ПРИКАЗ КЊИГЕ

GREJАM SKEMBLER, SPORT I DRUŠTVO

Istorija, moć i kultura,
Clio, Beograd 2007.

Аутор ове књиге, Грејам Скемблер (Graham Scambler), је професор

социологије медицине и заменик центра за бихејвиоралне и друштвене науке у
медицини на Универзитетском колеџу Лондону. Његова интересовања протежу
се од филозофије и друштвене теорије до социологије медицине и социологије
спорта. Објавио је Medical Sociology I-IV (2005), Health and Social Change: A
Critical Theory (2002) i Habermas, Critical Theory and Helt (2001).
Књига је раздељена у три дела. Први део се бави историјом спорта. У
оквиру њега се налазе посебна поглавља која су посвећена древним
олимпијским играма, као могућој полазној тачки одакле потиче спорт, настанку
савременог спорта и модерним олимпијским играма, као глобално
најпопуларнијем спортском надметању савременог доба.
На почетку првог поглавља аутор покушава да одреди тачно порекло
спорта, али и износи мишљење да за тако нешто нема довољно аргументације.
Наводи се и мишљење да је спорт можда стар колико и друштво, те да је код
првобитних људи он био организовани облик обуке за ратовање. Као једна од
битних карактеристика првобитног спорта наводи се да су многи спортови
настали у контексту светковина одржаваних у част богова, у време када је
религија имала огроман значај у тим првобитним друштвима. По Скемблеру
„спортска активност свој смисао налази у култури, чији је део, и зато се потпуно
може разумети само узимањем у обзир контекста те културе.“ Корени спорта се
везују за античку Хеладу, а зачетци модерног спорта за за Енглеску у време
индустријског успона у XIX веку.Прве игре вероватно су одржане 776. године
пре наше ере, и од тада су се одржавале сваког четвртог лета све до 261. године
наше ере, више од хиљаду година без престанка, наводи Скемблер. У наставку
приче о древним олимпијским играма Скемблер настоји да развој игара објасни
кроз промене у хеленском, а касније и римском свету. Скемблер је у овој причи
значајну пажњу посветио и социјалном статусу учесника игара, како пре, тако и
после игара. Већ у древним олимпијским играма Скемблер налази зачетке
комерцијализације спорта, а посебно истиче да је „погрешно сматрати грчку
атлетику „аматерским“ настојањем , у смислу да учесници нису добијали
никакве награде и у смислу да је она дуго била обична разонода.“ Као битну
разлику у односу на савремену атлетику наводи да је Грцима појам „рекорд“
био потпуно непознат. На крају, Скемблер закључује да је „спорт у грчком
полису све више бивао рутински аспект живота и средство обожавања.“
У вези историје спорта у периоду после антике Скемблер наводи „ По
свему судећи, игре су организоване током локалних или националних празника,
настајале су и нестајале током читавог средњег века и после њега, што је
углавном зависило од опште ситуације у друштву.“, и истиче „Спорт је надживео
празнике, вашаре и црквене славе које су га изнедриле.“
У поглављу које се бави савременим олимпијским играма, Грејам
Скемблер је дао интересантан преглед историје ових игара од настанка до
данашњих дана. Ово поглавље обилује бројним занимљивостима. Ради лакше
анализе и поређења са древним олимпијским играма, у циљу истицања промена
које су током развоја друштва настале и у спорту, Скемблер се овде фокусира
искључиво на атлетику и друштвене околности које су пратиле игре. Другим
спортовима се у овом поглављу аутор не бави, чиме још једном показује да ова
монографије не претендује на уџбенички карактер из социологије спорта, већ да
„представља покушај да се обраде основне парадигме социологије спорта да се
барем донекле буде праведан према тим парадигмама, а дасе у исто време изнесе
карактеристично теоретско становиште.“ Посебну пажњу Скемблер посвећује
уплитању политике у олимпијске игре и њиховој све већој комерцијализацији.
Други део књиге бави се карактеристикама савременог спорта. У овом
поглављу аутор се бави односом физичке активности, спорта и здравља, са
посебним освртом на коришћење недозвољених стимулативних супстанци ради
постизања успшнијих резултата. Посебна пажња у овом делу књиге је посвећена
и појави насиља у спорту, како на самој позорници, још од антике, тако и на
трибинама у модерно доба. Значајно место је заузела и прича о узорима у
спорту, од Мухамеда Алија, преко Џордана до Бекам, где кроз анализу
популарних спортиста Скемблер разматра шта је то што публика жели да види у
спорту.
Последњи део ове књиге је посвећен односу социолошких теорија и
спорта. Аутор је направио преглед разноразних социолошких парадигми и
теорија о спорту и закључио да ниједна не даје целокупну слику.
После наведене ауторове библиографије коришћење у овом делу, књига
се завршава поговором који је за ово издање написао Драган Коковић. У њему
се, поред осврта на саму монографију, истиче и став, који карактерише и ово
дело Грејама Скемблера, да је спорт огледало друштва.