5.

Frekvencijske karakteristike pojačavača

 zbog uticaja reaktansi prenosne funkcije pojačavača su kompleksne funkcije

 frekvencijski odziv je odziv pojačavača na sinusne pobude (signale) različitih frekvencija.
 u linearnom režimu rada pojačavača za uul  Uulm sin(t ) dobija se uiz  Uizm sin(t   ). .
 za svaku frekvenciju f = ω/(2π) određuju se amplituda i faza:
U izm
AV ( f )  i AV ( f )  
U ulm

 naponsko pojačanje postaje kompleksni broj AV ( f )  AV ( f ) e j .

 grafički prikaz frekvencijskog odziva naziva se frekvencijska karakteristika.

 Amplitudno frekvencijska karakteristika AC pojačavača

granične frekvencije su određene padom

pojačanja na AV 0 / 2 ili za 3 dB, jer je
20log10 2  3[dB] .
fd je donja granična frekvencija
fg je gornja granična frekvencija
fd < f < fg je područje srednjih frekvencija
B = fg −fd je širina propusnog opsega
Pojačanje se smanjuje u području niskih i u
području visokih frekvencija.

 Amplitudno frekvencijska karakteristika DC pojačavača

važi sve prethodno osim što nema donje

granične frekvencije fd →0.

1
 Polovi i nule prenosne funkcije
Opšti oblik prenosne funkcije realnog sistema je:
am s m  am1s m1  ...  a0
A( s)  ,
bn s n  bn 1s n1  ...  b0

gde su ai i bi realni brojevi i obavezno m≤n.

Faktorizacijom (nalaženjem korena) polinoma u brojiocu i imeniocu dobija se:
a0 (1  s / z1 )(1  s / z 2 ) ... (1  s / zm )
A( s)  ,
b0 (1  s /  p1 )(1  s /  p 2 ) ... (1  s /  pm )

koreni polinoma u brojiocu s = - ωzi su nule prenosne funkcije,

koreni polinoma u imeniocu s = - ωpi su polovi prenosne funkcije,
broj polova n određuje red prenosne funkcije.

 Bode-ov dijagram
 Bodeov dijagram čine dva grafika: amplitudna i fazna karakteristika u zavisnosti od frekvencije.
Amplituda se prikazuje u decibelima.
Faza se prikazuje u stepenima.
Frekvencija se nanosi u logaritamskoj razmeri.
 Prenosnu funkciju čine proizvodi i količnici osnovnih članova.
Bodeov dijagram se dobija grafičkim sabiranjem frekvencijskih karakteristika osnovnih članova.
Frekvencijske karakteristike se aproksimiraju izlomljenim pravolinijskim segmentima.
 Osnovni član konstanta je deo prenosne funkcije koji je nezavisan od frekvencije i ima oblik
A( j )   A0 .

amplituda je A  A0 ili izraženo u decibelima:

A  20  log10 A0 [dB]

0o za A( j )   A0
faza je    .
180 za A( j )   A0
o

2
  Osnovni član nula na frekvenciji 0
A( j )  j / 1.

Amplituda je:
A( j )   / 1 ili u decibelima

A( j )  20  log10 ( / 1 ) [dB].

Faza je
  / 1 
  arctg    arctg()  90 .
o

 0 
Uočiti porast (nagib) amplitudske
karakteristike od + 20 dB/dekadi

 Osnovni član pol na frekvenciji 0

1
A( j )  .
j / 1
1
Amplituda je A( j )   1 /  ,
 / 1
ili u decibelima
A( j )  20  log10 (1)  20  log10 ( / 1 )

A( j )  20  log10 ( / 1 ) [dB],

a faza je
  / 1 
  0o  arctg     arctg()  90
o

 0 
Uočiti pad (negativan nagib) amplitudske
karakteristike od -20 dB/dekadi.

3
  Osnovni član nula na frekvenciji ω1
A( j )  1  j / 1.

Amplituda je

A( j )  1  ( / 1 )2 , ili u decibelima

za   1 A  20log(1)  0 [dB] ,

za   1 A  20log( / 1 ) [dB] ,

za   1 A  20log( 2)  3[dB].

