METODIKA NASTAVE

FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodi
Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor

PEDAGOKI ORGANIZACIONI OBLICI

RADA U FIZIKOM VASPITANJU
ORGANIZATIONAL FORMS OF
TEACHING IN PHYSICAL EDUCATION

PREDAVANJE 9
LECTURE 9

PEDAGOKI ORGANIZACIONI OBLICI

RADA U FIZIKOM VASPITANJU
Tematske celine:
1.
2.
3.
4.

as fizikog vaspitanja.
Specijalna nastava korektivno vebanje.
Izleti, kros, logorovanje i zimovanje.
Sportska takmienja i kolske priredbe
(javni nastupi).
5. Dodatna nastava i slobodne aktivnosti.
3

ORGANIZACIONI OBLICI RADA

o U savremenoj nastavnoj praksi ciljevi i zadaci fizikog vaspitanja
ostvaruje se putem raznovrsnih organizacionih oblika nastavnog
i vannastavnog rada.
o Za ostvarenje sloenih zadataka fizikog vaspitanja u niim razredima osnovne kole potrebno je, pored mnogih drugih uslova,
obezbediti jedan od najvanijih pravovremeni izbor i primenu
odgovarajuih oblika vaspitno-obrazovnog rada.
o U kolskom fizikom vaspitanju primenjuju se raznovrsni oblici
rada, a nastavni program ostvaruje se, najveim delom, na asovima fizikog vaspitanja i u okviru drugih oblika, kao to su: specijalno (korektivno) fiziko vebanje, dodatna nastava, slobodne
aktivnosti, izleti, logorovanja, zimovanja, kolske priredbe (javni
nastupi, takmienja ...
o Svi oblici rada imaju odreene specifinosti i meusobno su povezani i predstavljaju jedinstveni proces fizikog vaspitanje dece
mlaeg kolskog doba.
4

AS FIZIKOG VASPITANJA
o as fizikog vaspitanja je najvaniji organizacioni oblik nastave
u koli, kao osnovna organizaciona jedinica nastavnog procesa.
o Na redovnim asovima fizikog vaspitanja realizuje se gradivo
koje propisuje nastavni program, gde svaki as mora reavati
sasvim odreene zadatke, odnosno mora da ima svoj cilj.
o U cilju ostvarivanja planiranih zadataka na asu, nastavnik bira
odgovarajua sredstva (vebe i igre), odreuje njihov redosled,
odabira nastavne metode, sprave i rekvizite.
o Redosled pojedinih delova i vebanja je takav da se fizioloko
optereenje uenika poveava u svakom narednom delu asa, da
bi u zavrnim delovima postepeno opadalo i na kraju asa dolo
na nivo normalnog stanja.
o Da bi se postepeno uskladilo fizioloko, intelektualno i emocionalno optereenje uenika, as fizikog vaspitanja treba da ima
odreenu strukturu, tako da u se pojedinim delovima asa koriste razliita i specijalno odabrana sredstva.
5

STRUKTURA ASA
o Danas, kada se raspravlja o strukturi asa fizikog vaspitanja,
veina autora kao osnovni kriterijum podele uzima sadraj rada u
pojedinim fazama, odnosno sredstva fizikog vaspitanja, mada
pojedini strunjaci smatraju da kriterijumi mogu biti i odreene
organizacione specifinosti.
o Svaki deo asa fizikog vaspitanja ima posebne zadatke, trajanje
i organizaciju, a sva 4 dela treba da se sliju u skladnu celinu.
o I deo uvodni deo asa (nastavni sadraji ovog dela asa su razni oblici hodanja i tranja; ivahne igre, raznovrsna tranja).
o II deo pripremni deo (nastavni sadraji su vebe telesnog oblikovanja).
o III deo osnovni ili glavni deo (sadraji su elementarne igre i
sportovi, odnosno nastavna jedinica iz nastavnog programa).
o IV deo zavrni deo (nastavni sadraji su elementarne igre koje
ne zahtevaju vee fiziko angaovanje, odnosno igre za smitivanje organizma).
6

