8.

MORALNI RAZVOJ I MORALNO VASPITANJE

KAO ASPEKT CELOVITOG RAZVOJA LINOSTI
8.1. Moral, moralne norme, moralno vaspitanje
Moral (lat. mos, moris=obiaj, vladanje,
ponaanje):
oblik ljudske svesti i praktinog odnosa oveka prema
svetu, prema drugim ljudima i prema samome sebi.

Moral to su obiajne norme (pravila) ponaanja,

kojima se reguliu odnosi meu ljudima, odnosi oveka
prema roditeljima, roacima, deci, osobama suprotnog
pola, mlaima, starijima, pretpostavljenima, potinjenima,
sunarodnicima, sugraanima, susedima, prijateljima,
bolesnima, unesreenima..., pa i prema samome sebi.

Obiajnim, moralnim normama reguliu se

odnosi meu ljudima.
Moral je drutvena pojava,
odreen je drutvenim odnosima i obiajnim
normama,
menja se saglasno s drutvenim promenama, a tako se
menja i moralno vaspitanje.

U najirem smislu, funkcija morala je da

regulie odnose meu ljudima, kako bi se postiglo
opte dobro za sve ljude, sve lanove drutva.
Prema Kantu, humanistika orijentacija morala
je da ovek ima slobodu u ponaanju, ali i
ogranienja, koja proistiu iz ciljeva i sloboda drugih
ljudi.

Moral se manifestuje i u procenjivanju ljudskog

ponaanja, namera i htenja kao:
moralno vrednih (koje se odobravaju, zahtevaju,
preporuuju) i
moralno nevrednih (koje se ne odobravaju,
zabranjuju, ne preporuuju, zabranjuju).

Re moral se upotrebljava u:
- vrednosno-naturalnom smislu (kada se opisuje
moralno ponaanje pojedinca, zajednice ili drutvenoistorijske epohe),

- vrednosnom smislu (kada se opisuje ponaanje

koje se oznaava kao moralno vredno i ponaanje
koje je moralno neprihvatljivo; koristi se za
iskazivanje pozitivnih ovekovih obeleja.

Moral je izrazito ljudska kategorija.

Pojavio se i razvijao se u ljudskom drutvu.

Odreuje ga sistem nepisanih normi.

Razliita drutva imaju razliit moral i razliito

moralno vaspitanje.
Svako drutvo nastoji da moralizuje lanove
svoje zajednice u skladu sa specifinostima i
obelejima nacinalnih i kulturnih tradicija, ali i u
skladu sa vrednostima opteoveanskog morala.

Nae savremeno drutvo zahteva od vaspitanja

izgraivanje linosti u duhu morala koji je kod nas
dominantan.

Moralno vaspitanje:
(prema Bakovljevu, 1997.):

- ukupnost intencionalnih uticaja na moralni razvitak

linosti;

(prema Jovanoviu, 1998.):

- posebno vaspitno podruje, komponenta svestrano
razvijene linosti;
- predstavlja organizovan, planski, sistematski proces
moralnog formiranja moralne linosti;

(prema Grandiu, 2001.):

- moralno vaspitanje je uvek i drutveno vaspitanje
(priprema pojedinca za zajedniki ivot u drutvenoj
grupi i zajednici);

(prema Krulj, Kaapor, Kuli, 2001.):

- moralno vaspitanje je proces formiranja moralnih
odlika oveka, pogleda na svet, ljudsko drutvo i
oveka, moralnih oseanja, pozitivnih svojstava volje
i karaktera, navika moralnog ponaanja i delovanja u
skladu sa prihvaenim normama.
Ostvaruje se na svim mestima ovekovog ivota i
rada i traje koliko i sam ivot.

(prema Brankovi, Ili, 2003.):

- moralno vaspitanje je proces moralnog formiranja i

moralnog oblikovanja pojedinca u drutvenu linost;
- taj proces obuhvata:
a) sticanje moralnih saznanja,
b) formiranje moralnih uverenja i
c) formiranje moralnog ponaanja i delovanja.

