Porez na dohodak graana

Bilansni znaaj
Porez na dohodak graana predstavlja jedan od bilansno najznaajnih
poreskih oblika u razvijenim zemljama
Ipak, njegov bilansi znaaj zavisi od toga kako se finansira socijalno
osiguranje:
ako se socijalno osiguranje u celini ili neki njegovi segmenti finansiraju iz
budeta tada je bilansni poreza na dohodak obino vei
ako se socijalno osiguranje finansira doprinosima, tada je bilansni znaaj
poreza na dohodak obino manji
zbog toga je ponekad opravdano, pri meunarodnim poreenjima koristiti
zbirne podatke o prihodima od poreza na dohodak i doprinosa za socijalno
osiguranje

U Srbiji se socijalno osiguranje veim delom finansira iz doprinosa, pa je

uee prihoda od poreza na dohodak u BDP relativno nisko

0
EU nove lanice

EU 15

Slovaka

Bugarska

Rumunija

eka

Grka

Srbija

Poljska

Portugal

Slovenija

Malta

Letonija

Estonija

Kipar

Litvanija

Maarska

Irska

Luksemburg

Holandija

Francuska

panija

Nemaka

Austrija

Velika Britanija

Italija

Belgija

Finska

vedska

Danska

Prihodi od poreza na dohodka graana

(% BDP)

30

25

20

15

10

Ekonomski znaaj poreza na dohodak

Osim znaaja za budet, porez na dohodak graana utie na:
ponudu i tranju za radom
tednju
ulaganje ljudi u kupovinu kua
strukturu portfolija
meunarodnu konkurentnost

Pojam i definicija dohotka

Dohodak je novana vrednost neto poveanja mogunosti potronje
pojedinca u odreenom periodu (Haig-Simonsova definicija)
Sledi, dohodak je jednak zbiru stvarne potronje i neto prirasta imovine
Pri utvrivanju dohotka odbijaju se trokovi koji su nastali pri njegovom
sticanju
Hejg-Sajmonosova definicija dohotka ukljuuje uobiajene elemente, kao
to su: zarade i drugi dohoci od rada, dividende, kamate i drugi dohoci od
kapitala, dohodak od imovine i dr.

Hejg-Sajmonsova definicije ukljuuje u dohodak i neke nekonvencionalne

elemente: doprinose za penzijsko osiguranje na teret poslodavaca, penzije,
socijalnu pomo, pomo nezaposlenima, kapitalne dobitke, dohodak u
naturi i dr.
5

Neki praktini problemi pri primeni HejgSajmonsove definicije

Primena Hejg-Sajmonsove definicije dohotka suoava se sa
praktinim problemima, kao to su:
utvrivanje nunih trokova koji su nastali pri sticanju
dohotka je komplikovano
merenje kapitalnih dobitka i gubitaka je teko, naroito
kada se radi o nerealizovanim dobicima i gubicima
imputirani dohodak od trajnih potronih dobara se teko
meri
usluge u naturi se ne mogu lako vrednovati

Vrednovanje Hejg-Sajmonsovog kriterijuma

Iako postoje tekoe u primenu Hejg- Sajmonsovog
kriterijuma, on se tretira kao neka vrsta ideala kome kreatori
politike treba da tee
Hejg-Sajmonsova definicija je pogodna za ostvarenje
horizontalne pravinosti, jer jednako tretira sve dohotke:
kritiari: osporava se pravinost, jer se jednako tretiraju nejednaki
pojedinci

Hejg-Sajmonsov kriterijum je alokativno neutralan, jer

jednako tretira sve vrste dohotka:
kritiari: neutralnost ne minimizira ist gubitak, minimizacija istog
gubitka bi se ostvarila oporezivanjem prema Ramzijevom pravilu
7

Vrste novanog dohotka koje se najee ne

oporezuju
U veini zemalja iz oporezivanja su izuzeti neki oblici
novanog dohotka:

minimalni neoporezivi deo dohotka

kamate na dravne i lokalne obveznice
nerealizovani kapitalni dobici
doprinosi poslodavca penzijskim fondovima
neke vrste tednje (npr. ivotno osiguranje)

Osim toga u zemljama koje primenjuju sintetiki porez na

dohodak postoje i dodatni odbici, koji se razlikuju od zemlje
do zemlje:
standardni odbici (fiksni iznos za koji nije potrebna dokumentacija)
nestandardni odbici (trokovi zdravstevnih usluga, rashodi po osnovu
poreza na dohodak i imovinu, neke kamate, dobrotvorni prilozi i dr.)
8

Osnovni oblici poreza na dohodak graana

Poetkom 21. veka u svetu dominiraju sledei oblici poreza na
dohodak graana

sintetiki porez na dohodak graana

proporcionalni porez na dohodak
dualni porez na dohodak
negativni porez na dohodak

U praksi se ne primenjuju isti teorijski modeliteti navedenih

poreza ve njihova kombinacija u okviru koje je neki od oblika
dominantan
Tako, npr. veina razvijenih zemalja u kojima se primenjuje
sintetiki porez na dohodak je uvela neke elemente dualnosti, a
neke od njih su uvele i elemente negativnog poreza
9

Sintetiki porez na dohodak graana

U okviru sintetikog poreza na dohodak graana sve vrste dohotka
(dohodak od rada i dohodak od kapitala) koje su pojedinac ili porodica
ostvarili u toku jedna godine oporezuju se
sveobuhvatnim porezom
progresivnim poreskim stopama

Progresivno oporezivanje poinje na relativno niskom nivou dohotka obino na nivou 30-50% iznad prosenog dohotka od rada.
Maksimalne marginalne poreske stope su relativno visoke i dostiu i do
60%