UVODNI DEO ASA

o Trajanje: od 3 do 5 minuta, to zavisi od prethodnog fizikog angaovanja, osnovnog zadatka asa, temperaturnih uslova, emocion. stanja i sl.
o Zdravstveno-higijenski zadaci: pripremiti organizam za poveane napore; pojaati rad srca, krvotoka i disanja; uticati na pokretljivost miia i
zglobova.
o Obrazovni zadaci: upoznati i savladati razne igre i poboljati psihomotorne sposobnosti.
o Vaspitni zadaci: stvoriti vedro raspoloenje i motivisanost uenika za
dalji rad.
o Sredstva sadraj: izbor zavisi od uzrasta uenika, mesta odravanja,
broja uenika, materijalnih uslova i zadataka osnovnog dela asa; treba
birati lake i poznate vebe, prirodne oblike kretanja u formi elementarnih
igara, hvatalice, elementi strojevih vebi, skokovi i preskakivanja...
o Organizacija: najee kao jedna celina (jedna radna grupa) frontalni
oblik rada (svi uenici obavljaju istovremeno isti zadatak) i kao grupa.
o Primeri gradiva: hodanje na prstima, petama, spoljnem i unutranjem
svodu stopala, tranje bono, cik-cak, sa poskakivanjem... savlaivanje
prepreka u tranju, hvatalaice u paru i lancu, lovac i zeevi, hvatanje
loptom, hvatalice sa spasavanjem...
7

PRIPREMNI DEO ASA

o Trajanje: od 7 do 10 minuta, vreme za koje se moe izvesti odreen kompleks vebi na oblikovanju tela, to je obino sadraj ovog dela asa.
o Zdravstveno-higijenski zadaci: pripremiti organizam za poveane napore; sistematska obrada svih miinih grupa jaanjem, labavljenjem i rastezanjem; poboljanje vrstine i pokretljivosti zglobova; razvijanje koordinacije pokreta; pravilno dranje tela.
o Obrazovni zadaci: razvijanje smisla za pravilno izvoenje pokreta; stvaranje navika za svakodnevno vebanje i navikavanje na rad u kolektivu.
o Vaspitni zadaci: razvijanje svesne discipline; stvaranje prijatnog raspoloenja; navikavanje na red, upornost i istrajnost.
o Sredstva sadraj: vebe oblikovanja tela bez rekvizite, sa rekvizitima,
na spravama, u parovima i grupno; izbor kompleksa od 6-9 vebi vri se
prema uzrastu uenika i treba da aktivira ceo miini sistem.
o Organizacija: najee frontalni oblik rada (svi uenici obavljaju istovremeno isti zadatak) sa vie naina postrojavanja: u polukrugu, u krugu,
vrstama, kolonama, slobodno razmetanje.
o Primeri gradiva: obrada organizma od glave do pete; vebe labavljenja
i disanja, za rameni pojas, otklona, zasuka, unjeva, podizanja trupa...
podela prema: delu tela, cilju, broju vebaa, dinamici, optereenju...
8

OSNOVNI (GLAVNI) DEO ASA

o Trajanje: od 25 do 30 minuta, najvaniji deo asa, zavisi od zadataka i
sadraja koji su planirani, koncepta i duine trajanja ostalih faza asa.
o Zdravstveno-higijenski zadaci: uticati na rast i razvoj celog organizma;
poveavati zdravstvenu i radnu sposobnost uenika; poveavati funkcionalnu sposobnost unutranjih organa; uticaj na pravilno dranje tela.
o Obrazovni zadaci: usvajati i uvrivati motorikog znanja; formirati
radne navike; razvijati psihomotorika svojstva (sposobnosti).
o Vaspitni zadaci: razvijanje stvaralake sposobnosti; uticaj na formiranje
moralnih i karakternih osobina oveka; formiranje svesne discipline.
o Sredstva sadraj: obezbeuje nastavni program, koji se razrauje na
nastavne jedinice; realizuju se prirodni oblici kretanja (hodanje, tranje,
skakanje, bacanje...); elementarne igre i konstruisani (tehniki pripremljeni) oblici kretanja (atletika, akrobatika, vebe na tlu, plesovi, kola...)
o Organizacija: frontalni oblik rada, odeljenski rad (sa vrstama), paralelni
rad, dopunski rad, rad po stanicama, kruni rad. U prvom A delu oko
20 minuta reavaju se kretni zadaci za koje je potrebna vea koncentracija panje i vee umno naprezanje. U drugom B delu oko 5 minuta
primenjuju se steene kretne navike u vidu igara tafetnih takmienja,
radi podizanja svih oblika optereenja do svojih maksimalnih vrednosti.
9

