Meri Vulstonkraft: začetnica feminizma

Autor Svetlana Tanasković
29. oct 2019.
Uprkos početnom negodovanju i čak zgražavanju nad njenim delima do kraja
18., a zatim i do kraja 19. i polovine 20. veka, Meri je postala feministička
ikona, i do današnjeg dana predstavlja simbol borbe protiv mizognije i rodne
neravnopravnosti koja traje.

wikimedia commons
Meri Vulstonkraft je rodjena 27. aprila 1759. godine. Ona je bila engleski pisac,
filozof i advokat za ženska prava. Do kraja dvadesetog veka, njen neuobičajeni i
kontroverzni stil života privlačio je veliku pažnju, što je u drugi plan stavljalo njena
dela i ideje koje je u njima iznela. 

Meri je rođena je u Londonu, kao druga od sedmoro dece Elizabete Dikson i

Edvarda Džona Vulstonkrafta. Iako je za vreme detinjstva njena parodica bila
relativno imućna, pogrešne procene njenog oca prilikom ulaganja dovele su, s
vremenom, do toga da i novac, koji je bio namenjen da osigura njenu budućnost,
bude potrošen. Sem toga, njen otac je bio nasilnik koji je u pijanom stanju fizički
nasrtao na svoju ženu.

Kao mala je stalno pokušavala da odbrani majku tako što bi stala ispred oca, a
imala je zaštitnički stav i prema sestrama - na primer, 1784. godine ubedila je
sestru Elizu, koja je verovatno patila od postporođajne depresije, da ostavi muža i
novorodjenče i pomogla joj pripremajući sve za njeno bekstvo, čime je dokazala
koliko je rešena da se suprotstavi postojećim društvenim normama.

Za vreme kratke karijere, Meri je pisala romane,

putopis, istoriju francuske revolucije, priručnik o
lepom ponašanju i dečju knjigu. Najpoznatije delo
je ,,Odbrana prava žena” (1792), u kojoj iznosi stav da i
muškarci i žene treba da budu tretirani kao racionalna
bića i opisuje viziju društvene organizacije zasnovane
na razumu.

Nakon dve nesrećne afere, sa Henrijem Fuselijem i Žilbertom Imlajem, Meri se

udala 1797. godine za filozofa Vilijama Godvina, jednog od očeva osnivača
anarhističkog pokreta. Umrla je u 38. godini ostavljajući za sobom mnoge
nedovršene rukopise. To se dogodilo 11 dana nakon što je rodila Meri Šeli, drugu
ćerku, koja će postati uspešan pisac i autor, poznata po romanu ,,Frankenštajn”.

Posle njene smrti, njen udovac ubjavljuje ,,Memoar” o njenom životu 1798.
godine, i u njemu otkriva kontroverzni način života svoje supruge, koji neminovno
uništava njenu reputaciju za gotovo čitav naredni vek. Međutim, pojavom
feminističkog pokreta u dvadesetom veku, zalaganja Volstonkraftove za žensku
jednakost i kritika konvencionalne ženstvenosti posebno dobijaju na značaju.
 Wikimedia commons
Veliki deo ranih Merinih dela se odnosi na obrazovanje
– izdala je antologiju književnih citata ,,za osnaživanje
mladih žena”, nazvanu ,,Čitateljka” i prevela još dve
knjige o vaspitanju dece.

I u priručniku ,,Stavovi o obrazovanju ćerki” (1787) i dečjoj knjizi ,,Autentične

priče iz stvarnog života” (1788) zagovara vaspitanje dece u novonastalom
srednjoklasnom etosu – samodisciplina, iskrenost, štedljivost i upornost.

Obe knjige, takođe, ističu važnost toga da deca budu učena razumskom
razmišljanju, što je uticaj filozofije Džona Loka. Zagovaraju i obrazovanje žena,
što je u to vreme bila osetljiva i kontroverzna tema.
Meri u svojim delima iznosi mišljenje da dobro
obrazovane žene postaju dobre supruge i majke čime
kao krajnji rezultat daju pozitivan doprinos društvu.

