Анализа часа

Марија Милинковић ИС20/45

Предности часа

С обзиром на то да је у питању час сним љен за потребе онлајн наставе,

наставница није била у могућности да на часу користи различите облике рада. Ипак,
што се тиче наставних метода, сматрам да је успела да комбинује неколико: вербалну
методу, током које је усмено излагала предвиђену наставну јединицу, као и
демонстративну, захваљујући презентацији коју су ученици могли да прате.
Наставница је обезбедила ученицима прикладан визуелни материјал (слике,
фотографије). Похвално је то што се наставница није устручавала да поставља
питања ученицима, иако није у могућности да добије одговоре. Примећује се да су
питања различитих нивоа сложености: она прате сам ток лекције и утичу на то да се
ученици ангажују током часа. Уз то, повезује претходно градиво са овом наставном
јединицом (између осталог, наставница је поставила питање у којим европским
државама је био заступљен просвећени апсолузизам). Самим тим кроз питања
ангажује ученике, омогућује им да овај час „доживе“ (бар на неки начин) као да је у
питању редовна настава у школи. Током часа наставница је бодрила ученике након
постављених питања и тиме показала да има позитивна очекивања у погледу успеха.

Мане часа

Што се тиче слабијих страна часа, темпо излагања лекције био је исувише
спор. Иако је с једне стране то позитивно (нпр. ученици имају времена да запишу
нешто са презентације), сматрам да је већини ученика било изазовно да
сконцентрисано прате час. Динамика предавања била је једнолична, без претераног
наглашавања на битније моменте у лекцији.
Предлози за побољшање

Као што је већ наведено изнад, главни предлог за побољшање часа односи се на
дикцију говора наставнице. Назначавањем кључних елемената ове лекције уместо

1
једнобојним, монотоним излагањем прилика у Кнежевини Србији током друге
владавине кнеза Милоша и кнеза Михаила, наставница би вероватно привукла већу
пажњу ученика, који би активним слушањем боље разумели најбитније догађаје у
овом периоду српске историје. Визуелни материјал који је наставница представила
ученицима је за сваку похвалу, мада би презентација могла да садржи мање текста
(који ученици свакако могу наћи у свом уџбенику), а више слика, цртежа и
представа. Тиме би визуелни дојам ученицима био јачи док би пратили усмено
излагање наставнице.