Sintetiki porez se karakterie postojanjem brojnih standardnih i

nestandardnih oslobaanja, koja se razlikuju od zemlje do zemlje, a kojima
se poreski podstie drutveno poeljno ponaanje

10

Sintetiki porez na dohodak graana

Pravo na nestandardna oslobaanja moraju da se dokumentuju,
a poreska uprava proverava priloenu dokumentaciju to
poveava trokove primene poreza.
Trokovi primene poreza u zemljama koje najdoslednije
realizuju koncept sintetikog poreza se kreu u intervalu od 510% od prikupljenih prihoda
U praksi se teko realizuje progresivnost u oporezivanju
dohotka od kapitala
tekoe se poveavaju sa rastom meunarodne mobilnosti kapitala

11

Sintetiki porez na dohodak graana

Sintetiki porez na dohodak jo uvek predstavlja okosnicu
poreskih sistema veine razvijenih zemalja - lanica OECD
Meutim, tokom poslednje 2-3 decenije postoje znaajne
promene u okviru sintetikog poreza:
smanjuje se stepen progresivnosti
uvode se elementi dualnog i negativnog poreza

U veini zemalja u kojim se primenjuje sintetiki porez vode

se debate o njegovom pojednostavljivanju ili ak o potpunom
naputanju
12

Proporcionalni porez na dohodak (flat tax)

Postoji vei broj razliitih predloga proporcinalnog poreza na
dohodak - najpoznatiji je predlog Hall-Rabushka
Prema Hal-Rabukinom predlogu porezom na dohodak
oporezuju se samo dohoci od rada,
poreze na dohodak od kapitala plaaju kompanije

tednja se ne oporezuje pa je proporcionalni porez

ekvivalentan porezu na potronju
Poreska stopa je jedinstvena
13

Proporcionalni porez na dohodak

Obino postoji znaajan neoporezivi deo dohotka usled ega
su prosene poreske stope progresivne
primer u Slovakoj je stopa poreza na dohodak 19%, a porez se ne
plaa do nivoa od 50% prosene zarade
meutim progresija je zanemariva za visoke dohotke

Eliminiu se veina oslobaanja i olakica koje karakteriu

sintetiki porez
Eliminie se dvostruko oporezivanje tednje i investicija

14

Primena proporcionalnog poreza na dohodak

Primenjuje se u veini zemalja u tranziciji, mnoge zemlje u
tranziciji su napustile sintetiki porez na dohodak i prele na
proporcionalni porez
Postoje znaajne razlike od zemlje do zemlje kada su u pitanju
bitni elementi poreza:

poreska osnovica
postojanje olakica
visina poreske stope
tretman doprinosa koji plaaju poslodavci

Jo uvek je rano za procenu efekata proporcionalnog poreza

15

Definicija i karakteristike dualnog poreza

Dualni porez na dohodak graana razliito oprezuje
dve grupe dohodaka:
dohotke od rada i
dohotke od kapitala

Osnovne krakteristike dualnog poreza:

dohoci od kapitala se oporezuju proporcionalnom stopom
dohoci od rada i transferna primanja (ukljuujui i penzije)
se oporezuju progresivnim stopama
pri oporezivanju dohodaka od rada i kapitala osnovica se
umanjuje po osnovu trokova nastalih pri sticanju
navedenih dohodaka
16

Motivi za uvoenje dualnog poreza

Osnovni motiv za uvoenje dualnog poreza je:
stvaranje povoljnijih uslova za tednju i investicije
realizacija ovog cilja doprinosi:
poveanju zaposlenosti
ubrzanju privrednog rasta

Dualni porez povoljnije tretira dohotke graana od kapitala, ali

to ne znai da je ukupan poreski tretman dohotka od kapitala
povoljniji
dohodak od kapitala je optereen plaanjem korporativnog poreza na
dobit
stopa poreza na dohodak od kapitala jednaka je najnioj stopi koja se
primenjuje pri oporezivanju rada
stopa poreza na dohodak od kapitala jednaka je po pravilu stopi poreza
na dobit preduzea
17

Primena dualnog poreza

Dualni porez se nigde ne primenjuje u istoj formi
Elementi dualnog poreza su najzastupljeniji u skandinavskim
zemljama: vedskoj, Finskoj, Norvekoj i Danskoj

Tokom poslednjih 10 godina ublaeni su elementi dualnosti u

skandinavskim zemljama
Neki elementi dualnog poreza su prisutni u brojnim zemljama:
Nemakoj, Francuskoj, SAD, Maarskoj, ... Srbiji

18

Negativni porez na dohodak

Cilj je da se integrie oporezivanje dohotka i sistem socijalne pomoi
(Fridman)
Cilj je da se smanje trokovi programa socijalne pomoi i trokovi
oprezivanja dohotka graana i stimuliu radni napori
Znaajni elementni negativnog poreza su uvedeni u sistem sintetikog
poreza u SAD, Britaniji i jo nekim zemljama
Osnovni koncept negativnog poreza na dohodak:
graani (porodice) koji ostvaruju dohodak ispod odreene granice (npr. 200
evra meseno) dobijaju socijalnu pomo (negativni porez)
graani (porodice) koje ostvaruju dohodak iznad minimalne granice (npr. preko
200 evra meseno) plaaju porez po jedinstvenoj poreskoj stopi

19

Primer obrauna negativnog poreza

Hipotetiki primer obrauna negativnog poreza na
dohodak:

egzistencijalni minimum (min) iznosi 200 evra meseno

poreska stopa na dohodak (p) iznosi 25%,
zaraeni meseni dohodak (d)
tada je negativni porez na dohodak (pd) definisan
formulom:

pd=p(min-d)

20

Primer obrauna negativnog poreza

21