Odbrana prava muškaraca

Merina ,,Odbrana prava muškaraca” napada aristokratiju i zalaže se za republiku,

a nastaje kao odgovor na članak ,,Odrazi revolucionarne Francuske” (1790),
irskog državnika Edmunda Burka, u kom on brani ustavnu monarhiju, aristokratiju
i englesku crkvu, ali i napada prijatelja Volstonkraftove, Ričarda Prajsa iz
Unitarne crkve.

Meri je napala, ne samo monarhiju i nasledne privilegije, već i jezik koji je Burk
upotrebio da ih brani. U poznatom pasusu u ,,Odrazima”, Burk je rekao: ,,Mislio
sam da će deset hiljada mačeva poleteti iz svojih korica da se osvete čak i
pogledu koji bi joj zapretio – ali doba kavaljerstva je gotovo”, misleći pritom na
Mariju Antoanetu, francusku kraljicu koja je giljotirana za vreme francuske
revolucije.

Većina njegovih sledbenika osećalo je sažaljenje zbog kraljice, a koje je bilo na

račun građana. Meri je bila jedinstvena u svom napadu na Burkov seksistički ton.
Redefinišući termine ,,uzvišen” i ,,lep”, koje je prvi opisao sam Burk u delu
,,Filozofsko preispitivanje naših ideja o lepom i uzvišenom”  (1756), narušila je
njegove argumente, ali i sam jezički izraz. Burk je povezivao lepotu sa slabošću i
ženstvenošću, a uzvišenost sa muževnošću i snagom; Meri okreće ove definicije
protiv nega, tvrdeći da hiperbolisan opis njegove vizije pretvara njegove čitateljke,
koje mahom pripadaju građanskoj klasi, u slabiće koji ,,idu kako vetar duva”. U
svojoj prvoj feminističkoj kritici, za koju mnogi tvrde da je i dalje neprevaziđena u
svojim argumentima, Volstonkraftova urušava Burkovu odbranu drušvene
nejednakosti zasnovanu na ,,pasivnosti žena”. 
 wikimedia commons

Pod uticajem prosvetiteljstva, verovala je u napredak i rugala se Burku zbog

oslanjanja na tradiciju i običaje. Zalagala se za racionalnost, ističući da bi Burkov
sistem rezonovanja vodio do, na primer, trajnog ropstva, samo zato što je to
tradicionalno. Opisuje idilični seoski život u kom porodica može da bude
samoodrživa i poredi svoju utopijsku zamisao društva, oslikanu, kako je rekla,
,,iskrenim osećanjima”, nasuprot Burkovim ,,veštačkim osećanjima”.
 ,,Odbrana prava muškaraca” prvi je politički rad
Volstonskraftove, kao i njen prvi feministički rad, kojim
započinjenje bavljenje temom koja će je okupirati do
kraja karijere i po kojoj će ostati upamćena.

mail_outlineNewsletter
Želim povremeno da dobijam mejlove o vestima, najnovijim konkursima i
aktivnostima.
 PRIJAVI SE
Ovo delo je bilo uspešno – predstavljeno je u svim novinama i prvo izdanje,
objavljeno anonimno, rasprodato je u roku od tri nedelje. Međutim, nakon
štampanja drugog izdanja, sa Merinim potpisom na koricama, fokus kritičara i
čitalaca bio je preusmeren na činjenicu da je u pitanju ženski rad. U komentarima
se ističe Merina ,,strast” nasuprot Burkovog ,,razuma”, i dominira snishodljiv
odnos prema delu i njegovom ženskom autoru.
Takav odnos ostaje dominantan u narednih dvesta godina, sve do sedamdesetih
godina dvadesetog veka, kada pod uticajem feminizma akademici ponovo
ocenjuju vrednost njenih radova, ovog puta dolazeći do suprotnog zaključka – da
im treba posvetiti mnogo veću pažnju.

Odbrana prava žena

,,Odbrana prava žena” iz 1792. godine predstavlja jedan od najranijih radova

feminističke filozofije. Meri u njemu iznosi tezu da žene treba da imaju
obrazovanje u skladu sa svojim položajem u društvu, a zatim počnu da prekrajaju
svoju ulogu, tvrdeći da su one esencijalni deo društva, jer vaspitavaju decu i jer bi
mogle da budu ,,saputnice” svojih muževa, a ne samo supruge.

