Мехмед-паша Соколовић

Мехмед-паша Соколовић, познат и као Мехмед

Високи (отур. ‫ﺳﻮﮐﻠﻮ ﻣﺤﻤﺪ ﭘﺎﺷﺎ‬, тур. Sokollu Mehmed
Мехмед-паша Соколовић
Paşa; Соколовићи, око 1506 — Истан ул, 11. окто ар
1579), ио је османски државник. Изузетно лиски
човек Шејтаноглу.

Рођен је у селу Соколовићи код данашњег Рудог у

српској православној породици,[1] Мехмед је одведен у
раном до у као део османског евир ме система
сакупљања хришћанских дечака који ће ити одгајани
да служе као јањичари. Ови дечаци ће ити приморана
да пређу у ислам, одгајани су и о разовани као
војници и верници, али ће заузврат до ити прилику да
се укључе и напредују у Османском царском систему,
Мехмед-паша Соколовић је ио један од ројних који
су направили завидне каријере доспевши до положаја
Великог везира.

Мехмед-паша Соколовић у Османском царском

систему налазио се на разним положајима као
заповедник царске гарде (1543 — 1546), адмирал
Датум рођења око 1506.
морнаричке флоте (1546 — 1551), гувернер-генерал
Румелије (1551 — 1555) , трећи везир (1555 — 1561), Место рођења Соколовићи
други везир (1561 — 1565), а као велики везир (1565 Османско царство
— 1579) служио је за време три султана: Сулејмана Датум смрти 11. октобар 1579. (72/73 год.)
Законодавца, Селима II и Мурата III. У ијен је 1579.
године чиме се завршава његова 15-годишња Место смрти Истанбул
владавина као е фак о владар Османског царства. Османско царство
Одмах након његовог у иства изграђена је сплитска Гроб Ејуп џамија
лука (1580 — 1592).
Отац Димитрије Ненадић
Супружник Султанија Есмахан

Садржај Потомство Ибрахим

Велики везир Османског царства
Биографија
Период 1565 — 1579.
Детињство и младост
Јањичарски ред Претходник Семиз Али-паша

Везир Наследник Шемси Ахмед-паша

Трећи везир
Други и први везир
Наслеђе
Занимљивости
Галерија
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе

Биографија

Детињство и младост

Соколовић је пореклом Ср ин из Херцеговине. Рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи

лизу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато — помињу се имена
До рина, Анђелија или Марија.[2] Као дечак школовао се у манастиру Милешева.[3] У „Данку у крви"
одведен у јањичаре када му је ило око 15 година. Школован у Једренском сарају где остаје 13
година.

Јањичарски ред

Јањичари су попуњавали своје редове путем девиршме (сакупљање) познат у народу још као данак у
крви. Овај систем је озакоњен у 17. веку и припадао је општем феномену преторијанске војске. У
периоду од три, пет и седам година купљени су здрави, лепо грађени дечаци и момци, углавном
хришћанског порекла, истре памети, стари између осам и двадесет година. Јањичари су или
стрелци-пешадинци али дисциплином, о уком и оружјем су или оспосо љени за неупоредиво теже
ор ене задатке од мак којих стрелаца тог времена на Западу и Истоку. Уз лук, стрелу, потом и пушку,
имали су и оружје за ор у из лиза — копље, хеле арду, мач и са љу. Били су подвргнути двострукој
дисциплини, војничкој и монашкој, до ро о учени и дисциплиновани представљаће узор за
формирање првих стајаћих европских армија. Јањичари су носили доламу и о ично плаве чакшире.
Деца ода рана за јањичарски ред до ијала су строго војничко, верско и физичко васпитање у тзв.
аџеми оџаку у Истан улу. На чело јањичарског корпуса налазио се јањичарски ага, који је ио
истовремено и старешина истан улске полиције. Нај ољи међу васпитаницима остајали су у дворској
служ и, а остали су постајали јањичари у Истан улу и провинцијским гарнизонима.

