Professional Documents
Culture Documents
09 - Belinda Sipkoska-Gastarova Et Al
09 - Belinda Sipkoska-Gastarova Et Al
2
Институт за биологија, Природно-математички факултет, 1001 Скопје, Р. Македонија
ИЗВОД
ABSTRACT
135
Белинда СИПКОСКА-ГАШТАРОВА и др.
Сл. 2. Вкупен број на психрофилни бактерии во акумулацијата во периодот мај 2005 - јануари 2006
Fig. 2. Total number of psychrophille bacteria in reservoir in the period between may 2005 – january 2006
Сл. 3. Вкупен број на мезофилни бактерии во акумулацијата во периодот мај 2005 - јануари 2006
Fig. 3. Total number of mesophille bacteria in reservoir in the period between may 2005 – january 2006
стем и на неговата трофичка состојба, од аспект една страна беше поврзано со повисоката темпе-
на органско загадување, односно се показатели ратура на водата, а од друга страна беше повр-
на присутните лесно разградливи органски мате- зано со зголемената содржина на растворливи-
рии подложни на бактериско разградување. те органски материи со потекло од фитопланкто-
Според Pomeroy and Wiebe (2001) секој нот.
бактериски филотип има своја минимална, мак- Слична ваква состојба со летен макси-
симална и оптимална температура за раст и раз- мум на бактериите, при буење на алгите и при
вој. Затоа температурата е значаен еколошки повисока температура измериле и Donderski and
фактор кој влијае врз распространетоста на раз- Kalwasińskа (2003) во езерото Chełmżyńskie.
личните бактериски филотипови во водите, како Вдолж водениот столб, бројот на бактери-
и врз интензитетот на нивните метаболни про- ите во акумулацијата во најголем број случаи се
цеси. зголемуваше, поради присуството на органски
Психрофилните хетеротрофни бактерии материи, кои преку седиментација доаѓаа до под-
кои растат на температура од 22°C според Kueh лабоките делови од акумулацијата, при што нај-
and Trott (1974) се сметаат за природни водени големи вредности беа измерени на длабочина од
бактерии и нивниот број е добар показател на ко- 5 m, односно во слојот на термоклината. Слојот
личината на хранливи материи достапни за бак- на термоклината ја ограничуваше циркулацијата
териска исхрана. на нутриентите во акумулацијата, што во голема
Мезофилните хетеротрофни бактерии кои мера влијаеше врз таквата поголема бројност на
растат на температура од 37°C се воглавно претс- испитуваните групи на бактерии.
тавници на оние бактерии кои се од животинско Во периодите на интензивни дождови
или човечко потекло и се можни показатели на (септември и декември) испитуваните групи на
фекална контаминација. бактерии беа исто така со поголема бројност, што
Споредувајќи ги резултатите добиени со беше резултат на големиот доток на вода во аку-
одредување на бројот на психрофилните и мезо- мулацијата, кога поради измивање на земјиштето
филните бактерии во водите на акумулацијата се обезбедуваше алохтон прилив на нутриенти и
Стрежево низ четирите сезони, можи да се ви- бактерии, што се совпаѓа со истата таква конста-
ди дека нивниот најголем број беше измерен на тацијата на Collins, 1960 кај Ramsay (1976).
почетокот на летото, кога во акумулацијата има- Според бројот на психрофилните бактерии,
ше изразена стратификација. Повисокиот број на според класификацијата на Cabejszek et al., 1992
двете испитувани групи на бактерии во лето, од кај Zmyslowska and Golaś (2003), испитуваните во-
ди се класифицираат во четири класи. Според таа мо површинската вода од профилот P3V2 во ме-
класификација водите од акумулацијата Стреже- сец јуни.
во најчесто беа во класа А, односно незагадени и 5. Вредностите на мезофилните бактерии
класа B, односно незначително загадени. Един- во акумулацијата се движеа од 35 бактерии/1 ml
ствено еден примерок вода земен од површината во месец мај и месец јули во површинската вода
на профилот P3V2 беше класифициран во класата од профилот P2V2, до 3615 бактерии /1ml на 5м
D во која спаѓаат многу загадени води. длабочина во месец јуни кога беа евидентирани
Според Kohl, 1975 кај Ađanski–Spasić i sur. и максималните вредности на овие бактерии на
(1997), водата од акумулацијата Стрежево нај- сите други мерни места.
често беше класифицирана помеѓу прва и вто- 6. Сезонски, повисоки вредности беа ка-
ра класа. Помеѓу втора и трета класа спаѓаше са- рактеристични за почетокот на летото (месец ју-
мо површинската вода од профилот P3V2 во ме- ни), а пониски вредности беа карактеристични за
сец јуни. пролетта (месец мај).
Истражувањата покажаа дека во акумула- 7. Според Cabejszek et al., 1992 кај Zmys-
цијата Стрежево повисоки вредности на мезо- lowska and Golaś (2003), водата од акумулацијата
филните бактерии, во однос на психрофилните Стрежево според бројот на мезофилните бакте-
бактерии беа измерени во неколку испитувани рии најчесто спаѓаше во класа А, т.е. беше неза-
примероци на вода во месеците мај, јуни и ок- гадена и во класа B, т.е. беше незначително зага-
томври, а еднаш (месец ноември, на 20 m длабо- дена. Во класа C или загадени води спаѓаа водите
чина), бројот на мезофилните и психрофилните од 5 m и 15 m длабочина во месец јуни.
бактерии беше ист. Во сите други случаи доми- 8. Резултатите од истражувањата кои беа
нираа психрофилните бактерии, слично како и во спроведени во сите четири сезони укажуваат де-
истражувањата на Ferroni and Kaminski (1980). ка бројноста на психрофилните и мезофилни-
Според Cabejszek et al. (1992) кај Zmys- те бактерии беше под влијание на физичко-хе-
lowska and Golaś (2003), водата според бројот на миските параметри и климатските промени.
мезофилните бактерии е класифицирана во че- 9. Бројот на испитуваните бактерии се зго-
тири класи. Според таа класификација, водата лемуваше на почетокот на летото и на крајот од
од акумулацијата Стрежево најчесто спаѓаше во есента, посебно во површинската вода и во во-
класа А, т.е. беше незагадена и во класа B, т.е. бе- дата на 5 m длабочина. Зголемениот број во лето
ше незначително загадена. Во класа C или зага- беше резултат на повисоките температури и при-
дени води спаѓаа водите од 5 m и 15 m длабочи- суството на органски материи од автохтоно поте-
на во месец јуни. кло, додека во есен беше резултат на присуството
на органски материи од алохтоно потекло.
Заклучоци
Литература
1. Вредностите на психрофилните бактерии
во акумулацијата се движеа од 55 бактерии/1ml на Ađanski-Spasić, Lj., Benak, J., Boa, J., Dalmacija,
длабочина од 20 m во месец октомври, до 10375 B., Čukić, Z., Gajin, S., Ivančev_Tumbas,
бактерии/1ml во површинската вода на профилот I., Karlović, E., Klašnja, M., Knežević, T.,
P3V2 во месец јуни, кога беа евидентирани мак- Petrović, O., Radnović, D., Tamaš, I., Tamaš,
симални вредности речиси и на сите други мер- Z., Tanasković, M. (1997). Priprema vode za
ни места. piće u svetlu novih standarda i normativa.
2. Сезонски, највисоки вредности беа из- Prirodno-matematički fakultet, Institut za he-
мерени на почетокот на летото и во периодите на miju, Novi sad: Mala knjiga, str. 53-86.
интензивни дождови (септември и декември). Donderski, W., Kalwasińska, A. (2003). Occurren-
3. Според бројот на психрофилните бак- ce and physiological properties of bacterio-
терии, според класификацијата на Cabejszek et plankton of Lake Chelmżyńskie ( Poland ).
al., 1992 кај Zmyslowska and Golaś (2003), испи- Polish Journal of Environmental Studies,
туваните води од акумулацијата Стрежево нај- Vol.12, No.3, 287-295.
често беа во класа А, односно незагадени и кла- Ferroni, G.D., Kaminski, J.S. (1980). Psychrophi-
са B, односно незначително загадени. Единстве- les, psychrotrophs, and mesophiles in an en-
но еден примерок вода земен од површината на vironment which experiences seasonal tem-
профилот P3V2 беше класифициран во класата D perature fluctuations. Can J Microbiol.,
во која спаѓаат многу загадени води. 26(10):1184-90.
4. Според Kohl, 1975 кај Ađanski–Spasić Kostoski, G., Mitić, V. (2003). Fito - i zooplanktonska
i sur. (1997), водата од акумулацијата Стрежево ispitivanja. Hidroakumulacije: multidiscipli-
најчесто беше класифицирана помеѓу прва и вто- narni pristup održivom razvoju: (monografi-
ра класа. Помеѓу втора и трета класа спаѓаше са- ja), Novi Sad: Prirodno-matematički fakultet,
Summary
Strezevo reservoir is importante source of water supply for industry, agriculture and public utilities. An
excessive inflow of biogenic elements caused by agricultural and domestic effluents is the main cause of the
deterioration of water quality of the reservoir, which reflects on the composition and the number of bacterial
communities.
Aim of this investigation was to determine seasonal changes in the number of psychrophille and meso-
phille bacteria and their vertical distribution in the water of Strezevo reservoir and according to that results to
estimate the water quality and trophic state of the reservoir.
Samples were collected from two locations from surface layer and one location from surface layer and
at the depth of 5m, 10m, 15m and 20m.
The results suggest that the number of the investigated groups of bacteria was under influence of the
physico–chemical conditions and the seasons.
Investigated groups of bacteria are more present in the early summer and late autumn, particulary in the
surface waters and in a depth of 5m. The increased number during the summer time is the result of the higher
temperatures and the presence of organic matter of autohthonic origin, while in autumn is the result of the pres-
ence of organic matter of allochthonic origin.
Because Strezevo reservoir provide water for multitude of uses, it is very impotant to provide adequate
protection and at the same time to control pollution, for saving the quality of this eco system.