Pastoralni roman

Lope prikazuje izvestacen i sentamentalni svet koji je svojstven bukaličkoj knjizevnosti?. Pogresno je
arkadiju smatrati samo pastoralnim romanom, budući da se lope bogateći tekst različitim alegorijskim
elementima i velikim brojem stihova pomalo udaljava od te izvorne jednostavne kompozicije ujedno
modifikujuci romanesku podvrstu. Moramo napomenuti da su najbolji odeljci stihovi jer kao sto znamo
iako je lope bio i prozaista daleko vise mu je odgovarala poezija.

Los pastores de belen

Ima 5 knjiga, i za okosnicu ima zivot device marije i isusa. U pitanju je delo verske tematike u kome se
prema razlicitim tumacenjima nagovestava pisceva duhovna kriza, koja rezultira pomazanjem za
svestenika. I upravo u ovaj fazi njegovog stvaralstava se nagovestava da izvorni pastoralni mit o zivotu
gubi na snazi?. Ta tendecija ce se nastaviti budući da nestajanje samog pastoralnog romana obeležava
potpuno utapanje bukoličkih elemenata koji bi trebalo da čine njegovu srž. Počinje opisivanje realnosti
odnosno stvaranje baroka. Drugim rečima pastoralni roman gubi svoju suštini, identitet i ako jedan broj
autora (drugorazredni) nastavljaju da pisu kao sto su Bernardo de Balbuena. Servantes je isto pisao u
pastoralu Galetea je jedan od romana objavljen 1585 godine. Drugi deo nije nikada napisan iako je
najvljivano. Servantes svoju spisateljsku karijeru započinje povinvanjem aktuelnih pastoralnim romanima
(Galeta). On ovo delo naziva eklogom (egloga) sto je bilo uobicajeno za 16. vek jer su tada sve tvorevine
pastoralnog žanra tako nazivane. Takođe govori o Galetei kao o poljskom delu, ne zato što obiluje
stihovima već zato što su pastoralni smatrani poetskim i proznim delima istovremeno. Naglasava da su
njegovi junaci samo preruseni pastiri zbog odeće koju nose. Direktan uzor bila mu je Montemajorova
Diaana, ali ni uticaj Leona Jerina i italijanskih pisaca, na primer Pietro Bembo. Pastorala je u ono vreeme
bila veoma cenjen i rasprostranjem zanr, ipak Florensio Sevilja i ( nisam cula) misle da se Servantes sa
Galeteom priklonio modi već da je imao neke jace razloge stvaralačke prirode. Upravo njih dvojica
ukazuju na to da je galetea uklopljenaa u servantesov opus iako na prvi pogled ne izgleda tako. Navode
da su pastoralni elementi kontinuirano pristuni kod servantesa kao primer navode i Don Kihota, ciji je
prvi deo objavljen dve decenije kasnije. Što se strukture Galetee tiče knjiga ima 6 poglavlja ona su se tad
nazivala libros. Pisana je u prozi, ali sa obiljem stihova kao što je bilo uobičajeno u to vreme. U 6 knjizi ili
u 6 poglavlju nalazi se cuveni Canto de Caliope koja predstavlja opsežnu pesničku kompoziciju o
pesnicima Servantesovog vremena. Radnja romana teče oko ljubavnih osećanja pastira elisija prema
galetei odvija se na obalama reke taho u okolini toleda, koja je kao što znamo bila pastoralni španski
pejzaž par exelans. Sama radnja je vrlo svedena, statična je i traje deset dana. Međutim servantes ovu
polaznu šemu usložnjava proširujući vremsnke prostore u okviru romana. U radnju se uključuju i drugi
pastiri sa svojim sudbinama, osećanjima mišljenjima o ljubavnim pitanjima, a prostorno postoji širenje
radnje na obalama reke Enares. Ono što je slično sa don kihotom je sto se pod imenima kriju stvarne
ličnosti, lauso je sam servantes, meliso je diego ortado de mendosa, i tirso je ne znam ko. Servantes
unosi originalne crte u idealizovani svest što možemo nazvati klasičan bukolički žanr, tako što u njega
uključuje realnost pa čak i brutalne scene, a njih u bukoličkoj književnosti nema, kao što su ubistva,
razbojništva, jedan brodolom, požar i silovanje. Smatra se da je upravo mešanje stvarnosti i fikcije što se
servatnes odlučuje za pastoralu. Pastorala je i značajna za razvoj psihološkog poniranja same sebe, što je
kasnije značajno za don kihota. Pastoralom kod servantes se bavi Ameriko Kastro u knjizi koja se zove El
pensamiento de Servantes 1925 god obajvljena. U ovoj knjizi on navodi da je Servantes u pastoralnom
ovaplotio svoje viđenje ovog sveta. Osećao je izuzetno duboku ali nikada zadovoljenu privlačnost prema
pastoralu. Alborg na primer ističe da su mane Galetee zapravo mane pastoralnog romana kao podvrste i
da su one veliki broj spekulativnih hladnih ljubavnih prica, melodramatičnost, nedostatak pravih
emocija, previše teoretskih rasprava o ljubavi i izveštačenost u doživljaju prirode. Kao vrline ističe lep
jezik.

