Simeon Marinkovi}

Slavica Markovi}

za ~etvrti razred osnovne {kole

 Simeon Marinkovi}
Slavica Markovi}

za ~etvrti razred osnovne {kole

Водич

Шта је жетва? Како се данас обавља жетва на пољима?

Како је то некада било?
Размисли
Наджњева се момак и девојка
Речник жетва – Наджњева се момак и девојка:
косидба и Момак нажње двадес’т и три снопа,
сакупљање А девојка двадес’т и четири.
жита Кад у вече о вечери било,
наджњевати Момак пије двадес’т и три чаше,
се – А девојка двадес’т и четири.
такмичити Кад у јутру бео дан освану,
се у томе Момак лежи ни главе не диже,
ко ће више А девојка ситан везак везе.
Књижевност нажњети,
насећи жита Народна песма
српом
сноп – овде:
свежањ
пожњевеног У овој песми говори се о жетви. То је тема песме. Тему песме народни
и повезаног певач искористио је да опише међусобну наклоност између момка и
Разговор о тексту жита девојке. То је основни мотив песме. Он је исказан описом наджњевања.

1. Шта мислиш, зашто су се наджњевали момак и девојка?

2. Пронађи у песми три слике: слику дана, слику вечери и слику јутра.
3. Објасни слику вечери.
4. Како изгледају и како су расположени момак и девојка ујутру? Опиши.
5. Објасни зашто се ова народна песма назива лирском песмом.
Смисли, испричај 6. Шта значи народна пословица Весело срце кудељу преде? Размисли о томе
(задаци за које је потребно 7. Зашто је људима било важно да певају док раде? шта све може
Зашто им је песма била подстрек у раду? да буде добар
боље разумевање градива) подстрек за рад.
подстрек
Научи да помоћу нотног оно што подстиче
записа певаш ову песму. на рад, што
охрабрује

народна лирска песма народна лирска песма о раду тема мотив

26
Домаћи задатак

Кључне речи Важни појмови Твоје искуство

1. Друг другу
ЧИТАЋЕШ
• приче и песме о другарству

УЧИЋЕШ
• о теми, мотиву, фабули и деловима фабуле
• о стиху, строфи, рими и песничкој слици
• о приповедању, дијалогу, монологу и опису
• о роману и роману за децу
• о главним и споредним ликовима у књижевном делу
• о аутору књижевног дела
• о лирској песми (народној и ауторској)

ТВОЈ ЗАДАТАК ЋЕ БИТИ

• да помоћу теста провериш колико си добар друг
• да напишеш стихове о другарству
• да прочиташ роман Бела Грива
• да почнеш да водиш дневник читања
 Шта значи бити добар друг или бити добра другарица? Шта је то што није добро да
друг чини другу/другарици? Размени мишљење о томе с другом/другарицом из клупе.

Друг другу
часна реч – Ко има друга, има све –
каже се када и пријатеља, и помоћ у свакој прилици,
се некоме и адресу за писма, и гитару за песму,
даје чврсто и још десет прстију када је мало својих десет,
обећање и уво за тајну, и уво за жељу,
или када се
и још једне очи, и још једну памет.
наглашава
истинитост
онога о чему Другарство није птица
се говори – птица одлети.
Другарство није бели зец
– зец је плашљив.

Другарство није пахуљица

– пахуљица је лепа, али се истопи.
Другарство није злато
– злато се купује.
Другарство није шапутање
– шапутање се претвара у јединицу.

Другарство је као храброст војничка,

као часна реч,
као стално сећање на друга.

Два друга и лопта су утакмица на мале голове.

Два друга у клупи јесу кућа у разреду.
Кад два друга поделе ужину,
то личи на свечани ручак.
Друг зна да сабира – али за двојицу.
Једна јабука и још једна јабука су –
по једна јабука за два друга!
Друг зна да дели.
Кад се једна јабука подели на два друга,
добијамо по један румени образ
јабуке за два друга.

4
Друг не живи сам, издвојен.
Две ноге и лопта нису довољни за игру.
У школској клупи не седи само један ученик.
Ужина није лепа када се једе кришом,
без друштва.
Да би неко био друг,
потребно је да нађе још једног друга.

Друг је само другу друг!

Дечак дечаку!
Девојчица девојчици!
Девојчица дечаку!
Дечак девојчици!

Тражимо себи другове –

једног,
десет,
читав разред другова.

Драган Лукић

1. Пронађи у песми стихове који говоре о томе зашто другарство

није птица, а зашто није пахуљица. Објасни их.
2. Објасни значење стихова: Ко има друга…
- има адресу за писма
- има гитару за песму
- има још десет прстију
- има уво за тајну
- има још једне очи
- има још једну памет.
3. Зашто песник каже да су два друга у клупи као кућа?
4. Кад два друга поделе ужину, због чега то личи на свечани ручак?

5
 5. На шта песник мисли кад каже: румени образ јабуке?
6. Да ли се слажеш с песником који тврди да ужина није
лепа када се једе кришом? Објасни зашто тако мислиш.
7. Који стихови, по твом мишљењу, најјаче изражавају
песникову поруку о другарству? Зашто баш ти стихови?

8. Смисли стихове или реченице о другарству.

Другарство није… Другарство је…
9. С којим се тврдњама о другарству слажеш? Објасни.
а) Другарство деци помаже да преброде многе невоље.
тврдња б) Прави другови су реткост и зато их немамо много.
оно што неко в) Другарство је пролазно јер деца расту и мењају се.
износи као 10. Реши ребус.
истину

Тест
Провери да ли си добар друг/другарица
1. Другу/другарици радо дајем свој бицикл да се провоза. ДА НЕ
2. Другу/другарици помажем око домаћих задатака ако он то жели. ДА НЕ
3. Кад сам на путовању, јављам се другу/другарици разгледницом, писмом или поруком. ДА НЕ
4. Дозвољавам да друг/другарица има и другачије мишљење од мене. ДА НЕ
5. Кад бирам поклон за друга/другарицу, размишљам о томе чему би се обрадовали. ДА НЕ
6. Кад ми друг или другарица говоре о својим проблемима, пажљиво их слушам
и трудим се да их разумем. ДА НЕ
7. Кад друг или другарица не дођу у школу, зовем их телефоном и питам их како су. ДА НЕ
8. Када су друг или другарица тужни или су у невољи, покушавам да им помогнем
и да их развеселим. ДА НЕ

Ако имаш 7 или 8 одговора ДА – диван си друг/другарица!