Moralne norme to su standari, koje

drutvena zajednica postavlja da bi odredila ta je
pravilno, a ta nije, u ponaanju svojih lanova.
Moralne norme su predmet prouavanja
filozofije, posebno etike, ali i svih drugih, pre svega,
drutvenih nauka.
U oblasti logike postoje dva osnovna,
kategorijalna pojma: istinito i neistinito,
u oblasti estetike, to su: lepo i runo,
a u oblasti etike, to je: dobro i zlo.

Pod uticajem moralnih normi ljudi formiraju

sopstvene moralne principe, koji zajedno
predstavljaju moralnu svest.
Pod uticajem moralne svesti vrednuje se
sopstveno ponaanje i ponaanje drugih ljudi, kao i
zbivanja u drutvenoj zajednici.

Moral ima tri bitne komponente:

1. intelektualnu
2. emocionalnu i
3. konativnu (voljnu)

1. Moralna svest (intelektualna komponenta morala):

odnosi se na saznanje o moralnom i nemoralnom, na
razlikovanje izmeu ta dva i na poznavanje moralnih
normi,

poznavanje moralnih principa, sposobnost moralnog

suenja, ocenjivanja;
ovu komponentu morala ine moralna znanja, koja su
uslov prave, svesne moralnosti,
to su moralna znanja;
stie se UENJEM, (ali nemaju svi oblici uenja istu
ulogu u njenom formiranju; ovde je od znaaja kognitivno
uenje, posebno uenje uvianjem).

2. Moralna oseanja (emocionalna komponenta

morala):
- plemenita oseanja, bez kojih znanja ne mogu
postati uverenja,
(bez odgovarajuih moralnih, plemenitih oseanja,
moralna znanja ne mogu postati uverenja, koja su
pokretai moralne akcije),
- razvoj ove komponente, prvenstveno zavisi od
UENJA USLOVLJAVANJEM, a posle toga i od
UENJA PO MODELU.

3. Pozitivno usmerena volja (konativna, voljna

komponenta morala):
- za moralno ponaanje, za pretvaranje moralnih
saznanja i oseanja u moralnu aktivnost pojedinca,
neophodna je snana, odgovarajue usmerena volja.

ta vredi ako neko zna ta treba da ini, ta je

dobro, moralno, ako se tako i ne ponaa?

Odlike, jake, pozitivne volje su:

odlunost, upornost, doslednost, disciplinovanost...
To je, dakle, spremnost da se donesu odluke u skladu
s moralnim normama i da se one dosledno sprovedu.
- zavisi od UENJA USLOVLJAVANJEM i od
UENJA PO MODELU (kao i emocionalna
komponenta).

Razvijena moralna svest, podrazumeva i sve

druge komponente, skladno izgraene i meusobno
usklaene.

Razvijena moralna svest, moralna (plemenita)

oseanja i snana, pozitivno usmerena volja, ine
celinu, koja oveku daje odreeni moralni lik.
Glavne crte ovekovog moralnog lika nazivaju
se karakter.
Karakter daje peat celokupnom ovekovom
ponaanju, a osnova karaktera je volja.

Dogaa se, meutim, da sve ove komponente

morala nisu u potpunosti razvijene kod svih ljudi, ni
kod mlaih, ni kod odraslih.

Kada se to dogodi, osoba jedno misli, drugo

govori, a tree radi.
Poznato kao prisustvo tzv. ,,dvojnog morala''.
Dvojni moral okarakterisan kao loa pojava u
drutvu.

U procesu sticanja moralne svesti, od izuzetnog

je znaaja internalizacija odreenih principa
ponaanja, koji su postali sastavni deo vrednosnog
sistema odreene linosti.

Danas je prihvaeno shvatanje prema kome se

dete ne raa ni moralno, ni nemoralno, ve kao
IMORALNO.

IMORALNO znai, deje ponaanje se ne

odreuje moralnim standardima, koji vae za odrasle.

