Trofej knjiga 1

Trofej knjiga 2
 Ljudi poput nas, vide stvari.

Radimo stvari, stvari koje nas čine neosjećajnima.

To je cijena moći i novca, življenja la belle vie i vođenja

francuske mafije. Tada je naišla ona, poput lijepog divljeg
cvijeta koji se gurao kroz pukotine na prljavom kolniku -
krhka, ali izdržljiva, dašak ljepote među prljavštinom.
Trebala je biti samo još jedan posao, bezimena osoba koju
sam trebao otrgnuti iz njezinog života i predati svom bratu,
ništa drugo doli pijun u kockanju našeg posla sa
dijamantima.

Postoji psihološka oznaka za muškarce poput nas.

Nedostaje nam empatije i krivnje.
Činimo stvari kako bismo imali ono što želimo, stvari od
kojih cvijeće vene.

Trofej knjiga 3
 Vrištanje u kuhinji postalo je glasnije. Mamini i tatini glasovi prolazili su
kroz tanki zid i peckali me po ušima. Nije boljelo kao da imam upalu uha, boljelo
je u prsima i stvarno sam se plašila.
Ĉuĉnula sam u kut kreveta koji sam dijelila s bratom, Damianom,
drţeći uz sebe svoju lutku, Vanessu. Poţeljela sam da je Damian ovdje, ali nedjelja
je, dostavlja novine.
Udarac je zatresao krevete na kat moje starije braće, Leona i Iana, uz
suprotni zid. Šalice i tanjuri zveckali su s druge strane.
„Uvijek ista jebena stvar,“ taticin glas je previše glasan.
Susjedi će ĉuti. Najeţila sam se, jer će me sutra ĉudno gledati kad se
budem igrala na stepenicama.
„Sve ste jebeno iste.“
Srce mi je zatreperilo poput krila one jadne ptice koju sam vidjela u
groznom kavezu u kuhinji tete May sa kakicom raštrkanom na podu oko nje.
Usredotoĉila sam se na pljesnive mrlje na zidu i pukotinu koja je prolazila
sredinom, zadrţavajući dah dok sam ĉekala sljedeći udarac da protrese pod.

Trofej knjiga 4
 Tamna mrlja u kutu izgleda poput glave vuka sa dugom njuškom i
spuštenim uhom. Ona u sredini nalikovala je na cvijet koji raste iz pukotine.
Znala sam da će se dogoditi, ali kad se nešto razbilo s druge strane
zida, tiho sam udahnula, pazeći da ne pravim buku.
„Sve je u redu,“ šaputala sam Vanessi, stisnuvši je ĉvršće. Voljela bih
da se nekako lijepo zovem, kao Vanessa. Mrzim svoje ime. Zoe je glupo ime.
„Koliko puta ti moram reći, ţeno?“ Tatica je urlikao. „Ti ne -“
Mamicin glas bio je kreštav. „Ne govori mi što da radim!“
Poloţila sam Vanessu na krevet, drhteći dok sam pokušavala blokirati
ljutite glasove. „Ššš.“ Zurila je u mene, velikim, sretnim oĉima, ali znala sam da je
uplašena kao i ja. Znala sam kako se nasmiješiti da bih izgledala hrabro.
Moţda će prestati.
Ponekad to urade.
Gurnula sam Vanessinu ruku kroz rupu koju sam izrezala na jednoj
bakinoj salveti mamicinim škarama za nokte i zavezala rubove u ĉvor. Nije vaţno
što ima samo jednu ruku. To je svakako lijepa haljina.
Nešto se srušilo. Buka je bila oštra i prigušena, kao kad djed cijepa
drva.
„Sve ću nas jebeno pobiti!“ vikao je tatica.
Mamicini koraci teško su udarali o pod. „Ne dodiruj me! Izbost ću te!
Ne šalim se, jebeni kretenu!“
Disanje je boljelo. Oĉi su me pekle, a suze poĉele kapati. Pale su mi na ruke,
tople i mokre. Vrti mi se i vruće mi je, kao kad sam u groznici. Premještajući se sa
kreveta, zgrabila sam Vanessu i svoju knjigu i projurila kratkim hodnikom do
ormara s metlama na kraju.
Molim te, nemoj da me vide.

Trofej knjiga 5
 Zatvorila sam oĉi dok sam prolazila pored kuhinjskih vrata, ali nitko
mi nije izgovorio ime niti me uhvatio za ovratnik haljine. Vrata ormara su
zaškripala kad sam ih otvorila i kliznula unutra u tamu koja je mirisala na kremu za
cipele i prašinu. Ĉvrsto sam ih zatvorila, tako ĉvrsto da se ĉak nije mogla vidjeti
svjetlost kroz pukotinu, osjetila sam baterijsku svjetiljku ispod jastuka na
izgrebenom pokrivaĉu moga gnijezda. Skupivši se u kutu skrovišta, ukljuĉila sam
svjetlo i zaljuljala se sa Vanessom i knjigom u naruĉju.
Knjiga je velika i teška. To mi je jedina druga svojina, i nosim je gdje
god da idem. Stranice su prljave od toliko puta koliko sam liznula prste da ih
razdvojim. Damian je rekao da imaju pseće uši, iako nisam sigurna gdje je vidio
pse. Kad sam ga pitala, samo mi se nasmijao. Mjesto gdje su se stranice spajale bilo
je izlizano i razderano, šavovi su virili kao na mojim haljinama kada ih mamica
rašije tako da ih mogu nositi još jednu godinu. Kad sam otvorila knjigu, bilo je to
na istom mjestu gdje se uvijek otvori, na prvoj stranici moje omiljene priĉe o
princezi i ţabi.
Zveket razbijanja stalka prolomilo se sigurnim mjestom. Stisnuvši oĉi,
blokirala sam grozni zvuk koji je bio strašniji od ĉudovišta.
Negdje se srušilo još stvari.
Prisilila sam se da otvorim oĉi i pogledam sliku. Znala sam svaki obris i
svaku boju princeze u njenoj ruţiĉastoj haljini sa krinolinom, zlatne kugle poloţene
pored jezera, zelenog lišća lopoĉa, ţabe koja je sjedila na njoj.
Gurala sam prst dok sam šaptala. „Bila jednom...“
Još nisam znala ĉitati, ali sam priĉu znala napamet.
„...lijepa princeza koja je ţivjela u dvorcu.“
Knjiga je poput ĉarolije.

Trofej knjiga 6
 Svijet u priĉi postane stvaran, a zvukovi koji dolaze niz hodnik blijede dok se
pretvaram u princezu u ruţiĉastoj haljini, stojeći pored jezera, na najmekšoj,
najzelenijoj travi, u svilenim papuĉama sa mojom zlatnom kuglom. Prelijepa sam
djevojka zlatne kose baš kao na slici, a ne dosadne tamno smeĊe boje, poput kave,
kakva je moja bila, i –
Trznula sam se kad su se vrata otvorila.
„Hej, Zee,“ rekao je Damian, nazvavši me posebnim imenom kada mu se lice
pojavilo u pukotini. „Mogu li ući?“
Nije ĉekao da kaţem da. Uvukao se, duplo se savijajući da stane ispod police
jer mu je bilo deset godina i ne samo da je bio dvostruko stariji od mene, nego i
dvostruko veći.
Kad je zatvorio vrata i smjestio se nasuprot mene, upitao je, „Što ĉitaš?“
Prostor je bio premalen ĉak i kad smo savili koljena i stisnuli noge.
Slegnula sam ramenima, šmrknuvši. I on je znao priĉu napamet, jer mi
ju je ĉitao. Nije baš da sam imala drugu knjigu.
Gurnuo me. „Ţeliš da ti proĉitam?“
Ponovno sam slegnula ramenima i okrenula knjigu prema njemu da
vidi slova.
Razbarušio mi je kosu. „Iduće godine, kada kreneš u školu, nauĉiti ćeš ĉitati,
onda me nećeš morati ĉekati, moći ćeš ĉitati druge, bolje knjige.“
Stisnula sam Vanessu ĉvršće. „SviĊa mi se kad mi ĉitaš. SviĊaju mi se
ove priĉe.“
Ian i Leon su stariji. Kad nisu u školi, na ulici su sa svojim prijateljima, što
nije vodilo niĉem dobrom, kako je mamica uvijek govorila. Nisam ih viĊala puno, a
kad jesam, uglavnom su me zadirkivali. Damian je tek u petom razredu i nije mu
dopušteno da ide sam na ulicu nakon škole. Morao je ostati da pazi na mene, tako
da se mamica ne ljuti kad se vrati s posla.

Trofej knjiga 7
 „Kad budeš u školi nećeš više htjeti ĉitati ove glupe priĉe.“
Svjeţe suze su me peckale u oĉima. „Nisu glupe.“
„Uopće nisu kao ţivot,“ rekao je, zvuĉeći odraslo.
Izbacila sam bradu. „Jesu.“
„Nisu.“
„Jesu! Jednog dana, pronaći ću princa, udati se za njega, postati
princeza i ţivjeti u dvorcu, sretno do kraja ţivota. Vidjet ćeš.“
Uzdah mu je bio dubok i teţak, zvuĉeći baš kao tatica kad se vraćao
nakon dana kojeg je nazivao duboko kopanje. Uvijek sam zamišljala kako duboko
kopanje znaĉi napraviti veliku rupu u sredini travnjaka za blistavo plavi bazen.
„Ţivot nije bajka, Zee. Nema viteza na bijelom konju koji će te spasiti.
To moraš uĉiniti sama.“
Pritisnuvši ruke na uši, iskljuĉila sam ga. Iskljuĉila sam gadne rijeĉi,
jer nisu istinite. Znala sam da nisu.
Povukao mi je ruke. „Ne govorim ti ovo da bih bio zloĉest. Govorim
ti, da se jednog dana ne razoĉaraš.“
„Prestani,“ mamica je povikala.
Negdje se razbilo staklo.
„Ţeliš da prestanem, ha?“ Tatica je uzvratio. „Zašto sve ne uništiti?“
„Znaš što?“ Mamica je jecala. „Samo naprijed. Razbij sve. Jedino si u
tome dobar, ušljivi kuĉkin sine.“
Psovka. Glasni prasak. Onda, uţasna, uţasna tišina.
Ponekad je tišina gora. Tatica se neće vratiti prije sutra. Mamica će
plakati cijelu noć i neće izlaziti iz sobe. Damian će spremiti tost s maslacem i jest
ćemo pod šatorom koji će napraviti od pokrivaĉa s našeg kreveta, ali neće biti
mjesta da se sakrije od krivnje.

Trofej knjiga 8
 Svećenik Mornay je rekao da je krivnja dobra jer nas upozorava kada
uĉinimo nešto pogrešno. Ne volim osjećaj krivnje. Mamica će vikati na nas
govoreći nam da smo krivi, sve zbog toga što je trebalo nahraniti previše usta.
Osjećat ću se stvarno loše i neću znati kako da postanem bolja ili jedna usta manje
za nahraniti.
Tatica će se vratiti kući teturajući uz stepenice, zabijajući se u
namještaj, ignorirat će mamicu i biti ljut na nas. Kaznit će me što nisam oĉistila
kuhinju, ĉak iako je posuĊe ĉisto. Istući će Damiana remenom jer nije odnio smeće,
iako je kanta za smeće prazna. Plakat ću tiho u našoj sobi, Damian će imati krvave-
sjajne oĉi, ali tatica neće dotaknuti Iana ili Leona. Preveliki su, visoki skoro kao
tatica, i jaĉi.
„Jednom davno...“ poĉeo je Damian, glasom koji je pomalo pucao dok
je bio na rubu sloma, postajući dubok poput Ianovog, „...bila je princeza...“
Jednog će dana Damian biti snaţan i visok, takoĊer.
Nije me bilo briga što Damian kaţe. Jednog dana, pronaći ću svog
princa. Kupit će mi lijepe haljine i puno lijepih ĉaša i nikad ih neće razbiti. Odvest
će me jako, jako daleko odavde i nikad se neću vratiti. Samo ĉekajte i gledajte.

Trofej knjiga 9
 Pogled mi je bio usmjeren na ploĉnik kako ne bih zakoraĉila u pseći izmet
koji je zasuo ĉetiri ulice od moga stana, ali nisam bila prisutna u ovom
veliĉanstvenom ljetnom poslijepodnevu. Misli su mi bile tamo gdje obiĉno budu,
sanjajući fantastiĉne planove o bijegu iz rupe u kojoj sam ţivjela. Sanjarenje je
moje postojanje ĉinilo podnošljivijim. Sanjarenje je bio moj bijeg.
U blizini buvljaka, zrak je bio gust i teţak mirišući na ugljen sa
traĉnica vlaka koji ga je prevozio. Sve ispod ţeljezniĉkog mosta je bilo sivo,
prekriveno naslagama gareţi i smoga. Pogledala sam u nebo. Gore je zrak bio plav
i jasan, ĉist i nedostiţan.

Trofej knjiga 10
 Uzdahnuvši, stala sam u red na štandu sa svjeţim proizvodima,
koristeći vrijeme ĉekanja da protegnem bolne mišiće. LeĊa su me boljela od
cjelodnevnog savijanja nad šivaćim strojem. U glavi sam raĉunala koliko će trajati
novĉići koje sam imala u torbici. Kraj mjeseca je uvijek najgori, ali ipak, dan
isplate samo što nije stigao. Kad sam došla na red, uzela sam bananu i dvije rajĉice.
Odvukla sam se kući zadnjim dvjema ulicama, potpuno iscrpljena.
Bila sam nestrpljiva da nahranim svoj prazni ţeludac i uronim u toplu kupku. Onda
ću se srušiti u krevet sa novom gomilom knjiga iz knjiţnice.
Psovala sam ispod glasa u mojoj zgradi. Vrata koja zaklanjaju pristup
ulici bila su odškrinuta. Brava je opet bila slomljena i trebat će godine dok je ne
poprave. Domar nije odrţavao zgradu. Zato je fasada bila crna od dugogodišnje
prljavštine, a unutarnji zidovi pljesnivi od stalne vlage.
Pogleda usmjerenog u pod kako ne bih nagazila na jednu od maĉaka
koje su stalno traţile hranu, ramenom sam gurnula vrata balansirajući torbu u
jednoj ruci i vrećice za kupovinu u drugoj. Tmurni ulaz bio je tih, neobiĉno
neispunjen mijaucima i dlakavim tijelima koja bi se trljala o moje noge.
Oĉi su mi se i dalje prilagoĊavale na mraĉnu unutrašnjost s jakog
dnevnog svjetla. Prekidaĉ za svjetlo godinama je slomljen. Namrštila sam se,
istraţujući stube kroz djelić svjetlosti koja je padala izvana prije nego su se vrata uz
škripu zatvorila i ostavila prostor u polumraku. Slabi sjaj pokoje ţarulje na gornjem
stepeništu bio je jedina svjetlost koja je sprjeĉavala stanare da se ne spotaknu na
stubama.
Skoro sam poĉela dozivati maĉke kad mi se nešto srušilo na leĊa. Usta
su mi se otvorila u vrisak, ali nisam ispustila nikakav zvuk kad mi se velika šaka
stegnula preko usta, a ruka izbila dah iz trbuha dok mi se obavijala oko struka i
podizala s nogu.

Trofej knjiga 11
 Vrećice su mi iz ruku pale na pod. Strah mi je zapljusnuo grudi.
Udaljenim kutom uma, primijetila sam rajĉice kako se kotrljaju niz stepenice, a
logiĉni, izdvojeni dio mene, brinuo se zbog propale hrane ĉak i dok sam se borila
za ţivot. Izvijala sam se i bacala. Sa rukama prikovanim uz bokove, mogla sam
samo šutirati. Pokušala sam gristi, ali nisam uspjela razdvojiti usne. Stisak preko
mojih usta bio je preĉvrst. Ĉinilo mi se kao da će mi se ĉeljust slomiti. Gumb na
bluzi mi je pukao od trzanja. Odjekujući je pao na pod, odskoĉio tri, ĉetiri, pet puta,
prije nego se konaĉno tiho zaustavio u nekom kutu. Miris zaĉina i citrusa nahrupio
mi je u nosnice – muška kolonjska voda. Osjetila su mi se pojaĉala. Sve je bilo
glasnije i jasnije u ţivotu koji mi je prolazio pred oĉima.
„Pst,“ muški glas mi je rekao u uho, pojaĉavajući mi uţas.
Htjela sam okrenuti glavu u stranu kako bih procijenila opasnost, ali
nisam mogla pomjeriti vrat. Dvojica muškaraca su se ukazala iz sjene. Jedan je
imao dugu, plavu kosu, drugi je bio ćelav, sa bradom. Brzo su se kretali. Plavokosi
mi je dohvatio vrećice dok je bradati išao uz stepenice. Pogledao je lijevo i desno
prije nego je kimnuo glavom.
Moj ga je otmiĉar, na znak, slijedio sa mnom. Morala sam disati kroz
nos dok se penjao stubištem do mog kata. Ovako je smrad mokraće na stepenicama
i plijesni na zidovima bio jaĉi. Osjetila sam gaĊenje. Ili je to moţda bilo od toga
kako su nam tijela stisnuta i onoga što sprema za mene.
Plavokosi mi je uzeo kljuĉeve iz torbice i otkljuĉao vrata mog stana
kad smo stigli. Pogledala sam u susjedna vrata, moleći se Bogu da Bruce ne igra
X-Box sa slušalicama u ušima, ali sam zaĉula zvukove njegove omiljene igre prije
nego me neznanac unio unutra.
Spustivši me na pod, zadrţao mi je ruku preko usta. „Moje će ljudi
otići.“ Glas mu je bio dubok sa jakim akcentom.

Trofej knjiga 12
 Zbog naĉina na koji je izgovarao R opasne su rijeĉi zvuĉale senzualno. „Ne
ţelim te ozlijediti, Zoe, ali ako vrisneš, morat ću. Razumiješ?“
Dragi Boţe. Zna mi ime. Stisnula sam oĉi, prsa su mi postajala teţa
svakim udahom. Kako mi zna ime?
Govorio je tiho, utiskujući mi rijeĉi u uho. „Pitao sam te nešto.“
Ĉvrsto sam kimnula glavom. Kakav sam izbor imala?
Polako je sklonio ruku. „Tako je bolje.“
Ĉim me pustio, okrenula sam se i bacila na kauĉ. „Nemam novca.
Nemam ništa vrijedno.“
Nasmijao se. „Izgledam li kao da moram krasti novac?“
Pogledala sam ga. Lice mu je bilo ĉetvrtasto, oštrih linija, nos lagano
iskrivljen, kao da je slomljen više puta. Gusta, crna kosa bila je naglašena
modernim zaliscima. Boja koţe mu je topla, ali su mu oĉi bile hladne, sive poput
oblaĉnog neba. Nije bio zgodan muškarac, zguljena koţa oko zglobova na prstima
bila je posebna priĉa.
Bacila sam pogled na njegovo tijelo, gutajući. Bio je viši i širi od svih
koje sam vidjela. Prsa i noge su mu ispunjavale svaki centimetar odijela. Sudeći po
tkanju, bila je to siva, ĉista vuna – ali ga je isticao savršen kroj. Vrištao je novac i
moć. Ne, ne bi provaljivao zbog novca. Druga mi je mogućnost izazvala hladan
znoj.
Krenuo je prema meni, pogledom mi kliznuvši na prsa. „MeĊutim,
imaš nešto vrijedno što mi treba.“
Pogledala sam dolje. Bluza mi je svjetlucala na mjestu gdje je otpao
gumb, otkrivajući grudnjak. Skupivši rubove, upitala sam drhtavim usnama, „Što?“
Kad je kimnuo glavom prema dvojici muškaraca, pogledala sam ih.
Plavokosi je imao lijepo lice modela. Bio je mršav i visok.

Trofej knjiga 13
 Onaj s bradom bio je ljepši, oĉiju tako crnih da su mu se zjenice prelijevale.
Obojica su bila obuĉena u tamna odijela i nosili su pištolje.
Bradati je muškarac kopao po mojim stvarima, raspakiravši na stolu
ogrtaĉ koji sam nosila na poslu sa mojom torbicom i ĉetkom za kosu. Vrećica sa
bananom bila je pokraj nje. Pokupio je rajĉice, rascijepljene ljuske vidjele su se
kroz prozirnu plastiku. Kad je pronašao moj telefon, dao ga je ĉovjeku koji me
zgrabio. Stavio ga je u dţep. Onda su otišli, kako mi je otmiĉar i obećao. Zaĉuo se
kljuĉ u bravi. Bila sam zakljuĉana sa neznancem.
Strah me zagrijavao iznutra, izazivajući mi muĉninu. Ĉak mi je i glad
nestala. „Što ţeliš od mene?“
Nije odgovorio. Ĉim su njegovi suuĉesnici otišli, skrenuo je paţnju s
mene kako bi pregledao mjesto gdje ţivim. Pogled mu je prelazio sa kauĉa
polomljenih opruga kojeg su izgrizli pacovi, preko uokvirenih slika na zidu i
konaĉno do tratinĉica u vazi na stolu. Procjenjivanje mu je bilo oĉito. Znala sam što
vidi, ali sam odbila posramiti se svog siromaštva, osobito pred ĉovjekom u skupom
odijelu koji me oteo s ulice.
Otišao je do tratinĉica i dodirnuo stabljiku. „Lijepo.“
„Što?“
„Cvijet.“ Pedantno je pomilovao svaku laticu. „Gdje si ga nabavila?“
Kog vraga je to vaţno? „Na ploĉniku.“
Uputio mi je sumnjiĉav smiješak. „Nisi ga uzela iz neĉijeg vrta?“
Unatoĉ strahu, ljutnja mi je rasla. „Ne, nisam ga ukrala. Samoniklo
raste.“
Nije reagirao na tihu optuţbu. Samo me nastavio paţljivo promatrati.
„Nije ti ga poklonio deĉko?“
„Ne.“ Kuda vodi cijeli niz ovih pitanja? Zašto mi ne kaţe što ţeli?
„Znaĉi, nema deĉka.“

Trofej knjiga 14
 „Ne.“ Gledala sam ga dok je koraĉao prema zidu kako bi prouĉavao
fotografije, srce mi je poput klatna udaralo u rebra.
„Tvoja obitelj?“
„Da.“
Pokazao je na najvišeg djeĉaka na poţutjeloj polaroidnoj slici. „Tko je
ovo?“
„Što te briga?“
Ponovno me pogledao s tihim upozorenjem u oĉima. Nisu mu trebale
rijeĉi koje su strano zvuĉale da bi ulijevao strah.
„To je Ian,“ bezvoljno sam rekla, „Moj najstariji brat.“
„Ostali?“
„Do njega je Leon, zatim Damian i ja.“
Nagnuvši se bliţe, promatrao je djevojĉicu s kikama i prekratkom
haljinom. „Bila si slatka. Koliko ti je bilo godina?“
Stisnula sam bluzu ĉvršće. „Deset.“
Pokazao je na mamu i tatu. „Ovo su ti roditelji?“
„Pokojni roditelji.“
„Moja sućut.“
Uzeo je knjigu o Veneciji sa kauĉa i okrenuo naslovnicu. Nisam htjela
da je dodiruje. Nisam htjela da ovaj ĉovjek koji mi je ukrao privatnost takoĊer
naruši i moje snove. To su moji snovi. Osobni su, ali sam bila nemoćna da ga
zaustavim dok mu je pogled prelazio preko saţetka i peĉata knjiţnice prije nego ju
je ponovno spustio na kauĉ i otvorio knjigu na stoliću za kavu. TakoĊer je
posuĊena iz knjiţnice, o istoj temi, baš kao i knjiga pored kade i ona na mom
noćnom ormariću. Kad je završio s pregledavanjem, otišao je do police sa knjigama
i nagnuo glavu kako bi proĉitao naslove. Policu po policu, sve ih je prešao.

Trofej knjiga 15
 Izgubivši zanimanje za knjige, krenuo je prema kuhinji. Zaustavio se
kod okvira vrata i pregledao policu sa okrnjenim ĉašama i izgrebenim loncem,
jedinim stvarima koje sam naslijedila, a da još nisu bile slomljene ili zahrĊale.
Pozornost mu se usmjerila na pelargoniju na prozorskoj dasci. Ĉvrsta, zelena biljka
bila je moj ponos i nada. Pronašla sam je u smeću i uspjela spasiti. Tko god da je
bacio, sigurno je mislio da je mrtva, ali je u stabljici ipak bilo trunke zelenila. Bila
je suha, zapuštena i bilo mi je ţao. Ĉinjenica da se borila i preţivjela kako bi
cvjetala i napredovala bila mi je podsjetnik da nikad ne odustanem.
Gledao je u tamni kvadrat na podu od lanolina gdje je nekad bio
hladnjak. Davno sam ga prodala kad nisam mogla platiti reţije, kao i ostatak
namještaja i sve ostalo što je vrijedilo nekoliko dolara. Bez namirnica mi nije
trebao hladnjak. Prije nekoliko minuta, najveći problem mi je bio kako osigurati
sutrašnju veĉeru. Nikad nisam pomislila da bi mi ţivot mogao biti gori.
Obgrlila sam se rukama, odjednom umorna. „Vidi, samo mi reci zašto
si ovdje i onda me ostavi na miru.“
Nije me doţivljavao. Zurio je u ormarić s hranom. Umjesto vrata, bio
je prekriven zastorom, kojeg sam ostavila otvorenim, otkrivajući gotovo praznu
teglu maslaca od kikirikija i koricu kruha.
„Pretpostavljam da je na redu predstavljanje,“ rekao je kad se konaĉno
opet okrenuo prema meni. „Budući da već znam tvoje ime, ĉini se pošteno.“
„Ne ţelim znati tvoje ime,“ ispalila sam. Što manje znam, bolje su mi
šanse za preţivljavanje.
Pruţio je ruku. „Maxime Belshaw.“
Poĉela sam se još gore tresti. Ovo mi ne izgleda dobro. Kad se nisam
pomaknula, zakoraĉio je, uhvatio me za prste i pritisnuo usne na zglobove. Gesta je
djelovala podrugljivo umjesto viteški, odmaknula sam ruku od njegovog dodira.
„Sad kad se poznajemo, Zo, razgovarat ćemo.“

Trofej knjiga 16
 „Ne zovi me tako.“ Jedino ljudi kojima je stalo do mene zovu me Zo.
Podigao je obrvu. „Zar te prijatelji tako ne zovu?“
Ĉinjenica da to zna bila je uznemirujuća. „Toĉno. Oni su prijatelji.“
Umjesto da se uznemiri, djelovao je zabavljeno. „Onda Zoe. Tvoja
starija braća su napustila grad davno. Jesam li u pravu?“
„Ako je ovo zbog Iana ili Leona, nisam se ĉula s njima otkad su
otišli.“
„Ne.“ Polako ispruţivši ruku, prešao je palcem preko moje ĉeljusti.
„Ovo nije zbog njih.“
Njeţnost dodira uhvatila me nespremnom. Morala sam se nagnuti
unatrag da izbjegnem ĉudno milovanje jer su mi listovi bili pritisnuti uz kauĉ.
„Radi se o Damianu,“ rekao je.
Kad je spustio ruku, ispravila sam se, pokušavajući zadrţati pogled, ne
dopuštajući mu da mi u oĉima vidi strah.
„Ovako će teći naš razgovor,“ rekao je. „Pitat ću te nekoliko pitanja, a
ti ćeš odgovoriti.“
„Nikad.“
Neću izdati Damina. Od svih ljudi u našoj disfunkcionalnoj obitelji, on
je jedini koji brine. Damian je samo pet godina stariji od mene, ali me sam odgajao.
Pazio je na mene kada nitko drugi nije. Dovoljno je patio. Nije zasluţio niti jednu
uţasnu stvar koja mu se dogodila.
Maxime me pogledao. „Ĉvršća si nego što sam oĉekivao. Siromašni se
obiĉno lako slome.“
Ljutnja me natjerala da zaboravim da sam uplašena. „Jebi se.“
„Pogodio sam ţivac?“
„Idi dovraga,“ prosiktala sam.

Trofej knjiga 17
 „U redu. Igrat ćemo na tvoj naĉin.“ Uzeo je svoj telefon iz dţepa i
povukao preko zaslona.
Srce mi je tako bijesno lupalo da sam osjetila svaki otkucaj u
sljepooĉnicama. Stavio je telefon uz knjigu na stoliću za kavu, zaslona okrenutog
prema meni. Zapoĉeo je video poziv. Video i audio funkcije s njegove strane bile
su deaktivirane. Koga god da je zvao, nije nas mogao vidjeti ili ĉuti.
Sekundu kasnije, slika je ispunila zaslon. Jeza mi je prošla
kraljeţnicom. Maximovi pajdaši bili su u susjedstvu sa Bruceom, a moj je susjed
bio vezan za stolicu.
„Bruce!“ Skoĉila sam za telefonom, ali me Maxime lako zgrabio,
drţeći me za ruke. Borila sam se u njegovom stisku, ali nisam dorasla njegovoj
snazi. „Što mu radite?“
„Tišina,“ rekao je Maxime.
Pokušala sam ga udariti nogom, ali me lako zadrţao.
„Zašto ovo radiš?“ Zavapila sam, boreći se da se oslobodim dok su mu
se prsti dublje zakopavali u moje tijelo.
Ćelavi gad povukao je ruku i zabio šaku u Bruceovo lice. Stolica se
prevrnula, Bruce je pao na leĊa.
„Ne!“ Nagnula sam se naprijed, pokušavajući dohvatiti telefon, ali me
Maxime ĉvrsto drţao.
Straţar je podigao stolicu. Bruce je ispljunuo krv, oĉi su mu bile pune
otrova dok je gledao svog napadaĉa. Kreten ga je ponovno pogodio, ovaj put
udarcem u ĉeljust od ĉega mu je lice odletjelo u stranu.
„Prestani,“ vrištala sam. „Ostavi ga na miru.“
Bruce je hroptao dok su mu šake padale na trbuh i rebra. Gadan udarac
mu je razrezao obrvu. Nisam više mogla gledati. Noge su mi klecale. Jecajući sam
pala na koljena. Maximov stisak je prešao na moju kosu.

Trofej knjiga 18
 Prsti su mu se zarili u punĊu koju uvijek nosim na poslu. Povlaĉeći mi glavu
unatrag, prisilio me da ga pogledam.
„Jesi li sada spremna za razgovor?“
„Molim te, prestani,“ rekla sam kroz suze. „Reći ću ti što ţeliš znati.“
Uzeo je telefon, prešao prstom preko zaslona i rekao, „Prestanite. “
Nakon što je vratio telefon u dţep, uhvatio me za lakte kako bi mi
pomogao ustati. Gotovo njeţno, obrisao mi je suze sa obraza. „Ne mora biti ovako.
Moţe biti lako ili teško, kako ti ţeliš.“ Gurnuo me dolje na kauĉ.
Cvokoćući zubima, skupila sam se u kutu, odmiĉući se od njega koliko
god sam mogla.
„Ostani tu,“ rekao je.
Otišao je u kuhinju. Cijevi su zaškripale kad je otvorio slavinu.
Trenutak kasnije, vratio se sa ĉašom vode koju mi je gurnuo u ruku.
„Popij,“ rekao je.
Uzela sam gutljaj mehaniĉki, ĉak iako nisam bila ţedna.
Sjeo je tako blizu mene da su nam se tijela dodirivala. „Hajdemo malo
razgovarati. Jeste li ti i Damian bliski?“
Kimnula sam glavom, nesposobna da zaustavim suze koje su mi
padale niz obraze.
„Pst.“ Provukao mi je prste kroz kosu, masirajući mi vlasište. Kopĉa
se otpustila i pala mi u krilo. „Posjećuješ li ga u zatvoru?“
Odmahnula sam glavom.
„Koristi se glasom, Zoe.“
Rijeĉ je bila kreštava. „Ne.“
„U redu. Dobro ti ide.“ Prstom je zavrtio pramen kose koji se
oslobodio iz punĊe. „Zašto ne?“
„Ne ţeli da ga posjećujem.“

Trofej knjiga 19
 „Zašto?“
„Ne ţeli me u blizini ljudi s kojima provodi vrijeme. Kaţe da su opasni i da
neće oklijevati da me iskoriste protiv njega.“
Teško je preţivjeti unutra. Damian mi nije govorio što se dešava, ali
jedna moja prijateljica je izlazila sa upraviteljem. Priĉe koje mi je ispriĉala izazvale
su mi noćne more.
„Mudar deĉko.“ Uzeo mi je ĉašu i stavio je na stolić za kavu. „Zatvor
pun teških, beskrupuloznih muškaraca definitivno nije mjesto za lijepu, mladu
ţenu.“
„Damian je nevin.“ Pogledala sam u Maximov hladni pogled. „Nije
zasluţio tu kaznu. Što god misliš da je uradio, nije.“
„Kako moţeš biti tako sigurna?“
„Rekao mi je. Vjerujem mu. Poznajem Damiana. Nije ukrao taj
dijamant. Netko mu je podmetnuo.“
„Kakav kontakt imate? Zoveš ga?“
„Rekao je da se telefoni prisluškuju. Pišem.“
Podigao je obrvu. „Pisma se ne nadgledaju?“
„Damian poznaje straţare nadleţne za ĉitanje pisama. Pouzdani su.
Osim toga, ne dijelim osobne informacije.“
„O ĉemu onda pišeš?“
„O svom poslu.“ Slegnula sam ramenima. „Svakodnevnom ţivotu.“
„Misliš nedostatku svog ţivota.“
Obrazi su mi gorjeli od bespomoćnog bijesa. „Ti si seronja.“
„Ako ste tako bliski, zašto se on ne pobrine za svoju malu sestru?“
Zurila sam u njega. „Kako to moţe uĉiniti iz zatvorske ćelije? Osim
toga, sposobna sam se sama brinuti o sebi.“
Bacio je pogled po sobi. „Primijetio sam.“

Trofej knjiga 20
 „Vremena su teška za svakoga.“ Prelazeći pogledom preko njegovog
skupog odijela, dodala sam. „Pa, ne za svakoga. Ĉini se da nasilnici uspijevaju.“
„Ne budi tako osjetljiva, a bilo bi pametno da pripaziš na ton kojim
razgovaraš sa mnom. Moram li te podsjetiti na posljedice lošeg ponašanja?“
Suze su me gušile dok sam razmišljala o Bruceu. Odgovor mi je bio
gorak. „Ne.“
„Je li Damian spominjao svoje planove nakon oslobaĊanja?“
„Preostalo mu je još šest od deset godina kazne.“ Srce me zaboljelo
kad sam to rekla. „Kakve planove moţe praviti?“
„Nikad ti nije rekao ništa o preuzimanju rudnika?“
„Šališ li se? Rudnik mora da košta milijune.“
„Milijarde.“ Gotovo odsutno, prstima je protrljao zalutali pramen moje
kose. „Je li ti Damian govorio o shemama za zaraĊivanje novca koje pravi u
zatvoru?“
„Ne.“ Nelagoda mi je poĉela kopati po crijevima. „Zašto? U što je upetljan?“
Pustio mi je kosu. „Ništa. Samo provjeravam. Jesi li upoznala
zatvorenike koji su s njim?“
„Rekla sam ti, on to ne ţeli.“
„Znaĉi li ti išta ima Zane da Costa?“
„Dijeli ćeliju s Damianom, ali to je sve što znam.“
Pruţio mi je ruku ustajući. „Mislim da govoriš istinu, ali bih volio
vidjeti pisma.“
Dopustila sam mu da me povuĉe na noge. „Nema pisama. Damian
nikad ne odgovara.“
„Zašto ne?“
„Straţari nadleţni da ĉitaju izlazna pisma nisu isti koji su zaduţeni za
ulaznu poštu. Damian im ne vjeruje. Ne ţeli da znaju da postojim.“

Trofej knjiga 21
 „Što je s fotografijama? Sigurno imaš još neke na kojima je tvoj brat.“
Nisam mu htjela dati još informacija koje bi mogao upotrijebiti protiv
Damiana. Nisam ţeljela da bude svjedok našeg siromašnog odrastanja. „Osobne
su.“
„Zoe.“ Uhvatio mi je obraz. „Moraš razumjeti da su jedini izbori koje
imaš od sada oni koje ti ja dam. Savjetujem ti da paţljivo biraš. Nemoj ih potrošiti,
jer ih je ionako malo. Još vaţnije, ne testiraj me. Nisam strpljiv ĉovjek.“
Uhvativši ga za zapešće, odmaknula sam mu ruku. „Ne dodiruj me.“
Usne su mu se izvile u lijeni osmijeh. „Imam osjećaj ga ćeš progutati
te rijeĉi.“
„Nikad,“ rekla sam kroz stisnute zube.
„Vidjet ćemo.“ Pokazao je na hodnik. „Krenimo.“
Ţurila sam od njega što sam brţe mogla, ali me pratio u stopu niz
kratki hodnik do sobe koju sam nekad dijelila sa svoja tri brata. Otvarajući ladicu
komode, izvadila sam kutiju starih fotografija i dala mu je. To me muĉilo, jer ovi
rijetki trenuci naših ţivota zabiljeţeni na foto filmu nisu bili namijenjeni njegovim
mrskim, bezosjećajnim oĉima.
„Hvala,“ rekao je, prihvaćajući kutiju.
„Dala sam ti što ţeliš. Pusti Brucea.“
„Što je tebi Bruce?“ Izgovorio je ime s prezirom.
„Ljubazan susjed.“ Pogled mi je bio optuţujući. „Uvijek je samo pazio
na mene.“
„Nema ništa romantiĉno izmeĊu vas?“
Prekriţila sam ruke. „Ne, nije da te se to tiĉe.“
„Moram li te podsjetiti na tvoje mjesto?“
Sklonila sam pogled, zamjerajući mu što mi je oduzeo prednost
„Dobio si što si ţelio. Molim te, idi.“

Trofej knjiga 22
 „Nisam ovdje zbog fotografija.“
Bolesna od straha, ponovno sam ga pogledala. „Što još ţeliš? Rekao si
da ćeš nas pustiti.“
„Nikada to nisam rekao.“
Zakoraĉila sam nekoliko koraka unatrag dok mi tijelo nije udarilo zid.
„Lagao si? Ubit ćeš nas?“
„Ne.“
„Što onda?“ Cijelo tijelo mi se treslo. Ĉak mi je i rub suknje
podrhtavao.
„Prvo ono što je vaţnije. Izlazimo na veĉeru.“ Pogled mu se opet
zastavio na mojoj rastvorenoj bluzi. „Sredi se.“
Zurila sam u njega. „Veĉeru?“
„Znaš,“ glas mu je bio suh, „Obrok koji jedeš izmeĊu sedam i devet.“
„Moram otići vidjeti Brucea,“ uzviknula sam. „OzlijeĊen je.“
Otvorio je gornju ladicu moje komode i poĉeo je pretraţivati.
„Preţivjet će.“
Ţureći naprijed, zgrabila sam ga za ruku. „Hej! Što radiš?“
Zastao je i pogledao mjesto gdje sam ga dodirnula.
Otpustila sam prste i sklonila ruku. „To je moje i privatno je.“
Pomjerio mi je donje rublje i ĉarape i provjerio mi dţempere. Uĉinio
je to sa svakom ladicom, zatim je odmaknuo zavjesu i pregledao ormar.
Izašao je iz sobe bez ijedne rijeĉi i prošao kroz ostavu sa metlama u
hodniku prije nego je pretraţio ormar u sobi mojih pokojnih roditelja.
Zadovoljan što tamo nije bilo niĉega zanimljivog izvukao je svoj
telefon. „Idemo za pet minuta. Ovo je jedan od dragocjenih izbora koji ti dopuštam,
Zoe. Moţeš se presvući ili ići takva kakva jesi.“
„Ako poĊem sa tobom, hoćeš li pustiti Brucea?“

Trofej knjiga 23
 „Nisi u poziciji da se cjenkaš. Ideš sa mnom, ali ne brini za susjeda.
On me se ne tiĉe.“
Stavivši telefon na uho, zatraţio je stol za dvoje dok se vraćao natrag u
salon. Prsa su mi bila napeta, a disanje plitko. Tko je ovaj arogantni ĉovjek? Što
ţeli? Je li Damian u nevolji? Je li Bruce dobro?
Suze su mi bile beskorisne, ali su svejedno tekle. Kliznuvši u kupatilo,
zakljuĉala sam vrata. Prozor je bio premalen da bih se popela kroz njega. Nije bilo
straţnjih vrata. Bila sam zarobljena u svom stanu sa opasnim muškarcem, strancem
okrutnih oĉiju i nepoznatih namjera, ali Bruceu je bilo još gore.
Zurila sam u svoje lice u ogledalu. Bila sam u neredu. Maskara mi se
razmazala ispod oĉiju. Uredna punĊa od jutros bila je djelomiĉno uništena, kosa mi
je divljala. Otvorila sam slavinu i isprala lice, uklanjajući maskaru. Ukosnice su
pale na pod dok sam drhtavima rukama razvezivala kosu. Nisam se trudila da ih
podignem. Ĉetka mi je bila na stolu u salonu, gdje nisam ţeljela ići jer je on tamo.
Koristeći se prstima, ĉešljala sam kosu da ukrotim uvojke. Obje moje rezervne
bluze bile su na pranju. Izvadila sam igle i konac iz kutije i priĉvrstila rubove bluze
što sam bolje mogla. Trajalo je dulje nego je trebalo jer sam previše drhtala. Kad
sam završila, zaĉulo se kucanje na vratima.
„Otvori vrata, Zoe.“
Na trenutak sam pomislila da neću izdrţati, ali sam mogla zamisliti
kako će to ići. Neće trebati puno da razvali vrata, a Bruce će ponovno patiti zbog
mog otpora. Okrenula sam kljuĉ sa srcem u grlu, ali nisam povukla kvaku dolje.
Mozak mi je odbijao poslušati naredbu. Trebao mi je trenutak da se priberem, ali
prije nego sam uspjela, Maxime je otvorio vrata.
„Idemo.“ Uzeo me za ruku i poveo u dnevnu sobu.

Trofej knjiga 24
 Plavokosi muškarac mora da je stajao toĉno ispred, jer je trebalo da
Maxime samo jednom pokuca prije nego su se vrata otkljuĉala. Kad me Maxime
provukao kroz njih, znala sam da je završio ţivot kakav poznajem.
U uliĉici iza ugla bio je parkiran Mercedes sa zatamnjenim staklima. Nov je
– sudeći po sjajnoj i besprijekornoj vanjštini – meta za lopove.
Bijesno sam pogledala plavokosog ĉuvara dok je otvarao straţnja vrata
Maximu koji me ugurao unutra. Imun na moju odbojnost, plavokosi je sjeo za
volan dok je bradonja zauzimao suvozaĉevo mjesto s prednje strane. Na moju
nesreću, dijelila sam straţnje sjedalo sa vragom.
Prostora je bilo dovoljno, ali bilo je sve zauzeo, tjerajući me u kut do vrata.
Obavijao me energijom poput sjene koja je gutala svjetlo, dok ne ostane samo sjena
njegovih namjera. Kolonjska voda koja mi je preplavila osjetila od trenutka kad me
dotaknuo bila je istaknutija u kabini automobila.

Trofej knjiga 25
 Mirisao je na klinĉiće i citrus, slabu mješavinu zime koja je odgovarala
njegovim hladnim oĉima i mraza koji se nikad ne topi u njihovim dubinama.
Vozaĉ je pokrenuo motor dok je ćelavi gledao cestu poput vojnika koji pazi
na opasnost na neprijateljskom teritoriju. Kad je automobil krenuo, okrenula sam se
i pogledala svoju zgradu. Nije bilo kretanja iza Bruceovog prozora.
Povlaĉeći se u svoje sjedalo, upitala sam, „Što ţeliš od mene?“
Maxime nije odgovorio. Uzeo je svoj telefon i tipkao nešto.
Luksuzni automobil je toliko odudarao od ovog predgraĊa da su pješaci
usporavali zureći. MeĊutim, zloĉin nije ništa novo. Ţene se stalno kidnapiraju.
Neću biti prva osoba koja je nestala iz Brixtona.
Je li vozaĉ zakljuĉao vrata? Mještani to rade iz navike, ali moji su otmiĉari
stranci. Postoji šansa da nisu aktivirali sustav centralnog zakljuĉavanja.
Bilo je vrijeme špice. Polako smo se kretali. Morala sam iskoristiti šansu dok
je Maximova pozornost bila na telefonu. Do sada je Bruce morao pozvati nekoga.
Oštro udahnuvši, spremila sam se za udarac po asfaltu.
Sad!
Trznula sam kvaku na vratima.
Bilo je zakljuĉano.
Jebi ga.
„Ne,“ zakukala sam, svjeţe suze su mi navrle na oĉi.
Panika me ponovno obuzela. Um mi je znao da je uzaludno, ali mi je tijelo
reagiralo instinktom preţivljavanja, zahtijevajući da se više potrudim. Povlaĉeći
svom snagom, u naletu histerije, izvalila sam ruĉku.
Snaţna, topla ruka preklopila se preko moje. Pogledala sam mjesto gdje su se
prsti otmiĉara omotali oko moje šake, smirujući me uz minimalan napor. Stisak mu
je bio ĉvrst, ali ne previše. Nisam sumnjala da bi mi lako mogao slomiti kosti.

Trofej knjiga 26
 Glas mu je bio miran, kontrolirajuća sila u ludilu koje mi je bjesnilo u
grudima. „Pogledaj me, Zoe."
Udovoljila sam mu, samo jer nisam znala što će uraditi ako izgubi smirenost.
Pozdravio me tim jednoliĉnim, iskrenim oĉima „Bit će lakše za oboje
ako se smiriš.“
Vozaĉ me pogledao u retrovizoru. Ĉvrsto je stisnuo volan. Prijatelj mu
je drţao jednu ruku na pištolju u futroli. Sve sam upijala, dolazeći do oĉitih
zakljuĉaka.
„Ovdje.“ Kliknuvši prstima, Maxime mi je privukao pogled. Pokazao
je na svoje lice. „Oĉi na mene. Tako je bolje.“
Na moju krajnju sramotu, usnica mi se poĉela tresti. „Hoćeš li me
ubiti?“
„Ne.“ Maxime mi je stisnuo ruku i stavio u krilo. „Zašto bih te hranio ako ću
te ubiti? Već sam ti rekao, ne ţelim te ozlijediti.“
Ali hoće ako ne uradim ono što ţeli. Ako mi ne ţeli reći što hoće,
mora da je loše. Ovo nije sluĉajna otmica. Maxime me je ciljao s razlogom. Bilo je
nešto u vezi Damiana. Maxime je znao tko sam. Znao je gdje ţivim. Znao je da
ţivim sama. Ĉekao me, znajući u koje vrijeme se vraćam s posla.
Oh, moj Boţe. „Vrebao si me?“
Osmijeh mu je bio jednoliĉan kao i oĉi, poput sode koja je ishlapjela.
„Starica u tvojoj zgradi bila je naprosto presretna da mi kaţe sve što sam ţelio
znati.“
„GospoĊa Smit?“ Dahtala sam.
„Zapanjujuće je što moţe kupiti šalica ĉaja i komad torte.“
„To je odvratno. Iskoristio si tu jadnu staricu.“
„Barem nisam uhoda.“
„Divno.“ Zurila sam kroz prozor. „Od toga se baš bolje osjećam.“

Trofej knjiga 27
 „Sarkazam ti ne pristaje.“
Okrenula sam glavu prema njemu. „Stvarno? Pouĉavaš me o mom
stavu?“
Fokusirajući se ponovno na telefon, rekao je „Pouĉavat ću te kad god
budem smatrao da je neophodno.“
„Bruce je do sada već pozvao policiju. Traţit će tvoje ljude.“ Ponovno
sam pogledala u dvojicu ĉuvara, ali su im oĉi bile usredotoĉene na cestu.
„Ne zbog kraĊe mobitela. Vaša policija ima dovoljno ubojstava da ih
zaokupe.“
„Ukrali ste mu mobitel?“ Zavapila sam.
Podigao je rame. „Motiv za provalu i napad.“
„Gade jedan.“
Crte oko oĉiju su mu se stegnule. „Posljednji put te upozoravam na
tvoj jezik.“
„Bruce je nevin. Nije bogat kao ti. Ne moţe si priuštiti drugi telefon.
Kako moţeš biti tako okrutan?“
Zakikotao se. „Još nisi vidjela što je okrutnost, mali cvijetu.“
„Ovo je Brixton, u sluĉaju da nisi primijetio.“
„Primijetio sam,“ odgovorio je suhim tonom.
Znaĉi, ĉovjek koji me odvodio bio je gori od susjedstva iz kojeg sam
pokušavala pobjeći ĉitav ţivot. Nisam se mogla ne nasmijati ironiji u naletu
histerije.
„Nešto je smiješno?“ Upitao je.
„Moj ţivot.“
„Osjećat ćeš se bolje kad jedeš.“
Frknula sam.

Trofej knjiga 28
 Uzeo je paketić maramica sa strane iz vrata i bacio mi ga u krilo. „Bilo
kakve alergije ili nesklonosti hrani za koje bih trebao znati?“
Neću brisati oĉi njegovim maramicama. Umjesto toga sam se koristila
nadlanicom. „To nisi mogao saznati, ha? Zašto, tvoja moć nema granice?“
Uhvativši me za ĉeljust, nije stisnuo dovoljno jako da bi zaboljelo, ali
dovoljno silovito da osjetim znaĉajnu prijetnju. „Da si išla na redovite lijeĉniĉke
kontrole, znao bih.“
Trznula sam, oslobaĊajući se. „Da, pa, lijeĉniĉki pregledi koštaju.“
„To ćemo brzo ispraviti.“
„Ispraviti što?“ Puls mi je ponovno skoĉio. „Zašto?“
„Samo se fokusiraj na ono što je sad vaţno. Pitao sam te nešto.“
„Ne odgovaram više na tvoja pitanja. Do sada je Bruce na sigurnom.
Ne moţeš manipulirati sa mnom više ozljeĊujući ga.“ Podigla sam bradu. „Kad me
pustiš iz ovog automobila, trĉat ću. Vrištat ću. Ne moţeš me samo tako oteti.“
Okrutna raĉunica bljesnula mu je u oĉima kad se nagnuo bliţe,
pritiskujući me uz vrata. „Znaš li koliko je laka meta ĉovjek u zatvoru?“ Protrljao
me zglobovima po obrazima. „Vidiš, Zoe, ĉovjek iza rešetaka je ništa drugo nego
iznimno ranjiva osoba. Jedna rijeĉ od mene i tvoj brat je mrtav.“
Suze su mi zamutile vid. Odgurnula sam mu ruku. „Ne vjerujem ti.“
Maknuo mi se sa lica, dajući mi prostor za disanje. „Zane radi za
mene. Bolje da to povjeruješ, moj lijepi cvijetu.“
Osjetila sam udarac ravno u ţeludac, jer sam znala da Damian voli
svog cimera kao brata. Pozlilo mi je. Htjela sam pljunuti u Maximeovo lice.
„Samo ću te još jednom pitati,“ rekao je. „Imaš li bilo kakve alergije
ili mrziš neku hranu?“
Stisnula sam ruke u krilu. „Nisam naporna izjelica i nemam nikakve
alergije.“

Trofej knjiga 29
 „Lijekovi?“
Namrštila sam se. „Što?“
Njegove surove crte bile su naglašene sjenom koja mu je igrala preko
lica kad smo prošli ispod mosta. „Uzimaš li neke lijekove?“
Petljala sam rukavima, nervozna navika. „Zašto pitaš?“
„Alkohol je zabranjen s nekim lijekovima.“
„Ne, ništa.“
Bacivši pogled na moje nemirne prste, spustio je ruku preko moje. „U
tom sluĉaju, nadam se da ćeš mi dopustiti da naruĉim za tebe.“
Obiĉno bih se uvrijedila što netko donosi odluke za mene, naroĉito
odluĉujući što trebam jesti, ali ova situacija je toliko nenormalna da izgleda
nestvarno. Previše stvarno se osjećalo samo tamo gdje me dodirivao. Bila sam
poput djeteta sa oštrim psom, napinjao se, ĉekajući trenutak kad će ugristi, ali je
onda povukao ruku natrag. Prsa su mi se širila udahom.
Nakon što je bacio prijetnju na Damianov ţivot poput ruĉne granate u
moje krilo, Maxime je nastavio tiho raditi na svom telefonu.
Morala sam upozoriti Damiana.
Gledala sam krajolik kojim smo prolazili dok sam razmišljala,
uoĉavajući znamenitosti dok smo se vozili prema sjeveru. Otkad smo bili djeca,
Damian i ja smo imali tajni kodni jezik. Naše kodne rijeĉi za nevolju kod kuće bile
su pita od jabuka.
Pisat ću Damianu. Upozorit ću ga da mu Zane nije prijatelj.
Moje su se burne misli prekinule kad smo se zaustavili kod Seven Seas
u Sandtonu. Ovdje jedu samo bogati i poznati. Mjeseĉna plaća ne bi mi bila
dovoljna ni za aperitiv. Vidjela sam slike, ali je privatna vila preureĊena u restoran
puno impresivnija u stvarnosti. Moderna dvokatnica gotovo je u potpunosti
zatvorena staklom i smještena na prostranom, zelenom travnjaku.

Trofej knjiga 30
 Plavokosi momak mi je otvorio vrata. Izašla sam ignorirajući njegovu
pruţenu ruku. Maxime je došao okolo da me uhvati za ruku i odvede do ulaza.
Nisam mogla da se ne zagledam u svjetla kad smo ušli u dvoetaţno predvorje.
Suvremeni luster dosezao je od vrha do prizemlja, kaskadom zlatnih ţarulja.
Domaćica je dolepršala. „Max.“ Poljubila ga je u obraze prije nego mu
je uzela sako. „Dobrodošao natrag.“
Potisnula sam ţelju da gurnem vrhove svojih cipela u tepih kako bih
sakrila mjesta gdje se boja istrošila.
Pogled joj je zatreperio na meni. „Dama nema torbu?“
Iz njene crvene Balenicaga opreme, bilo je oĉito da se moja starinska
ĉipkana bluza i suknja u obliku sirene koja se širi od koljena prema dolje, ovdje
nisu uklapale, ali ja sam ih sašila i voljela sam ih.
Maxime je stavio ruku na moje rame. „Nema torbe.“
Dlan mu je gorio kroz svileni porub bluze. Kad se domaćica okrenula,
otresla sam njegov dodir.
Nakon što je ostavila Maximov sako u garderobi, povela nas je niz
crveni tepih do verande s pogledom na ribnjak koji se protezao cijelom duljinom
travnjaka. Na sredini je bila fontana sa morskom zmijom koja se protezala iz vode
raĉvastim jezikom. Ljiljani su plutali po vodi. Podsjetilo me na ilustraciju Bajke o
Princu u knjizi koju sam imala, samo što ovo nije bila bajka. Zagazila sam ravno u
noćnu moru.
Ne imajući izbor, sjela sam u stolicu koju je Maxime izvukao za mene.
Konobar me prekrio platnenom salvetom preko krila i pruţio mi jelovnik. Sve je
bilo lijepo i otmjeno, ali sam mrzila to mjesto. Ušli smo u drugaĉiji svijet sa
nepoznatim pravilima i manirama, svijet u kojem ti netko uzme sako i procijeni te
po cijeni koja ti je oznaĉena na odjeći.

