RASTVORI

Rastvor predstavlja homogenu smeu dve

ili vie komponenti.

Uslovna podela komponenata na rastvorak i rastvara:

Rastvara je komponenta koja ima isto agregatno stanje kao i dobijeni rastvor.
Rastvara predstavlja komponentu ili vie komponenti koje ine koliinski ili zapreminski
dominantnu fazu.
Rastvorak predstavlja jednu ili vie komponenti bilo kog faznog stanja dispergovanih u
jednoj ili vie drugih komponenata koji ine koliinski ili zapreminski dominantnu fazu. 2

PODELA RASTVORA

Vrste rastvora
u odnosu na dominantnu
fazu: gasni, teni i vrsti
rastvori

gas

rastvara

teno

vrsto

rastvorak
gas

teno

vrsto

Vodena para u
vazduhu

Naftalen u
vazduhu;
Dim

Ugljen dioksid u
vodi;
Kiseonik u vodi

Etanol u vodi;
Ugljovodonici u
nafti

Saharoza u vodi;
Natrijum hlorid u
vodi;
Zlato u ivi

Vodonik u
metalima, npr.
platini

Heksan u
parafinskom
vosku;
iva u zlatu

Metalne legure3

Vazduh

Vrste rastvora u odnosu na vrstu i veliinu estica rastvorka:

Pravi rastvori
rastvorak u rastvarau dispergovan u obliku molekula, atoma ili jona
estice rastvorka reda veliine 0,1-1 nm
rastvori su homogeni, monofazni
Koloidni rastvori
Rastvorak dispergovan u rastvarau u obliku agregacija ili skupina molekula, atoma
ili jona, naelektrisanih graninih povrina agregacije reda veliine 1-100 nm
Suspenzije i emulzije
vrsta faza dispergovana u tenosti (suspenzija) i tenost dispergovana u tenosti
(emulzija) u obliku agregacija molekula, atoma ili jona
agregacije reda veliine vee od 100 nm
Grube disperzije
rastvor dispergovan u obliku agregacija molekula, atoma ili jona uoljive golim
4
okom

RASTVORLJIVOST
Rastvorljivost s je osobina rastvorka da obrazuje pravi rastvor tako da je koliina rastvorka
maksimalno mogua u datom rastvarau na datoj temperaturi i pritisku.
neograniena rastvorljivost (s )
Komponente rastvora mogu da se meaju u svim razmerama.
Primer: rastvor etil alkohola i vode.
delimina rastvorljivost rastvorka (s 0)
Nezasieni, zasieni i presieni rastvori:
Rastvor maksimalno mogue koncentracije naziva se zasieni rastvor.
Rastvor manje koncentracije rastvorka od maksimalno mogue se naziva nezasien rastvor.
Rastvor koji sadri vie rastvorene supstance nego zasien rastvor se naziva presien rastvor.
apsolutna nemeljivost komponenata (s = 0)
Rastvorljivost s - koliina rastvorka u gramima rastvorenog u sto grama rastvaraa. Obeleava se
razlomkom 1/100. Rastvorljivost se moe izraziti i preko molskog udela rastvorka, molariteta,
zapreminskih procenata, molaliteta .
5

Faktori koji utiu na rastvorljivost

Vrsta rastvorene supstance i rastvaraa
Temperatura
Pritisak
Eksperimentalno pravilo: SLINO SE RASTVARA U SLINOM
Primer: Polarna supstanca u polarnom rastvarau, natrijum hlorid u vodi
Rastvorljivost vrstih supstanci u tenostima
Rastvorljivost tenosti u tenostima
Rastvorljivost gasova u tenostima

RASTVORLJIVOST GASOVA U TENOSTIMA

Rastvorljivost gasova u tenostima zavisi od:
Prirode gasa i rastvaraa
Temperature
Pritiska gasa koji je u dodiru sa tenou

Uticaj prirode gasa na rastvorljivost raznih gasova u vodi

Gasovi koji hemijski ne reaguju sa vodom slabo se u njoj rastvaraju (H2, O2, N2, CO, He)
Gasovi koji se dobro rastvaraju u vodi sa njom reaguju hemijski (CO2, NH3, HCl...)
CO2(g) + H2O(l) H2CO3(aq)

Uticaj temperature na rastvorljivost gasova u tenostima

Rastvorljivost gasova u tenosti je obrnuto srazmerna temperaturi.

S ~ 1/T

Rastvorljivost gasova u vodi na raznim temperaturama

(dm3 gasa / dm3 vode)

Gas

Rastvorljivost pri temperaturi

(C)
0

20

40

N2

0,0236

0,0160

0,0125

O2

0,049

0,031

0,023

CO2

1,713

0,878

0,530

NH3

1300

710

508

Uticaj pritiska na rastvorljivost gasova u tenostima

Za slabo rastvorne gasove rastvorljivost si gasa u odreenom rastvarau je proporcionalna
naponu pare Pi (Henri-Daltonov zakon):

si = ki Pi
ki - koeficijenat rastvorljivosti

RASTVORLJIVOST VRSTIH SUPSTANCIJA U TENOSTI

Rastvaranje vrste supstancije u tenom rastvarau u kome disosuje na jone i gradi pravi
rastvor

MX ( s ) M

+
( aq )

+ X

( aq )

K termodinamika konstanta ravnotee

a - aktivnost
aMX = 1
- srednji koeficijent aktivnosti jona

Ks =

aM a X
aMX

a=

= aM a X

m
m0

s
Ks 0
m

s = m0 K s ; s =

m molalitet
m0 - molalitet u standardnom stanju, obino
jedinine vrednosti

m0 = 1 mol/kg

u razblaenim rastvorima

s=m

K s mol/kg
10

Konstanta rastvorljivosti zavisi od temperature pa je i rastvorljivost funkcija temperature.

