MENADMENT,

PRINCIPI, KONCEPTI I PROCESI

PRVI DEO
POGLAVLJE II:
EVOLUCIJA MENADMENTA

www.singidunum.ac.yu

EVOLUCIJA MENADMENTA
Ne postoji nita tako praktino kao dobra teorija.
Kurt Lewin
Razlozi za pojavljivanje razliitih teorija
menadmenta mogu se najbolje razumeti sa
stanovita istraivanja razliitih faktora koji deluju
na njih u istorijskoj perspektivi
B. Mai

Zato prouavamo teoriju menadmenta

Teorije nam omoguavaju:
1. Da neprekidno uimo o svetu u kome ivimo
2. Stabilno stanovite da bismo razumeli naa
iskustva.
3. Da efikasno komuniciramo i tako ulazimo u
sve kompleksnije odnose sa ljudima
www.singidunum.ac.yu

EVOLUCIJA MENADMENTA

Snage koje uobliavaju menadment teoriju

Ekonomske snage
Politike snage
Tehnoloke snage
Drutvene snage

www.singidunum.ac.yu

EVOLUCIJA MENADMENTA

Harold Kunc Dungla teorije o menadmentu

Harold Kunc 6 pristupa 1961. godine
Harold Kunc 11 pristupa 1980. godine
Vairih Kunc 12 pristupa 1992

www.singidunum.ac.yu

EVOLUCIJA MENADMENTA

Za razvoj menadmenta karakteristina su

dva perioda:
rani menadment - u kome se menadment
razvijao prevashodno kao praksa upravljanja
ljudima, odnosno organizacijama i
moderni menadment - u kome se
menadment razvija i kao praksa i kao nauka.

www.singidunum.ac.yu

1. RANI MENADMENT
Menadment kao praksa je vrlo star, dok je prouavanje
menadmenta kao naune discipline relativno mlado. Kako
navodi P. Drucker menadment kao disciplina pojavio se tek
posle II Svetskog rata.
P. DRUCKER: ESTO ME PITAJU KOGA SMATRAM
NAJBOLJIM MEU NAJVEIM DIREKTORIMA. MOJ
ODGOVOR GLASI: TO JE ONAJ OVEK KOJI JE
SMISLIO, PROJEKTOVAO i SAGRADIO PRVE EGIPATSKE
PIRAMIDE PRE VIE OD 4000 GODINA I TA
GRAEVINA JO STOJI

www.singidunum.ac.yu

1. RANI MENADMENT
KEOPSOVA PIRAMIDA:
VISOKA 146,5m, STRANA KVADRATNE OSNOVE 230m. SASTOJI SE OD
2.300.000 KAMENIH BLOKOVA PROSENE TEINE cca 6t.
KINESKI ZID:
DUZINA 2.450km, VISOK 16m, IROK 5-8m
(III VEK PRE NOVE ERE)
KATEDRALE CRKVE, itd.
PRE INDUSTRIJALIZACIJE ORGANIZACIJE SU POSTOJALE KAO:
DOMAINSTVO. CRKVA, VOJSKA, DRAVA.
EGIPANI:
PODELA RADA
RASPON OBIM MENADMENTA (Q10)
ODEA NADZORNIKA i RADA

www.singidunum.ac.yu

1. RANI MENADMENT

HUMURABIJE vavilonski kralj (2123-2081 p.n.e) kodeks od 282 zakona

(poslovne norme, ponaanje pojedinca, odnosi meu ljudima, zatita potroaa)
KONFUIJE - (551-479 p.n.e) etiko uenje i sistem vrednosti. Provera ljudi za
poslove u dravnoj upravi.
MOJSIJE - jevrejski voa i zakonodavac (13 vek p.n.e) odredio je Princip
izuzetka (Management by exception)
SOKRAT i ARISTOTEL Grka (privatna V.S., javni poslovi)
RIM i KATOLIKA CRKVA, itd.