Године 1520. за новог Султана у

Млади јањичари се боре са
мускетама против витезова
Хоспиталаца током опсаде
тврђаве Родос 1522. године.
Османска минијатура око 1558.
године.
Истан улу ива постављен
млади Сулејман који већ наредне
године креће у војни поход на
Угарску и после опсаде осваја
тада пограничну тврђаву Београд
коју је ранило унутар зидина
око хиљаду хра рих војника.
Претходно су османлије, након
Царска капија, једна од три
неуспешне прве опсаде Београда
церемонијалне капије
1456. године, проширили
комплекса Топкапи палате
тврђаву Жрнов, која се налазила
(Сарај). Налази се наспрам Аја
на о лижњој доминантној Софије. Од 1541. Мехмед-паша
планини Авали са које су могли је био главни чувар капија
да стално осматрају гре ен на изван двора (шеф дворске
ушћу Саве у Дунав на коме је страже)
смештен утврђен Београд.
Следеће године Сулејман осваја
тврђаву на острву Родос. З ог ова два војна успеха млади Султан
понеће титулу гази-по едник. Око 1521. године млади Мехмед-паша након успешно завршене школе,
ступа као јањичар з ог свог стаса и показане физичке спреме у служ у код Скендера Челе ија, који
у рзо по именовању И рахим паше (1523—1536), који је грчког порекла са острва Крф, за великог
везира постаје финансијски саветник (дефтердар) Султана Сулејмана. Скендер Челе и је млетачког
порекла док званични представник Млетачке репу лике код Султана постаје Алвисе Гриди коме ће
отац, у исто време, ити постављен за дужда у Венецији. З ог до рих односа и интереса И рахима и
Гридија османска политика ће постати про-млетачка а више анти-ха з уршка. Ово се јасно огледа у
војним походима 1523.,1526. и 1532. године против Угарске која се налази на путу према Бечу. Као
млад јањичар Мехмед Соколовић учествује, тада у служ и код Челе ија, у Мохачкој ици 1526.
године и првој опсади Беча 1529. године у којима су се највише истакли управо јањичари.

Након што је увидео 1530-их да није у стању да нанесе одлучујући пораз Ха з урзима и Сафивидима
(персијанцима, данашњи Иран), Сулејман се окренуо новој стратегији; династичким законима
(канунима) који ће постати примарни инструмент моћи царског двора. Ови закони ће произвести у
последње две деценије његове владавине настанак ирократског и административног апарата широм
царства.

Након војног похода на Беч Мехмед-паша Соколовић је доведен

у царски двор у Једрене. Пошто је учествовао и у освајању
Ирака 1534. године под дефтердаром (главни финансијски
служ еник) Скендером Челе ијом, могуће да је већ тада први
пут постављен за нижег великодостојника. Након опсаде и
освајања Багдада 1534. године долази до разлаза између великог
везира И рахим паше и Скендер Челе ија. Сулејман на основу
оптуж и И рахим паше доноси наред у да се Скендер Челе и
погу и. Сулејманов дефтердар Скендер Челе и ио је веома
спосо ан, изузетно огат, и као такав утицајна осо а али је
очигледно да га све то није могло да спаси од погу љења. Услед
Чесма коју је подигао Мехмед-
суко а интереса између њега и великог везира он је нестао
паша у свом дворишту у
Цариграду
преко ноћи. Ово показује да утицајне породице ез о зира
колико су моћне да ако немају везу са кључним центром моћи у
датом тренутку тешко да могу да осигурају своју егзистенцију.
Међутим, значајна промена се десила за време владавине Султана Сулејмана која ће трајати све до
средина 15. века — политички утицај оличен у жени из царског харема. Сулејман је први Султан
након дужег времена који је имао легалну жену. Сулејман поред тога што је оженио миљеницу Хурем
наложио је да се пресели царски харем из Старе палате у Топкапи палату (за рањен султанов град
унутар зидина Истан ула) где је царева жена учествовала у самом центру државних послова. Након
смрти Скендер Челе ија 1534. године Мехмед је послат у Топкапи палату у Истан улу, где се у рзо
нашао у лизини Султана Сулејмана.