Uticaj temperature na rastvorljivost vrstih supstanci u tenostima

Rastvorljivost veine vrstih supstanci u tenostima raste sa porastom temperature, mada je u
pojedinim sluajevima ova zavisnost sloena.

Zavisnost rastvorljivosti s nekih vrstih supstancija u vodi od temperature T

pri atmosferskom pritisku.

11

RASTVORLJIVOST - pregled
Podela rastvora
Rastvorljivost
Naini izraavanja sastava rastvora
molski udeo
molarnost
molalnost
maseni procenat
Faktori koji utiu na rastvorljivosti
uticaj temperature i pritiska na rastvorljivost

12

IDEALNI TENI RASTVORI

Idealni rastvori rastvori kod kojih su meumolekulske interakcije priblino iste izmeu
molekula u istom stanju kao i u smei.
FAA = FBB = FAB
Idealne rastvore grade komponente koje imaju slina svojstva: molekuli sline veliine, strukture,
molarne mase, blioskih polarnosti, unutranjeg i kritinog pritiska.
Obrazovanje idealnih rastvora nije praeno ni promenom zapremine ni nekim toplotnim efektom.
mixV = 0 i

mix

H= 0

Primer: izotopi i izotopna jedinjenja (osim vodinika i helijuma), izomerna jedinjenja, optiki
antipodi, n-heksan i n-heptan, etilbromid i etiljodid, n-butilhlorid i n-butilbromid i sl.

Pi =

xi (l ) Pi*

PA = x A(l ) PA*

PB = xB (l ) PB*

Raulov zakon: Napon pare i-te komponente Pi jednak je proizvodu molskog udela komponente
13
xi u rastvoru i napona pare Pi* iste komponente.

DIJAGRAM NAPONA PARE IDEALNOG RASTVORA

Stanje ravnotee izmeu pare i tenosti pri konstantnoj

temperaturi
Dalton-ov zakon: Ukupni pritisak pare iznad rastvora je suma
napona para pojedinih komponenata.

p=

pi ,

i = 1,2,...

Binarni sistem:
Dijagram napona pare dvokomponentnog
idealnog rastvora P; pritisci (ukupan P i
parcijalni PA i PB) predstavljeni su u odnosu
na molarni udeo komponenata A i B u
rastvoru (xA i xB).

p = p A + pB

14

PA = x A( g ) P ; PB = xB ( g ) P
PA = x A(l ) PA* ; PB = xB (l ) PB*

x A( g )

Dijagram napona pare Pl i Pg (krive l i g) idealnog

rastvora u funkciji sastava rastvora xl i sastava pare xg,
koja je u ravnotei sa rastvorom. (l + g) oznaava
oblast u kojoj su tena i parna faza u ravnotei

x A(l ) PA*
x A(l ) PA*
PA
=
=
=
PA + PB x A(l ) PA* + xB (l ) PB* PB* + x A(l ) ( PA* PB* )

x A( l ) =

x A( g ) PB*
PA* x A( g ) ( PA* PB* )

15

PRAVILO POLUGE

Sistem sastava xi pri naponu pare Pl

tena faza sastava xl
gasna faza sastava xg
Poloaj take odreen pravilom poluge:
nl dl = ng dg
Prikaz dela P-xA fazne oblasti binarne
smee sa naznaenim veliinama koje
figuriu u jednaini pravila poluge

pravilo poluge

ng - koliine gasne faze

nl - koliina tene faze
dl - rastojanje od take xl do take xiza dato P (Pl ili Pg )
dg - rastojanje od take xi do take xg za dato P (Pl ili Pg )

16

NEIDEALNI TENI RASTVORI

Neidealni rastvori rastvori kod kojih se meumolekulske sile izmeu konstituenata u rastvoru
znatno razlikuju od onih kada su u istom stanju.
FAA FBB FAB

Neidealne rastvore grade komponente koje se znatno razlikuju po svojim fizikim i hemijskim
osobinama kao to su unutranji pritisak, duina ugljovodoninog lanca, polarnost, intenzitet
Van der Vaals-ovih sila, dipolna dejstva, uticaj vodoninih veza.
Negativno odstupanje od Raulovog zakona
(napon pare manji od oekivanog) se javlja kada
je:
FAA FAB F BB

V0 i

mix

mix

H0

Primer:
piridin mravlja, siretna ili propionska
kiselina
Dijagram napona para idealnog rastvora Pi =
Pi,A + Pi,B i realnih rastvora Pr = Pr,A + Pr,B.
Sluaj kada dolazi do negativnog odstupanja
od Rauloovog zakona. Pi,A i Pi,B parcijalni
pritisci idealnog gasa A i B, a Pr,A i Pr,B
realnih gasova A i B.