Meri kaže da su mnoge žene u tom momentu priglupe i površne (oslovljava ih,
izmedju ostalog, kao ,,španijele” i ,,igračke”), ali da to nije zbog urođene
nesposobnosti, već zbog nedostatka obrazovanja i da bi mnogo više postigle
kada ne bi od malih nogu bile učene da se fokusiraju na svoj izgled i spoljašnjost.

I dok se, evidentno, zalaže za jednakost polova u mnogim aspektima (između

ostalog i moralnom), ona ne tvrdi eksplicitno da su muškarci i žene jednaki. Ono
što tvrdi jeste da su muškarac i žena jednaki u očima Boga. Uprkos tome, navodi
da poštuje mušku snagu i hrabrost i priznaje da to jesu aspekti u kojima su
muškarci prirodno superiorniji. Zbog ovakvih dvosmislenih tvrdnji u vezi sa temom
jednakosti polova, Volstonkraftovu je teško svrstati među moderne feministe,
pogotovo zato što taj termin nije postojao do veka kasnije.
 Wikimedia commons
,,Marija: ili, ženska nedela” je nezavršeno delo koje,
zapravo, predstavlja ideje iz ,,Odbrane prava žena”,
predstavljene u formi romana koji prati priču o ženi
koju muž zatvara u instituciju za mentalno obolele.

Fokusira se na društvena pre nego na individualna ,,ženska nedela”, i kritikuje

patrijarhalnu instituciju braka u 18. veku i britanske institucije koje su ga štitile.

Takođe, nemogućnost heroine ovog romana da ostvari svoje romantične fantazije

ukazuje na sukob ženske prirode sa društvenim očekivanjama u vezi sa njihovim
ponašanjem i usiljenom predstavom žene kao preosetljivog bića. Ovaj roman je
nesumnjivo među prvima (ako ne i prvi) koji slavi žensku seksualnost i govori o
tome da žene, ništa manje nego muškarci, imaju jake seksualne nagone, a koje
su nepravedno primorane da potiskuju i skrivaju. Zanimljivo je i to da obiluje
detaljima iz stvarnog života spisateljice, dok su neke priče i događaji u romanu
sasvim autobiografski.

I ovaj roman prati slična sudbina kao i ostala dela ove autorke – po izdavanju
nikako nije dobro prihvaćen, dok feministički kritičari dvadesetog veka hvale delo i
svrstavaju ga u istoriju romana i feminističkog diskursa. 
 Pod uticajem prirodnopravnih teorija koje stvaraju
svest o jednakosti ljudi ,,u očima Boga”, odnosno
kritikuju privilegije koje određeni društveni slojevi
dobijaju samim rođenjem, Meri je otišla korak dalje i
proširila ovu tezu i na rodnu ravnopravnost, čime
nesumnjivo postavlja temelje za nastanak i razvoj
feminističke teorije i postaje prvi feminista u
Engleskoj.

Uprkos početnom negodovanju i čak zgražavanju nad njenim delima do kraja 18,
a zatim i do kraja 19. i polovine 20. veka, do štampanja izdanja povodom
dvestogodišnjice od nastanka ,,Odbrane prava žena”, Meri Vulstonkraft postala je
feministička ikona, i do današnjeg dana predstavlja simbol borbe protiv mizognije
i rodne neravnopravnosti koja traje.

mail_outlineNewsletter
Želim povremeno da dobijam mejlove o vestima, najnovijim konkursima i
aktivnostima:
PRIJAVI SE
 favoriteNAJ
 1
Da je batina dobra, ne bi izašla iz raja!

 2
Nekoliko činjenica o ženskom telu

 3
Ostanite „Budni uz knjigu“

 4
Žena koja mutira

 5
Koji si ti tip studenta na fakultetu?
https://www.iserbia.rs/ifermin/meri-vulstonkraft-zacetnica-feminizma-3587