Од 1520. до 1560. године Султан Сулејман је предузео низ грађевинских радова у оквиру Топкапи
комплекса стално проширујући стара и градећи нова здања. Главни архитекта током тог периода је
ио персијанац Ацем Али. Топкапи сарај је ио изолован град од остатка света. Састојао се из четири
мања града који су или раздвојени високим зидинама. Као такав налазио се унутар зидина
Истан ула. Прелаз из једног града у други се вршио преко масивних капија. Читав комплекс је
прадстављао град за се е који је ио оспосо љен да функционише самостално. У Топкапи комплексу
живело је 2-4 хиљаде људи. Међу њима владали су строги протоколи и дисциплина који су или
нај оље видљиви током великих церемонија. Ту је ила смештена султанова резиденција као и сам
трон. У посе ном делу је ило смештено везирско веће-диван. Постојала је строга хијарархија, а у
читавом за рањеном граду мећу становницима владала су строга правила. О ез еђење за рањеног
града, унутар и изван њега, вршили су јањичари, која је као војничка заједница припадала
екташчијском дервишком реду, а примали су плату из државне лагајне. Дисциплина међу њима
ила је нај оље видљива током дворских церемонија када су у одређеној пози стајали мирно више
сати у потпуној тишини што је посе но остављало упечатљив утисак
на западне хроничаре који су их описивали да више личе на статуе
него на људе. Соколовић од доласка у Топкапи напредује у дворској
хијарархији прво као носач, потом као чувар одаје, носилац мача и
главни про ач -дегустатор. Тачне године сваког његовог унапређења
током служ е унутар и изван двора нису познате. Мехмед након овог
полаже испит за дворског пажа. Након 20 година проведених у
јањичарској служ и положио је испит унутар двора 1541. године. Те
исте године постаје главни чувар капија што је ила четврто место у
хијарархији изван двора.

Везир
Топкапи сарај и
Трећи везир величанствена Аја Софија,
било као црква или џамија,
налазе се близу обале
Први високи положај Мехмед-паше је ио командант-адмирал
Босфора.
(капудан-паша) Османске флоте. На том месту заменио је Хајрудина
Бар аросу након његове смрти 1546. године. За разлику од Бар аросе,
Мехмед-паша није пловио
морима, већ је остао у Истан улу
током читаве служ е на том
положају што је ило веома
важно за његову удућу каријеру
и везе које је направио са
фамилијом у Босни. Године
1549., гувернер-генерал
( еглер ег) Румелије Семиз Али-
паша постао је трећи везир, а Чесма Мехмед-паше
његово место у Софији је Соколовића из 1578. године у
Београду. (Каравансарај са
преузео Мехмед-паша. Ово
Бедестаном у Београду на
унапређење се може сагледати
Дорћолу тада Церак — 3Д
кроз призму његове спосо ности
Велики везир Соколовић Анимација (https://www.youtube.
показане до тада током његове com/watch?v=qMb5WndgCbc))
(десно) и Фередун бег његов
каријере, као и кроз његово
лични секретар од кога добија
вест о смрти Сулејмана I.
порекло. Пограничне земље
Османска минијатура око 1568. између Османске и Ха с уршке царавине током овог периода улазе
године. (Види још: Пиротски у тур улентан период узроковане намером Фердинанда Ха з урга
ћилим) да припоји Трансилванију којом је управљао Сулејманов вазал
Јован Жигмунд, син покојног краља Угарске Јована Запоље. На о е
стране границе српска популација је ила ројна и из ор Мехмед-
паше Соколовића за команданта у предстојећем рату није ио случајан. Намера је ила да се привуче
што је могуће више српских војника у османлијску војску што се на крају и десило током војне
кампање 1551. године када су српске чете подржала османлијска освајања неколико тврђава.
Међутим, Мехмед-паша Соколовић није успео да освоји Темишвар након чега се повукао у Београд
како и ту провео зиму. Иако је ио поражен Мехмед-паша је успео да задржи положај гувернер-
генерала Румелије. Наредне године, 1552., кампању је наставио Кара Ахмед паша, други везир, као
командант (сердар) а Темишвар је коначно ио освојен. Разлог Соколовићевог именовања,
задржавања на том положају и његово даље напредовање може се сагледати само кроз чињеницу да је
ио миљеник царског двора. Период који је провео на положају гувернер-генерала поклапа се са
великим везирством Рустем-пашом Опуковићем (1544-1553, 1555-1561); о ојица су истог порекла и
говорили су истим језиком. Они су или више него до ри сарадници. С о зиром на велики ривалитет
етничких фактора у османлијском политичком животу. Очигледно да је Мехмед-паша имао више него
значајну подршку великог везира Рустем-паше. Међутим, подршка Мехмед-паши није долазила само
од великог везира већ и од жена из царског харема, посе но од жене Султана Сулејмана, Хурем
(Рокселана) и њене кћерке Михримах, Рустем-пашине жене. Млетачки (Венецијски) дипломата о
Соколовићу је написао:

Његова промоција се догодила онда када је захваљујући снажној конституцији спасио од

утапања султанију Хурем када се њен род ио насукао. Захвална краљица се од тада
постарала за његово нагло напредовање од чувара дворске капије па све до положаја
великог везира.

