УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ КОСОВСКА МИТРОВИЦА

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
Косовска Митровица

Перформанси предузећа
СЕМИНАРСКИ РАД

Ментор: Студент:

Проф. др Љиљана Арсић Милосављевић Јована 21/18

Косовска Митровица, 2019

САДРЖАЈ

УВОД ....................................................................................................................................................... 3
МЕРЕЊЕ ПЕРФОРМАНСИ ...................................................................................................................... 2
ФИНАНСИЈСКА МЕРИЛА ПЕРФОРМАНСИ ............................................................................................ 3
Савремена мерила преформанси.................................................................................................... 4
МЕРЕЊЕ ПЕРФОРМАНСИ И ИНДИКАТОРИ .......................................................................................... 4
Мере перформанси........................................................................................................................... 4
Индикатори ........................................................................................................................................ 5
Класични системи утврђивања успешности предузећа ................................................................ 5
САВРЕМЕНА МЕРИЛА ПЕРФОРМАНСИ ................................................................................................ 6
ПОУЗДАНОСТ И КОНТРОЛА МЕРЕЊА ПЕРФОРМАНСИ ...................................................................... 6
Проблем мерења перформанси ...................................................................................................... 7
Систем мерила перформанси .......................................................................................................... 7
ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................................................. 7
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................................... 8
 УВОД

Мерење перформанси предузећа као целине, његових пословних јединица и

свих запослених се данас сматра предусловом вођење економије предузећа. То све има
интердисциплинарни карактер. За ово је неопходно управљати финансијама и
људским ресурсима, а пре свега имати прави информациони систем – компјутерски
интегрисану производњу. Поред осталог треба направити моћан софтвер који ће
пратити мерила успеха у правцу балансирања како интерне, тако и екстерне изворе
информација и оријентисати се на квантитативна и квалитативна мерила.

Предузећу је потребан уравнотежен систем мерења перформанси који ће

уважити како прошсле тако и будуће перформансе, како интерне тако и квантитативне,
како краткорочне тако и дугорочне и које ће одсликавати како капацитет стварања
вредности, тако и саму величини створене вредности.

Овај систем за мерење перформанси предузећа треба да мери перформансе из четири

перспективе истовремено, а то су:

 Перформансе предузећа на тржишту и у односу према потрошачима,

 Перформансе предузећа у ефикасности вођења интерних пословних процеса ,
 Перформансе предузећа у иновирању и стицању нових знања,
 Финансијска перспектива
 МЕРЕЊЕ ПЕРФОРМАНСИ

Мерење перформанси предузећа представља важан део контролне и управљачке

активности, јер се кроз процес мерења одређује његова снага, потенцијал и ефикасност.
Смисао овог мерења састоји се у утицању на односе између резултата репродукције
(остварен физички обим производње, вредност производње, укупан приход и добит) и
улагања за остварење тих резултата (трошење фактора производње и ангажовање
капитала) да би се остварио што виши квалитет економије (однос између резултата
репродукције и улагања за њихово остваривање квантитативно детерминише
економски успех као квалитет економије). Према томе, процес мерења перформанси
омогућава предузећу да идентификује економске ресурсе којима располаже, да сагледа
кључне факторе који утичу на његове перформансе и да изнађе најпробитачнији ток
деловања. Све организације се стално развијају, тако да није изненађујуће да и њихови
системи за мерење перформанси пролазе кроз различите стадијуме развоја.

Покретачи промена су набројани по опадајућем реду важности1 :

1. Смањење профитабилности
2. Промена у стратегији
3. Повећање деоничарске вредности

1
Hirst, E. D., and McAnally M. L., (2001) Cases in Financial Reporting:an Integrated Approach with an Emphasis
on Earnings and Persistence, Prentice Hall, стр. 32.

2
 4. Радизајнирање пословних процеса
5. Нова технологија
6. Нова компетитивност
7. Провлачење и задржавање кадра
8. Ефектно мерење учинака

Ефектно мерење учинка је од кључне важности за обезбеђивање успешне

имплементације стратегије организације. Ради се о надгледању ефективности
организације у њеном остварењу сопстевних унапред утврђених циљева или захтева
деоничара. Да би била успешна, данашња компанија мора да има бољи учинак не само
у терминима трошкова већ и у другим димензијама, као што су квалитет,
флексибилност, вредност, итд. Систем за мерење перформанса који јој омогућава да
успешно оствари ове захтеве је од суштинске важности, јер помаже да се обезбеди да
доношење одлука на стратегијском и оперативном нивоу располаже бољим
информацијама и да сам тај процес буде ефективнији. Поређење исхода са задацима
омогућава идентификацију проблема, тако да се може предузети правовремена
корективна акција. Изнад свега, мерење перформанси је важно средство анализе
стратегија.