8.2. Pijaeova i Kolbergova teorija moralnog razvoja

Ranije verovanje da je dete po prirodi dobro ili

loe, imalo je ozbiljne posledice po nain njegovog
vaspitavanja.

Prema savremenom shvatanju, dete, pre nego

to e poeti da se ponaa na moralan nain, mora da
se upozna s moralom grupe kojoj pripada, kroz pouke
i savete starijih.

Prema bihejvioristikom shvatanju - moralnost se

stie uslovljavanjem;
Prema psihoanalitikom shvatanju - internalizacija
moralnih principa objanjava se procesom identifikacije
deteta s roditeljima;
Prema kognitivistikom shvatanju (Pijae,
Kolberg) moralna svest se ne formira jednostavnim
usvajanjem roditeljskih principa;
Pijae smatra da se autonomna moralnost postie tek kada
roditeljski pritisak na dete popusti i kada kontakti sa
vrnjacima postanu uestaliji;

Kolberg smatra da moralni razvoj prolazi kroz odreene

moralne stadijume.

Pijaeova i Kolbergova teorija kognitivnog

razvoja nisu neuskladive s teorijama socijalnog
uenja, ve se s njima, do izvesne mere dopunjuju.
One ne poriu uticaj i znaaj socijalnih agensa,
tj. ulogu: porodice, predkolske ustanove, kole,
vrnjakih grupa, sredine..., kao ni potrebu razliitih
oblika uenja za formiranje moralne svesti.

Pijaeova teorija moralnog razvoja:

Moralni razvoj deteta se, prema Pijaeovoj

teoriji, posmatra kao sastavni deo ireg procesa
intelektualnog razvitka, to znai da:
- karakteristike miljenja na svakom razvojnom
stupnju imaju svoje posledice i za moralno ponaanje
deteta.

S egocentrizmom miljenja, povezan je moralni

realizam, koji se izraava kroz verovanje da ono o emu se
misli postoji objektivno, da su moralne norme apsolutne,
nepromenljive i da postoje nezavisno od ljudi, izjednaene
s prirodnim zakonima.
Sve to je u vezi s nedovoljnom sposobnou dece da
na pojave gledaju iz ugla drugih ljudi i da shvate da su tui
motivi i oseanja razliiti od njihovih sopstvenih.
Moralni razvoj deteta, karakterie postepeno
prihvatanje i potinjavanje moralnim normama i propisima
za ponaanje, ali jo uvek bez uoavanja sopstvene
mogunosti za uestvovanje u njihovom donoenju.

Moralni razvoj deteta, prema Pijaeu, obuhvata

stupnjeve:
1. HETERONOMNE moralnosti i
2. AUTONOMNE moralnosti.

1. HETERONOMNA MORALNOST:

- znai da dete ima neogranieno poverenje da je

moralno ono to odrasli zahtevaju da se uradi;
- dete na ovom stupnju razvoja moralnosti, nije u
stanju da uoava moralne principe, niti da ih
primenjuje;

- za dete je moralno neto to dolazi spolja i to je

neprikosnoveno;
- dete se potinjava volji odraslih.

2. AUTONOMNA MORALNOST:
- na ovom stupnju dete shvata da se neka pravila
mogu menjati, da ona ne moraju neizostavno biti
nepromenljiva, ve da su neka pravila stvar dogovora
sa odraslima;

- umesto egocentrizma i moralnog realizma, koje

karakterie deja poslunost, kod deteta na ovom
stupnju moralnog razvoja, poinje da se gradi pojam
pravde i uzajamnog odnosa kao osnova razvoja
autonomnog morala.

Tek na ovom stupnju moralnog razvoja, javlja

se svest o potrebi pridravanja odreenih pravila
ponaanja radi saradnje sa drugima.
Kao moralno, dete sada ocenjuje ono to je u
skladu s prihvaenim moralnim normama.
Prihvatanjem (internalizacijom) najoptijih
moralnih principa i pravila kod deteta se formira
savest.