Одмах након завршетка суко а на северној граници Османског

царства 1553. године Мехмед-паша је позван на исток у Токат, у
рат против Сафивида са румелијских снагама. Суко је одложен
з ог по уне Сулејмановог старијег сина Мустафе који ће у рзо
ити ликвидиран по наређењу свог оца. Соколовић је провео зиму
у Токату чекајући наредну ратну сезону. Јуна 1554. године
Соколовић ће се истаћи са румелијским снагама у маршу од
Ерзурума до Нахчивана и у освајању неколико грузијских тврђава.
На повратку са фронта, у Амасију, султан Сулејман поставља Велики везир Мехмед-паша
Мехмед-пашу Соколовића за трећег везера. Соколовић овим Соколовић и Султан Селим II
постављењем ступа у царско веће-диван. Од тог тренутка током пријема европског
Соколовић се суочава са најтежим изазовима од којих је један амбасадора. Османска
заштита царског трона. Прво искушење за Мехмед-пашу је ила минијатура око 1575. године.
по уна Дузем Мустафе. Наиме, 1555. године, појавила се осо а у
До руџи која је тврдила да је легитиман син султана Сулејмана.
Наводни син се предао Мехмед-паши који је наредио да се о еси. Године 1558., анимозитет између
Сулејманових синова, Бајазита и Селима, достиже црвену линију. Иако султанија Хурем, Сулејманова
жена, у сарадњи са њеном кћерком Михрамах изазива отворен суко између принчева али није
дочекала да види његову завршницу јер је преминула исте године. Млађи син Бајазит је ио охра рен
да захтева да уде признат за легитимног наследника трона. Султан Сулејман је послао војску под
командом Мехмед-паше Соколовића против Бајазита који се налазио утврђен у Кони. Након што је
ио поражен Бајазит је по егао у Персију од које је касније откупљен а потом и погу љен 1561.
године. Мехмед-паша је интервенисао у ор и у име султана и Селима чиме је очувао јединство
царевине а самим тим је за се е о ез едио унапређење и признање удућег султана Селима II.

Други и први везир

Након смрти великог везира Рустем-паше 1561. године, други везир Семиз Али-паша именован је за
првог, а Мехмед-паша је постао други везир. Након четири године проведених на том положају
Семиз Али-пашу је заменио Мехмед-паша Соколовић што је ило природно очекивано постављење
за великог везира. Самим тим ио је последњи велики везир којег је именовао султан Сулејман који је
умро 1566. године. Мехмед-паша Соколовић је на почетку свог служ овања успео да изведе глатку
примопредају трона са Сулејмана на његовог сина Селима II, што је довело великог везира у центар
османлијске моћи, где ће остати на том положају наредних осам година током читаве наводне
владавине Селима II.

Године 1545. постаје заповедних Османске флоте а 1551. ива унапређен у румелијског еглер ега.
Исте године креће у поход на Ха з уршку монархију а већ следеће осваја Темишвар. Под његовим
утицајем 1557. издат је ерат којим се дозвољава о нова Пећке патријаршије, и на патријаршијски