ZAVRNI DEO ASA

o Trajanje: od 3 do 5 minuta.
o Zdravstveno-higijenski zadaci: smiriti rad svih fiziolokih funkcija i psihikog stanja, u prvom redu srano-sudovnog i disajnog sistema, kao i
emocionalne funkcije, i da se dovedu u stanje u kome su bile pre vebanja, ili priblino tom stanju, da bi deca nesmetano mogla da se ukljue u
dalji tok nastave.
o Obrazovni zadaci: razvijati sposobnost orijentacije u prostoru, zapaanja, preciznosti i brzog reagovanja.
o Vaspitni zadaci: razvijati smisao za rad i kolektivno reavanje zadataka.
o Sredstva sadraj: najee se koriste mirne elementarne igrehodanje
uz pesmu ili muziku pratnju, strojeve vebe, razgovor o proteklom asu
i dogovor za naredni as, o linoj higijeni i sl.
o Organizacija: po zavretku osnovnog dela asa treba skloniti sve sprave
i rekvizite i vebalite ostaviti uredno; za organizaciju mogu se ostaviti
isti sastavi grupa ili ekipa koje su se formirale u toku asa.
o Primeri gradiva: igre orijentacije u vremenu i prostoru, zapaanja, brzog
reagovanja i preciznosti; prozivanje brojeva, ko je bolji uvar, sakriveni prsten, gluvi telefon, gaanje loptom u unj, traenje predmeta uz pesmu, ko bolje gaa, prekorai palicu...
10

OPTEREENJE NA ASU
o Fizioloko optereenje: izvodei pojedine fizike vebe uenici vre odreeni fiziki rad, kao i svaka druga fizika aktivnost (sredstvo fizikog
vaspitanja), izaziva pojaan rad unutranjih organa i sistema, kao i itave
motorike, ime se poveava fizioloko optereenje organizma uenika,
koje se prati pomou merenja pulsa. as sa nedovoljnim optereenjem
nee dati eljene rezultate, a isuvie veliko optereenje mogu negativno
uticati na zdravlje, zbog ega se mora imati u vidu princip postepenog
optereenja a odgovarajuim doziranjem obezbediti njegovo poveanje.
o Emocionalno optereenje: as treba deci da predstavlja zadovoljstvo i
radost, da bude zabavan i interesantan, na kojem e deca otvoreno ispoljavati svoje, ali kontrolisane emocije, ime e bre odmoriti i osveiti
CNS. Igra i razni oblici takmienja uvek stvaraju vedro raspoloenje, pa
igra mora nai mesto na svakom asu fizikog vaspitanje dece mlaeg
kolskog doba.
o Intelektualno optereenje: posebno je izraeno prilikom uenja novih
vebi, novih kretnih zadataka i igre, nastavnikovih usmenih izlaganja i
objanjenja, kao i u sluajevima kada se zahteva intenzivnija panja
uenika. Zato se u radu sa decom izbegavaju esta i duga izlaganja, a u
toku asa reati zadatke koji zahtevaju manje ili vee naprezanje...
11

FIZIOLOKO OPTEREENJE
I

II

IIIa

IIIb

IV

12

OPTEREENJE NA ASU
o Fizioloko optereenje: izvodei pojedine fizike vebe uenici vre odreeni fiziki rad, kao i svaka druga fizika aktivnost (sredstvo fizikog
vaspitanja), izaziva pojaan rad unutranjih organa i sistema, kao i itave
motorike, ime se poveava fizioloko optereenje organizma uenika,
koje se prati pomou merenja pulsa. as sa nedovoljnim optereenjem
nee dati eljene rezultate, a isuvie veliko optereenje mogu negativno
uticati na zdravlje, zbog ega se mora imati u vidu princip postepenog
optereenja a odgovarajuim doziranjem obezbediti njegovo poveanje.
o Emocionalno optereenje: as treba deci da predstavlja zadovoljstvo i
radost, da bude zabavan i interesantan, na kojem e deca otvoreno ispoljavati svoje, ali kontrolisane emocije, ime e bre odmoriti i osveiti
CNS. Igra i razni oblici takmienja uvek stvaraju vedro raspoloenje, pa
igra mora nai mesto na svakom asu fizikog vaspitanje dece mlaeg
kolskog doba.
o Intelektualno optereenje: posebno je izraeno prilikom uenja novih
vebi, novih kretnih zadataka i igre, nastavnikovih usmenih izlaganja i
objanjenja, kao i u sluajevima kada se zahteva intenzivnija panja
uenika. Zato se u radu sa decom izbegavaju esta i duga izlaganja, a u
toku asa reati zadatke koji zahtevaju manje ili vee naprezanje...
13

