MEHANIKA 1

Ravanska rešetka.
 Rešetkasti nosači

■ Konstrukcija koja je sačinjena od pravih štapova

spojenih na krajevima, tako da obrazuje
nepromenljiv sistem, zove se rešetka ili struktura.
Rešetkasti nosač za podlogu može biti vezan
pokretnim osloncem, nepokretnim osloncem i
uklještenjem.
■ Osnovna pretpostavka koja se odnosi na članove
rešetke (strukturne štapove) jeste da su opterećeni
samo sa dve sile koje deluju na mestima vezivanja.
Zanemaruju se težine štapova i momenti u
čvorovima.
 Strukturna nepromenljivost rešetke

■ Elementarna ravanska nepromenljiva figura je trougao.

■ Četvorougao pri malom dejstvu sila menja svoj oblik prelazeći iz
jedne konfiguracije u drugu.
■ Ravanske figure sa četiri ili više članova su promenljive i predstavljaju
mehanizme.
■ Ravanska rešetka će biti nepromenljiv sistem ako je obrazovana
samo od trouglova.
 Definisanje rešetke bez suvišnih štapova

■ Neka je sa S označen broj štapova, a sa n broj čvorova. U osnovnom

trouglu rešetke postoje tri čvora i tri štapa, a u svakom sledećem
trouglu po jedan čvor i dva štapa.
– Za rešetku bez suvišnih štapova važi:
S  3  2  n  3 ili S  2n  3
gde je n-3 broj čvorova van osnovnog trougla.
– Rešetka ima suvišne štapove ako je:
S  3  2  n  3
– Rešetka je promenljiva i postaje mehanizam ako je:
S  3  2  n  3
■ Osnovne pretpostavke koje se odnose na rešetkasti nosač:
– Svi štapovi imaju pravolinijske ose koje se seku u čvornim
tačkama,
– Čvorovi ne prenose momente uvijanja,
– Aktivne spoljne sile leže u ravni rešetke i deluju samo u
čvorovima,
– Težine štapova su zanemarljivo male u odnosu na aktivne spoljne
sile.

■ Na osnovu prethodnih pretpostavki, sile u štapovima su

aksijalne sile koje deluju u pravcima osa štapova i opterećuju ih
na pritisak ili zatezanje.
 Statička određenost rešetke
■ Rešetka je statički određena ako je broj uslova ravnoteže koji se mogu napisati
jednak broju nepoznatih sila rešetke.
■ Nepoznate sile rešetke su reakcije veza i sile u štapovima.
■ Štap može biti opterećen na zatezanje ili pritisak.

Ako je rešetka vezana za postolje pokretnim i nepokretnim osloncem i ako ima S štapova,
tada je broj nepoznatih sila rešetke S+3.
Sile u štapovima su aksijalne, a ose štapova prolaze kroz čvorove, na svih n čvorova rešetke
deluje ravanski sistem sučeljnih sila. Za svaki čvor vaše po dva uslova ravnoteže:
n

 Fyi  0
n

i 1
F
i 1
zi 0

Dakle, ako je 2n jednačina ravnoteže jednak broju nepoznatih rešetke:

2n  S  3
rešetka je statički određena.
 Načini rešavanja rešetke

■ Pod rešavanjem rešetke se podrazumeva određivanje spoljašnjih reakcija

veza i unutrašnjih sila u štapovima pri zadatim spoljašnjim aktivnim silama.
■ Nepoznate sile rešetke mogu se odrediti analitički ili grafički.
■ Analitičke metode:
– Metoda ravnoteže čvorova,
– Riterova metoda.
■ Grafičke metode:
– Metoda čvorova,
– Kremonin plan sila.
 Načini rešavanja rešetke
Pod rešavanjem rešetke se podrazumeva odreĎivanje spoljašnjih reakcija veza i
unutrašnjih sila u štapovima pri zadatim spoljašnjim aktivnim silama.
Nepoznate sile rešetke mogu se odrediti analitički ili grafički:
 Analitičke metode:

 Metoda ravnoteţe čvorova — Analiza ravnoteţe svakog čvora se

svodi na rešavanje ravanskog sistema sučeljnih sila; Rešetka se najpre
oslobodi veze i analitičkim putem se odrede reakcije veza. Analiza se započinje
od čvora u kome ima najmanje nepoznatih sila i u kome deluje neka poznata
spoljašnja sila.
Uslovi ravnoteže
sučeljnog sistema
sila svakog čvora:
 Načini rešavanja rešetke
 Analitičke metode:
 Riterova metoda —Rešetka se najpre oslobaĎa veza i odreĎuju se
otpori oslonaca. Rešetka se potom preseca na dva dela, preko tri štapa koja se
ne seku u istom čvoru. Posmatra se ravnoteţa jednog dela rešetke a uticaj
odbačenog dela rešetke se zamenjuje silama u presečenim štapovima.