Бајракли џамија из 1575.
године у Београду. Иако
Соколовић није саградио
ову џамију она је свакако из
времена када је он
управљао Царством.
Соколовића. [4]
Увече у Цариграду 11. окто ра 1579. Соколовића у атентату у ија извесни суманути дервиш.
Мехмед паша Соколовић је сахрањен у Истан улу, у тур ету поред Ејуп џамије. Тур е је пројектовао
архитекта Мимар Синан.
Наслеђе
На Дрини ћуприја задужбина
Мехмед-паше Соколовића. Ремек
дело Мимар Синана и његових
ученика.
Калемегдану.
Док је ио на месту великог везира помогао је да један од адмирала турске флоте постане Пиали
Мехмед-паша, који је такође српског порекла, рођен у околини Београда 1530. године.[8]
престо постављен Макарије
Соколовић, његов лижи сродник.
Султан Сулејман Величанствени га
проглашава за Великог везира
Порте 28. јуна 1565. Године ÷1566.
са султаном креће у нови поход у
Угарску. Опседају утврђени град
Сигет међутим у ноћи између 5. и 6.
септем ра 1566, само дан пре
Маузолеј (турбе) Мехмед-паше
освајања града, султан Сулејман I
Соколовића на Ејуп гробљу у
изненада умире. Плашећи се да ће
Истанбулу.
његова смрт негативно утицати на
морал војске Соколовић је прикрива
све до 24. септем ра када је у
Београду проглашен наследник, Селим II. Нови султан се показао као
прилично неспосо ан владар и дословно је све послове у царству
препуштао Соколовићу, као великом везиру, тако да је овај имао
практично неограничену моћ у царству. Селим II умире 12. децем ра
1574. и на престол долази његов син Мурат III који се још мање
интересовао за вођење државних послова али за разлику од оца није
имао великог поверења у Соколовића чија моћ полако почиње да
опада иако је остао на свом положају Великог везира. Коџа Синан-
паша је 1579. именован је за садрзама наместо Мехмед-паше
Мехмед-паша је подизао ројне задуж ине и вакуфе широм
Царства. По његовом наређењу 1571. године је изграђен мост
преко Дрине у Вишеграду (описан у делу „На Дрини ћуприја",
Ива Андрића овенчаном Но еловом наградом). Подигао је још
ар три моста у Босни и Херцеговини и један у Црној Гори
(Арсланагића мост у Тре ињу, мост на ушћу Жепе у Дрину,
Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици). У своме
родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у
селу По лаће код При оја, према предању, подигао је и цркву
која је више пута рушена и о нављана.[5][6] Црква је изграђена у
сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је
сазидана на гро у његове мајке.[7] Такође, верује се да је
Мехмед-паша Соколовић ио ктитор многим саграђеним
чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на
Занимљивости
Мехмед пашу повезује заједничко порекло са Ненадићима и са породицама Радовић и
Ђуровић које су планирале заједничко окупљање у Раванцима код Рудог.[9]
Душан Баранин, знаменити српски писац, написао је роман под називом Мехмед-паша
Соколовић у ком је описао живот овог великог човека од његовог рођења до убиства.

Галерија

Џамија Мехмед- Натпис испред

паше Соколовића у џамије
Истанбулу

Види још
Мост Мехмед паше Соколовића
Џамија Мехмед-паше Соколовића
Чесма Мехмед паше Соколовића

Референце
1. Kissling, H. J.; Spuler, Bertold; Barbour, N.; Trimingham, J. S.; Braun, H.; Hartel, H. (01. 08.
1997). The Last Great Muslim Empires (https://books.google.rs/books?id=-AznJs58wtkC&pg=
PA33&lpg=PA33&dq=Serbs+on+Cyprus+Mehmed+Pasa&source=bl&ots=NN4UaLoh4X&sig=
ACfU3U1SH9OA9iN7SSuLxMBU9MpyER4F1g&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjO8rqQ2ajlAhU8
QkEAHXhfBx8Q6AEwEHoECAcQAQ#v=onepage&q=Serbs%20on%20Cyprus%20Mehmed%
20Pasa&f=false) (на језику: енглески). BRILL. ISBN 9789004021044.
2. Како се заиста звала мајка Мехмед-паше Соколовића („Вечерње новости“, 6. фебруар
2014) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:477064-Kako-se-zaist
a-zvala-majka-Mehmed-pase-Sokolovica)
3. Ismet Kočan. „MIT I STVARNOST — MEHMED-PAŠA SOKOLOVIĆ” (http://www.novosti.rs/co
de/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2010-01-15&feljton=4952&title_add=).
4. Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 431. Београд: Службени гласник.
5. Прота из Даласа обнавља цркву Мехмед-паше Соколовића („Вечерње новости“, 4.
фебруар 2014) (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:476717-Prot
a-iz-Dalasa-obnavlja-crkvu-Mehmed-pase-Sokolovica)
6. Лоза Мехмед-паше Соколовића у корову („Вечерње новости“, 30. јул 2013) (http://www.nov
osti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446629-Loza-Mehmed-pase-Sokolovica-u-k
orovu)
7. сазидао цркву на мајчином гробу („Вечерње новости“, 5. фебруар 2014) (http://www.novost
i.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:476914-Mehmed-pasa-Sokolovic-sazidao-crkv
u-na-majcinom-grobu)
8. Pickles 1998.
9. Окупљање потомака Мехмед паше („Вечерње новости“, 19. септембар 2013) (http://www.n
ovosti.rs/vesti/srbija.73.html:454850-Okupljanje-potomaka-Mehmed-pase)