smee halometana, npr. hloroforma sa

kiseoninim ili azotnim jedinjenjem npr. keton,
etar, estar ili amin
lako isparljive kiseline, npr. halogenih,
17
azotne ili perhlorne sa vodom

Pozitivno odstupanje od Raulovog zakona

(napon pare vei od oekivanog) se javlja kada
je:
FAA FAB FBB

V0 i

mix

mix

H0

Primer:
Dijagram napona para idealnog rastvora Pi = Pi,A
+ Pi,B i realnih rastvora Pr = Pr,A + Pr,B. Sluaj
kada dolazi do pozitivnog odstupanja od
Rauloovog zakona. Pi,A i Pi,B parcijalni pritisci
idealnog gasa A i B, a Pr,A i Pr,B realnih
gasova A i B.

aceton ugljendisulfid
aceton - hloroform
heptan etilalkohol
voda primarni alkoholi
18

IDEALNI RAZBLAENI TENI RASTVORI

Veliko (beskonano) razblaenja komponente B
Ponaanje komponente A praktino isto kao u sluaju idealnih rastvora (Raulov zakon).

PA = x A PA*

pA napon pare komponente A u rastvoru

xA - parcijalni udeo komponente A u rastvoru
PA* - napon pare iste komponente A

PB = xB K B

Henry-ev zakon
pB napon pare komponente B u rastvoru
xB - parcijalni udeo komponente B u rastvoru

Prikaz vrednosti konstanti

proporcionalnosti KA i KB u sluaju
rastvorka ije ponaanje ima negativno
odstupanje od Raulovog zakona

KB - Henrijeva konstanta (dimenzije pritiska)

KB - presek tangente, povuene na krivoj napona pare rastvora iz take beskonanog

19
razblaenja rastvorka (xB 0), sa ordinatom napona pare istog rastvorka (xB = 1)

FAZNI DIJAGRAM POTPUNO MELJIVIH TENOSTI

Rastvorljivost tenosti u tenosti (meljivost
tenosti)
Neogranieno meljive tenosti (voda - alkohol)
Ogranieno (delimino) meljive tenosti (voda
- fenol)
Nemeljive tenosti (voda - ulje)

Idealan binarni teni rastvor

Fazni dijagram u ravni temperatura kljuanjasastav binarnog idealnog rastvora. TA0 taka
kljuanja iste supstancije A; TB0 taka
kljuanja iste supstancije B. Sastav je prikazan
u molskim udelima.

f = c p+ 2 = 2 p+ 2 = 4 p
Za p = 1,
f = 3 - maksimalan broj stepena
slobode za idealan binarni teni rastvor
Za p = 2,

f=2

20

FRAKCIONA DESTILACIJA POTPUNO MELJIVIH

TENOSTI
Frakciona destilacija je postupak razdvajanja komponenata smee potpuno meljivih tenosti
zasnovana na injenici da se kljuanjem rastvora stvara para po sastavu bogatija lake
isparljivom, dok se istovremeno zaostali rastvor koncentruje tee isparljivom komponentom.

Prikaz evolucije parne i tene faze idealnog

binarnog rastvora komponenata A i B pri frakcionoj
destilaciji.

21

Azeotropna smea je rastvor koji isparavanjem generie paru istog sastava kao to je sastav
rastvora.

Minimalna taka kljuanja javlja se kod

rastvora koji pokazuju pozitivna odstupanja
napona pare od Raulovog zakona, tj. rastvora iji
je napon pare vei od oekivanog.
Taka kljuanja takvog rastvora se postie na
nioj temperaturi u odnosu na idealan sluaj.
Kriva zavisnosti take kljuanja od sastava
rastvora ima minimum i smea kljua na nioj
temperaturi nego bilo koja komponenta.

Fazni dijagram azeotropnog rastvora koji ima

minimum; prikaz evolucije sastava pare pri
frakcionoj destilaciji predstavljen je ematski
isprekidanom linijom

Primer: voda i etanol ; minimum take kljuanja na

78.2C kada je molski udeo etanola 95.6%
22

Maksimalna taka kljuanja javlja se kod

rastvora koji pokazuju negativna odstupanja
napona pare od Raulovog zakona, tj. rastvora
iji je napon pare manji od oekivanog.
Taka kljuanja takvog rastvora se postie na
vioj temperaturi u odnosu na idealan sluaj.
Kriva zavisnosti take kljuanja od sastava
rastvora ima maksimim i smea kljua na
vioj temperaturi nego bilo koja komponenta.