Savest se ogleda u sposobnosti linosti za

autonomno moralno ponaanje, koje se sastoji od
relativno samostalnog odreivanja moralnih ciljeva i
moralne samodiscipline.

Otuda se, prilikom odstupanja od utvrenih i

izgraenih moralnih vrednosti, kod deteta, stvara
oseaj ,,grie savesti'', koja opominje i kanjava.

Osnovni put razvoja deje moralnosti jeste

zapravo kroz proces njihove socijalizacije.
To je put i uslov za postepeno usvajanje
moralnih principa i normi.

Spremnost deteta da se ponaa na drutveno

prihvatljiv nain, javlja se zahvaljujui uticaju grupe
kojoj pripada i iskustvima koje stie u njoj.

Preko odobravanja ili neodobravanja grupe,

dete se upoznaje sa oekivanjima te grupe u odnosu
na ponaanje koje dete pokazuje.

Pozitivne reakcije, koje dete dobija od grupe,

snaan su motiv da dete takvo ponaanje ponavlja i
uvruje.

Tako dete gradi poverenje u svoje roditelje,

drugove i u samo sebe.

Proces socijalizacije je neodvojiv od moralnog

razvoja, a deca se time postepeno osposobljavaju za
samokontrolu i samodisciplinu.

Na predkolskom i osnovnokolskom uzrastu

ove osobine se naroito izgrauju kroz zajednike
igre, zajednike aktivnosti, putem kojih deca
intuitivno i na sasvim konkretnim primerima i
situacijama, shvataju potrebu potovanja prava i
slobode drugih, kroz pravila koja omoguavaju da se
doe i do ostvarivanja sopstvenih prava i sloboda.

Kolbergova teorija moralnog razvoja:

- dao je najire prihvaenu definiciju moralnog

razvoja,
- u centru ove teorije je moralno suenje, a ne
moralno ponaanje,
- moralni razvoj je proces koji prolazi kroz odreene
stadijume,
- ti stadijumi, po Kolbergu su:

a) prekonvencionalni (premoralni):
- poslunost,
- potovanje autoriteta,
- izbegavanje kazne

b) konvencionalni:
- briga za druge,
- dobro ponaanje je ono koje pogoduje
drugima (dobar deak, dobra devojica),
- ispunjavanje obaveza, potovanje reda i
pravila

c) postkonvencionalni (autonomni) stadijum:

- svest o relativnosti normi i vrednosti,
- zakoni i norme se mogu promeniti ukoliko ne
ispunjavaju drutvenu namenu,
- krenje pravila nije prihvatljivo bez obzira na
sankcije

- Kolbergova teorija ukazuje da je moralni razvoj

kognitivno usmeren,

- svaka etapa ili stadijum se razlikuje po moralnom

razmiljanju,
- moralno razmiljanje postaje kompleksnije,
sadrajnije i povezanije od procenjivanja na
prethodnom stupnju, tj. pojavljuju se kvalitativne
razlike u moralnom suenju,

- raspored stupnjeva je ireverzibilan, tj. ni jedan

stupanj se ne moe preskoiti,
- moralni razvoj, po Kolbergu, identian je u
razliitim kulturama.

Moralni razvoj je dug proces, koji traje kroz

itavo detinjstvo, pa ak i adolescenciju.
Prelazak na vie stupnjeve obeleen je
karakteristikama, kao to su:
1. intencionalnost,
2. relativnost i
3. nezavisnost od sankcija.

1. intencionalnost dok mlaa dece osuuju

samo uinjeno zlo, ije su posledice vidljive, starija
deca uzimaju u obzir i nameru, da se neto uini i
preko te namere vrednuju sam in;

2. relativnost dok mlaa deca imaju ,,crnobelu'' predstavu o zlu, starija poinju da uviaju
relativnost granica izmeu njih i nisu tako iskljuiva
u sudovima;

3. nezavisnost od sankcija dok mlaa deca

vide zlo u nekom inu, jer ga prati sankcija, starija
deca ih razdvajaju i shvataju da krenje pravila nije
ispravno bez obzira da li e izazvati sankcije.