Vizantijski roman

Novela visantina zove se i novela de venturas, kod nas je poznata kao grčki avanturistički ili pustolovni
roman. Uzori su mu u starogrčkoj književnosti. Glavni autor Heliod. Tematika je u srednjem veku, u prozi,
u stihu, na primer Libro de Apoloño. Nastaje sredinom 16og veka u Španiji kao podvrsta. Idealistički tok
romana. To su pustolovni romani u kojima je ljubav osnovni pokretač radnje, sa obiljem peripetija,
brodoloma, plački razbojništva, nasilnih, razdvajanja, neočekivanih obrta itd, ali sve to ima srećan
završetak. Poznati romani su Selva de Venturas 1565 god (nisam cula autor) Y Clareo y Floriseo nista ne
cuh ovde. U baroku su najznačajniji prestavvnici servantes i lope. Istoria setentrional objaljavljen
posthumno 1617?. u prologu za uzorne novele 1613 god Servantes najvljuje roman nisam cula, glavni
uzor mu je deo etiopske priče o teagenu i heraklei 3. vek. Servantes opisuje ljubav dvoje mladih koji
prolaze kroz mnogobrojne pustolovine po kopnu i moru od severa do juga evrope, njihovo poreklo,
identitet i cilj putovanja. Obavijeni su velom tajne što je konvencija žanra. Konvencija takođe nalaže da
su protagonisti plemenitog porekla, lepi i časni. Svuda se predstavljaju kao brat i sestra da izbegnu
nevolje, a svoj brak krunišu u Rimu. Ovo je obiman roman, ima 4 dela. Linearnu strukturu, sa
preplitanjem idealistučkim i realističkim elementima. Zastupljena je neoplatonistička koncepcija ljubavi,
važno je napoemnuti da je ovo delo manje izučavano od drugih novela, ali mu se poslednjih godina
pridaje sve veći značaj. Na srpski ga je prevela Aleksandra Mančić a prevod je Povest o stradanjima
Persilima i Sigismude, Izdvavač je Rad 2008 god. Delo lopea de vege El pelegrino y su patrio 1604 u Sevilji
i spada u ovaj zanr. Mora se podvući da ono zbog mnogobrojnih umetnutih pesama, komedija i čak 4
autosakrementala izuzetno mnogo liče na formu koju nazivamo miselenea?. Delo hetorogene strukture.
Pustolovine nisu smestene u inostranstvo, već na području nekoliko španskih oblasti jer nacionalziju
žanr. Svojstveno lopeu prologu dela nalazi se spisak do tada svih napisanih komedija njih 219.
protagoniste se suocavaju sa puno izazova koji uspešno savladani vode ka srećnom kraju. Pomenti
roman kao i mnogi drugi sadrži autobiografske elemente, u njemu pisac kombinuje fikciju i stvarnsot
govori o svoojoj ljubavi ne znam ime pojavljuje pod pseudonimom Kamila Lusinda. Lik Hasinta
predstvalja lopea, koji nakon raznih peripetija uspeva da oženi svoju voljenu.