TIPOVI ASA
o Uvodni as: primenjuje se na poetku kolske godine sa zadatkom da
se uenici upoznaju sa programom fizikog vaspitanja, ali i sa raznim
strojevim formacijama, te ih podeliti u grupe ekipe i objasniti im i ostale oblike rada.
o as upoznavanja sa novim gradivom: asovi obrade novog gradiva
zasnivaju se na osnovama konkretnog razraenog nastavnog programa
i na iskustvu uenika; ono je veoma znaajno u obradi prirodnih oblika kretanja, koja su se formirala u ranijem periodu od odreenog stepena. Obrada ne zauzima mnogo prostora, jer bi se due zadravanje
nepovoljno odrazilo na intenzivnost asa i efikasnost u celini.
o as ponavljanja i utvrivanja: u nastavi fizikog vaspitanja neophodno
je da se znanja ponavljaju, viestruko uvebavaju i usavravaju kako
bi se stvorile kretne navike za uspenu primenu u svakodnevnom ivotu
i radu.
o Kombinovani as: najei je tip organizacije asa, jer je obrada novog i
uvebavanje starog gradiva sadrajnije, interesantnije i intenzivnije.
o as proveravanja i ocenjivanja: motorikih znanja i sposobnosti dece
utvruje se nivo savladanog programa i stepen steenih znanja i razvijenih sposobnosti, na osnovu ega se formira ocena.
14

AS U UIONICI
o Uvodni deo: nije mogue koristiti tranja, pretravanja i hvatalice; mogu
razna hodanja ili razmetanje inventara i pripremanje uionice za rad u
kojem uestvuju svi uenici niih razreda osnovne kole.
o Pripremni deo: vebe telesnog oblikovanja mogu se organizovati uz
prilagoavanje uslovima koje nudi uionica: vebe na seditu klupe (sedei na stolici razna raznai zakloni, otkloni, zasuci i slino); vebe pored klupe (unjevi, otkloni, zasuci i sl.); vebe u parovima (testerisanje drva, pumpanje vode, otkloni, zasuci i vuenje u paru, vaganje, polka).
o Osnovni deo asa: s obzirom na minimalne prostorne i higijenske uslove deo programa hodanja, dizanja, noenja, vuenja, potiskivanja, ples i
narodna kola organizovati u skladu sa uslovima rada, ostalo ostaviti za
lepe dane. Primeri igara: tafetne igre sa prenoenjem predmeta, loptica, unjeva, knjiga, torbi i sl. te varijante tafeta u kretanju...
o Zavrni deo: sve sadraje koji su navedeni u organizaciji asa van uionice mogu se skoro potpuno realizovati i u uionici.
o Metodska uputstva: pripremiti uionicu za rad, klupe sloizi uza zid da
bi se na sredini oslobodio to vei prostor, prozori otvoreni (ako je jako
hladno prethodno provetriti uionicu), da ne ometaju ostala odeljenja u
nastavi me sme biti mnogo galame.
15

