DRUGA STRANA VETRA

Neverovatna morska pesma

Miroslav Anti

Uvod

Poznajem neke kapetanine

-sve same surove morske vuine.
Nose bradurine.
Putaju brine.
Putaju obrve.
Sto uda naine.
Na sve bi naine da su mukarine.
Sve bi da uine da su mangupine,
da su mornarine,
da su junaine.
Al sve su ove kapetanine
za mene obine trice i uine.

Osim tih kapetanskih kapetana

ima na svetu i preih stvari.
Prvo da vidimo ta je to more.
Prvo da vidimo ta su mornari.
Ko nije plovio,
ko nije brodio,
ko se od orkanskih talasa skrivao,
taj kao da se upola rodio
i kao da je upola iveo.
I moe od te polovine
komotno jo malo da se skine.

Ti misli: more je samo voda.

More je ogromna muka sloboda.

Mornari znaju: more se plavi

samo u seanju,
samo u glavi,
samo na slici - na razglednici.
Ti misli: more su samo lae
i samo daleka putovanja.
More je kad ovek u sebi nae
mudrost kako se budan sanja
i kad su dani slani i sivi.
Mudrost kako se sasvim ivi.
Mornari se, u stvari, ne raaju.
Postaju od svoje mate najzlatnije.
Sami se od sebe sebi dogaaju
Svaki put udnijeneverovatnije
Zamure i pogode kad da se dogode
i na kom mestu da se dogode.

Ima tu i nekih drugih nemira:

more je najmilije dete svemira.
Zvezde ga kao klinca paze
i ljube u bistro oko,
i maze,
I miluju mu kovrde zelene
i u svetlost ga umotavaju,
I menjaju mu od vetra pelene
kad krenu u zoru da spavaju.
Sunce mu od svog najlepeg sjaja
uz svaku obalu,

uz tvrde stene
napravi bezbroj lingeraja
od algi zelenih i bele pene.

Oblaci to se nad njim roje

Nad kolevkom mu kroz venost stoje.
Mlekom ga od munje i groma doje
i oko usta ga izbrljaju
lagom od jutarnje rose svoje,
pa ga ljuljaju,
ljuljaju,
ljuljaju
Sve su to znaci da su roaci
more i mnogo miliona
nebeskih tornjeva,
nebeskih zvona
Sve su to znaci da su roaci
more i ogromna vasiona.

Moda i ne zna:
Svi na svet dou
sa nekom zvezdom to je pala.
More je opna kroz koju prou
na drugu stranu ogledala.
I ivotu se sasvim predaju
i nebo zaborave dok ovde borave,
a u stvari se samo ogledaju
u svojoj venosti,
u udu nekom
blistavom,
ogromnom
i dalekom.

I misle da su na zemlji samo,

a jednako su i tu i tamo.

ta eka ?
ta gnjavi ?
ta metiljavi ?
Prodaj ta ima i kupi vreu.
Natrpaj u nju svu svoju sreu.
Baci na rame u cik zore
i put pod noge:
-pravo na more.
Isprazni depove.
Sve ivo prodaj.
Pa tome otkucaj srca dodaj.
I malo krilatih snova dodaj.
I malo promukle pesme dodaj.
Rasprodaj stvari nove i stare.
ta eka ?
Idi u mornare.

Idi i vidi to su mornari

divna deurlija i drugari.
Pojedi s njima zalogaj hleba.
Progutaj gutljaj vode i neba.
Posri poneku psovku slanu.
Istuiraj se u orkanu.
Postae lui od svake bure.
Postae mlai od svakog prolea.
Doivee za deset godina
to neko ne moe za tri stolea.

Mornari i zvezde udesno znaju

Da veno namiguju
i veno traju.

Kad ljudi ostare - odu u penziju,

a mornar - u neku drugu dimenziju.
I kad je deda, jo se ne da.
Jo u daljinu enjivo gleda.
Do smrti, on samo sa suncem druguje.
Tone u neku meku aroliju.
Ne vredi za njim da se tuguje.
Ne vredi suze da se proliju.
Mornar ne umire.
On mirno ode
na onu stranu neba i vode
u neto slobodnije od slobode.

Njemu ne objasne,
njega ne ue
kako kroz svetlost da se provue.
I niko ne moe da razume
i da se seti da primeti
kako on sve to udno ume,
kako to ini u tiini.
Dua mu pitomo zamirie
ko maslinjaci posle kie.
I misli: gotovo !
Nema ga vie.
A on i dalje u vetru die.

Sad su ti jasnije mnoge stvari.

Zna ta je more.
I mornari.
Moda bih njihove tajne preutao
da i sam nisam svetom lutao.
Bio sam aav od putovanja,
ogrnut daljinom kao platom.
Nauio sam kako se sanja
i druguje sa sopstvenom matom.
Kad vidi mornara,
-ne pitaj ta mu je.
Pusti ga.
On mnogo voli da samuje.
On samo trepne i - kad god hoe
stvori parence divne samoe.

O, more surovo !
O, nebo plavo !
O, moja vornovata mornarska glavo !
Mnogo me puta vetar ljapio,
mnogo sam gorkih bura iskapio,
ali bar sam se i sunca napio !
Sad i sam shvatam kako se hoe,
kako se eli,
kako se moe
i u samou i van samoe:
dalje od svoje tesne koe.
Sad i sam umem da se pruim.
Da sebe uinim za osmeh duim.
Da sebe uinim za pamet duim.
da srce svoje van sebe drim.
Srce se nema da se ima.
Srce se ima da ga da svima.