POVREDE LIGAMENATA KOLENA

Zglob kolena je najveći i najsloženiji zglob ljudskog tela, predstavlja u

funkcionalnom pogledu donjeg ekstremiteta, ključnu sponu koja obezbeđuje uspravan hod.

Zbog svoje kompleksne i suptilne građe veoma je neotporan prema

štetnim faktorima, što često dovodi do sportske povrede kolena.

Povreda ligamenta kolena je, u poslednje vreme kod sportista, u porastu. U

sportskoj literaturi odomaćio se termin sportsko koleno. Sportista može primetiti
različite simtome i tegobe vezane za zglob kolena.

Obično se radi o diskretnim i jedva primetnim tegobama, mada se nekada

mogu pojaviti i ozbiljni problemi i simptomi.

Slika 1 Koleno – povrede ligamenata

Tegobe u zglobu kolena najčešće se javljaju nakon povrede koje se sportista

pouzdano seća – navodi da je osetio kao da je nešto puklo u kolenu, imao je osećaj da
je koleno prošetalo, javio se bol.

KAKO NASTAJU POVREDE ?

Povrede ligamenata kolena najčešće se javljaju kada dođe do:

 prekoračenja pozicije stabilnosti kolenog zgloba.

 Nagla promena smera pri trčanju,

1
 usporavanje,
 doskok i slično često imaju za posledicu kidanje ( rupturu ) prednjeg
ukrštenog ligamenta.

Često je povreda jednog ligamenta udružena sa povredama drugih delova kolena tj.
drugih ligamenata ili same zglobne kapsule ili meniskusa ili hrskavice. Pri povređivanju
ligamenta se može čuti zvuk koji podseća na lomljenje štapića.

Zglob kolena predstavlja zglob po tipu šarke, zbog čega spada u grupu manje pokretnih
zglobova. U zglobu kolena se obavljaju pokreti savijanja (fleksije) i opružanja
(ekstenzije), a pri savijenom kolenu moguća je i spoljašnja i unutrašnja
rotacija. Stabilizatori kolena se dele na pasivne (ligamenti kolena i meniskusi) i aktivne
(mišići kolena)

Povrede ligamenta kolena u sportskomedicinskoj praksi po učestalosti na prvom mestu

su:

 kolateralni ligamenti,

 prednji ukršteni ligament

 zadnji ukršteni ligamenti.

Povrede medijalnog kolateralnog ligamenta javljaju se u tri stepena u zavisnosti od

težine povređivanja.

SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA POVREDU

• 1) Istegnuće ligamenta Umereni bol sa unutrašnje strane kolena, bez izraženog

otoka, podliva, koleno je stabilno. Bol se pojačava na pritisak.

• 2) Parcijalno kidanje ligamenta Prisutan je bol koji se pojačava pri pokretu,

prisutan je manji otok u predelu ligamenta, koleno je stabilno.

• 3) Kompletno kidanje ligamenta Jak bol, hod je značajno otežan, prisutan je

izraženiji otok i podliv sa unutrašnje kolena, koleno je nestabilno.

2
 Istegnuće ligamenta, a posebno prednje ukrštenog je česta sportska
povreda. Njegov osnovni zadatak je da poveća stabilnost kolenog zgloba.

Istegnuće ligamenta se relativno brzo rešava, dok naprsnuća sa sobom povlače

i kidanje hrskavice kolena (meniskusa, najčešće medijalnog). Povreda nastaje usled
jakog i silovitog udarca u koleno i iskretanja kada je koleno savijeno i hiperekstenziji
(kada je ispruženo).

Ova povreda je česta u:

 kontaktnim sportovima,

 sportovi sa loptom,

 zimskim sportovima,

 saplitanjem

 gaženjem fudbalske ili teniske lopte.

3
Javlja se bol, otok, i krv unutar kolena.

Kretanje je ograničeno, javlja se ukočenost kolena. Koleno je nestabilno, a simptomi se

mogu razviti za nekoliko sati.

DIJAGNOSTIKA

Povrede kolena se najpre dijagnostikuju kliničkim pregledom od strane lekara

specijaliste sportske medicine ili rehabilitacije. Potrebno je uzeti opširnu anamnezu od
pacijenta, posebno o mehanizmu povređivanja.

Zatim uraditi detaljan klinički pregled zajedno sa testovima specifičnim za svaki

ligamant i meniskus.