Fazni dijagram azeotropnog rastvora koji ima

maksimum; prikaz evolucije sastava pare pri
frakcionoj destilaciji predstavljen je ematski
isprekidanom linijom
23

BINARNI RASTVORI DELIMINO MELJIVIH TENOSTI

Pravi rastvor uz pojavu samo jedne faze.
Heterogeni (konjugovani) rastvori uz pojavu dve faze.
Konjugovani rastvor ine faze odreenog i konstantnog sastava na datoj temperaturi. One su
zasieni rastvori jedne komponente u drugoj i obrnuto.
Napon pare heterogenih rastvora mali i ima mali uticaj na ravnoteu teno-teno.
Parna faza se ne uzima u obzir pri razmatranju ravnotee faza pa je broj faza za jedan manji od
ukupnog broja (kondenzovani sistemi).
Maksimalan broj sepeni slobode
U oblasti postojanja jedne tene faze: f = 2 1 + 2 = 3
Pri konstantnom pritisku:

f=21+1=2

U oblasti postojanja dve tene faze:

f=22+1=1

Za T=const. sastavi tenih faza u ravnotei automatski odreeni. Promena udela komponenata u
oblasti konjugovanih rastvora vodi samo promeni odnosa koliina faza.
24

Oblast pravog rastvora: od y = 0 do y = y1 i

od y = y2 do y = 1
Oblast konjugovanih rastvora: od y1 do y2
Sastav faza konjugovanog rastvora je konstantan
i odreen je vrednostima y1 i y2.
Koliine faza w1 i w2 zavise od vrednosti y
Ukupna koliina faza w (zakon o odranju
mase):
w= w + w
1

Prikaz faznog dijagrama dvokomponentnog rastvora

delimino meljivih tenosti. Oblast pojave jedne faze (p
= 1) je oblast pravog rastvora, a dve faze (p = 2)
konjugovanog rastvora. Oblasti su razgraniene punom
linijom. y je parcijalni udeo komponente B. Tg je gornja
granina temperatura.

Za komponentuyw
B:= y w + y w
1 1
2 2

w1 y2 y
=
w2 y y1

25

Take kljuanja rastvora

delimino meljivih tenosti gde
iznad gornje kritine take postoji
samo jedinstvena tena faza. l
kriva likvidusa; v kriva napona
pare. p je broj faza.

Fazni dijagram rastvora vode i

trietilamina u oblasti pravog rastvora
(jedne faze, p = 1) i konjugovanog
rastvora (dve faze, p = 2). Td donja
kritina temperatura. %TEA
molarni udeo trietilamina

Fazni dijagram rastvora nikotina i

vode u domenu pravog rastvora
(jedne faze, p = 1) i konjugovanog
rastvora (dve faze, p = 2).
Tg gornja kritina temperatura i Td
donja kritina temperature.
26
xN molarni udeo nikotina

BINARNI SISTEMI POTPUNO NEMELJIVIH TENOSTI

Primer:
Ulje i voda

iva i voda

Napon pare rastvora nemeljivih tenosti ne zavisi od relativnih koliina tenih komponenata
i jednak je zbiru napona pare istih komponenata na datoj temperaturi.
PAB = PA* + PB*

PAB napon pare rastvora nemeljivih tenosti

Pi* napon pare iste komponente I

Taka kljuanja rastvora nemeljivih tenosti:

konstantna
nezavisna od sastava rastvor
uvek nia od take kljuanja bilo koje komponente
Odnos broja molova komponenata u parnoj fazi (ekvivalentan odnosu molskih frakcija
komponenata):
PA* n A
PB*

nB

Maseni odnos komponenata u parnoj fazi:

mA nA M A p A M A
=
=
mB nB M B pB M B

Pi* napon pare iste komponente i

ni broj molova komponente i
mi masa komponente i
Mi molarna masa komponente i
27

DESTILACIJA VODENOM PAROM

Tenost:
nemeljiva sa vodom

teko isparljiva

termoosetljiva

Efikasnot destilacije vodenom parom

Primer:
Brombenzen voda
Tkljuanja istog brombenzena = 148 C
Tkljuanja rastvora
pritisku.

vode i brombenzena

= 95,2 C na atmosferskom

pvode = 8,54104 Pa
pbrombenzena = 1,58104 Pa
Zavisnost napona pare smee nemeljivih
tenosti brombenzena i vode od
temperature: 1 kriva napona pare smee;
2 kriva napona pare vode; 3 kriva
napona pare brombenzena. = 95,3 C je
taka kljuanja rastvora voda-brombenzen.

pvode + pbrombenzena = 10.12104 Pa 1 bar (10.12 104 Pa)

PH 2O
PBB
M H 2O
M BB

= 5,387

18, 016
= 0,1147
157, 016

mH2O
mBB

28

= 5,387 0,1147 = 0, 618

Primena: odreivanja molekulskih masa teko isparljivih tenosti

Teko isparljiva tenost dispergovana u lake isparljivoj tenosti
Poznat odnos masa komponenata i njihovih parcijalnih pritisaka na taki kljuanja smee.

Primer: odreivanja molekulske mase terpinena, C10H14

Ratvor vode i terpentina
Tkljuanja rasvora vode i terpinena = 95,6 C
wvode u destilatu pare kljualog rastvora = 43 %
wterpinena u destilatu pare kljualog rastvora
= 57 %
m
w
terpinen

mvode

terpinen

wvode

0.57
= 1.325
0.43

pvode = 8,64104 Pa
pterpinena = 1,49104 Pa
Mvode = 18,016

pvode
8.64 10 4 Pa
=
= 5.786
pterpinen 1.49 10 4 Pa
mA nA M A pA M A
=
=
m B nB M B p B M B
29

NEMELJIVI RASTVORI SA ZAJEDNIKIM RASTVORKOM

Heterogen (dvofazni) sistem od dva tena, meusobno nemeljiva rastvora sa zajednikim
rastvorkom.