Faza je
  arctg  / 1 ,
za   1   0o ,
za   1   90o
za   1   45o

 Osnovni član pol na frekvenciji ω1

1
A( j )  , amplituda je
1  j / 1
1
A( j )  , ili u decibelima:
1  ( / 1 )2

A( j )  20log 1  ( / 1 )2 [dB],

za   1 A  20log(1)  0 [dB] ,

za   1 A  20log( / 1 ) [dB] ,

za   1 A  20log( 2)  3[dB] .

Faza je
   arctg  / 1 ,
za   1   0o ,
za   1   90o
za   1   45o

4
 Nacrtati Bode-ov dijagram prenosne funkcije
j 106 j j /102
A( j )  106  
(103  j )(105  j ) 103 105 (1  j /103 )(1  j /105 ) (1  j /103 )(1  j /105 )

 Pojačavač u spoju ZE na niskim frekvencijama

Dinamička analiza pojačavača u području niskih radnih učestanosti.

Impedansa kondenzatora je ZC =1/(jωC). Za svaki od kondenzatora treba ustanoviti na kojim

frekvencijama smanjuje pojačanje.
5
 CB i CC su sprežni (vezni) kondenzatori
Smanjenjem frekvencije predstavljaju sve veći otpor prolasku signala, jer je X C  1/ C . Značajni
na niskim frekvencijama.
 CE je kondenzator za premošćavanje u emiteru
Na višim frekvencijama kratko prespaja emiter na masu tako da pojačavač radi bez izobličenja. Na
niskim frekvencijama uključuje izobličenje signala. Dominantan na niskim frekvencijama,

ekvivalentna šema pojačavača u spoju ZE na niskim učestanostima

Analiza kompletne šeme je složena. Zbog tri kondenzatora, prenosne funkcije naponskog pojačanja
AV ili strujnog pojačanja AI imaju tri pola, pa u imeniocu dobijamo kompleksni polinom trećeg reda
koji treba faktorisati.
Zato se analiza izvodi u dva koraka. Posebno se određuje uticaj kondenzatora CE, a posebno
kondenzatora CB i CC.
 uticaj kondenzatora CE

U iz U iz I b U iz Ib 1
AV   ,  h fe ( RC || RT ) , 
U ul I b U ul Ib U ul rbe  (1  h fe )Z E

1 R (1/ jCE ) RE
Z E  RE ||  E 
jCE RE  (1/ jCE ) 1  j RE CE

Ib 1 1  j RE CE 1 1  j RE CE
  
U ul r  (1  h ) RE rbe  (1  h fe ) RE  j rbe RE CE rbe  (1  h fe ) RE  r 
be fe
1  j RE CE 1  j  be RE  CE
 1  h fe 
 

6
 U iz 1  j / 1 RC || RT
Naponsko pojačanje AV ( j )   AVn , AVn  h fe .
U ul 1  j / 2 rbe  (1  h fe ) RE
1 1  r 
Vremenske konstante 1   RE CE ,  2   E    be RE  CE ,  2  1  1  2 .
1 2  1  h fe 

2  R || R
Pojačanje na srednjim i visokim učestanostima je AV 0  lim AV ( j )  AVn  AVn 1  h fe C T .
  1 2 rbe

Bode-ovi dijagrami:
1  j / 1
AV ( j )  AVn .
1  j / 2

Donja granična učestanost. Po definiciji

za   d  AV  AV 0 / 2 .

1  j / 1
Za pojačanje AV ( j )  AVn , iz
1  j / 2

1  (d / 1 ) 2 AV 0 AVn 2
AV  AVn  
1  (d / 2 ) 2 2 2 1

sledi d  22  212 .

Za 2 1  d  2 , uz uslov
postojanja d , 2  2  1 , tj.
r
RE  ( 2  1) be .
1  h fe

Određivanje vremenske konstante τE

-za naponsko pojačanje

1  r 
E    be RE  CE
2  1  h fe 

-za strujno pojačanje

1 r R 
E    be B
RE  CE .
2  1  h fe 

Pri određivanju otpornosti koju “vidi”
kondenzator idealni izvori se
poništavaju (naponski kratko prespajaju, a strujni otvaraju).