Pored kliničkog pregleda neophodno je uraditi i neku od metoda dijagnostičke

vizualizacije:

 Radiografiju (RTG),

 Ultrazvučno snimanje kolena,

 magnetna rezonanca (MR) kolenog zgloba

Ili artroskopiju kako bi se tačno i sa sigurnošću utvrdilo kakva je povreda u pitanju i

koliki je stepen oštećenja ligamenata ili meniskusa kolena.

LECENJE

Lečenje zavisi od toga koji ligament je povređen i kolikog stepena je

oštećenje.Lečenje koletaralnih ligamenata se u najvećem broju slučajeva vrši
neoperativno, metodama fizikalne terapije.

Treba što pre krenuti sa lečenjem:

 najpre u početku,terapijom hlađenja-krioterapijom,

4
 analgetskim terapijama laserom

 elektroprocedurama

 kineziterapija

 magnetoterapija

ultrazvučna terapija.

Lečenje ukrštenih ligamenata kolena može biti neoperativno- fizikalnim

procedurama i operativno-hirurškim putem. Fizikalnom terapijom se leče povrede I i II
stepena, nesportisti i rekreativci i osobe starije od 30 godina.

Program lečenja je sličan programu koji se primenjuje posle povrede

kolateralnih ligamenata. Obavezno koristimo ortozu za koleni zglob koja obezbeđuje
stabilnost kolenog zgoba i obezbeđuje proces zarastanja ligamenata.
Koristimo sve modalitete fizikalne terapije. U početku je vaoma važna terapija
hlađenjem tj.krioterapija.

Poseban akcenat u funkcionalnom oporavku pacijenata je na kineziterapiji tj

vežbanjem pod stručnim nadzorom i obukom fizioterapeuta.

Povreda ligamenta kolena je, u poslednje vreme kod sportista, u porastu. U

sportskoj literaturi odomaćio se termin sportsko koleno.

Sveže povrede ligamentarnog aparata kolena u suštini predstavljaju teške

distorzije kolena, koje ako se neadekvatno leče vremenom izazivaju teška oštećenja
kinematike kolena Prema Bousqet-u pod teškom distorzijom kolena podrazumeva se:

- izolovana povreda LCA;

- izolovane povrede zadnjeg unutrašnjeg ugla ili popliteusa,
- izolovane povrede zadnjeg unutrašnjeg ugla sa dezinsercijom meniskusa
- najmanje dve ili više povrede kapsulo ligamentarnog aparata kolena.

KAKO POVREDJUJEMO KOLENO

5
 Povrede ligamenata kolena najčešće se javljaju kada dođe do prekoračenja
pozicije stabilnosti kolenog zgloba usled prekomerne nekontrolianosti kinematičke
energije. Ova energija može biti egzogenog i endogenog porekla.

Analizirajući koleno najopasnij povrede se dešavaju kada dođe do

prekoračenja pozicije stabilnosti bez mogućnosti izbegavanja ekcesivne kinematičke
energije.

Tada se kost i ligamenti ponašaju kao visceroelastični sistem kod koga u

zavisnosti od brzine elongacijone sile dolazi do interligamentarnih ruptura, dok su male
brzine praćene otrgnućima koštanih ligamentarnih pripoja.

Mehanizam dejstva sile koji izaziva oštećenje kapsulo ligamentarnog aparata

kolena zavisi od vrste dejstvujuće sile, odnosno mesta njegovog dejstva i položaja u
momentu delovanja sile.

Slika 3. Povreda ligamenata kolena

Na osnovu iskustva direkne sile daju uvek teže povrede nego li prekomerni pokreti.

Mehanizmi povređivanja su:

a) mehanizam čistog valgusa,

b) mehanizam čistog varusa,

6
c) mehanizam valgus – spoljašnja rotacija,

d) mehanizam varus – unutrašnja rotacija,

e) mehanizam hiperekstenzije i

f) mehanizam delovanja u sagitalnoj ravni.

MEHANIZMI POVREDJIVANJA KOLENA

Nestabilnost kolena je gubljenje ravnoteže usled, bežanja centra gravitacije

izvan tačke oslonca.

Bousqet razlikuje četiri vrste nestabilnosti kolena:

a) refleksna nestabilnost,

b) mehanička nestabilnost,

c) funkcionalna nestabilnost,

d) dinamičke nestabilnosti.

7
 Rotatorna netabilnost nastaje usled podele tibijalnog platoa na četiri
kvadranta i uslovljava podelu rotatorne nestabilnosti na četiri grupe:

a) anteromedijalne rotatorne nestabilnosti,

b) anterolateralne rotatorne nestabilnosti,

c) posterolateralne rotatorne nestabilnosti,

d) posteromedijalne rotatorne nestabilnosti.