Ако имаш 5 или 6 одговориа ДА – било би добро да будеш бољи друг, односно другарица!
Потруди се!
Ако имаш 4 одговора ДА или мање – размисли о томе шта треба да поправиш код себе да би те
други сматрали добрим другом/другарицом.
стих тврдња
6
 Сети се друга или другарице којима се
дивиш. Због чега им се дивиш?

Босоноги и небо
Цело пролеће и лето ишао је бос, дубоко у јесен ишао је бос, тек крајем наслага –
јесени обувао је огромне ципеле које би и многом одраслом биле велике. оно што се
Отуда ваљда и доби надимак Босоноги. нагомилало,
Годинама покушавам да се сетим његовог имена, па ништа. Нестало је наслагало,
његово име под наслагом дана који су нападали по мени, брату и њему, наталожило
по свим стварима и људима, од оног дана кад сам га последњи пут видео. рогобатан –
Остао је само надимак Босоноги. Па нека, и то је довољно за причу. накарадан,
Брату и мени чинило се да без Босоногог свет уопште не би био зани- неправилан
мљив, јер он је могао све и знао је све, а био је најјачи дечак не само у
стрмоглавце
нашој улици него и у улици која је секла нашу. Одрасли га нису баш мно-
– брзо,
го волели. Говорили су да квари децу, да дружећи се с њим деца постају журно,
неваспитана, да од њега уче многе чудне и рогобатне речи. Можда баш наврат-нанос
зато што су одрасли били против њега, не беше детета које га није обожа-
вало. Било је довољно да прође улицом и зазвижди, онако чудесно, како усхићено – сa
је само он то умео, па да стрмоглавце изјуримо напоље. усхићењем,
Једном га три дана није било. Брат и ја смо се просто разболели од одушевљено
туге. Требало је да за неколико дана кренемо са родитељима на море, а
Босоногог нигде. Уплашили смо се да га пре поласка нећемо видети. Он
се, ипак, појавио. Био је прашњав и изгребан, што је само повећавало
нашу радозналост.
– Где си? – упитао га је брат усхићено. – Ми се спремамо на море, а
тебе нема.
– Не вреди, децо, да идете на море. Запалио сам га.
– Како запалио?! – запрепастио се брат. – Како си га запалио?
– Тако. Није ми се свидело, па сам га запалио.
– Како? – чудио сам се ја.
– Лепо. Полио сам га бензином, насуо сам педесет
канти бензина. И, ето, тако, запалио сам шибицу.
Пшшш. И готово!
– И даље?
– Даље ништа. Остала је само рупа.
– Као кућа? – питао сам ја.
– Као пет кућа?! – поправљао ме је брат.
– Као хиљаду и пет кућа! – рекао је
Босоноги презриво.

7
 Поподне, иако је до поласка било још неколико дана, мајка је већ ста-
вљала понеку ствар у кофер, припремајући се за море. Брат и ја смо се
кришом смејали: ала ће се изненадити кад стигнемо тамо, а оно нигде
сумњичити мора, само рупа! Размишљали смо да ли да им кажемо да је Босоноги
– износити запалио море и да не путујемо, али је и њега и мене интересовало колика
сумњу, је рупа, па смо се договорили да ћутимо.
неповерење Босоноги је и те како знао да нас изненади. Увече је звизнуо продорно
поколебати и брат и ја смо истрчали напоље.
– учинити – Децо, да ли знате – питао нас је – да дрвеће ноћу не остаје на ис-
несигурним, том месту? Дрвеће устаје и шета, а тек пред зору се свако дрво врати на
унети сумњу, своје место.
неодлучност – Лажеш – рекао је брат ширећи очи од неверице.
– А ви останите целе ноћи будни, па гледајте – рекао је Босоноги ув-
ређено.
До пола ноћи издржали смо заједно на прозору. Дуд у нашем дво-
ришту није се ни померио. Договорили смо се да, пошто нам се приспа-
вало, пазимо на смену. Сваки час смо будили један другог. Дочекали смо
зору неиспавани, а дуд се није померио.
– Слагао си нас! Целе ноћи смо гледали, а дрво се није помакло.
– Слагао си нас – рекао сам и ја увређено.
– Које сте дрво гледали?
– Дуд. Наш дуд – рекао је брат.
Босоноги је пришао дуду и зарезао га мало ножем. Гледали смо запре-
пашћено. Шта ће с тим? Рекао је наглашавајући сваку реч:
– Ваш дуд је болестан. Он се не креће. Има још само четири дрвета у
граду која се не крећу. Болест, ето, то је то!
Рекао нам је још и да ће се наш дуд једнога дана срушити. Толико је
болестан. Брат и ја смо га од тога дана једнако обилазили, страхујући да
се не сручи на нас. Сасвим заборављајући на дуд, Босоноги нам је рекао:
– Пољубио сам небо.
– Е, то лажеш. Све ти верујем, али то лажеш! – рекао је брат.
– Ниси га могао дохватити уснама! – сумњичио сам га.
– А ја га уснама нисам ни дохватио. Попео сам се на једно брдо и
штапом дохватио небо. Затим сам пољубио штап, а то је исто као да сам
пољубио небо.
То нас је поколебало. Босоноги нам је понудио да, ако не верујемо,
кренемо с њим на то брдо. Били смо одушевљени. Када? Одмах ујутро.
На растанку нам је рекао да понесемо ужину.