Деоничари ће бољи индикатор стратегије организације добити посматрајући

шта она мери и ради, него из њених декларисаних циљева или онога што организација
говори да ради. Поред проактивног напретка посла и оптимизације ресурса, важан
аспект улоге управљачког рачуноводства је да обезбеђује информације о менаџменту
за мерње учинка. Развијањем ефективних система и обезбеђивањем да су
имплементиране мере конзистентне са одабраним менаџмент техникама, менаџери
рачуноводства могу да дају значајан допринос успеху своје организације.

ФИНАНСИЈСКА МЕРИЛА ПЕРФОРМАНСИ

Традиционалне мере перформанси представљале су и још увек представљају

веома важно средство у оцењивању успешности и контроле рада предузећа. Ове мере
се односе на :2

 Продају и тржишно учешће,

 Принос на инвестиције и принос на имовину,
 Нето добитак,

2
Burch, J., (1994), Cost and Management Accounting – A Modern Approach, West Publishing Co., Saint Paul,
стр.2

3
  Принос на акцији.

Примена ових традиционалних, финансијских мерила перформанси у дужем

временском року показале су извесне недостатке и ограничења која се пре свега односе
на неуважавање захтева потрошача, недостатак стратешког фокуса, нејасноћу веза
између мера активности стратешких циљева као и низ других ефеката које се често
карактеришу као веома исцрпљујуће за предузеће и његов топ менаџмент. Проблем
традиционалних мера које се базирају на финансијским индикаторима је да оне не
узимају у обзир неопипљиву вредност садржану у знању која у великој мери може да
увећа тржишну вредност предузећа као и превелика усмереност на профит као једини
показатељ успешности што топ менаџмент предузећа доводи у положај непрекидне
борбе за повећање зараде.

Савремена мерила преформанси

Савремени системи мерења задржавају мерење финансијских перформанси, али

укључују мерење перформанси предузећа у односу на потрошаче, перформанси
предузећа у вођењу интерних пословних процеса и перформанси у иновирању и
стицању нових знања. Мерење перформанси у данашњим предузећима омогућава више
уравнотежених перспектива уместо једне (финансијске). Другим речима, сложеност
пословних процеса утицала је на менаџмент да развија мерење перформанси, док је
нова информациона технологија била фактор који је омогућио "револуцију мерења",
односно мерење перформанси у реалном времену. Савремена предузећа у процесу
мерења перформанси користе показатеље који се заснивају на рачуноводственом
концепту резултата и конвенционалним приносним мерилима, али и показатеље који се
заснивају на новчаном току и економском концепту резултата. Разлика између
рачуноводственог и економског концепта појављује се из једноставног разлога што на
основу финансијских извештаја није могуће сазнати колики су трошкови сопственог
капитала, као и да предузеће има извесну дискрецију над исказаним резултатом у
билансу успеха. Полазна основа показатеља који се заснивају на економском концепту
резултата је да капитал није слободно добро, односно да има своју цену.

МЕРЕЊЕ ПЕРФОРМАНСИ И ИНДИКАТОРИ

Мере перформанси
 Витални знаци организације, који „квантификују колико добро активности
унутар процеса или излази из процеса испуњавају одређени циљ“
 Нумерички или квантитативни индикатори који показују колико се добро
остварује сваки циљ.

4
Индикатори
Индикатори су квантитативни или квалитативни показатељи помоћу којих се,
директно или индиректно, може проценити или измерити ниво или степен остварења
одреженог циља, као и брзина, односно, време или рок остварења циља.

Индикатори су квантитативне или квалитативне чињенице које се користе за

процену напредовања и остварења неког циља.
Индикатори перформанси – мера перформанси

Индикатори перформанси процеса треба да су:

 Тачни,
 Лако разумљиви,
 Правовремени,
 Оријентисани на акцију,
 Да њихова имплементација не буде скупа

Процес праћења и мерења индикатора перформанси процеса одвија се у

времену, а добијени резултати служе као основа за унапређење. Добијене индормације
се користе за поређење са резултатима из предходних мерења и са постављеним
циљним вредносним индикаторима. Резултати поређења се даље користе за евентуално
редефинисање стратегије и циљева организације стварајуцу повратну петљу и П-Д-Ц-А
циклуса.

Избор индикатора пеформанси

 Не сме се мерити успешност пословних процеса само да би се нешто мерило.

 На основу постављених стратешких циљева, менаџери треба да се усресреде на
кључне индикаторе перформанси.
 Број индикатора зависи од величине организације, њеног степена
диверзификације, као и од броја кључних пословних процеса.
 Предложене листе индикатора.

Класични системи утврђивања успешности предузећа

Класични системи утврђивања успешности пословања предузећа били су

усредсређени на финансијска мерила добијена из рачуноводства. Опседнутост
финансијским мерним показатељима утицала је на то да се игноришу или стављају у
други план оне мање опипљиве "нефинансијске" мере, као што је квалитет производа,
задовољство потрошача, време обраде наруџбине, флексибилност у пословним
потезима и активностима предузећа, време потребно за лансирање новог производа

5
или акумулација стручне оспособљености кадрова у одређеном временском периоду.
За једноставно и поуздано синтетичко мерило оствареног економског успеха узима се
рентабилност или стопа добити, што значи да спровођење принципа економске
ефикасности захтева истовремено утицање и на факторе остваривања добити и на
факторе динамике стварног ангажовања капитала.