7
-za konačno Rg :

1  rbe  Rg || RB 
E   RE  CE
2  1  h fe 


 uticaj kondenzatora CB i CC

U ul
za  2  R 'ul   rbe , jer X CE  1/ CE  0, pa je RE kratko prespojen,
Ib
U ul
za  1  R 'ul   rbe  (1  h fe ) RE , X CE je konačno pa RE postoji (nije prespojen).
Ib
U iz U iz I b
AV  
U ul I b U ul

U iz U iz I iz RC j ( RC  RT )CC j / 3
  RT (h fe )  h fe ( RC || RT )  h fe ( RC || RT )
Ib I iz I b RC  RT  (1/ jCC ) 1  j ( RC  RT )CC 1  j / 3

Ib I I RB 1 1 j ( RB || R 'ul )CB 1 j / 4
 b ul   
U ul I ul U ul RB  R 'ul  RB || R 'ul R 'ul 1  j ( RB || R 'ul )CB R 'ul 1  j / 4
1
jCB

U iz j / 3 j / 4
Naponsko pojačanje AV ( j )   AV 1 .
U ul 1  j / 3 1  j / 4
RC || RT
Pojačanje AV 1  h fe :
R 'ul
RC || RT
za  2  AV 1  AV 0  h fe
rbe
RC || RT
za  1  AV 1  AVn  h fe .
rbe  (1  h fe ) RE

1 1
Vremenske konstante  3   C   ( RC  RT )CC , 4 B   ( RB || R 'ul )CB .
3 4

8
Bode-ovi dijagrami:
j 1 j 1
AV ( j )  AV 1 .
3 1  j / 3 4 1  j / 4
Uz AV 1  AV 0 sledi
d / 3 d / 4 AV 0
AV  AV 0 
1  (d / 3 ) 2
1  (d / 4 ) 2
2
2
32  42   2  42 
 
2
d   3   3 4
2 2

2  2 
Za ω4>>ω3 je ωd = ω4 onda je ω4
dominantni pol.
Za ω4=ω3 sledi d  1  2  4  1.554 .
ωd je viša od frekvenca ω3 ili ω4 ako je barem
4 puta viša od druge frekvence, tj. za ω4 = 4 ω3
onda ωd = 1,06 ω4 ≈ ω4.
Vremenske konstante τB i τC:
 C  ( RT  RC )CC određuje se iz izlaznog kola.

τB zavisi od pojačanja:
-za naponsko pojačanje,  B  ( RB || R 'ul )CB

-za konačno Rg:  B  ( RB || R 'ul  Rg )CB .

-za strujno pojačanje,  B  ( RB || R 'ul  )CB  

9
 ukupan uticaj kondenzatora CE , CB i CC
U izl
Za ω1 i ω2 > ω3 i ω4 : AV ( j ) 
U ul

1  j / 1 j / 3 j / 4
AV ( j )  AVn
1  j / 2 1  j / 3 1  j / 4
U ul
R 'ul   rbe  (1  h fe ) RE
Ib

AV 1  AVn

d  22  212

Za ω3 i ω4 > ω1 i ω2 :
U ul
R 'ul   rbe
Ib

AV 1  AV 0

2
32  42  32  42 
  2
d     3 4
2 2

2  2 

 određivanje donje granične frekvencije

RC || RT
Na srednjim frekvencijama svi sprežni se kondenzatori kratko spajaju, pa je AV 0  h fe .
rbe
Vremenske konstante koje određuju kondenzatori su:
 r 
 B  ( RB || rbe )CB ,  E   be
RE  CE ,  C  ( RC  RT )CC .
 1  h fe 
 
1 1 1
Donja granična frekvencija (učestanost) određuje se kao d  max B , E , C   max  , , 
 B  E  C 
uz uslov da je najviša učestanost barem 4 puta veća od ostalih. Ovo je onda dominantni pol.
1 1 1
U suprotnom, primenjuje se procena d    .
B E C

10
 JFET pojačavač u spoju ZS na niskim frekvencijama

ekvivalentna šema za male signale

U iz U iz I d U1
AV  
U ul I d U1 U ul

U iz U iz I iz  RD  j ( RD  RT )CD j / 3
  RT      ( RD || RT )  ( RD || RT ) .
Id I iz I d  RD  (1/ jCD )  RT  1  j ( RD  RT )CD 1  j / 3