8
 – Ја волим пекмез – рекао је.
Узели смо целу теглу пекмеза и ставили је у очеву торбу. И векну хлеба.
И кухињски нож. Пробудили смо се врло рано и чекали га. Куцнуо је на
прозор опрезно, да не би пробудио старије. Искочили смо кроз прозор
на улицу и кренули. Тек што смо изашли из града, затражио је хлеба и
пекмеза. Доручковали смо и кренули даље. Попели смо се на једно брдо.
Босоноги је рекао да је то ниско брдо и да он са њега није пољубио небо.
Пешачили смо све даље и даље. Ја сам био уморан, а Босоноги је рекао
да ће он и брат, ако ја цмиздрим, наставити даље сами. То ме је уплаши-
ло и ја сам рекао да никако нисам уморан. Попели смо се на неколико
брда, али ниједно није било оно брдо. Пошто смо, да не бисмо залутали,
најчешће ишли друмом, увече нас је стигао отац. Рекао је да неће да нас
бије, ни Босоногог, и вратио нас је сву тројицу у град. Мама је плакала:
– Казала сам да се не друже са Босоногим.
Ујутру се Босоноги прикрао нашем прозору само на толико да нам каже:
– Замислите, децо, одмах иза оног брда испред кога су нас стигли било
је оно брдо, оно на коме сам пољубио небо!
– Их, штета! – рекао је брат разочарано.
Поподне смо кренули на море. Било је на своме месту. Помислио сам
да нас је Босоноги слагао и да није запалио море. Али брат је мислио
друкчије.
– Питаћемо оца – рекао је. – Мени се чини да има неколико мора.
– Тата, да ли има више мора или само једно?
– Има много мора, а не само једно – рекао је отац.
– Ето, видиш! Босоноги је запалио једно море, а то није ово; он је за-
палио неко друго море.
Поверење у Босоногог је опет било успостављено и ми смо, при крају
летовања, једва чекали да одемо кући и да кренемо с њим да пољубимо
небо. Босоноги је, међутим, отишао у неки други град, тако да никада
нисмо проверили да ли нас је онда слагао.
Бранислав Црнчевић

9
 Приповедање је излагање догађаја, најчешће у 3. лицу, али може бити
и у првом.
Приповедач је писац приповедних прозних дела (романа, приповедака и
др.). Приповедач је и онај који усмено казује, приповеда, а то је и онај који
излаже радњу романа или приповетке.
Опис је описивање, представљање човека или природе у неком књижевном
делу. Састоји се од навођења призора из природе, карактеристичних
детаља нечијег изгледа и од мноштва слика.
Дијалог је разговор између два лика или више ликова у неком књижевном
делу.
Монолог је облик казивања у којем се једна личност не обраћа другој
особи већ себи, односно публици.

Ова прича састављена је од низа догађаја. Сви међусобно повезани

догађаји који чине радњу књижевног дела називају се фабула. Она се
састоји од: увода, заплета и расплета.
Увод је део књижевног дела у којем се обично упознајемо с временом
и местом радње, догађајима и ликовима. Заплет је део књижевног дела
у којем радња постаје замршена и напета. Расплет је завршни део радње у
књижевном делу у којем долази до разрешења напетости и сукоба.

1. Пронађи на почетку приче речи којима се описују изглед и поступци

Босоногог. Наведи их.
2. Зашто одрасли нису волели Босоногог? Да ли на основу догађаја из
приче можеш да закључиш да је Босоноги био такав?
3. Зашто су га деца обожавала? Шта мислиш, да ли је то био главни
разлог што су се деца дивила Босоногом?
4. Наведи три реченице из текста којима је Босоноги изненадио децу.
5. Зашто је овај текст прича? Објасни.
6. Одреди реченице из текста које одговарају уводу, оне које одговарају
почетку заплета и оне које означавају расплет.
• Једном га три дана није било. Брат и ја смо се просто разболели…
• Босоноги је, међутим, отишао у неки други град…
• Годинама покушавам да се сетим његовог имена, па ништа.

10
7. Одреди шта је приповедање, шта дијалог, а шта опис у наведеним
реченицама из текста.
• Рекао нам је још и да ће се наш дуд једнога дана срушити.
Толико је болестан. Брат и ја смо га од тога дана једнако обилазили,
страхујући да се не сручи на нас.
• Ишао је бос… Тек крајем јесени обувао је огромне ципеле
које би и многом одраслом биле велике.
• – Где си? – упитао га је брат усхићено.
– Ми се спремамо на море, а тебе нема.
– Не вреди, децо, да идете на море. Запалио сам га.
– Како запалио?! – запрепастио се брат. – Како си га запалио?
– Тако. Није ми се свидело, па сам га запалио.

8. Шта мислиш, зашто је Босоноги причао дечацима о болесном дуду,

небу које је пољубио и мору које је запалио?
9. Шта мислиш, каква је особа био Босоноги? Да ли је био лажов?
Да ли је био добар друг дечацима из приче? Објасни свој одговор.
10. Пронађи у тексту реченице које ова слика илуструје.

Да ли волиш другове
који су слични
Босоногом? Зашто?

приповедач приповедање дијалог монолог опис фабула

11
 Seti se nekog svog putovanja. Kako se osećaš kad odlaziš na put? O čemu razmišljaš kad se
vraćaš s puta? Ko te obično dočekuje na povratku?

Ko da to bude
banuti – Kad lokomotiva zasvira
iznenаda se I voz stane –
pojaviti, naići Da li bi voleli da iz daljine
Tačno pred vas
lenger –
gvozdena Neko bane?
naprava
obešena U pristaništu kad brod zatrubi
o lanac koja I lenger spusti –
se baca na Da li bi voleli sa palube da vam
dno da bi Neko mahne
brod ostao na Kroz dim gusti?
mestu, sidro
Kad krene avion ka zemlji dole
paluba – Sa neba plava –
gornji deo Da li bi voleli da kroz vratanca
trupa broda
Proviri na vas
koji prekriva
Poznata glava?
njegovu
unutrašnjost
I noću kada vas sirene dolaska
Iz sna probude –
Koga bi voleli da ugledate?
Ko da to bude?
Ko da to bude?