AS U KOMBINOVANOM ODELJENJU
o Uvodni deo: vebanje u formi kretanja u koloni naglaavanje veeg tempa starijem razredu; kod deje igre podela ne po uzrastu, ve vrsti igre.
o Pripremni deo: vebe telesnog oblikovanja izvode se u kompleksu od
est do devet vebi, a broj ponavljanja svake vebe i doziranje odreuje
se prema uzrasnim mogunostima dece mlaeg kolskog doba. Mogue
je primeniti i dva razliita kompleksa vebi telesnog oblikovanja, pri
emu bi mlai razred izvodio vebe u direktnom radu sa nastavnikom, a
stariji razred ranije savladani kompleks uz asistiranje boljeg uenika.
o Osnovni deo asa: zbog razliitih nastavnih jedinica po razredima treba
primeniti grupni rad (dve grupe dva razreda). Smenjivao bi se direktan
rad sa uenicima i samostalan rad uenika u skladu sa planom i konceptom rada na asu. To znai, nastavnik radi sa jednim razredom (obrauje novu nastavnu jedinicu), dok drugi razred uvebava ranije savladanu fiziku vebu. Od derugih mogunosti treba spomenuti reenje u
kome se smenjuje frontalni i grupni rad (direktan i samostalan rad).
o Zavrni deo: svi sadraji u kombinovanom odeljenju gotovo uvek se
mogu primeniti u frontalnom obliku rada; aktivnosti su slabog intenziteta, tako da ne postoji opasnost od psifofizikog preoptereivanja dece
mlaeg uzrasta u kombinovanim odeljenjima.
16

AS SPECIJALNOG VEBANJA
o Specijalno (korektivno) vebanje organizuje se za uenike slabijeg zdravstvenog stanja, smanjenih sposobnosti, za uenike sa telesnim deformitetima, koji ne mogu da prate opti program fizikog vaspitanja.
o Posle lekarskog pregleda sva deca se svrstavaju u tri grupe: sposobni
za redovnu nastavu; sposobni za redovnu nastavu uz izvesna ogranienja i upuuju se na specijalno (korektivno) vebanje.
o Nastavnik u saradnji sa lekarom organizuje specijalno fiziko vebanje,
koje grupie prema telesnim svojstvima: uenici sa defektnim rukama,
uenici sa defektnim nogama (stopala, koleno), uenici sa deformitetom
kime, uenici oslabljenog zdravlja i smanjenih fizikih sposobnosti.
o as korektivnog vebanja je krai od redovnih asova, trajanje zavisi od
preporuke lekara, tako da u radu nastavnik vodi rauna o postepenosti i
dostupnosti i primenjuje one vebe koje nee izazvati pobrede organa ili
veu zamorenost uenika niih razreda osnovne kole.
o Da bi shvatio znaaj korektivnog vebanja treba prvo znati odlike pravilnog dranja tela, uzroke loeg dranja tela; vrste oteenja i korektivne
vebe (oteenja kimenog stuba, grudnog koa i donjih ekstremiteta,
te vebe za otklanjanje lordoze, kifoze, skolioze, ispupene, izdubljene i
ravne grudi, ali i X noge, O noge i ravna stopala).
17

IZLETI
o Novi nastavni program predvia izlete sa peaenjem i drugim zadacima
i sadrajima koji se odnose na nastavu fizikog vaspitanja, a kola organizuje u okviru aktivnosti u prirodi.
o U I i II razredu osnovne kole treba organizovati po dva poludnevna izleta sa peaenjem do 3 km u oba pravca. U III razredu O planiraju se
dva poludnevna izleta sa peeenjem do 5 km u oba pravca ukupno, a u
IV razredu osnovne kole do 6 km.
o Decu mlaeg kolskog doba treba navikavati da uivaju u prirodnim lepotama, da se igraju, da se navikavaju na ivot u prirodnim uslovima, da
koriste blagotvorno dejstvo prirodnih inilaca (vazduh, voda, sunce), da
se snalaze u prirodi (orijentiu), da proiruju svoja znanja iz prirodnih
nauka, da naue da uvaju prirodne lepote i ovekovu okolinu.
o Prilikom peaenja treba voditi rauna o ujednaenom tempu kretanja u
koloni po jedan ili dva, prilagoen uzrastu dece i njihovim psihofizikim
sposobnostima. Usput se mogu reavati razni zadaci vezani za osmatranje, izvianje, kurirsko izvetavanje, orijentaciju i kretanje po karti.
o Na izletu treba organizovati razne oblike razonode koji mogu biti povezani sa reavanjem zadataka optenarodne odbrane i terenske igre. Po
zavretku izleta treba ostaviti u najprirodnijem redu.
18