Trofej knjiga 31
 Nekoliko drugih koji su jeli u veĉernjoj odjeći dobacilo mi je znatiţeljne
poglede. Maxime se svojim europskim stilom baš uklopio. Mora da sam se isticala
poput siromašnog klinca u trgovini sa slatkišima.
Kad je Maxime otvorio jelovnik, uradilo sam isto, ne zato što sam bila
nestrpljiva da sudjelujem u ovom cirkusu nego da zaklonim njegovo mrsko lice iza
velike koţne mape. Kod mene nije bilo cijena. Prelazeći popis predjela i glavnih
jela, shvatila sam zašto je Maxime predloţio da naruĉi za mene. To nije bila gesta
kontrole već da me poštedi neugodnosti priznanja da ništa ne razumijem. Sva jela
su imala strana imena. Pretpostavila sam da su bila francuska. Ništa nisam
prepoznala.
Konobar se vratio s predjelima. „Morski jeţ na Melba toastu s uljem
od tartufa.“
Zagledala sam se u šnitu kruha sa hrpicom crvene kreme, granĉicom
vlasca i tri toĉkice ulja sa strane.
„Voliš li jeţa?“ Pitao je Maxime.
„Ne znam.“ Zar nije bilo oĉito da si ne mogu priuštiti ovakvu hranu?
„Nikad ga nisam jela.“
„Neki ga ljudi vole. Drugi mrze. Samo naprijed. Probaj.“
Nisam jela od doruĉka, ali nisam imala apetita. Ĉak i da sam umirala
od gladi, što tehniĉki i jesam, odbila sam iz principa. Ne prodajem dušu Ċavolu za
obrok.
Odgurnula sam tanjur. „Ne, hvala.“
Oĉi su mu se stisnule u kutovima, ali su mu usta bila ĉvrsta. „Nahranit
ću te ja ako ti se više sviĊa.“ Izgovorio je rijeĉi paţljivo svojim akcentom, kako bi
bio siguran da razumijem. „Na svom krilu.“
Uĉinit će to. Nisam sumnjala. Bešćutno ga nije bilo briga o tome kako nas
ljudi gledaju, ili toĉnije mene.

Trofej knjiga 32
 Poraţena, uputila sam mu oštar pogled dok sam uzimala jeţa izmeĊu dva
prsta i stavljala ga u usta. Bio je slan, dimljen, jakog ali ne odbojnog okusa joda.
„SviĊa li ti se?“ upitao je.
Prekriţila sam ruke. „Ne.“
„Naruĉit ću ti onda nešto obiĉnije.“
Uvreda je bila uzvraćanje za moj nezahvalni i nepristojni odgovor, ali
nisam mogla mariti manje. Da, siromašna sam. Da, nisam navikla na puno, svakako
ne na jeţa, kavijar i što god da ovdje posluţuju, ali barem nisam bila zloĉinac koji
provaljuje u domove ljudi i otima ih.
Uzevši noţ i vilicu sa krajnje strane tanjura, Maxime je zagrabio
zalogaj i prinio ga ustima. Ţeljela sam se zavući ispod stola samo kako bih
pokazala da sam neobrazovana jedući rukama. Nije me bilo briga što će on ili ljudi
oko nas misliti. Mrzila sam im pruţiti zadovoljstvo da budu u pravu u vezi mene.
Konobar se vratio sa bocom vina i natoĉio nam po ĉašu, nakon ĉega je
uzeo narudţbu. Maxime nije imao problema da izgovori imena jela.
Kad je konobar otišao, odluĉila sam otvoreno pristupiti. Već sam znala
ime svog otmiĉara. Znati manje ili više o njemu neće mi promijeniti sudbinu.
„Jesi li Francuz?“ upitala sam.
Usne su mu se izvile u kutovima. „Što me odalo?“
„Tvoj akcent.“
„Bilo je to retoriĉko pitanje, Zoe. Zove se humor.“
Dio straha ustupio je mjesto ljutnji. „Nemoj mi popovati.“
„Nisam ti popovao.“ Njegov je osmijeh prerastao u punu, podrugljivu
krivulju. „Samo sam ukazivao na oĉito.“
Mrzila sam ga. Ovo je radio namjerno, tjerajući me da se osjetim
glupo što pitam. Ne ţeleći više razgovarati, okrenula sam glavu.

Trofej knjiga 33
 „Zašto ti tako ljuta, moja mala Zoe? Je li zbog toga što nisam nasjeo
na tvoj oĉiti naĉin izvlaĉenja informacija o meni?“
Ponovno sam ga pogledala. „Nisam tvoja mala Zoe, u stvari, to sam
naglasila jer ti je akcent priliĉno neugodan za uho.“
Podigao je obrvu. „Je li tako?“
Neću mu reći da mu govor zvuĉi poput seksa. Kladim se da je to ono
što je navikao ĉuti.
„Ĉudno,“ sporo je izgovorio. „Ti si prva ţena koja se ţali.“
„Oh, ţao mi je.“ Trepnula sam. „Jesam li povrijedila tvoj krhki ego?“
„Nijedan me uĉitelj nikada nije uspio riješiti ovog naglaska, bez obzira
koliko sam privatnih poduka imao.“
Bilo je iskrenosti u toj izjavi, kao da je nudio maslinovu granĉicu. Bila sam
previše oĉajna da saznam zašto me sprijeĉio da je prihvatim. „Govoriš engleski
dosta dobro.“
Otpio je gutljaj vina. „Posao to zahtijeva.“
„Kakvim se poslom baviš?“ Nisam se mogla zaustaviti da ne dodam.
„Trgovinom ljudi?“
Samo se šire nasmiješio. „Kad je neophodno.“
Konobar je stigao sa predjelom. Izgledalo je kao neka vrsta juhe sa
morskim plodovima. U drugim okolnostima, od zaĉinjene arome bi mi krenule
sline na usta, ali mi se ţeludac stisnuo kad je konobar spustio zdjelu ispred mene.
„Bisque1,“ Rekao je Maxime. „Nadam se da će ti se svidjeti."“
Zurila sam u rep jastoga koji je plutao po sredini zdjele.
„Tajna je u šeriju,“ rekao je, prinijevši ţlicu ustima.
Povukla sam pogled sa zdjele na njegovo lice. „Znaĉi, Francuska je dom.“
„Jedi svoju hranu, Zoe. Ako budeš trebala nešto znati, reći ću ti.“
1
Juha od jastoga

Trofej knjiga 34
 Ljutnja mi je eskalirala. „Ah, znaĉi daješ mi samo nuţne informacije.“
„Toĉno.“
„Što nakon veĉere? Što će se onda dogoditi?“
Zastao je. „Stvarno moraš ţivjeti više u sadašnjosti, da uţivaš u
trenutku.“
„Jer će se nešto loše dogoditi kasnije?“ Upitala sam malo glasnije.
Pogled mu se stegnuo. „Utišaj glas i jedi.“
Ako pojedem jedan zalogaj, povratit ću. „Nisam gladna.“
„Neću te nahraniti ponovno prije sutra ujutro.“
Zadnje dvije rijeĉi su mi zapele za uho. Sutra ujutro. Dodane su mojoj
jedva kontroliranoj panici. „Zašto me trebaš do sutra? Zašto ovo radiš?“ Posegnuo
je preko stola za mojom rukom, ali sam se povukla. „Reci mi. Reci mi sad.“
„Smiri se. Ne ţelim te osramotiti pred svim ovim ljudima pokazujući gdje ti
je mjesto.“
„U tvom krilu?“ rekla sam maĉkastim glasom.
„Preko mog krila, a onda ćeš jesti u mom krilu pretuĉenog dupeta.“
Suze koje su odbijale da presuše, gorjele su mi iza oĉiju. „Mrzim te.“
„Znam. Mrzit ćeš me ĉak i više ako Damian dobije batine veĉeras.“
Pokazao je ţlicom na moju netaknutu juhu. „Sad jedi.“
„Ne mogu. Pozlit će mi.“
Obrisao je usta salvetom. „Imaš dva izbora. Moţeš jesti ukusnu hranu
i uţivati u razgovoru ili biti tretirana kao dijete i otići u krevet gladna i ljuta. Vidiš
zašto je prva opcija sigurno dobitna. Nahranit ćeš svoje tijelo i najbolje iskoristiti
trenutak kojeg više nikad nećeš moći kontrolirati. Do tebe je. Samo znaj da neću
oklijevati da izvršim svoju prijetnju. Ne prijetim uzalud.“
Plakala sam bespomoćno ljuta kad je završio govor. Ĉak me više nije
bilo briga što svi zure. Samo sam htjela ići kući.

Trofej knjiga 35
 „Što će biti, Zoe?“
Podiţući ţlicu, uhvatila sam je tako snaţno da mi se metal bolno
otisnuo u dlan.
„Dobra odluka.“ Glas mu je bio smiren, ali pogled prodoran, ĉekao je
trenutak da se slomim.
Drhtavom rukom sam umoĉila ţlicu u zdjelu. Drhtavica koja mi je
prolazila tijelom nije više bila samo od straha, već od bijesa i nepravde. Natjerala
sam tekućinu niz grlo, ne osjetivši okus.
Maxime me nastavio promatrati dok nisam oĉistila zdjelu. Svako gutanje je
bila borba. Popila sam više vina nego što sam navikla, ispijajući prvu ĉašu i
bacajući se odmah na drugu.
Konobar me nije gledao dok nam je sklanjao zdjele i servirao glavno
jelo – jastoga za Maximea i običnu tjesteninu za mene. Nekako sam uspjela sve
pojesti i zadrţati u sebi, iako se ujutro vjerojatno neću ni sjećati što sam pojela.
Kroz sve to, Maxime je razgovarao i ĉak zbijao lagane šale. Kad nam
je stigao desert i biljni ĉaj, natoĉio mi je šalicu i pruţio mi je.
„Što radiš u dućanu?“ upitao je.
„Krojaĉica sam.“
Pogled mu je pao na moju bluzu. „Ti si je sašila?“
„Da.“
„Nisam primijetio stroj za šivanje u tvom stanu.“
„Koristim stroj na poslu.“
„Upravitelju to nije problem?“
„Nadzornik nam dopušta da ga koristimo nakon radnog vremena.“
Prinio je šalicu usnama. „Jesi li to oduvijek ţeljela raditi?“
„To je odskoĉna daska.“
„Do dizajniranja?“

Trofej knjiga 36
 Kimnula sam glavom. Vidio je knjige na mojoj polici.
„Med?“ Gurnuo je lonĉić prema meni.
„Ne.“ Uzela sam šećer, ali nisam to rekla.
„Talentirana si.“
Slegnula sam ramenima.
Razgovor se ovako nastavio dok nije zatraţio raĉun. Platio je hrpom
gotovine koja bi pokrila moju stanarinu za nekoliko mjeseci. Pitao je trebam li otići
do kupatila i ĉekao ispred vrata da završim.
Ĉuvari su pušili u vrtu. Ugasili su cigarete kad smo prišli. Plavokosi je
poţurio da mi otvori vrata, ali je Maxime odmahnuo rukom.
„Ja ću ovo preuzeti, Gautier.“
Kad smo ušli unutra, Maxime se okrenuo prema meni.
„Ţeliš li da odemo negdje na piće, moţda da mi pokaţeš drugi dio grada?“
Trljala sam sljepooĉnice gdje se glavobolja pojaĉavala. „Igrala sam tvoju
igru. Pojela sam hranu. Samo ţelim ići kući.“
„Kako ţeliš,“ rekao je, „Ali ne ideš kući.“
Tijelo mi se ukoĉilo. „Gdje idem?“
Kimnuo je glavom Gautieru, koji se povukao kad je Maxime rekao,
„U moj hotel.“

Trofej knjiga 37
 Stakleni neboderi i moderni poslovni blokovi dominirali su pogledom dok
smo se vozili u moj hotel u Melrose Arch. Nije bilo ni sliĉno ruševnim zgradama i
korovom obraslim ploĉnicima Zoeinog predgraĊa. Vidio sam i gore kvartove. U
mom poslu, uvijek ima gore. Ipak su me iz nekog razloga uznemirile prazne zgrade
s daskama preko polomljenih prozora u Brixtonu. Naoruţani smo dovoljno da se
obranimo ako bi netko bio tako glup da nas napadne, ali nisam se plašio za svoju
sigurnost. Nemir koje me izjedao bio je zbog ţene koju sam upravo pronašao i
nisam si mogao priuštiti da je izgubim. Njen stan nema ĉak ni alarm, zaboga.
Na takvom je mjestu bilo samo pitanje vremena kad će se ona
pretvoriti u statistiku. Nije me zabrinjavala ĉinjenica što sam ja taj koji je pretvara u
statistiku, to govori puno o tome kakav sam ĉovjek.
Nisam se puno krivio. Sada je bila mirna, zabrinuta više nego ljuta.
Nije da joj nisam htio olakšati. Samo joj nisam mogao reći istinu.

Trofej knjiga 38
 Ruke su joj bile stisnute u krilu. Svako malo bi raspetljala te duge, vitke prste
da protrlja sljepooĉnice. To bi je trebalo podsjetiti kako je iskapila dvije ĉaše
najskupljeg vina u restoranu, a da ga nije ni osjetila. Nije da sam je krivio.
U pravu je što je nervozna. Trebala bi biti oprezna sa mnom. Ljut sam
na nju, iako ona nije kriva. Ljut sam što me dovela u ovaj poloţaj, poloţaj zbog
kojeg me nije briga. Kako ne bih mogao gledati na nju kao osobu nakon što sam joj
prošao kroz stan i svjedoĉio snovima tako oĉito rasutim okolo? Nosila ih je poput
emocija u svojim izraţajnim oĉima – otvoreno. Nada joj je blistala u širokim
plavim zjenicama, a nada ĉovjeka ĉini ĉovjekom.
Problem je u tome što nikad nisam imao posla sa nevinima. Svatko u mom
poslu imao je prljave ruke, a Zoe je bila samo pijun. Ako je predam svom mlaĊem
bratu, kako je planirano, bit će slomljena, od nje će ostati samo ljuska, ovi predivni
snovi, srušena naivna nada, zaboravljena, dok je ne vratimo natrag njenom bratu.
Ako to ikad uĉinimo.
Zadnju ţenu koja je bila dovoljno nesretna da završi u Alexisovom
krevetu, morao sam voditi u bolnicu. Ozljede joj nisu bile lijepe. Ne bi podignula
optuţnicu ĉak i bez isplate moga oca. Posljedice su bile previše zastrašujuće.
Bojala se naše obitelji. Nije pošteno, ali takav je ţivot.
Zoe se još više napela kad smo se zaustavili ispred hotela. Dio njene krivnje
bio je zbog toga što je lijepa i toĉno Alexisov tip. Volio bi njenu tamnu kosu i
blijedu koţu. Ţelio bi je. To je bio njen problem, onaj koji nisam trebao i nisam
ţelio. Ipak jesam. Moţda to nije bio pravi problem. Ţelio sam je otkad sam joj
pritisnuo tijelo uz svoje i stavio ruku preko usta. Svidjela mi se iznenadna omaglica
koju sam osjetio dok sam je drţao pod svojom kontrolom. Svidjelo mi se kako joj
je stan bio ĉist usred prljavih zgrada koje su je okruţivale.

Trofej knjiga 39
 Svidio mi se jednostavan divlji cvijet i njegovana zelena stabljika na
njenoj prozorskoj dasci. Baš poput nje. Ona je jedna mala, slatka tratinĉica koja se
gura kroz pukotinu na prljavom ploĉniku, savitljiva i lijepa, preţivljava sve nedaće.
Bila je jebeno siromašna, ali ponosna. To mi se takoĊer svidjelo. Sudeći po
knjigama koje je ĉitala i odjeći koja joj se sviĊala, bila je romantiĉna. To mi se
naroĉito svidjelo. Fasciniralo me. Ţelio sam znati kako moţe vjerovati u nešto tako
apstraktno i idiliĉno što ne postoji. Ĉak i da jest, sigurno to ne bi pronašla u
Brixtonu.
Ţelio sam znati kako jebeno još uvijek moţe vjerovati u nešto lijepo, u
bilo što, kad je sve oko nje bilo oronulo, trulo i beznadno. Ţelio sam znati kako
preţivljava netko tako krhkog tijela poput njenog i oskudnih mogućnosti. Ţelio sam
znati kako joj je duša mogla razbiti beton i procvjetati bez iĉije brige da zasja poput
tratinĉice usred prljavštine. Moţda, samo moţda, da sam znao njenu tajnu, znao bih
kako biti sretan. Moţda ako uspijem uhvatiti njen duh, mogu joj ukrasti snove i
uĉiniti njenu nadu svojom.
Zoe me pogledala kad smo se zaustavili ispred hotela. Kršila je ruke
otkad smo izašli iz restorana. Umjesto da utišam njeno petljanje, dopustio sam joj
da se ispuše, ĉak iako me to odvraćalo od misli što da jebeno radim s njom. Izašao
sam i krenuo okolo da joj otvorim vrata. Nisam joj dao priliku da odbije moju
pruţenu ruku dok izlazi iz automobila kao što je uradila sa Gautierom. Dopustio
sam joj to, ĉak sam tako i više volio. Nije mi se sviĊalo da je dodiruje. Stisnuo sam
je za struk ĉvrsto dok sam uzimao pristupnu karticu da otvorim vrata i poveo je
unutra. Nije bilo recepcionara ili hotelskog osoblja, što je bio dio razloga da
odsjednem ovdje. Nešto poput samousluţnih apartmana sa hotelskom uslugom.
Gautier i Benoit su izvidjeli podruĉje prije nego su slijedili, kako iz
navike tako i iz nuţde u svijetu kriminala. Zajedno smo se vozili dizalom. Rekao
sam im na francuskom da veĉeraju prije nego ugrabe nekoliko sati sna.

Trofej knjiga 40
 Tek je prošlo osam. Osoblje iz kuhinje je dostavljalo jela do deset. Imamo
sutra dug dan pred sobom.
Podijelili smo se na zadnjem katu. Oni su otišli u zajedniĉku sobu a ja
sam odveo Zoe u apartman na vrhu zgrade.
Povukla se kad sam otkljuĉao vrata karticom, ali nije trebalo puno da
je gurnem preko praga. Nije teţila više od maĉke. Stvarno malog maĉića. Kad sam
zakljuĉao vrata, napravila je distancu izmeĊu nas, vraćajući se na sredinu
prostorije.
Apartman je bio tri puta veći od Zoeinog stana. Izgledala je izgubljeno,
obuhvaćajući rukama svoju blagu figuru na sredini dnevne sobe u oĉaravajućoj
bluzi i neobiĉno sićušnoj suknji, ĉak manjoj nego što je uobiĉajeno u poreĊenju s
prozorom od dna do vrha što je bilo obiljeţje Melrose Archa. Sa tim crnim
uvojcima i bisernom koţom, bila je više nego ugodna za gledati. Duge trepavice
uokvirivale su joj plave oĉi, a usta su joj bila naborana poput ruţinog pupoljka.
Boja na obrazima bila joj je ruţiĉasta poput latica ruţe, tamnije boje na mjestu
bliţem stabljici ako bih razdvojio cvijet.
Po mojoj procjeni, uvlaĉila se u sebe poput cvijeta koji se uvija noću. Previše
otvoreno sam zurio, vjerojatno mi se na licu vidjela poţuda koju nisam htio javno
pokazati. Skinuo sam sako i objesio ga preko stalka za odjeću. Onda sam stavio
svoj Glock i pristupnu karticu u sef, pazeći da tijelom zaklonim šifru da maleni
cvijet kojeg sam išĉupao iz njenog ţivota ne podlegne iskušenju.
Kad sam se opet okrenuo prema njoj, oĉi su joj bile preplavljene strepnjom.
Suze su u njima prekrasno sjajile. Izgledale su veće i ĉak još izraţajnije. Bio je to
lijep prizor, ali nisam je ţelio muĉiti. Nije uradila ništa da bi zasluţila ono što je
ĉeka.
Podiţući rukave košulje, polako sam se kretao da je ne uplašim. Nagnula je
glavu unatrag u susretu mom pogledu kad sam se zaustavio ispred nje.

Trofej knjiga 41
 Glas joj bio svilenkast kao i koţa poput latice cvijeta. „Zašto sam
ovdje?“
Znao sam što u stvari pita. „Ne brini. Nisam silovatelj kao ni uhoda.“
Samo ubojica.
Malo se zanjihavši, namrštila se i protrljala sljepooĉnice. „Zašto si me
onda doveo u svoj hotel?“
Bila je iscrpljena, još otkad je došla kući pognutih ramena, vukući
noge, sa dvije rajĉice za veĉeru. „Da spavaš.“
„Imam krevet. Imam dom.“
Ne više. Otišao sam do bara, natoĉio ĉašu vode i odnio joj je. „Prebrzo si
popila previše vina. Pij.“
Uzela je ĉašu i iskapila je. Ponovno sam je napunio i uzeo tabletu iz
kutije pored dekantera. Dobro je što sam imao predosjećaj. Biti kidnapiran moţe
biti iscrpljujuće na svakom polju, duhovnom i tjelesnom.
„Što je to?“ upitala je kad sam joj pruţio tabletu sa vodom.
„Nešto za glavobolju.“
Gledala me s nepovjerenjem, kako je i trebala. To nije bila laţ.
Odagnat će joj bol. Samo nije potpuna istina. Nije mi prvi put da joj ne otkrivam
istinu i neće biti ni posljednji.
„Kako si znao da imam glavobolju?“
„Bilo je oĉito zbog naĉina na koji trljaš sljepooĉnice.“
Prouĉavala mi je lice raširenih, umornih oĉiju. Toĉno sam vidio
trenutak kada mi je odluĉila povjerovati. Stavivši tabletu u usta, progutala ju je s
vodom.
Uzeo sam ĉašu. „Moram obaviti neki posao. Zašto ne pripremiš lijepu,
toplu kupku?“
Pogledala je u vrata spavaće sobe.

Trofej knjiga 42
 „Ovuda.“ Uzeo sam je za ruku i poveo do suprotnih vrata koja su
vodila u kupaonicu. „Zadrţat ću se neko vrijeme. Nemoj ţuriti.“
Osvrtala se po sobi, djelujući jednako izgubljeno kao kad sam je uveo
u apartman.
„Trebaš li pomoć sa ureĊajima?“
Pogled joj je bio oštar. „Mogu otvoriti slavinu.“
Ah, vatra u njoj se nije ugasila. Godilo mi je to. Nasmiješio sam se. „Zovi
ako me trebaš.“
Podsmjehnula se prije nego se progurala pored mene i zalupila mi
vrata pred nosom. Brava se okrenula s druge strane. Kao da je imala bilo kakvu
moć. Nacerivši se, odmahnuo sam glavom i prešao rukom preko lica. Istezanje
usana bio mi je stran osjećaj, nešto što nisam iskusio dugo vremena. Moţda nikad.
Ostavljajući mali cvijet u kupki, iskrao sam se da obavim telefonski
poziv kako sam i morao. Siguran da ona ne moţe pobjeći, izašao sam na balkon
radi privatnosti i pogledao sat. Isto je vrijeme u Francuskoj.
Potrajalo je dok se moj otac javio. Sudeći po zvuku pribora za jelo u
pozadini, veĉerao je.
„Jesam li te uhvatio u lošem trenutku?“ upitao sam na francuskom.
Odgovorio je moj brat. Bio je veseo, već sa nekoliko ĉaša vina u ţelucu.
„Kako idu stvari u Juţnoj Africi?“
Stegnuo sam ramena, ali mi je glas ionako bio ĉvrst. „Dobro. Nisam
znao da te mama pozvala na veĉeru.“
„U klubu smo.“
Kraljeţnica mi se ukoĉila. U klubu se sklapaju dogovori. Alexis je bio
nestrpljiv da potkopa moju moć. „Daj mi oca da razgovaramo.“
„Imaš li je?“ Zvuĉao je uzbuĊeno.

Trofej knjiga 43
 Nešto mraĉno mi se izmiješalo u prsima. Nisam mogao o njoj s njim
razgovarati. Ĉak će je i to malo zaprljati.
„Max?“ Alexisov glas se pojaĉavao. „Loša je veza, ne ĉujem te.“
„Daj oca, Alexis. Kasno je.“
Nasmijao se. „Stariš?“
Pustio sam strelicu da bocne, ali sam uzvratio svojom. „Pronto, mali brate.“
Umanjenica je djelovala. Trenutak kasnije, na liniji se zaĉuo glas mog
oca, hrapav od cigareta. „Jesi li se susreo sa Daltonom?“
Dobra veĉer i tebi, oĉe. „U klubu ste.“
„Posao ne staje kad ti nisi ovdje.“
Prisilio sam se da mi ton zvuĉi nonšalantno. „Što Alexis radi tu?“
Naĉin na koji se oĉev glas promijenio od oštrog do previše prijateljskog
rekao mi je sve što sam ţelio znati. „To je samo veĉera, Max.“
„Mislio sam si rekao da je posao.“
„Za mene. Tvoj se brat umreţava. Dosta o obitelji. Reci mi o Haroldu
Daltonu. Jesi li ga vidio?“
„Sinoć.“ Mrzio sam svaku minutu veĉere koju sam podijelio sa tom
derikoţom.
„I?“
„On neće potrajati.“
Nastao je trenutak tišine. „Je li toliko loš koliko naši trgovci kaţu?“
„Više. Rudnik mu smrdi na loše upravljanje, a odbor mu je korumpiran.“
„Jesi li pogledao knjige?“
„Samo one koje je ţelio da vidim. Napravio je dobar posao
pokušavajući to sakriti, ali definitivno su falsificirane. Imam nos za brojeve. Treba
mi samo trenutak da znam kad jedan i jedan nisu dva.“

Trofej knjiga 44
 „Razumijem.“ Još jedna kratka tišina. „U tom sluĉaju, nećemo se miješati sa
planovima Damiana Harta.“
„Ne bih to savjetovao. Sagledavši sve ĉinjenice, Hart je ĉovjek koji bi
najbolje oţivio taj rudnik. Plus, njegov je motiv osoban.“ Osobno uvijek garantira
najbolje rezultate.
„Onda ćemo pustiti Daltona da se izvuĉe kad za to doĊe vrijeme.“
„Za dvije godine, nećemo više zaraĊivati od njega. Ukopat će rudnik u
zemlju.“
Doslovno.
Harold Dalton je vlasnik jednog od najunosnijih rudnika dijamanata u
Juţnoj Africi. Prodaje izravno nama, iskljuĉujući brokere i veletrgovce, što nam
donosi debelu uštedu od trideset procenata. Kada govorite o milijardama, trideset
procenata je znatan dio, dovoljan za potkupljivanje i za ubijanje, ako je potrebno.
Priĉalo se da se rudnik prazni i da će uskoro bankrotirati. Paţljivo smo
osluškivali. To je imperativ u našem poslu. Svuda smo imali doušnike, ĉak i meĊu
Daltonovom radnom snagom u rudniku, i nismo bili jedini koji su igrali tu igru.
Ispostavilo se da i Damian Hart ima doušnike. Znao je za neuspjeh u
rudniku. Sudeći po njegovom cimeru iz ćelije i našem doušniku, Zaneu da Costai,
rudnik je imao neiskorišteni potencijal za koji je Dalton preglup da ga iskoristi. Da
Costa nam je prodao informacije o Hartovim planovima da preuzme rudnik kada
izaĊe iz zatvora. Prema Hartu, Dalton mu je ukrao otkriće i on ga je namjeravao
vratiti.
Iz onoga što sam saznao o njegovoj strategiji i kako to planira uĉiniti,
stavljam novac na Harta. Za sada nam Dalton nudi opciju nezakonitog prvokupa.
Hart ţeli vratiti veletrgovce i presjeći mutne trgovce poput nas samih, što nam
predstavlja problem za posao. Ako Hart oduzme trideset procenata našeg posla, sve
će trpjeti – kockarnice, brodarske tvrtke, cijelo naše carstvo.

Trofej knjiga 45
 Misija nam je osigurati da Hart poštuje dogovor, a da bi se to dogodilo,
trebamo maĉ koji moţemo drţati nad Hartovom glavom.
Otac je uzdahnuo. „Mrzim promjene. Previše je prokleto
nepredvidivo.“
Postojala je barem jedna stvar oko koje smo se sloţili. „Bolji je vrag kojeg
poznaješ.“
„Pretpostavljam da si pronašao Hartovu sestru.“
Zabio sam prst u ĉvor kravate, olabavivši ga. „Zašto bih inaĉe zvao?“
„Jesu li bliski kako je Costa rekao?“
„Ne sumnjam.“ Da sam imao sestru kao što je Zoe, štitio bih je
ţivotom.
„Dobro. Dovedi je.“
Oklijevao sam. „Trebat će neko vrijeme.“ S dovoljno vremena, mogao sam
je pustiti da se navikne na mene i ĉak joj isprati mozak da povjeruje kako je bila
njena ideja da ode.
Nestrpljivost mu je preplavila ton. „Sutra.“
„Ĉemu ţurba?“
„Posao je kao partija šaha, sine. Moraš imati svoje figure na mjestu prije
nego tvoj protivnik stigne razmisliti o pomjeranju svojih. Neću riskirati. Bit će šah
mat prije nego Hart ĉak i uĊe u igru.“
„Imamo šest godina prije nego Hart odleţi kaznu. Tek je poĉeo osvajati vlast
u zatvoru.“
Ĉaša je zazveckala. Vrijeme je za oĉev konjak nakon veĉere. „Ĉuo sam se s
Costom. Hart moţe biti pušten iz zatvora ranije zbog dobrog ponašanja.“
„Koliko ranije?“
„Za dvije godine.“

Trofej knjiga 46
 Netko izvana plaća Hartu za usluge koje pruţa iznutra. Nema još
uvijek pristup novcu, ali za dvije godine će biti znatno bogatiji. S bogatstvom
dolazi i moć, što je drugi razlog da ga ne izvlaĉimo van. Prvo što on ima
sposobnost oţivjeti rudnik koji odrţava naše poslovanje, a onda i ne oklijeva da
pravi moćne saveznike u zatvoru. Neke od obitelji koji vode Hartovu zemlju i vuku
politiĉke konce imaju ĉlanove iznutra. Oni nisu vrsta neprijatelja koju ţelimo ili si
moţemo priuštiti.
„Koliko si siguran u tog doušnika?“ Uvijek sam imao loš predosjećaj o
štakoru.
„Nikada ništa nije sigurno, ali ovaj je gladan moći.“
Takve je najlakše kupiti, one bez ĉasti ili odanosti.
Otac je uzdahnuo. Zamislio sam ga kako vuĉe svoju cigaru. „Javi mi kad
dolazite.“
Zureći u gradska svjetla, razmatrao sam ovu dilemu koju nisam oĉekivao.
Razmišljao sam što da uradim, govoreći si da mi to niti jednom nije palo na pamet.
„Oĉekuj me nakon vikenda, ne ranije.“
„Zašto odlaţeš?“ upitao je otac.
„Moram nešto završiti.“
U pozadini se ĉuo smijeh.
„Moram ići,“ rekao je otac. „Djevojke su stigle.“
Stisnuo sam šake. Odmjeravao sam rijeĉi. „Pozdravi maman za mene.“
Moj otac nije volio prijekor. Veza se prekinula. Zurio sam u telefon u ruci.
Jebi ga. Da sam imao više vremena –
„Maxime?“
Okrenuo sam se.
Zoe je stajala na otvorenim kliznim vratima, bosa i umotana u hotelski
ogrtaĉ. Mutne oĉi pokazivale su da lijek djeluje. „Što je to bilo?“

Trofej knjiga 47
 Stavio sam telefon u dţep. „Ništa što se tebe tiĉe.“
„Zvuĉalo je kao svaĊa.“
„UĊi unutra.“ Tijelo mi je bilo napeto, penis mi je primjećivao koliko
je malo izmeĊu moje ruke i njene koţe. „Prehladit ćeš se.“
„Ne osjećam se dobro.“
To nije bila laţ ili pokušaj manipulacije. Tableta će to obaviti. Za minutu,
osjetit će i blagu muĉninu.
Prešao sam razmak i uzeo je za ruku. „Umorna si. Osjećat ćeš se bolje nakon
što se odmoriš.“
„Trebam svoju odjeću.“ Jezik joj je malo brljao. „Nemam što obući u
krevet.“
Stao sam u sobi da uzmem jednu od svojih majica iz komode. „Obuci
to. Idi u krevet.“
Promatrala me obješenih, premda opreznih oĉiju. „A ti?“
„Ja ću na kauĉ.“
„U redu,“ rekla je s oĉitim olakšanjem. Uzela je majicu i posrnula na
putu do kreveta.
Uhvatio sam je oko struka prije nego je pala na pod. „Ţao mi je, mali
cvijetu.“ Mirisala je na hotelski šampon. Kad sam je prvi put pritisnuo uz sebe,
koţa i kosa su joj mirisali na ruţe. Zabiljeţio sam to u glavi kako bih uzeo istu
marku šampona koju sam vidio u njenom stanu prije nego smo otišli.
Pomogavši joj da sjedne na krevet, ostao sam u blizini u sluĉaju da povrati.
Stavila je ruku preko trbuha. „Muka mi je.“
„Bit ćeš dobro.“
Duge trepavice su joj se podignule, oĉima mi je skenirala lice sa
iskonskom ţeljom za povjerenjem. „Mislim da sam nešto pojela. Moţda jeţa.“
„Sve je bilo u redu sa hranom. Opusti se. Bit će bolje za minutu.“

Trofej knjiga 48
 „Mogu li molim te dobiti malo vode?“
„Priĉekaj.“ Nisam ţelio da povrati ono što joj je u ţelucu ostalo od
tablete.
„Maxime?“ Bilo je panike u njenom snom oteţanom glasu.
„Pst.“ Pridrţao sam joj potiljak jednom rukom, drugom uhvatio obraz,
trljajući palcem preko njeţne koţe ispod njenih oĉiju dok sam gledao kako gube
fokus dok joj se kapci nisu konaĉno zaklopili, a nesvjestica je obuzela.
Njeţno sam je spustio na krevet i zakoraĉio korak unatrag. Kosa joj je bila
razasuta oko lica, kovrĉe su joj uokvirivale prekrasnu strukturu kostiju. Moja
majica bila joj je još uvijek u ruci, skupljena njenim njeţnim prstima. Ogrtaĉ joj je
bio lagano rastvoren na mjestu gdje su joj se noge savijale preko ruba. Postajao sam
tvrd gledajući je takvu. Zamišljao sam kako joj svlaĉim ogrtaĉ, širim joj noge kako
bih je gledao. Zamišljao sam kako vuĉem ruke po konturama njenog tijela i
upoznajem joj obline dok je uspavana. Mraĉna, invazivna misao ĉinila me još
tvrĊim. Mogao sam joj reći da sam je morao odjenuti u majicu da bi udobnije
spavala. Nikad ne bi znala jesam li milovao nju ili sebe dok sam je promatrao.
Ali ne ovako.
Misli su mi bolesne. Bilo mi je muka od njih.
ZgaĊen, hvatao sam testise i stiskao ih dok mi se oĉi nisu navlaţile. Bol je
dobra. Prizemljuje me. To sam zasluţio.
Postavio sam je na krevet poput princeze i pokrio poplunom. Zatim sam se
spustio u fotelju, drţeći glavu u rukama, promatrajući, razmišljajući. Kad sam
odluĉio, ustao sam. Ţelio sam je gledati cijelu noć, ali imao sam dosta da obavim.
Treba puno posla da bi se neka osoba uĉinila nestalom.

Trofej knjiga 49
 Probudila sam se ošamućena. Grlo mi je bilo suho, a oĉi gorjele. Leţala sam
u velikom krevetu, pokrivena mekanim poplunom, umjesto na kvrgavom madracu
svog kreveta za jednu osobu. Vratila su se sjećanja na juĉer, na ĉovjeka s velikim
rukama i oĉima hladnim poput zime. Uspravila sam se.
Trepćući sam se osvrnula po sobi, ali to nije bila hotelska soba od
sinoć. Ĉekaj. Što se dogodilo prije nego sam se onesvijestila? Posljednje ĉega se
sjećam jest da mi je bila muka. Maxime me odveo u spavaću sobu i dao mi majicu.
Nakon toga, moj um je bio prazan.
Pogledala sam u hotelski ogrtaĉ koji sam nosila. Nije bilo majice. Ne
sjećam se da sam je obukla ili ušla u krevet. Panika mi je eskalirala kad sam se
osvrnula po sobi s renesansnim namještajem i zlatnim, brokatnim zavjesama kojih
se nisam sjećala.
Gdje sam to?

Trofej knjiga 50
 Skoĉivši iz kreveta, pojurila sam prema prozoru i rastvorila zavjese.
Pogled me natjerao da se spotaknem korak unatrag, drhteći, dok sam gledala
kupolaste krovove i kule nad kanalom.
Srce mi je bijesno kucalo kad sam se okrenula po sobi traţeći tragove.
Bosa stopala bila su mi tiha na tepihu kad sam pojurila prema susjednoj sobi i
zavirila unutra. To je bila kupaonica. Bila sam oĉajna pa sam zakljuĉala vrata prije
nego sam oprala ruke i ispljuskala hladnom vodom po licu da razbistrim glavu.
Kupaonica je bila ĉak veća od one sinoć. Tuš je imao dvostruke
mlaznice. Prozor masaţne kupke gledao je na zgrade od pješĉanika i poploĉane
ulice. Pojurila sam prema prozoru i potraţila ruĉku, ali nije je bilo. Nije se otvarao.
Svjetlo je prodiralo u sobu, sunce je još uvijek bilo visoko. Jutro je, moţda oko
deset sati.
Vratila sam se u sobu i otvorila ormar. Bio je prazan. Provjerila sam
ima li na noćnom ormariću prikaĉene ili reklamne olovke, ikakvog traga, ali niĉega
nije bilo. Imala sam uţasan predosjećaj, tako nestvaran da je bilo apsurdno ĉak i
razmišljati o njemu. Poţurila sam u drugu sobu i gurnula ruĉku dolje. Otvorio se
salon, luksuzno ureĊen kao i spavaća soba. Maxime je sjedio u naslonjaĉu, sa
šalicom espressa na stoliću za kavu. Ustao je kad sam ušla. Obuĉen u tamno odijelo
i srebrnu kravatu, bio je besprijekorno odjeven, kao i juĉer.
„Gdje sam?“ zavapila sam, idući prema prozoru dnevne sobe. Pogled
preko trga bio je ĉudno poznat, ali ipak sam znala da ovo nije dom. Ovo nije Juţna
Afrika.
„Smiri se, Zoe. DoĊi doruĉkovati i objasnit ću.“
Vrtjela sam se okolo. „Ne ţelim doruĉak.“
Prišao je stolu i podigao srebrni poklopac s jednog od jela. Miris
palaĉinki ispunio je zrak. Pokazao je na stolicu. „Izvoli.“

Trofej knjiga 51
 Bila je to zapovijed. Nimalo gladna, oprezno sam se okrenula i
spustila na sjedalo. Namjestio je moju stolicu i stavio dvije palaĉinke na tanjur
ispred mene prije nego je posegnuo za zdjelicom vrhnja.
Nisam to mogla podnijeti. Morala sam znati. „Jesi li me dodirivao?“
Ruka mu je zastala na ţlici za posluţivanje. Na trenutak, ali svejedno
sam primijetila. Stavio je malo na svaku palaĉinku. „Ne.“
Nisam znala da li da mu vjerujem, ali me sigurno nije silovao. Osjetila
bih razliku na svom tijelu, zar ne? „Što se dogaĊa? Molim te reci mi gdje smo.“
Ponudivši mi zdjelu jagoda, ĉekao je ispruţene ruke. Bilo je jasno da
se neće pomaknuti dok se ne posluţim. Uzela sam jagode bez obraćanja pozornosti
na ono što radim. Bila sam fokusirana na njegovo lice, traţeći odgovore.
Natoĉio je ĉaj koji je mirisao na ruţe u porculansku šalicu i stavio ga
pokraj mog tanjura prije nego je sjeo nasuprot mene. „U Veneciji smo.“
Jagoda mi je pala s prstiju. Otkotrljala se preko tepiha ispod stola.
Mogla sam osjetiti kako mi krvi juri iz lica dok mi je verbalno potvrĊivao ono u što
sam sumnjala.
„Zašto?“ prošaptala sam.
„Mislio sam da ţeliš doći ovdje.“
Vidio je moje knjige u stanu. Stisnula sam ĉeljust. Oteo me. To je bilo
uţasno, ali nekako je bilo puno gore to što mi je narušio snove.
„Jedi,“ rekao je. „Trebaš snagu.“
Zgrabila sam noţ. Oštrica mi se tresla u ruci. Jesam li sposobna da ga
izbodem? Mogu li zabiti tupi kraj u njegovo crno, zlo srce? „Kako sam dospjela
ovdje?“
„Imam avion.“
„Oteo si me.“ Nisam mogla pronaći smisao ĉinjenica s kojim sam bila
suoĉena. „Nemam ĉak ni putovnicu.“

Trofej knjiga 52
 „Nisi imala. Sada imaš.“
„Kako... ne moţeš dobiti putovnicu preko noći.“
Nije odgovorio.
Oh, moj Boţe. Došao je spreman. Došao je u Juţnu Afriku sa
putovnicom. Moja je otmica bila dobro pripremljena. S predumišljajem. „Samo mi
reci što ţeliš.“
Prekriţio je noge dok me promatrao svojim bezosjećajnim oĉima.
Osjeća li nešto uopće? Je li psihopat? Lice mu je grubo i neugodno za pogledati, ali
me najviše plašila jednoliĉnost tih oštrih, sivih oĉiju.
„Jedi,“ ponovno je rekao, „Onda ćemo razgovarati.“
Jela sam, ne zato što sam ţeljela, nego zbog toga što će mi tako reći
što se dogaĊa. Palaĉinke su bile mekane, ali nisam osjetila okus.
„Uzmi jagodu,“ rekao je. „Nije im sezona. Posebno sam ih naruĉio.“
Zurila sam u zdjelu velikih, crvenih jagoda. Svaka je bila savršena,
gotovo previše savršena da bi bila stvarna. Zagrizla sam, uzevši jednu. Sok mi je
potekao preko brade. Uhvatila sam ga dlanom. Posegnuo je preko stola, nudeći mi
platneni ubrus. Istrgnula sam mu ga iz ruke, stisnuvši ga u šaci prije nego sam ga
odbacila pokraj tanjura u impulzivnom ĉinu prkosa.
Toplo piće je jedino što sam stvarno ţeljela. Posegnula sam za ĉajem.
„Jela sam. Sada priĉaj.“
Trljajući palac preko usana, djelovao je kao da odmjerava svoje rijeĉi.
Nakon neugodne šutnje je rekao, „Moramo te posuditi na neko vrijeme.“
Vrući ĉaj mi je gotovo opekao grlo dok sam se gušila u gutljaju.
„Posuditi me? Mi?“
„Moja obitelj.“
Spustila sam šalicu na tanjurić da ne pustim vruću tekućinu niz grlo.
„Zbog ĉega?“

Trofej knjiga 53
 „Ne trebaš se brinuti oko detalja. Ono što treba da znaš jest da je
Damianov ţivot u tvojim rukama.“
Šok je projurio kroz mene. On – oni – me namjeravaju zadrţati. Ako
se ne prilagodim, Damian će platiti. „Imam posao, dom, prijatelje -“
„Pomiri se sa tim,“ rekao je. „Već sam ti otkazao najam i pobrinuo se
za tvoje nepodmirene raĉune.“
„Ne moţeš to uĉiniti,“ uzviknula sam. „Moja biljka... maĉke... nitko
drugi ih neće hraniti.“
„Susjed ti je ljubazno prihvatio biljku, a ja neću plaćati za hranu
kojom će hraniti maĉke. TakoĊer je obećao vratiti tvoje knjige u knjiţnicu.“
Skoĉila sam na noge. „Vratio si se da vidiš Brucea?“
„Poslao je poruku na tvoj telefon da ti kaţe što se dogodilo. Mudro je
pomislio da bi te trebao upozoriti na lopove koji ciljaju vašu zgradu. Objasnio sam
da si sa mnom i da ţeliš da pripazim na njega.“
„Rekao si mu da odlazim s tobom. Je li to laţ koju si mu rekao?“
„Bio je sretan zbog tebe. Oh, i bit će ti drago znati da sam mu
zamijenio telefon. Bio je vrlo zahvalan na gesti.“
Progutala sam suze. Nisam mogla vjerovati da se ovo dogaĊa.
„Drogirao si me.“
„Tako je bilo lakše, manje stresno za tebe.“
Zgrĉila sam ruke na bokovima. „Ti ne znaš što je lakše za mene.“
„Sjedi i završi doruĉak. Imamo posla prije nego ti pokaţem grad.“
„Ţeliš ići u jebeno razgledavanje?“
„Pripazi na jezik, Zoe. Stvarno moramo poduzeti nešto s tvojim
jezikom.“
„Zbog toga si me doveo ovdje?“ Svaki mišić u tijelu mi je podrhtavao
od bijesa. „Kao isplata što ste me posudili?“

Trofej knjiga 54
 „Ne,“ tiho je rekao. „Ne zbog toga.“
„Koliko toĉno će ovo posuĊivanje trajati?“
„Tri, ĉetiri godine. Teško je reći. Sve ovisi.“
Ĉetiri godine? Stavila sam ruku preko trbuha, osjećajući ponovno
muĉninu. „Od ĉega?“
„Ne mogu reći.“
Njegova me smirena ravnodušnost razbjesnila. Ţeljela sam ga
ošamariti. Ubiti ga. Pogled mi se zaustavio na ĉajniku. Ako mu ga bacim u lice –
„Niti ne pomišljaj na to,“ rekao je. „Gautier i Benoit su ispred vrata.
Stvarno te ne ţelim kazniti, ali hoću. Neću ti ponovno prijetiti Damianom. Sljedeći
put kad me ne poslušaš, provest ću te prijetnje u djelo.“ Ustao je i prišao,
zaustavljajući se blizu mene. „Ovo,“ mahnuo je rukom po sobi, „Neće se dogoditi
svaki dan, moţda više nikad, pa ti predlaţem da to iskoristiš na najbolji naĉin.
Uţivaj u hrani. Uţivaj u putovanju. Uloţio sam puno truda i potrošio puno novca
da bi ti se ovo dogodilo. Bilo da to mrziš ili stavljaš ponos u stranu da bi uţivala,
neće promijeniti tvoju sudbinu. Isto tako moţeš napraviti mudar izbor i iskoristiti
najbolje iz toga.“
Završavajući govor, promatrao me uzdignute obrve, ĉekajući da
odluĉim. Ţeljela sam se baciti na njega u napadu bijesa i udariti ga u ruţno lice, ali
se nisam mogla predati svojoj ljutnji. To nije opcija koju mi je ponudio, osim ako
ne ţelim trpjeti posljedice ozljeĊivanja svog brata. Pametniji izbor bio je da
prigušim svoju gorku ljutnju i ludi bijes i pokorim se kao pas.
Potrebna mi je sva snaga koju sam imala da sjednem i sklopim ruke
oko šalice za ĉaj. Boljelo je. Boljelo je moje samopoštovanje i ponos, ali sam ga
progutala sa suzama, ne samo zbog Damiana, nego i zbog sebe.
„Dobra odluka,“ rekao je, stišćući me za rame.
Tijelo mi se ukoĉilo pod njegovim dodirom. Srećom, povukao je ruku.

Trofej knjiga 55
 Dok sam gurala palaĉinke i jagode niz grlo, ispirući ih ĉajem od latica
ruţe, telefonirao je na francuskom. Ostao je u udaljenom kutu salona, kao da bi mi
davanje prostora pomoglo da zadrţim hranu.
Kad mi je tanjur bi prazan, pozvao me puckajući prstima.
Ustala sam i koraĉala poput poslušnog psa kojeg je napravio od mene.
Odobravanje mu je omekšalo crte lica. Svidjela mu se moja
poslušnost, ili mu je samo bilo lakše ne svaĊati se i ne prijetiti mi stalno. „Ţeliš se
istuširati? Uskoro dolazi odjeća naruĉena za tebe.“
„Imam odjeću.“ Koju volim.
„Neće ti koristiti ovdje.“
Uputila sam mu mrski pogled.
Osmijeh mu je bio strpljiv. „Vrijeme ovdje puno manje prašta nego u
tvojoj zemlji."
„Istuširat ću se,“ ispalila sam.
„Još jedan dobar izbor.“ Još jedan podrugljiv osmijeh. „Naći ćeš sve
što trebaš u kupaonici.“
Otišla sam u kupaonicu i dobro zakljuĉala vrata. Kao što je obećao,
kabina je bila opskrbljena kozmetikom i sredstvima za njegu. Ĉak sam pronašla
svoju uobiĉajenu marku šampona i regenerator koji si nikad ne bih mogla priuštiti.
Odluĉujući se za tuširanje umjesto za kadu, brzo sam se oprala i
osušila. Stavila sam neki losion za tijelo da otklonim suhoću koţe. Nisam znala je li
to nuspojava lijekova ili bijeg. Nikada nisam putovala. Iz ĉitanja sam znala da je
Venecija udaljena od Johannesburga ĉetrnaest sati leta. Nadrealnost svega potresla
me do temelja. Kada sam završila, navukla sam ĉist ogrtaĉ sa logom hotela.
Maxime je ĉekao u salonu kad sam izašla. Tamo je bio stalak sa
ĉitavim nizom haljina, jakni i kaputa. Nekoliko pari ĉizama bilo je izloţeno na
podu. Kutija sa donjim rubljem stajala je na stoliću za kavu.

Trofej knjiga 56
 „Mislim da je ovo tvoja veliĉina,“ rekao je.
Unatoĉ mojoj odluci da od Maximea uzmem što manje, nisam mogla
da se ne pribliţim i divim odjeći. Prsti su me zasvrbjeli da dodirnu tkaninu. Podigla
sam oznaku i gotovo se onesvijestila od cijene. Valentino. Nikada nisam kupovala
u robnoj kući, a kamoli u butiku. Odjeću sam šila sama ili kupovala na buvljaku.
Imati komad svjetski poznatog dizajnera mogla sam samo sanjati, zbog ĉega sam
pustila oznaku. Neću dati Maximu još svojih snova.
„Što nije u redu?“ upitao je. „Ne sviĊa ti se odjeća?“
Okrenula sam lice prema njemu. „Ne.“
Slegnuo je ramenima. „Onda izaberi što ćeš obući.“
Ljutnja mi je rasla dok sam ga promatrala kako sa stalka uzima plavu
vunenu haljinu sa mornarskim ovratnikom i odgovarajućim kaputom.
„Mislim da će ti ovo dobro stajati.“ Gurnuo mi je stvari u ruke. „Hajde
obuci to.“
Isturila sam bradu. „Ne.“
„Više ti se sviĊa da ideš gola?“ Nešto mu je zaiskrilo u oĉima, nešto
mraĉno i dementno, kao da ga privlaĉi ta ideja. „Moţda bih te trebao pustiti da
hodaš okolo bez odjeće. Umjesto toga bih ti mogao staviti ovratnik i lanac. SviĊalo
bi ti se to? Navlaţila bi se od naĉina na koji bi te ljudi gledali?“
„Ti si bolestan,“ ispljunula sam.
Stavio je nos na centimetar od moga. „Trenutno još uvijek imaš izbor.
Sjeti se što sam rekao o tome da ne izgubiš ono malo što imaš.“
Bacivši plavi komplet na kauĉ, odmaknula sam se. „Dobro. Pobijedio
si. Moţe u ovome biti po tvome, ali nikad nećeš imati dio moje duše.“
Nasmijao se. „Nikad nisam traţio tvoju dušu.“
Odmaknula sam se od njega kipteći i pretraţivala odjeću s više sile
nego je bilo potrebno.

