Грчки алфа ет

Грчки алфа ет (грч. Ελληνικό αλφάβητο) је скуп двадесет и

четири слова која су коришћена за записивање грчког језика још Грчки алфабет
од позног 9. или раног 8. века пре нове ере.[1][2] Изведен је из
ранијег феничанског алфа ета,[3] и ио је први алфа ет у ужем
смислу тј. систем писања који користи посе не сим оле за сваки Тип Алфабет
самогласник и сугласник[4]. Најстарије је алфа етско писмо које Језици Грчки
је у непрекидној употре и до данас. Слова су такође, почев од 2.
века пре нове ере, коришћена за представљање грчких цифара. Временски ~800. п. н. е. до
период садашњости
Ћирилична аз ука и латинска а ецеда су настале на ази грчког
алфа ета.[5] Поред тога што се користи у писању грчког језика, Породица египатски
како древних тако и модерних о лика, грчко писмо у данашње хијероглифи
време исто тако служи и као извор техничких сим ола и ознака прото-
у многим доменима математике, науке и других поља. синаитски
алфабет
У својим класичним и модерним формама, алфа ет има 24 слова, феничански
уређена од алфа до омега. Као и латиница и ћирилица, грчко алфабет
писмо је имало само једну форму сваког слова. У њему је грчки
развијена дистинкција величине слова између мале и велике алфабет
форме паралелно са латинским током модерне ере. Дечији Готски алфабет
систем Глагољица
Звучне вредности и конвенционалне транскрипције за нека од
слова се разликују између античке и модерне грчке употре е, јер Ћирилица
се изговор грчког знатно променио између 5. века п. н. е. и Коптски алфабет
данашњице. Модерни и антички грчки користе различите Јерменски
дијакритике. Традиционална ортографија, која је коришћена за алфабет
антички грчки и понекад за модерни грчки, има мноштво Стари италички
дијакритика, као што су акцентне ознаке за стављање нагласка алфабет
(политоника), ознаке дисања за присуство и одсуство
Латиница
иницијалног /h/ звука, и јотни подскрипти за крајњи /i/ звук. У
модерном грчком спеловању, ортографија је ила Правац слева надесно
поједностављена до монотонског система, који користи само ISO 15924 Grek, 200
дава дијакритика: акутни нагласак и дијарезу.
Уникод Greek
назив

Садржај
Таблица грчког алфабета - новогрчка
Звучне вредности
Диграфи и комбинације слова
Романизација
Таблица грчког алфабета - нумеричка
Таблица грчког алфабета - застарела
Референце
Литература
Спољашње везе
Та лица грчког алфа ета - новогрчка
Латиничка
Име Глас Феничко
Слово транслитерација
слово[6]
старогрчки[7] новогрчки[8] старогрчки новогрчки старогрчки новогрчки

Αα ἄλφα άλφα Алфа [a] [aː] [a] a a alef

Бета
Ββ βῆτα βήτα [b] [v] b v beth
(вита)
γάμμα,
Γγ γάμμα Гама [g] [ʝ], [ɣ] g gh, g gimel
γάμα

Δδ δέλτα δέλτα Делта [d] [ð] d dh, d

daleth

Εε εἶ, ἒ ψιλόν έψιλον Епсилон [e] [e̞] e e he

Зета
Ζζ ζῆτα ζήτα [zd], [zː] [z] z z zayin
(зита)
Ета
Ηη ἦτα ήτα [ɛː] ([h]) [i] e, ē i heth
(ита)
Тета
Θθ θῆτα θήτα [tʰ] [θ] th th teth
(тита)

Ιι ἰῶτα ιώτα Јота [i], [iː] [i], [j] i, ī i yodh

Κκ κάππα κάππα Капа [k] [c], [k] k k kaf

λάβδα,
Λλ λάμδα Ламбда [l] [l] l l
λάμβδα lamedh

Μμ μῦ μι Ми [m] [m] m m mem

Νν νῦ νι Ни [n] [n] n n nun

Ξξ ξεῖ, ξῖ ξι Кси [ks] [ks] ks ks

samekh

Οο οὖ, ὂ μικρόν όμικρον Омикрон [o] [o̞ ] o, ŏ o ayin

Ππ πεῖ, πῖ πι Пи [p] [p] p p pe

Ρρ ῥῶ ρω Ро [r], [r ̥] [ɾ] r r res

Σ σ, ς σῖγμα σίγμα Сигма [s] [s] s s sin

Тау
Ττ ταῦ ταυ [t] [t] t t taw
(таф)

Υυ ὗ, ὓ ψιλόν ύψιλον Ипсилон [u], [y], [yː] [i] u, y y waw

Φφ φεῖ, φῖ φι Фи [pʰ] [f] ph, f f

Χχ χεῖ, χῖ χι Хи [kʰ], [ks] [ç], [x] kh, ks h
Ψψ ψεῖ, ψῖ ψι Пси [ps] [ps] ps ps

Ωω ὦ, ὦ μέγα ωμέγα Омега [ɔː] [o̞ ] o, ō o ayin

Звучне вредности
У античком и модерном грчком, слова грчког алфа ета имају прилично ста илно и конзистентно
мапирање сим ола и звукова, што чини изговор речи углавном предвидивим. Античко грчко
спеловање је генерално ило лиско фонемско. За знатан рој слова, звучне вредности се знатно
разликују између античког и модерног грчког, пошто је њихов изговор следио сет систематских
фонолошких померања која су утицала на језик у његовим посткласичним ступњевима.[9]

Међу консонатним словима, сва слова која означавала звучне плозивне консонанте (/b, d, g/) и
аспиратне плозиве (/pʰ, tʰ, kʰ/) у античком грчком означавају кореспондирајуће фрикативне звукове у
модерном грчком.

Бивши звучни плозиви Бивши аспирати

Слово Античко Модерно Слово Античко Модерно

Лабијално Ββ /b/ /v/ Φφ /pʰ/ /f/

Дентално Δδ /d/ /ð/ Θθ /tʰ/ /θ/
Дорсално Γγ /ɡ/ [ɣ] ~ [ʝ] Χχ /kʰ/ [x] ~ [ç]

Међу самогласничком сим олима, звучне вредности модерног грчког одражавају радикално
поједностављивање самогласничког система пост-класичног грчког, спајајући вишеструке раније
дистинктне самогласничке фонеме у знатно мањи рој. То је довело до тога да неколико група
самогласничких слова у данашње време означава идентичне звуке. Модерна грчка ортографија остаје
доследна историјском спеловању у већини тих случајева. Консеквентно, спеловање речи у модерном
грчком често није предвидиво из самог изговора, док је о рнуто мапирање, од правописа до изговора,
о ично редовно и предвидиво.

Следећа самогласничка слова и диграфи су укључени у спајања:

Слово Античко Модерно Слово Античко Модерно

Ηη ɛː Ωω ɔː
>o
Ιι i(ː) Οο o
ΕΙ ει eː Εε e
>i >e
Υυ u(ː) > y ΑΙ αι ai
ΟΙ οι oi > y
ΥΙ υι yː > y

Говорници модерног грчког типично користе исто, модерно мапирање сим ола и звукова за грчки у
свим историјским ступњевима. У дригим земљама, студенти античког грчког често користе различите
конвенционалне апроксимације историјских звуковних система у изговору античког грчког.

Диграфи и комбинације слова

Неколико словних ком инација има специјалне конвенционалне звучне вредности различите од оних
у њиховим појединачним компонентама. Међу њима је неколко диграфа самогласничких слова који
су раније представљали дифтонге али су сад монофтонговани. Поред горе поменута четири (⟨ει, αι, οι,
υι⟩), постоји такође ⟨ου⟩, који се изговара /u/. Антички грчки дифтонзи ⟨αυ⟩, ⟨ευ⟩ и ⟨ηυ⟩ се изговарају
[av], [ev] и [iv] у модерном грчком. У неким окружењима они су сведен на [af], [ef] и [if]
респективно.[10] Модерне грчке ком инације сугласника ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩ означавају [b] и [d] (или [mb] и
[nd]) респективно; ⟨τζ⟩ означава [dz] и ⟨τσ⟩ означава [t͡s]. Осим тога, у античком и модерном грчком,
слово ⟨γ⟩, пре неког другог веларног сугласника, означава веларни назал [ŋ]; стога се ⟨γγ⟩ и ⟨γκ⟩
изговарају као ⟨ng⟩. По аналогији са ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩, ⟨γκ⟩ се исто тако користи за [g]. Такође постоје
ком инације ⟨γχ⟩ и ⟨γξ⟩.
 Комбинација Изговор Звучни изговор
⟨αυ⟩ [av] [af]
⟨ευ⟩ [ev] [ef]
⟨ηυ⟩ [iv] [if]
⟨μπ⟩ [b]
⟨ντ⟩ [d]
⟨τζ⟩ [dz]
⟨τσ⟩ [t͡s]

Романизација

Постоји много различитих метода представљања грчког текста или грчких имена у латиничном
писму. Форма у којој се класична грчка имена конвенционално приказивана у енглеском језику је
проистекла из начина на који су грчке позајмљене речи иле инкорпорисане у латински у античком
до у. У том систему, ⟨κ⟩ је замењено са ⟨c⟩, дифтхнзи ⟨αι⟩ и ⟨οι⟩ су приказани као ⟨ae⟩ и ⟨oe⟩ (или
⟨æ,œ⟩) респективно; а ⟨ει⟩ и ⟨ου⟩ су поједностављени до ⟨i⟩ и ⟨u⟩ респективно. У модерној научној
транслитерацији старогрчког језика, ⟨κ⟩ се о ично приказује као ⟨k⟩, а самогласничке ком инације ⟨αι,
οι, ει, ου⟩ као ⟨ai, oi, ei, ou⟩ респективно. Слова ⟨θ⟩ и ⟨φ⟩ се генерално приказују као ⟨th⟩ и ⟨ph⟩; ⟨χ⟩ као
ило ⟨ch⟩ или ⟨kh⟩; и на почетку речи ⟨ρ⟩ као ⟨rh⟩.

За модерни грчки постоји више различитих транскрипционих конвенција. Оне се међусо но знатно
разликују, у зависности од њихове намене, у погледу тога колико лизо оне остају у односу на
конвенционалне словне кореспонденције транскрипционих система азираних на античком грчком, и
у ком степену оне стреме ило прецизној слово-за-слово транслитерацији или фонетички азираној
транскрипцији. Стандардизоване формалне траскрипционе системе су дефинисали Међународна
организација за стандардизацију (као ISO 843),[11] Група експерата Уједињених нација о географским
називима,[12] Би лиотека конгреса,[13] и други.

Та лица грчког алфа ета - нумеричка

Слова која следе нису део стандардног грчког алфа ета, али су коришћена у пре-класичним
временима у појединим дијалектима. Слова стигма, копа и сампи су такође коришћена и за ележење
грчких цифара.

Феничанско Име
Слово Транслитерација Глас
слово другогрчко првогрчко

Ϛ ϛ[14] Стигма – στῖγμα st [st]

Ϙ ϙ[15], Ϟ Qoph Копа ϙόππα κόππα q [k]

ϟ[16]
Ͳ ͳ[17], Ϡ Tsade
[sː],
Сампи – σαμπῖ ss [ks],
ϡ[18] [ts]

Та лица грчког алфа ета - застарела

Слово Феничанско Име Транслитерација Глас
слово
 старогрчко новогрчко

Ϝ ϝ[19], Ͷ Вав Дигама ϝαῦ δίγαμμα w [w]

ͷ[20]
Ͱ ͱ[21] Heth Хета ήτα ήτα h [h]

Ϻ ϻ[22] Tsade Сан ϻάν σάν s [s]

Ϸ ϸ[23] Tsade Шо – – š [ʃ]

Референце
1. The date of the earliest inscribed objects; A.W. Johnston, "The alphabet", in N. Stampolidis and
V. Karageorghis, eds, Sea Routes from Sidon to Huelva: Interconnections in the Mediterranean
2003:263-76, summarizes the present scholarship on the dating.
2. Cook 1987, стр. 9.
3. The Development of the Greek Alphabet within the Chronology of the ANE (http://www.arcalog.c
om/wp-content/uploads/2014/04/Near-Eastern-Chronology-and-the-development-of-the-Greek-
Alphabet.pdf) (2009)
4. Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell
Publishers Ltd. ISBN 978-0-631-21481-6. (језик: енглески)
5. Coulmas 1996.
6. Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books. стр. 90.
7. Woodard 2008, стр. 15–17
8. Holton, Mackridge & Philippaki-Warburton 1998, стр. 31
9. Horrocks 2006, стр. 231–250
10. Additionally, the more ancient combination ⟨ωυ⟩ or ⟨ωϋ⟩ can occur in ancient especially in Ionic
texts or in personal names.
11. ISO (2010). „ISO 843:1997 (Conversion of Greek characters into Latin characters)” (https://www.i
so.org/standard/5215.html).
12. UNGEGN Working Group on Romanization Systems (2003). „Greek” (http://www.eki.ee/wgrs/ro
m1_el.htm). Приступљено 15. 07. 2012.
13. „Greek (ALA-LC Romanization Tables)” (https://www.loc.gov/catdir/cpso/romanization/greek.pdf)
(PDF). 2010.
14. Stigma, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/other_ligatures.html#stigm
a)(језик: енглески)
15. Koppa, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/nonattic.html#koppa)(језик:
енглески)
16. Numeric Koppa, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/numerals.html#ko
ppa)(језик: енглески)
17. Sampi, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/other_nonattic.html#sampi)
(језик: енглески)
18. Numeric Sampi, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/numerals.html#sa
mpi)(језик: енглески)
19. Digamma, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/nonattic.html#digamma)
(језик: енглески)
20. Pamphylian Digamma, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/other_nona
ttic.html#pamphyliandigamma)(језик: енглески)
21. Heta, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/unicode_aitch.html#tackhet
a)(језик: енглески)
22. San, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/nonattic.html#san)(језик:
енглески)
23. Sho, Nick Nicholas' Home Page (http://www.opoudjis.net/unicode/nonattic.html#sho)(језик:
енглески)
Литература
Fischer, Steven Roger (2004). A history of
writing. Reaktion Books. стр. 90.
(језик: енглески) N. e A. Humez (1981).
Alpha to omega: the life & times of the Greek
alphabet. ed. Godine, Boston. ISBN 978-0-
87923-377-8.
(језик: енглески) L. Hamilton Jeffery (1990).
The local scripts of archaic Greece: a study
of the origin of the Greek alphabet and its
development from the eighth to the fifth
centuries B.C.. ed. Clarendon Press, Oxford.
ISBN 978-0-19-814061-0.
M. S. Makratis (ed.) (1996). Greek letters:
from tablets to pixels. ed. Oak Knoll Press.
ISBN 978-1-884718-27-4.
Coulmas, Florian (1996). The Blackwell
Encyclopedia of Writing Systems. Oxford:
Blackwell Publishers Ltd. ISBN 978-0-631-
21481-6. (језик: енглески)
H. Hansen e G. Quinn (1992). Greek: An
Intensive Course. ed. Fordham University
Press. ISBN 978-0-8232-1663-5.
B. B. Powell (1996). Homer and the Origin of
the Greek Alphabet. ed. Cambridge
University Press. ISBN 978-0-521-58907-9.
Cook, B. F. (1987). Greek inscriptions (https://
archive.org/details/greekinscription0000coo
k). University of California Press/British
Museum.
Coulmas, Florian (1996). The Blackwell
Encyclopedia of Writing Systems. Oxford:
Blackwell Publishers Ltd. ISBN 978-0-631-
21481-6.
Daniels, Peter T; Bright, William (1996). The
World's Writing Systems. Oxford University
Press.
Elsie, Robert (1991). „Albanian Literature in
Greek Script: the Eighteenth and Early
Nineteenth-Century Orthodox Tradition in
Albanian Writing” (https://web.archive.org/we
b/20200428032127/http://www.elsie.de/pdf/a
rticles/A1991AlbLitGreek.pdf) (PDF).
Byzantine and Modern Greek Studies. 15
(20). Архивирано из оригинала (http://www.
elsie.de/pdf/articles/A1991AlbLitGreek.pdf)
(PDF) на датум 28. 04. 2020. Приступљено
10. 03. 2010.
Hinge, George (2001). Die Sprache
Alkmans: Textgeschichte und
Sprachgeschichte (Ph.D.). University of
Aarhus.
Holton, David; Mackridge, Peter; Philippaki-
Warburton, Irini (1998). Grammatiki tis
ellinikis glossas. Athens: Pataki.
Horrocks, Geoffrey (2006). Ellinika: istoria tis
glossas kai ton omiliton tis. Athens: Estia.
[Greek translation of Greek: a history of the
language and its speakers, London 1997]
Johnston, A. W. (2003). „The alphabet”. Ур.:
Stampolidis, N.; Karageorghis, V. Sea
Routes from Sidon to Huelva:
Interconnections in the Mediterranean 16th –
6th c. B.C. Athens: Museum of Cycladic Art.
стр. 263—276.
Kristophson, Jürgen (1974). „Das Lexicon
Tetraglosson des Daniil Moschopolitis”.
Zeitschrift für Balkanologie. 10: 4—128.
Liddell, Henry G; Scott, Robert (1940). A
Greek-English Lexicon (http://www.perseus.t
ufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3atext%
3a1999.04.0057). Oxford: Clarendon.
Macrakis, Stavros M. (1996). „Character
codes for Greek: Problems and modern
solutions”. Ур.: Macrakis, Michael. Greek
letters: from tablets to pixels. Newcastle: Oak
Knoll Press. стр. 265.
Mazon, André; Vaillant, André (1938).
L'Evangéliaire de Kulakia, un parler slave de
Bas-Vardar. Bibliothèque d'études
balkaniques. 6. Paris: Librairie Droz. –
selections from the Gospels in Macedonian.
Miletich, L. (1920). „Dva bŭlgarski ru̐ kopisa s
grŭtsko pismo”. Bŭlgarski starini. 6.
Murdoch, Brian (2004). „Gothic”. Ур.:
Murdoch, Brian; Read, Malcolm. Early
Germanic literature and culture. Woodbridge:
Camden House.
Peyfuss, Max Demeter (1989). Die Druckerei
von Moschopolis, 1731–1769: Buchdruck
und Heiligenverehrung in Erzbistum Achrida.
Wiener Archiv für Geschichte des
Slawentums und Osteuropas. 13. Böhlau
Verlag.
 Sims-Williams, Nicholas (1997). „New
Findings in Ancient Afghanistan – the
Bactrian documents discovered from the
Northern Hindu-Kush” (https://web.archive.or
g/web/20070610192252/http://www.gengo.l.
u-tokyo.ac.jp/~hkum/bactrian.html).
Архивирано из оригинала (http://www.geng
o.l.u-tokyo.ac.jp/~hkum/bactrian.html) на
датум 10. 06. 2007.
Swiggers, Pierre (1996). „Transmission of
the Phoenician Script to the West”. Ур.:
Daniels; Bright. The World's Writing
Systems. Oxford: University Press. стр. 261
—270.
Stevenson, Jane (2007). „Translation and the
spread of the Greek and Latin alphabets in
Late Antiquity”. Ур.: Kittel, Harald; et al.
Translation: an international encyclopedia of
translation studies. 2. Berlin: de Gruyter.
стр. 1157—1159.
Thompson, Edward M. (1912). An
introduction to Greek and Latin
palaeography (https://archive.org/details/intro
ductiontogr00thomuoft). Oxford: Clarendon.
Woodard, Roger D. (2008). „Attic Greek”. Ур.:
Woodard, Roger D. The ancient languages
of Europe (https://archive.org/details/ancientl
anguages00wood_845). Cambridge:
University Press. стр. 14 (https://archive.org/
details/ancientlanguages00wood_845/page/
n35)–49.

Спољашње везе
Greek and Coptic character list in Unicode (http://unicode.org/charts/PDF/U0370.pdf)
Examples of Greek handwriting (http://sites.dartmouth.edu/ellinikasimera/?page_id=29)
Greek Unicode Issues (Nick Nicholas) (https://archive.is/20120805221509/http://www.tlg.uci.ed
u/~opoudjis/unicode/unicode.html)
Unicode FAQ – Greek Language and Script (http://www.unicode.org/faq/greek.html)
alphabetic test for Greek Unicode range (Alan Wood) (http://www.alanwood.net/unicode/greek.ht
ml)
numeric test for Greek Unicode range (http://www.alanwood.net/unicode/ancient-greek-number
s.html)
Classical Greek keyboard, a browser-based tool (http://kalvesmaki.com/keyboards/grc.html)
Collection of free fonts: greekfontsociety.gr (https://web.archive.org/web/20180120133822/http://
www.greekfontsociety.gr/pages/en_typefaces1.html)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грчки_алфабет&oldid=24032815”

Датум и време последње измене странице: 8. септембар 2021. у 16:41

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности

За програмере
Статистика
Изјава о колачићима