Složena nestabilnost ne postoji jedinstveni pristup u nastanku složene

nestabilnosti kolena. I pored toga što postoje oprečna shvatanja o podeli
koju je dao Kennedy mi ćemo je ovde prezentirati.

Deli se u tri grupe i to:

a) složene anteromedijalne – anterolateralne rotatorne nestabilnosti,

b) složene anterolateralne – posterolateralne rotatorne nestabilnosti,

c) složene anteromedijalne – posteromedijalne rotatorne nestabilnosti.

Hronične ligamentne povrede kolena nazivaju se hroničnom nestabilnošću

kolena.Witvoet je definišući nestabilnost duhovito rekao da je nestabilnost ono što
pacijent subjektivno oseća, a laksitet kolena je ono što ćemo mi svojim pregledom
objektivno ustanovimo.

Dijagnostika povrede ligamentarnog aparata kolena se postavlja na

osnovu:

a) ispitivanje povređenog o načinu povređivanja,

b) fizikalni pregled,

c) pregled u opštoj anesteziji,

d) radiografski snimak kolena,

e) artroskopski pregled,

f) ispitivanje povređenog o načinu povređivanja.

Povrede ligamenta kolena u sportsko-medicinskoj praksi po

8
učestalosti na prvom mestu su kolateralni ligamenti, pa slede prednji ukršteni ligamenti i
na kraju zadnji ukršteni ligamenti.

KOJE LIGAMENTE NAJCESCE POVREDJUJEMO

Kolateralni ligamenti kolena – imaju zadatak da se suprostavljaju silama koje

teže da sa jedne ili druge strane razdvoje kondile femura i tibije.

Povrede medijalnog kolateralnog ligamenta javljaju se u tri stepena u zavisnosti od

težine povređivanja:

a) Prvi stepen – to su distenzione povrede (elongacione distorzije) kod fudbalera i

skijaša.

Povreda je praćena oštrim bolom, ali sportista nastavlja sa sportskom aktivnošću.

Za ovu povredu karakteristični su bolovi u toku noći i sportista ne može da spava,
prisutnost palpatornog bola na kondilijarnim pripojima ligamenata (tkz. smučarska
tačka) bolna osetljivost se pojačava usled forsirane abdukcije potkolenice a zglobni
prostor je neosetljiv i bez znakova ligamentarne nestabilnosti.

b) Drugi stepen – povrede ovog stepena odlikuju se delimičnim rascepom ligamenata

(laceraciona distorsia) javlja se najčešće na medijalnom ligamentu i sa neposrednom
pojavom otoka zbog prisutne hemoragije.

Bolna osetljivost je najčešće na jednom od ligamentarnih pripoja koja se pojačava

laterizacijom potkolenice, naročito na spoljnu rotaciju u lakoj fleksiji. Nekad je izražena
lateralna nestabilnost lakšeg stepena ali ne kod ekstenzije već fleksije od 10. stepeni jer
tada dolazi do relaksacije prednjeg ukrštenog ligamenta.

c) Treći stepen – povrede ovog stepena su i najteže to su najčešće rupturacione

distorsie. U trenutku povređivanja sportista oseti žestok bol uz utisak da je iščešeno
koleno.

Pri pokušaju da nastavi sportsku aktivnost sportista ima osećaj da će mu

potkolenica skliznuti ispod femura prema unutrašnjem delu.

Pojavljuje se otok (hematros), izražena palpatorna bolna osetljivost na gornjem ili

donjem pripoju, a nekad i duž celog ligamenta. Zbog potpunog prekida

9
ligamenta nema refleksnog spazma, a bol se pojačava na pokušaj lateralizacije
potkolenice.

Kod nekih autora srećemo i četvrti stepen povrede ligamenata gde porede povrede
kolateralnog ligamentadolazi i do povrede i prednjeg ukrštenog ligamenta. Javlja se
odmah otok i krvni izliv, kao i znaci lateralne nestabilnosti pri punoj ekstenziji.

Ukršteni ligamenti kolena – direkno se suprostavljaju silama koje nastoje da razdvoje

zglobne površine femura ili pomere tibiju ispod femura napred ili pozadi.