Trofej knjiga 57
 Ruka mi je zastala na predivnom ruţiĉastom kaputu sa naboranim
ovratnikom. Odgovarajuća haljina bila je ravnog kroja sa napuhanim rukavima.
„Dobar izbor,“ rekao je.
Zgrabivši kutiju sa donjim rubljem, pobjegla sam u sobu. Haljina je
savršeno odgovarala. Završila sam spremanje providnim zimskim hulahupkama i
ĉizmama.
Na vratima se zaĉulo kucanje upravo kad sam završavala sušenje kose.
Provukla sam ĉetku kroz nju i bezvoljno otvorila vrata.
Maximov pogled je lutao po meni. U njegovim oĉima nije bilo niĉega
što bi otkrilo što misli, a nije me ni bilo briga.
„Vrijeme je za posao.“ Uzeo mi je ruku i povukao u dnevnu sobu.
Trznuvši sam se oslobodila, ali sam ga pratila do stola za pisanje
prislonjenog uz prozor. Blok za pisanje s logotipom hotela i olovka su leţali na
stolu. Izvukao je stolicu tiho zapovijedajući. Kad sam sjela, stavio mi je olovku u
ruku.
„Napisat ćeš pismo,“ rekao je.
Znala sam i prije nego sam upitala, „Kome?“
„Damianu. Reći ćeš mu da si upoznala nekoga, stranca koji je posjetio
tvoju zemlju, i da te oborio s nogu. Ljubav na prvi pogled. Izašli ste na veĉeru. Bilo
je predivno, kao bajka. Bila si uništena kad se morao vratiti natrag u svoju zemlju.
Nije mogao podnijeti da te ostavi, pa te pitao da poĊeš s njim. Nisi se dvoumila.
Nabavio ti je putovnicu i napustili ste zemlju. Sada si s njim u Europi, i vrlo si, vrlo
sretna.“
Pritisnuo je dlanove na stol, stavivši nam lica jedno uz drugo. Oĉi su
mu bile hladne, kao i uvijek, ali je ovo bila drugaĉija vrsta hladnoće, hladnoća koja
me plašila, jer plamen moţe spaliti hladnu sjenku zime.
„Tako sretna, da se nikada nećeš vratiti.“

Trofej knjiga 58
 Od te iskre koja je titrala ispod najdubljih slojeva sivog pepela,
nagnula sam se natrag. Od te priĉe koju je rekao, one koju je ukrao iz mojih knjiga,
rastvorile su mi se usne u bezvuĉnom uzdahu. Napravio mi je rupu ravno u srcu, jer
će ovo biti najuţasnija laţ koju sam ikad izrekla, a nikada nisam lagala svom bratu,
ĉak niti jednom.
Nosnice su mi treperile od zurenja izmeĊu nas, lagano drhtanje
prelazilo mi je po tijelu i nakupljalo se u prstima, tamo gdje je gurnuo olovku.
Odrţavala me ta priĉa, ta ljubav. Taj ĉovjek. Nije imao pravo ukrasti
to mjesto, oduzeti mi maštanja i pretvoriti ih u beznadnu laţ. Nisam to mogla
napisati. Ako budem, izgubit ću dio sebe, a zaklela sam se da neću.
Olovka mi je ispala iz prstiju. Otkotrljala se do ruba stola gdje je
uhvatio.
Odmahnula sam glavom. „Ne mogu.“
Ponovno mi je stavio olovku u ruku, omotavajući mi prste oko nje.
„Hoćeš.“
„Smislit ću nešto.“ Glas mi je promukao. „Nešto u što će Damian
povjerovati.“
„Povjerovat će u ovo.“ Stavio mi je pramen kose iz uha. „U ništa
drugo.“
Kako je ovaj neznanac saznao toliko o meni prekapajući po mojim
stvarima? Ovo je bilo više od smišljanja vjerodostojne priĉe. Maxime je ţelio moju
maštu napraviti svojom. Ţelio se uklopiti u nju. To su znaĉili ovi hladni bljeskovi –
uzbuĊenje.
„Nikad nisam lagala svom bratu,“ rekla sam u slabašnom pokušaju
apeliranja na njegovu suosjećajnost, ĉak i ako sam poĉela vjerovati da je nema.
„Ne bih te korumpirao da imam izbora.“ Pogled mu je krenuo do
mojih usana, zatim do izreza na haljini. „Nema izbora u ovome.“

Trofej knjiga 59
 Rekao je to s toliko uvjerenja, gotovo ţaljenja, da sam utihnula na
trenutak. Izjava je laţna. Naravno da je imao izbora, ali je vjerovao da nema.
Ţeljela sam ga preklinjati da me ne tjera na ovo, ali je stisnuo prste preko mojih na
mjestu gdje sam drţala olovku i prinio mi ruku svojim ustima. Bila sam šokirana
nepotrebnom gestom dok mi je ljubio svaki zglob, po pet puta. Tek kad je
izblijedjela toplina njegovih usana, tijelo mi se vratilo u funkciju dovoljno da
povuĉem glavu natrag, dovoljno da stavim olovku na papir i poĉnem uništavati dio
svojih snova.
Ovo mi je vaţno. Bilo mi je vaţno. Ruka mi se tresla dok sam
smišljala priĉu, toliko da me zaustavio, istrgnuo stranicu i natjerao da ponovno
poĉnem.
Njeţno me poljubio u glavu, šapćući umirujućim tonom, „U redu je,
mali cvijetu. Dobro ti ide.“
Neistina mi je gorjela u srcu dok sam pisala. Bilo je to više od laganja
bratu. To je priznanje da su moji snovi gotovi, uništeni. Da se drţim za ništa. Da se
nikada neće dogoditi. Nijedan vitez neće zajahati bijelog konja i spasiti me, upravo
kako je Damian rekao.
Tako sam i uradila. Napisala sam. Napisala sam Maximove rijeĉi. Na
kraju sam se potpisala s volim te zauvijek. To je bila jedina istina u pismu, dio koji
će reći Damianu kako je ostalo laţ. Nikad mu ne govorim da ga volim. Ne moram.
On to zna. Damian i ja ne koristimo takvu vrstu jezika jedno s drugim. Moţda zbog
toga što nam roditelji nisu mogli reći da nas vole i uvijek smo se osjećali neugodno
priznajući takve rijeĉi.
Okrenula sam lice da pogledam Maxima. Odmahnuo je glavom, s
neodobravanjem cokćući jezikom. „To je jedna od stvari koja mi se ĉini simpatiĉna
kod tebe. Tvoja volja za preţivljavanjem.“ Pogladio me rukom po glavi. „Poput
malog divljeg cvijeta.“

Trofej knjiga 60
 Glumeći nevinost, upitala sam. „Kako to misliš?“
Uspravio se, izvadio telefon iz dţepa, povukao preko zaslona i
okrenuo ga prema meni.
Udahnula sam. Na zaslonu je bila preslika pisma, posljednjeg kojeg
sam napisala Damianu. Ponovno je zamahnuo prstom. Još jedno pismo. Iznova i
iznova. Sva moja pisma.
„Odakle ti ovo?“ Zavapila sam.
Nagnuo je glavu, dajući mi vremena da shvatim.
„Zane da Costa.“ Izgovorila sam ime kao kletvu.
„Potpisat ćeš kao Zoe sa dva x i dva o kao i uvijek. „ Otkinuo je
stranicu, guţvajući je u šaci, i pokazao na prazan list.
Bez izbora, zapoĉela sam ponovno, pišući Maximove rijeĉi ali se
potpisujući kao ja.
„Tako je bolje,“ rekao je, presavijajući stranicu toĉno na sredini i
ubacujući je u jednu od odgovarajućih omotnica s logom hotela, kao dokaz da sam
zaista napustila zemlju i da sam u luksuznom hotelu na odmoru mojih snova.
Oh, moj Boţe. Zato je Maxime to uĉinio. Zbog toga me lukavi gad
doveo ovdje. Zbog dojma. Ako bi Damian imao ikakve sumnje nakon ĉitanja mog
pisma, ovo će ga uvjeriti da sam upoznala bogatog neznanca koji me tretirao kao
princezu. To će ukloniti bilo kakve Damianove sumnje, jer se princeze vole i
oboţavaju.
Okrenula sam se u stolici da se suoĉim sa ĉovjekom koji me uĉinio
taocem. Taoci se ne vole i ne oboţavaju. Koriste se i manipuliraju s njima. „Ti si
gad.“
„Pst.“ Poljubio me u glavu, izgledajući samozadovoljno dok je gurao
omotnicu u unutarnji dţep sakoa. „Bila si dobra djevojĉica. Obuci kaput. Vrijeme
je za nagradu.“

Trofej knjiga 61
 Stajala sam na drvenim nogama. Kad se nisam pomaknula nekoliko
sekundi, Maxime je dohvatio ruţiĉasti kaput i prebacio mi ga preko ramena. Dodao
mi je vuneni šešir obrubljen krznom i odgovarajući šal. Osjećala sam se smrznuto,
prsti su mi bili previše ukoĉeni da poslušaju signale iz mozga dok mi je pomagao
obući kaput i zakopĉati ga. Namjestio je šal i šešir, na kraju i rukavice, odijevajući
me kao dijete.
Izgledao je poput sretnog turista koji se radovao istraţivanju novog
grada dok je navlaĉio svoj kaput, šal i rukavice.
„Bio si već ovdje?“ Izlanula sam, jer mi je izgleda koĉnica koju sam
trebala imati na jeziku iskljuĉila mentalne i fiziĉke funkcije.
„Dosta puta,“ rekao je.
Ton mi je grizao. „Onda bi ti ovo trebalo biti priliĉno dosadno.“
„Ali me ĉini savršenim vodiĉem.“ Pruţio mi je ruku.
Pustila sam ga da me uhvati ispod ruke. Već sam imala s njim dosta
borbi u kojima nisam mogla pobijediti. Morala sam saĉuvati energiju za one vaţne.
Gautier i Benoit su ĉuvali straţu ispred sobe, baš kao što je Maxime
rekao. Kimnuli su glavom Maximu u znak pozdrava, ali su mene ignorirali. Išli
smo niz hodnik s prekrasnim slikama i ogledalima pa se spustili niz stube sa
izrezbarenom drvenom ogradom. Predvorje je pretjerano ureĊeno tonovima bordo i
zlatne boje. Prošli smo mramorni foaje i našli se na kaldrmi.
Ošinuo me hladan zrak od ĉega su mi zasuzile oĉi. Naravno. Ovdje je
zima. Nisam razmišljala o tome, ĉak ni kada me Maxime odjenuo u toplu odjeću.
Registrirala sam općenito, ali mi se mozak iskljuĉio. Najeţila sam se od iznenadne
hladnoće.
Maxime me privukao bliţe. „Dovoljno si ugrijana?“
Ukoĉila sam se. Nisam, ali sam kimnula glavom. Koraĉala sam pored
njega, bezvoljna, dok su nas Gautier i Benoit pratili.

Trofej knjiga 62
 Odsutno sam uhvatila pogledom ono što je Maxime pokazivao, ne da bih
prkosila njemu ili sebi, već zato što jednostavno nisam osjećala nikakav
entuzijazam, a kamoli uzbuĊenje. Um mi je promatrao prekrasan grad, ali mi srce
nije osjetilo radost.
Posjetili smo baziliku Svetog Marka, Dodgeovu palaĉu i Rialto most.
Na svakom mjestu smo pozirali za fotografije koje je Benoit snimao Maximovim
telefonom. Nasmiješila sam se kad je Maxime rekao da to uradim, neprirodnom i
ukoĉenom gestom, ali kad mi je pokazao fotografije, izgledali smo kao bilo koji
drugi par koji pozira – sretni i bezbriţni. Bilo je i do efekta krajolika, vjetra koji mi
je raspuhao pramenove kose, skrivajući mi izraz lica i ĉineći da izgledamo bez daha
odnesenim vjetrom, umjesto okrutno i zarobljeno. Pretpostavila sam da su
fotografije bolji dokaz u sluĉaju da moji prijatelji kod kuće budu postavljali pitanja.
Moţda će Maxime ĉak priloţiti jednu u pismu Damianu.
Poslijepodne smo se zaustavili na pizzi u Pizzeriji Megaone. Maxime
je rekao da je poznata po cijelom svijetu i da ću vidjeti neke od talijanskih obitelji
kako ovdje objeduju. Nije me bilo briga za promatranje zloglasnih ĉlanova mafije.
Pojela sam pizzu i popila vino, primijetivši da za iznos franšize mogu kupiti pizzu
od kuće. Maxime je priĉao, neprekidno odrţavajući razgovor, ali su rijeĉi ulazile na
jedno uho i izlazile na drugo. Našla sam se u ĉudnom predvorju pakla. Osjećaj je
bio kao da nisam prisutna ali sam zurila dolje u sebe odnekud, sa sigurnijeg mjesta.
„Kava?“ upitao je Maxime, privlaĉeći mi pozornost na sebe nakon što
je konobar odnio naše desertne tanjure. „Ili moţda ĉaj?“
„Ne, hvala.“
„Svidio ti se tiramisu?“
Pogledala sam ga. Nisam odgovorila jer zaista nisam znala.
Usne su mu se stisnule. „Zoe.“
„Da.“

Trofej knjiga 63
 Osmjehnuo se. „Dobro.“ Pruţio mi je ruku ustajući. „DoĊi.“
Vani se zaustavio kod cvjetne trţnice kako bi kupio ogroman buket
ruţiĉastih ruţa. Stvarno su bile lijepe i boţanstveno su mirisale. Oĉekivala sam od
njega da snimi još fotografija sa cvijećem kao još jedan od svojih dokaza, ali
izgleda da je s tim završio. Benoit je nosio cvijeće dok mi je Maxime pomagao da
se smjestim u gondolu. Gondolijer je priĉao s Maximom na talijanskom. Nisam
sigurna što su rekli, ali je Maxime teĉno govorio jezik.
Gondolijer nas je usmjerio niz kanal, ispod mostova i lukova,
pjevajući strastvene ljubavne pjesme dok sam sjedila pored Maxima sa pokrivaĉem
prebaĉenim preko nogu. Drţao me za ruku kao da smo ljubavnici, a ne kao da ima
pištolj zataknut u pojas ispod sakoa dok nas njegova dva ĉuvara prate u svojoj
gondoli tek malo udaljeni.
Iza zavoja nas je gondolijer zaustavio kako bi se divili zalasku sunca.
Prohladno je, bila sam zahvalna kad smo napokon sišli i krenuli natrag u hotel.
Noge su mi bile umorne, ţeljela sam se uvući u krevet i sklupĉati se, sakriti od
njega, od sebe, a naroĉito od naredne ĉetiri godine.
Zaustavili smo se na trgu. Tek kad mi je Maxime stavio lice meĊu
svoje široke dlanove, primijetila sam da su Gautier i Benoit pomalo zaostali, dajući
nam prostora.
„Zoe.“ Samo iz naĉina na koji mi je s uzdahom na usnama izgovorio
ime, znala sam da će biti teško ono što slijedi. „Jesi li se zabavila danas?“
Vratila sam se iz ĉarolije u kakvoj god da sam bila, trenutno sam se
osvijestila. Kao kad me zgrabio na stubištu mog stana, osjetila su mi se pojaĉala,
um izoštrio. Instinktivno, osjetila sam da je vaţno, da ovaj trenutak ima štetne
posljedice za mene. Kimnula sam glavom, jer mu se nisam htjela zamjeriti.
„Dobro.“ Smiješio se, trljajući mi palĉevima obraze. „Sada koristi
svoje rijeĉi.“

Trofej knjiga 64
 „Da.“ Dodala sam sa zakašnjenjem, „Hvala.“
„Ţelim da me veoma paţljivo poslušaš,“ nastavio je. „Sjećaš se što
sam rekao o izborima?“
Ponovno sam kimnula dok mi je tjeskoba rasla.
„Dat ću ti jedan, moţda najvaţniji koji ćeš ikad napraviti i ţelim da
paţljivo razmisliš. Ţelim da to mudro napraviš. Razumiješ?“ Malo me protresao
kada nisam odgovorila. „Da li razumiješ?“
Nisam razumjela, ali rijeĉ koju je oĉekivao skliznula mi je s usana.
„Da.“
Zakoraĉio je korak unatrag, puštajući me. Oklijevao je trenutak, uzeo
mi ruku i poveo prema uliĉici. Hodao je tako brzo da sam morala trĉati da odrţim
korak, a kad smo stigli u mraĉni uski prolaz, gotovo me vukao za sobom.
„Maxime.“ Povukla sam ga za ruku, pokušavajući ga usporiti, ali me
nije gledao.
Išli smo kroz još jedan prolaz, ovaj još uţi, preĉica do kanala. Ispod
mosta smo krenuli stubištem koje je vodilo na razinu ispod zgrada. Stubište je bilo
hladno i pljesnivo, kameni zidovi mokri. Vodilo je u sobu koja je izgleda bila ispod
razine vode, moţda stari dio kuće prije nego su temelji grada potonuli ispod mora.
„Što je ovo?“ upitala sam, trepćući kako bi mi se oĉi prilagodile.
Jedina svjetlost dolazila je iz ventilacijskog otvora sa ţeljeznom
rešetkom, visoko na zidu, odmah ispod stropa.
Maxime se okrenuo da me pogleda, ravnodušnih i bezosjećajnih oĉiju
u sumraĉnoj unutrašnjosti. Privukao me bliţe, stišćući me uz svoje tijelo, sklopivši
mi ruke na leĊima. Nešto mi se zakaĉilo oko zapešća.
„Maxime,“ zavapila sam šapatom.
Gurnuo mi je leĊa uz zid i uzeo nešto iz dţepa. Uţasnuto sam
promatrala kako ljušti komad selotejpa.

Trofej knjiga 65
 „Maxime! Što si -“
Zalijepio mi je traku preko usta, pritišćući tako jako da mi je glava
udarila o jednu kamenu ciglu. Zvijezde su mi eksplodirale iza kapaka. Odmahnula
sam glavom, pokušavajući razbistriti vid, ponovno sam otvorila oĉi toĉno na
vrijeme da ga vidim kako zatvara ţeljezne rešetke, a zatim i teška drvena vrata.

Trofej knjiga 66
 Polutama se sklopila oko mene kada se kljuĉ okrenuo. Trĉeći prema vratima,
udarila sam ramenom o njih. Jedini zvuk koji sam mogla ispustiti bilo je paniĉno
mumljanje. Sve što sam ĉula kao odgovor bili su Maximovi koraci koji su se
udaljavali. Udarao je petama o stube, zatim iznad, na kraju ništa.
Tišina.
Pognula sam se uz zid, tresući se od glave do pete. Ne mogu vjerovati
da je ovo uĉinio. Ne mogu vjerovati da me ovdje ostavio. Samu. Ali zašto je to tako
teško povjerovati? Okrutan je, nije ljubazan.
Jezive sjenke su mi se brzo prikradale. Uskoro će biti potpuni mrak.
Pogledala sam okolo dok sam još uvijek mogla razaznati oblike u sumraku. Klupa
je bila gurnuta uz zid. Osim toga nije bilo niĉega.
Preplavio me osjećaj napuštenosti. Osjetila sam se izgubljena i sama,
ali to nije bilo ništa u poreĊenju sa izdajom koja mi je palila trbuh.

Trofej knjiga 67
 Panika.
Moram se izvući odavde. Jedina rupa na ovom od Boga
zaboravljenom mjestu bio je ventilacijski otvor, nedovoljan da se maĉka provuĉe, a
nisam mogla dohvatiti tu visinu ĉak ni stojeći na klupi.
Umirila sam se upijajući tišinu.
Razmisli, Zoe. Razmisli.
Nije bilo potpuno tiho. Tišina koju sam registrirala nakon odsutnosti
ljudskih glasova – Maximovog i moga – zapravo je, sad dok osluškujem, proţeta
šumom vode i udaljenim brujanjem motornog ĉamca.
Moţda će me netko ĉuti ako napravim dovoljno buke. Uhvatila sam se
za ideju kao za pojas za spašavanje, šutajući zidove štiklama i vrhovima ĉizama
dok me stopala nisu zaboljela. Kada to nije uspjelo, šutnula sam klupu i nogama je
više puta zabila u zid, ali bila sam ispod razine vode, a kameni zidovi bili su debeli.
Nitko me neće ĉuti kroz masivna vrata.
Bezizlaznost situacije me bacala na koljena. Udarila sam po mokrom,
hladnom, tvrdom podu s lisicama na rukama iza leĊa, zureći u rupu koja je
postajala crnom kako je noć nadolazila.
Unatoĉ kaputu, kapi, šalu i rukavicama, bilo mi je hladno. Prisilila sam
se da ustanem na noge, boreći se svezanih ruku, ali sam se na kraju snašla koristeći
zid kao oslonac. Pratila sam omjer prostorije, okrećući se u krugovima kako bih se
ugrijala i odrţala toplinu, ali je prostor bio premali da bi vjeţba bila uĉinkovita.
Skakala sam gore-dolje koliko sam god mogla, ali sam se na kraju previše umorila.
Prevrnula sam klupu nogom i sjela. Jedini naĉin da izaĊem odavde je
ako mi netko to dopusti. Moţda nitko neće. Moţda me zato Maxime ostavio ovdje.
Da umrem.
Poĉela sam nemilosrdno plakati dok mi je misao oţivljavala poput
ţivog ĉudovišta koje mi je disalo u prsima. Ukoĉila sam se od škripavog zvuka.

Trofej knjiga 68
 Nešto mi se motalo po rukama. Skoĉila sam, vrišteći iza selotejpa. Još više
škripavih zvukova.
Štakori.
Zubi su mi poĉeli cvokotati. Skupila sam se u kutu, baš kao onda kad
sam bila dijete. Samo što me bajke više nisu mogle spasiti. Ovo je noćna mora i
stvarna je.
Vraća li se Maxime?
Ima moje pismo i fotografije. Ima moj telefon. Moţe poslati
fotografije Damianu i mojim prijateljima, pokazujući im kako se divno zabavljam.
Svatko tko me imalo poznaje zna da sam oduvijek htjela posjetiti Veneciju. Svatko
zna kako sam glupo ĉekala da me ljubav pronaĊe, da me spasi pravi muškarac.
Bijeg s neznancem bila je prava stvar za mene. Nitko me neće traţiti. Nestat ću s
lica zemlje. Kosti će mi istrunuti na ovom grobnom mjestu ispod kanala Venecije,
grada mojih snova.
Nisam mogla drugaĉije, a da se kroz suze ne nasmijem. Kakav sam
glupi idiot bila. Tako naivna.
Obrisala sam obraz o rame, šmrĉući. Samosaţaljenje mi neće pomoći.
Nije me najviše pogodio strah od umiranja. Bilo je to kajanje. Nisam dovoljno
obratila pozornost kad je Maxime rekao da neće uvijek biti tako. Mišljenje mu je
bilo oĉito, moj ga je um odbacivao, odabravši da ga ne primijeti. Nisam poslušala
Maximove rijeĉi kada je rekao da najbolje iskoristim dan, najvjerojatnije posljednji
dan moga ţivota.

Trofej knjiga 69
 Vrativši se u hotel, otpustio sam ĉuvare i dugo se tuširao toplom vodom.
Zatim sam pozvao poslugu u sobi, pustio kolekciju klasiĉne glazbe i uredio ruţe u
vazi dok sam ĉekao da mi dostave hranu.
Stigla je brzo, odrezak kakav volim – neobiĉan – s ĉešnjakom i krumpirom
zaĉinjenim peršinom sa strane i bocom njihovog najboljeg crvenoga vina. Pribor za
jelo bio je srebrni, a ĉaša kristalna. Mirisne svijeće na stolu. Mirisalo je na lavandu.
Sutra ću naruĉiti da mi donesu neke s mirisom ruţe.
Sve sam pojeo, uţivajući u toplini apartmana i pogledu preko trga. Kada sam
završio, natoĉio sam mjeru od ĉetiri prsta konjaka iz bara i odšetao do prozora kako
bih zurio u kanal. Lijepo je noću kad svjetiljke vise nad mostovima. Takva
romantika. Takva iluzija. Ispod prekrasnih ulica gdje turisti jedu, smiju se i kupuju,
leţi moje zakopano blago. Tamo negdje ispod prljave vode je mali cvijet, ţuta
tratinĉica koja će uvenuti i umrijeti bez sunĉeve svjetlosti ili vode.

Trofej knjiga 70
 Prestao sam pušiti prije nekoliko godina, ali sam omotao kaput oko
sebe i uzeo paketić Gautiera na balkonu. Upalivši jednu, povukao sam dim u prsa.
Ako ona pati, onda ću i ja. To je najmanje što joj mogu pruţiti. Skidajući se do
gola, izloţio sam tijelo hladnoći. Kao i uvijek, ukoĉila me ledena bol koja mi se
nakupila u noţnim prstima.
Nisam dovršio cigaretu.
Ugasio sam je na prsima.

Trofej knjiga 71
 Štakori su brzo otkrili da sam laka meta kada sam zadrijemala i zavukli se
kod izloţenih dijelova zapešća, ĉak i do nogu kroz tajice. Zamahnula sam i šutnula
ih, ali su postali neustrašivi, riskirajući ĉak i kad sam bila budna. Pokidana koţa je
boljela u poĉetku, ali nakon nekog vremena hladnoća je sve umrtvila, toliko da
nisam osjećala ugriz boli dok su mi oštrim zubima grizli meso. Najbolji naĉin da se
obranim od njih bilo je kretanje, ali su me pratili pokušavajući se uspeti uz noge
kada nisu mogli zagristi kroz ĉizme.
Bila sam iscrpljena i promrzla do srţi kad je sunce izašlo. Kao da mi se vlaga
uvukla u kosti. Više nisam mogla stajati na nogama. Mislim da su me štakori mogli
ubiti prije nego umrem od gladi. Nisam sigurna što je milosrdnije. Ĉarape su mi
bile poderane, skupa odjeća uništena, prljava od vlaţne i crne plijesni po zidovima.
Smrdjelo je gore od mog zatoĉeništva ovdje.
Naslonivši se na zid, nogom sam udarila štakora koji mi se popeo na vrh
ĉizme. Šum vode bio je tiši. Plima. Još se nešto ĉulo, kao udar ĉekićem.
Pribliţavalo se.

Trofej knjiga 72
 Ne, bio je to zvuk koraka. Srce mi je poĉelo grmjeti u grudima dok su se
spuštali niz stepenice. Pripremila sam se, moleći za spas, ali vrata su se otvorila
otkrivajući Maximovo lice.
Nosio je svijetlo odijelo sa ruţiĉastom kravatom, lice mu je bilo svjeţe
obrijano. Kada je otvorio kapiju i ušao u moj zatvor, dašak zime dodirnuo mi je
nosnice. Bio je ĉist i svjeţ, snaţan kontrast mojoj prljavštini i iscrpljenosti, poput
povećala njegove okrutnosti. Bio je hladan i monstruozan.
On nije moj spasitelj.
Odmaknula sam se, ali mi je jednom rukom dohvatio kosu, paţljivo skidajući
vrpcu drugom. Boljelo je. Koţa na usnama mi se istezala i pucala. Prešla sam
jezikom preko njih osjetivši krv.
Nešto se slomilo u meni. Vid mi se zamutio.
Okrenuo me da otkljuĉa lisice. Skoĉila sam na njega u trenutku kad su
mi se ruke oslobodile. Grebala sam i udarala vrišteći kao luĊakinja. Mora da sam
bila luda, jer sam trebala bjeţati. Šutala sam nogama. Udarila ga u trbuh. Samo je
stajao i podnosio, udarcima ga nisam ozljeĊivala. Nakon što sam ga još jednom
udarila šakom u trbuh, gurnula sam ga i potrĉala.
Nisam još bila ni na prvoj stepenici kad me zgrabio za gleţanj. Pala sam,
doĉekavši se na ruke. Dlanovi su mi gorjeli dok se koţa derala, ali sam udarila
svom snagom. Zabila sam prste u kamen, nokti su mi se lomili dok me povlaĉio
natrag u moju ćeliju.
„Ne.!“
Prebacio me na leĊa i prekrio usta rukom. Usne su mi bile povuĉene, ĉeljust
raširena. Grizla sam dok pritisak njegove ruke nije postao tako snaţan da sam
mislila kako će mi lubanja puknuti.
„Jesi li gotova?“ Upitao je kroz tanke usne

Trofej knjiga 73
 Odmahnula sam glavom, ali smo oboje znali da jesam. Borba je
nestala u meni, energija mi se potrošila.
„Ako vrisneš,“ rekao je, „Otići ću. Mogu ovo raditi danima dok ne
budeš spremna slušati.“
Sklonio je ruku kad sam se umirila. „Tako je bolje.“
Leţala sam na leĊima na meljavom kamenju, vlaga mi se provlaĉila
kroz kaput i haljinu, kroz koţu do srca. Ĉuĉnuo je pored mene, prouĉavajući me s
jednom rukom naslonjenom na koljeno. Figura mu je bila krupna i moćna. Sjena
koju je bacio na mene, cijelu me progutala. Nekako se ĉinilo mraĉnije i hladnije od
zimske noći koju sam provela zatvorena.
„Ţelim da me saslušaš, Zoe.“
Pogled mi se usmjerio na njegovo lice, na nesimetriĉne linije njegove
figure i kvrgu na nosu.
„Kada te odvedem kući,“ nastavio je svojim melodiĉnim naglaskom. „Imat
ćeš izbor.“
Nada mi je malo porasla. „U Juţnu Afriku?“
„U Francusku.“
Rijeĉi su bile udarac. Nisam znala koliko još udaraca mogu podnijeti.
Prisilila sam pitanje s utrnulih usana. „Kakav izbor?“
„Moţe biti kao juĉer, kao dan koji smo proveli, ili moţe biti ovako.“
Osvrnuo se okolo. „Ono što odluĉiš ovisi o tebi, ali trebaš znati da svaki izbor ima
cijenu.“
Zadrţala sam dah, ĉekajući da nastavi.
„Ako te odvedem svojoj obitelj u Francusku, ovo te ĉeka. Bit ćeš zakljuĉena,
zatoĉena. Muškarci će se smjenjivati na tebi, poĉevši od moga brata, a on nije
ljubazan ĉovjek. Odrţavat će te na ţivotu, ali ćeš poţeljeti da si mrtva.

Trofej knjiga 74
 Jedini naĉin na koji te mogu zaštiti je da poloţim pravo na tebe.“ Pogledom
je probijao moj. „Razumiješ li što ti govorim?“
Tijelo mi se nekontrolirano treslo, um mi je odbijao dati znaĉenje rijeĉima.
„Razumiješ li, Zoe?“ upitao je melodiĉnim naglaskom.
Odmahnula sam glavom.
„Morat ćeš postati moja ljubavnica.“ Plamen u oĉima mu je ledeno
gorio. „Dopustit ćeš mi da te jebem, uvjerljivo i ĉesto.“

Trofej knjiga 75
 Zoine lijepe, plave oĉi su plamtjele, kao i uvijek odajući joj srce. Smatrala je
odvratnom ideju da je jebem. Nisam oĉekivao drugaĉije. Svejedno me ubolo u prsa.
Kladim se da će joj Alexis biti zgodan. Svim ţenama je, dok ne otkriju
njegove fetiše.
Oblizala je ispucale usne. „Pitaš li me da prodam tijelo u zamjenu za
zaštitu?“
„Ne trebam kupovati seks, mali cvijetu. Unatoĉ svojoj tjelesnoj graĊi,
imam dovoljno nestrpljivih partnerki u krevetu.“
„Misliš na pravu ljubavnicu?“
Kimnuo sam, sadistiĉki dio mene je uţivao u njenoj nelagodi ĉineći joj
gaĊenje tako oĉitim. „Pravu.“
Gotovo da sam mogao vidjeti kako joj se mozak vraća u akciju. „Zašto
se ne moţemo pretvarati? Zašto moram spavati s tobom?“
„Zato što će moja obitelj znati.“ Toĉnije, moj otac i brat.

Trofej knjiga 76
 „Kako?“
„Vjeruj mi, postojat će oĉiti znakovi.“ Jebem ţestoko. Moja me obitelj
poznaje. Ljubavnice mi ne hodaju uspravno ujutro, a nije da se ţale. Bit će
lijeĉniĉkih pregleda, kontracepcije, a lijeĉnik nam je obiteljski prijatelj. Izvijestit će
mog oca. Promjena specijaliste će biti sumnjiva, previše oĉita. Ne, samo je jedan
naĉin da se ovo odigra.
Stvarno.
Progutala je. „Zašto bi mi pomagao?“
Da, doista zašto? „Jer bih mrzio gledati kako ti ţivot propada.“
Trepnula je, trepavicama mokrim od neisplakanih suza. „Zar već nije
uništen?“
„Izbor, Zoe. Sve ovisi o tome kako na to odluĉiš gledati.“
Šmrcajući je okrenula lice prema svjetlosti koja se probijala kroz rupu
na zidu. Znao sam, a i ona je znala kakav će joj biti izbor izmeĊu dvije opcije.
Pustio sam je na trenutak, da još malo uţiva u negiranju.
Kada me konaĉno opet pogledala, suze su joj se prelijevale.
Istovremeno me boljelo i radovalo koliko me malo ţeli, što već priznaje svoj
poraz, jer će mi dati pristanak kad otvori svoja mala, lijepa usta.
Kimnula je malim pokretom koji joj je jedva nagnuo glavu.
Sklonio sam joj pramen kose sa prljavog lica. „Reci.“ Što prije
pristane, brţe ću je moći odnijeti odavde, oĉistiti, dati joj sunĉeve svjetlosti i vode
tako da opet procvjeta.
„Da,“ rekla je slabašnim glasom.
„Da, što?“
„Bit ću tvoja ljubavnica.“
„To je dobar izbor, Zoe.“ Prešao sam joj dlanom po obrazu. „Pametno
si odabrala.“

Trofej knjiga 77
 Nisam gubio vrijeme. Pokupio sam je s hladnog poda, privijajući je uz
grudi. Lekcija je bila teška, ali neophodna. Boljelo me isto koliko i nju. Svjeţe
opekline cigareta na trbuhu i prsima dokaz su tome.
Nisam joj osjetio teţinu u naruĉju dok sam je nosio uz stepenice.
Prihvatio sam je ĉvršće, štiteći je od hladnoće koliko sam god mogao. Sada je moja.
Pobrinut ću se za svaku njenu potrebu.
Gautier je ĉekao na ulici sa pokrivaĉem. Prebacio ga je preko nje,
pazeći da je ne dodirne, a ja sam ga omotao oko njenog tijela. Drhtala je poput
latice zahvaćene olujom. Nismo išli niz uliĉicu već koraĉali prema molu na kojem
je bio privezan motorni ĉamac. Benoit je bio na njemu. Kad smo prišli, odvezao ga
je. Spustio sam Zoe na noge i pomogao joj da uĊe. Kad smo se svi ukrcali, sjeo
sam, privlaĉeći je u svoje krilo pazeći da je pokrivena.
Benoit je pokrenuo motor i usmjerio ĉamac prema kanalu. Vjetar me
je šibao po licu i ušima. Zoe je izgubila šešir u borbi. Uvukla se dublje pod
pokrivaĉ, privijajući se bliţe meni. To mi je nahranilo glad. Rastvorio sam sako i
povukao ga preko nje ispod pokrivaĉa, tako sam je mogao bolje ugrijati toplinom
tijela.
Nakon kratke voţnje, vezali smo ĉamac ispred hotela. Bilo je rano.
Tek nekoliko ljudi okolo. Podigao sam Zoe i unio je unutra dok su moji ljudi
pregledavali podruĉje oko nas. Nismo naišli na nikoga u predvorju ili na stubama, a
nekoliko minuta kasnije bili smo opet u apartmanu.
Noseći je ravno u kupaonicu, spustio sam je na klupu pored kade prije
nego sam ĉuĉnuo pokraj nje. Kad sam posegnuo za pokrivaĉem, pritisnula ga je
ĉvršće uz grudi.
„Što radiš?“ Upitala je.
„Treba ti tuš.“ Kako joj se nabor na ĉelu nije ispravio, objasnio sam
svoju namjeru. „Neću te ozlijediti. Moram se pobrinuti za tebe.“

Trofej knjiga 78
 „Onda izlazi.“
Ustao sam. Odbijanje je pecnulo, ali sam pozdravio njenu
povrijeĊenost. Osjetiti nešto nakon niĉega, nakon što sam mislio da nikad više neću
osjećati, bilo je samo po sebi ĉudo i radost.
Pristala je. Ţelio sam je podsjetiti ali sam morao biti strpljiv. Zapravo,
bilo je bolje da je ne vidim golu prije veĉeras. Produljena oĉekivanja samo će
povećati uţitak.
Ipak mi nije bilo ugodno ostavljati je u ovom stanju. Bila je umorna i
slaba. Moţe se okliznuti pod tušem i razbiti glavu.
„Molim te?“ Rekla je.
Rijeĉi su me pogodile za srce, još jedan nepoznati osjećaj, jer sam joj
ţelio udovoljiti.
„Zovi ako me trebaš.“ Okrenuo sam se i krenuo ali sam se zaustavio
na vratima. „Moţda je bolje da se okupaš.“
„Bit ću dobro.“ Rekla je, oĉi su joj zaiskrile od nezadovoljstva.
Zauzvrat sam se nasmiješio. „Bit ću vani.“
Usta u obliku ruţinog pupoljka okrenula su joj se dolje. „Zar to nije
dobro znati?“
Pustio sam je. Bio sam tako sretan što imam njen pristanak.
Zatvorivši vrata kako bih joj pruţio privatnost, smjestio sam se za
pisaći stol u spavaćoj sobi tako da je mogu ĉuti u sluĉaju da se predomisli i zatreba
pomoć. Pozvao sam Benoita i dao mu pismo da odnese u poštu s uputama da se
vrati sa injekcijom tetanusa. Imali smo kontakte svugdje. Mogao sam dobiti što
sam god htio, bez obzira gdje sam.
Potekla je voda ispod tuša. Naruĉio sam zakusku i aranţmane za
veĉeras dok je još tekla. Kada je Zoe izašla odjevena u kućni ogrtaĉ, pokazao sam
na malu sofu za dvoje.

Trofej knjiga 79
 Hodala je brzo, ali je zastala prije nego je došla do sjedala. „Hoćeš li
to sada uĉiniti?“
Smiješak mi je Ċavolski. Znao sam što misli, ali sam ţelio da ona to
izgovori. „Uĉiniti što?“
„Znaš.“ Mahnula je prema krevetu.
„Misliš jebati te?“
Obrazi su joj postali ruţiĉasti, poput fuksije.
Promatrao sam je sklopljenih ruku na leĊima, uţivajući u njenoj
stidljivosti. „Ne treba nam krevet za jebanje. Moţemo to raditi na drugom dijelu
namještaja, na puno razliĉitih mjesta i u raznim poloţajima. Ali naš prvi put bit će
na krevetu.“
Progutala je. „Nisam spremna.“
Što joj treba da bude spremna? Definitivno ne odjeća. Uţivao sam
igrajući ovu igru maĉke i miša, ali sam ţelio da se opusti, ne da bude napeta. Ţelio
sam da uţiva. Bilo je u obostranom interesu da joj olakšam um.
„Ne brini.“ Primaknuo sam se. „Imaš vremena.“
Ramena su joj se opustila. Je li svjesna koliko otvoreno pokazuje olakšanje?
„Do kada?“
„Veĉeras.“
Ljubavnici to rade noću, barem prvi put. Ili sam tako pretpostavljao.
Nikad nisam bio romantiĉan tip. Nikad nisam bio niĉiji ljubavnik. Jebao sam
dovoljno puta da sam usavršio tehniku udovoljavanja ţeni do razine umjetnosti, ali
nikada nisam bio sa istom ţenom više od nekoliko puta. Zapravo sam se radovao
istraţivanju dugotrajnog seksa sa Zoe, zbog ĉega je prvi put bio vaţan. Prvi put
uvijek odreĊuje kako će se ostatak odvijati.
Uhvativši je za ruku, povukao sam je dolje na sjedalo. Zatim sam se
sagnuo pred njom i rastvorio ogrtaĉ da joj otkrijem noge.

Trofej knjiga 80
 Sjedila je mirno, iako napeto, dok sam joj pregledavao ugrize na nogama.
Zavrnuo sam rukave i okrenuo joj zapešća da uĉinim isto. Na kraju sam se ispravio
kako bih joj provukao prste kroz kosu i preko tjemena, traţeći kvrţice. Jedna manja
joj je bila na zatiljku.
„Boli li te?“ upitao sam.
Odmahnula je glavom.
„Jesi li gladna?“
„Ţedna,“ rekla je.
„Brzo ću te nahraniti.“
Ostavio sam je na sofi kako bih uzeo set sa lijekovima iz torbe. Nikad
nisam putovao bez njega. Bilo je to neophodno u našem poslu. Detaljno sam
dezinficirao svaku mrlju i ogrebotinu na njenoj koţi, ukljuĉujući dlanove.
Zakuska je stigla baš kada sam završio. Nisam je tjerao da sjedne za
stol već joj naredio da ide u krevet i namjestio joj jastuke iza leĊa. Na tanjur sam
posloţio pikantan muffin, slaninu i kajganu i pustio je da jede na krevetu dok sam
toĉio ĉaj od latica ruţa u šalicu da se ohladi.
Benoit se vratio sa cjepivom protiv tetanusa dok sam odnosio prazan
tanjur. Prvo sam joj dao protuupalnu tabletu da popije sa ĉajem, a onda iz seta
izvadio hipodermijsku špricu.
Raširila je oĉi kad sam ubacio iglu u boĉicu. „Što to radiš?“
„Ovo je injekcija protiv tetanusa.“ Objasnio sam, „Zbog ugriza.“
Ništa nije rekla kad sam gurnuo rukav ogrtaĉa prema gore i sklopio joj
prste oko ruke. Trgnula se kad sam joj stavio iglu pod koţu i ispraznio špricu, bila
je hrabra djevojka. Nije se ţalila.
Bio sam puno sretniji pobrinuvši se za svog putnika, sigurno manje
jadan nego sinoć. Preostalo je još samo da se malo odmori.

Trofej knjiga 81
 Mazeći je po mekoj kosi, još uvijek vlaţnoj poslije tuširanja, rekao
sam, „Zatvori oĉi. Spavaj. Sigurno si umorna.“
Nije se protivila. Duge trepavice zatreperile su joj se preko oĉiju, a
mišići lica opustili dok se spuštala na madrac. Neobiĉno poslušno prihvaćajući,
dopustila mi je da je mazim po kosi.
Jednog dana će ĉeznuti da je ovako dodirujem. Doći će dan kada neće
morati samo tolerirati moj dodir.
Kada završim sa njom, trebat će joj kao droga.

Trofej knjiga 82
 Bio je suton kad sam se probudila. Soba je bila obasjana mekanim ruţiĉasto-
zlatnim sjajem. Osjećala sam se puno bolje nego jutros. Trbuh mi je bio pun, bol je
nestala, bilo mi je toplo i stvarno sam se odmorila. Onda mi je grĉ strepnje stegnuo
trbuh, kvareći mi dobro fiziĉko stanje.
Za sat vremena će se smraĉiti. Grešne se stvari dogaĊaju u mraku.
Lovi se plijen i ĉudovišta vladaju, ali se zavjeti moraju poštovati, bez obzira jesu li
snovi uništeni.
Prebacila sam noge preko kreveta i osvrnula se oko sebe. Srećom, bila
sam sama u sobi. Bez obzira što će mi budućnost donijeti, maksimalno sam
iskoristila privatnost koristeći se sadrţajima kupaonice, ali kad sam otvorila vrata,
naišla sam na svjetlucave svijeće i senzualni miris ruţa.

Trofej knjiga 83
 Kada je bila napunjena vodom iz koje je parilo, sa laticama ruţa koje su
plutale po površini. Svijeće su gorjele na ormariću, podu, rubovima kade. Oko njih
su bile razbacane latice. Prizor je bio tako lijep da sam zaboravila koliko sam ljuta,
na trenutak i zabrinuta, ali sam se onda svega sjetila kad su mi se ramena ponovno
napela.
Pogledala sam natrag po sobi, oĉekujući ga da stoji tamo, ocjenjujući
moju reakciju, ali sam još uvijek bila sama. Miris i topla voda bili su previše
primamljivi da se propuste. Zakljuĉala sam vrata i pustila da mi ogrtaĉ sklizne s
ramena. Skupljajući kosu u punĊu na vrhu glave, ušla sam u kadu i spustila se u
vodu.
Bio je to raj. Toplina mi je prodirala u koţu, topeći napetost u mišićima.
Ĉaša sa pjenušavom, zlatnom tekućinom stajala mi je nadohvat ruke na prozorskoj
dasci. Bila je to prekrasna ĉaša sa profinjenom gravurom. Prinijela sam je usnama i
otpila gutljaj. Šampanjac je bio suh i pjenušav. Popila sam nekoliko ĉaša u ţivotu, u
oba navrata na poslovnim zabavama na kraju godine i odmah mi se svidio okus.
Bio je to luksuz koji si nikad ne bih mogla priuštiti budţetom predviĊenim za
namirnice.
Trebalo je malo poigravanja sa postavkama prije nego sam shvatila
kako rade mjehurići. Jedan mlaz vode mi je masirao donji dio leĊa, a drugi stopala.
Zavalila sam se natrag – na kadi mi je ĉak bio i jastuk za glavu – diveći se pogledu
na kanal i most ispod. Svjetla na mostu su treperila, a uliĉne svjetiljke koje su
osvjetljavale kaldrmu izgledale su starinski, kao da su ravno iz bajke. Osim što ovo
nije bajka i ne bih smjela to zaboraviti.
Dok mi se stvarnost vraćala u svijest, brišući ljepotu trenutka, ispila sam
šampanjac jednim potezom. Nisam ga više htjela pijuckati iz uţitka. Ţeljela sam ga
iskoristiti da otupim osjetila.

Trofej knjiga 84
 Osjetila sam blago zujanje kad sam dugo nakon toga izašla i osušila se. Misli
su mi jurile naprijed prema onom što slijedi, ali su prekinute onim što sam zatekla
kad sam se vratila u sobu. Krevet je bio svjeţe presvuĉen ĉistom posteljinom. Na
donjem dijelu je bila poloţena ruţiĉasta haljina. Bila je to najljepša kreacija koju
sam vidjela. Zakoraĉila sam bliţe, ne mogavši si pomoći.
Bila je to duga veĉernja haljina bez ramena. Kroj je bio jednostavan. Ono što
je ĉinilo izuzetnom bio je dijamantni til. Bila je svjetlucava, njeţna, a tako blijeda
ruţiĉasta boja djelovala je poput blagog rumenila. Svidjela mi se. Bila je stvorena
za mene. Ukoĉila sam se od te pomisli. Maxime je naravno znao. Vjerojatno je
pregledao sve moje knjige i skice kada se vratio da vidi Brucea i izbriše dokaze o
mom postojanju.
Uz haljinu je bilo postavljeno ruţiĉasto svileno donje rublje i ĉarape
do bedara sa ĉipkastim rubom. Pogled mi je privukla baršunasta kutija. Potaknuta
radoznalošću, posegnula sam za kutijom i otvorila poklopac. Par dijamanata leţalo
je na crnom baršunastom jastuĉiću, svjetlost im je bila sjajnija od sunĉevih zraka ili
duge. Bili su ogromni, barem nekoliko karata. Nikada nisam imala dijamant, ali
sam znala puno o njima iz isjeĉaka koje sam prikupljala o mom prstenu iz snova,
onom kojeg će mi ponuditi ĉovjek koji me voli.
Zatvorila sam poklopac i bacila kutiju natrag na krevet.
Što ja to radim?
Kako se mogu diviti stvarima koje je kupio moj otmiĉar? Uskoro moj
ljubavnik. Jeza mi je prošla kroz tijelo. Kada sam pomislila na alternativu, ono što
mi je Maxime pokazao i rekao, spustila sam ruĉnik i obukla odjeću.
Sve je savršeno odgovaralo, ĉak i štikle koje su bile iste boje kao i
haljina. Pošla sam u kupatilo da išĉetkam kosu kad sam primijetila srebrnu ĉetku i
kozmetiku na komodi u spavaćoj sobi. Prišla sam i ugledala ugraviranu ruţu na
poleĊini ĉetke. Bila je prekrasna, umjetniĉko djelo.

Trofej knjiga 85
 Nakon što sam sklonila gumicu koja mi je zadrţavala punĊu, povukla sam
ĉetku kroz kosu, gotovo zatvorivši oĉi dok su mi mekane dlake masirale tjeme.
Sjela sam i pogledala svoj odraz u zrcalu. Bila sam blijeda. Nisam ţeljela
izgledati lijepo za Maxima. Nisam mu ţeljela dati sebe. Veĉeras kad mu dam svoju
nevinost, ţelim biti netko drugi, netko za koga me nije briga, tako da se još uvijek
mogu suoĉiti sa pravom sobom u zrcalu sutra.
Provjerila sam šminku. Bila je to skupa francuska marka. Osim maskare i
sjajila za usne, obiĉno nisam nosila šminku, ne zato što je nisam voljela. Nisam je
mogla priuštiti. Sada idem na dramatiĉan izgled, koristeći tamno sjenilo za oĉi i
crnu olovku koje sam upotpunila blijedim ruţem. Ovo definitivno nisam bila ja.
Blistave naušnice upotpunile su završni dojam.
Torba s kopĉom prekrivena istom tkaninom kao haljina i zamršeno
ušivena ruţa priĉvršćena na kopĉu stajala je pored boĉice parfema. Utrljala sam kap
na zapešće da pomirišem, primijetivši tragove sinoćnje kalvarije. Disanje mi je
postalo plitko, ali sam disala duboko, polako šireći dah. Mogu ja ovo. Mogu
podnijeti ovaj ĉin.
Gledala sam svoj odraz u zrcalu stojeći. Nisam prepoznala ţenu koja je zurila
u mene. Dobro.
Zaĉulo se kucanje na vratima. Kada sam otvorila, Maxime je stajao na pragu
sa buketom cvijeća. Bio je odjeven u smoking i leptir mašnu, kosa mu je bila
vlaţna.
„Tuširao si se,“ glupo sam rekla, pitajući se je li iznajmio još jedan
apartman.
„Tuširao sam se u Gautierovoj i Benoitovoj sobi. Htio sam ti dati privatnost.“
Pogledom me istraţivao i zastao na licu. „Izgledaš predivno, Zoe.“ Pruţio mi je
cvijeće. „Ovo je za tebe.“

Trofej knjiga 86
 Nesigurno sam prihvatila. Nisam razumjela ovog ĉovjeka koji će me
zatvoriti u tamnicu i kupiti mi cvijeće prije nego ukrade ono što mi je ostalo od
snova. Nije mi se trebao udvarati. Ne izlazimo baš na spoj.
„Zar ti se ne sviĊa?“ upitao je.
Gledala sam u celofanom umotan buket. Bila je to šarolika kolekcija
slatkog graška, maka, tratinĉica i kukurijeka. Aranţman je bio neobavezan i
neformalan, baš poput divljeg cvijeća. Draţesno.
„Hvala.“
„Morat ćeš ih staviti u vodu prije nego krenemo.“
Projurila sam pored njega uvlaĉeći trbuh da ga ne dodirnem kad se nije
pomaknuo s puta. Promatrao me kad sam pronašla vazu na stolu i odnijela je u
kupaonicu kako bih je napunila vodom.
Dok sam se brinula o cvijeću, ugasio je svijeće, vjerojatno da
apartman ne izgori dok smo vani, kamo god da me vodio.
„Tvoja torba,“ rekao je kad sam se okrenula da poĊem.
Za ruţ, maramice, puder i sve što ţeni moţe zatrebati na jebenom
spoju. Mislio je zaista na sve. Ubacila sam unutra ruţ i puder u prahu da mu
udovoljim, drţeći glavu visoko dok sam hodala prema vratima.
Stajao je po strani da izaĊem ispred njega. U hodniku mi je prebacio
dugi bijeli kaput oko ramena i dodao mi šal od umjetnog krzna.
„Gdje idemo?“ upitala sam kada mi je ponudio ruku.
Osmjehnuo mi se. „Vidjet ćeš.“
Ako je ovo trebalo biti iznenaĊenje, nije bilo dobro.
Bila sam sretna što nas je ĉekao automobil, a ne ĉamac, jer je zrak bio
vlaţan i hladan. Uzeo me za ruku i pomogao da uĊem. Kao i ranije, sjeo je pokraj
mene straga dok su Gautier i Benoit sjedali naprijed.

Trofej knjiga 87
 Zurila sam u zgrade dok smo prolazili, pokušavajući da se ne vrtim.
Nakon duge voţnje, zaustavili smo se ispred zgrade koju sam prepoznala iz
putopisa – Teatro La Fenice. Opširno sam ĉitala o njemu. Je li me zato doveo
ovdje? Jer je u mom stanu vidio razne knjige o znamenitoj zgradi? Uvijek sam
ţeljela vidjeti operu, samo ne sa Maximom.
Proĉelje je jedini dio operne kuće koji je preţivio dva poţara koja su
gotovo uništila zgradu 1836. i 1996.godine. Zapanjujuće. U sredini je bio znak
kazališta, feniks koji se diţe iz plamena. Dva kipa u udubljenjima predstavljala su
muze tragedije i plesa. Iznad njih su stajale maske tragedije i komedije.
Unutarnja raskoš bila je neodoljiva. Fotografije koje sam vidjela nisu
vjerodostojne. Nisam si mogla pomoći da ne zurim u zlatne stupove i opseţne
stropne slike. Maxime me odveo do Kraljevske loţe, najboljeg mjestu u kući. Jedva
da smo sjeli prije nego se zaĉulo prvo spuštanje zastora.
Dahtala sam kad su se zastori podignuli i otkrili prizora seta u Egiptu.
Sfinga i piramida u prirodnoj veliĉini izgledali su tako stvarno da sam se prebacila
u drugaĉije vrijeme i mjesto. Kada je opera zapoĉela, na trenutak sam zaboravila
Maxima. Bio je to Nabucco, vrijedan najeţene koţe i nevjerojatno tuţan. Gadilo mi
se priznati da mi se svidjela svaka minuta. Kada sam se usudila okrenuti glavu u
Maximovom pravcu, uhvatila sam ga kako me promatra sa neskrivenom
fascinacijom, kako da je moja reakcija zaista atrakcija. Od toga sam se osjećala kao
majmun u zoološkom vrtu.
Tijekom stanke mi je ponudio ĉašu svjeţe iscijeĊenog limunovog soka
sa mentom. Pogledala sam u ĉašu vina koju je pio. Mogla sam i više, ohrabrena
alkoholom. Lijepoj izvedbi je prerano došao kraj.
Gautier i Benoir ĉuvali su straţu na ulazu ispred naše loţe kada smo
izašli. Maxime je rekao nešto Gautieru na francuskom, a ovaj je kimnuo i otišao.
Benoit je ostao iza, prateći nas u stopu.

Trofej knjiga 88
 „Imaš li uvijek zaštitu?“ upitala sam.
Maxime mi je lagano ruku poloţio na leĊa kako bi me usmjerio prema
stepenicama. „Da.“
„Zašto? Jer je tvoja obitelj umiješana u kriminalne radnje?“
Osvrnuo se okolo i rekao spuštenim glasom. „Zbog toga što smo
moćni.“
„To te ĉini metom?“
„Uvijek.“ Prešao mi je palcem preko kralješka. „Moraš se boriti da
doĊeš do vrha, onda se moraš boriti dvostruko jaĉe da ostaneš tamo. Uvijek postoji
netko tko ti ţeli zauzeti mjesto.“
Najeţila sam se od njegovog dodira. „Zar je toliko vaţno biti na
vrhu?“
„Da.“ Glas mu je bio pun uvjerenja. „Na ovom svijetu preţive samo
najjaĉi.“
Ţeljela sam reći da to izgleda ciniĉno, ali stigli smo u garderobu. Uzeo
mi je kaput i pobrinuo se da sam pokrivena prije nego me poveo do automobila.
Paţnja mu je bila uznemirujuća. Ponašao se kao savršeni gospodin, ali ja sam znala
tko je on zaista.
Oĉekivala sam da se vratimo u hotel, ali se Gautier zaustavio ispred
malog restorana, ugodnog izgleda. Naravno, bili smo previše sveĉano odjeveni.
Kada sam to rekla Maximu, samo se nasmijao.
Kada smo ušli unutra, shvatila sam zašto Maxime nije bio zbunjen.
Bili smo jedini gosti. Ĉovjek u svojim kasnim pedesetim provirio je kroz vrata na
guranje da nas pozdravi. Pogledala sam kuhinju kroz otvorena vrata. Meso je
cvrĉalo na roštilju, a nešto je krĉkalo u loncu. Aroma origana i ĉešnjaka ispunjavala
je zrak.
„Max.“ Ĉovjek ga je pljesnuo po leĊima i rekao nešto na talijanskom.

Trofej knjiga 89
 Maxime je odgovorio nakon ĉega mu se ĉovjek obratio na engleskom.
„Dobrodošli u moj skromni restoran. Dat ću sve od sebe da udovoljim vašem
apetitu. Ja sam Matteo, ali moţete me zvati Teo.“
Ukoĉeno sam se nasmiješila, drţeći ţivce pod kontrolom. „Hvala.“
Teo nas je poveo na malu verandu na kojoj je bio stol sa novim bijelim
stolnjakom na kojem je bio postavljen kristalni i srebrni pribor. Terasa je bilo
okruţena staklom, štiteći od hladnoće, istovremeno pruţajući pogled na kanal.
Puzavica je rasla preko drvene rešetke, a staklene kuglice sa svjetlećim luĉicama
visjele su na razliĉitim razinama stropa. Oduzimalo je dah. Prizor je bio savršen uz
mjesec koji je visio nisko nad vodom izmeĊu zgrada.
Teo nas je smjestio, zatim nas ostavio i vratio se sa maslinovim
kruhom i tapenadom. 2
„Mislio sam da će ti veĉeras više prijati neformalno okruţenje,“ rekao
je Maxime kada je Teo otišao.
Bacila sam pogled na prazne stolove. „Zakupio si ĉitavo mjesto?“
„Intimnije je, zar ne?“
Intimnost nije mjesto gdje sam ţeljela biti. Kad sam se poigrala
postoljem ĉaše, Maxime je upitao, „Ţedna?“
Kimnula sam.
Servirao mi je mineralnu vodu, a sebi vino.
„Postoji li razlog zašto ne smijem piti vino?“ Upitala sam.
„Dobar.“
„A to je?“
Oĉi su mu potamnile. „Ţelim te bistru veĉeras.“
Ţeludac mi se prevrnuo. Ţelio je da pamtim naš prvi put.

2
Provansalski slani umak od crnih maslina, kapara i inćuna

Trofej knjiga 90
 Teo me spasio odgovora, došavši sa izborom predjela.
„Mislio sam da samo prigrizemo nešto,“ rekao je Maxime, „Moţda si
previše nervozna za teţak obrok.“
Njegov me zavodniĉki naglasak zaledio do kostiju. Dajući nagovještaj
još me više tjerao na rub. Nisam ţeljela da zna što mislim ili osjećam. Naroĉito ne
što osjećam.
Nagnuo se bliţe, oštrim i predatorskim pogledom. „Mogu to uĉiniti
jako dobrim za tebe, Zoe. Sve što treba da uĉiniš je da se opustiš. Za sve ću se
pobrinuti.“
Obrazi su mi se zagrijali, dok je Teo još uvijek bio zauzet
premještanjem posuĊa kako bi sve stalo na stol.
Kada je Teo ponovno otišao, Maxime je ispustio poţudan ton i priĉao
o operi dok me posluţivao. Kao one noći kad me odveo u Seven Seas, dokazao je
koliko je vješt u voĊenju razgovora, dok mi je kamen u ţelucu bio teţak, a ja ostala
bez rijeĉi.
Da okolnosti nisu bile takve, veĉer bi moţda bila ugodna, ali nisam
mogla doĉekati da završi. Napola mi je laknulo, a napola sam bila prestravljena
kada je Maxime na kraju ustao i ponudio mi ruku.
Pogled mu je bio siv koliko su mu rijeĉi bile napete. „Idemo li?“
Odgurnula sam stolicu, proĉistivši grlo. Razmišljala sam da ga ne
primim za ruku, ali sam prihvatila nakon trenutka oklijevanja. Ovo je nešto za što
se nije isplatilo boriti.
Što smo bili bliţe hotelu, trbuh mi se više stezao. Mislim da sam se
moţda razboljela. Mrzila sam ga, iako me spašavao od moje najgore sudbine. Da
me nije oteo na poĉetku, ne bih bila u ovom uţasnom poloţaju.
Pogledala sam mu lice ispod trepavica dok smo se vozili. Ĉovjek
kojeg ću prihvatiti kao ljubavnika je grub, bezosjećajan, neprivlaĉan i otmiĉar.

Trofej knjiga 91
 Nisam razumjela zašto si je dao toliko truda zbog mene veĉeras. Nekako sam
ipak vjerovala da ništa nije radio bez razloga, a to me tjeralo da ispitam njegove
motive. Nije trebao biti obziran, posvetiti mi pozornost ili me raskošno tretirati.
Djelomiĉno mi je okrenuo glavu, uhvativši me kako zurim. „Zar ti se
nije svidjelo ono što si vidjela?“
Skrenula sam pogled, nesposobna prihvatiti istinu.
Njegovo lako prihvaćanje neizgovorene uvrede govorilo mi je kao
prvo da ih je dosta dobio, a kao drugo da ga ne dotiĉu.
Kad smo se vratili u hotel, bila sam olupina. Penjala sam se stubama
ispred muškaraca, ukoĉenih leĊa i uzdignute brade. Maxime je poţelio laku noć
ĉuvarima na vrhu stubišta i otvorio mi vrata.
Kad smo ušli unutra, hrabrost mi je posustala. Zastala sam u dnevnoj
sobi. Što sada? Kako bi se to trebalo dogoditi? Da odem u sobu i skinem se? Da ga
ĉekam u krevetu? Od te pomisli, drhtaji su mi puzali po koţi.
Maxime je bez ţurbe skinuo sako i prebacio ga preko stalka za odjeću.
Razvezao je kravatu i natoĉi si viski iz bara. Pijuckajući, paţljivo me promatrao. Za
razliku od mene, nije djelovao nesigurno. Izgledalo je da toĉno zna što će sljedeće
uĉiniti.
Osjetila sam nagon da sklopim ruke. Umjesto toga, prisilila sam se da
ih stavim iza leĊa. Neću mu pruţiti zadovoljstvo da zna kako će mi biti prvi.
Prikrila sam tu pomisao, sebiĉno je ĉuvajući koliko god mogu. Nije to zasluţio.
Nadam se da neće ni primijetiti.
„Zoe.“
Skoĉila sam na zvuk njegovog glasa, odajući tjeskobu. Ton mu je bio
dubok i baršunast, naĉin na koji mi je izgovorio ime stranim naglaskom ĉinio se
poput milovanja. Jedva sam potisnula buntovni instinkt da mu prkosim.
„Treba li ti kupaonica?“ upitao je.

Trofej knjiga 92
 Odmahnula sam glavom ne vjerujući svom glasu.
Rekao je niskim glasom, „Onda kreni u sobu, cherie.3

3
Draga

Trofej knjiga 93
 Rijeĉi su bile poput kazne, oštar udarac biĉem po mojim leĊima. Preplavio
me osjećaj oĉekivanog gubitka, ali sam ga prignjeĉila i zakljuĉala osjećaje dok sam
radila ono što mi je rekao koraĉajući prema sobi. Bacila sam torbicu na sjedalo za
dvoje gdje mi je jutros lijeĉio rane i stala pokraj kreveta. Kada je ušao u sobu,
hrabrost se poput pokrova omotala oko mene.
Ispravila sam ramena, ponovno se razmećući laţnom hrabrošću.
„Kako me ţeliš?“
Nagnuo je glavu i znatiţeljno me prouĉavao. „Kako misliš?“
Zgrĉila sam prste dok mi se nokti nisu zarili u dlanove. „Odjevenu ili
golu?“
Usne su mu se polako izvile u smiješak. „Ne jebem ţenu koja ima
odjeću na sebi.“

Trofej knjiga 94
 „Golu, onda,“ rekla sam s gorĉinom u glasu. „Na krevetu? Nagnutu
nad komodom?“
„Zoe.“ Odmahnuo je glavom, ravnodušne, jednoliĉne oĉi postale su
mu ţivahnije od zabave, poput teĉnog srebra. „Uspori.“
„Samo to uradi već jednom.“ Ţeljela sam samo da ovo završi.
Polako mi je prilazio, skidajući leptir mašnu. „Jebanje nije samo
zabijanje kurca u tvoju maĉkicu.“
Obrazi su mi se zarumenili od njegovog jezivog jezika. Kada mi je
pruţio svoju ĉašu, uzela sam je refleksnom reakcijom. Otkopĉao je ovratnik prije
nego ju je uzeo natrag i spustio na komodu. Pokreti su mu bili laki, samouvjereni.
Zurio mi je duboko u oĉi, prodirući u svaki kutak dijelova koje sam pokušavala
sakriti od njega kad mi je uzeo lice izmeĊu širokih dlanova.
Koţe mu je bila topla i gruba na mojim obrazima. Dahtala sam dok mi
je zabacivao glavu i polako spuštao svoju. Znala sam da će me poljubiti, ali me
ništa nije moglo pripremiti za trenutak kada me dodirnuo usnama.
Oĉekivala sam da ću osjetiti odbojnost, kao što sam oĉekivala da će
me skinuti golu i iskoristiti. Nisam mislila da će me poljubiti, sigurno ne ovako.
Bilo je neizvjesno, istraţujuće. Usne su mu bile tople i mekane, njeţni pritisak na
moje probudio mi je nervne završetke ispod koţe. Kada mi je pustio usne, zurila
sam mu u lice s mješavinom iznenaĊenja i zbunjenosti.
„Što to radiš?“ uspjela sam prošaptati.
Skenirao mi je lice, prouĉavajući mi oĉi prije nego mu se pogled
spustio na moje usne. Umjesto odgovora, ponovno nam je pritisnuo usta. Ovaj put
je zapucketala iskra tamo gdje su njegove usne oĉešale moje. Dahtala sam, lagano
udišući zrak. Oĉi su mu potamnile od zvuka. U njima je gorjela ţudnja, ali prije
nego je nestrpljenje potrajalo, produbio je poljubac.

Trofej knjiga 95
 Jedini dijelovi tijela koji su nam se dodirivali bile su njegove ruke na
mojim obrazima i usne, već dovoljno preopterećenje. Miris mi je zagolicao nosnice
– citrus i zaĉini. Toplina ruku prodirala mi je u koţu. Nisam bila pripremljena, novi
me doţivljaj uhvatio nespremnom. Moţda ne bih bila tako osjetljiva da mi ovo nije
bio prvi poljubac. Mogu samo kriviti sebe što sam se nadala uzaludnim
fantazijama. Mogu kriviti neiskustvo što sam bila tako bespomoćna pred njegovim
vještim usnama.
Koţa na rukama mi se najeţila kad mi je povukao donju usnu ustima.
Zubima je njeţno grickao meso, zatim spustio lepršavi poljubac na isto mjesto.
Toplina mi je nadirala kroz vene, tijelo silno reagiralo na lagani podraţaj. Kada je
jezikom pratio liniju mojih usana, same su se rastvorile. Prikrao se unutra,
pojaĉavajući poljubac. Imao je okus viskija i muškarca. Koljena su mi slabila od
njeţnog naĉina na koji je stavljao usne preko mojih. Tijelo mi je poĉelo brujati,
trnci strujati pod preosjetljivom koţom. Cijelo vrijeme me paţljivo drţao,
uokvirivši mi lice kao da sam krhka lutka.
Disanje mi je poĉelo preskakati. Grudi su se napele. Bol mi je poĉela
pulsirati izmeĊu nogu. Stenjanje mi se otelo sa usana, puknuvši poput mjehurića u
poljupcu. U tijelu mi je rasla ţelja kako je poljubac postajao zahtjevniji. Uzvratila
sam bez razmišljanja, zaplićući jezik sa njegovim. Onog trenutka kad sam uzvratila
milovanje istom mjerom, vodio me unatrag sve dok mi se tijelo nije sudarilo sa
prozorom. Zavjese nisu bile navuĉene. Okno mi je bilo hladno na leĊima,
naglašavajući pregrijanost koţe.
Nagnuo se, pritiskujući tijelo na moje. Bilo je neĉega u ovakvom
drţanju muškarca. Nisam mogla odrediti što, samo me tjeralo da mu se predam, da
dominira njegova snaga i da me zaštiti svojom moći. Bez napora sam pala u zamku.

Trofej knjiga 96
 Moja sklonost bijegu kroz sanjarenje cijeloga ţivota bila je dobro uvjeţbana
vještina. Lako mi je vodila um iz stvarnosti u fantaziju koja se toliko puta
odigravala u mojim snovima da sam neprestano ţudila za njom.
Bio je tvrd i ĉvrst, zid mišića. Erekcijom mi je pritiskao trbuh, hraneći
mi sopstvenu moć. Muška je snaga uvijek bila istaknuta u mojim fantazijama o
seksu, ali nikad nisam mislila da ću imati svoju. OslobaĊajuća je, smiruje moju
ogorĉenost našim nejednakim poloţajem. Mali dio uma koji mi je još uvije
funkcionirao, procesuriao je i pohranjivao novo saznanje. Jedino mjesto gdje ću
ikad imati moć je njegov krevet.
Rukama je skliznuo s lica do vrata i preko ramena. Lutale su mi preko
ruku i zastajale na bokovima. Cijelo to vrijeme nije prekidao poljubac. Ţivotne sile
su nam se pomiješale, udisali smo isti zrak. Disanje mi je postalo više oteţano kad
mi je Maxime poloţio dlan na trbuh. Znala sam da moţe osjetiti brzo kretanje
udaha i izdaha, moju potrebu za još. Kao da je upravo to radio, mjerio moju
reakciju, prije nego je pomjerio ruku na donju stranu moje dojke. Dahtala sam,
tijelo mi se ukoĉilo u išĉekivanju. Oprezno je povukao ruku prema gore dok mi
prstom nije oĉešao bradavicu. Kad se vrh stvrdnuo pod dodirom, reţanje mi se
otelo iz grudi.
Poljubac nam je postao mahnit, moja fantazija ţurna, a njegova
pobjeda već zakljuĉena. Ne mogu opisati osjećaj njegovih ruku na sebi. Nikad
nisam iskusila tako ludu potrebu. Nisam ĉak znala ni što oĉekivati, samo da je
prirodno kad je šakom zguţvao haljinu i podigao je gore do boka tako da mu je
slobodna ruka mogla skliznuti ispod i dohvatiti vrućinu izmeĊu mojih nogu.
Stenjanje mi je bilo bezumno, sramotno. Donje rublje bilo je mokro.
Otkrivši to, zvuk koji je ispustio bio je više ţivotinjski nego ljudski. Napuštajući
intimno mjesto koje nijedan muškarac nije nikada dodirnuo, dohvatio je patentni
zatvaraĉ sa strane haljine. Njeţno mi je sklonio rukav s ramena.

Trofej knjiga 97
 Tkanina mi se skupila oko struka. Zadrţao mi je pogled dok je gurao preko
bokova, puštajući da mi haljina padne oko stopala. Sive oĉi su mu bile zadimljene,
uobiĉajena hladnoća je gorjela. Oĉarana tom preobrazbom, zurila sam u naĉin ma
koji im je boja tamnila do rastopljene ţive kad je zakoraĉio korak unatrag i prešao
pogledom preko mene.
Udaljenost me ohladila. Prekinula je grozniĉavu ĉaroliju. Trenutak me
šokirao, obasipajući mi ţelju sramotom. Naslonila sam se leĊima na staklo,
pokušavajući napraviti razmak izmeĊu nas, ali me Maxime uzeo u naruĉje i odnio
do kreveta. Paţljivo me spustio na madrac, ostavljajući da mi noge vise preko ruba.
Kad se sagnuo, podigla sam se na lakte, nervozno išĉekujući, ali mi je samo
posegnuo za stopalima. Skinuo je prvo jednu, zatim drugu cipelu, ljubeći ris svakog
stopala. Zatim se ponovno uspravio i uhvatio mi silikon samostojećih ĉarapa.
Gledala sam dok ih je spuštao prema dolje i odbacivao, a onda isto uradio s
drugom. Ukoĉila sam se kad je posegnuo za gaćicama.
„Pst.“ Naginjao se iznad mene, ljubeći mi usne, gurajući me dolje
dlanom na grudima dok mi ruke nisu popustile, leĊima udarivši u madrac. „Samo
se opusti.“
Nisam. Stisnula sam oĉi kad mi je povukao donje rublje preko bokova
i stopala. Osjećala sam kako se prebacuje preko mene i trza dok mi je spuštao
poljubac na vrh spolovila.
„Pogledaj me, Zoe.“
Otvorila sam oĉi preko volje.
„Tako je bolje,“ rekao je. „Ţelim ti gledati izraz kad te natjeram da
svršiš.“
Kad je posegnuo za grudnjakom, automatski sam stavila ruku preko
njegove da ga zaustavim.

Trofej knjiga 98
 Nije navaljivao. Umjesto toga je rekao, „Skini grudnjak za mene.
Ţelim te vidjeti cijelu.“
Već sam bila gola od struka prema dolje, ali sam oklijevala. Nekako
sam nerado uklanjala posljednju barijeru. Strpljivo je ĉekao. Nikako neće otići dok
se ja ne prilagodim. Odbijanje je bilo samo produljivanje.
Ruke su mi se lagano tresle dok sam otkopĉavala prednju kopĉu.
„Skroz ga skini,” rekao je.
Gurnula sam bretela sa ramena, izvlaĉeći jednu po jednu ruku.
Polako mi je procjenjivao tijelo. „Predivna si, moj mali cvijetu.
Prekrasna, baš kao što sam znao da ćeš biti.“
Ustao je na noge i otkopĉao remen. Pustio ga je da slobodno visi dok
je skidao cipele, ĉarape, zatim i hlaĉe. Paţljivo me promatrao dok je spuštao gaće
preko bokova, toliko da ga nisam mogla gledati, morala sam okrenuti glavu u
stranu.
„Pogled na mene, Zoe.“
Stroga zapovijed bila je u oštroj suprotnosti sa prethodnom njeţnošću.
Polako sam ga opet pogledala kad je otkopĉao dva gumba na košulji s donje strane.
Rubovi košulje nisu prikrivali njegovu tvrdoću. Penis mu je bio debeo i dugaĉak,
ponosno je stršao. Ogroman je. Prizor je bio erotiĉniji nego sam oĉekivala, ĉineći
mi donji dio tijela toplim. Nikada nisam vidjela golog muškarca tako blizu, sa
uzdignutim penisom koji mu je virio ispod prednjeg dijela košulje.
Pokušala sam pobjeći natrag kad mi je zakoraĉio izmeĊu nogu, ali mi je
zgrabio bedra i raširio ih prije nego je pao na koljena.
„Što to radiš?“ zavapila sam.
Usne su mu se izvile u jednom kutu. „Što ti se ĉini da radim?“
Spustio je glavu, promatrajući me kako ga gledam dok je pritiskao
poljubac toĉno u središte nogu. Cijelo tijelo mi se trznulo.

Trofej knjiga 99
 Uputio mi je znalaĉki smiješak. „Nitko ti se nikad nije spustio ovdje
dolje?“
Ţeljela sam reći da, reći laţ, ali mi je zamahom jezika preko nabora
ukrao rijeĉi. Bilo je vrelo. Ukusno. Uhvativši me za koljena, drţao mi je noge
otvorenima lickajući od dna do vrha proreza. Bedra su mi se tresla. Prevlaĉenje
jezika preko klitorisa natjeralo me da savijem leĊa.
„Divno reagiraš,“ rekao je, zvuĉeći zadovoljno.
Kad je lagano povukao snop ţivaca, tijelo mi se izvilo. Uţitak je bio
izuzetan. Vrućina je rasla i omotavala mi donji dio trbuha, pletući mreţu potrebe.
Penjala se gore, prenoseći me na mjesto gdje sam oĉajniĉki trebala biti, ali je onda
usporio. Frustrirana, gurnula sam ruke u plahte. Proţdirući me, zadrţao mi je
pogled na licu, ocjenjujući moju reakciju. Raširio me palĉevima, zatim grickao i
lizao dok ĉvrsto nabijena napetost gotovo nije puknula, samo trenutak prije toga,
ponovno je usporio.
Frustrirano sam zastenjala. „Maxime.“
Ton mu je bio lijen, gotovo zadirkujući. „Što je, ma belle ?“4
„Molim te.“ Neka prestane.
„Ţeliš svršiti?“
Ne, ne ovako, ali bilo je muĉenje drţati se na rubu neĉeg nepoznatog.
„Moraš to reći.“ Kazao je.
IznuĊivao mi je pristanak, ĉak i u ovome. Ipak, baš kao i u našem uvrnutom
dogovoru, nije mi dao izbora. Ne baš. Ne dok me muĉio svojim erotskim
upravljanjem.
Rijeĉ mi je izdajniĉkim dahom pobjegla sa usana. „Da.“

4
Draga

Trofej knjiga 100

 Odmah se pokorio, usredotoĉivši svu svoju opaku paţnju na moj
klitoris. Kruţio je jezikom i dolje njeţno grickao prije nego je vrhom okrenuo
preko nabubrenog mesa koje je bilo nateĉeno i ţeljno.
Konaĉno je napetost pukla. Vatromet mi je krenuo iz srţi. Mišići su mi
se grĉili, noge mu obgrlile lice dok je nastavljao svoj napad i gurao me još više.
Bilo je i bolje i gore od onoga što sam zamišljala. Bolje jer je uţitak bio jedinstven,
moćan osjećaj razliĉit od bilo kojeg drugog. Gori, jer je predaja imala okus izdaje.
Olakšanje je fiziĉko. Agonija mentalna.
Misli su me napadale dok sam leţala gola, vidno su se širile sa mojom
ekstazom, mali grĉevi stezali su mi spolovilo dok me Maxime prouĉavao,
ocjenjujući svoje djelo. Voljela bih da mogu nestati u sebi kao juĉer kada me
prisilio da napišem pismo, ali me zadovoljstvo prizemljilo. Bila sam potpuno
prisutna u trenutku.
Dok me Maxime prebacivao na sredinu kreveta i protezao se preko mene,
rekla sam sebi da sam netko drugi, ţena sa tamnom šminkom. Kad je stavio penis
na moj ulaz, nisam ţeljela da osjetim vrućinu kako mi preplavljuje središte. Htjela
sam biti hladna i frigidna, ali sam gorjela od uzbuĊenja.
Provukao mi je prste kroz kosu, drţeći mi njeţno glavu dok me gledao
u oĉi. Taj mi se trenutak urezao u pamćenje. Ono što ćemo uraditi, niti jedno od nas
nikad ne moţe izbrisati. To je ništa, samo seks, a opet je bilo sve. Bila je to sva
moja ţivotna ušteĊevina sanjarenja. Uništena. Kad mi je nabore raširio glavićem
penisa, prekrivši ga vlaţnošću vidjela sam mu zadovoljstvo u oĉima. Nadala sam se
da moţe vidjeti mrţnju u mojima. Mrzila sam ga, ali ni blizu toliko koliko sam
mrzila sebe zbog toga kako sam se zbog njega osjećala.
Kad se gurnuo naprijed, razdvajajući me, zgrabila sam mu gornji dio
ruku unatoĉ namjeri da ga ne dodirujem. Gorjelo je. Ĉinilo mi se da će me podijeliti
na dva dijela.

Trofej knjiga 101

 „Pst.“ Poljubio me u ĉelo. „Prilagodit ćeš se za minutu.“
Nisam, ali je bio strpljiv. Polako se kretao. Kada se ugurao još jedan
centimetar unutra, poĉela sam paniĉariti. Bio je prevelik. Previše je boljelo.
„Uskoro će biti bolje,“ rekao je.
Obećanje mu je bila laţ, jer me više boljelo kako me dalje širio.
Izgledalo je da mu je teško ući dublje u mene. Dah mi je zastao. Stisnula sam zube,
pokušavajući da mu ne pokaţem svoju agoniju.
Prinoseći mi ruke licu, oĉešao mi je obraze palĉevima. „Ĉvrsta si, moj mali
cvijetu.“ Glas mu je bio napregnut. „Prošlo je dosta vremena?“
Nisam mogla govoriti iz straha da se ne odam. Nisam poricala niti priznala.
Samo sam se usredotoĉila na disanje kroz provaljivanje koje je peklo poput vatre i
tjeralo me da se kajem što nisam izabrala ćeliju punu štakora umjesto ovoga.
Izvukao je djelić i lagano se odgurnuo. Unutarnji mišići su mi se zgrĉili
nastojeći izbaciti uzrok moje boli. Psovao je ispod daha, znoj mu je curio po ĉelu.
„Natjerat ćeš me da svršim prije nego sam cijeli u tebi.“ Rekao je
stegnute ĉeljusti.
Zvuĉalo je kao opomena, ali nisam znala što ţeli od mene. Zastenjala
sam kad se opet pokrenuo, nije to bio zvuk zadovoljstva.
„Opusti se, ma cherie,“ „Udahni duboko za mene.“
Jesam i malo je pomoglo.
„To je dobro.“ Poljubio me u obraz. „Tako.“
Baš kad je napetost u mojim mišićima neznatno popustila, naglo je
krenuo naprijed, prolazeći pored barijere koja mu je sprjeĉavala ulazak. Unutarnji
mišići su mi se bunili. Osjećaj je bio kao da me razdire. Istezanje je bilo neizdrţivo,
bol uţarena. Zaboravila sam disati. Usne su mi se rastvorile u bezvuĉnom jauku.
Maxime se ukoĉio. Cijelo tijelo mu se napelo iznad mog. Pogled mu je
podivljao. Šok se smjestio u zimsko-sivim bazenima i krvario u muški ponos.

Trofej knjiga 102

 „Ah, Zoe.“ Kliknuo je jezikom i odmahnuo glavom, ali mu je posesivno
zadovoljstvo gorjelo u oĉima. „Trebala si mi reći.“
Neoĉekivane suze skupile su mi se u oĉima. Pokušala sam ih suspregnuti, ali
su se prelile kad sam spustila trepavice.
Poljubio me u kut oka, usnama mi je ocrtavao trag suza. „Pripremio bih te
bolje.“
To što je znao, samo je sve pogoršalo.
„Ne plaĉi.“ Velikim me rukama uhvatio za ĉeljust, paţljivo mi drţeći glavu.
„Ja ću se pobrinuti za tebe.“
Kretao se dok je govorio, plitkim potiscima paleći plamenove. Zarila
sam mu nokte u tkaninu košulje, hvatajući ga za ruke dok me kaţnjavao svakim
pokretom bokova, a onda su mu usne bile na mojima. Poljubac je bio sladak i
njeţan. To me nekako smirilo dok mi je rukama pronalazio grudi, prstima mi
njeţno prelazeći preko bradavica. Otvrdnule su, uţitak koji je izazvao dodirom
odjekivao mi je u klitorisu.
Peckanje nije jenjavalo, ali sam postala klizava. Pritisnuo je dublje,
prodiranje mu je bilo malo lakše. Što me više ljubio, tijelo mi je postajalo mekanije
oko njega dok ga nije potpuno obuhvatilo, stisnuvši nam prepone.
„Zoe,“ izgovorio mi je u usta, glasom punim uzbuĊenja.
Mogla sam se samo prilijepiti za njega kad mi je dopustio da se na trenutak
naviknem na osjećaj prije nego pojaĉa tempo. Oslobodio mi je usta i povukao se
natrag da mi pogleda lice. Poduprijevši se jednom rukom, kliznuo je drugom
izmeĊu naših tijela. Kad su mu prsti pronašli klitoris, raniji uţitak se vratio, sada
već poznata ţudnja izdizala se iznad ozljede i nekako umanjivala bol.
„To je moja djevojka,“ rekao je.

Trofej knjiga 103

 Nisam ga ţeljela dodirnuti, ali kako je zadovoljstvo raslo i otimalo se
kontroli, morala sam se pridrţati za nešto. Ruke su mi se same ovile oko njega,
nalazeći oslonac u njegovom snaţnom tijelu.
Poĉeo se kretati brţe, tijelom sam ga instinktivno pratila. Zastenjao je
kad sam automatskim potezom stavila noge oko njega da se odrţim. Bol je još
uvijek bila prisutna, ali je više nisam registrirala. Osjetila sam samo rastuću
napetost koje sam se trebala osloboditi kao što sam trebala hranu ili vodu. Skoro
sam osjetila vrhunac kad se silovito povukao. Povikala sam od nelagode.
Posegnuvši preko mene prema ladici noćnog ormarića, uzeo je
kondom, rastvorio paketić zubima. Nisam mogla vjerovati da nisam razmišljala o
zaštiti u svojoj omaglici poţude. Kada je sjeo natrag na pete kako bi namjestio
kondom, pogledala sam mu penis. Bio je prekriven mojom krvlju i iscjetkom.
Plahte su bile u neredu. Obrazi su mi gorjeli od srama koliko sam jako ţeljela da
ovo dovrši, toliko sam jako trebala ovo od ĉovjeka kojeg sam mrzila.
Kada je navukao kondom, opet se gurnuo u mene. Perverzni dio mene ţalio
je za njegovom golom koţom i opirao se novoj smetnji. Onda su mi sve misli
odletjele iz glave dok je gurao duboko i iskliznuo gotovo skroz prije nego se opet
zabio do kraja. Pokretima je udarao preko nervnih završetaka, dodavši novi uţitak
poznatom. Masirao mi je klitoris sporo kruţeći dok me uzimao zahtjevnim
tempom. Tek kad mi se tijelo poĉelo stezati, a uţitak dostizati novu visinu, izgubio
je kontrolu.
Kretao se snaţno, ubrzavajući sopstveno otpuštanje. Stenjala sam, zvukovi
koji su mi dolazili iz usta pripadali su bezobzirnoj ţeni. Kada mi je orgazam
eksplodirao, zabacio je glavu tiho jecajući, zabijajući se još dublje u mene. Tijelo
mu se napelo, mišići stegnuli pod mojim dlanovima. Mogla sam osjetiti ĉvorove i
ţlijebove muškosti koji su mu oblikovali leĊa pod košuljom. Spustio je glavu
pokraj moje, teško dišući.

Trofej knjiga 104

 Djelomiĉno okrenuvši lice, njeţno me poljubio u sljepooĉnicu. „Bit ćeš moje
uništenje.“
Potisnula sam unatrag, puštajući madrac da mi upije teţinu.
On je već moje uništenje.
Više nisam ţena koja sam bila.
Nikad se ne mogu vratiti stvarima onakvima kakve su bile.

Trofej knjiga 105

 Podigla sam se na ruke kad se Maxime otkotrljao s mene. Bedra su mi bila
oblivena krvlju, puno više nego sam oĉekivala. Plahte su bile zaprljane. Tragovi
moje izgubljene nevinosti umrljali su bijelu tkaninu Maximove košulje. Skenirao
mi je lice dok je skidao kondom. Morala sam pobjeći od tog prodornog pogleda.
Invazija nad mojim tijelom već je bila dovoljna. Nisam ţeljela da mi kopa po
osjećajima.
Ustao je i otišao u kupaonicu. Onog trenutka kad su se vrata zatvorila, bila
sam na nogama. Morala sam pobjeći iz ovog kreveta. Ţeljela sam trĉati, ali mogla
sam doći najdalje do dnevne sobe. Bol izmeĊu nogu je uporna, neugodan
podsjetnik na moju novu stvarnost.

Trofej knjiga 106

 Otišla sam ravno do bara i nasula si viski. Nisam baš bila osoba koja pije,
nikada nisam popila viski, ali sam ga iskapila jednim potezom. Oduzeo mi je dah,
goreći sve do ţeludca. Ugledavši paket cigareta pored dekantera, dohvatila sam ga
sa upaljaĉem i osvrnula se po sobi traţeći nešto za obući. Neću se vratiti u spavaću
sobu. Ne još. Pogled mi se zaustavio na stalku za odjeću sa Maximovim sakoom od
smokinga. Nisam razmišljala. Obukla sam ga i širom otvorila klizna vrata, ne
obazirući se na hladnoću koja je navalila unutra ili što mi se tijelo smrznulo iste
minute kad sam bosa kroĉila na terasu.
Zapalila sam cigaretu i duboko udahnula. Pogled mi se navikao na predivan
prizor, odraz uliĉnih svjetiljki na vodi, ali zapravo ga nisam vidjela. Misli su mi
bile okrenuta prema unutra. Turbulentne. Kako da pomirim ţenu koja sam postala u
tom krevetu sa onom koja sam bila? Kako sam mogla pronaći zadovoljstvo u
rukama ĉovjeka koji mi se gadi? Zato jer je bio njeţan? Dobar ljubavnik? Obziran?
Moţda zato što je uradio sve kako treba?
Prsti su mi se savili u kuglu od tog priznanja. Bilo bi lakše i manje
zbunjujuće da je bio okrutan. Nisam znala kako postaviti ĉovjeka, a morala sam
znati. Bio mi je neprijatelj. Nepredvidljivi neprijatelj je najopasnija vrsta. Nisam ga
razumjela, to me plašilo. Nisam razumjela njegove postupke ili motive.
Sjenka se istegla po podu. Maxime je stao pored mene, odjeven u
trenerku i majicu. Nisam se okrenula. Zadrţala sam pogled prikovan na vodu i
svjetla, prizor je bio lijep koliko i izdajniĉki, jer sam znala kakva grozota leţi ispod
temelja ovog grada.
Uzeo mi je cigaretu iz prstiju. Tek sad sam primijetila koliko sam se tresla i
kako su mi se zubi stisnuli od hladnoće. Osjetila sam da me gleda. Bila sam ga
svjesna, ne više izgubljena u svojoj glavi, ali ga nisam gledala ili primjećivala
njegovo prisustvo.
Povukao je dim prije nego je ugasio cigaretu u pepeljari. „Pušiš li?“

Trofej knjiga 107

 „Ne.“ Eksperimentirala sam malo nakon škole, ali sam odluĉila da mi
se ne sviĊa. „Ti?“
„Ne.“
Pitanje mi je trebalo biti sarkastiĉno, ali me iznenadio odgovorom, još više
umirujućim tonom. Naslonivši lakte na ogradu, konaĉno sam se okrenula da ga
pogledam. Sako se rastvorio, ali me nije bilo briga. Nije me bilo briga što mi je
hladno. Pozdravila sam smrznutu utrnulost tijela. Svejedno mi je što vidi. Sve je
već vidio. Nije ostalo ništa skriveno.
Vjetar mu je puhao preko ruba ĉela. Sigurno mu je bilo hladno, ali je
samo tiho stajao tamo, promatrajući me. To me razbjesnilo. Ţeljela sam da govori,
da mi kaţe zašto sam ovdje, da objasni ovu uvrnutu igru koju igra.
„Zašto si to uradio?“ upitala sam.
Spustio je glavu, stav mu je bio leţeran, ali oĉi oštre i svjesne. „Uradio
što?“
„Haljina, cvijeće, opera... ekstravagantna veĉera. Zašto?“
Pogled mu je bio ravan. „Iz istog razloga zbog kojeg sam te doveo
ovdje.“
„Već si juĉer odigrao uvjerljivu ulogu za Damianovo dobro. Nisi to
morao ponoviti danas.“
„Mogao sam to uĉiniti bilo gdje.“
Ukoĉila sam se. Morala sam to shvatiti. Nisam li? Ako ne kako bih
uvjerila svog brata da sam ovdje svojom voljom, kao voljena i razmaţena ţena,
zašto onda? Ţeljela sam da govori, da kaţe to, ali je zadrţao tu malu distancu
izmeĊu nas, strpljivo ĉekajući da ja spojim toĉkice.
„Ne razumijem,“ konaĉno sam rekla.

Trofej knjiga 108

 Monotoni glas mu je bio ravan, robot koji prenosi ĉinjenice. Ili moţda
rezerviran, kao da nije siguran kako ću podnijeti ovo. „Da ti pruţim tvoju
fantaziju.“
Te su me rijeĉi otpuhale. Na trenutak, još uvijek nisam shvaćala, ali onda su
polako dobile smisao. Oh, moj Boţe. Grudi su mi se stegle. Disanje je boljelo. Nije
me doveo ovdje da pokaţe mojim prijateljima i Damianu kako sam sretna jer mi se
posrećilo. Moţda i zbog toga, ali to je bio samo zgodan bonus.
Usne su mi se rastvorile u šoku. „Doveo si me ovdje da bi me jebao.“ Zato
što je znao moje najintimnije ideale. Znao je za Veneciju, moju povezanost sa
ovom odreĊenom opernom kućom, moju viziju savršene haljine. Ukrao mi je ţivot
i snove, pomiješao ih skupa u neku sjebanu fantaziju, posluţio mi ih u izvrnutoj
verziji stvarnosti. Znao je moje ţelje i iskoristio ih protiv mene. „Kurvin sine.
Iskoristio si moj san da stvoriš cijeli ovaj mali romantiĉni scenarij.“
Pogled mu je i dalje bio oprezan. „Više bi ti se sviĊala okrutnija verzija?“
„Više bi mi se sviĊala istina.“
Prešao je dva koraka izmeĊu nas. Zgrabivši revere sakoa, sastavio je rubove
da mi pokrije tijelo. „Zbog toga mi nisi rekla, Zoe? Jer ti se više sviĊa istina?“
Skrenula sam pogled.
Ton mu je bio njeţan, onaj koji biste upotrijebili pokušavajući iznuditi istinu
od nekoga. „Zašto si još uvijek djevica?“
„Ĉekala sam pravog ĉovjeka,“ rekla sam kao da to nije bilo vaţno.
Kimnuo je, tiha potvrdivši razumijevanje. Nije bilo kajanja u njegovom glasu
kad je rekao, „Nijedan ĉovjek nije više pogrešan od mene.“
Silovito sam se tresla kad me uhvatio, privijajući me na svoje grudi. Unio me
unutra i lako zatvorio vrata balansirajući me u jednoj ruci. Odnio me u kupatilo i
spustio na tepih pored kade.

Trofej knjiga 109

 Omotala sam ruke oko sebe, drhteći dok sam ga gledala kako otvara slavinu i
pušta toplu vodu. Nestale su latice i svijeće. Kada je bila oĉišćena. Spremaĉice su
došle dok smo veĉerali.
Kada je bila napunjena tek ĉetvrtinu kad mi je kliznuo dlanovima ispod
sakoa i sklonio ga s ramena, ne obazirući se na skupocjenu stvar zguţvanu na podu.
Podigao me i postavio na noge u kadi. Uzevši staklenku soli za kupanje s ruba,
ispraznio je cijelu teglu u kadu i zagrabio njome vodu kojom me polijevao po
ramenu.
Toplina je rastjerala hladnoću. Najeţena koţa mi se skupljala. Napunio je
teglu i prolio je po mom drugom ramenu. Uradio je isto s moje prednje strane i po
leĊima, zatim se sagnuo da stavi sapun na spuţvu. Zapoĉeo je od struka, povlaĉeći
je od boka do bedra prije nego je spuţvu iscijedio i pustio da mi sapunica teĉe niz
list. Detaljno me prao, jednim po jednim njeţnim potezom uklanjajući krv i
hladnoću.
Kupaonica je bila topla, ali sam još uvijek drhtala. Kad se kada dopola
napunila, iskljuĉio je vodu i polegao me. Skupljajući mi kosu u ĉvor, povukao je
preko ruba kade. Voda me peckala izmeĊu nogu, ali me obavijala vrućina, topeći
posljednji gorki mraz pod koţom, umirujući drhtanje. Cijelo me vrijeme nastavio
kupati, ispirući ostatke našeg spajanja na neobiĉno ponizan naĉin, kao da sam ja
princeza, a on sluga.
Kad mi se koţa poĉela nabirati, povukao je ĉep i pruţio mi ruku kako bi mi
pomogao da izaĊem iz kupke. Navlaĉeći paperjasti ruĉnik oko mene, osušio mi je
tijelo. Kad mi na koţi nije ostala ni trunka vlage, poveo me natrag u sobu i natjerao
da sjednem na sofu za dvoje dok je skidao plahte sa kreveta, ostavivši poplun.
Preklopivši ga, pogledao me tihom zapovijedi.
Potrošena sam. Moja je borba bila hladna. Ustala sam bez pogovora,
bacivši ruĉnik sa strane kreveta prije nego sam legla.

Trofej knjiga 110

 Okrenuvši se na bok, gledala sam prema zidu. Legao je pored mene, ugasio
lampu, straga me obgrlivši rukom koju mi je prebacio preko trbuha kako bi me
stegnuo uz sebe.
Tiho smo disali. Oboje smo bili budni, ali nijedno nije govorilo. Svjetlo
uliĉnih lampi probijalo se kroz prozor u sobu. Igralo se po zidovima, stvarajući
zasjenjeni odraz slobodnog svijeta vani.
Nakon dugo vremena, u mraku je rekao, „Da sam imao vremena, prvo bih te
natjerao da se zaljubiš u mene.“
Prestala sam disati na te rijeĉi.
Trebale su biti utjeha, ali bile su zapanjujuće okrutne.

Trofej knjiga 111

 Dan je bio siv, mistral je puhao punom snagom kada smo sletjeli u Marseille.
Let je bio turbulentan uz grubo slijetanje, ali moj je pilot vješt. Automobil je ĉekao
kad smo izašli iz aviona, Alexis je bio naslonjen na njega. Nisam se zavaravao da
to shvatim kao jednoĉlani odbor za dobrodošlicu. Brat nije bio ovdje zbog mene.
Gledao je iza mene u ţenu koja se ukoĉeno spuštala stepenicama. Radoznalost mu
je bila oĉita, a uzbuĊenje odvratno.
Impulzivnim, posesivnim ĉinom, pronašao sam Zoeinu ruku i sklopio prste
oko njenih. Alexis je usredotoĉio pogled na tu gestu. Lice mu se naboralo od
mrštenja kad joj je ugledao moderni vuneni kaput i lakirane ĉizme.
Uspravio se dok smo prilazili. Ne upućujući Zoei još jedan pogled, obratio
mi se na francuskom. „Što se dogaĊa, Max?“
Osmijeh mi je bio laţan. „Reci ti meni.“ Moj roĊak, Jerome, obavijestio me
kako je Alexis pregovarao s Talijanima.
Promatrao me paţnjom jastreba. „Zašto naš talac nosi Gucci?“
Glas mi je odavao napetost. „Ona više nije talac.“

Trofej knjiga 112

 Podigao je obrvu. „Trebao si je predati meni.“
„Plan se promijenio.“
„U što? Kurva nam je sada gost?“
Suzio sam oĉi. Ton mu je bio tih, ali snaga koju je prikrivao, bila je
sve osim toga. „Pazi na jezik. Ona mi je ljubavnica.“
Tiho se nasmijao, odmahnuvši glavom. „Ti si nešto drugo, Max. Otac neće
biti zadovoljan.“
Otvorio sam Zoei vrata automobila. „Izgledam li kao da me briga?“
„Ne, ne izgledaš. To je dio problema, zar ne?“
Nije bio prvi put da me optuţuje kako stavljam svoje sebiĉne potrebe
ispred posla. Licemjeran je. Alexis nikada nije uradio ništa ako mu nije koristilo.
„Zašto?“ upitao je. „Ima li zlatnu piĉku?“
Neću dopustiti da mi promakne ta primjedba, ali neću ni nasjesti ispred
Benoita i Gautiera koji su nas slijedili s prtljagom. Alexis će kasnije dobiti po svom
prljavom jeziku.
Zadrţao sam osmijeh netaknutim. „Ljubomoran?“
Skrenuo je paţnju opet na Zoe, gledajući je kao da je stoka. „Ma ne.
Ionako nije nešto. Predebela oko bokova za moj ukus.“
To je zato što nije bio u njenom prostoru, nije vidio njenu beznadnu vjeru i
tihu otpornost. Zgnjeĉio bi mali cvijet pod svojim mokasinama od dvije tisuće
dolara i nikad ga ne bi ni primijetio.
„Umukni i vozi.“ Dodao sam podrugljivo, „Nisi li zbog toga ovdje?“
Nacerio se, ne zagrizavši mamac i prebacio za volan.
Benoit i Gautier utovarili su nam kofere u prtljaţnik prije nego su krenuli
prema hangaru gdje smo drţali nekoliko automobila. Pratili su nas.
Nismo razgovarali na putu do kuće.

Trofej knjiga 113

 Stalno sam drţao Zoeinu ruku, osjetivši njenu napetost kad smo se okrenuli
kroz kapiju mog posjeda, ĉetrdeset pet minuta kasnije. Kuća je smještena na
hektaru zemlje na periferiji Cassisa. IzgraĊena je na rubu litice, s pogledom na
more.
Alexis je parkirao ispred, ali nije izašao. „Dobro došao kući, brate. Neću
ostati na zdravici.“
Ignorirajući njegov podrugljiv ton, izašao sam i otvorio Zoeina vrata.
Ĉuvar je dojurio sa svog mjesta pokraj ulaza da nam uzme torbe iz prtljaţnika. Zoe
je podigla pogled na dvokatnu vilu sa dvostrukim dimnjacima, ţaluzinama i
zidovima prekrivenim bršljanom. Pokušao sam ih promatrati njenim oĉima,
pokušati vidjeti ono što ona vidi. Bio je to tipiĉan juţnofrancuski dizajn, kuća je
datirala ĉetiri stoljeća unatrag. Silno sam se trudio obnoviti ga kao i ukrasni vrt sa
labirintom. Mora da je bilo nepoznato i ĉudno, ne ono na što je navikla.
Prednja vrata su se otvorila upravo kad se Alexis povukao. Izašla je moja
majka, noseći pregaĉu za kuhanje preko Chanel haljine. Kao i obiĉno, bila je
besprijekorno njegovana, bijelo-sijede kose oblikovane u bob frizuru i mudro
neprimjetnom šminkom. Unatoĉ godinama, lice joj je bilo mladoliko, sretni gen
koji je naslijedila od dugog niza predaka ĉistokrvne aristokracije.
„Max.“ Pojava joj se ozarila osmijehom koji se zaledio kad je primijetila
ţenu uz mene. Usta su joj se povukla prema dolje. Trajalo je trenutak, brzo
zamijenjen prijateljskim izrazom, ali primijetio sam. Predobro sam je poznavao.
Izdigla je svoju sitnu visinu, ukoĉivši kraljeţnicu. „Kuham. Raĉunala sam da
ćeš biti gladan. Bog samo zna što si morao jesti u toj zaboravljenoj zemlji. Nisam
oĉekivala da ćeš doći sa gostom.“ Pogledala je Zoe. „Neće biti dovoljno hrane.“
„Nema veze, maman.“ Poljubio sam joj obraze. „Snaći ćemo se.“ Prešao sam
na engleski. „Ovo je Zoe. Zoe, ovo je moja majka, Cecile.“

Trofej knjiga 114

 Majka nije poljubila Zoeine obraze, ponudila joj je svoju ruku, gesta
kojom je poniţavala Zoe kao niţi sloj, što netko tko nije upoznat s našom kulturom
ne bi shvatio.
Zoe me pogledala. Lagano sam kimnuo, upozorivši, na što se rukovala s
mojom majkom. Majka nije išla u korak s bitnijim pojedinostima našeg posla, ĉak
iako je znala da je ono što radimo mraĉno. Otac je više volio zadrţati je u mraku,
zaštititi je kako je tvrdio, ne samo od krvi s naših ruku, već takoĊer i od njegovih
ljubavnica. Ako je majka znala, nikada nije pokazala, ali su mi njene reakcije na
Zoe govorile da moţda nije tako neupućena u oĉeve nevjere kao što sam mislio ili
se nadao, za njeno dobro.
„Pa,“ majka je rekla na engleskom, gorim naglaskom od moga, „Onda bolje
da uĊete.“
Odmaknula se u stranu da bismo ušli. Straţar je slijedio sa koferima.
„Gdje ovo moram spustiti, gospodine?“ Upitao je na francuskom.
„U moju spavaću sobu.“
Majka je napućila usne. Pogled joj je neukusno preletio preko Zoeinog
plisiranog kaputa i ubojitih ĉizama sa štiklom.
Kad sam pomogao Zoe da skine kaput, majka je, vrativši se na francuski,
upitala, „Koliko dugo ostaje?“
Stavio sam kaput na stalak pokraj vrata prije nego sam skinuo svoj.
„Neko vrijeme.“
Tišinom je pokazivala svoje nezadovoljstvo.
„Nisi morala doći ĉak ovamo da mi kuhaš,“ rekao sam.
Uštinula me za obraz. „Majka sam ti. To mi je posao.“
„Na engleskom, molim te.“
Poravnala je pregaĉu i vratila se na engleski. „Idite se osvjeţiti. Ruĉak
će biti gotov kad završite.“

Trofej knjiga 115

 Pokazao sam Zoe kupaonicu za goste dolje i ĉekao vani.
Kad je izašla, uzeo sam joj ruku, steţući više nego je trebalo. „Ni rijeĉi mojoj
majci ili bilo kome o ĉemu se radi. Reci nešto što ne treba i Damian plaća cijenu.
Razumiješ?“
Zurila je u mene, dok su joj velike, plave oĉi svjetlucale od bojazni i odsjaja
neprijateljstva. „Da.“
„Dobro.“ Poljubio sam je u vrh glave u znak isprike i poveo do
blagovaonice.
Rukom se oĉešala o moju dok smo hodali. Pretjerano sam je svjestan, moj
uobiĉajeno poslom zaokupljen um bio je rastrojen. Nisam poznavao puno
dvadesetjednogodišnjih djevica. Nikad nisam mogao pretpostaviti. Spoznaja me
preplavila vrućim zadovoljstvom. Njena mi je nevinost još više odgovarala. Kao
dijete nikada nisam volio dijeliti igraĉke. To se nije promijenilo kada sam odrastao.
Ako ništa drugo, ta mi se osobina još više usadila. Alexis je valjda u pravu. Sebiĉni
sam gad.
Majka je ĉekala za stolom, bez pregaĉe, vrativši na prste prstenje koje je
skinula zbog kuhanja. Smaragd od pet karata okruţen dijamantima je obiteljski
prsten, koji je prelazio generacijama sa majke na kćerku. Nismo imali sestru.
Alexis i ja smo jedina djeca. Kao prvoroĊenom, prsten će biti proslijeĊen mojoj
supruzi, toĉno sam znao o ĉemu je moja majka razmišljala dok je ĉvrstim izrazom
prouĉavala Zoe, okrećući ga na prstu.
Smjestio sam Zoe s moje desne strane i zauzeo mjesto na ĉelu stola.
Majka je već sjedila s lijeve strane, na mjestu koje je uobiĉajeno rezervirano za
domaćicu kuće. Posluţeno je teleće peĉenje sa pariškim krumpirom i zelenim
graškom. Dovoljno da nahrani deset ljudi.
„Ukusno miriše,“ rekao sam, uzimajući noţ za rezanje.

Trofej knjiga 116

 „Tvoje omiljeno.“ Majka mi je uputila njeţan pogled, onaj koji je pokazivao
obiteljsku intimnost i obiĉaje, izbacujući uljeze kao Zoe. Naš je klan uvijek bio
zatvoren.
Nakon što sam izrezao meso, majka je servirala dok sam toĉio vino. Govorila
mi je o zalijevanju biljaka koje je obavljala u mojoj odsutnosti, o tome koje su
procvjetale, i o namirnicama koje je naruĉila da se dostave. Razgovarali smo o
mojim rodicama, Sylvie i Noelle, koje će uskoro doći kući sa sveuĉilišta kojeg
pohaĊaju u Parizu.
„Nabavila sam ti mandarine,“ rekla je majka nakon što smo završili glavno
jelo, gurnuvši zdjelu prema meni. „To su one sa Corsice koje tako voliš.“
„Nisi se trebala toliko truditi.“ Uzeo sam jednu, ogulio je i stavio na
Zoein tanjur. „Imam kuharicu, znaš.“
Majka je šrmcnula. „Ona te ne poznaje kao ja. Niti kuha kao ja.“
Podigla se. „Bila sam u kuhinji na nogama cijelo jutro. Treba mi odmor.“
Ustao sam. „Tko te vozi?“
„Jedan od ljudi tvog oca.“
Poljubio sam je u obraz. „Hvala ti za ruĉak.“
Potapšala me po ruci. „Ĉuvaj se.“ Zoei je rekla, „Do viĊenja, onda.“
Zoe je promrmljala jedva ĉujan pozdrav.
„Uzmi ĉaj,“ rekao sam Zoe. Drugim rijeĉima, ostani.
Ispratio sam majku.
Dok je navlaĉila kaput i šal na ulazu, upitala je, „Kako si upoznao ovu...“
mahnula je rukom,“...kako se već zove?“
„Zoe. Sluĉajno.“
Majka je stavila rukavice. „Ona je stranac, Max.“ „Svjestan sam toga,
maman.“
„Je li katolkinja?“

Trofej knjiga 117

 „Znaš da nisam religiozan.“
Uzdahnula je i potapšala me po obrazu. „Moram biti kući prije
dobrotvornog sastanka poslijepodne. Razmisli o doniranju. Ta jadna djeca trebaju
pomoć.“
„Napisat ću ĉek.“
„Dobro.“
Dao sam znak ĉuvaru koji je ĉekao na klupi pored oĉevog Mercedesa i
otpratio majku do automobila.
Oklijevala je kad sam otvorio vrata. „Max, ti znaš kako će ovo izgledati.“
Osjećao sam kako slijedi jedan od onih dugih govora. „Trideset mi je godina,
ne deset.“
Ponovo uzdahnuvši, ušla je unutra i mahnula kad je vozaĉ krenuo.
Podigao sam ruku u znak pozdrava, ĉekajući da proĊu vrata prije nego sam se
vratio unutra.
Zatekao sam Zoe u blagovaonici gdje sam je ostavio, sa šalicom ĉaja u ruci.
Pogledala je prema gore kada sam ušao, nesigurnog izraza.
„DoĊi,“ rekao sam. „Pokazat ću ti spavaću sobu.“
Naĉin na koji se napela izazvao mi je isti osjećaj bockanja u prsima
kao kada je otvoreno pokazala koliko joj je odbojna ideja da je jebem. Izrazom lica
sam moţda to odbijao, ali je sinoć bila zadovoljna. Moţda je mrzila ideju, ali joj se
svidjelo ono što sam joj radio. Vremenom će se naviknuti da me gleda.
Otišli smo gore do glavnog apartmana. Otvorio sam vrata i uveo je unutra.
Soba je bila prostrana s prostorom za sjedenje i garderobom koja se spajala sa
kupaonicom. Francuska vrata su se otvarala prema balkonu. Pogled je bio
veliĉanstven. Otišla je do prozora da pogleda more. Bio sam ponosan. Dom mi je
više od investicije. To je jedino mjesto gdje sam mogao otpustiti ĉuvare i opustiti
se.

Trofej knjiga 118

 „Što misliš?“ Zaista sam ţelio znati. Nisam znao zašto mi je vaţno da joj se
svidi moj dom.
Okrenula se prema meni, s blistajućim bijesom u lijepim, plavim
oĉima. „Što ţeliš da kaţem? Da je divno? Da je moj zatvor prekrasan? Hoću li se
onesvijestiti od veliĉine i otmjenosti tvog imanja, od toga koliko vrijedi?“
Uputio sam joj upozoravajući pogled. „Jednostavno hvala.“
„Oh, moja greška. Ovo je valjda dio u kojem ti zahvaljujem što si me spasio
od zatvaranja i silovanja.“
Pustio sam to. Umorna je. Prošla je puno toga u posljednja tri dana, naroĉito
sinoć. „Ako trebaš nešto, moje će se domaćica, Francine, pobrinuti za tvoje
potrebe. Moj dom je tvoj, neću uĉiniti ništa što bi te ponizilo.“
Zakoraĉio sam bliţe. „MeĊutim, nemoj pogriješiti misleći da sam ĉovjek koji
prašta. Odigrat ćeš svoj dio, ili Damian plaća. Ako pobjegneš, tvoj je brat mrtav.
Ţivi po mojim pravilima i dobro će nam ići. Ne treba biti neugodno za tebe. Ako
pokušaš, siguran sam da će ti se svidjeti ţivjeti ovdje.“
Pogled joj je bio oštar. Što to dovraga ĉinim? Preuzeo sam gomilu problema
na sebe uzdajući se u Zoe. Mogao sam samo biti bezliĉan, bezimen, nebitan ţeni
koju predajem bratu, samo još jedan pijun u strategiji da se zaštiti naš posao. Ne,
morao sam to uĉiniti osobnim. Morao sam je vidjeti onakvu kakva jeste. Dopustio
sam da me fascinira. Dopustio sam da me privuku njene tajne. Što god da je bilo,
bez obzira koliko je nezahvalna ili koliko me mrzi, nisam se mogao vratiti svojoj
odluci. Nakon prošle noći, za to je bilo prekasno.
Uhvatio sam joj obraz, odajući joj naklonost, jer je to bilo ono što je trebala.
„Vratit ću se veĉeras. Osjećaj se slobodnom razgledati kuću, ali ne izlazi van. U
sluĉaju da doĊeš u napast, imam ĉuvare rasporeĊene na imanju i na ulazu. Ako
ogladniš, Francine će ti pripremiti uţinu.“

Trofej knjiga 119

 Poljubio sam joj vrh glave i otišao prije nego sam došao u napast da je
skinem golu i uĉinim nešto više. Ostavljajući je samu tako brzo nije bilo idealno,
ali bio je prioritet suoĉiti se sa ocem.
Nakon što sam dao upute ĉuvarima da je ne puštaju s imanja, ostavio sam
poruku Francine, koja je bila vani, na pauzi za ruĉak. Mojoj gošći nije bilo
dopušteno koristiti se telefonom. Iskopĉao sam sve fiksne linije i zakljuĉao ih u
svojoj radnoj sobi. Zatim sam uzeo jedan od automobila iz garaţe, više sam volio
sam voziti. Trebao sam razmisliti, pa bih radije bio sam.
Na putu do Marseillea, razmišljao sam kako odluku predstaviti ocu. Neće biti
sretan, naroĉito ne sad kada su naši pregovori sa Talijanima zapoĉeli. Nije ţelio
komplikacije, ništa što bi omelo krhki poslovni napredak.
Oĉev ured bio je u blizini luke. Zaustavio sam se ispred i bacio kljuĉeve
posluzi da parkira automobil. Raphael Belshaw je sjedio na svom prijestolju iza
stola kada sam ušao. Gusta, sijeda kosa bila mu je zaĉešljana unatrag, kovrĉe
uredno ukroćene. Kao i obiĉno, bio je odjeven u crno odijelo i bijelu košulju. Moj
ujak, Emile, oĉev najmlaĊi brat, sjedio je na stolici za posjetitelje.
Otac me pogledao kroz suţene oĉi, lijevo je bilo zatvoreno. „Kasniš.“
Nije bio nezadovoljan zbog kašnjenja. Kladio bih se da Alexis nije gubio
vrijeme da podijeli vijesti.
„Loše vrijeme. Morali smo neko vrijeme kruţiti prije nego smo uspjeli
sletjeti.“ Sagnuo sam se kako bih zagrlio ujaka i potapšao ga po leĊima
uobiĉajenim naĉinom pozdrava. „Kako su Sylvie i Noelle?“
Narugao se. „Troše previše novca u Parizu.“
„Barem se dobro obrazuju.“
Ujak je lupkao prstima o stol, zlatni prsten s našim obiteljskim grbom udarao
je o drvo. „Ne znam zašto gnjave. Udat će se i imati djecu. Kakvu će im onda korist
donijeti karijera? Ako mene pitaš, samo bacaju pare u vodu.“

Trofej knjiga 120

 Zauzeo sam mjesto do njega. „Neke ţene vole raditi, baš kao muškarci.“
Ustao je. „Vremena su se promijenila, nisam siguran da je na bolje.“
Kimnuo je mom ocu. „Ostavit ću te da se dogovoriš sa Maxom. Ne zaboravi da
Hadrienne organizira ruĉak u nedjelju za dobrodošlicu djevojkama iz Pariza.
Oĉekujemo da ćete svi biti tamo.“ Uzeo je šešir sa stalka za kapute. „Ukljuĉujući
tebe, Max.“
Onog trenutka kad su se vrata zatvorila za njim, otac je rekao, „Moraš nešto
jebeno objasniti.“
Ironiĉno sam se osmjehnuo. „Ah, Alexis je svratio.“
„Alexis je rekao da si uzeo Damianovu sestru za ljubavnicu. Reci mi
da je to šala.“
„Nikada se ne bih šalio sa tim.“
Otac se nagnuo naprijed, oštrog pogleda. „Ĉime se onda igraš, sine?“
„Damian Hart moţe biti iza rešetaka, ali je svakim danom sve moćniji.
Nezgodan je, pametan, nemilosrdan i snalaţljiv. Nije oklijevao da izgradi prave
veze unutra. Ima ljude koji paze na njega izvana, upravljajući novcem koji zaradi,
prikupljajući informacije i radeći prljave poslove. Sada ne moţe do tog novca, ali
će moći za dvije godine kada ga puste.“ Otac je znao da novac i veze znaĉe moć,
dovoljno da zapoĉne rat. „Ne ţelimo ga za neprijatelja.“
„Nije li to bila svrha odvoĊenja njegove sestre? Reci mi kako ga to ne ĉini
našim neprijateljem.“
„Svrha je bila imati nešto da mu drţimo nad glavom.“ Ucjenjivati ga
da ispoštuje naš dogovor sa Daltonom kad vlasništvo nad rudnikom prijeĊe na
Harta. „Ovako će ĉak biti bolje.“
Otac je gunĊao. „Kako bolje?“

Trofej knjiga 121

 „Poštivat će dogovor ako mu je sestra sretna. Ako bude mislio da je
ovdje zato što ţeli, htjet će se pobrinuti da tako ostane i nećemo morati voditi rat.“
Onaj koji bismo vrlo lako mogli izgubiti.
Pogledao me s nevjericom. „Kako misliš to izvesti?“
Jednostavno je, zaista. „Usrećujući je.“
Trbuh mu se tresao od smijeha. „Kidnapirali smo je. Kako će je to
usrećiti?“
„Imam svoje naĉine. Svidjet će joj se.“
„Prevelika je sluĉajnost da ste se vas dvoje sluĉajno sreli.“
Otac je isprepleo prste na stolu. „Hart neće pasti na to.“
„Već sam razmišljao o tome.“ U voţnji, zapravo. „Otišao sam u Juţnu
Afriku da se naĊem sa Daltonom u vezi posla. Razgovarali smo o rudniku, pitao
sam kako je otkriveno nalazište dijamanata. Popili smo nekoliko boca vina pa mi je
rekao za Damiana Harta, pronalazaĉa, koji je završio u zatvoru zbog kraĊe
dijamanta iz Daltonove kuće za vrijeme veĉere. Bio sam znatiţeljan. Nešto se u
priĉi nije poklopilo. Zašto bi Hart ukrao dijamant ako je otkrio rijeĉno korito puno
njih? Tako sam posjetio Hartovu jedinu preostalu obitelj, Zoe Hart, da ĉujem njeno
mišljenje o priĉi. Izašli smo na veĉeru. Privlaĉnost je bila trenutna i odluĉio sam je
spasiti od bijednog ţivota i pruţiti joj bolji.“
Podsmjehnuo se. „Sad si jebeni redatelj Hallmarka? Misliš da si sve shvatio,
zar ne?“
Prekriţio sam noge. „Jesam.“
Nosnice su mu se raširile. Prsti su mu omotali oko Montblancove olovke na
stolu, steţući tako jako da su mu debele, plave vene iskoĉile na ruci. Kladim se da
bi volio da me izbode tom olovkom. Ĉesto sam se pitao hoće li doći dan kad ću ga
gurnuti preko ruba. Uvijek sam ga provocirao kao prkosni sin, onaj koji ne sluša
zapovijedi. Valjda je zato više volio Alexisa. Alexis ne postavlja pitanja.

Trofej knjiga 122

 Sve dok se radi o poslu, a time i o njemu, Alexis radi ono što mu se kaţe.
Lakše je s njim upravljati, nije nezanimljiv poput mene, puno je više poput oca. Što
me uĉinilo majĉinim miljenikom. Ne mrzi ona oca, ali ga baš i ne voli. Alexis je
previše podsjeća na Raphaela Belshawa, ĉovjeka za kojeg se udala zbog poslovnog
dogovora. Ne bih rekao da je maman manje voljela Alexisa, ali se uvijek drugaĉije
odnosila prema meni, favorizirajući me.
Koţa na oĉevom ĉelu se naborala dok mu je um radio punom brzinom, ali iz
ovog nije bilo izlaza. Ljubavnica je ljubavnica, ima pravo na zaštitu i odreĊenu
dozu poštovanja. Ne moţe se petljati sa neizreĉenim pravilima les beaux voyous5, a
da se ne izazove nevolja.
Udario je šakom o stol. „Zašto je Alexis ne moţe usrećiti?”
Izgovorio je usrećiti kao da je to prokletstvo, cijelo tijelo mi je napeto
pucalo pri samoj pomisli na to. Nisam mogao ukloniti svu ljutnju iz glasa. „Obojica
znamo da Alexis nije sposoban usrećiti bilo koga, a kamoli bezvoljnu ţenu.
TakoĊer obojica znamo što bi bilo sa Zoe ako je Alexis uzme. To bi definitivno
Harta uĉinilo našim neprijateljem. Poslao bi vojsku da je spasi. Ne bi se zaustavio
dok nas ne uništi.”
„Što je s Talijanima? Ne moţemo sada priuštiti komplikacije.”
„Bit ćemo diskretni.” Dodao sam s podsmijehom. „Baš kao i ti.”
Njegovo se spušteno oko trzalo. „Što je sprjeĉava da pobjegne ili kaţe
svom bratu?”
„Ne zna zašto smo je oteli. Rekao sam joj da će Hart platiti ako
pobjegne ili pokuša bilo što.” Naravno, nemamo namjeru ozlijediti Harta. Trebamo
ga da obnovi rudnik ili će nam posao ionako potonuti.
„Drugim rijeĉima, ti ucjenjuješ nju umjesto da mi ucjenjujemo Harta.”
„Genijalno, zar ne?”
5
Zgodni lupeži

Trofej knjiga 123

 Naslonio se, rijeĉi su mu zvuĉale gorko s nevoljnim prihvaćanjem.
„Pretpostavljam da je lakše manipulirati djevojkom.”
„Mlada je. Hart je iskusan i izdrţljiv.”
Bubnjao je prstima po stolu, razmišljajući o mojim rijeĉima. Nije ţelio
priznati, ali nije imao izbora. Izgubit će ako obiteljski glasujemo o odluci. Polovica
moći voĊenja posla već mi je prenesena za trideseti roĊendan, kao što je bila i mom
ocu, njegovom ocu i svakom Belshawu prije njega. Drugu polovicu ću dobiti kad se
oţenim. Otac je labilna osoba. Donio je previše loših odluka. Njegova ljubav prema
pretjerivanju i nepotrebnom nasilju ukaljala nam je ugled i ime. Obitelj je voljela
stabilnost koju sam unio u posao. Glasovat će za mene.
Nakon nekog vremena, rekao je, „Dobro. Imaš dvije godine da je ukrotiš
prije nego Hart izaĊe.“
Ustao sam. „To je izvedivo.“
„Bolje se nadaj da je tako. Ako nam se ovo obije -“
„Neće nam se obiti.“
Napravio je grimasu. „Vidjet ćemo. Sad se gubi odavde. Moram obaviti
posao.“
„Gdje je Alexis?“
„Nadzire dokove.“
Ispravio sam kravatu. „Vidimo se u nedjelju.“
Uzeo sam svoj automobil i odvezao se do kraja pristaništa kuda su se
radnici motali, igrajući karte. Alexis je razgovarao sa jednim od muškaraca.
Brzim koracima hodajući do brata, rekao sam. „Trebam popriĉati s tobom.“
Krenuo je iza ugla s rukama u dţepovima. Kad se okrenuo prema
meni, zabio sam mu šaku u lice. Glava mu je poletjela natrag, udarivši u zid. Krv je
potekla iz nosa.

Trofej knjiga 124

 Hvatajući nos izmeĊu ruka, uputio mi je nepovjerljiv pogled. „Koji kurac,
Max?“
„To je,“ upirao sam prstom u njega, „Zbog spominjanja Zoeine piĉke.“
„Jesi li ti jebeno lud?“ Nespretno je dohvatio ukrasni rupĉić iz gornjeg
dţepa jakne i pritisnuo ga na nos. „Upravo si sam to spomenuo.“
„Samo ja.“ Zabijao sam mu u grudi prst kojim sam mu mahao ispred
lica. „Jedini sam koji spominje, udiše, jebe i jede Zoeinu piĉku. Jedino ja mislim na
njenu piĉku. Shvaćaš?“
Podigao je dlanove. „Smiri se ĉovjeĉe.“
Sad kad sam ga postavio gdje mu je mjesto, smirio sam se. Biti dio obitelji
problem je zato što ako ne provodiš pravila, svaki seronja poput mog brata će
pokušati da ih prekrši. Ako se ne mogu zauzeti za ono što je moje, nitko neće
poštovati moje vlasništvo. To je vaţna lekcija. Nitko se neće zajebavati sa Zoe
nakon ovoga.
Okrenuo sam se i pošao niz cestu koja je smrdjela na gorivo i ribu.
„Jebeno si lud,“ vikao je Alexis za mnom.
Nisam se okrenuo. Da sam to uradio znaĉilo bi da mi je stalo do uvrede.
Alexisov smijeh me pratio do automobila. Pokrenuo sam motor i stisnuo volan.
Trebao sam otići u ured u gradu. Pozabaviti se talijanskim ugovorom. Umjesto
toga, okrenuo sam automobil u suprotnom pravcu.
Trebao mi je ispušni ventil za bijes, a bio je kod kuće.

Trofej knjiga 125

 U trenutku kad sam ĉula kako su se ulazna vrata zatvorila, otišla sam do stola
za pisanje u udaljenom kutu Maximove sobe i pregledala ga. Pronašla sam ono što
sam traţila u drugoj ladici. Izvadivši blok za pisanje i olovku, sjela sam u stolicu i
napisala pismo Damianu.
Pisala sam mu da smo sigurno stigli u Francusku nakon kratkog odmora u
Italiji. Rekla sam da je Venecija bila ĉarobna, kako sam se lijepo smjestila u novom
domu i da peĉem pitu od jabuka. Pisala sam kako ne mogu doĉekati dan kada će
izaći kako bih mogla peći pitu od jabuka da ga doĉekam, kako se nadam da će
povesti svog cimera iz ćelije da ga upoznam. Sigurna sam da će se njegovom
prijatelju svidjeti pita od jabuka. Obavezno sam navela adresu i detaljno opisala
imanje. Naznaĉila sam putokaze i adresu na poštanskom sanduĉiću pored ulaza.

Trofej knjiga 126

 Spomenula sam kako je moj bijeli vitez bogat i vaţan, toliko da mu je imanje
pod zaštitom. Potpisala sam se kao i obiĉno, imenom sa dva x i o.
Bilo kome tko bi proĉitao, to je bilo samo pismo sretne djevojke koja je
imala sreću sresti bogataša, ali Damian će razumjeti šifru. Dobit će poruku. Znat će
da su mu Zane i Maxime neprijatelji i da sam zadrţana protiv svoje volje.
Uredno sloţivši pismo, zatvorila sam ga u omotnicu koju sam pronašla u
istoj ladici i napisala na njoj adresu. Zatim sam prošla kroz sobu, traţeći telefon.
Sumnjam da je Maxime ostavio jedan, zbog ĉega mi je prioritet bio napisati pismo,
ali sam ipak pokušala.
U sobi nije bilo utikaĉa za fiksni telefon, pa sam uzela pismo i izašla u
predsoblje. Kuća je bila mirna. Iz kuhinje nisu dopirali zvukovi. Hodnik je bio
mraĉan i sablastan. Na zidovima su visjele izblijedjele tapiserije i portreti ţena i
muškaraca odjevenih u odjeću od prije nekoliko stoljeća. Prostor je mirisao na lak
za drvo i kedar. Drhtala sam, ali sam se prisilila da izaĊem na škripavi drveni pod
otvarajući vrata gdje god sam prolazila.
Ona pokraj Maxove sobe vodila su u spavaću sobu iste veliĉine kao i njegova
ali ukrašena ţenstvenim karanfilićima i jorgovanima. Dvije su sobe dijelile istu
kupaonicu i balkon. Teška drvena vrata na kraju hodnika vodila su spiralnom
stubištu. Ne mogavši prigušiti znatiţelju, popela sam se kamenim stubama do vrha.
Stubište je izlazilo u kruţnu kulu. Uski prozor s ugraĊenom klupom gledao je na
more. Nisam mogla puno razaznati kroz prozorsko staklo sa vitraţom. Jedini
namještaj bio je mali stol. Osim toga, pod i zidovi su bili goli. Bilo je hladno i
buĉno s vjetrom koji je puhao oko tornja.
Drhteći sam se vratila na odmorište na prvom katu i spustila se stubama do
predvorja. Prošla sam gostinjsku sobu i blagovaonicu, veliku i malu dnevnu sobu, i
skoro posegnula za vratima na kraju kad su se otvorila ispred mene.

Trofej knjiga 127

 Stisnula sam pismo na grudima dašćući. Ţena odjevena u tamne hlaĉe i bluzu
na kopĉanje stala je kao ukopana kad me vidjela. Zelene oĉi bile su joj širom
otvorene. Prešla je pogledom po meni, gledajući mi lice, odjeću i ĉizme. Vitka i
vretenasta, bila je za glavu viša od mene. Plava joj je kosa bila uvijena u punĊu,
glatka koţa blijeda poput porculana, za razliku od moje, bila je bez mrlje. Nosila je
maskaru i sjajni ruţiĉasti ruţ. Parfem joj nije bio jak, ali je skupo mirisao.
„Oh,“ rekla je, „Ti mora da si Zoe.“ Naglasak joj je bio manje izraţen od
Maximeovog.
„Ti si sigurno Francine.“
„Upravo sam se vratila sa pauze za ruĉak i pronašla Maxovu poruku.“
Još me jednom brzo pogledala. „Trebaš nešto?“
Predala sam joj pismo. „Nadala sam se bi netko mogao poslati ovo za
mene. Nemam markicu.“
Oklijevajući je posegnula za njim. „Spremit ću ga s Maxovom poštom.
Obiĉno je ubaci u poštanski sanduĉić kada ide na posao.“
Duh mi je potonuo. Proĉitat će ga, bez sumnje. Neće razumjeti skrivene
poruke, ali mu se moţda neće svidjeti detalji kojima sam opisala kuću kao ni kako
je dobro zaštićena i gdje je smještena. Mogu se samo nadati da ga neće spaliti.
Na trenutak sam zadrţala omotnicu, nerado je predajući, ali kad je Francine
malo povukla, nisam imala izbora. Morala sam pustiti ako joj ne ţelim dati razlog
da bude sumnjiĉava.
„Još nešto?“ Prekriţila je ruke, stegnuvši omotnicu u jednoj. Pozirala je
poput balerine, jednog savijenog koljena sa okrenutim stopalom i dugim prstima
elegantno naslonjenim na bluzu. Na noktima je imala francusku manikuru.
„Ne, hvala.“
„Ispriĉajte me, moram zapoĉeti veĉeru.“
„Naravno.“

Trofej knjiga 128

 Vrativši se u kuhinju, zatvorila je vrata. Mogla je staviti natpis na kojem bi
pisalo da ostanem vani.
Ne znajući što da radim sa sobom, prošla sam kroz ostatak kuće. Svaka je
soba bila ureĊena antiknim namještajem. Bio je tu ĉak i viteški oklop i
srednjovjekovno oruţje. Mjesto je bilo poput muzeja. Nigdje nisam pronašla
telefon, a prazan utikaĉ na zidu bio je znak da je telefon iskljuĉen. Sve bih dala da
sad mogu nazvati Damiana, reći mu ono što moţda moje pismo neće prenijeti
ukoliko Maxime odluĉi da ga ne pošalje.
Jedna vrata su bila zakljuĉana, vjerojatno soba u koju Maxime nije ţelio da
imam pristup, do nje sam pronašla knjiţnicu sa kaminom. Kuća je bila hladna.
Vunena haljina me jedva grijala. Iskoristila sam isjeĉena drva naslagana u korpi da
zapalim vatru, potpirujući dok se plamen nije visoko uzdigao. Na moju nesreću, sve
su knjige bile na francuskom. Zastala sam kod jedne sa fotografijama predjela i
privukla fotelju bliţe vatri.
U trenu su mi se otopili hladni mišići. Lice mi se zagrijalo, prste bockali trnci
i iglice dok se topila smrznuta ukoĉenost. Vjetar je ušao u naletu kad su se u
predvorju otvorila ulazna vrata. Maxime je stajao na stepenici, djelujući uspuhano i
bijesno.
Fiziĉka vrućina je ostala, ali me hladnoća obuzela kad je zatvorio vrata.
Trbuh mi se zgrĉio od strepnje dok je skidao kaput, šal i rukavice, sve uredno
objesivši na stalak prije nego je ušao u knjiţnicu. Pred oĉima su mi bila otvorena
vrata, a on me mraĉno promatrao dok se pribliţavao.
Zaklopila sam knjigu kad je ušao. Usta su mi se osušila kad je zatvorio vrata
i okrenuo kljuĉ. Bio je nepredvidiv. Nisam ga mogla protumaĉiti. Nisam znala tko
je trenutno, ĉovjek iz hladne ćelije ili ĉovjek iz luksuznog hotelskog apartmana.

Trofej knjiga 129

 Opustivši kravatu, hodao sam prema fotelji gdje je Zoe bila tako lijepo
ogrnuta i zaustavio se ispred nje. Bio sam tvrd. Ţelio sam je. Nikad nisam tako
neobuzdano ţelio. Svakako ne ţenu. Moja prljava zadovoljstva su bili novac i moć.
Seks je bio rekreativna aktivnost, naĉin opuštanja. Uţivao sam u njemu, ali sam
više uţivao u poslu. Ne danas, oĉito. Danas sam izabrao nju umjesto ureda, trebao
sam oslobaĊanje.
Dok sam joj uzimao knjigu i stavljao je na stolić za kavu, krivio sam Alexisa.
Krivio sam svoj bijes dok sam je povlaĉio na noge i zauzimao joj mjesto u fotelji.
Bilo je ugrijano, tjelesna toplota joj se zadrţala na cvjetnom presvlaku.
Otkopĉao sam jaknu i prekriţio noge. Spustio sam ruke na naslone, opušteni
poloţaj koji je prikrivao koliko ih jako ţelim staviti na nju. Prelazio sam pogledom
po njoj, upijajući slatke obline prije nego sam se zaustavio na maĉkici u razini
mojih oĉiju, piĉki zbog koje sam napao svog brata.
„Boli?“ upitao sam, podiţući oĉi prema njenima.

Trofej knjiga 130

 Zurila je dolje u mene svojim prekrasnim licem, ruţiĉastim rumenilom na
obrazima od vatre koje je postajalo crveno. „Da.“
Nisam je mogao opet uzeti tako brzo, ali postojali su drugi naĉini.
„Svuci se.“
Plave oĉi su joj se raširile. „Što?“
„Skini odjeću.“
Glasno je uzdahnula. „Zašto?“
Podigao sam obrvu.
Uvojci su joj se prebacili preko ramena kad je odmahnula glavom. „Ne ţelim
seks.“
„Neću te jebati kurcem, ali sam rekao da će biti ĉesto i uvjerljivo.“
Rukama je stisnula nabore haljine. „To boli.“
„Neću te povrijediti.“
„Nisam uţivala.“
Moja mala laţljivica. „Svršila si, zar ne?“
„To ne znaĉi da mi se svidjelo.“
Podigao sam rame. „Ne moraš svršiti ako ne ţeliš.“
„Zašto to onda raditi?“
„To rade ljubavnici?“
„Skidaju se goli u radnoj sobi?“
Usne su mi se trznule. „Gdje god ja ţelim. Bolje je da se navikneš na
to, Zoe. To su igre za odrasle. “
Njeţne nosnice su joj gorjele. „Jebi se. Neiskusna sam. To ne znaĉi da
sam dijete.“
„Kaznit ćemo ta tvoja usta, ali prvo najvaţnije. Hoćeš li se skinuti ili ti
je romantiĉnije da te ja svuĉem?“
Bijesno me pogledala s haljinom skupljenom u sićušne šake.

Trofej knjiga 131

 „Moj je posao da te nauĉim kako da me zadovoljiš, oĉito i sebe, ali te neću
prisiljavati.“
„Ali spavat ćemo zajedno,“ rekla je, u oĉima joj je blještala pobuna.
„Normalno. Osim ako nisi promijenila mišljenje?“
„Ne,“ rekla je, opuštajući prste. „Nisam se predomislila.“
„Onda mi vjeruj.“
„Da ti vjerujem?“ Nasmijala se.
„Vjeruj mi tijelom. Znam što radim.“
„Sigurno imaš iskustva,“ uzvratila je. „Zar ne?“
Spominjanje mog iskustvo neće joj pomoći da to prihvati. „Ti si
najvaţnija osoba u ovoj sobi. Samo su tvoje potrebe bitne.“
„Nemam potrebe.“
Tako rjeĉita djevojĉica. „Hoćeš li mi vjerovati? Samo gubiš vrijeme. Bilo
danas, sutra ili sljedeći tjedan, svući ćeš odjeću za mene i traţiti da te dovedem do
svršavanja.“
Suzila je oĉi. „Neću traţiti da svršim.“
Osmijehom sam izazivao. „Dokaţi.“
Još me gledala dok je posezala za patentnim zatvaraĉem haljine na
leĊima. Nisam ponudio pomoć. Sjedio sam i promatrao. To je bio moj posao.
Pokazivati joj koliko je draţesna.
Povukla je zatvaraĉ i gurnula haljinu s ramena, preko bokova. Donje
rublje joj je bilo ĉokoladno smeĊe boje, isto kao i haljina. Ĉipkasto i lijepo, ali mi
se više sviĊala gola. Skinula je ĉizme i ĉarape, onda i donje rublje.
Stojeći gola ispred mene, zareţala je, „Ovo bi mi trebalo?“
Pogledao sam joj ĉvrste grudi i ruţiĉaste bradavice, uski struk i
zakrivljene bokove. Tamni, neobrijani trokut izmeĊu nogu. Poţeljna je, mala ali
zaobljena gdje treba. „Veoma si lijepa, Zoe.“

Trofej knjiga 132

 Ruţiĉasti obrazi su joj ponovno gorjeli. „Što sad, Maxime?“
„DoĊi mi sjesti u krilo i reci mi što si radila dok me nije bilo.“
Usne su joj se razdvojile. „Što?“
„Ĉula si me.“
Nesigurno je prilazila. Kad se zaustavila ispred mene, ispravio sam
noge i raširio ih. Okrećući se na stranu, zakoraĉila je izmeĊu njih. Stavio sam ruke
ispod njenih da je podignem na svoje bedro, namještajući je s nogama prebaĉenim
preko naslona za ruke i leĊima na mojoj ruci.
Sklonio sam joj uvojke preko ramena prije nego sam joj prešao
prstima po ruci, laganim dodirom. „Jesi li istraţila kuću?“
Najeţila se. „Da.“
Vukao sam prste do ramena i natrag do zapešća. „SviĊa li ti se?“ Gore,
dolje i opet gore. „Bez drskosti kao ranije.“
Zadrhtala je malo. „Što ţeliš da kaţem? Imaš lijepu kuću. Pomalo
sablasnu, ali impresivnu.“
Osmjehnuo sam se na sablasnu, prateći joj liniju vrata. „Ima prekrasan
pogled. Jesi li gledala vani?“
Okrenula je lice prema meni. „Rekao si da ne smijem izaći.“
Vrhovima prstiju istraţivao sam elegantnu krivulju njene kljuĉne
kosti. „Na balkon.“
„Ne, ali sam se popela u toranj.“
„Mm.“ Oĉešao sam straţnjim dijelom prstiju ruţiĉastu bradavicu. Vrh
je otvrdnuo. Tamna koţa oko njega se skupila. „Ne idem tamo ĉesto, ali izgleda da
privlaĉi ţene. Sigurno zbog one priĉa o princezi u tornju.“
Ukoĉila se. „Bila sam samo radoznala. Nisam išla gore s nekom
potisnutom fantazijom.“

Trofej knjiga 133

 Stavio sam dlan na njen struk, dodir je trebao biti umirujući. „Nisam to
rekao.“
„Ne, rekao si da ovdje dovodiš puno ţena.“
„Sada si jedina ovdje, zar ne?“
Nije odgovorila.
Vratio sam ruku do dojke, milujući palcem donji dio. „Jesi li upoznala
Fran?“
„Da.“ Svom se teţinom naslonila na mene, smještajući se dublje.
„Govori engleski vrlo dobro. Gotovo da nema akcent.“
Krenuo sam prema drugoj dojci, prateći prstom areolu. Vrh je
predivno propupao, otvrdnuvši ĉak i prije nego sam prešao prstom preko njega.
„PohaĊala je kulinarsku školu u Londonu. Hrana joj je jako dobra. Siguran sam da
ćeš uţivati.“
Izvila se kad sam se pomaknuo niţe, prateći joj pupak. „Koliko dugo
već radi za tebe?“
„Nekoliko godina.“ Povukao sam liniju od pupka do vrha spolovila,
kruţeći srednjim prstom oko klitorisa.
Uvukla je dah i stisnula koljena. „Dala sam joj pismo. Rekla je da ćeš
ga poslati poštom za mene.“
„Tvom bratu?“ Palcem sam joj pratio usnice na maĉkici.
„Da,“ rekla je, jedva suspreţući stenjanje prije nego je zagrizla usnu.
„Ţeljela sam ti to reći prije nego Francine spomene.“
Ah, nadala se da će joj pismo biti poslano bez mog znanja ali sam
shvatio da me Francine nikad neće potkopati. „Moţeš pisati Damianu koliko god
ţeliš.“
Uputila mi je iznenaĊeni pogled. „Ne smeta ti?“
„Niti najmanje.“

Trofej knjiga 134

 Na izjavu joj se tijelo opustilo. Iskoristio sam priliku da je djelomiĉno
razmaknem, igrajući se toĉno unutar njenog otvora bez prodiranja prstom. Savila je
leĊa. Zastenjala. Skliznuo sam joj rukom izmeĊu bedara, široko ih rastvorio, zatim
je gurnuo natrag u moj stisak. Tako je prokleto lijepa raširena preko mog krila,
ĉvrstih bradavica i blistavog uzbuĊenja na maĉkici. Disanje joj je pliće, trbuh se
brţe diţe i spušta. TvrĊi sam nego prije, gotovo bolno, ali zanemarujem muĉni
osjećaj dupeta na penisu, fokusirajući se samo na nju kao što sam i obećao.
Igra mi je njeţna i izazovna, dovoljna da stimulira ali ne toliko da bi
svršila. Neću joj pruţiti to zadovoljstvo osim ako se ne pojebemo, osim ako ne
uzmem svoje ili ona to zatraţi od mene. Nastavljam sa maţenjem, šireći milovanje
do unutarnje strane bedara. Sada potpuno drhti.
Spuštajući usta do njenog uha, pritisnuo sam joj poljubac na školjku.
„Ţeliš li svršiti?“
„Ne,“ brzo je rekla, ne ţeleći se predati i priznati poraz.
„Nije to ništa strašno.“ Zubima sam joj izazivao ušnu resicu. „Svi
trebamo otpuštanje. Samo trebaš reći da."
Uzdahnula je, naginjući glavu da mi omogući bolji pristup. Volim
kako reagira na moj dodir, kako je mogu nagovoriti na zadovoljstvo koje ţelim da
ima. Volim miris ruţa u njenom svilenkastoj kosi i baršunastu glatkoću njene koţe.
Volim kako je vlaţna i skliska za mene i kako joj se dupe malo podigne svaki put
kad prstom protrljam nateĉeni klitoris. Raširena je i izloţena, donji dio tijela joj
ĉvrsto leţi u mom krilu. Oĉi su joj zatvorene, glava nagnuta natrag. Ona je prizor
koji se promatra. Budući da nije rekla ne, skupio sam joj vlaţnost, pazeći da ne
prenategnem osjetljivu koţu i skliznuo vrhom prsta u njenu toplinu. Vruća napetost
je muĉenje. Nisam mogao ne zamisliti kako uranjam penisom u nju baš kao sinoć.

Trofej knjiga 135

 Dahće, a ruke su joj ukoĉene uz bokove. Ne treba dugo da joj bokovi
poĉnu slijediti moje plitke potiske. Kad su joj unutarnji mišići omekšali oko prsta,
gurnuo sam ga sve do zgloba.
Bedrima mi se stegnula oko prsta. „Maxime.“
Poloţio sam je poput ţrtve i spustio usta da joj poljubim bradavicu.
Prvo sam je lagano lickao, zatim zatvorio usne oko tvrdog, malo vrha i strugao ga
jezikom. Ukusna je. Ne mogu se zaustaviti da joj francuskim poljupcem uhvatim
dojku, prekrivajući joj koţu uţurbanim poljupcima dok joj oblina nije postala
mokra. Bradavica je otvrdnula kad sam je konaĉno pustio, a hladan zrak prešao
preko nje.
Cvileći, podigla je ruke i naslonila ih na ĉelo.
„Ţeliš li svršiti, Zoe?“
Zadrţala je oĉi skrivene od mene, a izraz lica zaklonila rukama.
Osjećam njenu ţelju, koliko jako ţeli popustiti, ali neću uzeti ako mi sama ne da.
„Hoće li biti loše ako kaţem da?“ pitala je tiho.
„Ne, Zoe. Neće biti loše. Upravo suprotno.“
Krik joj je poraţen, uzdah drhtav. „Da.“
Povećavam brzinu prsta, pritiskujući palcem preko klitorisa. Tako je
blizu, treba samo nekoliko sekunda prije nego joj se tijelo izvije ĉvrsto poput luka,
noge oblikuju V dok strijela pogaĊa toĉno tamo gdje sam namjeravao – u njeno
malo, njeţno srce.
Ţene poput Zoe osjećaju fiziĉku eksploziju orgazma na svakoj razini,
najviše svojim osjećajima.
Svršava poraţena vrhuncem koji joj zakljuĉava unutarnje mišiće oko
mog prsta, suza joj se kotrlja niz obraz. To je pobjeda i poraz, sve u jednom.
Polako sam se povukao, pazeći da je ne povrijedim.

Trofej knjiga 136

 Zatim sam joj uzeo ruke i omotao ih oko svog vrata gdje je najviše trebala da
budu, ĉak iako to sama nije znala. Drţao sam je, dajući joj trenutak da se vrati u
stvarnost, da se vidi gola u mom naruĉju kao što je sramotna Eve vidjela sebe prvi
put prije nego se raj pretvorio u vrt grijeha.
Grabeći ukrasni prekrivaĉ s naslona stolice, prekrio sam joj tijelo, ne
samo jer su joj cjevanice izgarale od vatre, već zato što će se osjećati ranjivom kad
izmaglica strasti popusti. Stvarnost je poput zime, hladna i nemilosrdna.
Suze su joj kvasile moj vrat, ali se nije povukla. Privukla se bliţe.
Uţivao sam u pobjedi. Nije bilo boljeg osjećaja, niti moje vlastito oslobaĊanje, ĉak
ni uspjeh spašavanja posla. Nestala je napetost mojih mišića. Ljutnja koju sam
osjećao kad sam ušao u ovu sobu raspršila se u jeku njenog orgazma.
„Eto sad.“ Poljubio sam je u vrh glave. „Bit će bolje.“
Bio je to zavjet koji sam si dao puno prije nego sam obećao ocu.
Dok smo sjedili mirno ispred posljednje ţara vatre, Zoe je zadrijemala.
Nismo baš spavali sinoć. Putovanje je bilo zamorno. Nerado bih je budio – puno
više mi se sviĊalo ostati ovako s njom u naruĉju – ali vani je bio mrak. Morala je
jesti.
Pomaknuo sam joj pramen kose s lica i poljubio u ĉelo. „Ustaješ pod
tuš?“
Zijevnula je. „Koliko je sati?“
Provjerio sam sat. „Skoro šest.“
Protegnule se poput lijene maĉke. „Pretpostavljam.“
Ruke su mi se nehotice stegle oko nje. Slatka je, ovaj moj mali cvijet.
Balansirajući je u naruĉju, ustao sam da namjestim svoju erekciju. Nisam zaboravio
na kaţnjavanje njenog jezika. Samo sam to potisnuo dajući prioritet njenim
potrebama. Otkljuĉao sam vrata i odnio je u moju sobu. Hodnik je bio osvijetljen,
ljubazno od Francine.

Trofej knjiga 137

 U sobi sam ukljuĉio svjetlo i pojaĉao grijanje prije nego sam poslao
Zoe u kupaonicu.
Poslušala je bez rijeĉi. Iz tuša je potekla voda. Prišao sam bliţe i stavio
uho na vrata, osluškujući zvuk vode koja je padala, zamišljajući je pod mlazom i
ţeleći da budem tamo s njom. Ne još. Još nije spremna za to.
Na vratima se zaĉulo kucanje. Otišao sam da otvorim. Fran je stajala
na pragu.
Oĉima je strijeljala prema kupaonici. „Bio si odsutan manje od
tjedan.“
„Što znaĉi?“
„Što znaĉi da je to,“ pokazala je prema vratima kupaonice, „Bilo
brzo.“
Progutao sam ljutnju. Fran je bila odan zaposlenik. „Moj privatni ţivot
te se ne tiĉe.“
„Ne?“ Nagnula je glavu. „Nekada jeste.“
„Gotovo je, Fran. Prošli smo kroz ovo.“
Oĉi su joj se naoblaĉile. „Nekoliko prevrtanja pod plahtama ti je
dovoljno da se umoriš od ţene?“
Naţalost, da.
Pokazala je glavom prema kupaonici. „Što misliš koliko će izdrţati?“
„Ne tiĉe te se.“
„Pitala me da joj pošaljem pismo.“
„Rekla mi je.“
„Zašto su telefoni zakljuĉani, Max? Zašto ne smije napustiti kuću?“
Stegnu sam ĉeljust. „Kao što sam rekao -“
„Ne tiĉe me se.“
„Toĉno.“

Trofej knjiga 138

 Zakoraĉila je naprijed, izjednaĉavajući nam tijela. „Odana sam ti.“
Uvila mi je ruke ovo vrata. „Ti to znaš.“
Uhvatio sam je za ruke i odmaknuo. „Ali?“
„Ali ne mogu podnijeti drugu ţenu kako se razmeće -“
Vrata kupaonice su se otvorila. Oboje smo okrenuli glave u tom
pravcu.
Zoe se smrznula na pragu u oblaku pare. Stisnuvši ruĉnik na prsima,
pogledala je izmeĊu Fran i mene. Nije mi se svidjelo ono što sam joj vidio u
izraţajnim oĉima. Nije mi se svidio taj ranjeni pogled ili teţina izdaje koja joj se
svalila na ramena.
Raspetljao sam Franine ruke i odmaknuo je korak od sebe.
Dobacivši Zoe hladan pogled, Fran je rekla, „Veĉera je gotova. Ostavit
ću je u pećnici prije nego odem.“
Glas mi je bio odmjeren. „Uradi tako.“
Fran je otišla, posljednji put me pogledavši.
„Više nego tvoja kuharica, vidim.“ Zoeina brada bila je podignuta ali
su joj oĉi bile prepune emocija koji su kvarile naš raniji trenutak.
„Bilo je to davno.“
„Onda ne poriĉi. Jebao si je.“
Neću lagati. Ne o tome. „Da.“
„Hvala na tome.“ Prošla je pored mene do kofera koji je neraspakiran
leţao na krevetu. „Trebala sam podsjetnik.“
Uhvatio sam je za zapešće. „Nećeš ovo raditi.“
„Raditi što?“
„Traţiti izgovore da bi me iskljuĉila.“
„To nisu izgovori. To su ĉinjenice, zašto bih te iskljuĉivala ako nikad
nisi ni bio u igri kako bi zapoĉeo?“

Trofej knjiga 139

 Spustio sam glas za oktavu. „Paţljivo, mali cvijetu. Ne poznaješ me.
Da jesi, ne bi me gurala.“
Izvukla je ruku. „Poznajem te bolje nego što misliš.“
Bila je to smiješna generalizacija, uţasna pogrešna procjena.
Stavljajući joj ruku na rame, gurnuo sam je dolje na koljena.
Borila se protiv toga, naprezala, hvatala ruĉnik da se ne rastvori.
Otkopĉavši patentni zatvaraĉ, zagledao sam joj se u šokirano lice.
„Rekao sam da ćemo kazniti taj jezik. Već mi duguješ dva puta.“ Izvukao sam
penis, teţak i tvrd, zadebljao od ţudnje. Jaja su me boljela od zadrţanog otpuštanja.
Znala je kamo idem s ovim kad sam se pogladio tri puta i naciljao joj
usne. Zatvorila ih je. Zgrabio sam joj ĉeljust i stisnuo je ispod ušiju. To joj je širom
rastvorilo usta, dovoljno da primi penis kroz pune usne. Zateturala se i pokušala
povući, ali sam je uhvatio za potiljak.
„Uzet ćeš me,“ siktao sam, „I sve progutati.“
Dohvatila me za bedra kad sam joj gurnuo lice naprijed, tjerajući je da
guta moj penis. Ne obazirući se više toliko na ruĉnik, pao je na tepih, ostavljajući je
golu na koljenima. Zadivljujuće. Borba za zrak. Pustio sam je. Morala je nauĉiti
ovu malu lekciju. Njeni mali udisaju pripadaju meni. Mogu biti ljubazan ili onakav
kakvim me ona napravi, kulturni gospodin ili ĉudovište njenih noćnih mora.
Brojao sam paţljivo, kontrolirano. Ja sam glavni, ĉak i dok mi
pljuvaĉkom prekriva penis, a jezik joj topao sa strane, zbog ĉega sam ţelio
eksplodirati. Uvijao sam joj pramenove oko šake, izvukao kad sam izbrojao do
deset. Gutala je zrak. Velike, plave oĉi bile su joj vlaţne, slina joj se cijedila niz
bradu. Obziran sam prema njoj. Trebala bi moći zadrţati zrak do trideset bez
napora. Dao sam joj vremena da još jednom uvuĉe dah prije nego sam se povukao
natrag. Tad sam se pokrenuo. Gurao sam sa dva kratka potiska i jednim dugim,
penisom sam joj dodirivao straţnji dio grla pri svakom trećem brojanju.

Trofej knjiga 140

 Jebao sam joj lice u ritmu valcera. To je ples osmišljen kako bih joj ograniĉio
refleks odbijanja i sprijeĉio bljuvanje.
Jaja su mi oteţala. Usne su joj bile usko zategnute oko mene, zvukovi
koje je ispuštala samo su me poticali. Mogu dugo izdrţati. Vjeţbom do savršenstva.
Mogu razvlaĉiti ovo dok se ne onesvijesti. Dao sam joj još dva odmora za disanje
prije nego sam se pustio, ciljajući penisom duboko, prazneći se duboko niz njeno
grlo. Njeţni, bijeli vrat grĉio joj se dok je pokušavala progutati sadrţaj u svom grlu.
Potrošio sam i posljednju kap, ne štedeći je prije nego sam se izvukao.
Pognula se u mom zagrljaju, grudi su joj se nadimale dok je sićušnim
tijelom hvatala zrak. Drţeći je za kosu, nisam dopuštao da padne. Oĉistio sam penis
koristeći se dugim, svilenkastim pramenovima. Zatim sam se spustio na koljena, da
bi nam oĉi bile na istoj razini.
Naginjući joj glavu, natjerao sam je da me pogleda. „Izbor je uvijek
tvoj, mali cvijetu.“ Poljubio sam joj opustošene usne. „Jedna kazna riješena. Još
jedna je ostala.“
Tek tad sam je pustio.
Otišao sam u kupaonicu i zalupio vratima. Trebao mi je tuš. Svukao
sam se i podesio vodu na najtopliju postavku koju sam mogao podnijeti. Pustio sam
da me vrelina opeĉe dok mi vatra nije poĉela pljuštati po koţi.
Ja sam izopaĉen ĉovjek.
Oskvrnut ću tijelo svog malog cvijeta još puno puta.

Trofej knjiga 141

 Pogrbljena na podu, hvatala sam dah. Ramena su mi se brzo dizala i spuštala
od zraka koji sam pokušavala tiho udahnuti, ali nisam mogla potpuno zaustaviti
glasno dahtanje. To je bio zvuk mog poniţenja. Prizor su bile tople suze koje su
maglile uzorak na tepihu, a osjećaj tepih koji mi je palio koljena. Okus mi je dugo
ostao u ustima. Ovo je oliĉenje degradacije.
Dok mi je kisik hranio pluća, oštrina disanja se ujednaĉavala.
Perverzna borba za zrak i dostojanstvo pretvorila se u uţareni bijes koji mi je
plamtio u nosnicama i izvijao ramena prema van poput rubova papira koji se
uvijaju u plamenu. Sjedajući na pete, obrisala sam slinu s brade. Još uvijek sam
osjećala Maxima u istezanju usana i malim suzama u kutovima. Još uvijek ga
osjećam na jeziku. Poruka je bila jasna. Moje ponašanje ima posljedice. Igraj lijepo
i bit ćeš tretirana s ljubaznošću.
Ponos mi to neće dopustiti.
Ţeljela sam povrijediti Maxima kao što je on mene povrjeĊivao.

Trofej knjiga 142

 Ţeljela sam ga uvrijediti i smrskati na svaki mogući naĉin, ĉak i dok mu
dajem svoje tijelo. Upravo mi je pokazao da mi to neće dopustiti. Neće mi dopustiti
da ga koristim kao vreću za udaranje kako bi se zadovoljila satisfakcija iznuĊivanje
neke vrste osvete. On ţeli sve. Nije sretan samo s mojim tijelom. Ţeli da ga dajem
lijepom zamolbom i ljubaznom zahvalnošću. Zbog toga ţeli da mi se sviĊaju kuća
i hrana. Ţeli da se prilagodim, prihvatim svoju sudbinu, da dam svoje tijelo
dragovoljno u zamjenu za njegovu zaštitu.
Biti će dobar prema meni koliko ja prema njemu.
Razumom sam znala sve to, ali moj je ponos ĉudovište, a bijes zmaj
koji mi ţivi u grudima. Udisali su mi vatru u dušu dok nisam oslijepila na sve osim
na plamen koji je gorio u meni.
Fokusirajući pogled na vrata kupaonice, odgurnula sam se na noge.
Drţala sam metu na vidiku dok sam se kretala naprijed stisnutih ruku i uvuĉenih
ramena. Uhvatila sam za kvaku i otvorila vrata, zakoraĉivši u paru.
Maximovo tijelo bilo je mutna slika, priviĊenje kroz staklo u magli.
Bio mi je okrenut leĊima, glave nagnute natrag, s nateĉenim zglobovima prstiju
kojima je trljao lubanju. Ogroman je. Tijelo mu dominira prostorom, ali ne remeti
ritam. Otvorila sam vrata tuš kabine.
Okrenuo se oko sebe, sive oĉi su mu se raširile kad me ugledao. Prije
nego mu je izraz šoka nestao sa lica, povukla sam ruku natrag i udarila ga u lice
dovoljno jako da mu glava odleti u stranu. Okrenuvši lice natrag prema meni,
dotaknuo je vrhovima prstiju otisak mojih na svom obrazu.
Borba je iscrpila nasilje iz mene. Vatra je tek tako izgorjela. Nikad
nisam bila fiziĉki borac. Nikad nisam ni ţeljela biti, ne nakon mog oca, sram i
razoĉarenje zamijenila je ljutnja, postajući novi monstrum u mojim grudima.
Nije mi dao niti sekundu da shvatim ono u što se pretvaram.

Trofej knjiga 143

 Brzo poput udarca biĉem, uzvratio je, grabeći mi vrat i ruku i trzajem me
uvukavši pod tuš. Dah mi je glasno napustio pluća kad su mi leĊa udarila o ploĉice.
Strah je sada prednjaĉio u grudima dok je zurio u mene stisnute ĉeljusti i
odmazdom koja mu je gorjela u oĉima.
Oĉekivala sam da mi uzvrati udarac. Odvratni dio mene ţelio je da to
uradi tako da ga mogu još više mrziti. Muškarce poput mog oca sam razumjela, ali
Maxime je komplicirana kombinacija zbunjujućih signala. Ako su moje rijeĉi
natjerale Maxima da me gotovi uguši svojim penisom, trag koji sam mu ostavila na
koţi trebao bi uraditi puno gore. Nisam mogla odvratiti pogled od njegovih oĉiju.
Gledala sam kako se rastopljena siva pretvara u mraĉniju oluju. Škripeći zubima,
zurio je u mene, prsti su mu se stezali oko mog vrata i pribijali uz zid. Upravo kad
sam pomislila da će mi slomiti vrat, spustio je glavu i obrušio usta na moja.
Poljubac je bio brutalan. Zubima mi je rasjekao usnu. Osjetila sam krv
dok su nam se jezici ispreplitali. Disanje mu je bilo oštro, reţanje primitivnog
zvuka. Uzvratila sam. Poljubila sam ga kao da mi ţivot ovisi o tome. Ne znam
odakle je dolazio moj oĉaj, samo da se ta meĊusobna grubost osjećala kako
proĉišćenje.
Uzimao je, ali i ja sam uzimala. Zagrizla sam mu donju usnu dok nam
se krv nije pomiješala. Koristila sam agresiju kao izraz svoje boli jer mi nije
dopustio koristiti oštre rijeĉi ili ponos samoodrţanja. Prestala sam biti pasivni
sudionik, pokušavajući drţati nešto dragocjeno objema rukama, nešto što ne ţelim
dijeliti, uzeti nešto od njega za sebe.
To je bila prekretnica. Da biste uzeli, ruka vam mora biti otvorena, ne
ĉvrsto stisnuta oko srca. Kad uzimam od Maxima, otvaram sebe. Ranjiva sam za
nepoznato, osjetljiva na osjećaje nasilnog poljupca, iznenaĊena što mi se to sviĊa.
Poput borbe za ţivot, borbe do smrti. Samo jedno od nas će ostati stajati kad sve
ovo završi. Oĉaj se pretvorio u uzbuĊenje. Toplina mi je cvjetala izmeĊu nogu.

Trofej knjiga 144

 Nije njeţna i ne napreduje sporo kao u dnevnoj sobi. Trenutna je i zahtjevna.
Zastenjala sam, oštrim zvukom potrebe koja je bila okidaĉ Maximove toĉke
prekretnice.
Polako je rastao. Upozoravajući stisak na mom vratu popustio je u
posesivno milovanje. Prešao je jezikom preko posjekotine na mojoj usni i njeţnom
preciznošću oblikovao usta oko mojih. Bio je to vješt, zavodljiv poljubac.
Prepustila sam mu se, gurajući tijela jedno prema drugom. Stavivši jednu ruku
pokraj mog lica na zid, povukao mi je ruku s vrata do grudi, polako stiskajući. LeĊa
su mi se izvila. Naginjao je bokovima prema meni, pritiskujući erekciju na moj
trbuh. Voda je padala po nama, ocrtavajući apstraktnu sliku mutnim linijama,
ispravno i pogrešno je nestalo sa ţudnjom koja mi je pulsirala tijelom kao da
postoji sama za sebe.
Kako sam agresijom potaknula njegovu, sporijim ritmom je u meni
probudio nove potrebe, za dodirivanjem i zadrţavanjem. Podiţući ruke sa ploĉica
gdje su bile prikovane za bokove, stavila sam ih na Maximove grudi. Mišići su
tvrdi i neumoljivi pod mojim dlanovima kao što sam i oĉekivala, ali me neravna
površina zaustavljala.
Nagnula sam se unatrag, trepćući kako bih sklonila vodu sa oĉiju.
Maxime se smrznuo. Kapci su mu se podigli s opreznom strepnjom. Pogled mi je
skrenuo dolje. Koţa na prsima mu je crvena i gruba, izbrazdana sve do ţeludca,
prekrivajući polovicu trbuha, nasilna oznaka boli oslikana na muškarcu. Nikad
nisam vidjela tako nešto. Srce mi se stegnulo nenamjernim suosjećanjem. Što mu
se dogodilo? Što je uzrokovale takve oţiljke?
Kad sam raširila prste kako bih pregledala oţiljak, uhvatio me za
zapešće.

Trofej knjiga 145

 Stisak je bio prejak. „Nemoj.“ Jedna gruba rijeĉ, ali u oĉima mu je bila
molba, pomiješana s agonijom kako bi odrţala portret zapanjujuće patnje u tim
bazenima boje pepela.
„Što se dogodilo?“ prošaptala sam.
„Vatra.“
Odmaknuo mi je ruke, dolje, stavio ih preko svoje erekcije. Nehotice
sam sklopila prste. Zasiktao je. Zvuk mi je dao snagu. Pomilovala sam ga. Zareţao
je.
Znala sam što radi. Koristi uznemirenost kako bi me sprijeĉio da pitam
pitanja koji su mi se vrtjela u mislima, ali djelovalo je. Penis mu se trznuo pod
mojim dlanom, ukrutivši se još više. Pogledala sam svoju šaku, prsti su se jedva
dodirivali, zatim ponovno njegove oĉi.
Promatrao me oštrom paţnjom. Uzvraćala sam pogled dok sam klizila
šakom gore – dolje. Vidjela sam što mu radim. Vidjela sam mu bijesnu glad u
oĉima.
Uhvatio me za kuk, usmjeravajući erekciju prema mom otvoru.
„Djelovanja imaju posljedice, mali cvijetu.“ Zgrabio me za zapešće i odmaknuo
ruku. „Ušla si ovdje dobro znajući što se moţe dogoditi.“
Ušla sam kako bih se osvetila za to kako me iskoristio. Umjesto toga,
našla sam se pritisnuta uz zid, mokra i poţudna. Zgrabio je korijen penisa jednom
rukom i pritisnuo glavić na moj klitoris dok me drugom rukom drţao za bok kako
da sam lomljiva i gotovo razbijena. Trljao je u krug, izazivajući valove vrućine
kroz moje tijelo. Glatkoća mi je prekrila spolovilo. Vukao je penisom preko mog
otvora, vraćajući uzbuĊenje natrag na klitoris. Rastvorila sam noge kako bi imao
bolji pristup. Dahtala sam, trebajući ovo sad kad sam znala kakav je osjećaj i koliko
je otpuštanje dobro.

Trofej knjiga 146

 Prelazio mi je palcem preko boka, njeţno trljajući natrag i naprijed.
„Nisam namjeravao ovo raditi tako brzo.“
Kad me uhvatio za bedro i prebacio ga preko svog dupeta, stavila sam
mu ruke na ramena. Neću mu dopustiti da me natjera da zaboravim zašto sam ušla
ovdje. Postoje linije koje ne moţe prijeći. „Neću ti dopustiti da me maltretiraš.“
„Onda ti mene prestani maltretirati.“
Iznenadile su me njegove rijeĉi. Zar tako vidi moje postupke, oštar
jezik i odbojan stav? Dahtala sam, ali ne zbog njegovih rijeĉi. Razdvojio me i
uvukao se unutra centimetar. Peklo je, ali ne toliko kao sinoć.
„Ovo nije kazna,“ rekao je. „Ne ţelim te povrijediti. Moţeš mi reći da
prestanem.“
Nisam rekla. Iskra se zapalila kad je kliznuo preko osjetljivih nervnih
završetaka. Naslonivši glavu na ploĉice, ugrizla sam usnicu, osjećajući kako mi
vatra obuzima tijelo, spaljujući me iznutra prema van.
Prilagodila sam se brţe nego juĉer. Rastezanje je još uvijek boljelo, ali
mi je tijelo gipkije, doĉekuje upad umjesto da ga pokušava izbaciti. Neizmjerno je
njeţan, pokrećući se centimetar po centimetar dok se nije potpuno uvukao.
Dohvatio me rukom izmeĊu nogu, masirajući mi tamni ulaz srednjim prstom.
Stimulacija me natjerala da stisnem koljena, zarobivši ga u sebi. Unutarnji mišići su
mi se stegnuli. Psovao je i puštao, dajući mi prostora da se opustim i primim ga
dublje.
Drţala sam se za njegova ramena kad se poĉeo kretati. Tempo mu je
bio lagan i oprezan. Zaklopio je ruke oko mog središta, kruţeći mi strukom.
Spustivši glavu, uhvatio mi je donju usnu izmeĊu zuba, njeţno je sisajući ustima.
Ljubio me njeţno, poboţno, dok mi je prelazio rukama preko rebara do rubova
grudi.

Trofej knjiga 147

 Stiskao mi je obline meĊu dlanovima dok mi se bradavice nisu oĉešale preko
njegovih grudi. Osjetila sam kako brzo udišem njegov dah u poljupcu. Ĉula sam to
dok je dopuštao da ga moje grudi dodirnu tamo gdje ruke nisu smjele.
Mekim poljupcem i njeţnim dodirom raspirivao je u meni vatru sve
više. Poticaj mu je jednako efikasan kao i agresivni poljubac koji je sve ovo
zapoĉeo. Nagnuvši kukove prema naprijed, tjerala sam ga da se brţe pokreće i šalje
me preko ruba.
Dobar je u ovom plesu. Poznaje ritam i korake. Zna kako da me vodi.
Naĉin na koji su nam se tijela trljala jedno o drugo stimulirao mi je klitoris.
Osjećala sam da dolazi, pojas koji se rastezao do prijelomne toĉke.
„Ja ću -“ Orgazam me pogodio. Uţarena simfonija uţitka eksplodirala
je u svakoj stanici moga tijela. Zarila sam mu nokte u ruke. Krik mi se oteo sa
usana kad se razdvojio od mene.
Ţeljela sam oplakati prerani završetak vatrometa pod koţom, ali kad
su tragovi sperme izbili iz njegovog penisa i pali mi po bedrima, razumjela sam.
Gotovo sam zaboravila temeljne mjere opreza. Ohladila sam se pri pomisli na
posljedica njegovog svršavanja u mene. K vragu. Kako me mogao tako razoruţati?
Nisam ĉak ni pitala je li zdrav.
Prekoravala sam sebe zbog neodgovornog ponašanja kad je pritisnuo
ĉelo na moje. Teško je disao. Oboje smo.
„Maxime.“
Uhvatio mi je obraze, palac se zakaĉio ispod moje ĉeljusti. „Što je,
Zoe?“
„Gotovo smo zaboravili.“
Nagnuo se kako bi me pogledao. „Oprezan sam, ali si u pravu.
Pobrinut ću se za to odmah ujutro.“

Trofej knjiga 148

 „Ti si mi prvi, ali...“ ugrizla sam usnu. Nisam ga htjela ponovno
uvrijediti, ne dok ne odluĉim što dalje da radim ako se ţelim boriti do smrti ili dok
ne prihvatim bijelu zastavicu koju mi nudi.
Usne su mu se izvile u jednom kutu. „Ozbiljno misliš da bih riskirao
da ti prenesem bolest?“
Prouĉavala sam ga. „Ne znam.“ Unatoĉ tomu što sam ranije rekla,
zapravo ga nisam poznavala, bilo mi je teško razumjeti ga. Previše je zbunjujući,
opasan koktel pomiješanih signala.
Usta su mu se stisnula. „Zdrav sam.“
„U redu.“ Krotka je to rijeĉ, slab pokušaj oĉuvanja našeg krhkog mira.
„Voda se hladi.“
Posegnuo je za spuţvom, nasapunao je i poĉeo me prati. Kad je
završio, vrela je voda postala mlaka. Zatvorio je vodu i omotao me debelim
ruĉnikom prije nego je uzeo jedan za sebe. Nakon što me posušio, navukao je
majicu i donji dio trenerke.
Bila sam bezvoljan i bolna, s neobiĉnim uţarenim sjajem u tijelu. Bila
sam i gladna, trbuh mi je krulio oglašavajući to.
„Idi u krevet,“ rekao je, promatrajući mi odraz u zrcalu dok sam
ĉešljala kosu. „Donijet ću pladanj.“
IznenaĊeno sam se okrenula. „Mogu dolje jesti.“
„Umorna si.“
Nije ĉekao moj odgovor. Otišao je iz kupaonice, ostavivši otvorena
vrata. Vratila sam se u sobu i preturala po koferu koji je Maxime spakirao, ali nije
bilo pidţame. Nije mi stavio nijednu. Zadovoljila sam se svilenim gaćicama. onima
koje mi većinom prekrivaju dupe i njegovom majicom. Zatim sam kliznula meĊu
hladne plahte, naslonivši se leĊima na uzglavlje.
Stvarno sam bila umorna, kad se vratio oĉi su mi se sklapale.

Trofej knjiga 149

 Sjeo je pokraj mene, smiješeći se. „Moja mala vraţja maĉka je
iscrpljena.“
Ništa nisam rekla. Nisam bila sigurna kako se osjećam u vezi onoga
što sam uradila, udarala ga, ljubila poput ţivotinje i jebala se kao da je to bio neki
pomirbeni seks.
Nisam se ţeljela pretvoriti u svog oca, niti u majku.
Milovao mi je pramen kose iza uha. „Što nije u redu?“
„Ništa.“ Osim što sam se gotovo ispriĉala svom otmiĉaru što sam ga
ošamarila. Gubim li razum?
„Fran je spremila marget de canard.“6 Vilicom je dohvatio komadić
mesa i prinio mi ga usnama.
Ukoĉila sam se malo na spomen njegove ljubavnice, ili bivše
ljubavnice kako je tvrdio, ali sam otvorila usta. Bila sam previše gladna da
odbijem, gladnija nego sam ikad bila. IznenaĊena sam što sam uopće imam apetit.
Moţda je zbog morskog zraka, hladnije zime, ili seksa.
Patka je bila ukusna. Meso je izmjenjivao krumpirom sa ţara, hraneći
me dok se tanjur nije ispraznio.
„A ti?“ upitala sam kad mi je dodao ĉašu crvenog vina.
„Imam još posla. Jest ću kasnije.“
„Oh.“ Otpila sam gutljaj vina, razmišljajući o ĉovjeku koji me
nahranio, pobrinuvši se za moje potrebe prije svojih. Je li podvojena liĉnost? Kako
moţe biti tako briţan u jednom trenutku i okrutan u drugom? Zbog toga što ne gaji
osjećaje prema meni. Ja sam objekt, njegov talac.
Pokupio je pladanj i ustao. „Dobro će ti doći da rano zaspeš.“
Kao da će to sve popraviti.
„Laku noć, Zoe.“
6
Pačja prsa

Trofej knjiga 150

 Rekavši to, odšetao je iz sobe. Zurila sam u zatvorena vrata.
Neraspoloţena. Nesigurna. Ovo mi je tek prvi dan u njegovoj kući. Kako ću
izdrţati ĉetiri godine? Otpila sam još jedan gutljaj vina. Bilo je dobro, zaokruţeno i
zadimljeno. Od toga sam se osjećala toplo i opušteno. Trebam malo svjeţeg zraka
da mi razbistri glavu. Moram odluĉiti kako da se nosim s ovim. Ne mogu biti s
Maximom kao na klackalici. Previše je iscrpljujuće. Ili ću se prepustiti svojoj
sudbini ili mu prkositi do mjere koja će mi uništiti dušu. Ono što ne mogu uraditi je
postati osoba koju mrzim. Zakleli smo se jedno drugom, Damian i ja, da nikad
nećemo ponoviti greške naših roditelja.
Navukla sam par ĉarapa i Maximov debeli ogrtaĉ koji je bio okaĉen na
vratima kupaonice. Uzevši vino, otvorila sam balkonska vrata i zakoraĉila van.
Ledeno je. Vjetar mi je nagrizao koţu, tjerajući me da drhtim. Preko oceana je
mrak, osim mjeseĉevog odsjaja koji je osvjetljavao uvalu. Svjetlo je ocrtavalo
pijesak u obliku polumjeseca. Na dnu litice bila je mala plaţa.
Pokretanje na stijeni privuklo mi je pogled. Netko je koraĉao duţ ruba
litice. Bilo je nemoguće ne prepoznati Maximovu snaţnu figuru i odluĉan korak.
Odjeven u istu odjeću od maloprije, bez kaputa. Zadrţala sam dah. Poginut će
tamo.
Naslonila sam ruke na ogradu, nagnuvši se kako bih bolje vidjela.
Rastezao je ruke preko glave. Što do vraga to radi? Skinuo je majicu. Zapanjeno
sam promatrala kako se skida do gola. Bila sam toliko zateĉena, da nisam mogla
doći sebi dok nije zakoraĉio preko ruba i skoĉio.

Trofej knjiga 151

 Voda mi se poput ledenica zabijala u koţu. Termiĉki šok. Tjerao me da se
osjećam ţivim. Zaronio sam duboko, na mjesto gdje sam već puno puta bio, ne
samo doslovno. Nisam plivao. Nisam se borio. Dopustio sam da me proguta
kobaltna rupa i brojao sam. Kad sam došao do šezdeset, poĉeo sam udarati. Još
šezdeset i izronit ću. Ĉetiri puta više nego što sam natjerao Zoe da izdrţi. Ako je
ona patila, i ja moram patiti.
Hvatajući zrak, borio sam se protiv grĉeva koji su nastali zbog hladnoće.
Pluća su mi gorjela. Prihvatio sam. Jebi ga, odliĉan osjećaj. Moć se širila kroz
mene. Snaga mi je pucala u ţilama. Okrenuo sam se od obale i snaţno zaplivao
dublje u ocean. Hladnoća je nestajala dok nije ostao samo osjećaj nepobjedivosti. U
razvuĉenom odsjaju mjeseĉine koji je padao na vodu, okrenuo sam se na leĊa da
gledam u zvijezde. Nebo je bilo ĉisto. Hladno ĉisto, ona suha hladnoća koja se
spušta preko noći i ledi na krajoliku poput šećera u prahu posutog po kolaĉu.

Trofej knjiga 152

 Ovo je dio onoga što toliko volim na ovom mjestu – tišina. Plovio sam
besciljno, uţivajući u tišini i besteţinskom stanju koliko god sam mogao. Kaos je
ĉekao na obali. Uvijek je postojao kaos u ţivotu poput moga. Uskoro bih se trebao
okrenuti. Moţda nisam osjećao bol, ali pothlaĊenost će nastupiti nakon nekoliko
minuta. Prešao sam prstima preko oţiljka na grudima. Koţa je bila mrtva. Bez
osjećaja. Nestao je nakon višestrukog presaĊivanja koţe.
To je problem s ljudima poput mene. Bezosjećajni smo. Dublje je od moje
koţe s oţiljkom. Ide sve do tvrdog, crnog, trulog organa kojeg nazivam svojim
srcem. U mom zanimanju, radimo stvari, vidimo stvari. To nas ĉini neosjetljivima.
Ĉini nas ĉudovištima za druge i mrtvima za sebe. Sve dok me Zoe nije dotaknula.
Kad sam je drţao uz sebe u predvorju njene zgrade, osjetio sam nešto. Bilo je
to drugaĉije od uobiĉajenog fiziĉkog uzbuĊenja koje dolazi sa seksom. Promijenila
je stvari u meni, stvari za koje sam mislio da su mrtve. Potaknula mi je znatiţelju o
ţivotu, o tome da ostanem ĉist i prijatan usred grijeha koje ĉine odrasli,
bezosjećajni muškarci. Kad mi je stavila ruke na grudi pod tušem veĉeras, kunem
se da mi se mrtva koţa najeţila. Bilo je tu neĉega ispod krvi i mesa. Osjetio sam
njen dodir u srcu. Ĉeţnja. Suosjećanje. Divljenje. Potreba za zaštitom. Potreba za
ugaĊanjem.
To je novo. Zbunjujuće. Jebi me ako znam što da radim s tim.
Što da radim s njom, mojim malim cvijetom? Gledao sam u kuću koja je
stajala na litici, svjetionik statusa i bogatstva sa svjetlima koja su sijala s prozora.
Pogledom sam pronašao sobu gdje ona spava, okamenio sam se. Silueta je stajala
na balkonu, mala i ranjiva protiv zlih mitova i nesretnih istina koje su vrebale u
noći. Nalet vjetra raspršio joj je kosu po licu. Ne bi smjela biti vani. Dobit će upalu
pluća.
Okrećući se natrag prema obali, brzo sam plivao. Mogao sam pronaći prolaz
meĊu stijenama s povezom preko oĉiju.

Trofej knjiga 153

 Za tren oka sam izašao na pijesak, kad sam pogledao gore, više je nije bilo.
Krenuo sam stazom, uspinjući se strmim stubama do vrha litice na kojem sam
ostavio odjeću. Navukao sam je preko mokrog tijela i vratio se kući.
Otvorio sam ulazna vrata, Zoe je stajala tamo, obgrljena rukama. Odjevena u
moj ogrtaĉ, jednu od mojih majica i par ĉarapa. Kroz mene se širila drugaĉija vrsta
moći. To nije imalo nikakve veze sa nepobjedivošću i svime što se tiĉe ranjivosti.
Posesivno je. Bio sam preplavljen muškim ponosom, posjedovanjem onoga što
stoji ispred mene. Odjeća ju je odredila kao moju. Naĉin na koji sam joj uzeo tijelo
neopoziva je potvrda. Ljubomoran sam na nju. Ljubomoran na muškarce koji će je
imati kad završimo i odjednom mi je ta misao postala nezamisliva.
Gledala me rastvorenih usana, s pitanjima u oĉima. Prikrio sam svoje
spoznaje, neobiĉnost novih osjećaja i zatvorio vrata za sobom.
Gladeći mokru, vjetrom raspuhanu kosu, pitao sam, „Što radiš
budna?“
„Moj Boţe, Maxime.“ Zakoraĉila je prema meni, velikih oĉiju.
„Smrznut ćeš se do smrti.“ Skenirala mi je lice. „Usne su ti plave.“
Zabrinutošću mi je ugrijala grudi. Patetiĉno, ţelio sam još njene brige.
„Mislio sam da bi ti bilo drago ako se srušim mrtav.“
Uhvatila me za ruku i povukla u kuću. „Ne šali se s tim.“
Osmijeh mi se brzo pojavio na usnama. Nije to bila usiljena gesta, već
jedna od onih spontanih koja je bila toliko nepoznata da je sigurno izgledala
neprirodno. „Oko ĉega? Smrti?“ Ne bojim se toga. Ne za sebe. Za nju sam ipak bio
prestravljen.
Pljesnula me po ruci. „Pst. Ako to izgovoriš, dogodit će se.“
To me nasmijalo. Ne samo trzajem usana. Bio je to najširi mogući
osmijeh. „Ako priĉam o svojoj smrti, umrijet ću?“

Trofej knjiga 154

 Plave oĉi su joj postale još više izbuljene. „Privlaĉimo ono što
mislimo.“
Zaintrigiran sam. Taj me dio nje fascinirao. „Vjeruješ u tu hokus
pokus, hipi stvar?“
Uputila mi je osuĊujući pogled. „To nije hipi stvar. To je kvantna
fizika. Zakon energije. Ono što daješ, to ćeš i dobiti.“ Podignuvši samouvjereno
obrvu, nastavila je, „Ono si što misliš. Nikad nisi ĉuo za to?“
Prekriţio sam ruke. „Je li ovo pogrešna lekcija iz morala?“
Namreškala je nos. „Ne, to je znanost. Za svaku akciju postoji jednaka
reakcija.“ Podigla je kuk, izazovnim stavom. „I sam si tako rekao, zar ne? Ne baš
mojim rijeĉima, ali ako razmisliš o tome, zaista vjerujemo u istu stvar.“ Slegnula je
ramenima. „Postupci imaju posljedice.“
Tako je slatka, ova sićušna ţena. Ţelio sam je prebaciti preko ramena i
odnijeti na neko ljepše, sretnije mjesto, ali ovo smo mi i već smo pokrenuli lanac
postupaka. To mi je ipak dalo uvid u njen um i misaoni proces, a bio sam gladan da
je razumijem.
Prouĉavao sam joj razmetljivi mali stav i drska usta. „Zvuĉi kao da si
razmišljala u mojoj odsutnosti.“
Sklopila je ruke na leĊima. „Jesam.“
Šutio sam, ĉekao da nastavi, ţelio sam znati kako funkcionira. Ţelio
sam znati kako opstaje.
Hoće li se prevrnuti i praviti mrtva, ĉekajući svoju priliku dok vrijeme
ne istekne?
Hoće li poricati i pretvarati se da se ovo ne dogaĊa oţivljavajući u
mislima neke usrane fantazije? Hoće li se predati? Ili će se boriti protiv mene do
kraja? Što je ĉini snaţnom? Kakva će biti njena strategija u našem ratu?
Malo se zacrvenila. „Neću ti praviti više problema.“

Trofej knjiga 155

 Pretpostavljam da joj je boja na obrazima posljedica srama, a ne
stidljivosti. To je udarac koji je svjesno primila prepustivši se, predavši se sudbini
koju inaĉe nikad ne bi izabrala. Ramena su joj uspravna, glava visoko podignuta.
Ovo nije predaja. Ili se pretvara ili se bori na jedini naĉin koji poznaje, birajući
mudro svoje bitke.
Opustio sam ruke, pribliţivši se. „Jesi li to radila vani na balkonu?
Donosila vaţne odluke?“
Zakoraĉila je unatrag. „Vidio si me?“
„Trebala si se toplije odjenuti. Vjetar je hladan.“
„Ti mi govoriš. Vidjela sam kako skaĉeš s litice kao od majke roĊen.“
„Brine li te hladnoća, skok ili to što sam bio gol?“
„Ništa od toga.“ Povukla se kad sam krenuo naprijed još jednim
korakom. „Ne brinem se za tebe.“
„Ne? Zašto se onda ponašaš kao da jesi?“
„Zabrinuta sam samo zbog toga što bi mi se dogodilo ako ti umreš.“
Ah. To mi je malo pokvarilo raspoloţenje, nije da sam mogao
oĉekivati drugaĉije. „U redu. Trebaš i biti jer imam tvoju putovnicu, da ne
spominjem kako bi bila predana Alexisu.“
Rumenilo joj je nestalo iz obraza.
„Ne trebaš zamarati svoj mali slatki um oko takvih stvari. Ne planiram
uskoro umrijeti, i drago mi je što svaĊe moţemo ostaviti po strani.“ Uhvatio sam
joj obraz. Proĉitat ću je, ovu pametnu malu tratinĉicu. „Mislio sam ono što sam
rekao. Moţeš biti sretna ovdje.“
Kimnula je glavom. „U redu.“
„Zbog ĉega si se predomislila?“ U šali sam dodao, „Vidjevši me kako
skaĉem s litice?“ Da sam znao da će biti ovako lako, uradio bih to ranije.

Trofej knjiga 156

 Odvratila je pogled. „Naĉin na koji sam se ponašala previše me
podsjetio na mog oca.“
Uhvativši je za bradu, okrenuo sam joj lice prema sebi. „Kako misliš
da si se ponašala?“
Okrenula je oĉi. „Kad sam te ošamarila.“
Nije mi se sviĊalo kuda ovo vodi. „Što ti je uradio otac, Zoe?“
„Bio je nasilan.“
LeĊa su mi se ukrutila. „S tobom?“
„Uglavnom s mojom majkom i Damianom, ali razbijao je stvari i to
me plašilo.“
Pokušao sam zamisliti Zoe kao dijete, malu djevojĉicu, prestrašenu i
nezaštićenu, nije mi se svidjelo. Jebeno mi se nimalo nije svidjelo. Divio sam joj se
što se borila protiv svojih gena, što je ţeljela da bude bolja. Meni to prokleto nije
uspjelo.
„Razumijem.“ Spustio sam ruku. „Podsjećam li te na tvog oca?“
Ponovno me pogledala. „Ne.“ Baš kad mi se kraljeţnica opustila, u
njen se ton uvukao djelić straha. „Ti si u drugoj ligi. Moj otac nije bio desetina
onoga što si ti.“
Još više me se bojala. To sam i mrzio i volio. Nisam se mogao odluĉiti
koji osjećaj ţelim prigrliti. Upravo kad sam pomislio da sam je gotovo shvatio,
ponovno me zbunila. Nikada nisam bio zbunjen. Ne sviĊa mi se.
Zureći u njene velike, uplašene oĉi, primaknuo sam se bliţe, tijelom
zasjenivši njeno. Ţelio sam je. Ţelio sam njen strah i uţitak. Ţelio sam njenu sreću i
pokornost. Ţelio sam je uzeti ovdje na stubama. Jedva sam uspio izustiti, „Idi u
krevet.“
Nije ĉekala da kaţem dva puta. Potrĉala je uz stube poput miša koji
bjeţi od maĉke.

Trofej knjiga 157

 Stajao sam na dnu stubišta, zureći za njom dok sam razmišljao o njenim
rijeĉima i analizirao svoje osjećaje. Razumijevanje misli i osjećaja je logiĉan
proces. Nisam vjerovao srcu. Samo razumu.
Pretpostavljam da je istina kako sam gori od njenog oca. Razbio sam
puno više od materijalnih stvari. Na duši mi je više krvi nego na rukama vojnika.
Valjda plašim djecu, psiće i malo neduţno cvijeće, ali nisam ni kukavica ni budala.
Otac joj je bio kukavica zbog muĉenja svoje vlastite kćeri i budala zato što nije
vidio ĉistu, savršenu djevojku iza njenih oĉiju.
Spoznaja me pogodila. Zoe je odrasla uz nasilje. Koliko god to bilo
pogrešno, trebala se naviknuti, barem do odreĊene mjere. Ono što sam ja, trebalo bi
je uplašiti, ali je ne bi trebalo iznenaditi. Ne bi trebalo biti tako nevina kakva jeste.
Izbjegavala je stvarnost. Jedini naĉin da izbjegne traumatiĉno djetinjstvo bio je da
se sakrije na neko drugo mjesto u glavi. Zbog toga je Zoe sanjar. Zato je
romantiĉna. Realnost joj je bila usrana rupa, ali se oĉajniĉki drţala ljubavnih
boţanstava i sretnih završetaka. Zbog toga je princeza, sve do naĉina na koji se
odijeva.
Rat je umjetnost. Zahtijeva odreĊenu suptilnost. Nema baš suptilnosti
u ubijanju neprijatelja odsijecanjem glave. Puno je izazovnije pretvoriti ga u
saveznika. Korisnije je imati neprijateljevo poštovanje pred nogama. Ovo novo
saznanje govorilo mi je toĉno kakva bi mi trebala biti strategija sa Zoe. Neću biti
njen otac. Neću joj dopustiti da ţivi u svojoj glavi gdje se moţe sakriti od mene. U
umijeću ratovanja, presudno je poznavati neprijateljevu ranjivost. Sad kad
poznajem njenu, popunit ću tu prazninu. Dat ću joj ono što najviše ţeli. Prije nego
joj vrijeme ovdje istekne, jest će mi iz ruke. Kad doĊe trenutak da je oslobodim,
preklinjat će me da ostane. Da, sviĊao mi se ovaj ishod puno više nego da je drţim
okovanu prijetnjama. Prsa su mi se zagrijavala od same pomisli na to. Penis mi je
otvrdnuo od izazova.

Trofej knjiga 158

 Moja vlastita tratinĉica, u vazi na mom stolu. Nisam je ukrao iz
neĉijeg vrta. Rasla je samonikla na ploĉniku, toĉno tamo odakle se trebala uzeti.

Trofej knjiga 159

 Budilo me neprestano treskanje. Borila sam se protiv toga, ali nisam mogla
zanemariti duboki glas ili francuski naglasak. Probudila sam se uzdišući kad sam se
sjetila gdje sam.
„Polako, Zoe.“ Maxime mi je rukom masirao rame. „Moraš se probuditi.
Imamo sastanak u Marseilleu.“
Okrenula sam lice prema njemu, trljajući oĉi. Sjedio je na rubu kreveta,
odjeven u tamno odijelo. Kosa mu je još uvijek vlaţna od tuširanja. Miris zime
okruţivao ga je poput omaglice, ali je bio proţet ljetnim mirisom ruţa. Šalica
vrućeg ĉaja stajala je na noćnom ormariću.
„Donio sam ti biljni napitak,“ rekao je. „Fran ti moţe napraviti kavu
ako ţeliš. Doruĉak je postavljen dolje.“

Trofej knjiga 160

 „Hvala,“ rekla sam nesigurno, još uvijek besprijekornim manirima dok
sam u polusnu.
„Molim.“ Uzeo mi je ruku i poljubio je, zatim mi je stavio nešto u
dlan.
Podigla sam ruku i zagledala se u mobitel.
„Broj mi je memoriran.“ Ustao je. „SiĊi kad budeš spremna. Polazimo
za trideset minuta.“
Došla sam sebi tek kad je otišao. Maxime je rastvorio zavjese. Vani je
nebo još uvijek mraĉno, zora se jedva probijala kroz gusti sloj oblaka. Ponovno
sam pogledala zaslon telefona. Vrijeme je pokazivalo osam sati.
Ĉekaj. Imam telefon.
Uspravivši se, ukucala sam broj socijalne sluţbe Damianovog zatvora
i pritisnula biranje. Došla je poruka na engleskom jeziku, obavještavajući kako
nemam pristup usluzi. Provjerila sam postavke. Naravno. Mogla sam birati samo
Maximov broj. Nisam oĉekivala drugaĉije, ali su mi se ramena povila od
razoĉarenja.
Utuĉeno sam posegnula za ĉajem na noćnom ormariću. Sklopivši ruke
oko šalice, udahnula sam mirisni biljni ĉaj. Mirisao je na ruţe i maline, isti ĉaj koji
mi je Maxime posluţio u Veneciji. Otpila sam gutljaj. Ukusna mješavina. Piće me
zagrijalo i donekle ojaĉalo.
Sjećanja na sinoćnju raspravu vrtjela su mi po glavi dok sam se
tuširala i presvlaĉila u hlaĉe i dţemper od kašmira sa naborima na kraju rukava koji
su bili uredno sloţeni u garderobi. Maxime je sigurno raspakirao kofer sinoć ili
jutros. Srećom sam zaspala prije nego je došao u krevet. Nisam se ţeljela
raspakirati. Stavljanje odjeće koju je kupio za mene u ormar nije se ĉinilo samo
pogrešnim, već nekako i konaĉnim. Nakon što sam obukla gleţnjaĉe, sišla sam
dolje u blagovaonicu gdje su za doruĉak bili posluţeni kroasani i sok od naranĉe.

Trofej knjiga 161

 Maxime je sjedio za stolom, ĉitajući nešto na telefonu. Sudeći po pecivu i
pahuljicama u tanjuru, već je jeo.
Kad sam ušla, ustao je i izvukao mi stolicu.
„Dobro si spavala?“ pitao je.
„Da.“ IznenaĊujuće. „Zašto idemo u Marseille?“
„Imaš zakazan pregled kod lijeĉnika.“
Naravno. Obuzelo me olakšanje. Posljednja stvar koju sam ţeljela bila
je neplanirana trudnoća.
Provjerio je sat. „Moram dati Fran neke upute prije nego odemo. Imaš
neke ţelje za ovotjedni jelovnik?“
Odmahnula sam glavom. Nije me briga što jedem. Svakako sam
mrzila što uopće moram jesti Maximovu hranu.
„Moţda kasnije,“ rekao je ukoĉeno se osmjehnuvši.
Brzo sam jela, kad se vratio, bila sam spremna.
Kao i juĉer, Maxime nas je vozio dok su nas dvojica muškaraca pratila
u svom automobilu. Zurila sam u krajolik vani, litice, plaţu i grad koje se vidio
ĉetrdeset minuta kasnije. Izdaleka zgrade nisu bile impresivne. Jedini komad
arhitekture koji se isticao bila je crkva na vrhu brda. Kad smo došli u centar grada,
zgrade su se mijenjale od onih napravljenih od bijelih betonskih blokova do
prelijepih starih sa francuskim prozorima, plavim griljama i ukrašenim ogradama
na balkonima. Parkirao je ispred zgrade sa isklesanim ulazom, svaki gornji kut
oslonjen na mramorna anĊeoska ramena.
„Vau,“ rekla sam kad sam pogledala gore u izrezbarena drvena vrata.
Stavivši mi ruku na leĊa, brzo nas je poveo uz kameno stubište do
trećeg kata. Sredovjeĉni muškarac mišje boje kose i sa naoĉalama otvorio je vrata
kad je Maxime pozvonio.

Trofej knjiga 162

 „Max.“ Potapšao je Maxa po leĊima prije nego je meni pruţio ruku.
„Gospodiĉna Hart. Ja sam dr. Olivier.“
Automatski sam prihvatila rukovanje. Budući da je govorio na
engleskom jeziku, Maxime mu je sigurno govorio o meni prije nego smo došli. Što
je rekao lijeĉniku? Da sam mu ljubavnica svojevoljno? Ili je lijeĉnik znao istinu?
„UĊite,“ rekao je lijeĉnik, uvodeći nas u sobu za preglede.
Udaljeni kraj pored kamina sluţio je kao prostor za sjedenje. Maxime
me uzeo za ruku i poveo do sofe. Sjeo me pokraj sebe, ne puštajući mi ruku već je
namještajući na svoje bedro. To je intiman ĉin, gotovo ljubavni, a lijeĉnikov je
pogled skliznuo na naše isprepletene prste dok je uzimao stolicu. To je gluma, sve
dio uloge koju je igrao Maxime. Znaĉi lijeĉnik nije znao okolnosti pod kojima sam
ovdje.
„Tako.“ Lijeĉnik je namjestio naoĉale i uputio mi znatiţeljan pogled.
„Ovdje ste zbog kontrole raĊanja.“
Obrazi su mi se zarumenili od tog zakljuĉka. Prstima sam nehotice
stisnula Maximovo bedro. Protrljao mi je zglobove prstiju palcem umirujući me,
kad je odgovorio. „Ţelimo ono što je najmanje invazivno za Zoe.“
„Injekcija je vrlo uĉinkovita sa minimalnim hormonalnim
nuspojavama. TakoĊer eliminira mogućnost zaboravljanja uzimanja pilule, što je
ĉini još uĉinkovitijom.“
„Onda injekcija,“ rekao je Maxime.
„Sve sam pripremio.“ Dr. Olivier je proĉistio grlo. „Imate neka
pitanja, Zoe?“
Pogledala sam Maxima.
„Nastavite,“ rekao je sa smiješkom. Bio je to uvjeţban osmijeh, onaj
koji je spremio za predstavu.
„Koliko dugo će potrajati dok ne postane sigurno?“ Pitala sam.

Trofej knjiga 163

 „Sedam dana,“ odgovorio je lijeĉnik, „Koristite dodatnu zaštitu
naredni tjedan ili dva.“ Ustao je. „Moţete sjesti na stolicu za preglede.“
Dok je lijeĉnik pripremao injekciju, Maxime me odveo do stolice i
protrljao prstom unutarnju stranu zapešća.
„Neće boljeti,“ Dr. Olivier je rekao, prilazeći sa potkoţnom iglom.
Nikad nisam voljela igle ili krv. Postanem uznemirena od pogleda na oboje, tako da
sam okrenula glavu dok je radio. Nije puno boljelo, samo mali ubod, ali sam
svejedno poskoĉila kad je uveo iglu.
Maxime mi je odmaknuo pramen kose s ĉela. „Boli li?“
„Ne,“ rekla sam. „Samo mi nije ugodno sa oštrim stvarima koje mi se
ubadaju u koţu.“
Maximov osmijeh ovaj put je bio iskren – zabavljen –uobiĉajeni mraz
u njegovim oĉima za nekoliko stupnjeva topliji. „Imaš nizak prag tolerancije na
bol?“
Suzila sam oĉi. „Zezaš me?“
„Nikad,“ rekao je, osmijeh mu nije blijedio.
Ubrzo je lijeĉnik uzeo i uzorak krvi. Maxime je zahvalio dr. Olivieru i
napisao ĉek. Rukovali su se i krenuli smo.
U automobilu me Maxime primio za ruku dok se automatski
ukljuĉivao u promet. „Blijeda si.“
„To je zbog krvi. DoĊe mi da se onesvijestim.“
Stisnuo mi je prste. „Treba ti obilan ruĉak. Jesi li probala
bouillabaisse?“7
„Ne.“

7
Bogato, zaĉinjeno varivo ili juha od raznih vrsta ribe, porijeklom iz
Provanse

Trofej knjiga 164

 „To je lokalni specijalitet. Odvest ću te. Samo prvo moram obaviti
jedan posao.“
Vozili smo se kroz stari grad preko breţuljkastog dijela dok nismo
došli na periferiju. Vidjelo se imanje dva puta veće od Maximovog. Vila je
izgraĊena u istom stilu sa drvenim griljama i balkonom koji je okruţivao prvi kat.
„Ovo je kuća mojih roditelja.“ Rekao je. „Priĉekat ćeš me ovdje.“
Uspravila sam se. „Sa tvojom majkom?“
Pogledao me. „Je li to problem?“
„Ne sviĊam joj se.“ Bilo je to jasno iz svakog dijela njenog govora
tijela.
Pritisnuo je gumb na portafonu na ulazu. „Moja je majka staromodna.
Ne vjeruje u seks prije braka.“
„Onda me neće ţeljeti ovdje,“ rekla sam dok se zaustavljao pored kuće
na kruţnom prilazu.
Potapšao me po ruci koja je još uvijek bila na njegovom bedru.
„Naviknut će se.“
Veoma sam sumnjala u to, ali već je prilazio da mi otvori vrata.
Uzevši me za ruku, povukao me prema glavom ulazu. Vjetar je bio leden. Prodirao
mi je do kostiju. Ţena u odori sobarice otvorila je vrata. Mlada je i lijepa,
kestenjaste kose.
Maxime je pozdravio na francuskom i razmijenio nekoliko rijeĉi dok
nam je uzimala kapute prije nego nas je provela kroz predvorje do dnevnog
boravka s pogledom na vrt.
„Imamo sreće,“ rekao je. „Maman pije ĉaj s prijateljicom.“
Povukla sam se. „Mrzim se nametati.“
Zaustavio se kako bi me pogledao. „Sa mnom si, Zoe. Samim tim si
gost. Gosti se ne nameću.“

Trofej knjiga 165

 Nisam bila sigurna što reći na to, ali prije nego sam pronašla rijeĉi,
ušli smo u salon gdje je Cecile Belshaw sjedila sa drugom ţenom. Ostaci ĉajanke
bili su rašireni na stoliću. IzmeĊu šalica za ĉaj i tanjurića stajao je naĉeti ruţiĉasti
mousse kolaĉ.
„Max?“ Cecilein ton je prijateljski, ali su joj se oĉi stisnule kad je
spustila šalicu za ĉaj.
Rekla je nešto na francuskom. Druga ţena, otprilike istih godina kao i
Cecile, gledala je izmeĊu Maxima i mene. Nisam znala što govore i je li rijeĉ o
meni, ali joj se kraljeţnica ukrutila kad me pogledala. Osmijeh joj je tako laţan da
izgleda kao naslikan na licu. Cecile se obratila sinu ugodnim glasom, ništa manje
laţnim.
Maxime je prešao na engleski. „Ovo je moja teta, Hadrienne. Majĉina
šogorica.“ Sagnuo se i poljubio je u obraze. „Kako si, Hadrienne? Ovo je Zoe.“
Kimnula je glavom govoreći jakim naglaskom, „Drago mi je.“
„TakoĊer.“ Što sam drugo mogla reći?
„Vratit ću se prije ruĉka.“ Maxime me poljubio u ĉelo, zatim se
okrenuo majci. „Dobro pazi na nju.“
Gledala sam mu leĊa dok je odlazio. Vrata su se kliknula zatvorivši se
za njim. Prevladala je tišina. Okrenula sam se natrag dvjema ţenama koje su me
gledale kao da sam smeće koje je sluĉajno doletjelo s ulice.
Cecile je uzdahnula. „Bolje sjedi, Zoe.“
Jedino slobodno mjesto bilo je do Hadrienne, osim stolica na drugoj
strani sobe. Podigla se kad sam sjela, udaljivši se koliko je god mogla na kauĉu.
„Ĉaj?“ Upitala je Cecile ledenim glasom.
Dobro bi mi došlo piće da se ugrijem, ali nisam prihvatila zbog toga.
Pristala sam jer sam morala nešto raditi rukama. Inaĉe bih se uzvrpoljila. „Posluţit
ću se.“

Trofej knjiga 166

 Zaprepašteno me pogledala. „Podsjetit ću te da je ovo moja kuća.“
„Oh, nisam htjela biti nepristojna. Samo vas nisam htjela ometati.“
„Mogu natoĉiti ĉaj u svojoj kući, hvala lijepa.“ Razmijenila je pogled
sa Hadrienne. „Strani obiĉaji.“
Hadrienne je podigla obrvu.
Pustila sam Cecile da mi natoĉi ĉaj, zahvalila joj kad sam uzela šalicu,
ali sam odbila krišku torte.
Neugodna tišina ponovno je zaposjela sobu.
„Gdje smo stali?“ Cecile je upitala nakon nekoliko trenutaka. „Oh, da.
Razgovarali smo o tartu od ogrozda za desert u nedjelju. Tako je komplicirano
razmišljati i govoriti na engleskom jeziku.“
Dobro. Razumjela sam njenu razjarenost. Nepozvani sam gost koji im
ometa ĉajanku, ali mora li biti toliko nepristojna? Nisam Maximova djevojka. Ništa
im ne dugujem. Ne moram ovo podnositi.
„Ne morate zbog mene priĉati na engleskom jeziku.“ Odmahnula sam
rukom. „Samo nastavite na francuskom. Ionako će mi vaše brbljanje vrlo vjerojatno
dosaditi.“
Cecileini obrazi su zasjajili, dvije crvene jabuke na blijedoj pozadini.
„Molim?“
Spustivši šalicu na stol, ustala sam. „Prošetat ću vrtom, ako ne
zamjerite. Prestalo je kišiti, mogla bih se malo protegnuti.“
Hadrienne se nasmijala. „Oh, sjedi djevojko.“ Rekla je Cecile, „Moraš
priznati, ima stav.“
Cecile je stisnula ĉeljust. „Moţda bi trebala uzeti malo torte, Zoe.
Mislim da je bolje za tvoja usta da jedu umjesto da govore.“

Trofej knjiga 167

 Usne su mi se rastvorile. Gotovo sam joj rekla da se goni doĊavola, ali
me Hadrienne zgrabila za zapešće i povukla dolje. „Dosta je. Ima još vremena do
ruĉka. Sigurna sam da moţemo pronaći nešto o ĉemu moţemo razgovarati.“
„U ĉemu je vaš problem?“ Pitala sam Cecile.
„Moj?“ Razrogaĉila je oĉi. „Izmišljaš problem tamo gdje ga nema.“
Dobro.
„Eto sad.“ Hadrienne je poravnala svoju suknju. „Zašto nam ne kaţeš kako
ste se upoznali.“
„U Juţnoj Africi,“ rekla je Cecile. „Brza romansa. A onda opet, novac
sve ubrzava, zar ne?“
„Mislite da traţim Maximov novac?“ upitala sam.
Cecile je podigla mali prst, prinoseći šalicu usnama. „Nikad nisam
rekla da traţiš njegov novac.“
„Natuknuli ste.“ Pomjerila sam se do ruba sjedala. „To je isto. Cecile
je prevrnula oĉima. „Oh, nije. Ne pretjeruj.“
Nije me bilo briga kakva će biti Maximova reakcija. Jednostavno ne
mogu više sjediti ovdje. Ustavši na noge, rekla sam, „Ispriĉajte me. Ako ostanem,
bojim se da ću reći nešto nepristojno.“
„Znaš što je nepristojno?“ Cecile je spustila šalicu. „Doći ovdje i
napadati me u vlastitoj kući.“
„Napadati vas?“ Skupila sam ruke. „Zar zaista oĉekujete od mene da
ostanem mirna i prihvatim vaše uvrede?“
„Da,“ rekla je ravnodušno. „Oĉekujem da šutiš. To je najmanje što
moţeš uĉiniti.“
Što nije u redu s ovim ljudima? Okrenuvši se na peti, krenula sam
prema francuskim vratima i otvorila ih.

Trofej knjiga 168

 Bjeţeći van, hodala sam stazom koja je vodila do paviljona na kraju vrta.
Zastala sam na rubu da udahnem slani zrak i pustim malo slobode da mi ispuni
pluća.
Mrzila sam ih. Sve sam ih mrzila. Poţeljela sam da mogu trĉati.
Voljela bih da se mogu spustiti stubama na straţnju ulicu, ušuljati u vlak i otići bilo
gdje. Nije me briga što nemam putovnicu ili novac. Mogu raditi. Uvijek mogu
napraviti plan. Ne mogu samo dopustiti da Damian bude povrijeĊen.
Savijajući prste u šake, pogledala sam ovo ĉudno i nepoţeljno mjesto.
Ĉetiri godine. Nekoliko više ili manje, da citiram Maximove rijeĉi.
DoĊe mi da vrisnem.
Poţeljela sam oboriti kućicu za ptice koja visi na grani bora, ali mi to
neće nimalo pomoći. Ne mogu dopustiti Cecile da me povrijedi. Ne zanima me što
ona misli. Zašto bih se brinula o tome kako se ponaša prema meni?
Smjestivši se na klupu u paviljonu, zagledala sam se u more. Zašto mi
je Maxime uopće pomogao? Nije morao. Mogao me samo prepustiti sudbini.
Nisam razumjela njegove motive. Nisam ĉak bila sigurna ni da se radi o seksu.
Rekao je kako ima puno ljubavnica. Francine se ĉinila priliĉno zainteresiranom.
„Pa, vidi tko je ovdje,“ zaĉuo se muški glas iza mene.
Skoĉila sam.
Alexis je došao oko klupe s mojim kaputom u rukama. „Nisam te htio
uplašiti.“ Pruţivši mi kaput, rekao je, „Zaboravila si ovo.“
Kad smo već kod vraga. Posegnula sam da uzmem kaput, umjesto toga
pridrţao mi ga je kao gospodin. Oprezno sam ustala kako bi mi pomogao da ga
navuĉem. Ruke su mu bile spuštene na moja ramena trenutak prije nego me pustio.
Odmaknula sam se i okrenula da ga pogledam u lice. Bio je na neki naĉin zgodan
sa plavom kosom i svijetlim licem. Boja oĉiju naginjala je plavoj više od bratove.
Prisjetivši se što je Maxime rekao o njemu, zadrhtala sam.

Trofej knjiga 169

 Gledajući me nagnute glave, upitao je, „Kako stoje stvari s mojim
bratom?“
Preklopila sam jednu stranu kaputa preko druge. „Zašto ga sam ne
pitaš?“
Nasmiješio se. „Touché.8 Brine li se dobro o tebi?“
„Što te briga?“
„Ne znam što ti je moj brat rekao, ali nisam ti neprijatelj, Zoe.“
„Ne?“ Pogledala sam ga.
„Što si onda? Prijatelj?“
„Nema potrebe tako to reći.“
Prstima sam stegnula tkaninu koju sam drţala na grudima. „Kako ţeliš da
kaţem? Moji otmiĉari? Moji zatvorski ĉuvari?“
Podigao je ruku. „Moţda prijatelji nije dobar izraz, ali nitko ti ovdje ne ţeli
loše. Nismo ĉudovišta, znaš.“
Izraz i rijeĉi bile su mu tako iskrene da sam ih teško prihvaćala.
„Zbog toga sam te pitao kako se Max odnosi prema tebi,“ nastavio je.
„Zabrinut si?“ Podrugljivo sam upitala. „Oĉekuješ da povjerujem u to?“
Tapkao je po sljepooĉnici. „Max nije uvijek ispravan ovdje. Još od
nesreće...“
Srce mi je poĉelo brţe kucati. „Kakve nesreće?“
„Poţar. Nije li ti rekao?“

8
Izraz poreklom iz francuskog jezika.
Izvorno se koristi u mačevanju da se prizna pogodak (poen) u mačevanju.
Danas se koristi kao priznanje za nečiji validni argument, optužbu ili duhovitu
opasku.

Trofej knjiga 170

 Prebacila sam teţinu na drugu stranu, odmjeravajući udaljenost do stuba
paviljona. Osjećala sam se poput ptice koju je uhvatila maĉka. „Spomenuo je.“
„Podmetnuti poţar. Netko je zapalio jedno naše skladište. Max je bio
zarobljen unutra.“ Protrljao je ĉelo. „Nitko ne bi mogao preţivjeti taj plamen.
Bolovi su sigurno bili muĉni. Nakon što je Max to preţivio, nikada više nije bio
isti.“
Zadrhtala sam zamišljajući to. „Govoriš li da je lud?“
„Ono što govorim,“ rekao je Alexis, „Jest da moraš biti oprezna.“
„Govoriš o meni?“ pitao je duboki, poznati glas.
Okrenula sam se i vidjela kako se Maxime pribliţava s mraĉnim izrazom
lica.
„Tek smo se upoznali,“ rekao je Alexis hladnim smiješkom.
Maxime je stao pored mene. „Nemoj razgovarati s njom kad mene nema u
blizini.“
„To će biti malo teško,“ rekao je Alexis, „Budući da je sad dio našeg
kućanstva, putevi će nam se ĉesto susretati. Ne moţeš uvijek biti svugdje, zar ne?“
Maxime me zgrabio za ruku. „Vrijeme je da krenemo.“
Alexis je pozdravio. „Radujem se što ću te vidjeti u nedjelju, Zoe.“
„Ona ne dolazi,“ ispalio je Maxime.
Alexis je napravio šokirani izraz lica. „Ostavljaš je samu u toj zagušljivoj
staroj kući dok mi imamo zabavu? Kako nepristojno od tebe, brate. Ne brini, Zoe.
Bit će mi drago da ti pravim društvo. Moje društvene vještine nisu tako neuglaĊene
kao bratove.“
Maxime se unio Alexisu u lice. „Ne ţeliš me testirati.“
„Imaš problem s autoritetom, Max?“

Trofej knjiga 171

 Maximov stisak na mojoj ruci je postao bolan. Druga mu se ruka stisnula uz
bok. „Izazivam te, mali brate.“ Osmijeh mu je stisnut i okrutan. „Volio bih da ti
pruţim razlog za tretman kakav zasluţuješ.“
Maxime me grubo povukao niz stube na stazu, hodajući tako dugim
koracima da sam se borila da ga stignem. Cecile i Hadrienne su se ustale kad smo
ušli u salon.
„Max.“ Zabrinutost se urezala u Cecileino lice. „Što se dogodilo?“
„Ništa.“ Poljubio je majku u obraz. „Vidimo se u nedjelju.“
Vukao me sve do automobila i uvukao unutra. Kad je zaobišao i stisnuo
volan, pokušala sam se skupiti uz vrata. Srce mi je još uvijek lupalo u grudima.
Nisam mogla prestati misliti o onome što je Alexis rekao. Nije ostalo puno ljubavi
meĊu braćom. Nema sumnje da obojica manipuliraju sa mnom, ali koji od njih
govori istinu?

Trofej knjiga 172

 Alexis se voli zajebavati sa mnom, ali neću dopustiti da se zajebava sa Zoe.
Ona ne poznaje ovu obitelj i njene slojevite nijanse. Nema naĉina da se zaštiti od
umnih igara koje igramo. Trebat će joj godine da nas sve shvati.
Pogledao sam je dok sam mijenjao brzinu. „Nema više razgovora sa
Alexisom.“
Nepovjerljivo me pogledala. „Što treba da radim kad mi se obrati? Da ga
ignoriram? Pretvaram se da ne ĉujem?“
„Samo reci da ja ne ţelim da razgovaraš s njim.“ Posesivnost je nešto što
svaki muškarac u obitelji razumije.
Slegnula je ramenima. „Dobro.“
„Što ti je rekao?“
„Da si lud.“
Nasmijao sam se. „Vjerojatno je u pravu.“
Zinula je prema meni. „Nisi uzrujan?“
„Ne uzrujavam se zbog stvari koje nisu bitne.“

Trofej knjiga 173

 Pogledala je na cestu. „Ĉekaj. Zašto se vraćamo kući? Mislila sam da ţeliš
jesti u gradu.“
„Predomislio sam se.“
„Tek tako.“
„Da. Tek tako.“
„Shvaćam.“
„Ne, Zoe. Ne shvaćaš.“
„Što to treba da znaĉi?“
Zaustavio sam se na vidikovcu i parkirao. „Izlazi van.“
Raširila je oĉi. „Što?“
„Izlazi iz automobila.“
„Ostavit ćeš me ovdje?“
„Jesam li rekao da ću te ovdje ostaviti?“
Gledala je po neizgraĊenom predjelu, zatim po napuštenoj cesti. Bez sumnje
joj je bijeg bio u prvom planu. Vjerojatno će i biti još neko vrijeme. Sanjat će o
tome kao oporavljeni ovisnici o drogama i bivši pušaĉi o cigaretama. Doći će do
prekretnice kad se njena sanjarenja preusmjere na ostanak i pravljenje gnijezda za
sebe.
Nesigurno me pogledavši, uhvatila je ruĉku i otvorila vrata. Zakoraĉila je u
tmurni dan, dok joj je vjetar nosio kosu u svim smjerovima.
Iskljuĉio sam motor i izašao. „Hodaj do ruba.“
Okrenula je lice prema litici. Kad me ponovno pogledala, lice joj je bilo
blijedo od straha. „Natjerat ćeš me da skoĉim?“
„Ne.“ Krenuo sam od automobila, bliţe njoj. „Kreni.“
Molećivo me pogledala. „Ne ţelim.“
„Kreni, Zoe.“ Mora nauĉiti da mi vjeruje, ĉak i kad je uplašena.

Trofej knjiga 174

 Hodala je do ruba, paţljivo vireći dolje. Mrštenjem je pokvarila crte lica.
„Što je to?“
„Kako izgleda?“
„Piknik?“
Uzeo sam je za ruku. „DoĊi. Ovdje je staza.“
Odmaknula se. Glas joj je bio ljut. „Uplašio si me. Mogao si mi samo reći da
ovdje stanem.“
„Onda to ne bi bilo iznenaĊenje.“
„Mislila sam...“
„Da ću te ubiti?“
„Da,“ prošaptala je.
„Već sam ti rekao. Neću te ubiti.“
„Kako da znam da se nisi predomislio?“
„Ne moţeš znati.“
Prsa su joj se podigla dubokim uzdahom. „Ovo je jedna od tvojih lekcija?“
„Da.“
Lijepe oĉi bile su joj ispunjene strepnjom. „Što trebam nauĉiti iz ovoga?“
„Da uradiš ono što ti kaţem.“
Narugala se. „Slijepa poslušnost.“
„Sve dok radiš kako ti kaţem, pazit ću na tebe.“ Opet sam je uzeo za ruku.
„Sada doĊi.“
Spustili smo se stazom do male plaţe. Privatna je, dio našeg teritorija. Mislio
sam je odvesti na najbolji bouillabaisse u gradu dok nisam nazvao da rezerviram i
saznao da moj ujak i otac ruĉaju tamo. Piknik je bio improviziran, pogodak u
ispunjavanju njenih romantiĉnih potreba, ali trenutno u mom osjećaju nije bilo ništa
romantiĉno. Više promjenjivo.

Trofej knjiga 175

 Kad smo došli do plaţe, Zoe je izvukla ruku i krenula do vode. Zagledala se
preko oceana, malom, usamljenom, tuţnom figurom i nešto mi se stegnulo u
prsima. Otvorio sam ĉep šampanjca i natoĉio joj ĉašu.
„DoĊi ovdje,“ rekao sam.
Okrenula se od vode i sjela na pokrivaĉ. Pruţio sam joj šampanjac, zatim
pripremio tanjur sira, narezaka i francuskog kruha.
„Gladna?“ Pitao sam dok sam stavljao tanjur izmeĊu nas.
„Malo.“
„Jedi.“
Pustio sam je da jede i pije, puneći joj ĉašu dva puta dok sam samo jednom
natoĉio sebi. Vozim, ali to nije razlog što je nalijevam šampanjcem. Opijam je.
Trebam je nesputanu.
„Dovoljno mi je,“ rekla je kad sam joj ponudio još jedan komad Briea. 9
Odlaţući hranu na stranu, gurnuo sam je dolje.
„Što radiš, Maxime?“
Opkoraĉio sam joj noge. „Uzimam svoj desert.“
„Ovdje?“ Zavapila je.
„Gdje god ţelim.“
„Što ako netko -“
Rijeĉi su joj se prekinule kad sam joj svukao kaput i otkopĉao hlaĉe. Gurnuo
sam ih dolje niz bokove s donjim rubljem i okrenuo je.
Glas joj je drhtao. „Maxime.“
Omotao sam je rukom oko struka i povukao na koljena. Gledala me preko
ramena, lijepim licem koje se zategnulo sve dok nisam zakopao prste u ĉvrsto meso
njenih oblina i prešao jezikom preko njene pice. Namršteno ĉelo joj se ujednaĉilo
kad je stisnula oĉi. Ponovio sam potez, ovaj put rastvarajući joj nabore jezikom.
9
Blagi, kremasti sir

Trofej knjiga 176

 Usne su joj se rastvorile. Napetost u lijepim crtama pretvorila se u ţelju. Nije
se više ţalila na mjesto. Sve su joj misli o našoj neprikladnoj poziciji nestale iz
glave, zahvaljujući maloj dozi poţude i tri ĉaše skupocjenog francuskog šampanjca.
Zastenjala je kad sam dublje zaronio jezikom. Nisam gubio vrijeme, Sisao sam joj
klitoris i pomjerao prst u vlaţnoj toplini, postajući sve ĉvršći sjetivši se kako joj se
neiskusna pica stezala oko mog penisa. Svršila je uz vapaj, savijajući leĊa i
zabijajući prste u pokrivaĉ.
Hlaĉe su mi bile otkopĉane, a penis slobodan prije nego joj je završio
orgazam. Uzeo sam kondom iz dţepa i brzo ga navukao na penis. Mokra je.
Spremna. Grabeći je za bokove, paţljivo sam se uvukao. Glasno je stenjala.
Grabila me poput šake, stisnuta i topla. Mogao sam biti ţešći zbog alkohola.
Tijelo joj je gipko i opušteno. Gurnula se natrag, primajući me dublje dok sam se
zabijao do kraja. Jecanjem me ĉinila još tvrĊim. Tjerala me da je kaţnjavam.
Uvijajući joj dugu kosu oko šake, koristio sam je kao uţe, vukući joj glavu prema
gore i na stranu dok se nije okrenula prema meni. Ţelio sam vidjeti ekstazu na
njenom licu dok sam je nezaboravno jebao.
Bio sam grub, ali je savila leĊa ispuštajući seksi, poţudne male zvukove.
Jebao sam je dok nije ispruţila ruke i spustila se na lakte, a uţitak mi izbijao iz dna
prepona i ispunjavao kondom umjesto njenog tijela. Jednog ću se dana isprazniti u
nju. Obiljeţit ću je. Kada to uradim, nijedan muškarac je neće više dotaknuti.
Pripadat će mi zauvijek, ne samo ĉetiri godine.
Lagano sam je spustio i prekrio svojim tijelom, pazeći da zadrţim teţinu na
laktima.
Spuštajući joj poljubac na uho, rekao sam, „Nema više razgovora sa
Alexisom.“

Trofej knjiga 177

 Okrenula je glavu u stranu, obraza poloţenih na pokrivaĉ i teškog disanja.
„O tome se radi? To si me pokušao nauĉiti? Da ćeš me za kaznu jebati usred bijela
dana, kad svatko moţe vidjeti, ako budem razgovarala s tvojim bratom?“
Izvukao sam se, tjerajući je da zacvili. Plaţa je zabaĉena. Ne moţe se vidjeti
ukoliko se ne pogleda preko litice, a ĉamci ne plove pored ove uvale. Previše je
stijena u plitkoj vodi. Nisam planirao ovo uraditi kad sam pripremao piknik.
Pojebati je ovdje postalo mi je namjera kad sam je uhvatio sa Alexisom. Da, ţelio
sam da me prihvati u svoje tijelo bilo gdje i bilo kad, i da, nisam ţelio da razgovara
sa Alexisom, ali nije se radilo o tome.
Ona je moja.
Sva moja.
To je lekcija.

Trofej knjiga 178

 Sigurno je bilo zbog šampanjca, probudila sam se iza devet sati sutra
ujutro. Šalica ĉaja od ruţe ohladila se na noćnom ormariću. Maximova strana
kreveta bila je prazna. Sigurno je otišao na posao.
Nakon što sam se istuširala i presvukla, na istom sam mjestu napisala
još jedno pismo Damianu. Emailovi nisu dopušteni, iako je imao ograniĉeni pristup
raĉunaru za školovanje koje je pohaĊao u zatvoru.
Zatvorila sam pismo u omotnicu i spustila se dolje. Doruĉak s
kroasanima i naranĉama bio je postavljen na stolu u blagovaonici. Brzo sam pojela,
zatim odnijela tanjur u kuhinju. Francine je stajala za kuhinjskim pultom, sjeckajući
luk. Odjevena u crne hlaĉe i svilenu bluzu sa bijelom pregaĉom oko struka. Podigla
je pogled kad sam ušla, ali nije ništa rekla.
Stavila sam tanjur u sudoper i naslonila se na pult. „Imam još jedno
pismo. Ako mi kaţeš gdje da ga ostavim -“
„U srebrni pladanj na ulazu.“

Trofej knjiga 179

 „Vidi, ja...“ shvatila sam zašto me ne ţeli ovdje, ali ne mogu joj reći
da nemam izbora. Predobro sam upamtila Maximovu prijetnju, on je ĉovjek od
rijeĉi. To je još jedna lekcija koju me nauĉio.
„Zauzeta sam,“ rekla je. „Ovdje sam da kuham, ne da ćaskam kad je
tebi dosadno.“
„Ĉita li Maxime pisma?“
Razdraţljivo me pogledala. „Nisam vidovita. Morat ćeš pitati njega.“
Dobro. Tako će ona igrati. Uspravila sam se i otišla do vrata.
Zaustavila sam se na izlazu ĉuvši njene rijeĉi. „Nećeš potrajati, Zoe.“
Ime mi je zvuĉalo poput uvrede sa njenih usana. Okrenula sam joj se
preko ramena. „Izgleda da ti nisi.“
Obrazi su joj se zacrvenjeli. „Ovdje sam, zar ne?“ Nasmijala se.
„Vidjet ćemo gdje ćeš biti ti kad se umori od tebe.“
Priliĉno zastrašujuća misao. Nadam se ne na dnu oceana. Ostatak
dana, provela sam ispred vatre u knjiţnici. Listala sam knjige sa fotografijama
regije na stoliću, ali nisam se mogla fokusirati. Ukljuĉila sam televizor, provjerivši
kako da postavim engleski jezik. Nikad nisam imala televizor, izgubila sam se u
špijunskim serijama, ali kasno poslijepodne osjetila sam glad i dosadu. Preskoĉila
sam ruĉak.
Gurnuvši prekrivaĉ u stranu, otišla sam u kuhinju potraţiti nešto za
jelo i zatekla salatu i ĉašu vode postavljenu na stolu u blagovaonici. Pojela sam
bezvoljno prije nego sam oprala tanjur i ĉašu u kuhinji. Francine je već otišla.
Tepsija je bila na štednjaku.
Prišla sam prozoru i provirila van. Danas je kišovito. Kapljice su
padale po prozorima. Ocean zaklonjen omaglicom. Tlo koje se protezalo do ruba
litice obrubljeno je zelenom ţivicom i ureĊenim grmovima. U sredini se nalazio
labirint.

Trofej knjiga 180

 Išla sam od prozora do prozora, gledajući vrt iz razliĉitih kutova.
Sloţila sam knjige u knjiţnici abecednim redom. Ukljuĉila sam pa iskljuĉila
televizor. Na kraju sam sjela u svoju omiljenu fotelju ispred kamina i zurila u
plamen. Obiĉno bih sanjarila da mi proĊe vrijeme, ali maštanje mi više nije bio
naĉin bijega. San o Veneciji i ljubavi je uništen. Previše je boljelo dirati ga ili
pokušavati izgraditi nešto novo od preostalih krhotina.
Bio je mrak kad su se otvorila ulazna vrata. Vatra je odavno izgorjela.
Na ulazu se upalilo svjetlo. Prilazili su teški koraci. Okrenula sam glavu prema
zvuku. Maxime je stao na ulazu.
„Što radiš u mraku?“ upitao je.
„Nisam primijetila.“
Upalio je svjetlo. Nosio je crno odijelo i ljubiĉastu košulju. „Da ne
moţeš vidjeti ni svoju ruku ispred lica?“
„Gledala sam u vatru.“
Pogledao je u pepeo, zatim u knjigu sa fotografijama na stoliću. „Što si
radila danas?“
„Sloţila sam knjige abecednim redom.“ Pogodila me zakašnjela
misao. „Nadam se da ti ne smeta?“
Gledao je police. „Nisi mi djelovala kao da imaš opsesivno
kompulzivni poremećaj.“
Slegnula sam ramenima.
Prilazio je odluĉnim koracima i zaustavio se ispred fotelje. „DoĊi
ovdje.“
Obećala sam. Rekla sam kako mu neću praviti probleme. Ustala sam
polako.
U oĉima mu je zaiskrilo odobrenje. „Skini mi kravatu.“
Pruţivši ruku, odvezala sam ĉvor i povukla kravatu s ovratnika.

Trofej knjiga 181

 Lice mu je oštro, crte uvijek zastrašujuće, ali bilo je neĉeg
prijateljskog, gotovo zaigranog u njegovom izrazu kad je rekao, „Natoĉi mi piće.“
Prvo sam osjetila otpor. Kao da govori psu da dohvati novine. Nisam
njegova prokleta sluškinja. Ipak me zaustavila juĉerašnja lekcija sa piknikom.
Dobro. Vjerovat ću mu u ovome. Prihvatit ću igru.
Otišla sam do šanka i natoĉila mu viski onako kako sam vidjela da on
to radi, zatim mu odnijela ĉašu. Prsti su nam se oĉešali kad ju je uzeo.
„Hvala ti,“ rekao je, zadrţavajući mi pogled i otpijajući gutljaj.
Naĉin na koji me gledao grijao mi je trbuh. Pogled koji pokazuje ţelju,
potrebu, podijeljene tajne i pohvalu. Zbog pohvale mi se toplina širila grudima.
Uvijek sam voljela ugaĊati.
Usne su mu se izvile kad mi je pruţio ĉašu. To je više od ponude da
podijelimo piće. Dijelio je sa mnom intimni trenutak i dio sebe. Otvarao se,
puštajući me unutra. Ĉinio se ranjivim. O tome je bila ova lekcija. Nije mi naredio
da mu donesem piće kako bi me ponizio. Pokazuje mi kako da budem ljubazna
prema njemu i kako ću zauzvrat biti nagraĊena.
Okrenula sam ĉašu i stavila usne na mjesto gdje su bile njegove. Oĉi
su mu se dijelom raširile, iznenaĊenje je odmrznulo uobiĉajenu hladnoću. Alkohol
mi je palio grlo dok sam gutala. Uzimajući natrag ĉašu od mene, stavio ju je na stol
i posegnuo za patentnim zatvaraĉem moje haljine. Hladno je bez vatre, ali sam mu
dopustila da mi povuĉe haljinu preko ramena i bokova. Grudi su mi se napele u
ĉipkastim košaricama grudnjaka. Odgovarajuće gaćice su se navlaţile. Sad kad sam
okusila zabranjeno, tijelo mi je ţudjelo za tim.
Prelazio je pogledom po meni, zadrţavajući se na donjem rublju i
dugim ĉizmama. „Mislim da ću ovo ostaviti.“
Ranije odobrenje pretvorilo se u drugu vrstu odobrenja, više erotiĉno
nego procjenjujuće.

Trofej knjiga 182

 SviĊa mu se ono što vidi i ne smeta mu što izgleda ranjivim pokazujući mi
to. Ne. Namjerno se otvara, nagraĊujući moje povjerenje, dajući mi moć. To je
uzimanje i davanje nahranilo dio u meni koji je trebao odobrenje i nadasve
privrţenost. Gladna sam te privrţenosti. Trebam je.
Kad se iskobeljao iz sakoa i poĉeo otkopĉavati košulju, shvatila sam.
Ovo nije ništa drugo nego znanost, zakon energije. Što me više muĉio, više sam
trebala njeţnost da vrati ravnoteţu mojoj duši. Ono što je juĉer dokazao kad mi je
zabranio da razgovaram s njegovim bratom jest da je jedina osoba kojoj je
dopušteno pruţati mi njeţnost, upravo Maxime. Ĉovjek koji me muĉio jedini je
koji to moţe popraviti.
Lijek za moju bol je uzrok moje boli.
Zbunjujuće je. Izgleda kao podjebavanje razuma. Pravi mi nered u
glavi dok otkopĉava remen i povlaĉi šlic. Potrebna mi je distanca od ovoga, da
shvatim što mi radi, ali penis mu je tvrd i ogroman. Znam da će malo boljeti, ali i to
mi je trebalo. Moţda da kaznim sebe zbog popuštanja emocionalnim potrebama
koje sam mu dopustila da ih zadovolji. Moţda se šibam fiziĉkom boli zbog svoje
slabosti.
Skinuo je cipele i ĉarape i uspravio se kako bi stao gol ispred mene.
Pokazuje mi svoje oţiljke i ruţnoću, dar za moju ljubaznost. Izloţen je – ranjiv –
ali i ja sam, više ne mogu raspoznati razliku izmeĊu manipulacije i lekcija. Nije da
je vaţno, jer kad me dodirne, um mi se povuĉe na mjesto gdje misli nisu bitne.
Vaţna je samo goruća ţelja da me povrijedi i zadovolji, da mi olakša muke koje
tako pametno skicira u mom tijelu i duši.
Pribliţio mi se, penisom mi dodirujući trbuh. „Ne razmišljaj toliko,
moj mali cvijetu.“
Ne, ne bi ţelio da razmišljam jer to vodi istini. „Što ţeliš da radim?“

Trofej knjiga 183

 Glas mu je hrapav, strani naglasak namijenjen zavoĊenju. „Samo
osjećaj.“
Nisam se bunila kad me podigao i odnio do stola. Koliko god sam se
premišljala, ovo mi je trebalo. On me natjerao da trebam.
Postavivši me na rub, raširio mi je noge i zakoraĉio izmeĊu njih.
Posegnuo je naprijed, otvorio poklopac srebrne antikne kutije, izvadio kondom i
pruţio mi ga. Dok sam rastvarala paketić zubima kako sam vidjela da on to radi,
protrljao mi je palcem klitoris. Tijelo mi se napelo na mjestu gdje me dodirnuo,
uţitak je već poĉeo da raste. Ruke su mi se tresle kad sam zarolala kondom preko
njegovog debelog uda.
Zgrabivši me šakom za kosu, njeţno me poljubio. „Kako ţeliš?“
Nisam morala razmišljati o tome. Njeţni poljubac je sladak, ali me
neobjašnjivo rastuţuje. Ovlaţila sam se od povlaĉenja za kosu. „Jako.“
Prešao je zglobovima prstiju preko ĉipke koja je prekrivala bradavice.
„IznenaĊuješ me, Zoe.“ Lutao mi je usnama po vratu, još jednom me poljubivši u
rame. „Onda će biti grubo.“
Rukama me obuhvatio oko struka, trgnuvši me uz sebe. Nestrpljivo mi
je pomaknuo gumu na gaćicama i stavio penis na moj ulaz. Ovaj put se nije kretao
polako. Ušao je duboko, uzevši me jednim, snaţnim potiskom. Mokra sam, ali boli.
Gori. Dahćem, prihvaćajući bol, ţeleći kaznu. Nije me razoĉarao. Jebao me kao što
sam htjela, tako jako da su mi oĉi zasuzile, a utroba cijepala. Sigurno je znao da ne
mogu dugo izdrţati ovaj tempo, jer mi je trljao klitoris prstima dok se ta bol
takoĊer nije pretvorila u zadovoljstvo, svršila sam krikom dok mi je olakšanje
obuzimalo tijelo. Udarao je u mene dok su se drhtaji smirivali, zatim kulminirao
reţeći.
Oboje smo potrošeni, znojne koţe. Osjetljiva sam dok se izvlaĉi, a on paţljiv
dok me podiţe i nosi pod tuš.

Trofej knjiga 184

 Oprezno me prao, posebno na dijelu izmeĊu nogu koji boli. Odjenuo je
trenerku, ja jednu od njegovih majica i ogrtaĉ, a onda smo veĉerali u sluţbenoj
blagovaonici poput dvoje normalnih ljudi, kao da se seks u radnoj sobi nikada nije
dogodio.
Sljedećeg dana, Maxime se vratio kući sa tabletom na koji je
preneseno gotovo stotinu knjiga na engleskom jeziku. U rasponu od romansi i
trilera do knjiga o dizajniranju odjeće i putovanjima. Izbrisala sam one o Veneciji.
Ĉitanje je djelomiĉno donijelo olakšanje, ali sam osjetila izolacijsku
groznicu. Bila sam usamljena, takoĊer, zatvorena u velikoj, staroj kući samo sa
Francine koja se sklanjala s puta da me ne sretne. Jedina osoba s kojom sam se
viĊala i razgovarala bio je Maxime. Gubila sam pojam o vremenu. Nisam znala koji
je dan, kamoli sat. Gledala sam lice u antiknom ogledalu knjiţnice s napuknućima
ispod stakla poput paukove mreţe. Imala sam neobiĉan osjećaj da nisam stvarna, da
je ţivot iluzija koja mi klizi kroz prste. Misao me plašila. Posljednje što mogu
priuštiti je da izgubim zdrav razum.
Šutjela sam kad je Maxime dolazio kući, odraţavajući ovo novo stanje
duha. Ševili smo se kad bi me pronašao u knjiţnici, tuširali se i veĉerali. Sad kad
mi se tijelo naviklo da se koristi, jebao me ĉešće. Kad smo bili u krevetu, uzimao
me njeţnije.
Prebacivši me poslije na svoje grudi, provlaĉio je ruku kroz moju
kosu. „Što si radila danas?“
„Ĉitala.“
„Što si ĉitala?“
„Ne znam. Ne sjećam se.“
Prebacio mi je kosu preko ramena, milujući me po vratu. „Ĉitala si
Prohujalo s vihorom. Rekla si da je duga knjiga. Završila si?“

Trofej knjiga 185

 „Oh.“ Protrljala sam ga obrazom po grudima, ţudeći za dodirom tople
ruke. „Da.“
„Svidjela ti se?“
Namrštila sam se. „Mm.“ Istina je da se ne sjećam. Registrirala sam
rijeĉi, ali ne i znaĉenje. Punila sam mozak praznim frazama, slovima i redovima
koji nisu stvarali slike. Pazit ću bolje sutra. Odmah nakon što napišem pismo
Damianu. Pisala sam mu svaki tjedan, govoreći kako sam sretna, ali
nagovještavajući istinu putem našeg kodnog jezika.
„Zoe?“
„Mm?“
Ruka mu je i dalje bila na mom ramenu. „Jesi li ĉula što sam rekao?“
„Oprosti, što je bilo?“
Uhvatio sam joj bradu i okrenuo lice prema sebi. „Rekao sam da
trebaš vjeţbati.“
„Oh. U pravu si.“ Umarala se od same pomisli.
„Postavit ću sobni bicikl i traku za hodanje.“
„Nemoj trošiti novac. Nisam tip šetaĉa-bicikliste.“
Namrštio sam se. „Blijeda si.“
„Imam blijedu koţu.“
„BljeĊa nego inaĉe. Kako se osjećaš?“
„Dobro sam.“
Pustio sam joj lice i prešao rukom preko leĊa. „Izmorio sam te. Idi na
spavanje.“
Zatvorila je oĉi i uradila upravo to, jer je nauĉila nešto novo.
Izbjegavanje ne dolazi samo sa sanjarenjem.
Najbolji naĉin da se pobjegne od stvarnosti je stanje sna bez snova.

Trofej knjiga 186

 Dosadno joj je, mom malom cvijetu. Izolirati je u kući koja je daleko od
grada i gradske vreve nije idealno, ali pregovori sa Talijanima koje je Alexis tako
ljubazno zapoĉeo u mom odsustvu su komplicirani. Sada sam potreban na poslu
više nego ikad. Nisam vjerovao bratu, a otac je bio poput jebenog djeteta kojeg
treba cijelo vrijeme nadgledati. IzmeĊu drţanja Alexisa u šahu i pazeći da moj otac
ne napravi nešto glupo poput prekomjerne naplate naše talijanske veze, imao sam
pune ruke posla. Zapostavio sam Zoe.
Zapostavio sam njene potrebe. Pokazala mi je da će biti dobra. Dala mi je
povjerenje. Morao sam joj uzvratiti popuštajući joj malo povodac. Nije mi se
svidjela ideja da je moji ljudi prate, ali sam pristao da je pustim van. Trebala je zrak
i vjeţbe. Bila je previše blijeda, previše bezvoljna. Nisam idiot. Znam koji su znaci
depresije. Znam da je usamljena. Treba joj ljudski kontakt. Nisam je planirao vratiti
u kuću svojih roditelja, ali moţda je nedjeljni ruĉak upravo ono što treba.

Trofej knjiga 187

 Bilo je vrijeme ruĉka kad sam otvorio vrata kluba. Uobiĉajena rulja je već
bila tamo – ujak Emile, moj otac i nekoliko njegovih ljudi, mišićavih i struĉnih. Ja
sam mozak. Benoit i Gautier su mi sa strane.
„Kasniš,“ rekao je otac, reţući cigaru.
„Promet.“ Namjestio sam sako i sjeo. Konobarica u toplesu stavila je
espresso pored mene. Odgurnuo sam ga. „Gdje je ugovor?“
Otac mi ga je dobacio preko stola. Listao sam stranice, skenirajući tekst kako
bih se uvjerio da nije ubaĉeno ništa novo. Ne bih dopustio da proĊe mimo oca. Bio
sam na pretposljednjoj stranici kada je stigao Paolo Zanetti u pratnji zaštitara.
Talijan je bio nizak i zdepast, oštroumnih oĉiju. Hvala Bogu da su mu kćerke bile
na majku.
Ustao sam. „Gosp. Zanetti.“
Rukovao se sa ocem, zatim sa mnom.
Uzevši olovku, okrenuo sam na zadnju stranicu ugovora, ali me Zanetti
zgrabio za ruku prije nego sam potpisao. Kimnuo je glavom jednom od svojih ljudi
koji je stavio knjigu na vrh ugovora.
Pogledao sam razdraganog muškarca, obrativši mu se na talijanskom. „Što je
ovo?“
„Novi ugovor.“
Otac se odgurnuo na noge. „Dogovorili smo odredbe.“
„Odredbe su se promijenile,“ rekao je Zanetti. „Ţelim dodatnih deset
procenata na sve što nosite preko moje teritorije plus besplatna prava na Rivieru.“
„Što?“ Otac je udario dlanovima o stol.
„Prihvaćamo,“ rekao sam.
To je bolja ponuda od one kojoj sam se nadao. Licitirao sam nisko, znajući
da će Zanetti doći sa protuponudom. Uradio sam svoju domaću zadaću.

Trofej knjiga 188

 Ne postoji ništa što Zanetti voli više od pobjede, ĉak ni novac, i upravo sam
ga natjerao da se osjeća kao da smo najveći jebeni gubitnici na planeti. Uhvatio
sam ga za jaja, a da to ĉak nije ni znao.
Otac je stisnuo prste preko ruba stola. Ne moţe me izazvati pred svima.
Moramo izgledati sloţni. Iskreni bijes Raphaela Belshawa natjerao je Zanettia da
šverca, dolazeći mi pravo u ruku.
Otvorivši korice, proĉitao sam ugovor i potpisao se na isprekidanu crtu.
„Predivno,“ rekao je Zanetti, uzimajući svoj primjerak. „Jedva ĉekam
obilazak.“
„Poslije ruĉka.“ Pokazao sam na mjesto pored sebe. „Povest ću te. Koliko
dugo ostajete u gradu?“
„Odlazimo sutra.“
Dobro. Sutra imamo obiteljski ruĉak. Bilo bi obavezno pozvati Zanettija.
Takva mi problem sad nije trebao.

Trofej knjiga 189

 Kuća gdje se Maxime parkirao nije velika kao ona njegovih roditelja, ali je
jednako impresivna. Stol sa šampanjcem postavljen je u foajeu. Maxime je okaĉio
moj kaput u ormar pored niza skupih etiketa prije nego mi je ponudio ĉašu. Sve
sam popila. Nervozna sam što sam ovdje, naroĉito zbog toga kako je protekla
zadnja posjeta njegovoj obitelji.
Stavio mi je ruku na leĊa i spustio glavu kako bi mi prošaptao na uho,
„Razdvojit ćemo se. Muškarci u salon, ţene u kuhinju. Viĉi ako me trebaš.“
Zurila sam mu u lice. U sivim oĉima bila je iskra humora, lakoća koja je za
njega neobiĉna.
„Izgledaš zadovoljan sobom.“

Trofej knjiga 190

 „Potpisao sam ugovor. Pregovori su bili naporni.“
„O draguljima?“
Nasmijao se. „Ne.“
„Što onda?“
Uzeo mi je praznu ĉašu i vratio je na stol. „DoĊi.“
Stavivši mi ruku oko struka, poveo me kroz predsoblje u salon, prepun ljudi.
Prepoznala sam Cecile i Hadrienne, ali više nikoga.
Ruka mu se stegnula oko mene kad smo se zaustavili ispred debelog
muškarca sa spuštenim okom. „Zoe, ovo je moj otac, Raphael.“
Raphael je ispruţio ruku. Izraz lica mu je neutralan, ali sam stekla dojam da
mu se ne sviĊam.
„Otac ne govori puno engleski,“ rekao je Maxime.
„Nije li Belshaw englesko prezime?“ pitala sam.
„Vrlo francusko, u stvari. Jedno od najstarijih.“
„Max!“ Dvije su ţene nasrnule na nas, istovremeno se bacajući rukama na
Maxima.
Zakikotao se, stisnut u sredini. „A ovo su moje roĊakinje, Noelle i Sylvie.“
Mlade ţene su se okrenule prema meni. Obje su imale tamnu kosu i zelene
oĉi. Tako su sliĉne, mogle bi biti bliznakinje. Jedina razlika izmeĊu njih je što je
Sylve malo viša. Obje nose Dior, odgovarajuće retro haljine zategnutog struka.
Noellein pogled je prelazio preko moje bluze otkrivenih ramena i traperica.
Neprikladno sam odjevena. Ovo nije opušteni nedjeljni roštilj na kakav sam navikla
biti pozvana kod kuće.
Sylvie je uzela Maxima pod ruku. „Moram razgovarati s tobom o neĉemu."
Odvukla ga je, ostavivši me na cjedilu sa Noelle. Tišina je bila neugodna.
„Idem pomoći u kuhinji,“ rekla je Noelle nakon napetog trenutka, kliznuvši
pored mene.

Trofej knjiga 191

 Pogledala sam na terasu gdje su razgovarali Maxime i Sylvie. Izgledalo je
ozbiljno.
Hadrienne mi je prišla ukoĉenih leĊa i stavila ruku na rame muškarca koji je
ćaskao sa Raphaelom kako bi privukla njegovu paţnju. „Ovo je moj suprug,
Emile.“
Emile se okrenuo sa strane da me pogleda. Kimnuo je glavom ali nije pruţio
ruku.
„Dobro,“ rekla je Cecile, pridruţivši nam se. „Vidi tko je ovdje.“ Gurajući se
pokraj mene, rekla je, „Osjećam kako nešto gori u kuhinji.“
„Oh, draga,“ uzviknula je Hadrienne, slijedeći je na petama.
Emile se vratio razgovoru sa Raphaelom. Nespretno sam stajala, osjećajući
se viškom. Nakon nekoliko trenutaka, nisam imala izbora nego da ponudim pomoć
u kuhinji.
Vratila sam se kroz predvorje i slijedila miris ruţmarina i ĉešnjaka do
kuhinje gdje su ţene bile okupljene, razgovarajući na francuskom.
Zastala sam na vratima. „Mogu nekako pomoći?“
Utihnule su. Cecile i Hadrienne su razmijenile poglede. Noelle me bijesno
gledala.
„Pretpostavljam da moţeš pripremiti pladanj sa kavom,“ rekla je Hadrienne,
mahnuvši rukom prema aparatu za kavu na polici.
Atmosfera je bila otrovna. Što sam uĉinila? Oni ne znaju da me Maxime drţi
protiv moje volje. Koliko znaju, upoznali smo se u Juţnoj Africi i sada smo
zajedno. Zašto bi mi to zamjerili?
Ne mogavši više podnijeti napetost, upitala sam, „Zašto se tako ponašate?“
Cecile je nagnula glavu. „Zbog ĉega misliš da se ponašamo na bilo koji
naĉin? Nisi toliko bitna. Zapravo, ti si ništa, ni obitelj ni prijateljica.“

Trofej knjiga 192

 Usne su mi se razdvojile od šoka zbog njenog otvorenog neprijateljstva. Prije
nego sam uspjela reći bilo što, tri su ţene nastavile svoj razgovor na francuskom,
ponašajući se kao da ne postojim. Bila sam u iskušenju da pobjegnem, ali nisam im
htjela pruţiti to zadovoljstvo. Umjesto toga, pretraţila sam ormariće kao da su moji
dok nisam pronašla mljevenu kavu i filtere. Zloĉesti dio mene je zadovoljno
primijetio Hadrienneinu ljutnju. Samo me potaknula. Otvarala sam i zatvarala
ormariće dovoljno glasno da ih ometem u razgovoru. Kad nisam vidjela velike
šalice, uzela sam one male za espresso i stavila ih na pladanj sa ţliĉicama i
lonĉićem šećera. Sve sam lijepo spremila. Tako. Tek sam onda izašla iz prostorije.
Prsa mi je pritisnula napetost kad sam se vratila u salon. Muškaraca nije bilo
na vidiku. Izlazeći na terasu, naslonila sam se na zid i zurila u daljinu gdje je voda
blistala sunĉevim odsjajem. Dan je ĉist, sunĉan i hladan. Drhtala sam bez kaputa.
Sylvie je izašla van sa dvije ĉaše crvenog vina. Pruţila mi je jednu. „Lijepo
je, zar ne?“
Oklijevajući sam uzela piće.
„Mora da je teško,“ rekla je.
„Što?“
Otpila je gutljaj vina. „Biti nova djevojka.“
„Pretpostavljam da je prilagodba uvijek teška,“ neodreĊeno sam rekla.
„Oni su nestalni, moja obitelj.“ Nasmijala se. „Nije lako ući.“
„Primijetila sam.“
„Moţeš me nazvati ako ţeliš razgovarati ili popiti kavu u gradu.“
IznenaĊeno sam je pogledala. „Hvala.“
„Ovdje sam samo do kraja mjeseca do poĉetka novog semestra, ali slobodno
me nazovi u Pariz.“
„Što studiraš?“

Trofej knjiga 193

 „Pravo. Moj otac nije sretan zbog toga.“ Nasmijala se „Misli da gubim
vrijeme.“
„Zašto?“
Sjela je na klupu. „Zato što će me udati za nekog bogatog tipa koji mi
vjerojatno neće dopustiti da radim.“
„Kako suprug moţe donositi odluke za svoju ţenu?“
Prekriţila je noge. „Takvo je le milieu,10 dušo. Jednostavno tako ide.“
Istraţivala me pogledom. „Nisam sigurna na ĉemu ti više zavidim, na neznanju ili
slobodi.“
Skrenula sam pogled. Kako ironiĉno. Što se tiĉe neznanja, nema mi na ĉemu
zavidjeti. Nesvjesno je uzela nagradu. Nije imala pojma koliko je u krivu što se tiĉe
moje slobode.
„Hej.“ Ustala je i gurnula mi rame. „Muškarci puše cigare u radnoj sobi. Bit
će tamo neko vrijeme. Mogu iznuditi cigaretu od jednog od zaštitara. Ţeliš jednu?“
Pomislila sam na noć kad mi je Maxime oduzeo nevinost. „Ne, hvala.“
„Kako ţeliš.“ Odgurnula se od zida. „Hoćeš me pokrivati?“
„Što trebam reći?“
„Da u kupaonici popravljam šminku ili tako nešto:“
„Naravno.“
Namignula je. „Inaĉe, sviĊa mi se tvoja odjeća.“
„Hvala, valjda.“
Brzo je izgovorila broj, vraćajući se stubama. „To je moj telefonski broj.
Zapamti ga. Trebat će ti prijateljica za kupovinu.“ Pozdravila je prije nego je
presjekla preko travnjaka do mjesta gdje je stajao zaštitar.

10
Okruženje

Trofej knjiga 194

 Nisam bila spremna da se vratim unutra, ali mi je bilo hladno. Ostavila sam
vino na stoliću. Trljajući ruke, otišla sam do kamina i pregledala fotografije. Na
većini njih bile su mlaĊe Sylvie i Noelle.
„Ruĉak je spreman,“ pozvala je Noelle odnekud iz kuće.
Maxime me došao pronaći, mirišući na cigare i zimu. Provukao je nos kroz
moju kosu. „Što si radila?“
„Razgovarala sa Sylvie.“ Skenirala sam mu lice oĉekujući reakciju.
„Dobro.“
„Nisi uzrujan?“
Obuhvatio mi je vrat i protrljao mi palcem potiljak. „Zašto bih bio?“
„Nisam mislila da ţeliš da razgovaram sa tvojom obitelji.“
„Sylvie je dobra djevojka.“ Poljubio mi je usne. „Stoji ono što sam rekao za
Alexisa.“
„Gdje je on uopće?“
Lice mu se smraĉilo.
„Nedostaje ti?“
„Nisam to rekla. Samo sam se pitala.“
„Nema potrebe da trošiš svoje misli na mog brata, mali cvijetu.“
Uzevši me za ruku, poveo me u blagovaonicu. Stol je bio postavljen sa
najfinijim porculanom i kristalom koji sam vidjela. Nisam znala kako se ponašati,
naroĉito kad je Hadrienne najavila da ću sjediti izmeĊu Sylvie i Noelle, odvojena
od Maxima.
Uhvatila sam ga za ruku kad je krenuo na svoje mjesto.
Pogledao me. „Što je?“
„Što jedemo?“ Prošaptala sam.
Namrštio se. „Zašto?“

Trofej knjiga 195

 Pogledala sam ispod trepavica niz noţeva i vilica pored svakog tanjura.
„Nisam obuĉena da koristim svo ovo posuĊe.“
Smijeh mu se prolomio iz grudi. Bio je glasan i nesputan, ĉinilo se da svi
gledaju u nas, ali njega nije bilo briga.
Spustivši glavu do mog uha, rekao je tihim glasom, „Samo me prati.“
Posramljena zbog pozornosti koju smo privukli, povukla sam se da zauzmem
svoje mjesto, ali me vratio natrag.
„Samo da se zna, Zoe, pomalo si nekulturna, ali nisi neobrazovana.“
Raphael je proĉistio grlo. Obrazi su mi bili vrući kad sam sjela. Cecile je
sjedila uspravno poput kipa, pogleda uprtog u tanjur.
Ne znam kako sam izdrţala ta tri sata muke od pet sljedova. Obraćali su mi
se jedino Maxime i Sylvie. Ostali su se pretvarali da ne postojim. Ipak su priĉali na
engleskom, što je uglavnom ušutkalo dvojicu starijih muškaraca. Poslijepodne je
katastrofalno. Bila je pogreška dovesti me.
Kad se stol rašĉistio, premjestili smo se u dnevnu sobu na kavu. Noelle je
nosila pladanj koji sam pripremila.
„Oh, draga,“ rekla je Cecile, gledajući pladanj.
Noelle se kikotala.
Gledala sam izmeĊu njih. „Nešto nije u redu?“
Sylvie je dohvatila lonĉić sa šećerom. „Ništa.“ Nestala je niz hodnik i vratila
se sa srebrnim lonĉićem ispunjenim kockicama šećera.
„To je takva anglosaksonska stvar,“ rekla je Cecile.
Hadrienne je zapalila cigaretu. „Nemoj da zapoĉnem o odjeći.“
Maxime je ustao. „Emile, Hadrienne, hvala na ruĉku.“
„Odlaziš?“ upitala je Hadrienne. „Već?“
Maxime me uzeo za ruku i pomogao mi ustati. „Pred nama je dug put
kući.“

Trofej knjiga 196

 Trebalo je gotovo trideset minuta za pozdravljanje, bila sam emocionalno
iscrpljena kad smo došli do automobila. Nisam ţeljela uskoro ponoviti jedan od
ovih ruĉkova.
„Jesi li uţivala?“ Pitao je Maxime kad je okrenuo automobil na cestu uz
obalu.
„Bilo je lijepo upoznati Sylvie.“
„Bio sam zaokupljen poslom, ali sad kad je ugovor završen, više ćemo
izlaziti.“ Uzeo me za ruku. „Obećavam.“
Pogledala sam ga sa strane. „Ne moraš se truditi. Nije da se zabavljamo.“
„Rekao sam da ću paziti na tebe ako se dobro ponašaš, a ponašala si se vrlo
dobro.“
Narugala sam se. „Drago mi je što odobravaš.“
„Nemoj sad pokvariti.“
„Razmišljala sam.“
Osmjehnuo se. „Što je prolazilo kroz glavu mog malog cvijeta?“
„Ţelim nauĉiti francuski jezik.“
Podigao je obrvu. „Nisam to oĉekivao.“
„Nauĉit ćeš me?“
Podigao mi je ruku do svojih usana i poljubio prste. „Mogu i bolje. Dovest
ću ti uĉitelja.“
„Stvarno?“
„Naravno.“
„Zašto bi to uĉinio za mene?“
„Zato što mogu. Zašto ţeliš nauĉiti francuski jezik?“
Slegnula sam ramenima. „Zato što mogu.“ Tako da više nikad nitko ne
govori o meni iza mojih leĊa.

Trofej knjiga 197

 Oĉi su mu se smraĉile, ali je zadrţao humor u glasu. „Ti i ta tvoja drska usta.
Mogu smisliti razne naĉine kako da ih pripitomim, neću izdrţati da doĊemo kući.“
Stisnuvši volan jednom rukom, drugom je spustio šlic i oslobodio penis.
Vidjevši ga tako tvrdog samo zbog moje igre rijeĉima postala sam napaljena i
vlaţna. Kad me uhvatio za straţnji dio vrata, ţeljno sam se spustila na njega,
gutajući ga onako kako me nauĉio. Uvijala sam jezikom oko glavića i sisala dok mi
se obrazi nisu uvukli. Psovao je, govoreći prljave rijeĉi na francuskom. Nije mi
trebao uĉitelj da ih razumijem. Uzela sam moć koju mi je dao. Posjedujem
stenjanje koje mu izlazi iz grudi. Posjedujem njegovo oslobaĊanje.

Trofej knjiga 198

 Promatrao sam Zoe kroz otvorena vrata garderobe dok sam zakopĉavao
košulju. Sjedila je ispred komode i šminkala se. Kosa joj je na glavi uvijena u lijepe
kovrĉe. Nosi crvenu haljinu i crne štikle dok joj u ušima blistaju dijamanti koje sam
joj poklonio u Veneciji u znak sjećanja na naš prvi put. Ona je vizija. Teško mi je
otrgnuti pogled da zakopĉam manţete.
Provjerio sam sat. Imamo sat vremena prije veĉere. To je dobrotvorna akcija
za prikupljanje novca za istraţivanje raka. Mrzim te sveĉanosti, ali se nadam da će
biti dobro za Zoe. Prigovarala je, rekla da ne ţeli ići, ali morala je biti meĊu
ljudima.
Sad kad su talijanski pregovori završeni, mogao sam se ponovno usredotoĉiti
na nju. Istovremeno sam osjećao i olakšanje i tegobu. Trebali smo savez sa
Talijanima.

Trofej knjiga 199

 Davao nam je pristup njihovoj infrastrukturi, proširen opseg za sigurno
premještanje naših dijamanata, a nije škodio ni porez koju plaćaju za brod iz naše
luke. Predugo smo u ratu, uništavajući jedni drugima ljude i resurse. Dakle,
dogovor je dobra stvar. Komplicirana, ali dobra. Zahtijevat će neke finese u
dogledno vrijeme. Kratkoroĉno, to znaĉi da mogu provoditi više vremena sa svojim
cvijetom.
Juĉerašnji ruĉak nije protekao dobro kako sam se nadao. Muškarci su
dugovali poštovanje prema Zoe kao mojoj ljubavnici. To je neoborivo pravilo.
MeĊutim, nisam mogao predvidjeti kako će ţene reagirati. Zapravo ih nisam mogao
kriviti. Naravno, nije im se sviĊalo što dijelimo krevet. Ljubavnice su uobiĉajena
pojava meĊu muškim svijetom u našim krugovima, ali ih se ne dovodi na obiteljski
ruĉak. Na dobrotvorne zabave, da. Definitivno vikend na Bahame. Dok su
ljubavnice nosile dijamante i ispijale šampanjce na jahtama, supruge su ostajale
kući odgajajući djecu svojih nevjernih muţeva. Nadao sam se da bi maman mogla
biti slobodoumnija, ako ne zbog Zoe, onda zbog mene, ali sam pogrešno procijenio
majĉinu toleranciju i katoliĉke vrijednosti. Koliko god da su joj vrijednosti
stamene, tolerancija joj je niska.
Još uvijek ne znam zašto se Alexis nije pojavio. Da nisam ševio Zoe od
trenutka kad smo se vratili kući do izlaska sunca, nazvao bih ga. Vjerojatno mi
spletkari iza leĊa kao da pokušava prokopati svoj put do talijanskog dogovora.
Uzevši telefon iz dţepa, poslao sam poruku Gautieru, rekavši mu da uĊe u trag
mom bratu i otkrije što mu je to vaţnije od obiteljskog ruĉka. Kad god su se
oţenjeni muškarci iz moje obitelji zabavljali sa ljubavnicama na egzotiĉnim
otocima i dalekim bjegovima iz snova, nisu propuštali obiteljski ruĉak kod kuće.
Još jedno od naših neizgovorenih pravila.
„Spremna sam,“ rekla je Zoe.

Trofej knjiga 200

 Podigao sam pogled prema njoj. Dah mi se izbio iz pluća. Haljina joj je
pripijena uz tijelo, naglašavajući obline. Toaleta je bila moj izbor. Znam da to mrzi,
ali nije imala pojma kakav je nokaut s vitkim vratom i otkrivenom mlijeĉnom
koţom na ramenima. Obrazi su joj se ponovno zacrvenili otkad je poĉela šetati
vani. Koţa i oĉi su joj blistale, pjegice na nosu bile su poput prašine zlatnih
zvijezda. Ona je oliĉenje nevinost i ĉistoće. Samo što ja znam da voli i slatki i grubi
seks. Znam kako je proĉitati, kako joj pruţiti ono što treba, i izgaram od
zadovoljstva znajući da sam ja taj koji ju je iskvario. Sva njena stenjanja i prljavi
mali postupci pripadali su meni.
„Ne znam za ovo,“ rekla je, gladeći bokove dlanovima. „Zaista ne volim ove
formalne zabave.“
Uzeo sam ogrtaĉ sa fotelje i omotao joj ga oko ramena. „Tako si rekla.“
„Trebala bih ostati. Radije ću pogledati film ovdje na toplom.“
„To nije opcija.“ Provlaĉeći ruku kroz njenu, poveo sam je dolje.
„Ţelim te pokazati.“ Svaki muškarac u Marseilleu i do kraja svijeta mora
razumjeti da je moja. Nitko više nikada neće poloţiti pravo na nju, nijedan
muškarac iz društva ili netko izvan obitelji. Nitko neće biti dovoljno glup.
Kraljeţnica joj se ukoĉila. „Nisam primjerak za izloţbu.“
„Ono si što god ja ţelim da budeš.“
Zastala je. „Ne ţelim biti na aukciji.“
„To je u dobrotvorne svrhe.“
„Što se dešava nakon nadmetanja?“
„Plešeš sa onim tko najviše ponudi.“
„Samo ples?“
Naţalost, ne. Uglavnom ne. Visoko društvo Maresillea pomalo uţiva u
raskalašenosti dok prikuplja novac u dobre svrhe.
Trgnula me za rukav. „Hoće li pobjednik oĉekivati seks?“

Trofej knjiga 201

 „Nevjerojatnije.“
Nosnice su joj se raširile. „Jesi li me zato odjenuo kao drolju?“
„Paţljivo, Zoe. Prvo, izgledaš predivno, drugo, zaista bi trebala zapamtiti da
mi vjeruješ.“
„Da ti vjerujem jer me podvodiš?“
Ţivac mi se stegao izmeĊu lopatica. Tako nam je dobro išlo dok me slijepo
slušala. Uhvatio sam joj ruku. „Nisi kurva, i ne namjeravam te napraviti takvom.“
Izgovarala je rijeĉi bez daha. „Već jesi.“
Ljutnja mi je poĉela tinjati. Uvojak joj je spao dok sam je tresao. „Povuci
to.“
„Ne mogu.“ Suze su joj napunile oĉi, dajući im izraţajni rub koji toliko
volim. „Ne mogu vratiti svoju nevinost.“
Spominjanje toga još me više razljutilo, jer mi se nije svidjelo kako to
prikazuje. Nije mi se svidjelo kako to ona vidi.
„Dogovorili smo se,“ rekao sam kroz stisnute zube.
„Toĉno.“ Zurila je u mene, neustrašiva, ali oprezna, „Za što plaćam
svojim tijelom. Reci mi da me to ne ĉini tvojom kurvom.“
Protresao sam je jaĉe. Više uvojaka joj je palo na ramena. „Uopće nije
tako.“
„Ako je to ono u što vjeruješ, onda laţeš sebe.“
Gurnuo sam je natrag dlanom na prsa i pribio joj tijelo uz zid. „Jesam
li se ikad ponašao prema tebi kao prema kurvi?“
„Kurve su plaćene.“ Emocije su joj se kovitlale u oĉima, kapljice suza
zarobljene iza blistavo plave boje. „Plaćaš mi ţivotom moga brata.“
Uhvativši je za vrat, prekriţio sam prste oko vitke linije. „Bilo bi ti
mudrije da umukneš, Zoe.“

Trofej knjiga 202

 Grudi su joj se nadimale od uzdaha. Dlanove je pritisnula na zid pored
bokova. Preplašena je, ali se ne povlaĉi. Nastavlja me jebeno kaţnjavati. „Ne
moţeš podnijeti istinu? Dijamanti, odjeća, uĉitelj, što je to ako ne plaćanje?“
Jaĉe sam je stisnuo. „Pokloni. Jebeni pokloni, ti mala nezahvalna -“
Podigla je bradu, prkoseći stisku koji joj moţe slomiti vrat. „Reci.“
Kvragu. Stisak mi je popustio.
„Samo naprijed,“ rekla je. „Dovrši ono što si htio reći.“
„Kujo,“ procijedio sam dok mi se cijelo tijelo treslo od bijesa. „Ti
nezahvalna mala kujo.“
Jebi ga. To je istina. Svaka rijeĉ koju je izgovorila isklesana je od gole,
bolne istine. Napravio sam je kurvom, ali dragocjenom. Alexis bi uradio puno gore.
Tijelo joj se objesilo uz zid, mala figura se raspadala. „Zbog ovoga me
pokazuješ?“ Zamahnula je rukom preko haljine. „Izgledam lijepo za tvoje
prijatelje? Podijelit ćeš me kad raspoloţenje bude odgovaralo?“
Udarivši dlanom pokraj njenog lica na zidu, nagnuo sam se. „Ne
poznaješ me, sjećaš se? Ako te ikad budem ţelio podijeliti, uĉinit ćeš kako ti
kaţem, i napravit ćeš to s osmijehom na licu. Ako ti kaţem da progutaš kurac mog
najboljeg prijatelja i primiš ga u svoju picu i dupe, i to ćeš uraditi.“
Nemam najboljeg prijatelja, radije bih si odrezao kurac nego je dijelio,
ali ona to ne treba znati. Ne zasluţuje moć takvog saznanja. Ono što je do sada
morala nauĉiti jest da mi jebeno vjeruje. Pretpostavljam da nam je preostalo još
nekoliko lekcija.
Plave oĉi su joj preplavljene bijesom. „Ti si seronja.“
To je neosporno. Tuga u toj lijepoj boli pogodila me u prsa.
„Zakasnit ćemo.“ Uhvatio sam je za zapešće i povukao za sobom,
uništenog ranijeg dobro raspoloţenja.

Trofej knjiga 203

 Nije rekla ni rijeĉ kad smo došli do automobila i odvezli se do
Marseillea. Zurila je kroz prozor u mraĉni krajolik. Tako sam jako stisnuo volan da
mi se prsten sa obiteljskim grbom, isti kakav nosi moj otac, utisnuo u prst. Takav
prsten nosi glava obitelji, muškarac koji donosi odluke. Teţina mi je ostavila trag
na duši. Od svih grijeha koje sam poĉinio, Zoe je najveći, kamen koji me vuĉe
prema dolje i utapa. Pristala je, ali joj nisam dao izbora. Jedini izbor koji sam joj
dao bio je kako da gleda na situaciju, kako da vidi sebe. Ţelio sam joj pruţiti lijepu,
ona je morala izabrati ruţnu istinu.
Jebi ga.
Udario sam volan. Zoe je skoĉila. Skupila se bliţe vratima, ramenima
okrenuta od mene. Htio sam je podsjetiti na taj izbor, ali to bi bila laţ odjevena u
blistavost, dijamante i crvenu boju, a ĉini se da je Zoe završila sa pretvaranjem.
Prestala je ţivjeti u snovima.
Dok su paparazzi hrlili prema glavnom ulazu u kazino, koristili smo
straţnji ulaz. Godišnji dobrotvorni bal odrţavao se u velikoj dvorani. Pozdravio
sam nekoliko ljudi, uglavnom poslovne suradnike, predstavio Zoe kao svoju
pratnju. Napeta je na mojoj ruci. Još uvijek sam ljut, previše ljut da bih joj olakšao.
Prije samo sat vremena sam se radovao što ću je dovesti ovdje, sada ţelim da je ova
noć već završena.
„Max.“ Bezobrazno zgodan muškarac tamne kose, smeĊih oĉiju i
maslinaste koţe me potapšao po ramenu. „Drago mi je što te vidim,“ rekao ja na
francuskom.
Jebote. Sin Paolo Zanettia. Sreli smo se samo jednom. Bilo je to prije
nekoliko godina kad smo imali prve pregovore o stvaranju francusko-talijanske
veze. Jedan je od Zanettievih struĉnjaka, genij za pravljenje novca.

Trofej knjiga 204

 Sa dvadeset sedam godina, mlad je za visoku poziciju koju zauzima u
njihovoj organizaciji, ali sam poštovao njegov mozak. Ipak sam mrzio to lijepo
lice, a kad se nasmiješio Zoe, naroĉito sam mu zamjerio.
Koji kurac on radi ovdje? Moţe biti samo jedan razlog.
„Nisam znao da pratiš oca,“ rekao sam, jedva suzdrţavajući led u
glasu.
„Upoznajem naše nove partnere.“ SmeĊe oĉi su mu se na trenutak
stisnule kad ih je okrenuo prema Zoe. „Zar me nećeš upoznati sa svojom lijepom
pratnjom?“
Prebacio sam se na engleski. „Ovo je Zoe. Zoe, ovo je Leonardo,
poslovni suradnik.“
Uhvativši Zoe za ruku, upitao je, „Zoe tko?“
„Zoe Hart,“ rekla je, ne znajući da je muškarac koji je tako ljubazno
gleda zmija koja će uskoro napasti.
„Leonardo Zanetti.“ Prinio je Zoeinu ruku usnama, mudro joj ne
dotiĉući koţu. „Ĉast mi je, Zoe. Kako je ova zvijer ulovila takvu ljepoticu?“
„Upoznali smo se u Juţnoj Africi tijekom sluţbenog putovanja,“ brzo
sam rekao. Usmjerivši pogled prema mjestu gdje je šapom stisnuo Zoeine prste,
pobrinuo sam se da mi vidi upozorenje u oĉima.
„Ako ne zamjerite što pitam,“ konaĉno je pustio Zoeinu ruku, krećući
se izmeĊu mene i nje, „Je li ovo neobavezno ili ozbiljno, jer ako nije ozbiljno, volio
bih da se naĊemo u gradu prije nego se vratim u Italiju. Uvijek sam ţelio otići u
Juţnu Afriku pa bi mi dobro došao poneki savjet za put.“ Okrenuo se prema meni,
sa laţnim poštovanjem. „Naravno, ako je ozbiljno, neću riskirati tvoju ljubomoru,
Max.“
Zoe me pogledala. Nije bilo šanse da ona odgovori na pitanje. Da je
rekla kako nije ozbiljno, prihvatila bi njegovu ponudu.

Trofej knjiga 205

 Da je rekla kako jeste ozbiljno, potvrdila bi nešto što ni ona ni ja ne moţemo
priznati. Nešto što sigurno ne bih povjerio Leonardou Zanettiu.
Stjerao me u kut. Pametni seronja. Volio bih da ga mogu udariti šakom
izmeĊu pjesniĉkih oĉiju. Sprjeĉavala me samo jaka samokontrola, nešto što se
poĉelo razvijati ranije veĉeras. Da budem iskren, razvija se još otkad sam oteo Zoe.
Ni bih smio dopustiti da me emocije savladaju. To će ubiti naš posao. Previše je
toga na kocki. Upravo sam htio reći kako Zoe nije dostupna – na neodreĊeno – kad
je progovorila.
„Na neki naĉin smo, ovaj, privrţeni.“
Leonardo mi se samozadovoljno nasmiješio. „Pretpostavljam da
trebate uţivati dok moţete.“
Prilazila nam je visoka ţena atletske graĊe sa dvije ĉaše šampanjca.
Odjevena je u crnu elegantnu haljinu sa prorezom koji je zapoĉinjao na boku.
Nagnuo sam glavu u pravcu ţene koja se uputila ravno prema
Leonardu. „Kao ti?“
„Oh.“ Namjestio je leptir mašnu. „Nisam se nikome obvezao. Ona mi
je samo pratnja za veĉeras.“
„Pa, bok,“ rekla je ţena, gurnuvši ĉašu u Leonardovu ruku. Oĉi su joj
lutale po Zoe. „Baš si slatka.“
Stavio sam ruku oko Zoeinog struka i povukao je prema sebi. „Idemo
pronaći naš stol i pustiti vas da se druţite.“
„Za istim smo stolom.“ Leonardo je podigao ĉašu. „Dopusti da vam
pokaţem.“
Naravno da jesmo. S novonastalim poslom, Leonardo je blizak kao
obitelj, dio mog klana. Stegnuvši ĉeljust, pratio sam ih do stola.

Trofej knjiga 206

 Pozdravili smo se sa drugim ljudima, mojim roĊakom, Jeromeom, kao i
starijim sudskim sluţbenikom i njegovom mladom zaruĉnicom, ali sam im jedva
posvetio paţnju. Previše sam zaokupljen slušajući razgovor izmeĊu Zoe i
Leonarda. Razgovaraju o safarijima i vinogradima, zatim o Toskani. Opustio sam
se tek kad je Jerome zaokupio Leonardovu paţnju, a Zoe zapoĉela razgovor sa
Leonardovom pratnjom.
Ruka mi je odlutala do Zoeinog bedra ispod stola. Trebao sam fiziĉki
dokaz njene prisutnosti isto koliko sam trebao da shvati tko je glavni. Ukoĉila se na
tu gestu, rukom steţući ĉašu s vodom. Sudski sluţbenik, muškarac kojeg su nazvali
Big Ben,11 zbog njegove neobiĉne visine i teţine, otvoreno je zurio u nju. Trebala
mi je sva snaga i još malo da mu ne zdrobim lubanju bocom šampanjca.
Odrţavali su se govori o istraţivaĉkom razvoju izmeĊu sljedova
12
salmon terrinea , brancina i moussea od jagoda. Velikodušno sam donirao.
Preokretanje novca natrag kroz društvo, ostavljalo nam je otvorena vrata. Pomaţe
da utjecajni korporativni igraĉi i drţavni sluţbenici okrenu glavu od naših
nezakonitih poslova.
Zoe je gurala hranu po tanjuru. Tijekom objeda, ispila je dvije ĉaše
šampanjca, a kad je voditelj najavio poĉetak aukcije, poput zmaja od papira
uhvaćenog u oluju, izgledala je kao da će joj otpasti krila.
Sponzori – ljubavnici i supruţnici – koji su dobrovoljno prijavili ţene
da sudjeluju u aukciji ponosno su predstavljali svoje protégés13 kako im je voditelj
prozivao imena. Kad je došao red na Zoe, ustao sam i pruţio joj ruku.
Zurila je u mene prkosnim oĉima.

11
Veliko zvono sa satom Parlamentarnih domova u Londonu
12
Francusko jelo od komadića kuhanog lososa utisnutog u pravokutni oblik
13
Štićenice

Trofej knjiga 207

 Nakon trenutka kolebanja, zatim trenutka nepovjerenja, mrţnja prema meni
koja joj se tako jasno vidjela na licu, probola mi je bezosjećajno srce. Suzio sam
pogled kao znak upozorenja. Ako mi bude prkosila pred svim ovim ljudima,
natjerat ću je da plati na toliko puno naĉina da će poţeljeti da to nikad nije uradila.
Puls mi je kucao u sljepooĉnicama kad je prošao još jedan trenutak, a voditelj
proĉistio grlo. Taman kad sam pomislio da će Zoe odbiti, uvukla je svoju malu
ruku u moju.
Povukao sam je na noge, lice mi je krasio osmijeh koji sam prilagodio
gospodskom društvu, ali ta gesta nije išla dalje od mojih usta. Iza ĉvrsto stisnutih
usana, zubi su mi stegnuti. Zoeino oklijevanje trajalo je samo trenutak, ali je to bilo
dovoljno dugo, pogotovo za oĉi grabeţljivaca koje su nas okruţivale. Mislio sam
da bolje napredujem sa mojim cvijetom, ali izgleda da sam je podcijenio. Trebat će
joj ĉvršća ruka.
Podigavši joj ruku, okrenuo sam je u krug. Dvoranom se prolomio
pljesak. Muškarci su oduševljeno kimali glavama dok su ţene probadale
pogledima. Usred slinavih vukova i mrske zavisti, stajalo je moje malo neduţno
janje, moja djeviĉanska ţrtva.
„Pedeset,“ rekao je netko iz pozadine ĉak prije nego je voditelj otvorio
ponudu.
To sam ţelio, da svatko vidi tko je posjeduje, ali sam se nakostriješio
zbog pretjeranog interesiranja. Prolomio se smijeh. Netko je nestrpljivog
ponuditelja potapšao po leĊima. Uţarena ljubomora gorjela mi je u dubini duše.
„Budući da je nadmetanje otvoreno,“ rekao je voditelj smijući se, „Tko
bi ţelio -“
„Stotinu,“ netko je rekao.
Okrenuo sam se. Glumac je nacionalna zvijezda.
Zoe me brzo pogledala. Sto tisuća je najveća ponuda veĉeri do sada.

Trofej knjiga 208

 „Sto pedeset,“ ponudio je debeli parlamentarac.
Zoein pogled mi je gorio na licu. Nisam je gledao, ali sam osjetio kako
zuri, moleći.
„Jednom,“ pozvao je voditelj.
Poloţila je ruku na moju, zakopavajući mi prste u koţu.
Ne brini, moj mali cvijetu. Budi mirna i nauĉi svoju lekciju o
povjerenju.
„Dva puta.“ Voditelj je podigao ĉekić.
„Dvije stotine,“ rekao sam.
Zoena prsa su ispustila zrak. Olakšanje joj je bilo toliko da joj se tijelo
objesilo uz moje.
Snaţan glas s naglaskom odzvanjao je prostorom. „Pet stotina.”
Dvorana je utihnula. Sve su se glave okrenule u pravcu glasa. Izdvojio
sam ga u svom vidokrugu poput torpedo usmjerenog na metu. Pogledi su nam se
sreli preko stola.
Leonardo.
Bilo je izazova u njegovoj devijantnoj namjeri. Ţelio sam ga zgnjeĉiti
kao bubu. Tijelo mi se napelo, svaki mišić se pripremao da ga rastrgne kad mi se
Jeromeova ruka spustila na rame.
„Ne dopusti da te izazove,“ prošaptao je Jerome.
Ne. Neću mu dopustiti da me pobijedi. Neće imati Zoe. Samo preko
mene mrtvog.
„Nije vrijedna toga,“ nastavio je Jerome. „Ne talijanskog dogovora.“
Pogrešne jebene rijeĉi. Otresao sam ga. „Milijun.“
U dvoranu su se zaĉuli uzdasi. Zoe je zurila u mene velikim oĉima,
pune usne su joj se rastvorile.

Trofej knjiga 209

 „Opa, uh...“ voditelj se glasno nasmijao. „Ovo je novi rekord. Imam
milijun eura za gospodiĉnu Zoe Hart. Ĉujem li milijun i jedan?“
Leonardo je odmahnuo glavom prema voditelju, ali mu je osmijeh bio
upućen meni. Umjesto da izgleda utuĉeno, ĉinio se pobjedonosnim.
„Jedan milijun za gospodina Belshawa.“
Jerome me gledao kao da sam poludio. Da je samo znao. Platio bih
dva milijuna. Dao bih sve što imam da zadrţim ruke drugog muškarca dalje od
ţene koju sam imao. Zadaća izvršena. Poruka je poslana. Zoe pripada meni. Ne zna
to, ali sam upravo stavio veliki znak zabrane preko cijelog njenog prekrasnog tijela.
Bit će moja cijelu vjeĉnost.
Svjetla su se prigušila kad se ukljuĉila glazba. Disko kugla bacala je
komadiće svjetlosti po podu. Voditelj je najavio da je plesni podij otvoren. Ljudi su
zurili u nas dok su sponzori vodili svoje protégés do muškaraca koji su pobijedili
svojim ponudama.
„Vjerujem da je ovaj ples moj,“ rekao sam, povlaĉeći Zoe sa sobom na
podij.
Trepnula je. „Zašto si ovo uradio?“
„Više ti se sviĊa Leonardo?“ Ton mi je bio podrugljiv, ali nije bilo
ništa podrugljivo u pomisli koja me poput iverice bockala pod koţom, da bi se ţeni
kao što je ona mogao svidjeti muškarac poput njega. Kladim se da je zgodan na
naĉin kakvim je sanjala one lijepe snove koje je zamijenila za hladnu, okrutnu
istinu. Mene.
Prije nego je uspjela odgovoriti, Leonardo mi je ušetao blizu. „Hvala
ti.“ Nagnuo se bliţe. „Pokazao si mi ono što sam ţelio znati.“ Udarivši me u rame,
odšetao je u uzavrelu gomilu.
Lubanja me ţignula kad sam privukao Zoe blizu.

Trofej knjiga 210

 „Što je to bilo?“ Pitala je Zoe, oĉima izbuljenim kao ranije kad sam je
morao gurnuti uz zid.
„Ništa.“
Stavio sam joj ruku oko struka i poveo do središta podija gdje je
nekoliko parova već plesalo. Spori ples. Dobar sam plesaĉ, ljubazno od moje majke
koja je insistirala da me pošalje na sate plesa kad sam odustao od teĉaja na klaviru.
Profinjeno obrazovanje je za maman uvijek bilo vaţno.
Zoe je promašila prvi korak. Spotaknula se, steţući dlanove na mojim
grudima. Uhvatio sam je oko struka da je uspravim i spustio glavu kako bih joj
prošaptao u uho, „Opusti se. Samo prati.“
Nesigurno je poloţila dlan u moj i spustila mi ruku na rame. Poveo
sam nas dvokorakom, uţivajući u blizini njenog tijela s poznatim mirisom ruţa u
kosi. Nekoliko uvojaka još je padalo oko lica od naše ranije borbe. Uvijek je lijepa,
ali je zapanjujuća kad je rašĉupana.
Povukla se da me pogleda. „Zašto si to uradio?“
„Ti znaš zašto.“
„Mogao si mi samo reći da ćeš licitirati za mene. Cijelu veĉer sam pod
stresom. Zašto si tako okrutan?“
„Znaš zašto, Zoe.“
„Kako bi me nauĉio da ti vjerujem?“
Zaklanjajući joj glavu, pritisnuo sam joj obraz na svoja prsa. „Uvijek.“
Tijela su nam se njihala u ritmu, njene male obline odgovarale su
mojim udubinama. Ispunila je praznine i donijela svjetlo u moju tamu, ali kad mi
ne vjeruje, stvara razjapljenu prazninu koja izvlaĉi ĉudovište iz mene.
Oštar sam prema njoj. Previše oštar. Nisam svoj, nemam stopostotnu
kontrolu. To je kombinacija uzroka. Moja ljubomora. Naša svaĊa. Ono što je
Leonardo rekao pulsira mi u mozgu.

Trofej knjiga 211

 Zoeino oklijevanje mora biti kaţnjeno. Ne mogu dopustiti da njen
recidiv ostane bez odgovora. Postupci imaju posljedice. Tako je i sama rekla. Kako
će me poštivati ako nisam ĉovjek od rijeĉi? Više od svega jer je vidjela sebe kao
ništa drugo nego moju kurvu.
Kad je ples završio, uzeo sam je za ruku i poveo preko dvorane. Drugi
su se parovi razilazili, neki kretali u istom pravcu kao mi – do spavaćih soba na
katu.
Prije nego smo stigli do vrata, Jerome me zaustavio. „Pogriješio si
roĊaĉe,“ rekao je na francuskom.
Podigao sam obrvu. „Jesam li?“
Zoe je gledala izmeĊu nas namrštenim pogledom koji joj je kvario
lijepe crte lica.
„Upravo si svima pokazao da ti ţena nešto znaĉi.“
Nešto je ipak podcjenjivanje. „Laku noć, Jerome. Vidimo se sutra.“
Odmahnuo je glavom kad smo odlazili, oĉito neimpresioniran sa
mnom.
„Gdje idemo?“ Pitala je Zoe kad sam je uveo u dizalo.
Mogli smo jednostavno otići kući, ali nisam ţelio da ima negativne
pomisli na mjesto koje sam ţelio da smatra svojim sigurnim utoĉištem. Pratila me
kad smo izašli na drugi kat, ovaj put bez pogovora. Malo prekasno. Slijepa
poslušnost sada joj neće koristiti.
Pred predsjedniĉkim apartmanom sam provukao pristupnu karticu i
odmaknuo se da je pustim unutra. Osvrtala se oko sebe kao one prve noći u Juţnoj
Africi. Pogled na grad bio je zapanjujući.
Okrenuvši se prema meni, pitala je drhtavim glasom, „Zašto smo
ovdje?“
Zakljuĉao sam bravu. „Svuci se.“

Trofej knjiga 212

 „Poševit ćeš me?“
„Platio sam milijun eura za tvoju picu. Pobrinut ću se da mi novac ne
propadne.“
Bol joj je iskrivila crte lica. „Zašto ovo radiš, Maxime?“
Pribliţavajući joj se, zgrabio sam je za kosu i povukao glavu natrag.
„Da ti pokaţem kako se ponaša prema kurvi.“
„Molim te,“ Uhvatila me za podlaktice, vrat joj se naprezao od mog
stiska za kosu. „Ne radi to.“
„Završio sam s razgovorom.“
Spotaknula se kad sam je pustio. Prije nego je pala na dupe, uhvatio
sam joj ruku i zavrnuo je. Jauknula je dok sam je vodio do prozora i pribijao joj
tijelo uz njega. Borila se protiv mene, ali sam je jednom rukom lako zgrabio za
zapešća iza leĊa i kukovima je prikovao za okno dok sam koristio slobodnu ruku
kako bi joj spustio patentni zatvaraĉ na haljini. Gurnuo sam je preko bokova da
padne oko stopala. Nije mogla nositi grudnjak sa haljinom otvorenom na leĊima.
Gole grudi su joj se pritisnule ravno na staklo. Strgnuo sam tanke tange i pustio da
padnu povrh haljine. Zatim sam joj stavio koljena izmeĊu nogu, raširivši ih.
„Maxime, molim te.“
Nisam slušao drhtaj u njenom glasu. Otkopĉao sam hlaĉe, ne trudeći
se da ih gurnem preko bokova. Penis je spreman. Njeno tijelo nije, ali to je svrha
ove lekcije. Tako se postupa prema kurvama, bez obzira na njihovu bol ili
zadovoljstvo. Uzevši korijen penisa u ruku, pritisnuo sam glavić na njen ĉvrsti
otvor i zabio se unutra. Zavapila je, lice joj se stegnulo, oĉi stisnule.
Topla je i gotovo nepodnošljivo uska. Zasiktala je usnama kad sam se
povukao, savio koljena i ponovno zabio bokovima, uzimajući svoju picu od milijun
eura, pokazujući joj razliku izmeĊu toga kako je biti moja ljubavnica i moja kurva.
Misli da je vidjela tu moju stranu? Niti blizu.

Trofej knjiga 213

 Jebao sam je snaţno, znajući da je suha. Poţuda mi se pojaĉavala,
hraneći mraĉne ţudnje koje obiĉno pred njom drţim pod kontrolom. Disanje mi je
bilo oteţano dok sam otkopĉavao kopĉu i provlaĉio remen kroz petlje. UzbuĊenje
mi je poteklo kroz vene kad sam preklopio koţni pojas duplo i snaţno joj priĉvrstio
zapešća iza leĊa.
„Maxime.“ Glas joj je bio uspaniĉen. „Što to radiš?“
„Tišina.“
Izvukao sam joj se iz tijela i odmaknuo korak. Glavić mi je bio gladak od
preejakulata. Već sam otišao predaleko. Sa bilo kojom drugom ţenom, stavio bih
kondom prije nego bih zapoĉeo. Zoe je moj izuzetak. Ona je jedina ţena koju sam
ikad jebao bez zaštite. Izvadivši gumicu iz dţepa, omotao sam penis i bacio paketić
na tepih, ne mareći gdje će pasti.
Znala je što će se dogoditi. Ipak zasluţuje pošteno upozorenje. Prešao
sam joj remenom preko dupeta, prateći liniju zamamne obline. Zategnuta je i
okrugla, dupe kao stvoreno za lupanje i jebanje.
Ciljajući, zamahnuo sam rukom natrag. Koţa je zazviţdala reţući
zrak. Pala je oštro joj pucajući po koţi. Glasno je usisala zrak, guzovi su joj se
stisnuli, a tijelo spljoštilo uz staklo kako bi izbjeglo bol. Nisam je štedio. Povukao
sam se i još je jednom udario, pazeći da kontroliram snagu. Crveni tragovi su joj
pokvarili porculansku koţu. Ne sviĊa mi se što ih tu vidim. Ne volim kvariti ono
što je savršeno, ali nije mi ostavila izbor. Moram dokazati da sam vrijedan
povjerenja, da odrţavam obećanja. Mogu biti okrutan koliko i paţljiv. Mora nauĉiti
tu lekciju o izboru.
Borila se protiv mene, uvijajući se i izvijajući, ali nije trebalo puno da
se drţi prikovana za prozor.
„Budi mirna,“ rekao sam joj u uho, „I ovo će brţe završiti.“
„Molim te.“ Dah joj je zastao. „Molim te prestani.“

Trofej knjiga 214

 „Bojim se da još neću, ma belle.“
Sljedećim zamahom udario sam je kao da ozbiljno mislim. Bilo mi je
teško. To je iskvareni dio mene koji uţiva nanositi bol dok muĉim svoje
neprijatelje. Uvrnuto uzbuĊenje koje osjećam ubijajući.
Suze su joj se kotrljale niz obraze, ali bila je hrabra. Nije popuštala.
Ostala je na nogama. Zario sam joj prste izmeĊu nogu. Još uvijek je suha. To me
nije sprijeĉilo da prodrem u nju sa tri prsta. Rastezanje rukom jedina je milost koju
sam joj dao prije nego sam gurnuo penis natrag u usku malu piĉku, pohlepno
uzimajući ono što sam platio. Ako je moja kurva, ovako to ide. Ovo sam ja. Ne
dugujem joj ništa drugo osim cijene koju smo dogovorili. Poštovao sam svoj dio
dogovora. Ona će ispoštovati svoj.
Poţuda mi se uţarila. Nasilje je to izvuklo iz mene. Jebao sam je tako
jako da joj se dah izbijao iz pluća u ţenskom cviljenju pri svakom udaru.
Iscrpljujući tempo, ali nedovoljan. Ipak je postajala sve klizavija.
Odmiĉući pramenove kose koji su se zalijepili na znojnu koţu vrata,
grickao sam mekano meso tamo gdje joj je poĉinjalo rame. „Tako zloĉesta mala
drolja. Postaješ vlaţna. Voliš kad sam grub.“
Nokti su joj se zarili u koţu mojih ruku na mjestu gdje sam je drţao.
„Ne radi ovo.“
Skupio sam njenu vlaţnost i raširio je preko dupeta. „Ti si prljava mala
drolja, pojebat ću svaku rupu koju sam platio.“
Dahtala je. „Maxime, molim te.“
Snaţno sam je pljesnuo po dupetu. „Da se nisi usudila izgovoriti moje
ime. Kurve me zovu gospodin Belshaw.“
Razdvajajući joj guzove, divio sam se ruţiĉastom pupoljku njenog
šupka, zabranjenom ulazu na koji sam imao sva prava. Korištenje njene vlaţnosti
kao maziva više je nego što bih dao bilo kojoj drugoj kurvi.

Trofej knjiga 215

 Ipak je ona djevica, pa sam pljunuo u dlan i dobro je premazao prije nego
sam prošao prstom kroz ĉvrsti splet mišića. Unutarnjim mišićima me uhvatila kao
šakom. Kad sam poĉeo gurati, zacviljela je. Kad sam stavio još jedan prst poĉela se
boriti. Samo se migoljila i uvijala dok nisam sklonio prste i pritisnuo kurac na
tamni ulaz. Tad se ukoĉila. Iskoristio sam trenutak da gurnem naprijed, vršeći
pritisak dok joj mišići ne popuste i dok joj dupe ne proguta vrh mog kurca.
Prizor je prekrasan. Guzovi joj crveno svijetle, a šupak se rasteţe da
primi kurac. Pica joj je mokra. UzbuĊenje joj blista na klitorisu. Pupoljak je tamno
ruţiĉast i nabubren. Mogao bih lako udarati sve do kraja, ozlijediti je i riješiti se
njenih vriskova. Ovo joj je ipak prvi put, ne ţelim da zadrţi loše konotacije.
Umjesto toga, izvukao sam joj se iz dupeta, okrenuo je i gurnuo dolje
na koljena. Zakopavši joj jednu ruku u kosu, drugom sam se riješio gumice. Onda
sam joj probio koplje kroz usne niz grlo. Nisam išao duboko u grlo kao prvi put.
Koristio sam joj samo usne da svršim. Bio sam brz, ispunilo me olakšanje kad sam
se ispraznio na njen jezik i umrljao lice svojom spermom, ali nisam se smirio. Bijes
i tama su se zadrţali.
Posluţila je svrsi. Pustio sam je. Uvlaĉila je duboke udahe, drhteći na
koljenima. Maskara i ruţ su joj razmazani, obrazi i usne prošarani mojoj spermom.
„Ostani,“ rekao sam.
Otišao sam u kupaonicu, oprao se i namjestio odjeću. Kad sam se
vratio, još uvijek je bila na koljenima na tepihu, naslonjena leĊima na izloţeni
prozor.
Stao sam ispred nje. „To je dobra drolja. Ţeliš svršiti?“
Izgledala je slomljeno, trepavice su joj mokre od suza.
Ĉuĉnuo sam ispred nje. „Ţeliš, zar ne? To ţele prljave kurve. Samo
naprijed. Dodiruj se.“

Trofej knjiga 216

 Usne su joj se razdvojile dok je zurila u mene s mješavinom šoka i
boli.
Nasmijao sam se. „Nisi mislila da ću te tako dodirivati, zar ne?“
Brada joj je drhtala ali glas je bio snaţan. „Ti si kreten.“
Slegnuo sam ramenima. „To je tvoj izbor. Ustani.“
Koristeći prozor kao oslonac, odgurnula se na noge.
„Što te ova lekcija nauĉila, Zoe?“
Zagrlila je grudi i prekriţila noge, skrivajući što više svoje golotinje.
„Da ništa što dijelimo nije stvarno,“ rekla je razgovjetno sa suzama koje su joj
blistale u oĉima. „Ljubaznost nije stvarna. Ne znaĉi ništa, što znaĉi da ti ni ovo
ništa ne znaĉi.“ Ispljunuvši rijeĉi na mene, nastavila je, „Ništa mi ne znaĉiš i nikada
nećeš.“
Bio je moj red da zurim u nju. To mi se nije svidjelo. Nije mi se
nimalo svidjelo što misli da nije stvarno ono što joj pruţam. Istina je, doduše. Zar
to nisam rekao svom ocu, da ću manipulirati njom tako da poţeli ostati dajući joj
ono što ţeli?
Podcijenio sam je, ali ne toliko koliko sam podcijenio kako će njen odgovor
utjecati na mene. Ova lekcija nije uopće trebala biti ovakva.
Škrgućući zubima, rekao sam, „Odluĉi se, Zoe. Moja ljubavnica ili
kurva?“
Drhtala je, krhko tijelo joj se treslo, ali po naĉinu na koji je spustila
ruke i uspravila se dok se hrabro izlagala, znao sam kakav će biti njen odgovor.
Izabrat će prkosni put.
Telefon mi je pozvonio upravo kad je otvorila usta da progovori.
Izvadio sam ga iz dţepa i provjerio zaslon. To je Gautier.
Odgovorio sam sa, „Ne sada.“

Trofej knjiga 217

 „Radi se o vašem bratu gospodine,“ rekao je. „Bolje da odmah
doĊete.“

Trofej knjiga 218

 „Obuci haljinu,” rekao je Maxime odsjeĉnim tonom.
Niz uznemirujućih rijeĉi koje je izgovorio natjerao me da ponovno
razmislim o tome da ga ne poslušam. Nešto se dogodilo. Nije ţelio ĉekati da
vidi bunim li se. Poţurio je prema vratima i otvorio ih. Stojeći tamo dok je
ĉekao, povukao je ruku preko glave. Nikad nisam vidjela da se Maxime tako
zabrinuto ponaša. Bijesnog, da. Hladnog i okrutnog, da, ali nikad tako oĉito
zabrinutog.
Uvukla sam se u haljinu što sam brţe mogla. Bilo tko je mogao proći
pored otvorenih vrata, ali sam takoĊer instinktivno znala da o ĉemu god da je
bio telefonski poziv, veće je od ovoga, od mene. Tkanina je lagana, ali ĉak
me i njeţni dodir na straţnjem dijelu boli.

Trofej knjiga 219

 Bol meĊu nogama i na tamnom ulazu je nastavak moje kazne dok sam
prilazila mjestu gdje je ĉekao moj otmiĉar.
Gledao me kao da me vidi prvi put. „U neredu si. Uzmi ruĉnik iz
kupaonice."
Uradila sam kako je rekao. Odraz u ogledalu me šokirao do
nepomiĉnosti. Šminka mi se razmazala, a kosa rašĉupala. Tragovi sperme
pomiješali su se sa tamnim potoĉićima maskare na obrazima. Sram me pekao
u utrobi. Suze gorjele iza oĉiju. Tko to postajem?
Maximov glas se prolomio prostorom, tjerajući me da skoĉim.
„Odmah, Zoe.“
Zgrabila sam mali ruĉnik, pokvasila ga hladnom vodom i trljala lice
dok nije pocrvenilo. Nije se sve skinulo, pa sam ga ponijela sa sobom da
obrišem dokaze onoga s ĉim se ne mogu suoĉiti. Maximov izraz lica je ĉvrst.
Skinuo je sako. Na vratima mi je pridrţao jaknu da je obuĉem. Navukla sam
je, mrzeći miris zime koji se lijepio za tkaninu.
Uhvativši me za ruku, povukao me za sobom do dizala. Gotovo sam se
spotakla u štiklama pokušavajući odrţati korak. Spustili smo se ravno do
podrumskog parkinga, ne vrativši se po kapute ili moju torbicu u garderobu.
Otkljuĉao je automobil i ugurao me unutra. „Zakopĉaj se.“
Dupe me boljelo od sjedenja. Namjestila sam se u najudobniji poloţaj
koji sam mogla pronaći. Prije nego sam vezala pojas, Maxime je već vozio sa
parkirališta škripeći gumama. Ruke su mu zgrĉene oko volana, ramena
napeta. Kad smo izašli na cestu, shvatila sam zašto mi je rekao da se veţem.
Vozio je poput kaskadera, kršeći ograniĉenje brzine. Morala sam se uhvatiti
za ruĉku na vratima kako bih sprijeĉila da mi se tijelo baci u stranu dok smo
ulazili u krivine.

Trofej knjiga 220

 Na ravnom dijelu ceste, ponovno sam protrljala lice ruĉnikom, ali se
nisam usudila pogledati u zrcalo na štitniku od sunca. Nisam sigurna da se
mogu nositi s onim što ću vidjeti.
Maxime nije rekao ni rijeĉi. Sva paţnja mu je bila usmjerena na cestu.
Srećom, vješt je vozaĉ. Prošli smo nekoliko puta kroz crveno svjetlo. Ĉekala
sam stisnutog ţeluca da se oglasi policijska sirena ili da se zabijemo u drugi
automobil, ali se ništa nije dogodilo. Pretvorila sam se u jedno veliko klupko
ţivaca kad je napokon parkirao ispred stambenog bloka u blizini luke.
„DoĊi,“ rekao je, otvorivši vrata.
Izašla sam i pojurila za njim do ulaza. Gautier je stajao tamo, mraĉnog
izraza lica. Izmijenili su nekoliko rijeĉi. Gautier je kimnuo glavom, zatim
nestao.
Maxime je ukucao šifru i pustio me unutra.
„Gdje smo?“ pitala sam, osvrćući se po modernom predvorju.
Glas mu je bio ĉvrst. „Kod mog brata.“
Ţeljela sam ga pitati što radimo ovdje, ali mi je glas u podsvijesti
rekao da ovo nije trenutak za pitanja. Obuzeo me uznemirujući osjećaj.
Alexis se ĉinio dovoljno prijatan kad sam ga upoznala, ali sam sigurna da je
sve to bila gluma, baš kao što Maxime uvijek glumi sa mnom, pretvarajući se
da je pristojan i ljubazan kao da to nije ništa drugo nego predstava, bolesna
igra kako bi se manipuliralo sa mnom.
Maxime i ja smo se ušli u dizalo. Ukucao je još jednu šifru i gledao
svjetla na oznakama katova zamišljenog izraza. Alexisov stan je bio na
zadnjem katu. Dizalo je imalo izravan pristup Alexisovom salonu. Zakoraĉili
smo u prostranu sobu sa futon sofama i niskim stolom. Svjetiljka je bacala
meku svjetlost na drveni pod.

Trofej knjiga 221

 Elektriĉna vatra gorjela je u metalnoj udubini u sredini. Sve je to vrlo
ugodno, ali mi se koţa najeţila. Kosa me bockala po vratu. Nešto nije u redu.
Alexis je stajao ispred prozora koji gleda na luku, leĊima okrenut
prema nama i sa pićem u ruci.
„Alexis.“ Maximov duboki glas zagrmio je kroz prostor.
Alexis se okrenuo, nesiguran na nogama. Je li pijan?
Maxime je krenuo prema njemu velikim koracima. „Koji si kurac
uradio?“
Niz hodnik se zaĉulo cviljenje. Prestala sam disati od tog zvuka. Bilo
je u njemu nešto zastrašujuće, nešto što nije u redu. Takav bi zvuk ispuštala
ranjena ţivotinja. Beznadan je i prestrašen, izgubljen u boli.
Maxime je zgrabio Alexisa za ovratnik košulje. “Qu’est-ce que tu as
fait?” 14
Alexis je posrnuo, prolijevajući piće po Maximovom rukavu. Rekao je
nešto na francuskom što je natjeralo Maxima da zamahne rukom i udari ga u
lice. Alexis je pao na dupe, ĉaša poletjela zrakom i razbila se u krhotine na
podu.
Nasilje je dovoljno uznemirujuće, vraća neugodna sjećanja na mog
pijanog oca koje nisam ţeljela vrtjeti po glavi. Reakcija mi je nehotiĉna,
retrospekcija mladosti koja me natjerala da se sakrijem u kut i pretvaram se
nevidljivom, ali paţnju mi nisu zadrţali Maximovi udarci. Bilo je to uţasno
mumljanje isprekidano tihim stenjanjem koje je dolazilo odnekud. Maxime
je podignuo brata, zadajući mu udarac za udarcem u ĉeljust. Cijelo tijelo mi
se ĉvrsto stegnulo, okrenula sam se od borbe i zaustavila pogled na vratima.
Trbuh mi se okretao od tihog zavijanja. Hladan znoj mi je izbijao po tijelu.

14
Što si učinio

Trofej knjiga 222

 Svijetlost se nazirala iz sobe na kraju hodnika. Um je vrištao da
poţurim, ali su noge odbile poslušati. Kao da sam zaglavljena u usporenom
filmu, u vrlo ruţnom snu. Kad sam konaĉno došla do otvorenih vrata odakle
je dolazila svjetlost i zvuk, borila sam se da podnesem prizor. Mozak mi je
odbijao to obraditi. Muĉnina mi je kuhala u ţelucu, ţuĉ se pela uz grlo.
Gola ţena vezana je za kriţ na sredini poda, raširenih ruku i stopala.
Muškarac se nabijao u nju. Nije me vidio jer je leĊima okrenut vratima.
Uţasan mozaik ukrštenih linija prekriva joj ono što mogu vidjeti od grudi i
bokova, krv joj curi iz posjekotina. Lijeva ruka joj je neprirodno savijena u
laktu. Lice u modricama, a oĉi nateĉene i zatvorene. Noge i stopala u
posjekotinama.
Moj Boţe. Progutala sam jednom pa ponovno. Nikada nisam vidjela
nešto ovako jezivo. Šok koji me ledio pretvorio se u napad zasljepljujućeg
bijesa. Pogled mi se zaustavio na biĉu koji je leţao na krevetu prekrivenom
plastiĉnom plahtom. Kretala sam se poput demona, grabeći spravu za
muĉenje s kreveta i zamahujući svom snagom po leĊima golog muškaraca.
Smrznuo se uz psovku na udar biĉa, raširenih i zbunjenih oĉiju dok je
okretao glavu prema meni. Vikao je nešto nasilno na francuskom dok se
odvajao od ţene i kretao prema meni. Biĉ koji sam drţala nije oslikao krv.
To je teţe nego sam mislila. Trebalo mi je više napora da podignem ruku i
zamahnem biĉem prema njemu, udarajući ga preko lica i prsa.
Kriknuo je, psujući. Prije nego sam imala vremena da ga opet udarim,
došao je do mene, otimajući mi biĉ iz ruke.
„Pusti je,“ zastrašujuće hladan, tvrd glas zaĉuo se s vrata.
Muškarac je stao. U glasu mu se osjetio djelić straha. „Monsieur
Belshaw?“

Trofej knjiga 223

 Kad je uradio kako mu je reĉeno, pojurila sam prema ţeni. Maximove
rijeĉi su ubojite. Muškarac je poĉeo moliti.
„U redu je,“ prošaptala sam kad sam posegnula prema ţeni. „Odvezat
ću te.“
Ne moţe me vidjeti kroz nateĉene oĉi, ali je poĉela jecati na zvuk mog
glasa.
„Bit ćeš dobro,“ rekla sam, baveći se uţetom kojim joj je vezano
desno zapešće.
Ĉvor je preĉvrst. Prsti mi se previše tresu. Gledala sam po sobi, traţeći
nešto što mogu iskoristiti kad me Maxime odmaknuo s puta. Uzeo je veliki
noţ za rezbarenje.
„Jebote,“ mrmljao je ispod daha uzimajući ţenu.
„Što radiš s noţem?“ pitala sam, provlaĉeći se izmeĊu njega i ţene.
„OslobaĊam je. Pomakni se s puta.“
Odmaknula sam se, bacivši pogled na vrata, ali golog muškarca više
nije bilo.
Maxime je prerezao uţe zavezano oko njenog zapešća.
„Mislim da joj je ruka slomljena.“ Teško sam zadrţavala glas
ravnomjernim. „Pozvat ću hitnu pomoć.“
„Ne.“
Grubi ton me natjerao da zastanem. „Ona mora u bolnicu.“
„Ići će. Stavi joj ruku ispod ramena. Trebat će joj oslonac kad je
oslobodim.“
Stavila sam ruku izmeĊu kriţa i njenih leĊa, drţeći je gore kako sam
najbolje znala dok joj je Maxime oslobaĊao ruke i noge. Srce mi je lupalo
izmeĊu rebara, disala sam nestabilno, ali sam sve zanemarila i usredotoĉila
se na pomoć ovoj jadnoj ţeni.

Trofej knjiga 224

 Tko radi ovako nešto? Alexis je deset put gore ĉudovište od ĉovjeka
koji tvrdi da me posjeduje.
„Idi pronaĊi pokrivaĉ,“ rekao je Maxime, podiţući mlitavu ţenu u
naruĉje. „Druga vrata s lijeve strane.“
Pojurila sam niz hodnik i otvorila vrata kako je Maxime rekao. Bilo je
mraĉno. Pipkajući sam traţila prekidaĉ za svjetlo. Kad sam pronašla gumb,
pritisnula sam ga. To je spavaća soba. Plahte su zguţvane na krevetu. Smrdi
na viski i seks. Prekrivaĉ je baĉen na pod. Dohvativši ga, otrĉala sam natrag
u sobu na kraju. Maxime je izašao ĉim sam stigla. Prekrila sam ţenino tijelo
kako sam najbolje mogla.
„Idemo,“ rekao je kratko Maxime.
Slijedila sam ga niz hodnik. Kroz vrata salona sam vidjela Alexisa i
drugog muškarca. Neznanac je odjeven, a Alexis mu na oku drţi vrećicu
smrznutog graška. Došla sam do vrata i dizala dok je Maxime nosio ţenu i
govorio joj umirujuće rijeĉi na francuskom iako se ĉinilo da je u nesvijesti.
Dolje na ulici, Gautier se vratio, priskoĉivši u pomoć. Otvorio je
suvozaĉeva vrata dok je Maxime spuštao ţenu na sjedalo i zakopĉavao joj
sigurnosni pojas. Rekao je nešto Gautieru, zatim potrĉao oko automobila,
ušao unutra i pokrenuo motor. Nijemo sam gledala, sve su mi rijeĉi presušile,
kad je pojurio poput vraga koji se utrkuje, dok su zadnja svjetla na
automobilu bila poput dva crvena oka u mraĉnoj, zloj noći.
„Odvest ću vas kući,“ rekao je Gautier.
Okrenula sam lice prema njemu. Prvo njegove rijeĉi nisu imale smisla.
Ništa nije imalo smisla. Drhtala sam u Maximovim sakou, ali ne od
hladnoće.
„DoĊite gospodiĉna Hart. Molim vas.“

Trofej knjiga 225

 Gledala sam mu ispruţenu ruku. Spoznaja me osvijestila. Ne znam
kako sam to shvatila jer mi se toĉkice iz uma do misli neće povezati. Ne
smije me dodirnuti.
„Molim vas,“ ponovno je rekao.
Utrnuta, slijedila sam ga do automobila parkiranog uz rub ceste i ušla
unutra kad mi je pridrţao vrata. Nisam mogla disati. Nisam mogla umiriti
mahnite otkucaje srca. Prvi put otkad me Maxime oteo iz doma i doveo
ovdje, bila sam zahvalna svom otmiĉaru. Zahvalna sam što me nije predao
svom bratu.
Ono što sam vidjela veĉeras sve je promijenilo. Promijenilo je
odgovor koji sam htjela dati Maximu u hotelu.

Trofej knjiga 226

 Na putu do bolnice, nazvao sam dr.Oliviera.
„Još jedna?” kratko je upitao kad sam mu objasnio situaciju.
„Znam.” Pogledao sam besvjesnu ţenu. „Ovo veĉeras završava.”
Uzdahnuo je. „Naći ćemo se tamo za deset minuta.”
Parkirao sam ispod zemlje i dizalom došao do prizemlja. Bilo je kasno. Tiho.
Dr.Olivier me doĉekao na boĉnom ulazu. Zajedno smo smjestili ţenu u privatnu
sobu. Dobri lijeĉnik će se pobrinuti za nju i dati joj nešto protiv bolova. TakoĊer će
se pobrinuti za nezgodnu papirologiju.
Telefonom sam fotografirao njene ozljede. Stavivši ga u dţep, rekao sam,
„Pošalji mi obavijest o njenom oporavku.“
Lijeĉnik je skrenuo pogled od pregleda. „Gdje ti ideš?“

Trofej knjiga 227

 „Da se obraĉunam s bratom.“
Kimnuo je glavom. Nije bilo njegovo da postavlja pitanja. „Znaš li tko je
ona? Trebat će mi ime za obrasce.“
Morat ću platiti pozamašnu odštetu, ali novac neće okajati Alexisove
postupke. Osim toga, obitelj će joj morati biti obaviještena o sluĉajnom napadu.
Reći će da je netko bio grub prema njoj dok je radila na ulici. To sve kaţu, ali
prostitutke meĊusobno razgovaraju. Nadam se da će se ubuduće drţati podalje od
mog brata.
„Javit ću ti ime,“ rekao sam. „Pošalji mi raĉun.“ Naravno, ukljuĉivat će i
veliki masni bonus za lijeĉnika.
Ne gubeći više vremena, došao sam do automobila i odvezao se do kuće
mojih roditelja. Usput sam pozvao oca i rekao mu da ću uskoro doći. Gotovo su tri
sata ujutro, ali ne dijeli spavaću sobu s maman, tako da nisam riskirao da je
probudim.
Otac je odgovorio, „Ĉekat ću dolje.“
Zna da ne bih zvao u ovo doba ukoliko ne postoji problem, obiĉno onaj koji
ukljuĉuje izdajicu ili neodobreno ubojstvo.
Iskljuĉio sam farove prije nego sam se provukao kroz kapiju. Prozor od
maman bio je okrenut prema prednjem travnjaku. Otac je stajao u mraku kraj vrata,
sa dvojicom zaštitara sa strane.
„UĊi.“ Hodao je ispred mene do radne sobe i upalio svjetla tek kad su vrata
bila zatvorena. Odjeven je u svileni ogrtaĉ i papuĉe. Natoĉio je dvije ĉaše viskija
prije nego je uzeo stolicu iza svog stola. „Što se dogodilo?“
Izvadio sam telefon i pokazao mu fotografiju ţene koju sam snimio u bolnici.
Podigao je pogled prema meni. „Alexis?“
Glas mi je bio odrješit. „Da.“
Uzdahnuvši, trljao je rukom preko lica. „Hoće li se ona izvući?“

Trofej knjiga 228

 „Ĉekam da mi lijeĉnik pošalje poruku, ali mislim da hoće. Nije u puno
gorem stanju od prethodne, a ona je preţivjela.“ Primaknuo sam se bliţe.
„MeĊutim, sljedeća moţda ne bude te sreće.“
„Jebi ga.“ Otac je lupio dlanom o stol.
Shvaćao je posljedice ubojstva. Uklanjanje neprijatelja bila je jedna stvar.
Uklanjati prostitutke koje podvodiš, sasvim druga.
„Moramo ovo riješiti sa Alexisom,“ rekao sam.
Otac me pogledao, spušteno oko bilo mu je zatvorenije nego inaĉe.
Nije ţelio kazniti svog omiljenog sina, ali zna da je otišao predaleko. Ako Alexis
uskoro ne završi u zatvoru, završit će sa metkom u potiljku. Te ţene imaju obitelji.
Mještani su. Njihov strah od naše moći potrajat će samo dok netko osvetoljubiv ne
bude mogao kontrolirati prst na obaraĉu. Osim toga, to nije primjer koji ţelimo
dati.
„Dobro,“ rekao je, odgurnuvši stolicu od stola i ustajući na noge,
„Riješi to s njim.“
Moţe jebeno raĉunati na to.
Napustio sam radnu sobu dugim koracima. U automobilu sam pozvao
Gautiera. „Je li Zoe kod kuće?“
„Da, gospodine.“
„NaĊimo se kod Alexisa i povedi Benoita. Neka bude diskretno.“
Vrativši se kod Alexisa, zatekao sam ga puno trjeznijeg nego što je bio
kad sam ga ostavio. Preplašen je i treba da bude. Zna da je previše zajebao. Jebaĉ
koji je bio s njim još uvijek je tamo. Dobro. Barem je bio dovoljno inteligentan da
uradi kako mu je reĉeno, da ostane gdje jeste. Zna da je bolje da ga ne lovim, jer bi
tada bio na mjestu ubijen.
Alexis je koraĉao okolo, vrećica graška bila mu je pritisnula na
nateĉeno oko. „Koji kurac ti je trebalo toliko dugo? Gdje si bio?“

Trofej knjiga 229

 „Kući.“
Zastao je. Boja mu je nestala sa lica. „Kući?“
Prekriţivši ruke, uţivao sam u njegovom oĉitom strahu. „Da vidim
oca.“
Progutao je. „Max, slušaj, ja -“
Okrenuo sam se prema njegovom prijatelju, jednom od muškaraca
koje sam ĉesto viĊao u luci. „Kako se zoveš?“
Ĉovjek je bio toliko ukoĉen da je izgledao kao da će mu kraljeţnica
puknuti. „Francois Leclerc, gospodine.“
Alexis moţe biti sin moga oca, ali ja sam jebeni zamjenik šefa, obojica
znaju da sam došao s oĉevim blagoslovom. To me ĉini šefom u ovom trenutku.
„Tko je ţena?“
Alexis je pokazao na torbicu koja je leţala na stolu. Prišao sam i uzeo
je. Imitacija koţe, jeftina kvaliteta. Plastika je napukla. Otkopĉavši je, izvadio sam
novĉanik. Osobna karta je unutra. Stavio sam je u dţep i uzeo torbicu, zatim
pokazao glavom prema vratima. „Idemo.“
Alexis je ispustio vrećicu sa graškom. „Gdje?“
Nasmijao sam se. „Da se provozamo.“
Francois je pobijelio poput tijesta za baguette. 15
„Ponesi svoju igraĉku,“ rekao sam mu.
Namrštio se, gledajući me retardiranim izrazom.
„Tvoj biĉ,“ rekao sam. „Idi po njega.“
Poĉeo je drhtati. „Nije moj. Pokazao je na Alexisa. „Njegov je.“
„Jesam li te jebeno pitao ĉiji je?“
„Ne, gospodine.“

15
Francuski dugi, uski kruh.

Trofej knjiga 230

 „Onda pokreni guzicu.“
Gledajući me preko ramena kao da oĉekuje da ga upucam u leĊa,
pojurio je niz hodnik i vratio se sa biĉem.
„Poslije vas.“ Pomaknuvši se u stranu, ĉekao sam da proĊu ispred
mene.
Nisu se bunili. SvaĊa će samo pogoršati ono što ih ĉeka. Alexis se
cerio dok je prolazio, ali to je bila gluma. Kukavica se tresla u gaćama.
Stigli su Benoit i Gautier. Ĉekali su dolje. Benoit je vozio Francoisa
dok smo Gautier i ja poveli Alexisa sa nama. Nismo razgovarali. Tek kad smo došli
blizu skladišta u pristaništu, gdje smo muĉili naše protivnike, Alexis se poĉeo
okretati na straţnjem sjedalu.
„Upucat ćeš me?“ Podmuklo je upitao. „Svog vlastitog brata?“
Nisam se trudio udovoljiti mu odgovorom.
Nakon što smo parkirali, Gautier je otpratio dvojicu muškaraca do
skladišta. Izvukao sam svoj Glock iz futrole i zataknuo ga za pojas prije nego sam
uzeo biĉ. Benoit je otkljuĉao vrata skladišta i upalio svjetlo.
„Ĉekaj kod automobila,“ rekao sam Gautieru. Dao sam ţeninu osobnu
kartu i torbicu Benoitu. „Odnesi ovo dr. Olivieru.“
Kimnuli su glavama i otišli.
Alexis i Francois su stajali pod svjetlošću jedine ogoljene ţarulje kad
sam ušao u skladište.
„Svucite se,“ rekao sam. Istu sam zapovijed dao Zoe samo nekoliko
sati ranije iz istog razloga – kazniti i odrţati lekciju.
Muškarci se nisu pomjerali.
Izvukao sam pištolj. „Mogu vas motivirati metkom u stopalu.“
Pribliţio sam se. „Moţda i jednim u ruci.“

Trofej knjiga 231

 Na to je Francois poĉeo otkopĉavati košulju. Reputacija mi je ĉvrsta.
Ĉovjek sam od rijeĉi. Nema praznih prijetnji. Naporno sam radio da zasluţim tu
ĉast. Zato nikoga nisam puštao s udice, ĉak ni moj cvijet.
Alexis je pratio otkopĉavajući sako, mrţnja mu je gorjela u nateĉenim
oĉima. Nos mu je nakrivljen. Slomio sam ga. Dobro. SviĊa mi se kako mu modrice
cvjetaju na ĉeljusti.
Kruţio sam oko njih poput morskog psa, s pištoljem u ruci, dok nisu
ostali goli. Penisi su im mlitavi.
Kucnuvši cijev pištolja o Francoisovu sljepooĉnicu, rekao sam.
„Ojaĉaj ga.“
Brzo je okrenuo glavu da me pogleda, sline su mu tekle iz usta. „Što?“
Pokazao sam na Alexisov mekani kurac. „Podigni ga.“
Alexis je zareţao. „Koji kurac?“
„Umukni.“ Pritisnuo sam cijev pištolja na Alexisovu ruku, toĉno iznad
obaraĉa. „Treba vam motivacija?“
Već me ranije vidio kako muĉim naše neprijatelje. Zna za što sam
sposoban. Stisnuvši zube, odmahnuo je glavom.
Francois se nevoljko okrenuo prema mom bratu. Znoj mu je izbijao na
ĉelu dok je u šaci stezao bratov kurac. Stisnuvši oĉi, okrenuo je glavu i poĉeo
pumpati. Bolesni perverznjak kakav je moj brat, otvrdnuo je.
Šutnuo sam klupu prema Francoisu. „Nagni se.“
Zateturao je korak unatrag. „Što?“
„Ĉuo si me.“
Koraĉajući sporim koracima do klupe, nagnuo se preko, naslanjajući
drhtave ruke na drvo. Gledao me preko ramena, dok mu se brada klimala.
Gurnuo sam Alexisa. „Jebi ga.“
Alexis mi se okrenuo, ogromnih oĉiju. „Što?“

Trofej knjiga 232

 „Gurni mu kurac u guzicu i pojebi ga kao da to ozbiljno misliš ili ćete
obojica dobiti metak u ruku. Mogu ti garantirati da više nikad nećeš moći koristiti
pištolj.“
Alexis je psovao, ali je išao naprijed. Smiješio sam se u sebi. Brat mi
nije samo kukavica, on je i najgora vrsta, ona koja bi izdala prijatelja da spasi
vlastitu koţu. Radije bi pojebao svog kolegu u dupe nego bio pojeban, zbog ĉega
sam dopustio da bude prvi. Jedva ĉekam da mu vidim facu kad bude njegov red.
Jebat će jedan drugoga dok im kurĉevi ne omlitave, a onda opet. Rasturit ću ih u
komadiće dok budu to radili.
Podigavši biĉ, stegnuo sam prste oko drške. Veselim se ovome već
dugo, a imam cijelu noć.

Trofej knjiga 233

 Zora je, Maxime još nije kod kuće. Koraĉala sam gore-dolje, nesposobna da
razmišljam o bilo ĉemu drugom osim o ţeni, ne mogavši izbaciti prizore iz glave.
Još uvijek sam odjevena u crvenu balsku haljinu i Maximov sako, dupe mi bridi od
remena, ali se osjećam neizmjerno sretnom, sretnom što nisam ta djevojka. Smuĉilo
mi se znajući koliko lako sam to mogla biti ja. Ostala su neodgovorena pitanja o
tome tko je ova obitelj i zašto su me oteli. Da sam samo imala pristup internetu,
mogla sam sama istraţiti. Voljela bih da sam mogla pozvati Maxima, ali mi je
telefon u torbici koju smo ostavili u hotelu.

Trofej knjiga 234

 Kad se više nisam mogla drţati na nogama, otišla sam u predvorje i sjela na
dno stuba. Ne znam koliko je vremena prošlo, minuti ili sati, ali kad su se ulazna
vrata konaĉno otvorila, skoĉila sam i pojurila naprijed. Maxime je stajao na pragu,
u jednoj ruci su mu bili moj kaput i torbica. Na trenutak smo se pogledali. Kosa mu
je neuredna, brada neobrijana. Kaput mu je raskopĉan. Bijela košulja poprskana
krvlju. Izgubio je leptir-mašnu, gornja dva gumba košulje su mu raskopĉana.
„Kako je ona?“ upitala sam bez daha.
„Dobro.“ Zakoraĉio je pored mene u kuću, ostavljajući otvorena vrata.
Pratio ga je dašak hladnog zraka. Zatvorila sam vrata i samo stajala tamo,
osjećajući se beskorisnom, ostavljenom u mraku.
„Maxime.“
Zastao je, ali se nije okrenuo da me pogleda.
„Što je rekao lijeĉnik?“ pitala sam.
„Do sutra će je pustiti. Prestani time zamarati svoju lijepu malu glavu.“
Da prestanem brinuti? Krenula sam za njim, sustiţući ga u trenutku kad je
došao do stuba. Krećući se oko njega, prešla sam dvije stube kako bi stali na istu
razinu oĉiju. „Ĉuješ li ti sebe? Jesi li lud?“
Kut usana mu se podigao. „To smo već utvrdili. Skloni se, Zoe. Treba mi
tuš.“ „Je li te uopće briga?“ zavapila sam.
„Da.“ Ĉeljust mu se stegnula. „Zbog toga su Alexis i njegov prijatelj
kaţnjeni.“
„Znaĉi tamo si bio cijelu noć?“
Pogledao me. „Trebala si se presvući i leći u krevet.“
„Nema šanse da bih mogla samo spustiti glavu i zaspati ne znajući je li ona
dobro.“
„Rekao sam ti.“ Podigao je obrvu. „Ţeliš znati još nešto?“

Trofej knjiga 235

 Razmislila sam o svom pitanju i utjecaju koje će imati na ionako osjetljivu
situaciju, ali nisam mogla podnijeti još jedan dan bez istine. „Zašto si me oteo? Što
ţeliš od Damiana?“
Neprestano me promatrao, ravnodušnih sivih oĉiju, ali bilo je neĉeg ispod
hladnoće, neĉeg prikrivenog.
„Reci mi, Maxime, zasluţujem istinu.“ To ja najmanje što mi moţe pruţiti
nakon što mi je ukrao ţivot.
Popeo se korak, dva, stavljajući nam tijela u istu ravan. „Veĉeras nisi ništa
nauĉila?“
„Da ti trebam slijepo vjerovati?“ ispalila sam, izvijajući vrat da ga pogledam.
Uhvatio me za zamršenu kosu na potiljku, ali to nije bio ljutiti potez. Njeţan
je. „Postoje stvari koje ti ne mogu reći. Ne mogu uvijek objašnjavati svoje
postupke. Ukoliko mi ne daš razlog da postupim drugaĉije, uvijek ću postupati u
tvom najboljem interesu.“ Ĉeliĉnim pogledom probijao je moj. „Zbog toga mi
moraš vjerovati. Uvijek. Bez obzira na sve.“
Trepnula sam prema njemu, upijajući informacije, razmišljajući o drugom
pitanju koje me progonilo cijelu noć. „Zašto me nisi predao Alexisu?“
Pustio me. „Ovo smo prošli.“
Ništa mi ne pruţa, ništa što bi posloţilo slagalicu, samo da mu vjerujem bez
postavljanja pitanja. Ţivot mi izmiĉe kontroli, osjećam se izgubljenom. Nemam
ĉinjenica da prikupim municiju i zaštitim se od umnih igara koje igra. U
nepovoljnom sam poloţaju u našem ratu i bojim se da gubim ĉvrstoću.
Ispravno proĉitavši moj izraz lica, upitao je, „Ĉega se toliko bojiš, Zoe?“
Rekla sam mu istinu. „Više ne znam tko sam.“
Lutao je pogledom po meni, promatrajući me od golih stopala do oĉišćenog
lica. Rijeĉi je izgovorio njeţno, potpuno drugaĉije nego ranije veĉeras. „Kad te
gledam, ne vidim kurvu.“

Trofej knjiga 236

 Suze su mi navrle na oĉi. Bez obzira kako me gledao, nikad neću moći
izbrisati te mrlje na duši. Ono sam što je on stvorio od mene, odjednom me istina
koju sam cijelu noć izbjegavala udarila ravno u prsa. Ţelim mu vjerovati. Jako.
Ţelim vjerovati da sam nekako nešto više, ali to je samo naĉin na koji se moja psiha
pokušava zaštititi.
Uhvativši me za obraz, prešao mi je palcem preko ĉeljusti. „Kako ti vidiš
sebe, potpuno ovisi o tebi.“ Zatim me odmaknuo u stranu i popeo se stubama pored
mene.
Utapam se u nemoći, rastrgana izmeĊu ţelje da zgrabim laţ koju nudi
objema rukama i hvatanja za posljednje trunke istine u mojoj duši. Slaba sam, tako
prokleto slaba, jer ne ţelim završiti kao ta ţena – jebi ga, ĉak joj ni ime ne znam,
kao da je nitko – i mrzim sebe zbog toga.
„Maxime.“
Ponovno je zastao.
„Molim te pusti me van,“ rekla sam. „Treba mi zrak.“
Oklijevao je.
„Nigdje ne idem.“ Ruka mi je drhtala na ogradi. „To si jasno rekao.“
Zadrţavši leĊa okrenuta prema meni, kimnuo je jednom prije nego je
nastavio da se penje.
Kad su se vrata spavaće sobe zatvorila, prošla sam kroz kuhinju do straţnjeg
ulaza. Ĉuvar je stajao po strani kad sam izašla. Izgledao je iznenaĊeno, ali me nije
zaustavio. Hodala sam bosa preko šljunka do labirinta, ali se nisam ţeljela izgubiti
u još više zagonetki. Umjesto toga, krenula sam stazom do litice i slijedila je do
mjesta odakle je Maxime skoĉio. Šljunak i iverica oštri su mi pod nogama.
Pozdravila sam bol. Ĉak i nakon prošle noći, još uvijek mi je trebala kazna.
Smrzavala sam se. Vjetar je bio hladan i neumoljiv, rastvarajući rubove
Maximovog sakoa i izlaţući moja gola ramena.

Trofej knjiga 237

 Prihvatila sam ugriz, nadajući se da će smrznuti sve u meni, ali vatra u
nutrini je nastavila gorjeti, izjedajući me poput proţdrljivog ĉudovišta. Bol mi je
sijala kao drago kamenje u prašnjavom koritu rijeke. Osjećaji su mi poput prljavih
dijamanata. Odbaĉeni.
Gledala sam preko mora. Ljepota oduzima dah. Sunce ljubi horizont. Daje
hladnom plavetnilu oceana zlatni sjaj. Ĉak i u oštrom sivilu sumraka, voda u uvali
dolje je tirkizna. Grli je bijela plaţa, baš poput one gdje smo bili na pikniku. Oštre
stijene su izdajniĉki raštrkane po cijelom zaljevu, pretpostavljam da je zato oteţano
brodovima da se ovdje usidre. Kao mali djelić raja u paklu.
Polako sam krenula naprijed, sve dok mi noţni prsti nisu visjeli nad liticom.
Tijelo mi je vrištalo da se vratim na sigurnije tlo dok mi se strah provlaĉio kroz
prsa. To je strah za moj ţivot, koji mi više nije nepoznanica. Pokreće me
samoodrţanje, tresem se i znojim, osjećam muĉninu kad povirim dolje. Kukavica
sam. Mogla sam se ţešće boriti protiv Maxima. Previše lako sam se predala. Mrzim
sebe. Mrzim se osjećati bespomoćnom i slabom. Još jednom sam zakoraĉila,
oslanjajući se samo petama na kamenje, dok mi se trbuh uspinjao u grlo, a tijelo
njihalo na jakom vjetru. „Zoe.“
Okrenula sam glavu na zvuk svog imena. Instinktivno. Dresirana reakcija,
poput psa koji reagira na zviţduk. Maxime je stajao na stazi, podalje od mene. Na
sebi nema ništa osim donjeg dijela trenerke. Prsa i stopala su mu goli, oţiljci
izloţeni. Podigao je ruku. „Daj mi ruku, mali cvijetu.“
Pogledala sam opet dolje u more, zastrašujuće, ali tako lijepo. Umorna sam
od toga da budem slaba. Ţelim skoĉiti kao on. Ţelim skoĉiti i znati da mogu
preţivjeti. Paţljivo podiţem desno stopalo, stavljajući ga nad ponor.
„Zoe. Pogledaj me.“
Posljednje što ĉujem je Maximov krik dok se suoĉavam sa svojim demonima
i prelazim preko ruba.

Trofej knjiga 238

Trofej knjiga 239