www.singidunum.ac.yu

1. RANI MENADMENT
MENADMENT U STAROM VREMENU (P.N.E.)
Priblino
godine

Individualne ili
etnike grupe

Glavni doprinosu u menadmentu

5000 P.N.E.

SUMERI

Koriten rukopis za voenje zabiljeki

4000 P.N.E.

EGIPANI

Prepoznate su potrebe za planiranjem, organizovanjem i

kontrolisanjem

2700 P.N.E.

EGIPANI

Prepoznate su potrebe za potenim ili fer plaanjem u

menadmentu; Koritena terapija intervjua Izjadati se, tj. skinuti
teret sa prsa

2600 P.N.E.

EGIPANI

Koritena je decentralizacija u organizaciji

2000 P.N.E.

EGIPANI

Prepoznali su potrebe za zahtevima u pisanoj formi; Koristili su

savete zaposlene

1800 P.N.E.

HAMURABI

Koriteni su svedoci i pisani oblici za kontrolu; Utvrivane su

minimalne nadnice; Priznanje da odgovornost ne moe biti
preneta

1600 P.N.E.

EGIPANI

Koritena je centralizacija u organizaciji

1491 P.N.E.

Hebreji (Jevreji)

Koristili su koncepte organizacije; Skalarni princip (obim

menadmenta); Princip izuzetka

1100 P.N.E.

Kinezi

Prepoznali su potrebe za organizacijom, planiranjem,

usmeravanjem i kontrolom

600 P.N.E.

Nebuchadnezzar

Koristio proizvodnu kontrolu i podsticajni sistem nadnica

www.singidunum.ac.yu

1. RANI MENADMENT
500 P.N.E.

Mencius

Prepoznao potrebe sa sistemima i standardima

Kinezi

Prepoznali su principe specijalizacije

Sun Tzu

Prepoznao potrebe za planiranjem, usmeravanjem i

organizacijom

Sokrat

Proglasio je univerzalnost menadmenta

Xenophon
(Ksenofon)

Prepoznao je menadment kao posebnu vetinu

Cyrus (Sajrus)

Prepoznao je potrebu za ljudskim odnosima;

Koristio
studije pokreta; Plan i manipulisanje materijalom

Grci

Primenjivali su naune metode; Koristili su metode

rada i brzine

Platon

Proglasio je princip specijalizacije

325 P.N.E.

Aleksandar Veliki

Koristio je kadrove

321 P.N.E.

Kautilija INDIJA

Prepoznao nauku i vetine u dravnoj upravi

175 P.N.E.

Cato

Upotrebljavao je opis poslova

50 P.N.E.

Varro

Upotrebljavao je specijalizaciju posla

400 P.N.E.

350 P.N.E.

www.singidunum.ac.yu

1. RANI MENADMENT
MENADMENT INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE
Osamnaesti vek je karakteristian po tome da je ljudskoj civilizaciji
podario brojne inovacije koje su unapredile industrijsku proizvodnju u
takvoj meri da je ovaj period nazvan industrijska revolucija. Industrijska
revolucija, kojoj je glavni zamah dala masovna primena parnih maina u
industrijskoj proizvodnji, dovela je do brojnih promena u organizaciji i
funkcionisanju proizvodnih firmi.

Meu njima su najznaajnije:

mehanizacija radnih procesa,
poveavanje proizvodnih kapaciteta,
poveavanje (omasovljavanje) proizvodnje i poveavanje stepena
podele rada i
specijalizacije radnika.

Za menadment industrijske revolucije karakteristina su dva primera:

1) Livnica Soho i
2) Nju Lanark.
www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
KOLE MENADMENTA
Osnovna karakteristika menadmenta dvadesetog i poetka
dvadeset prvog veka jeste nastanak i razvoj menadmenta
kao nauke.
Najee se koristi podela na sledee kole:
1. Klasina kola menadmenta,
2. Bihejvioristika kola menadmenta,
3. Kvantitativna kola menadmenta,
4. Integrativni pristup (sistemska, situaciona kola,
Teorija Z, izvrsnost u menadmentu.
5. Dinamino angaovanje nove teorije menadmenta.

www.singidunum.ac.yu

2.1. KLASINA KOLA MENADMENTA

Klasinu kolu menadmenta ine sledee teorije,
odnosno kole:
1. Nauni menadment,
2. Administrativni menadment i
NAUNI
MENADMENT
3. Birokratski menadment.