Mogući uslovi ravnoteže ravanskog sistema

sila zadržanog dela rešetke

gde su M,N, P nekolinearne tačke

Neki od načina presecanja rešetke pri primeni Riterove

metode
 Načini rešavanja rešetke
 Grafičke metode:
 Metoda čvorova — Na svaki čvor rešetke deluje sistem su čeljnih
sila, dovoljan uslov da bi pojedinačni čvor rešetke bio u ravnoteţi je da poligon
sila bude zatvoren.

Crta se onoliko poligona sila koliko ima čvorova i pri tome se sila u svakom
štapu pojavljuje po dva puta. To je ujedno i glavni nedostatak ove metode.

 Kremonin plan sila — ova metoda je zasnovana na konstrukciji

poligona sila koji objedinjuje sve poligone pojedinačnih čvorova. MeĎutim i
ova metoda ima nedostatke, kao što su:
n ne moţe se direktno naći unutrašnja sila u proizvoljnom štapu,
već je potrebno konstruisati ceo poligon sila;
n ne mogu se odrediti sile u štapovima ako u jednom čvoru ima
više od dve sile čiji su inteziteti nepoznati.
Analitička metoda ravnoteže čvorova
Za rešetkastu konstrukciju opterećenu kao na slici analitičkom metodom ravnoteže
čvorova odrediti sile u svim štapovima. Poznato je F1  5kN ; F2  4kN ;

Posmatrana rešetka ima S+13 štapova i n+8 čvorova. Uslov statičke odreĎenosti S  2n  3 je
ispunjen jer je 13  2  8  3
Analitička metoda ravnoteže čvorova
ODREĐIVANJE OTPORA OSLONACA
 Analitička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA I
Čvor I će biti u ravnoteži ako je ispunjen uslov:
r r r r
( Z A , YA , S1 , S8 ) ~ 0

odnosno:

 Zi = 0  ZA + S1 cos 45 + S8 cos 45 = 0

 Yi = 0  YA – S1 sin 45 + S8 sin 45 = 0

odakle se dobija: S1 = - 2 S8 = -3 2
 Grafička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA I
NA ČVOR DELUJE SISTEM SUČELJNIH SILA
ČVOR JE U RAVNOTEŢI AKO JE POLIGON SILA ZATVOREN

a ZA
1
b N
UF  
ZA I  cm 

YA YA
8

CRTANJE POLIGONA SILA

1. U IZABRANOJ RAZMERI CRTAJU SE POZNATE SILE KOJE DELUJU NA ČVOR I

 Grafička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA I
NA ČVOR DELUJE SISTEM SUČELJNIH SILA
ČVOR JE U RAVNOTEŢI AKO JE POLIGON SILA ZATVOREN

a ZA
1
b N
UF  
ZA I  cm 

YA
YA
8
8 c
1
d

CRTANJE POLIGONA SILA

2. NA VEKTORE POZNATIH SILA NADOVEZUJU SE PRAVCI SILA UŠTAPOVIMA

 Grafička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA I
NA ČVOR DELUJE SISTEM SUČELJNIH SILA
ČVOR JE U RAVNOTEŢI AKO JE POLIGON SILA ZATVOREN

a ZA b N
1 UF  
ZA I  cm 

YA
YA
8
S8 c
S1
d

CRTANJE POLIGONA SILA

3.VREDNOSTI SILA U ŠTAPOVIMA: S1  cd  U F S8  da  U F

 Analitička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA II

Čvor II će biti u ravnoteži ako je ispunjen uslov:

r r r
( S1' , S 2 , S 9 ) ~ 0

odnosno:

2
 Zi = 0  -S1’
2
+ S2 = 0

2
 Yi = 0  S1’
2
+ S9 = 0

Znajući da je S1’= S1= - 2 iz prethodnog sistema algebarskih jednačina sledi: S2 =-1

i
S9 = 1.
 Grafička metoda ravnoteže čvorova
CRTANJE ZATVORENOG POLIGONA SILA ZA ČVOR II

II c N
2 S1 UF  
 cm 
1

9
S1'
d
S1'  S1

CRTANJE POLIGONA SILA

1. U IZABRANOJ RAZMERI CRTAJU SE POZNATE SILE KOJE DELUJU NA ČVOR II

Grafička metoda ravnoteže čvorova
CRTANJE ZATVORENOG POLIGONA SILA ZA ČVOR II

II N
2 e 2 c UF  
 cm 
1
9
9
S1'
d

CRTANJE POLIGONA SILA

2. NA VEKTOR POZNATE SILE NADOVEZUJU SE PRAVCI SILA U ŠTAPOVIMA

Grafička metoda ravnoteže čvorova
CRTANJE ZATVORENOG POLIGONA SILA ZA ČVOR II

II
2 e S2 c N
UF  
 cm 
1

9
S9
S1'
d

CRTANJE POLIGONA SILA

3. VREDNOSTI SILA U ŠTAPOVIMA: S2  ce  U F ; S9  ed  U F

 Analitička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA VIII
Čvor VIII će biti u ravnoteži ako je ispunjen uslov:
r r r r
( S 7 , S 8' , S 9' , S10 ) ~ 0

odnosno:
2 2
 Zi = 0  S7 + S10
2
- S8’
2
=0

2 2
 Yi = 0  - S8’
2
- S9’ – S10
2
=0

Kako je S8’= S8 S9 = S9’ sledi:

S10 = 2 2 S7= -5.
 Analitička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA VII

Čvor VII će biti u ravnoteži ako je ispunjen uslov:

r r r r'
( F1 , S 6 , S1 , S 7 ) ~ 0

odnosno:

 Zi = 0  - S7’+ S6 = 0

 Yi = 0  - F1 – S11 = 0

Kako je S7= S7’ sledi: S6 = -5 S11 = -5

 Analitička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA III

Čvor III će biti u ravnoteži ako je ispunjen uslov:

' ' '

( S2 S3 , S11 , S12 , S10 ) ~ 0

odnosno:
2 2
 Zi = 0   S2'  S10'
2
 S12
2
 S3  0

2 2
 Yi = 0  S10'
2
 S12
2
 S11'  0

Imajući u vidu da je S2'  S 2 ; S10'  S10 ; S11'  S11 ;

dobija se: S3  2; S12  3 2;
 Analitička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA IV

Čvor IV će biti u ravnoteži ako je ispunjen uslov:

r r r
( S3' , S 4 , S13 ) ~ 0

odnosno:

 Zi = 0  - S3’ + S4
2
2
=0

 Yi = 0  S13 + S4 22 = 0
kako je S3 = S3’ dobija se: S4 =-2 2 i S13 = 2
 Analitička metoda ravnoteže čvorova
RAVNOTEŢA ČVORA V
Čvor V će biti u ravnoteži ako je ispunjen uslov:
r r r
( F2 , S 4' , S 5 ) ~ 0
odnosno:

2 2
 Zi = 0  - S4’
2
- S5
2
- F2 = 0

2 2
 Yi = 0  S5
2
- S4’
2
=0

Obzirom da je S 4  S 4' iz druge jednačine ravnoteže sledi

S5  2 2 .
Prva jednačina nije bila potrebna za odreĎivanje nepoznatih,
već samo za proveru dobijenih rezultata jer je S 4  S 4'
izračunato ranije.
Analiza karaktera opterećenja štapova
Štap 1 2 3 4 5 6

Si  2 1 2 2 2 2 2 5
Karakter
opterećenja pritisak pritisak pritisak pritisak pritisak pritisak
Štap 7 8 9 10 11 12

Si 5 3 2 1 2 2 5 3 2
Karakter
opterećenja pritisak pritisak zatezanje zatezanje pritisak zatezanje
Štap 13
Si 2
Karakter
opterećenja zatezanje

Proračun sila u
štapovima je vršen sa
Zatezanje Pritisak
pretpostavkom da su
svi štapovi opterećeni
na zatezanje. Štapovi
kod kojih je dobijena
S'
negativna brojna
vrednost intenziteta S S'
sile su opterećeni na S
pritisak
 Riterova metoda
Riterova metoda je analitička metoda i koristi se za odreĎivanje sila u štapovima rešetke.
Reakcije oslonaca rešetke mogu se dobiti analitički kao i u metodi ravnoteže čvorova:
FB = 3, YA = 2, ZA = 4.
Primenom Riterove metode preseca se rešetka preko tri štapa i rešetka se razdvaja na dva
dela. Posmatra se ravnoteža jednog dela, pri čemu se dejstvo odbačenog dela rešetke
zamenjuje silama u presečenim štapovima.

Analitički uslovi ravnoteţe ravanskog sistema

sila koji deluje na desni deo rešetke su:

1)  Yi  F1  FB  S10 cos 450  0

2)  Z i   F2  S7  S2  S10 sin 450  0
l
3)  M III
Fi
  S7 l  FB l  F2  0
2
3)  S7  5; 1)  S10  2 2;
2)  S2  1.

Ograničenja u primeni Riterove metode su:

 presek kroz tri štapa razdvaja rešetku na dva dela;
 pravci ovih štapova se ne seku u istoj tački.
 Rezime

■ Rešetka je konstrukcija koja je sačinjena od pravih štapova spojenih

na krajevima, tako da ona obrazuje nepromenljiv sistem.
■ Sile u štapovima rešetke su aksijalne sile, koje deluju u pravcima
osa štapova, i opterećuju ih na pritisak ili istezanje.
■ Rešetka je statički određena ako je broj uslova ravnoteže koji se
mogu napisati jednak broju nepoznatih sila rešetke.