LETOVANJA I ZIMOVANJA
o Prema nastavno programu uenici treba bar po jedanput sa kolom na
letovanje u toku osmogodinjeg kolovanja.
o Za vreme letovanja nastavnik i uenici su u mogunosti da ostvare veoma vane vaspitno-obrazovne zadatke, a da bi se to ostvarilo potrebno
je pripremiti organizaciju i program sa tano utvrenim aktivnostima u
toku dana: ureivanje logora, obroci, pripremanje zabavnog programa,
krai izleti, plivanje i obuka neplivaa i razna takmienja; u nekim kolana postala je praksa da se pri kraju kolske godine na moru organizuje
rekreativna nastava (vezana za poznavanje prirode i drutva).
o Zajedniki viednevni boravak u planini, na snegu (zimovanje), treba organizovati najmanje jedanput za vreme osmogodinjeg kolovanja za
vreme zimskog raspusta.
o Boravak na planini, na sveem zimskom vazduhu, kretanje po snegu,
sankanje, klizanje i smuanje su aktivnosti od prvenstvenog znaaja u
zatiti dece i njihovog pravilnog fizikog razvoja.
o Postoji veliki izbor nastavnih sadraja koji se mogu realizovati na snegu
a to su prirodni oblici kretanja (hodanja, tranja, skakanja i druga), u vidu
igre. pravljenja sneka, gaanje grudvama visokih i udaljenih ciljeva,
pravljenje zemunica, valjanje snega, razni oblici tafeta...
19

TAKMIENJA
o Sportska takmienja predstavljaju sastavni deo procesa fizikog vaspitanja i treba da budu dostupni svim uenicima, jer on sagledava svoje
sposobnosti i uporeuje ih sa sposobnostima drugih.
o Sva takmienja moraju biti dobro pripremljena, a pod tim se podrazumeva: priprema takmiara, terena, sprava i rekvizita, a pripremljena mora
biti organizacija koja obezbeuje normalno odvijanje takmiara.
o Prema sastavu uesnika razlikujemo dve vrste takmienja: pojedinana
i ekipna (kolektivna, momadska). U koli treba organizovati: odeljenjska, meuodeljenjska, meurazredna i meukolska takmienja.
o Prema broju uesnika takmienja delimo na: masovna i kvalitetna. Prema pravu uestvovanja na: zatvorena i otvorena takmienja.
o Primeri gradiva za kolsko takmienje u I i II razredu: brzo tranje na 30
m, skok udalj iz mesta, bacanje lopte u cilj veliine 1x1 m sa rastojanjem
od 3 m, vonja koturaljka na 20 m, aljiva tafetna takmienja.
o Primeri gradiva za kolsko takmienje u III i IV razredu: voenje lopte 10
m izmeu stalka i gaanje u ko ili gol, skok udalj iz zaleta, Izmeu dve
vatre i Izmeu etiri vatre, takmienje u fudbalu i u plivanju.
o Sa decom u mlaem kolskom dobu treba posvetiti panju manjim takmienjima u okviru odeljenja i izmeu razreda.
20

JAVNI NASTUPI
o U prirodi ljudskih elja i ponaanja postoji potreba za javnim istupanjem
u veoj ili manjoj meri. Pojedinci ili grupe imaju svoje mesto ili vreme
kada javno istupaju da bi neto pokazali ili dokazali.
o Fiziko vaspitanje ima svoje specifinosti i potrebe i karakteristinosti u
vezi sa javnim nastupom. Neophodno je da postoje sveanosti kola i
da one treba da budu ispinjene autentinim programima vezanim za razne kolske predmete.
o JAVNI AS proizlazi iz redovnog nastavnog rada i na taj nain se pred
roditeljima i javnou pokazuju rezultati rada, uspeha i dostignua na
podruju fizikog vaspitanja.
o Primeri sadraja javnog asa su: 1. proste vebe, akrobatika, preskoci;
2. elementarne igre i poligoni (takmiarske igre i aljive tafete); 3. narodne igre i plesovi; 4. logorske vetine postavljanje atora) ; 5. atletske discipline i tehnika sportskih igara.
o AKADEMIJE su sveanosti koje kola organizuje u ast dravnih praznika i jubileja, i proizlaze iz redovnog i sistematskog rada.
o Primeri sadraja akademije su: 1. simultano izvoenje vebi oblikovanja;
2. preskoci ili vebe u parteru; 3. narodne igre i plesovi; 4. ritmiki sastavi uz muziku.
21