Uslov jednakosti faza - jednakost hemijskih potencijala rastvorka u oba rastvora, fazi (1) i fazi
(2)
0(1) + RT ln a(1) = 0(2) + RT ln a(2) standardni hemijski potencijal komponente i
0
1,( l )

ln

a(2)
a(1)

koeficijenat raspodele ili

termodinamika konstanta
raspodele
c
a= 0
c

(2)
K=

(1)

0(1) 0(2)
RT

= konstanta

a(2)
a(1)

= K

c(2)

c 0 = (2) c(2) = K (2) ;

c(1) (1) c(1)
(1)

c0

R - univerzalna gasna konstanta

T - temperatura
ln - prirodni logaritam
ai aktivnost komponente i

- koeficijenta aktivnosti
c - molarna koncentracija
c 0 standardna molarna koncentracija, obicno 1

K =

c(2)
c(1)

prividna ili
koncentraciona
konstanta raspodele

Vai samo uz uslov da supstanca koja se rastvara ne menja svoj molekulski oblik pri rastvaranju
30
niti utie na meusobnu meljivost dveju nemeljivih tenosti.

EKSTRAKCIJA
Ekstrakcija - proces izdvajanja rastvorka iz datog rastvora u neki drugi rastvara (ekstragent)
nemeljiv sa rastvorom.
Iz rastvora (faze 1) zapremine V1 i koncentracije rastvorka c(1) u ekstragent (faza 2) zapremine V2
ekstrahuje rastvorak u koliini m1:
K =

c(2)
c(1)

c(2) - koncentracija rastvorka u ekstragentu nakon

uspostavljanja ravnotee

m m1 V1
V1
= 0
m1 = m0
m1 V2
V1 + K V2

m0 - poetna koliina rastvorka u fazi 1

m1 - preostala koliina rastvorka u fazi 1

Nakon dve ekstrakcije:

m m1 V1
V1
V1
K = 2
m2 = m1
= m0

m2 V2
V1 + K V2
V1 + K V2

Nakon n ekstrakcija:

V1
mn = m0

V1 + K V2

m0 m1 - ekstrahovana koliina rastvorka iz faze

1 u fazu 2

Poveanje efikasnosti ekstrakcije

ponavljanjem ekstrakcije vei broj puta manjim zapreminama tenosti za ekstrakciju
31

dodavanjem elektrolita vodi koji

Primer poveanja efikasnosti ekstrakcije ponavljanjem ekstrakcije vei broj puta

Za V1 = V2 i K = 9

m1 (1 + K )n
=
mn
1 + nK

Za n = 1

m1/m1 = 1

Za n = 4

m1/m4 = 270

Efikasnost ekstrakcije nakon etiri ponavljanja je 270 puta vea od efikasnosti ekstrakcije nakon
jednog ponavljanja.

Primena ekstrakcije - izdvajanja niza supstancija iz prirodnih i tehnikih rastvora, u analitikoj

hemiji i u drugim prilikama, npr.
uklanjanje tetnih sastojaka u uljima i nafti
u metalurgiji pri rafinaciji metala
32

DVOKOMPONENTNI SISTEMI SA IZDVAJANJEM

VRSTE FAZE
Podela dvokomponentnih kondenzovanih sistema u kojima se javlja ravnotea izmeu tene i
vrste faze:
na osnovu meljivosti tenih faza
na osnovu meljivosti i prirode vrstih faza
Podela sistema u kojima su komponente potpuno meljive u tenom stanju:
Komponente se u vrstom stanju ne meaju ve iste komponente kristaliu iz rastvora
Komponente u vrstom stanju grade jedinjenje:
(a) stabilno do svoje temperature topljenja
(b) koje se raspada faznom transformacijom pre dostizanja svoje temperature topljenja
Komponente su u vrstom stanju potpuno meljive u svim odnosima gradei niz vrstih
rastvora:
(a) stabilnih u itavom opsegu koncentracija
(b) stabilnih samo do prelazne temperature

33

Komponente su u vrstom stanju delimino meljive, a formiraju i stabilne vrste rastvore

BINARNI SISTEMI POTPUNO MELJIVIH KOMPONENATA U

TENOM STANJU SA IZDVAJANJEM VRSTE FAZE
Primeri:
KCl i AgCl
NaF i LiF
Benzen i naftalin
Vodeni rastvori soli, npr. NaCl i voda, Na2SO4 i voda
Legure, npr. Bi i Cd, Sb i Pb

Fazni dijagram dvokomponentnog

sistema potpuno meljivih u tenom a
potpuno nemeljivih u vrstom
rastvoru.

Eutektika temperatura, C najnia temperatura pri kojoj

moe postojati tena faza, tj. najnia temperatura topljenja
datog sistema.
Eutektika smea sastav pri kome istovremeno poinju da
ovravaju obe komponente bez prethodnog ovravanja
jedne od njih.
34

TERMIJSKA ANALIZA
Termijska analiza konstruisanje faznih dijagrama sistema na osnovu odreivanje kritinih
taaka (take topljenja ili ovravanja) snimanjem krivih hlaenja u vremenu za niz rastvora
razliitih koncentracija.
Kontinualni nagnuti delovi odgovaraju promeni temperature faze.
Prelomi i nagle promene na krivoj hlaenja odgovaraju kritinim temperaturama na kojima
dolazi do faznih prelaza.

Krive hlaenja i fazni dijagram rastvora kadmijuma i bizmuta.

35

IDEALNI vs. NEIDEALNI rastvori- pregled

Idealni rastvori
Raulov zakon
Neidealni rastvori
Idealni razblaeni rastvori
Henrijev zakon
Azeoztopne smee

36

OSOBINE RASTVORA

Aditivna osobina je ona osobina koja za dati sistem predstavlja zbir odgovarajuih osobina
konsituenata.
Primer: masa, molarna zapremina

Konstitutivna osobina je ona osobina koja u prvom redu zavisi od rasporeda atoma i molekula,
a u manjoj meri od njihove prirode i broja.
Primer: taka kljuanja

Koligativna osobina je ona osobina koja zavisi uglavnom od broja molekula, a ne od njihove
prirode.
Primer: zapremina gasa na stalnoj temperaturi i pritisku
37

KOLIGATIVNE OSOBINE RAZBLAENIH RASTVORA

Pravi rastvor jednofazni sistem od dve ili vie komponenti u kome su hemijske vrste koje ga
sainjavaju dispergovane do veliine molekula.
Koligativne osobine osobine razblaenih rastvora koje zavise samo od broja estica u sistemu,
a ne i od njihove prirode. To su:
Snienje napona pare
Povienje take kljuanja
Snienje take kljuanja
Osmoza
Pretpostavlja se da je:
rastvorak neisparljiv, tj. ne uestvuje u gasnoj fazi
rastvorak ne gradi vrsti rastvor sa rastvaraem
koliina rasvorka je mnogo manja od koliine rastvaraa, tj. rastvor je razblaen
rastvorak ne menja svoj hemijski oblik pri rastvaranju, tj. ne reaguje hemijski sa rastvaraem,
38
ne asosuje niti disosuje pri rastvaranju.

TERMODINAMIKA INTERPRETACIJA
KOLIGATIVNIH OSOBINA
Hemijski potencijal istog rastvaraa:

1*,(l ) = 10,(l )

1*,( l ) hemijski potencijal cistog rastvaraca

10,( l ) standardni hemijski potencijal rastvaraca
1,( l ) hemijski potencijal rastvaraca u rastvoru

Hemijski potencijal rastvaraa u rastvoru:

1,( l ) =

0
1,( l )

+ RT ln x1

R - univerzalna gasna konstanta

T - temperatura
ln - prirodni logaritam
x1 molski udeo rastvaraca u rastvoru

x1 1 ln x1 0 1,(l) 10,(l )

1,( s ) i 1,( g ) nezavisni od prisustva rastvorka

Promena entropije prilikom rastvaranja

i njen uticaj na napon pare, taku
kljuanja i taku mrnjenja.
Zavisnost hemijskog potencijala rastvaraa i rastvora
od temperature pri standardnom pritisku

39

SNIENJE NAPONA PARE

Raul: Relativno snienje napona pare jednako je molskoj
frakciji rastvorene supstance x2 ako je rastvorena samo
jedna supstanca odnosno sumi molskih frakcija svih
supstanci rastvorenih u rastvarau u sluaju da je vei broj
supstancija rastvoreno u istom rastvarau (nezavisno od
prirode rastvaraa).
p0 p
= x2
p0
p0 p
= 1 x1
p0
p 0 p = p 0 x1 p 0
p = p 0 x1

U razblaenom rastvoru napon pare isparljivog rastvaraa p

srazmeran je koncentraciji rastvaraa u rastvoru izraenoj u
molskim frakcijama x1, pri emu je konstanta
proporcionalnosti jednaka naponu pare istog rastvaraa p0.

40

Primena pojave snienja napona pare za odreivanje molarne mase rastvorene supstance
p0 p
n2
n2 m2 M 1
=
x
=

=
2
p0
n1 + n2 n1 m1M 2

Metode merenja snienja napona pare rastvaraa:

Primer:

c = 0.1 M
xrastvorka = 0.018
T = 25C
p0 = 23.76 mm Hg

p 0 p = p 0 x2 = 23.76 mm Hg 0.018 = 0.4277 mm Hg

statiki metod (barometarska cev)
diferencijalni metod
dinamiki metod
transpiracioni metod
metod take rose
izopiestiki metod

41

Posledice snienja napona pare rastvora u odnosu na napon pare

istog rastvaraa:
Povienje take kljuanja rastvora u odnosu na taku kljuanja
istog rastvaraa
Snienje take mrnjenja rastvora u odnosu na taku mrnjenja
istog rastvaraa

42

POVIENJE TAKE KLJUANJA

Taka kljuanja - temperatura na kojoj je izjednaen napon pare tenosti sa spoljanjim
pritiskom.
Povienje take kljuanja rastvora u odnosu na taku kljuanja istog rastvaraa srazmerno je
molalitetu rastvora:
T povienje take kljuanja
0
Tk = Tk Tk = K e m2 (l )
Tk =

( )

0 2
k

R T M1
m2( l )
Lisp ,m

Ke =

( )