ADMINISTRATIVNI
MENADMENT

www.singidunum.ac.yu

BIROKRATSKI
MENADMENT

2. KOLE MENADMENTA
2.1.1. Nauni menadment
Korienje naunih metoda kako bi se odredio najbolji nain da posao bude
uraen.

Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor; 1856 - 1915)

Taylor vei deo radnog veka proveo u kompaniji Midvale Bethleher Steel
Companies u Pensilvaniji. Kao inenjer mehanike, deklarisani kveker i
puritanac, neprekidno se borio protiv nenefikasnosti radnika.
Tvorac 4 principa menadmenta

1. Razvijajte strategiju za svaki element rada pojedinca koja e da zameni

staro pravilo metode korienja palca.
2. Izaberite , a potom vebajte, uite i razvijajte radnika
3. Svesrdno saraujte s radnicima da bi ste osigurali obavljanje u
saglasnosti s ve razvijenim naunim principima.
4. Podelite ravnomerno posao i odgovornosti izmeu menadmenta i
radnika, Menadment preuzima na sebe sva poslove za koje radnici
nisu kvalifikovani

www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
FREDERICK WINSLOW TAYLOR
ZNAAJNI RADOVI:
1. SHOP MANAGEMENT (UPRAVLJANJE U POGONU)
2. THE PRINCIPLES OF SCIENTIFIC MANAGEMENT (OSNOVE NAUNOG
MENADMENTA)
OSNOVNI PRINCIPI MENADMENTA SU:

NAUNO ODREIVANJE NORMI STANDARDA

NAUNI IZBOR PRVOKLASNOG RADNIKA

SAV UMNI RAD TREBA UKLONITI IZ POGONA I OBAVLJATI GA U

PLANSKOM ODELENJU

MENADERI TREBA DA SE BAVE IZUZECIMA. IZVETAJI IZ KOJIH SE

VIDE BITNA ODSTUPANJA OD PROSEKA STANDARDA

KONTROLA RADA i IZVRENJA (VEZA TAKA 4.)

SISTEM DIFERENCIJALNE STOPE SISTEM NAGRADA

WORK STUDY SU OSNOV POBOLJANJA MENADMENTA

www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
FRENK (1868 1924) I LILLIAN (1878 1972) GILBRETH
Studija vremena i pokreta analizirao pokrete radnika to
je omoguavalo zaposlenima da na najbolji nain obavljaju
radne operacije
Gilbretovi su sastavili listu od 17 osnovnih pokreta koji im je
pomogao da anliziraju radne zadatke u mnotvu
porganizacija, a koriste se i danas
Gilbretovi su razvili tzv. tropozicioni plan unapreenja koji
se koristi kao razvojni program zaposlenih i kao moralni
podsticaj

www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
HENRY GANTT (1861-1919):
POMONIK TAYLOR-A RADIO NA UPRAVLJANJU VREMENA
KAKO SE POSAO OPERACIJA KRETAO OD POETKA DO KRAJA.
TZV. GANTT-ov DIJAGRAM.

www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
Administrativni menadment
HENRY FAYOL (1841-1925)
OD RUDARSKOG ININJERA DO GENERALNOG DIREKTORA
POZNATA KNJIGA: GENERAL AND INDUSTRIAL MANAGEMENT
1916.GOD.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Fajol je bio prvi koji je izvrio

klasifikaciju poslova preduzea
na grupe, odnosno na sledee
funkcije:
tehnika funkcija,
komercijalna funkcija,
finansijska funkcija,
raunovodstvena funkcija,
funkcija sigurnosti i
administrativna funkcija.

1.
2.
3.
4.
5.

Fajol je zakljuio da svi rukovodioci

(obavljajui administrativnu, odnosno
menadersku funkciju), vre sledee
aktivnosti:
predvianje i planiranje
organizovanje
komandovanje
koordinisanje
kontrolisanje

