5 :;DHUA(VD> STO= , prednosti

, geogra!ski polo'aj )na postoje0im evropskim koridorima%+

, rast tra'nje )doma0e i inostrane%+ , povezivanje sa strate"kim partnerima i proizvodnja novi# proizvoda na bazi te#nologija strani# investitora+ , kvali!ikovani kadar koji ima te#nolo"ko iskustvo. STO= , nedostaci , e!ikasnije povezivanje mali# sa srednjim preduze0ima , nau no,istra'iva ki razvoj. U periodu 2002,2010. godine privatizovano -7 preduze0a. &oni"teno je 14 kupoprodajni# ugovora. U narednom periodu predstoji okon anje restrukturiranja 16 preduze0a.

&rivatizacija i restrukturiranje

SDI U periodu od 200/. godine do juna 2010. godine u podsektoru je realizovano 14/ mil. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 4J%. U periodu 2011,2020. godine u ovaj podsektor se planira priliv 1+/ mlrd. (U; )u e"0e u SDI prera2iva ke industrije 11+-J%.

8aposlenost 3roj zaposleni# u periodu 2001, 2009. godine smanjen je za 20+7J )6.111%. U periodu 2010,2020. godine planira se rast zaposleni# od 29+/J )7./09%. U strukturi prera2iva ke industrije smanjeno je u e"0e sa 6+0J u 2001. godini na 4+1J u 2009. godini+ a u 2020. godini planira se 6+/J. ;egionalni razvoj .ajve0i broj zaposleni# podsektora je u Eumadijskoj+ ;asinskoj+ &odunavskoj ;a"koj+ 8latiborskoj i Severnobanatskoj oblasti. .egativan ekolo"ki uticaj ogleda se u kori"0enju ograni eni# resursa+ emisije organski# jedinjenja i velikoj potro"nji energije+ koji uzrokuju niz dugoro ni# problema me2u kojima je najve0i odlaganje i recikla'a zastareli# saobra0ani# sredstava. 8a istra'ivanje i razvoj nema dovoljno raspolo'ivi# istra'iva a i te#ni ara. Osnovna ograni enja* nepovoljno okru'enje+ nerazvijenost potrebne in!rastrukture+ nedovoljno stimulativne mere dr'ave i slaba povezanost sa nau nim i

(kologija

Istra'ivanje i razvoj+ inovacije )anketno istra'ivanje%

istra'iva kim institucijama. .e"to povoljnija situacija je kod veliki#+ izvozno orijentisani# i preduze0a u stranom vlasni"tvu , ve0i zna aj i uticaj strani# kupaca na razvoj inovativnosti. Obu#vat* -/ &roizvodnja motorni# vozila+ prikolica i poluprikolica -1 &roizvodnja ostali# saobra0ajni# sredstava .D>( rev. 1.1

VII D:>IO.I &GD.

Dkcioni plan za sprovo2enje ove strategije za period od 2011. do 2020. godine Vlada 0e utvrditi do -1. decembra 2011. godine. Sredstva za realizaciju Strategije bi0e utvr2ena Dkcionim planom u skladu sa sredstvima obezbe2enim u bud'etu ;epublike Srbije.

VIII 8DV;E.I D(O

Ovu strategiju objaviti u ?Slu'benom glasniku ;epublike Srbije?.