0 2
k

RT
M1
Lisp ,m

Tk taka kljuanja rastvora

Tk0 taka kljuanja rastvaraa
m molalitet rastvora
R univerzalna gasna konstanta
M1 relativna molekulska masa rastvaraa
Lisp, m molarna latentna toplota isparavanja

Ke ebulioskopska konstanta predstavlja povienje take kljuanja

rastvora jednomolalne koncentracije.
Koegzistentne krive istog
rastvaraa (1) i rastvora (2).

zavisi samo od osobina rastvaraa

Tk zavisi samo od koliine rastvorene supstance

- nezavisno od prirode rastvorene supstance

Ebulioskopija metoda odreivanja molekulske mase rastvorka na osnovu povienja take

kljuanja
M 2 = Ke

1000 w2
1000 w2
1000 w2
= Ke
= K e'
T w1
T V1 1
T V1

43

SNIENJE TAKE MRNJENJA

Snienje take mrnjenja rastvora u odnosu na taku mrnjenja istog rastvaraa srazmerno je
molalitetu rastvora:
Tm = Tm0 Tm = K e m2( l )

Tm snienje take mrnjenja

Tm taka mrnjenja rastvora
Tm0 taka mrnjenja istog rastvaraa

Ke krioskopska konstanta

m2 molalitet rastvora
R univerzalna gasna konstanta

Watson, 1771

M1 relativna molekulska masa rastvaraa

Lisp, m molarna latentna toplota topljenja

Blagden, 1778 (Blagdanov zakon)

Raoult
Grafiki prikaz napona pare iste
tene faze (1) i iste vrste faze (3)
rastvaraa A i binarnog rastvora (2) u
okolini trojne take

Beckman precizno eksperimentalno merenje

snienja take mrnjenja rastvora

( )

R Tm0
Tm =
M 1m
Ltop ,m

( )

R Tm0
Kb =
M1
Ltop ,m

44

Aproksimacije uvedene prilikom izvoenja izraza za snienje take mrnjenja:

para (iznad vrste kao i iznad tene faze) se ponaa po zakonima idealnog gasnog stanja
zapremina pare je mnogo vea od zapremine vrste, odnosno tene faze
za rastvara vai Raulov zakon
latentna toplota toljenja vrstog rastvaraa je konstantna, odnosno ne zavisi od temperature
ln(1 x1 ) x2

( )

0
0
Tm Tm Tm

Eksperimentalni rezultati pokazali:

da je snienje take mrnjenja rastvora u odnosu na taku mrnjenja istog rastvaraa zaista
srazmerno molalitetu rastvora
slaganje eksperimentalno i teorijski odreenih vrednosti za ebulioskopsku konstantu rastvaraa
i nezavisnot od prirode rastvorene supstance
45

KRIOSKOPIJA
Odreivanje molekulskih masa
M 2 = Ke

Ne vai za:

1000 w2
T w1

M2 molekulska masa rastvorka

Ke krioskopska konstanta
w2 - masa rastvaraa
w1 masa rastvorka
T - snienje take mrnjenja rastvora
u odnosu na rastvara

koncentrovane rastvore

u sluajevima kada se izdvaja vrst rastvor, npr. rastvor joda u benzolu

Eksperimentalni postupak
Beckmanov metod
Metod ravnotee
Rastov metod
Jo neki primeri primene snienja take mrnjenja rastvora u odnosu
na ist rastvara:
Dejstvo antifriza: Najee korieni antifriz: glikol sa vodom

Tkljuanja glikola:

197C,

Tkljuanja glikol:voda smee 1:1 :

Tmrnjenja glikola:
-36 C

- 17.4C
Beckman-ova aparatura za
odreivanje take mrnjenja

Prirodni antifriz: glicerol sa vodom u krvi riba i insekata u polarnim predelima

46

OSMOZA
Osmoza - pojava spontanog prelaska rastvaraa kroz polupropustljivu membranu u rastvor, ili
generalno prolaz rastvaraa iz razblaenijeg u koncentrovaniji rastvor kada su rastvori
razdvojeni polupropustljivom membranom.
Osmotski pritisak - pritisak kojim treba delovati na rastvor da bi se spreio prolazak rastvaraa
u rastvor kroz polupropustljivu membranu.

Nollet, 1748 prolaz rastvaraa kroz membranu ivotinjskog porekla

Dutrochet endoosmoza i egzoosmoza

47

OSMOTSKI PRITISAK IDEALNIH I RAZBLAENIH

RASTVORA
Osmotski pritisak idealnog rastvora:
P1*
= * ln
P1
V1
RT

osmotski pritisak
R univerzalna gasna konstanta
T - apsolutna temperatura
V1* parcijalna molarna zapremina rastvaraca
ln - prirodni logaritam,
logaritam sa osnovom e, e = 2.718281828
p1 napon pare rastvaraca u rastvoru
p1* - napon pare cistog rastvaraca

Osmotski pritisak razblaenog rastvora:

Vant Hoff-ova jednaina

= c2 RT

c2 - molarna koncentracija rastvorka

48

POLUPROPUSTLJIVE MEMBRANE
Polupropustljiva membrana bilo koja faza koja razdvaja dva rastvora razliitih koncentracija,
dozvoljavajui protok istog rastvaraa, a zadravajui rastvorenu supstancu.
Idealno polupropustljive membrane ne postoje!
vrste (bakar (II) cijanoferat)
tene (fenol za vodene rastvore)
gasovite (difuzija lakoisparljivog rastvaraa u gasnoj fazi)
Prirodne polupropustljive membrane: zidovi biljnih i ivotinjskih elija, zidovi bakterija, krvni
sudovi, razliite opne, beike i biljna tkiva.
Razliit stepen permeabilnosti, debljine (reda nm) i razliitih veliina pora (reda 10 nm)
Propustljive za: vodu, ugljen dioksid, kiseonik, azot, kao i amino kiseline i glukozu
Nepropustljive za proteine i polisaharide
Spor prolaz neorganskih soli i disaharida
Sintetike polupropustljive membrane:
celofanske (celuloza), poliestarske (poliestarki polietilen), jonoizmenjivake
Primena: za dijalizu

kao ultrafilteri

kao ambalani materijal

49

PRIMENA OSMOTSKOG PRITISKA

Odreivanje relativnih molekulskih masa makromolekula (proteina i sintetikih polimera)
= cM RT {1 + B[ cM ] + ...}
za razblazen rastvor cm =

nB cm
=
V
M2

1
=
cm RT M 2

B[ cM ] osmotski virijelni koeficijent

cM - molarna koncentracija
cm - masena koncentracija

= f ( cm )
cm RT

Reversna osmoza pojava prelaska rastvaraa iz rastvora u ist rastvara pod dejstvom
visokog pritiska.
Desalinacija morske vode (celuloza acetat ili uplja najlonska vlakna)

50

Dijaliza transport kroz membranu propustljivu za male jone i molekule, a nepropustljivu za

velike molekule ili koloidne estice.
Hipertonini, hipotonini i izotonini rastvori
Hipertonini rastvor sadri viu koncentraciju rastvorka u poreenju sa drugim rastvorom (npr.
elijskom citoplazmom). Kada se elija nae u hipertoninom rastvoru, voda difunduje iz elije i
sama elija se smeura.
Hipotonini rastvor sadri manju koncentraciju rastvorka u poreenju sa drugim rastvorom (npr.
elijskom citoplazmom). Kada se elija nae u hipotoninom rastvoru, voda difunduje u eliju i
sama elija bubri.
Izotonini rastvor sadri istu koncentraciju rastvorka kao i drugi rastvor (npr. elijska
citoplazma). Kada se elija nae u izotoninom rastvoru, voda difunduje u eliju i iz elije istom
brzinom.

51

KOLIGATIVNE OSOBINE RASTVORA - pregled

Osobine rastvora:
aditivne
konstitutivne
koligativne
Koligativne osobine rastvora:
Snienje napona pare rastvora u odnosu na ist rastvara
Povienje take kljuanja rastvora u odnosu na ist rastvara
Snienje take mrnjenja rastvora u odnosu na ist rastvara
Osmoza i osmotski pritisak

52

Prilog: Naini izraavanja sastava rastvora

Molski udeo
Molarnost
Molalnost
Maseni procenat
ppm i ppb

53

MOLSKI UDEO

molski udeo komponente (x) =

broj molova date komponente

ukupan broj molova svih komponenti

Molski udeo komponente je

Bezdimenzionalna veliina
Ima vrednosti izmeu 0 i 1
Primer: Rastvor se sastoji od 1.00 mol hlorovodonine kiseline i 8.00 mol vode. Odrediti
molski udeo hlorovodonine kiseline u datom rastvoru.
nHCl = 1.00 mol
nH20 = 8.00 mol
xHCl = ?

X HCl

nHCl
1.00 mol
=
=
nHCl + nH 2O 1.00 mol + 8.00 mol

= 0.111

MOLARNOST

Molarnost (M) =

broj molova rastvorka

zapremina rastvora

mol
dm 3

Pogodan nain za pripremu rastvora u laboratorijama!

Sud od 1 dm3 (1 l)
Dobija se 0.5 M rastvor
Razblaiti, tj. dodati
rastvara (najee
voda) do marke

Dodati 0.5 mol

rastvorka

MOLALNOST

molalnost (m) =

broj molova rastvorka

masa rastvaraa

mol
kg

Vrednost molaliteta ne zavisi od temperature.

Molalitet se koristi kod izraunavanja snienja take mrnjenja i povienje take kljuanja
rastvora u odnosu na ist rastvara (vidi Koligativne osobine rastvora).

Primer: Koliko grama sumpora (S) treba rastvoriti u 100.0 g naftalena (C10H8) da bi se dobio 0.12
m rastvor?

MASENI PROCENAT

masa komponente u rastvoru

Maseni % komponente =
x 100
ukupna masa rastvora

Primer: Rastvor hlorovodonine kiseline, HCl, je 36-to% ako sadri 36 g kiseline u 100 g
rastvora.

Primer: Preraunavanje molalnosti u molarnost

Komercijalna koncentrovana sumporna kiselina je 96% H2SO4 i ima gustinu od 1.84 g/cm3.
Kolika je molarnost ovog rastvora? (Molarna masa sumporne kiseline je 98.08 g/mol)

ppm (Parts per Million) i ppb (Parts per Billion)

1 deo
4 dela

= 0.25

masa date komponente u rastvoru

ppm komponente =
x 10 6
ukupna masa rastvora