СРБИ ПОД ОСМАНСКОМ ВЛАШЋУ ОД 15. ДО СРЕДИНЕ 18.

ВЕКА
* Срби као раја и власи
- после пада Смедерева 1459. године, Србија је постала део Османског царства
- позната је била под именом СМЕДЕРЕВСКИ САНЏАК или БЕОГРАДСКИ ПАШАЛУК
- већину становништва чинила је РАЈА ( зависни сељаци- земљорадници потчињени турском
господару)
- живела је на земљишном поседу - ТИМАРУ и плаћала је султану порез- ХАРАЧ
- спахији су давали десетину од свега што су производили
- према спахији су имали и радну обавезу- КУЛУК да раде одређени број дана у години на
његовој њиви или у винограду
- постојали су и помоћни хришћански одреди
- један од њих били су МАРТОЛОСИ- османска речна флота на бродовима (најчешће малим
кљунастим лађама- шајкама)
- ДЕРБЕНЏИЈЕ су чувале мостове, скеле и пролазе
- ВОЈНУЦИ су били коњушари- прикупљали су сено за војску и минама су поткопавали
градове
- на границама Османског царства насељавани су ВЛАСИ - сточари
- плаћали су порез по огњишту- ФИЛУРИЈУ и живели су по планинским насељима -
КАТУНИМА
*Пећка патријаршија
- после пада Деспотовине 1459. године, Српска патријаршија је пала под власт Охридске
архиепископије и Цариградске патријаршије
- у жељи да се захвали Србима за војевање у Банату 1552. године, СУЛЕЈМАН
ВЕЛИЧАНСТВЕНИ дозвољава обнављање ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ 1557. године
- први патријарх обновљене патријаршије био је МАКАРИЈЕ СОКОЛОВИЋ
- Пећка патријаршија је представљала верску, културну и политичку организацију са центром
у манастиру у Пећи
- очувала је свест о постојању самосталне државе Срба и идеју о њеној обнови
- осим духовних поглавара, патријарси из Пећи били су и политичари свога времена
- због честих побуна Срба и учешћа у ратовима против Турака, патријаршија је укинута 1766.
године
*Исламизација
- хришћани су имали слободу вероисповести у Османском царству, али су превођени
насилним или добровољним путем у исламску веру
- прихватањем ислама, породице су задржавале своја имања и повлашћени положај
- ДАНАК У КРВИ је сматран за насилно спровођење исламизације
* РАТОВИ И СЕОБЕ
- од 16. века Аустрија и Млетачка република биле су највећи непријатељи Османлија
- у скоро свим ратвима Срби су учествовали против Османлија
- ДУГИ РАТ (1593-1606)- вођен је између Аустрије и Османлија
- 1594. године Срби су дигли устанак у Банату
- носили су заставе са ликом Светог Саве
- из тог разлога, београдски везир СИНАН- ПАША, наређује спаљивање моштију СВЕТОГ
САВЕ
- мир је потписан 1606. године у Житви и по њему је Османско царство први пут прихватило
Аустрију као равноправну државу на бојном и политичком пољу
- КАНДИЈСКИ РАТ (1645-1669)- вођен је између Венеције и Османлија око острва Крита и
поседа у Боки Которској и Далмацији
- Османлије освајају Крит (Кандију) 1669. године
- ВЕЛИКИ БЕЧКИ РАТ (1683-1699)- вођен је између Османлија и Свете лиге ( Пољска,
Аустрија, Венеција, Русија)
- рат је почео трећом опсадом Беча 1683. године- Бечу је тада у помоћ стигао пољски краљ
ЈАН СОБЈЕСКИ
- Срби су стали на страну Аустрије
- аустријска војска освојила је Будим, Београд и стигла до Скопља
- од 1689. године Турска креће у противнапад и почиње прогон аустријске војске и њених
савезника
- заједно са њима повлачило се и српско становништво са патријархом АРСЕНИЈЕМ III
ЧАРНОЈЕВИЋЕМ
- овај догађај збио се 1690. године и познат је као ПРВА ВЕЛИКА СЕОБА СРБА
- неколико десетина хиљада људи иселило се са простора старе Србије у Угарску, уз
дозволу цара ЛЕПОПОЛДА I
- Велики бечки рат окончан је миром у Сремским Карловцима 1699. године
- одлуке Карловачког мира:
1. Османско царство је изгубило скоро све територије северно од Саве и Дунава ( задржали
су само источни Срем и Банат)
2. граница између Аустрије и Османлија успостављена је на Сави и Дунаву
3. Хабзбуршка монархија је добила Угарску са Ердељом
4. Венеција је добила Пелопонез (Мореју) и поседе у Далмацији
- од 1737. до 1739. године водио се још један рат између Аустрије и Турске
- током њега се догодила ДРУГА ВЕЛИКА СЕОБА СРБА
- предводио ју је патријарх АРСЕНИЈЕ IV ЈОВАНОВИЋ ШАКАБЕНТА
*Хајдуци
- реч ХАЈДУК користила се за човека који се одметнуо од власти и живео по забаченим
скровиштима издржавајући се пљачком
- често су нападали муслиманске трговце и чиновнике, а некада и хришћане
- организовани су у чете од десет до тридесет људи
- на челу чете био је ХАРАМБАША са помоћником - БАРЈАКТАРОМ
- окупљали су се на Ђурђевдан, а разилазили на Митровдан
- зиму су проводили код помагача- ЈАТАКА
- јатаци су их снабдевали храном, а заузврат добијали су део опљачканог блага
- становали су и борили су се унутар граница Османског царства
- велико упориште су имали у Боки Которској
- чувени хајдуци су били: СТАРИНА НОВАК, БАЈО ПИВЉАНИН, ХАЈДУК- ВЕЉКО
ПЕТРОВИЋ (19. век) и ЧУЧУК СТАНА (19. век)
*Ускоци
- после пада Деспотовине, Босне и Херцеговине, Срби који су избегли на простор Млетачке
републике и Аустрије и одатле нападали Османско царство, називају се УСКОЦИ
- први назим из је био ПРЕБЕЗИ
- ускочке јединице бројале су 300-400 људи
- главна упоришта су им била око града Пераста, у Равним Котарима и Макарској крајина
- најпозбатији ускоци били су: СТОЈАН ЈАНКОВИЋ, ВУК МАНДУШИЋ, ИЛИЈА СМИЉАНИЋ и
ИВО СЕНКОВИЋ