8.3. Faktori i zadaci moralnog vaspitanja

Faktori moralnog vaspitanja
Za moralni razvoj deteta znaajnu ulogu, kao
faktori moralnog vaspitanja, imaju:
- porodica, predkolska ustanova, kola, drutvena
sredina, vrnjake grupe, mas mediji, knjige, slike,
filmovi, internet i sl.

Zadaci moralnog vaspitanja:

U osnovne zadatke moralnog vaspitanja spadaju:
(prema Bakovljevu, 1997):

1. izgraivanje pozitivne moralne svesti

2. negovanje plemenitih oseanja
3. razvijanje snane i pozitivno orijentisane
volje i pozitivnog karaktera

(prema Jovanoviu, 1998.):

1. razvijanje pozitivnog odnosa prema
drutvenoj zajednici
2. razvijanje moralnog odnosa pojedinca prema
drugom oveku
3. razvijanje moralnih osobina, volje i karaktera

(prema Grandiu, 2001.):

1. usvajanje moralnih znanja
2. razvijanje moralne volje
3. formiranje moralnog lika

8.4. Principi moralnog vaspitanja

U osnovne principe moralnog vaspitanja spadaju:
( prema Bakovljevu, 1997.):
1. princip humanosti i pozitivne orijentacije
2. svesne aktivnosti deteta
3. organizovanosti
4. vaspitanja u zajednici
5. voenja rauna o uzrastu i uvaavanje
individualnih osobina vaspitanika
6. jedinstvenih zahteva i delovanja svih faktora i
sadraja moralnog vaspitanja.

8.5. Metode i sredstva moralnog vaspitanja:

Veina autora je saglasna oko pitanja metoda

moralnog vaspitanja.
Metode moralnog vaspitanja su provereni,
efikasni naini uticanja na moralni razvoj i moralno
vaspitanje dece i mladih.

Metode su:
1. Metoda uveravanja
2. Metoda navikavanja
3. Metoda podsticanja
4. Metoda spreavanja

1. Metoda uveravanja:

- primenjuje se za sticanje moralnih znanja, pojmova,

moralne norme, moralne kategorije, sistem moralnih
vrednosti,
- sredstva ove metode su: savet, pouka, primer,
objanjenje, kritika, samokritika, ;

2. Metoda navikavanja:
- primenjuje se da bi se formirale navike moralnog
ponaanja,
- sredstva: vebanje, navikavanje, kontrola;

3. Metoda podsticanja:
- primenjuje se u cilju spreavanja kolebljivosti,
malodunosti, negativnog ponaanja,

- sredstva: rei, primeri, obeanje, priznanje,

pohvala, nagrada, takmienje;

4. Metoda spreavanja:
- primenjuje se da bi se spreilo negativno ponaanje
ili korigovali moralno neprihvatljivi postupci,

- sredstva: nadzor, kontrola, opomena, pretnja,

zabrana, zahtev, kazna.

Literatura koriena za pripremu predavanja za celinu br. 8.:

1. Bakovljev, M. (1998): Osnovi pedagogije, Sombor, Uiteljski
fakultet
2. Brankovi, D., Ili, M. (2003): Osnovi pedagogije, drugo,
dopunjeno izdanje, Banja Luka, Comesgrafika
3. Grandi, R. (2001): Osnovi pedagogije, prirunik, Novi Sad,
izdanje autora
4. Grandi, R. (2004): Uvod u pedagogiju, prirunik, Novi Sad,
izdanje autora
5. Krulj, Kaapor, Kuli (2001): Pedagogija, Beograd, Svet knjige
6. Pedagoka enciklopedija (1989) redakcija imlea, P., Potkonjak,
N., tom 1 i 2., Beograd, ZZUINS
7. Trnavac, N., orevi, J. (1992): Pedagogija, Beograd, Nauna
knjiga