Како је остварена добит циљ пословања са становишта резултата репродукције,

стварно ангажовани капитал мера је смисла остварене добити. Према "профитном
концепту" друштвене одговорности предузећа главна улога менаџмента састоји се у
ефикасном обављању производње или пружању услуга, односно максимизирању
профита власницима предузећа. Основни циљ класичног система мерења успешности
предузећа био је решавање агенцијског проблема кроз контролу трошкова, те је своју
пажњу усмерио на очување укупног капитала предузећа независно од тога ко управља
капиталом.

САВРЕМЕНА МЕРИЛА ПЕРФОРМАНСИ

Савремени системи мерења задржавају мерење финансијских перформанси, али

укључују мерење перформанси предузећа у односу на потрошаче, перформанси
предузећа у вођењу интерних пословних процеса и перформанси у иновирању и
стицању нових знања. Мерење перформанси у данашњим предузећима омогућава више
уравнотежених перспектива уместо једне (финансијске). Другим речима, сложеност
пословних процеса утицала је на менаџмент да развија мерење перформанси, док је
нова информациона технологија била фактор који је омогућио "револуцију мерења",
односно мерење перформанси у реалном времену.

Савремена предузећа у процесу мерења перформанси користе показатеље који

се заснивају на рачуноводственом концепту резултата и конвенционалним приносним
мерилима, али и показатеље који се заснивају на новчаном току и економском
концепту резултата. Разлика између рачуноводственог и економског концепта
појављује се из једноставног разлога што на основу финансијских извештаја није
могуће сазнати колики су трошкови сопственог капитала, као и да предузеће има
извесну дискрецију над исказаним резултатом у билансу успеха.

ПОУЗДАНОСТ И КОНТРОЛА МЕРЕЊА

ПЕРФОРМАНСИ

Генерално посматрано, мерење перформанси, као управљачка активност,

саставни је елемент ефективног процеса контроле и одлучивања. Мерење перформанси
треба да обезбеди потребне повратне информације ради дијагностификовања
проблема, али и откривања побољшања перформанси. Резултати континуираног
процеса мерења перформанси откривају ефекте стратегија и потенцијалне,

6
неискоришћене могућности у предузећу. Одређени доприноси појединих система
мерења перформанси (финансијскорачуноводственог, су умањени због присуства
“пукотина”, али и чини се, пре свега, због ширине концепта управљања.

Проблем мерења перформанси

Проблем мерења перформанси ланца снабдевања представља врло изазовну

област, јер у савременим условима пословања партнерство и интеграција у ланцу
снабдевања имају велики значај за остваривање супериорних пословних перформанси
и конкурентске предности. Иначе, проблематици мерења перформанси ланца
снабдевања у постојећој, референтној литератури није посвећена потребна пажња.
Разлоге томе, између осталог, треба тражити у сложености концепта, процеса и
активности ланца снабдевања, односа учесника у ланцу снабдевања и сл.

Систем мерила перформанси

Систем мерила перформанси мора да буде креиран тако да задовољи захтев

избалансираности по више основа. Најпре, по основу стратегијске (дугорочне) и
краткорочне (оперативне) перспективе управљања. Поред тога, нужно је обезбедити
усклађеност по питању присуства како квантитативних тако и квалитативних мерила.
Ово, стога, што постоје сегменти (димензије) перформанси које није могуће изказати
квантитативно већ описно тј. квалитативно.

ЗАКЉУЧАК

Мерење перформанси на бази одређених индикатора је за нама. Данашњи

приступ је много комплекснији и подразумева мерење свих аспеката пословања и
ефеката пословања, али исто тако и улазних фактора у организацији. Због таквог
приступа можемо рећи да се квалитативни параметри квантификују и да је њихова
оцена. Адекватан систем мерења перформанси у савременим условима треба да
задовољи различите информационе захтеве и да одражава успешност у употреби
материјалних (физичких, финансијских), али и нематеријалних (људских и
интелектуалних ресурса). Ефективан систем мерења је систем који представља сет
финансијских и нефинансијских мерила који ће омогућити менаџерима да се суоче са
великим бројем пословних активности и њиховом комплексношћу, те да се
правовремено и на прави начин фокусирају на кључне факторе пословног успеха.
Успешност савремене организације не мери се више само оствареним профитом, већ и
остваривањем интереса различитих интерних и екстерних група, где и запослени
такође све више постају кључ успеха савремених организација.

7
 ЛИТЕРАТУРА

1. Burch, J., (1994), Cost and Management Accounting – A Modern Approach, West
Publishing Co., Saint Paul
2. Фигар, Н., (2007), Управљање ресурсима предузећа, Економски факултеет Ниш,
3. www.en.wikipedia.org/wiki/case_study
4. www.reference.com/browse/wiki/swot-analyss