Литература
The Sokollu Family Clan and the Politics of
Vizierial Households in the Second Half of
Sixteenth Century by Uroš Dakić, Central
European University, Budapest, 2012. (htt
p://www.etd.ceu.hu/2012/dakic_uros.pdf)
Giancarlo Casale (2010). The Ottoman Age
of Exploration: Sokollu Mehmed Pasha and
the Apogee of Empire 1561-1579 (https://bo
oks.google.rs/books?id=Xf3h3Z1YQtIC&pg=
PA117&dq=Sokollu+Mehmed+Pasha+and+t
he+Apogee+of+Empire&hl=en&sa=X&ved=
0ahUKEwjz796gjIzUAhUJqxoKHVSvDdIQ6
AEIJjAA#v=onepage&q=Sokollu%20Mehme
d%20Pasha%20and%20the%20Apogee%2
0of%20Empire&f=false). Oxford University
Press. ISBN 978-0-19-979879-7.
Jerry Brotton (2016). The Sultan and the
Queen:The Untold Story of Elizabeth and
Islam (https://www.amazon.fr/Sulan-Queen-
Untold-Story-
Elizabeth/dp/0525428828#top). Viking.
ISBN 978-0-525-42882-4.
Pickles, Tim (1998). Malta 1565: Last Battle
of the Crusades (http://books.google.com/bo
oks?id=0LuvbRQ78sIC). Osprey Publishing.
ISBN 978-1-85532-603-3.
A Forgetten Brigehead between Rome,
Venice, and the Ottoman Empire: Cattaro
and the Balkan Missions in the Sixteenth
and Seventeenth Centuries by Antal Molnár,
2014 (http://hunghist.org/index.php/compon
ent/content/article/83-articles/260-2014-3-m
olnar)

Спољашње везе
Аукција графике Мехмед-паше Соколовић из 1603. године (http://www.kiefer.de/auktion_arti
kel_details.aspx?KatNr=6225&Auktion=82)
10 soruda Sokolu Mehmed Pasa (http://onsoruda.blogcu.com/on-soruda-sokollu-mehmet-pas
a/2686533), 2001 (турски магазин о Мехмед-паши Соколовићу)
Правда за Великог везира (http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1278131), Време бр.
1262, 12. март 2015.
Загрљај Мехмед-паше Соколовића и патријарха Макарија (http://www.politika.co.rs/scc/cla
nak/406382/Zagrljaj-Mehmed-pase-i-patrijarha-Makarija), Бранко Пејовић, Политика, 28. јун
2018.
„Мит и стварност — Мехмед — паша Соколивић“ (http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cla
nci.119.html:277475-Ponosan-na---korene), Исмет Кочан, Вечерње новости, фељтон, 11
наставака, 11 — 21. децембар 2005.
Велики везир од Соколовића („Вечерње новости“, фељтон, децембар 2014) (http://www.n
ovosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=867)
Турске архиве о османској окупацији Србији: Три века владало право па два века
зулмћари (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:690150-TURSKE-
ARHIVE-O-OSMANSKOJ-OKUPACIJI-SRBIJE-Tri-veka-vladalo-pravo-pa-dva-veka-
zulumcari), Д. Матовић, Вечерње новости, 11. октобар 2017.

Претходник: Велики везир Османског царства Наследник:

Семиз Али-паша 1565 — 1579. Шемси Ахмед-паша
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мехмед-паша_Соколовић&oldid=22892570”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 3. фебруар 2020. у 04:28 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.