Prednji ukršteni ligament – (ligamentum cruciatum anterior) dug je oko 4 cm i

zategnut je u punoj ekstenziji pri fleksiji od 20 do 50 stepeni. Najčešće se
povređuje sa medijalnim kolateralnim ligamentom i to najčešće u abdukciji,
hiperekstenziji, hiperfleksiji, i spoljašnjoj rotaciji.

Prednja ukrštena veza se često prekida dejstvom posebnog mehanizma

pri povredama medijalnog meniskusa, a u slučaju blokade kada se koleno forsirano
ekstenzira preko interponiranog tkiva.

Istegnuće ligamenta, a posebno prednje ukrštenog je česta sportska

povreda. Njegov osnovni zadatak je da poveća stabilnost kolenog zgloba. Istegnuće
ligamenta se relativno brzo rešava, dok naprsnuća sa sobom povlače i kidanje
hrskavice kolena (meniskusa, najčešće medijalnog).

Povreda nastaje usled jakog i silovitog udarca u koleno i iskretanja kada je

koleno savijeno i hiperekstenziji (kada je ispruženo). Ova povreda je česta u kontaktnim
sportovima, u sportovima sa loptom, u zimskim sportovima, a ligament se može pokidati
i nehotičnim saplitanjem i gaženjem fudbalske ili teniske lopte.

Javlja se bol, otok, i krv unutar kolena. Kretanje je ograničeno, javlja se

ukočenost kolena. Koleno je nestabilno, a simptomi se mogu razviti za nekoliko sati.
Ovo su najteže povrede za ovaj ekstremitet, jer ligamenti pojačavaju stabilnost kolenog
zgloba, ali na žalost i česta pojava i najčešće se operativnim zahvatom završavaju.

Zadnji ukršteni ligament - (ligamentum cruciatum posterior) je po sastavu

čvršći od prednjeg ligamenta. Prilikom ekstenzije kolena zateže se zadnji deo, a
prilikom fleksije prednji deo ligamenta. Pri spoljnoj rotaciji potkolenice zateže se zadnji
deo, a pri unutrašnjoj rotaciji potkolenice pod tenzijom je ceo ligament. Povreda ovog

10
ligamenta nastaje forsiranom spoljnom rotacijom femura sa fiksiranim stopalom i
kolenom u fleksiji i adukciji.

Povreda može nastati i forsiranim pomeranjem potkolenice unapred pri

flektiranom položaju ili pri padu na flektorno koleno, kada sile deluju na gornji deo
tibije. Povrede ukrštenih ligamenata prvog i drugog stepena mogu se prevideti jer
simptomatologija nije jasna.

Povrede trećeg stepena su praćene jačim bolom, nesposobnošću pokreta,

otokom sa jasno izraženom nesdtabilnošću. Abdukcioni test sa otvaranjem medijalne
pukotine zgloba ekstenziji govori u prilig rupture prednje ukrštene veze a dijagnoza se

postavlja artorafskim ili artroskopskim nalazom.

Zadnji ligament – (ligamentum posterior) pojačava zadnju zglobnu čauru

kolena i suprostavlja se silama hiperekstenzije (maksimalna zategnutost javlja se u
ekstenziji) U težim slučajevima ovi mehanizmi mogu uzrokovati avulzione prelome
tibijalnih bodlji ili avulzione rupture ukrštenih ligamenata.

Lečenje svežih ligamentarnih povreda u akutnoj fazi je operativnim putem i

to odmah, jer funkcionalni rezultati su mnogo bolji nego li operativni zahvati kod hronične
nestabilnosti.

Literatura:

11
Bogdanovic D.,Anatomija Savremena administracija 2001,Grant,Grant’s Atlas of Anatomy,The
Williams & Wilkins Baltimore 1972.

De Groot J.,Chusid GJ,Korelativna neuro Anatomija i funkcionalna Neurologija,prevod XIX/XX

izdanja Appleton & Lange,Beograd 1990.

Zec Z,Osnovi Kineziologije,Visa Medicinska skola Beograd 1984,Ilic A.,Anatomija,Beograd

2002,Jovanovic B.,Jelicic A Beograd 2001.

Kostic Dj.,Vise jezicki,Medicinski Recnik Lexicon medicum polyglotum,NOLIT,Beograd

1987,Majkic M.,Beograd 1989,Marinkovic S.

Malobabic S.,Beograd 1987,Mijac M.,Blagotic M.,Djordjevic Lj.,Beograd 2001,Draganic

V.,Radonjic V.,Beograd 2002,Milisavljevic M.,Klinicka Anatomija,Nauka Beograd 1996.

12
.

13
14