1 R (1/ jCS ) RS RS
Z S  RS ||  S  
jCS RS  (1/ jCS ) 1  j RS CS 1  j / 1

I d  gmU gs  gm (U1  U s )  gm (U1  I d Z s ), I d (1  gm Z s )  gmU1

Id gm 1 gm 1  j RS CS g m 1  j / 1
    .
U1 1  g m Z S 1/ g  RS 1  g m RS 1  j ( RS ||1/ g m )CS 1  g m RS 1  j / 2
1  j RS CS
m

11
U1 RG j RG CG j / 4
   .
U ul RG  (1/ jCG ) 1  j RGCG 1  j / 4
U iz 1  j / 1 j / 3 j / 4
Naponsko pojačanje AV ( j )   AVn .
U ul 1  j / 2 1  j / 3 1  j / 4
g m ( RD || RT )
AVn  
1  g m RS
Vremenske konstante:
1 1  1  1 1
1   RS CS , 2   S  

RS  CS ,  3   D 

 ( RD  RT )CD ,  4   G   RG CG .
1 2  g m  3 4
Za izvor sa konačnom unutrašnjom otpornosti Rg,  G  ( RG  Rg )CG .

2 
Pojačanje na srednjim učestanostima AV 0  lim AV  AVn  AVn 1   g m ( RD || RT ).
  1 2
1 1 1
Donja granična frekvenca (učestanost) određuje se kao d  max G , S , D   max  , ,  .
 G  S  D 
 Ostale pojačavačke sprege na niskim frekvencijama
Donju graničnu frekvenciju određuju vezni (sprežni) kondenzatori. Svaki kondenzator u prenosnu
funkciju pojačavača unosi jednu nulu i jedan pol. Kružne frekvencije polova određene su recipročnim
vrednostima vremenskih konstanti ωi = 1/τi prouzrokovanim pojedinačnim veznim kondenzatorima.
Za određivanje donje granične frekvencije vrši se proračun svih vremenskih konstanti. Donja
granična frekvencija je najviša frekvencija ako je barem 4 puta veća od ostalih (frekvencija
1
dominantnog pola). Ako nije onda se može proceniti kao d   .
i i

 Pojačavač u spoju ZE na visokim učestanostima

12
 ekvivalentna šema za male signale na visokim učestanostima
Na visokim učestanostima dominantne su parazitne kapacitivnosti PN spojeva bipolarnog tranzistora.
Sprežni kondenzatori se kratko prespajaju. Kondenzator Cb ' c povezuje izlazno i ulazno kolo i
drastično usložnjava analizu. Primenom Milerove teoreme problem se uprošćava.
 Milerova teorema (za admintanse):

originalno kolo transformisano kolo

I1  Y (U1  U 2 )  YU1 (1  U 2 / U1 )  YU1 (1  K )  Y1 U1  Y1  Y (1  K ) , K  U 2 / U1

1 K 1
I 2  Y (U 2  U1 )  YU 2 (1  U1 / U 2 )  YU 2 (1  1/ K )  Y2 U 2  Y2  Y (1  ) Y .
K K
1 Z 1 K
Milerova teorema za impedanse Z1   , Z2  Z , K  U 2 / U1.
Y1 1  K Y2 K 1
Primenom Milerove teoreme na kondenzator Cb ' c dobija se sledeće ekvivalentno kolo:

Cb 'c,ul  Cb 'c (1  K ) i Cb 'c,izl  Cb 'c ( K  1) / K , su "preslikane" kapacitivnosti u ulazno i izlazno kolo.

K = Uizl / Ub'e računato na srednjim frekvencijama (praktično ne sme biti frekventno zavisno).

13
Ukupne kapacitivnosti u ulaznom i izlaznom kolu su: Cul  Cb 'e  Cb 'c (1  K ) , Cizl  Cb ' c ( K  1) / K .

Kako je Cul Ciz   ul  iz  ul iz aproksimiraćemo prenosnu funkciju jednim polom
isključujući kondenzator Ciz iz kola.
U iz U iz U b 'e U iz 1 r (1/ jCul ) rb 'e
AV   ,   g m ( RC || RT )  K . Zb 'e  rb 'e ||  b 'e 
U ul U b 'e U ul U b 'e jCul rb 'e  (1/ jCul ) 1  jrb 'eCul
rb ' e
U b 'e Zb 'e 1  j rb 'eCul rb 'e rb 'e 1
    .
U ul rbb '  Zb ' e r  rb ' e rbb '  rb ' e  j rbb ' rb ' eCul rbb '  rb ' e 1  j (rbb ' || rb ' e )Cul
1  j rb ' eCul
bb '