Stevan Raičković

12
1. Ispričaj o kakvim je putovanjima reč u ovoj pesmi.
O putovanju vozom…
2. Pronađi pitanje koje pesnik nekoliko puta ponavlja u ovoj pesmi.
Zašto pesnik ponavlja to pitanje? Šta želi da istakne?
3. Svaka strofa ove pesme predstavlja pesničku sliku. Izaberi jednu
pesničku sliku i pronađi u njoj reči kojima pesnik dočarava zvuk.
Navedi ih.
4. Koliko u pesmi ima strofa, a koliko stihova?
5. Odredi koliko koji stih ima slogova.
6. Pronađi u pesmi reči koje se rimuju.

7. Zamisli da dočekuješ nekog prijatelja sa ovakvog putovanja.

Ko je taj koga bi najviše voleo da dočekaš?
8. Zašto bi voleo da to bude baš ta osoba?
9. Ko će se tebi obradovati kada se budeš vratio s puta?

Pesnička slika je opis koji u sebi sadrži skriven smisao. Njom se

postiže slikovitost pesničkog jezika. Svaka strofa u ovoj pesmi je
jedna pesnička slika.
Broj slogova u stihu (dužina stiha) može biti različit (deveterac,
deseterac, jedanaesterac i sl.). Stihovi u ovoj pesmi različite su dužine.
Strofa je deo pesme sastavljen od dva stiha ili od više stihova.
Rima je podudaranje (poklapanje) glasova ili slogova na kraju
stihova (stane – bane; spusti – gusti).
Refren je ponavljanje jedne ili više reči, jednog stiha ili više stihova
u pesmi posle svake strofe ili posle određene grupe stihova. Time se
ističe osnovno pesnikovo osećanje ili glavna misao. U ovoj pesmi
ponavlja se Da li bi voleli i Ko da to bude.
Zašto su nam, po
tvom mišljenju, neki
ljudi dragi?

stih strofa pesnička slika rima

13
 За коња се каже да је лепа, паметна и поносна животиња. Опиши коња. Koje боје може бити?
Како изгледа коњска грива? Каква је разлика између дивљих и питомих коња?

Бела Грива
грива – дуга Дечак Фолко живи крај мочваре са дедом Еузебијем. На оближње пашња-
длака на ке долази крдо дивљих коња. То су коњи који живе слободно у природи. Фол-
глави и врату ко им се диви и често сања о њима. Једнога дана полази чамцем у мочвару
коња да покупи мреже за хватање рибе које је поставио с дедом.
ведро –
посуда за Држећи у руци ведро изваљена дна, дечак је клечао у чамцу. У том
воду с две тренутку учини му се да у шевару чује лак шум.
дршке Сигурно нека животиња која је дошла да се напоји… Можда мрка вид-
ра чији је подругљив поглед тако често имао прилике да опази.
шевар –
густо израсла
После тога се ниједан лист није покренуо.
трска, шибље, У великој тишини вечери чуо се само благ шум воде која је ударала о
шипраг бокове чамца.
А онда је Фолко одједном угледао, ту, сасвим близу, помало нејасну
одражавати слику која се одражавала на површини воде, благо усталасане и блиставе
се – видети као огледало.
се, показивати На овом огледалу оцртавала се бела прилика са два нежна уха и два
се (обично
велика тамна ока која су се отварала и поново затварала.
на површини
воде)
Задржавајући дах, док му је срце снажно лупало, Фолко се лагано по-
диже. Руком је пажљиво разгрнуо трску.
прилика – Истог тренутка слике је нестало са воденог огледала. А затим се поја-
овде значи: вила поново.
лик, облик, Не верујући очима,
силуета издуживши свој сувоња-
ви врат, Фолко је најзад
угледао дивно ждребе.
Огледало се у води.
Коњић је, без сумње,
први пут гледао своју
слику у воденом огле-
далу мочваре. А онда
дете дивљих коња први
пут угледа дете људи.
Ждребе нагло поди-
же главу, а прамен бе-
ле гриве, који му је ви-

14
сио на челу, залепрша на ветру. Дуги дрхтај пређе преко кратке длаке
његовог неокаљаног плашта … плашта белог као снег, од гриве до репа.
Узнемирен и изненађен, коњић је подрхтавао на дугим ногама, витким
као вретена. Али није бежао. Стајао је непомично пред дечаком. плашт –
Погледи им се сретоше. огртач; овде
Фолков занесени осмех као да је опчинио младу плашљиву животињу. означава
Ждребе је широм отварало своје благе и помало тужне очи. коњску длаку
Коњи тако гледају човека кад га добро познају, кад су му пријатељи. вретено –
Онда покушавају да с њим разговарају, ширећи ноздрве, док им губица дрвен обао
благо подрхтава. штапић са
Узбуђени дечак бојао се да не уплаши тог дивног малог коња. Није зашиљеним
смео ни да се покрене. Најзад се осмелио. Нагнувши се, он сасвим лага- крајевима
но пружи руку, стидљиво покушавајући да помилује коњића. на који се
Истог тренутка сину пламен у огромним очима ждребета. Оно поско- при предењу
чи, нагло се пропе. А затим се једним скоком, сагнуте главе, баци у трску. намотава
Фолко је био задивљен. Чинило му се да је све то био само сан. Дивна предиво
бела прилика је ишчезла. губица – део
Дечак се попе на обалу. У расквашеној земљи оцртавао се траг мајуш- животињске
них копита. главе на
Фолко се прикрадао кроз трску. којем су уста
На мркоцрвеној равници, око двадесетак стопа даље, стајала је висока и ноздрве,
кобила витких бокова, бела, обавијена дугом сребрносивом гривом. Па- њушка
сла је крећући се лагано и зубима кидала читаве бокоре траве. Поред ње стопа –
је помамно поскакивало њено снежнобело ждребе. јединица
Фолко се приближи. Више није мислио на време, на вече које се спу- мере за
штало. Био је веома далеко од мајура деде Еузебија. Босоног, нечујно се дужину,
кретао по песку. Али кобила је осетила да јој се неко приближава. Она око 30 cm
зарза дозивајући ждребе, које се истог часа врати у галопу и припи уз
помамно
њене сапи. – веома
„Кобила ће побећи…“, помисли Фолко. узбуђено,
Знао је да су дивљи коњи веома неповерљиви и да не допуштају да им лудо
се човек приближи.
На своје велико изненађење, Фолко опази да кобила није била упла-
шена. Она се чак неколико корака приближи дечаку. Затим застаде, пос-
матрајући како јој прилази.
– Лепотице моја – рече Фолко. – Ти ме се не бојиш…
Био је сада већ сасвим близу. Кобила испружи дугу белу главу њушећи
дечака, као да хоће да обрсти праменове његове немирне косе.

15
 – Мир, лепотице … допусти да те милујем…
Фолко је завукао прсте у свиласту гриву. Кобила је приклонила главу
до дечаковог рамена.
мајур – велико Али Фолко је желео да припитоми лепо ждребе. А оно је било исто
имање изван толико дивље колико је његова мајка била кротка. Ждребе се непреста-
села с кућом но ритало. Покушавало је да га угризе, још увек приљубљено уз мајчине
и шталама, сапи. Да би га умирила, кобила му је лизала ноздрве.
салаш Па ипак, коњића као да је привлачио Фолков глас, глас нежнији и од
зарзати – миловања.
зањиштати – Мир, Бела Гриво!… Мир…
Бела Грива!… Ово лепо име наврло је одмах дечаку на уста. Име на
сапи – део тела
које ће ждребе умети врло брзо да се одазове.
изнад задњих
ногу код
– Не бој се!… Ја ћу се вратити, Бела Гриво. Вратићу се ускоро да те
четвороножних видим. И нас двојица бићемо пријатељи.
животиња Имао је само толико времена да се врати на мајур пре но што падне ноћ.
Фолко је јурнуо на обалу, ускочио у чамац, заринуо весло. А онда је
кротак – снажним замахом потерао чун натраг.
миран, питом Није ни слутио да су га издалека пратила два човека. Добро скривени
заринути – у честару, чекали су да се дечак удаљи.
зарити, забити Била су то два чергара, коњокрадице.
честар – Одломак из романа Бела Грива
густа, тешко Рене Гијо
проходна шума
Роман је најобимније књижевно дело, обично у прози. У њему је описан
чергар – онај читав живот једне личности или низ важних догађаја из њеног живота. У
који се често роману за децу писац дочарава свет догађаја и личности који су блиски деци.
сели, скитница Приповетка је много краћа од романа. Описује један догађај или неколико
важних догађаја.
Аутор је писац, творац књижевног дела. Aутор овог романа за децу је
француски писац Рене Гијо (1900–1967).

Тема je оно најважније о чему се у књижевном делу говори. Наслов

књижевног дела може да означава и његову тему.
Место догађања je место на којем се одвија радња у књижевном делу,
а време догађања је време у коjeм се та радња одвија. Место радње
у овом роману је мочвара Камарага на југу Француске.

16
 1. Шта је тема овог текста?
2. Где се одиграо овај догађај? Наведи речи из одломка које описују
место догађаја.
3. Којим је детаљима описан Фолков спољашњи изглед?
4. Пронађи и наведи појединости којима је описан изглед ждребета.
5. Којим је појединостима описана кобила?
6. Да ли се понашање и покрети кобиле разликују од понашања и кретњи
ждребета? Објасни.
7. Која реченица с краја текста указује на то да ће се ждребе
спријатељити с дечаком?
8. Шта мислиш, зашто је приповедач за јунаке ове приче узео дете дивљих
коња и дете људи? Имају ли они неке заједничке особине?

9. Поделите се у групе од по три члана. Нека се сваки члан групе

припреми за то да преприча овај одломак из романа у четири
реченице. Један члан нека замисли да је Фолко, па нека исприча овај
догађај у његово име. Други нека исприча причу у име кобиле. Трећи
нека исприча причу као да је прича Бела Грива.

Лектира
Ово је одломак из романа Бела Грива, који је твоја лектира. Док будеш читао
књигу, издвој лепе описе и најузбудљивија места.

Дневник читања
Предлажемо ти да о прочитаним књигама у посебној свесци водиш дневник
читања. Добро би било да у дневник запишеш следеће податке: назив дела, Шта радиш кад
име писца, тему (оно о чему се говори у делу), место догађања, време желиш да се
догађања и главне ликове. Изабери и препиши најлепше описе из књиге спријатељиш с
и друге занимљивости које желиш да запамтиш. Ради лакшег сналажења, неком животињом?
забележи број странице у књизи на којој се важно место налази. Белешке
из дневника читања биће ти од користи приликом разговора о делу
и писања састава о њему.

Напиши састав под насловом Моја омиљена животиња. Напиши

како она изгледа, како се понаша, шта према њој осећаш
и опиши неки догађај у којем је и она учествовала.

тема место догађања време догађања аутор роман роман за децу

17
 Да ли си некада видео/видела свица? Како он изгледа? Знаш ли шта је то
воденица? Ко је воденичар? Своје знање провери у речнику.

Свитац пшеничар и воденичар

свитац – врста У крилу једне поточаре
инсекта који већ три недеље животаре
светли ноћу
пшеничар – Један млад свитац пшеничар
свитац који се и један стари воденичар.
појављује у време
зрења и жетве Пре тога је свитац лутао
пшенице светлуцајући по пшеници
воденица – млин
који покреће вода А воденичар брашно гутао
и чамовао у воденици.
воденичар –
млинар који ради Једне вечери, тихе и просте
у воденици кад им већ беше самоће доста
поточара – млин,
воденица на Старац позва свица у госте
потоку свитац заволе старца и оста.
животарити –
живети скромно, Запали свитац жижак у души
без радости и бркатог старца, бивше делије
задовољства
И од тада му жрвањ певуши Потом, кад попац дуне у фрулу
чамовати – живети много лепше и веселије. старац прилегне на ћилим траве
усамљено у тузи и
самоћи
Удан старац џакове носи А свитац му запали лулу
прост – овде просипа брашно и купи зрнца и светлуца му око главе.
значи: обичан,
једноставан Свитац му дрема у снежној коси Тако живе у сенци иве
жижак – овде и слуша песму његовог срца. на коју слећу јата безбројна
значи: пламичак
У сутон стари млинар вечера Свитац пшеничар и воденичар
а свитац му над софром сјаји два пријатеља, нераздвојна.

Па су му тврди залогаји Добрица Ерић

слађи од меда и шећера.

18
 делија – крупан,
Сигурно запажаш да се у овој песми мање говори о догађајима, а лепо развијен
много више о осећањима и расположењима ликова. Због тога она
човек, људина
спада у лирске песме.
У лирским песмама преовлађују осећања, расположења и жрвањ – млински
размишљања песника. Основне одлике лирских песама јесу и камен
сажетост, осећајност, сликовитост, мелодичност и ритмичност.
Лирске песме, као и друге врсте књижевних дела, могу бити народне удан – преко дана,
(ако их је народ стварао) и ауторске (ако су дело писца). током дана, дању
софра – сто за
Мотив је најмања тематска јединица која се не може разлагати, а којим се једе,
да притом не изгуби смисао. Мотивима се употпуњујуе слика описа трпеза
неког предмета, лица или ситуације. Главни или основни мотив
водећи је мотив у песми. Он најчешће представља тему песме. попац – инсект
зричак, цврчак

1. Који је основни мотив ове песме? ћилим –

• љубав • пријатељство • храброст • срећа овде означава оно
што подсећа на
2. Ову песму можемо поделити на три дела (тематске целине).
меку простирку
Пронађи их и одреди тему сваке целине.
3. Зашто песник у првом стиху каже да су свитац и воденичар три ива – врста врбе
недеље животарили? Објасни.
4. На који је начин сусрет свица и старца изменио њихов
дотадашњи живот? Наведи стихове који то потврђују.
5. Песник каже:
Запали свитац жижак у души
бркатог старца, бивше делије.
Шта значе ти стихови? Пронађи одговор. На који
а) Свитац је разљутио старца. начин негујеш
б) Свитац је развеселио старца. пријатељство?
в) Свитац је запалио ватру у воденици.
6. Зашто песник истиче да жрвањ певуши много лепше и веселије
откад је свитац дошао старцу у госте? Објасни.
7. Који стихови из песме најбоље исказују снагу пријатељства
између старца и свица? Наведи те стихове и објасни их.

8. Лепо је бити у друштву пријатеља, али је и самоћа понекад добра.

Смисли два разлога због којих је понекад добро бити сам.
мотив лирска песма народна лирска песма ауторска лирска песма
19
 Сети се особе која ти је у детињству причала приче. Које су то приче биле?
Које приче волиш сада, кад знаш да читаш?

Бајка о дечаку и месецу

потпетица – Ја често кажем: причала ми мати. Иначе, не знам како бих друкчије и
задњи доњи могао да почнем причу. Ја, у ствари, препричавам све оно што сам давно,
део ципеле давно, када сам био дете, чуо од своје мајке. И опет, морам да признам,
који подржава мати је моја много лепше причала. Лепше – то није права реч. Хиљаду
пету, штикла пута боље. И више – сто хиљада пута.
дукат – златан Сећам се: лежим тако, ноћ је, а она почне:
новац – Једном је месец сишао на земљу. Лепо, као човек, силази он низ
сребрне лествице. Ноге му у сјајним чизмама. Гази, а чизме звецкају и
пакост –
сијају потпетицама, као дукатима. Силази он тако, а свет поустајао, гледа
потајно
и чуди се:
осећање
радости због – Гле, месец! Па и руке има. Ко би рекао да је тако наочит момак!
туђе несреће, У селу само један човек није изашао да види ово чудо. Беше то по-
злоба знати тврдица, надалеко чувен
по својој пакости. Имао је дућан
дућан – и велику земљу. Свог слугу, ма-
радња, лог Радојицу, нагонио је да ради
продавница
најтеже послове. А када дође
нагонити – време вечери, терао би га да
терати некога пије много воде, па дете после
да нешто ради не би могло окусити ништа од
против своје јела. Вода би му толико напуни-
воље ла стомак да у њега више не би
џаба – узалуд, могао стати ни залогај хлеба.
низашта Кришом би по ноћи Радојица
узимао свећу и горе, на тавану, у
својој собици читао књиге. Баш
књиге. Беше паметно момче. Во-
лео је науку. Али га тврдица ух-
вати и истуче. А онда, дршћући
од љутње, рече:
– Ето ти месеца, па нека ти он
светли. Не дам ја своју свећу.
Ионако те џаба храним. Још ми
и штету правиш…

20
 Радојица, уплакан и ту-
жан, узео је књигу и сео
поред прозора. Месец је
сијао, али његов сјај беше беда – зло
слаб. Узалуд је дечак ши- које задеси
рио очи. Једва је разли- човека,
ковао слова. Заболеше га невоља
очи и он остави књигу. сатирати –
– Ех, мој месече – по- чинити да
жали се Радојица гле- неко или
дајући у небо – што ниси нешто више
сунце, па да осветлиш не постоји,
ову моју собицу?! Лепо уништавати
бих могао читати. И све пречка –
бих књиге, колико их год попречна
има на свету, прочитао. дашчица на
Нашао бих тако и ону лествама,
најмудрију књигу у којој мердевинама
пише како се беда на
окно –
земљи сатире.
стакло на
Спава газда тврдица. прозору
Спава мали Радојица. Не
слуте да месец силази
низ сребрне степенице.
А он лако, са последње
пречке, скочи на земљу,
дохвати се пута и, сија-
јући око себе јарку свет-
лост, упути се баш тврди-
чиној кући.
Закуцао је на врата. Тврдица, који је имао лак сан јер се плашио за
свој новац, бојао се да га неко не покраде, одмах се пробуди и отвори
једно окно.
– Ко си ти и шта тражиш? – питао је трљајући очи које му заблесну
месечева светлост.
– Ја сам месец и, ево, дођох да посветлим малом Радојици да може
читати књиге.
Тврдица зашкргута зубима од пакости и мржње.

21
 – Нећеш! – викну и још боље затвори врата.
Насмеја се месец, јер њему нису била потребна врата. Поче да
се смањује. Одједном поста сјајна лопта која се вину до крова и
винути се уђе кроз отворен прозор у собу малог Радојице. У соби се окачи
– уздићи се о један клин на стропу. Заљуља се мало, као фењер на ветру. А
хитро увис, онда јако звизну и пробуди дечака.
узлетети – Ево ме, дошао сам – рече месец. – Сад можеш мирно и спо-
строп – којно да читаш.
плафон, Обрадовао се мали Радојица. Хтео је да поскочи и да га пољу-
таваница би, али се плашио да не опржи усне.
– Можеш ме слободно пољубити – рече разнежени месец. –
прецркнути –
Нисам ја врео као што је врело сунце. Ево! – и он начини пра-
нагло умрети
ви правцати образ, који мало напући и пружи. Радојица га, сав
срећан, пољуби.
Од тада је сваке ноћи сијала дечакова собица. Радојица је чи-
тао, а месец би му понекад причао о својим путовањима. И на-
читан је био месец. Нема књиге у коју он није завирио. Давао је
савете дечаку. А некад би га строго испитивао. И дечак је напре-
довао у наукама. Ускоро се по својој памети рашчуо у широком
свету.
Тврдица прецрче од пакости. А мали Радојица, прочитавши
и ону најмудрију књигу, крену по свету да сатире беду. Месец
га није напустио. Када су мрачне ноћи, он жури, пробија обла-
ке, хита да стигне и осветли пут свом пријатељу, који је одавно
одрастао и није више дечак.
Ето: испричах. Али, да сте чули моју мајку кад она то прича!
Тако лепо нико на свету не прича. Ви бисте је пажљиво слушали и
никад причу не бисте заборавили.
Тако лепо прича моја мати.
Бранко В. Радичевић

Главни лик (или јунак) носилац је радње и идеје у књижевном делу.

Писац га истиче карактеристичним особинама и понашањем. Главни
лик ове приповетке је дечак Радојица.
Споредни ликови су лица која имају различите задатке у развијању
радње. У овом делу споредни ликови су месец, газда и мајка.

22
 1. Шта мислиш о наслову овог књижевног дела? Да ли реч бајка
из наслова одговара садржини? Зашто тако мислиш?
2. Препричај у неколико реченица садржај ове приче. Помоћу
кратких наслова направи план за препричавање приче.
3. Шта је главна тема приче?
а) тужно детињство дечака
б) љубав дечака према науци
в) фантастични месечев пут по свету
г) тврдичлук власника дућана
4. Пронађи и наведи оне детаље из приче који говоре о стварном
свету (збиљи).
5. Који делови приче делују бајковито? збиља
6. Која су два главна лика у причи? стварност,
7. Како су се они спријатељили? Шта им је заједничко? реалност
8. Како је писац описао Радојичин лик? Како он изгледа, шта
ради, шта прижељкује? Пронађи и наведи делове приче који
указују на све то.
9. Пронађи у тексту реченице којима је описан месечев изглед.
10. Како је месец сишао на земљу?
а) низ дугачко уже
б) низ сребрне лествице
в) преко дугачког штапа
11. На који је начин месец ушао у Радојичину собу?
а) откључао је врата
б) тврдица му је отворио врата
в) смањио се и ушао кроз прозор
12. Колико је дуго трајало пријатељство између дечака и месеца?
13. Чиме је приповедач почео ову причу, а чиме ју је завршио?
Шта је то из свог детињства запамтио писац?
14. Изабери један део приче који је оставио најјачи утисак на тебе.
Прочитај га наглас и објасни зашто си одабрао баш тај део.
утисак
15. Које тврдње најбоље указују на одлике ове приче? Објасни. доживљај изазван
а) забавна и поучна опажањем неког
предмета, природе
б) тужна и застрашујућа
или ситуације
в) необична и мудра

главни лик споредни ликови

23
 Шта смо досад научили о лирским песмама

У лирским песмама преовлађују осећања, расположења и размишљања песни-

ка. Основне одлике лирских песама јесу и сажетост, осећајност, сликовитост,
мелодичност и ритмичност. Лирске песме, као и неке друге врсте књижевних
дела, могу бити народне (ако их је народ преносио усмено, с колена на колено,
и притом их мењао) и ауторске (ако су дело писца).

Тема је оно најважније о чему се у песми говори. (Тема песме Свитац пшеничар
и воденичар Добрице Ерића јесте пријатељство између свица и воденичара.)

Идеја (порука) основна је замисао песме, мисао коју песник упућује читаоцу.
Свака песма садржи једну или више порука.

Мотив је најмања тематска јединица која се не може разлагати, а да притом

не изгуби смисао. Мотивима се употпуњујуе слика описа неког предмета, лица
или ситуације. Главни или основни мотив водећи је мотив у песми. Он најче-
шће представља тему песме. (Главни мотив песме Свитац пшеничар и водени-
чар Добрице Ерића јесте пријатељство.)

Стих је један ред у песми. Према броју слогова стих може бити седмерац,
осмерац, деветерац, десетерац итд. (Старац позва свица у госте – овај стих је
деветерац зато што има девет слогова.)

Строфа је део песме састављен од два стиха или од више стихова.

Рима је подударање (поклапање) гласова или слогова на крају стихова (пшени-

чар – воденичар; лутао – гутао).

Рефрен је понављање једне или више речи, једног стиха или више стихова у
песми после сваке строфе или после одређене групе стихова. Тиме се истиче
основно песниково осећање или главна мисао.

Ритам је равномерно понављање наглашених слогова, паузе, риме и неких

речи у песми. Такво понављање доприноси мелодичности песме.

Песничка слика је опис који у себи садржи скривен смисао. Њом се постиже
сликовитост песничког језика.

Сликовитост песничког језика постиже се коришћењем песничких слика и

стилских израза (стилских фигура).

24
Садржај
Водич ............................................................................................................... 2

Друг другу ....................................................................................................... 3

Друг другу, Драган Лукић ............................................................................... 4
Босоноги и небо, Бранислав Црнчевић.......................................................... 7
Ko da to bude, Stevan Raičković .................................................................... 12
Бела Грива, Рене Гијо .................................................................................... 14
Свитац пшеничар и воденичар, Добрица Ерић .......................................... 18
Бајка о дечаку и месецу, Бранко В. Радичевић .......................................... 20
Шта смо досад научили о лирским песмама .......................................... 24
Наджњева се момак и девојка .................................................................. 25
Наджњева се момак и девојка, Народна песма ......................................... 26
Međed, svinja i lisica, narodna pripovetka .................................................... 28
Јесен, Војислав Илић ..................................................................................... 30
Од пашњака до научењака, Михајло Пупин ............................................... 32
Пауково дело, Десанка Максимовић ........................................................... 35
Позно јесење јутро, Исидора Секулић......................................................... 37
Виолина, Мирослав Демак............................................................................ 39
Шта смо досад научили о епским делима .............................................. 42
Човек само срцем добро види .................................................................. 43
Прва љубав, Бранислав Нушић .................................................................... 44
Мјесец и његова бака, Бранко Ћопић.......................................................... 48
Мали принц и лисица, Антоан де Сент Егзипери ..................................... 52
Luckasta pesma, Federiko Garsija Lorka ....................................................... 57
Пепељуга, српска народна бајка .................................................................. 58
Пепељуга, Александар Поповић ................................................................... 64
Aždaja svom čedu tepa, Ljubivoje Ršumović ................................................. 68
Трнова Ружица, Браћа Грим ........................................................................ 69
Шта смо досад научили о народној књижевности ............................... 74
На муци се познају јунаци ......................................................................... 75
Јуначка песма, Мирослав Антић ................................................................. 76
Подела улога, Гвидо Тартаља ..................................................................... 78
Циганин хвали свога коња, Јован Јовановић Змај ...................................... 81
Oldanini vrtovi, Grozdana Olujić ................................................................... 85
Стари Вујадин, народна песма ..................................................................... 87
Златно јагње, Светлана Велмар-Јанковић .................................................. 90
Шта смо досад научили о драмским делима ......................................... 94
Чудесни свет ................................................................................................. 95
Алиса у земљи чуда, Луис Керол ................................................................. 96
Плави зец, Душан Радовић ......................................................................... 100
Beskrajna priča, Mihael Ende ...................................................................... 102
Трешња у цвету, Милован Данојлић........................................................... 106
Кроз васиону и векове, Милутин Миланковић ........................................ 108
Чик да погодите због чега су се посвађала
два златна брата, Добрица Ерић ................................................................ 112
Шта ти ради телевизија, Дијанa Плут и Љиљанa Маринковић .............. 120
Шта смо досад научили о облицима приповедања
и о стилским средствима..........................................................................124
Мрав добра срца .......................................................................................125
Мрав добра срца, Бранислав Црнчевић .................................................... 126
Најбоље задужбине, народна прича .......................................................... 130
Јетрвица адамско колено, народна песма ................................................ 133
Град, Јанко Веселиновић .............................................................................. 137
Jelenče, narodna pesma ................................................................................ 140
Ружно паче, Ханс Кристијан Андерсен ..................................................... 142
Правила за изражајно читање и рецитовање ......................................153
Правила за добро писање ........................................................................153
Индекс књижевних појмова ....................................................................154
Индекс аутора ............................................................................................157
 ЧИТАНКА
за четврти разред основне школе
прво издање

Аутори Др Симеон Маринковић

Славица Марковић

Илустровaла Милица Ненадић

Речник израдила Виолета Бабић

Рецензенти Мр Александра Станић, професор српског језика и књижевности, Београд

Горица Ивановић, професор разредне наставе, ОШ „Свети Сава“, Београд
Весна Рикало, наставник разредне наставе, ОШ „Руђер Бошковић“, Београд

Уредник Мр Слађана Илић

Лектор Виолета Бабић

Графичко обликовање Душан Павлић

Технички уредник Небојша Митић

Издавач Креативни центар

Градиштанска 8
Београд
Тел./факс: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

За издавача Дејан Беговић

Штампа Публикум

Тираж 9.000
CIP - Каталогизација у публикацији
Copyright © Креативни центар, 2012 Народна библиотека Србије, Београд

37.016:821-82(075.2)

ЧИТАНКА : за четврти разред основне школе

/ [приредили] Симеон Маринковић, Славица
Марковић ; илустровала Милица Ненадић ;
речник израдила Виолета Бабић]. - 1. изд. -
Београд : Креативни центар, 2012 (Београд :
Публикум). - 157 стр. : илустр. ; 27 cm. -
(Креативна школа)

Текст ћир. и лат. - Тираж 9.000. - Регистри.

ISBN 978-86-7781-939-2
1. Маринковић, Симеон [уредник], 1941

COBISS.SR-ID 191867916

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета
за српски језик у четвртом разреду основне школе решењем број 650-02-00141/2008-06 од 5. 6. 2008.