www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
CHESTER BARNARD (1886-1961)
3 cilja organizacije:
Odravanje ravnotee kompleksnih osobina u neprekidnom
menjanju sredine koja se sastoji od psihikih, biolokih i
socijalnih materijala, elemenata i pravaca;
Istraivanje eksterne sredine i prilagoavanje;
Istraivanje i razumevanje funkcionisanja direktora na svim
nivoima
Organizacije su sastavljene od podsistema u kojima postoje
po tri elementa:
Volja za kooperaciju
Svrha
Komunikacija
www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
Birokratski menadment
MAX WEBER (1864-1920)
Max Weber je razlikovao tri tipa autoriteta:
1. racionalno-pravni autoritet: autoritet koji je zasnovan na poloaju
koji je odreen odgovarajuim pravnim aktom,
2. tradicionalan autoritet: autoritet koji proizlazi iz tradicije konkretnog
drutva i
3. harizmatski autoritet: autoritet koji je zasnovan na verovanja
sledbenika u harizmatsku mo voe.
BIROKRATIJA KAO IDEALAN ORGANIZACIONI MODEL:
1. PODELA RADA: autoritet i odgovornost jasno definisati
2. HIJERARHIJSKO USTROJSTVO POLOAJA ILI FUNKCIJA
3. BIRANJE PLANOVA ORGANIZACIJE (zvanini ispiti i kvalifikacije)
4. RUKOVODIOCE TREBA POSTAVLJATI, A NE BIRATI (izuzetak generala)
5. ADMINISTRATIVNI RUKOVODIOCI TREBA DA RADE ZA PLATU
6. RUKOVODILAC NE TREBA DA JE VLASNIK ORG. DELA
7. RUKOVODILAC TREBA DA BUDE DISCIPLINOVANA i POD KONTROLOM
PREMA UTVRENIM PRAVILIMA
www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
BIHEJVIORISTIKA KOLA MENADMENTA
Bihejvioristika kola menadmenta je kola koja promovie tezu da su ljudi
najznaajnija komponenta svake organizacije.
PREDISTORIJA BIHEJVIORISTIKE KOLE MENADMENTA

www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
HOTORN EKSPERIMENTI
ELTON MAYO (1880-1949)
eksperimenti u Hawthorne pogonu Western Electric. 2 grupe
radnica koje su radile na sklapanju telefonskih releja.
Razliite prostorije. Varira osvetljenje. Istraivanja 1924-1927.
E. Mayo: 1927. god. ZAKLJUCI:
Porasti produktivnosti i morala je posledica poboljanja
drutvenih uslova i odnosa meu ljudima, a ne nekog fizikog
faktora (jaina osvetljenja, vlanost i sl.) Bitni su odnosi u
grupi i usklaenosti interesa i menadmenta.

www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
POKRET LJUDSKIH ODNOSA
DAUGLAS McGREGOR: TEORIJA X TEORIJA Y
TEORIJA X: ljudi su po svojoj prirodi indolentni, lenji, bez ambicija i
odgovornosti zato je tejlorizam nunost.
TEORIJA Y: ljudi su motivisani, odgovorni i sposoni za razvoj. Zadatak
menadmenta je da razvije taj potencijal.
ABRAHAM MASLOV I HIJERARHIJA POTREBA
Ljudska motivacija je hijerarhija pet potreba u rasponu od najosnovnijih,
fiziolokih, do onih najviih, kao to je potreba za samopotvrivanjem.
Jednom kada zadovolje svoje osnovne potrebe, ljudi tragaju za novim,
komplikovanijim potrebama i tee ka njihovom zadovoljenju
Hijerarhija potreba obuhvata:
fizioloke potrebe
potrebe za sigurnou
socijalne potrebe
potrebe za priznanjem (potovanjem)
potrebe za samoaktualizacijom
www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
KVANTITATIVNA KOLA MENADMENTA
Kvantitativna kola menadmenta ukljuuje tri oblasti:
1. menadment nauku (Management Science),
2. operativni menadment (Operations Management) i
3. menadment informacioni sistem (Management Information
Systems).
Doprinos kvantitativne kole

Oslanja se na vrste i racionalne injenice i formule, te je

zbog toga pogodan menaderima za planiranje, sistem za
podrku u odluivanju i kontrolu
Matematiki modeli , tehnike i raunari su sve vie prisutni u
finansijskim analizama, istraivanjima trita idr.
www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
SISTEMSKA KOLA MENADMENTA

Organizacije je mogue posmatrati kao otvoreni sistem

koji je u interakciji sa okruenjem u okviru kontinuiranog
procesa transformacije resursnih inputa u autpute.
Eksterno okruenje je kritian element pri sagledavanju
organizacije kao otvorenog sistema.
Interno, organizacija predstavlja skup meupovezanih
delova ili podsistema koji moraju funkcionisati usklaeno
kako bi se ostvario opti cilj.

www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
SITUACIONA KOLA MENADMENTA
Autori situacione kole menadmenta u centar panje
uzimaju:
1. istraivanje situacije u kojoj funkcioniu organizacije,
odnosno situacije u kojoj menaderi obavljaju svoje
funkcije i
2. definisanje upravljakih akcija koje menaderi treba da
preduzmu respektujui performanse situacije.
Sutina situacionog pristupa je da delovanje menadera
zavisi od situacije, to znai da se na razliite situacije
mora reagovati na razliite naine. U tom smislu osnovu
odluivanja ini stav sve zavisi (it all depends), a treba ga
shvatiti ire i kompleksnije.
www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
TEORIJA Z
KARAKTERISTIKE

Teorija A(merika)

Teorija J(apanska)

Teorija Z ameriki
ideal

Trajanje zaposlenosti

Kratko uglavnom ali

razliito

ivotno vreme za
mukarca

Dugo

Odluivanje

Individualno od strane
menadera

Konsenzus izmeu
mnogo

Konsenzus izmeu vie

mogunosti

Odgovornost

Individualna

Kolektivna

Individualna

Ocena i promocija

Brza i osnova uspeha

Spora i u osnovi
lojalnost je glavna

Spora i u osnovi
lojalnost je glavna

Kontrolni sistem

Formalno formulisan i
napisan

Neformalan i ne
Eksplicitno

Neformalan, ali sa
eksplicitnim
standardima

Karijera

Unutar specijalizovanih
podruja
specijalizovana

Kretanje kroz mnogo

podruja
(nespecijalizovana)

Manje specijalizovana
nego u teoriji A

irina nadzorne brige

Segmentiranja i
fokusirana samo na
uspeh

Za sve zaspolene i sve

aspekte ivota

Za sve zaposlene i sve

aspekte ivota
(ukljuujui i njihove
porodice)

www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
"EXCELLENCE" U MENADMENTU
Sklonost ka akciji
Prisnost sa potroaima
Autonomija i preduzetnitvo
Produktivnost kroz ljude
Vrednosna energija
Bavite se onim to najbolje znate
Jednostavna forma
Istovremeno "lagano-zategnute osobine

tro
po

Br
i ga

za

LJUDI
www.singidunum.ac.yu

e
cij
va

LIDERSTVO
LIDERSTVO
(MBWA)
(MBWA)

i no

Jednostavna ema izvrsnosti

e
aln
St

a
e

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)

2. KOLE MENADMENTA
DINAMIKO ANGAOVANE: NOVE TEORIJE
MENADMENTA
- Potreba za dinamikim angaovanjem i odgovorima na
nove menadment izazove, kao i iniciranju kontinuieranih
promena u sve globalnijoj poslovnoj sredini
- Stoner, Frimman i Gilbreht 6 tema u teoriji
menadmenta: nova organizaciona sredina, nova
drutvena odgovornost i etika, globalizacija i menadment,
stvaranje i ponovno stvaranje organizacije, kultura i
polokulturalizam i kvalitet
- Nove teorijske paradigme, novi koncepti i pristupi u
menadmentu: organizacija koja ui, jezgro
kompetentnosti, menadment znanja, menadment
odnosa sa kupcima, downsizing, outsourcing idr.
www.singidunum.ac.yu

2. KOLE MENADMENTA
PITANJA ZA DISKUSIJU I VEBE
1. Kada se javlja menadment kao praksa, a kada kao nauka?
2. Koji principi Tejlorovog naunog menadmenta se i danas
primenjivi?
3. Da li su principi Fajola danas primenjivi i koji?
4. Objasnite sutinu svih kola menadmenta i prodiskutujte slinosti
i razlike.
5. Sistemske kole: aktuelnost i perspektive?
6. Koje su karakteristike japanskog, a koje amerikog menadmenta i
ta je teorija Z?
7. Era dinamikog angaovanja: nove menadment paradigme. O
emu je re?
Diskutujte!

www.singidunum.ac.yu