1
Naponsko pojačanje AV ( j )  AV 0 .
1  j / ul
rb 'e
AV 0   g m ( RC || RT )
rbb '  rb 'e
1
 ul   (rbb ' || rb ' e )Cul .
ul

Gornja granična frekvencija:

AV 0 A
AV   V 0 , g  ul .
1  (g / d ) 2 2

Određivanje vremenske konstante  ul :

-za naponsko pojačanje

 ul  (rbb ' || rb 'e )Cul ,

za konačno Rg ,  ul  ( RB || Rg  rbb ' ) || rb 'e  Cul .

-za strujno pojačanje

 ul  ( RB  rbb ' ) || rb 'e  Cul .

Milerov efekat. Kondenzator Cb’c između izlaza i ulaza preslikava se u ulazno kolo pomnožen sa

14
velikim naponskim pojačanjem, Cul  Cb 'e  Cb 'c (1  K )  Cb 'e  Cb 'c 1  gm ( RC || RT ) što za posledicu
ima smanjenje gornje granične frekvencije. K je pojačanje na srednjim učestanostima.
Uticaj oba pola u prisustvu kapacitivnog opterećenja CT.

Ekvivalentna šema za visokofrekventnu analizu:

K 1
Kapacitivnost izlaznog kola Ciz'  Ciz  CT  Cb 'c  CT  Cb 'c  CT . Vremenska konstanta
K
1
izlaznog kola  iz   ( RC || RT )Ciz' .
iz
Gornja granična frekvencija. Na srednjim frekvencijama se svi kondenzatori ukljanjaju iz kola
r
(sprežni se kratko prespajaju, a parazitni otvaraju), pa je AV 0   g m ( RC || RT ) b 'e . Vremenske
rbb '  rb 'e
konstante svakog kondenzatora pojedinačno (kada su drugi kondenzatori uklonjeni) su:
1
 ul  (rbb ' || rb 'e )Cul i  iz   ( RC || RT )Ciz' .
iz

15
Gornja granična frekvencija je g  min ul , iz   min 1/  ul ,1/  iz , uz uslov da je barem 4 puta
manja od više. Ako uslov nije ispunjen, može se uzeti procena g  1/ ( ul   iz ) , ili u opštem slučaju
(sa više polova) g  1/  i .
i

 JFET pojačavač u spoju ZS na visokim frekvencijama

Ekvivalentna šema za visokofrekvencijsku analizu:

Preslikavanjem kapaciteta Cgd u ulazno i izlazno kolo, po Milerovoj teoremi, dobija se

K 1 U U
Cgd ,ul  Cgd (1  K ) i Cgd ,iz  Cgd , gde je K  iz  iz  AV 0 , pojačanje na srednjim
K U gs U ul
učestanostima.

K 1
Cul  Cgs  Cgd (1  K ) , Ciz  Cgd  Cgd su preslikane kapacitivnosti.
K
U iz U iz U iz
Za idealnu naponsku pobudu (Rg≈0 sledi Uul=Ugs=Ug) naponsko pojačanje je AV   
U ul U gs U g

16
 1
( RD || RT )
U iz jCiz  g m ( RD || RT )
  gm  .
U gs 1
 RD || RT 1  j ( R D || RT )Ciz
jCiz
AV 0 1
AV ( j )  , AV 0   g m ( RD || RT ),  iz   ( RD || RT )Ciz  ( RD || RT )Cgd .
1  j / iz iz
Gornja granična frekvencija g  iz . Za konačno Rg postoji uticaj kondenzatora u ulaznom kolu:

1 1 1
 ul   ( Rg || RG )Cul , g  min ul , iz   min  ,  . Zbog Milerovog efekta
ul  ul  iz 
Cul  Cgs  Cgd (1  K )  Cgs  Cgd (1  AV 0 )  Cgs  Cgd 1  gm ( RD || RT ) .

 Pojačavač u spoju ZB (zajednička baza) na visokim učestanostima

Ekvivalentna šema za male signale na visokim učestanostima:

1  1   1 1  h fe  h
I ul  U ul    jCb 'e U b 'e  g mU b 'e     jCb 'e U ul , jer je U b 'e  Uul i g m  fe .
RE  rb 'e   RE rb 'e  rb ' e

Iz gornje relacije (a ne primenom Milerove teoreme), dobija se sledeća jednostavnija šema sa

17
razdvojenim ulaznim i izlaznim kolom.

1 (1/ jCb ' c )( RC || RT ) ( RC || RT )

ZC  ( RC || RT )  
jCb 'c (1/ jCb 'c )  ( RC || RT ) 1  j ( RC || RT )Cb 'c
U iz U g m ( RC || RT )
AV   iz  g m ZC  . Za idealnu pobudu Rg=0 naponsko pojačanje je:
U ul U b 'e 1  j ( RC || RT )Cb 'c
AV 0 1
AV ( j )  , AV 0  g m ( RC || RT ),  iz   ( RC || RT )Cb 'c .
1  j / iz iz
Gornja granična frekvenca g  iz . Za konačno Rg pojavljuje se i uticaj vremenske konstante
 r
1  1 1
ulaznog kola  ul    b ' e RE || Rg  Cb 'e , g  min ul , iz   min  ,  . Nema Milerovog
ul  1  h fe 
  ul  iz 
efekta, obe vremenske konstante su male, pa je gornja granična učestanost visoka.
II način: primena teoreme substitucije na strujni izvor:

početna šema

Rg iul iiz
E C
+ - +
gmub’e gmub’e
ug uul R ub’e rb’e Cb’e Cb’c RC RT uiz
E

- + B=B’ -

ekvivalentna šema 1

18
 Rg iul iiz
E C
+ - +

ug uul R ub’e rb’e Cb’e Cb’c RC RT uiz

E
gmub’e gmub’e
- + B=B’ -

ekvivalentna šema 2

Rg iul E C
iiz
+ - +

ug uul R ub’e rb’e Cb’e 1/gm Cb’c RC RT uiz

E
gmub’e
- + B=B’ -

konačna šema

1  1   1 1 h fe   1 1  h fe 
I ul  U ul    jCb 'e  g m U b 'e      jCb 'e U ul     jCb 'e U ul .
RE  rb 'e   RE rb 'e rb 'e   RE rb 'e 

rb ' e r
rb 'e  rb 'e  b 'e
h 1 r h fe h fe r r r
Ub 'e  Uul , g m  fe , rb ' e ||  rb 'e || b ' e    b 'e b 'e  b 'e
rb ' e gm h fe r  rb ' e rb ' e h fe rb ' e rb 'e (1  h fe ) 1  h fe
b 'e 
h fe h fe h fe

Jednostavnija šema sa razdvojenim ulaznim i izlaznim kolom

19
 Kaskodni pojačavač

Pojačavač u sprezi zajednički emiter ima

veliko naponsko i strujno pojačanje na
srednjim učestanostima, ali zbog
Milerovog efekta oba pojačanja opadaju
na visokim frekvencijama.
Pojačavač sa zajedničkom bazom ima
visoku gornju graničnu učestanost, ali
nema strujno pojačanje na srednjim
frekvencijama.
Kaskodni pojačavač objedinjuje dobra
svojstva obe pojačavačke sprege.

Iz ekvivalentne šeme za male signale na visokim učestanostima i relacija RB  R2 || R3 ,

 1 
I ul 2     jCb 'e 2  g m 2 U b ' e 2 dobija se jednostavnija šema sa razdvojenim ulaznim i izlaznim
 rb ' e 2 
kolom.

Dalje pojednostavljenje šeme dobija se zamenom:

1
rb ' e 2
U b 'e 2 gm 2 rb 'e 2 r g
K   g m1   g m1   g m1 b 'e 2   m1  1, jer je I CQ1  I CQ 2
U b ' e1 rb ' e 2 
1 1  rb 'e 2 g m 2 rb 'e 2 g m 2 gm 2
gm 2

20
Cb 'c1,ul  Cb 'c1 (1  K )  2Cb 'c1  C1  Cb 'e1  2Cb 'c1

K 1
Cb 'c1,iz  Cb 'c1  2Cb 'c1  C2  2Cb 'c1  Cb 'e 2 .
K

U iz U U U rb 'e1
AV 0   iz b 'e 2 b 'e1   g m RT .
U ul U b ' e 2 U b ' e1 U ul rbb '1  rb ' e1
1 1 rb 'e 2 1
1    rb 'e1 || rbb '1  C1 ,  2   C2 ,  3   RT Cb ' c 2
1 2 1  h fe 3

Prvi stepen ZE ima mali iznos naponskog pojačanja zbog malog ulaznog otpora drugog stepena ZB,
što smanjuje Milerov efekat i smanjuje vremensku konstantu τ1. Male vremenske konstante τ2 i τ3
povećavaju gornju graničnu frekvenciju kaskodnog pojačavača.

 Pojačavač u spoju ZC (emitter follower) na visokim učestanostima

21
 ekvivalentna šema za male signale i visoke učestanosti
U iz
Pojačanje na srednjim učestanostima je AV 0  ,
U ul

U   1 
U iz  ( RE || RT )  b ' e  g mU b ' e   ( RE || RT )   g m U b 'e ...............(1)
r  r 
 b 'e   b 'e 
rb ' e rb ' e
Ub 'e  U be  (U ul  U iz ) , jer je Ube  Uul  Uiz ..........(2)
rb ' e  rbb ' rb ' e  rbb '
Na srednjim učestanostima male parazitne kapacitivnosti Cb’c i Cb’e su zamenjene otvorenim vezama
jer su njihove reaktanse ( X C  1/ C ) praktično beskonačno velike.
Zamenom izraza (2) u (1) dobija se :
rb ' e
U iz  ( RE || RT )(1/ rb ' e  g m )U b ' e  ( RE || RT )(1/ rb 'e  g m ) (U ul  U iz ) , a nakon sređivanja
rb ' e  rbb '
 r  r
U iz 1  ( RE || RT )(1/ rb ' e  g m ) b ' e   ( RE || RT )(1/ rb ' e  g m ) b ' e U ul . Konačno
 rb ' e  rbb '  rb ' e  rbb '

rb ' e
( RE || RT )(1/ rb ' e  g m )
U iz rb ' e  rbb ' U U
AV 0    1  K  iz  iz  AV 0  1.
U ul 1  ( R || R )(1/ r rb ' e U b 'c U ul
 gm )
rb ' e  rbb '
E T b 'e

rb 'e r K 1
Milerova preslikavanja otpornosti rb ' e,ul   b 'e  , rb ' e,izl  rb 'e
 rb 'e  i
1  K 1 1 1 K 1 1
1 K 1 1
kapacitivnosti Cb 'e,ul  Cb 'e (1  K )  Cb 'e (1  1)  0 , Cb 'e,izl  Cb 'e  Cb 'e  0 se zanemaruju
K 1
(jer je K≈1), jer u oba slučaja dobijamo beskonačno velike otporrnosti (ne zaboraviti X C  1/ C ).
Nakon primene Milerove teoreme dobijamo sledeće ekvivalentno kolo:

22
Uiz  gm ( RE || RT )Ub 'e
Ub 'c 1/ jCb 'c 1 U ul
  , gde je napon U b ' e  U b 'c  U iz   U iz .
U ul rbb '  1/ jCb 'c 1  jrbb 'Cb 'c 1  j rbb 'Cb 'c

Zamenom poslednjeg izraza za napon Ub’e u prvi izraz dobija se

 U ul  g ( R || R )
U iz  g m ( RE || RT )U b 'e  g m ( RE || RT )   U iz  , tj. U iz 1  g m ( RE || RT )  m E T U ul .
 1  jrbb 'Cb ' c  1  j rbb 'Cb 'c
U iz g m ( RE || RT ) 1 AV 0
Naponsko pojačanje za Rg=0 je AV ( j )    , gde je
U ul 1  g m ( RE || RT ) 1  jrbb 'Cb 'c 1  j / ul
g m ( RE || RT ) 1
AV 0  , a  ul   r C vremenska konstanta ulaznog kola. Gornja granična
1  g m ( RE || RT ) ul bb ' b 'c
frekvencija g  ul .

Za konačno Rg dobija se  ul   rbb '  Rg || RB  Cb 'c . U prisustvu kapacitivnog opterećenja CT vremenska

 1 1 
konstanta izlaznog kola postaje  iz   RE || RT  CT , pa je gornja granična učestanost

iz  g m 

1 1
određena sa g  min ul , iz   min  ,  .
 ul  iz 

23