DODATNI RAD I SLOBODNE AKTIVNOSTI

o Dodatni rad i slobodne aktivnosti u oblasti fizikog vaspitanja organizuju se za uenike koji pokazuju interesovanje da se u slobodno vreme
bave nekim oblikom fizikog angaovanja.
o Najei oblici slobodnih aktivnosti u koli su sportske sekcije, koje se
formiraju prema interesovanju uenika niih razreda osnovne kole za
pojedine sportove ili sportske discipline.
o Deca mlaeg kolskog doba manje se ukljuuju u ove oblike aktivnosti
sekcije.
o Uenici niih razreda osnovne kole jo uvek se slobodno igraju kod
kue i u koli, gde uz starije drugove poinju da ue elemente pojedinih
sportova.
o Uenici IV razreda osnovne kole u izvesnoj meri pokazuju interesovanje za redovnije ukljuivanje u rad pojedinih sekcija, to bi trebalo imati
u vidu i omoguiti da se postepeno ukljuuju u sistematsko vebanje.
o U dananjim uslovima savremenog ivota, sve ee se postavlja pitanje kako provoditi slobodno vreme. Slobodno vreme dece mlaeg kolskog doba ne sme da se prepusti stihiji, ve mora biti organizovano.
o Kod aktivnog odmora zamoreni organizam obavlja fiziku aktivnost koja
treba da je suprotna od one koja je dovela do zamora.
22

UMESTO KRAJA
o Uspena i efikasna realizacija ciljeva i
zadataka nastave fizikog vaspitanja,
odnosno vaspitno-obrazovnog procesa
fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba ostvaruje se odgovarajuim
i raznovrsnim organizacionim oblicima
nastavnog i vannastavnog rada.

23

PEDAGOKI ORGANIZACIONI OBLICI

RADA U FIZIKOM VASPITANJU
Tematske celine:
1.
2.
3.
4.

as fizikog vaspitanja.
Specijalna nastava korektivno vebanje.
Izleti, kros, logorovanje i zimovanje.
Sportska takmienja i kolske priredbe
(javni nastupi).
5. Dodatna nastava i slobodne aktivnosti.
24

PEDAGOKI ORGANIZACIONI OBLICI

RADA U FIZIKOM VASPITANJU
Kontrolna pitanja (1):
Pojam i struktura asa fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole?
Uvodni deo asa fiz. vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole?
Pripremni deo asa fiz.vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole?
Osnovni ili glavni deo asa fizikog vaspitanja uenika niih razreda
osnovne kole?
Zavrni deo asa fiz. vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole?
Optereenje na asu fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne
kole?
Fizioloko optereenje na asu fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?
Emocionalno optereenje na asu fizikog vaspitanja dece mlaeg
kolskog doba?
Intelektualno optereenje na asu fizikog vaspitanja dece mlaeg
kolskog doba?
25

PEDAGOKI ORGANIZACIONI OBLICI

RADA U FIZIKOM VASPITANJU
Kontrolna pitanja (2):
Komponente nastavnog procesa tipovi asa fizikog vaspitanja
uenika?
as fizikog vaspitanja u uionici za uenike niih razreda osnovne
kole?
as fizikog vaspitanja u kombinovanom odeljenju dece mlaeg
kolskog doba?
Osnovne karakteristike specijalnog (korektivnog) vebanja u osnovnoj
koli?
Osnovne karakteristike izleta za uenike niih razreda osnovne kole?
Osnovne karakteristike kroseva za uenike niih razreda osnovne
kole?
Osnovne karakteristike javnih nastupa uenike niih razreda osnovne
kole?
Dodatni rad i slobodne sportske aktivnosti u fizikom vaspitanju
uenika?
26

PITANJA?

27

HVALA NA PANJI !

28

PEDAGOKI ORGANIZACIONI OBLICI

RADA U FIZIKOM VASPITANJU
ORGANIZATIONAL FORMS OF
TEACHING IN PHYSICAL EDUCATION

PREDAVANJE 9
LECTURE 9

29

METODIKA NASTAVE
FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodi
Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor